TEHNIKI I POGODBENI USLOVI

Zakljuivanjem ugovora o izvoenju postrojenja izvoa usvaja sve take ovih pogodbenih i tehnikih uslova i isti se tretiraju kao deo ugovora o izvoenju instalacija, a u svemu vae kako za izvoaa tako i za investitora. OPTI USLOVI 1. Ustupanje izgradnje ovog investicionog objekta ima se izvriti na osnovu postojeih propisa o izgradnji investicionih objekata. 2. Kao baza za podnoenje ponude odnosno za sklapanje ugovora slui ovaj odobreni projekat. Svi ponuai moraju dobiti projekat na uvid kao i otkucani tekst predrauna bez cena u koji e ponuai unositi cene. Svi primerci predrauna koji se daju ponuaima moraju biti identini kako bi svi ponuai iste radove ponudili u istim koliinama i istog kvaliteta. 3. U ponudi moraju biti obuhvaene cene za: sav potreban materijal odgovarajueg kvaliteta, sve eventualne uvozne carinske i druge trokove za uvoznu opremu, sav transport materijala, kako spoljni tako i unutranji na samom gradilitu, svi putni i transportni trokovi za radnu snagu, celokupni rad za izvoenje instalacija, ukljuujui prethodne i zavrne radove, odnosno ponuda treba da obuhvati sve trokove oko realizacije od strane komisije za tehniki pregled i prijem, odnosno do kolaudacije. 4. Ugovor o izvoenju smatra se zakljuenim kada se stranke pismeno sporazumeju o izgradnji ovog postrojenja i ceni izgradnje. 5. Ugovor o izvoenju radova mora da sadri jo i odredbe o: A/ Roku poetka i roku zavretka izvoenja B/ Nain naplate izvrenih radova C/ Ugovorenim kaznama D/ Garantnom roku E/ Nadzoru invetitora nad izvoenjem postrojenja F/ Obavezi izvoaa da potrojenje izradi prema odobrenom projektu i u sklopu sa postojeim standardima, tehnikim uputstvima i normama. Izvoenju postrojenja ne sme se pristupiti bez graevinske dozvole dobijene od nadlenih organa uprave. Izvoa ovog projekta duan je pre poetka radova da izae na graevinu i na licu mesta prekontrolie projekat i sravni ga sa stvarnim stanjem na objektu, ili ukoliko sam objekat nije zavren, da sravni projekat instalacije sa graevinskim projektom. U sluaju nekih izmena na terenu i u objektu ili ako utvrdi da postoje neslaganja izmeu projekta instalacija i graevinskog projekta, izvoa je duan da sa dovoljnim obrazloenjem trai da se projekat prilagodi postojeem stanju. Rok garancije za solidnost izvedene instalacije, kvalitet materijala i ispravan rad je dve godine, raunajui od dana tehnikog prijema postrojenja. Svaki kvar koji se dogodi na postrojenju u garantnom roku, a prouzrokovan je isporukom loeg materijala ili nesolidnom izradom, duan je izvoa da na prvi poziv investitora otkloni o svom troku, bez ikakvih naknada od strane investitora. Ukoliko se izvoa ne odazove prvom pozivu investitora ovaj ima pravo da pozove drugog izvoaa da kvar otkloni, da mu isplati, a naplatu svih trokova izvri iz celokupne imovine prvog izvoaa. Ukoliko investitor bude raspolagao nekim materijalom i ukoliko ga da izvoau u cilju ugradnje istog u postrojenje duan je izvoa sav taj materijal pregledati i neispravan odbaciti. Ugraditi se moe samo kvalitetan i ispravan materijal koji odgovara specifikaciji pa bilo da ga daje investitor ili izvoa. Za ugraivanje neispravnog odnosno neodgovarajueg materijala,

6. 7.

8.

9. 10.

izvoa snosi punu odgovornost i snosie sam trokove oko demontae neispravnog materijala i ponovne montae ispravnog. 11. . Ukoliko izvoa izvede instalaciju u svemu po odobrenom projektu i sa materijalom predvienim ovim projektom, snosi odgovornost za ispravno funkcionisanje postrojenja samo u pogledu izvrenih radova, kvaliteta ugraenog materijala i kapaciteta pojedinih elemenata opreme. Samovoljno menjanje projekta od strane izvoaa je zabranjeno. Za manje izmene u odnosu na usvojeni projekat, ili takve izmene koje funkcionalno ne menjaju instalaciju ili ne zahtevaju znatnije poveanje investicione vrednosti, dovoljna je samo saglasnost nadzornog organa. Ukoliko se ukae potreba za veim izmenama projekta, onda je potrebno da projektant preradi projekat i preraeni projekat se mora uputiti na ponovno odobrenje investitoru. 12. Ako izvoa radova utvrdi da se usled greke u projektu ili usled pogrenih uputstva investitora tj. njegovog nadzornog organa, radovi izvode na tetu trajnosti, stabilnosti, funkcionalnosti i kvaliteta postrojenja, odgovara i sam za nastalu tetu ako na ove injenice ne upozori investitora. 13. U cenu montae postrojenja je uraunato: a) potpuna montaa instalacije b) probna ispitivanja c) regulacija i probni pogon d) obuka rukovaoca instalacije 14. Izvoa ove instalacije moe istu izraditi samo sa radnicima koji imaju odgovarajue kvalifikacije i stvarno struno znanje potrebno za izvoenje radova na ovoj vrsti instalacije. 15. Svi domai proizvoai orua i ureaja za rad duni su da prilikom isporuke daju korisniku ateste odgovarajue strune ustanove u skladu sa Zakonom o zatiti na radu. 16. Pri izvoenju radova na ovoj instalaciji izvoa mora voditi rauna da se ne otete okolni objekti, da se to manje oteti sam objekat na kome se izvode radovi i da se ne otete druge, ve izvedene instalacije. Svaku uinjenu tetu, namerno ili zbog nedovoljne strunosti, nemarnosti ili neobazrivosti, izvoa je duan da otkloni ili nadoknadi njeno otklanjanje. 17. Sve otpatke i smee koje izvoa tj. njegovi radnici stvore pri radu, duan je da o svom troku odnese sa gradilita, na deponiju ili za to odreeno mesto. 18. Mere bezbednosti zaposlenih radnika na ovom poslu duan je da preduzme sam izvoa u svemu prema vaeim propisima. 19. Finansijske obaveze izmeu investitora i izvoaa meusobno se reguliu ugovorom, u kome se definie i nain isplate. 20. Za sve vreme izvoenja radova izvoa je duan da na gradilitu vodi graevinski dnevnik. Voenje graevinskog dnevnika vri se u skladu sa odredbama Pravilnika o obrascu i nainu voenja graevinskog dnevnika. 21. Pored graevinskog dnevnika izvoa je duan da vodi graevinsku knjigu u kojoj se evidentiraju svi izvedeni radovi. Graevinska knjiga slui kao osnov za sastavljanje situacije za naplatu, kao i za trajno dokumentovanje obima izvrenih radova. Nadzorni organ je obavezan da vri overu graevinskog dnevnika i knjige. 22. Objekat se ne sme upotrebljavati, niti putati u pogon pre nego se izvri tehniki pregled svih radova izvedenih na objektu. Tehniki pregled radova se vri na osnovu zahteva koji mogu podneti izvoa ili investitor. Tehniki pregled objekta, njegova primopredaja i konani obraun se vri shodno odredbama zakona o izgradnji objekata. 23. Izvoa je duan da izradi i preda investitoru uputstvo za rukovanje svim elementima izvedene instalacije. Uputstvo za rukovanje se izrauje u 3 (tri) primerka. Jedan primerak uputstva mora biti uramljen, zastaklen i postavljen na mesto dostupno rukovaocu instalacije. 24. Izvoa je duan da uradi projekat izvedenog stanja, i preda investitoru 3 (tri) primerka ovog projekta. Projekat izvedenog stanja mora biti uraen u skladu sa propisima i normativima za ovu vrstu instalacija. 25. Ako izvoa utvrdi da radovi na izradi instalacije nee biti zavreni u ugovorenom roku, potrebno je da bar 10 (deset) dana pre isteka roka podnese investitoru zahtev za produenje roka sa obrazloenjem razloga koji su doveli do zakanjenja.

26. Za sve naknadne radove, koje je potrebno izvesti, a nisu predvieni projektom izvoa je duan da podnese dopunsku ponudu investitoru. Nakon usvajanja ponude izvoa moe poeti sa izvoenjem naknadnih radova. Investitor mora dati odgovor na dopunsku ponudu u roku od 8 (osam) dana. 27. Tokom izvoenja radova investitor mora obezbediti lice koje e vrsiti struni nadzor za njegove potrebe. Ovo lice-nadzorni organ mora ispunjavati uslove propisane zakonom o izgradnji objekata. Nadzorni organ vri u ime investitora struni nadzor nad izvoenjem radova na izradi instalacija, usklauje dinamiku izvoenja radova i daje potrebna uputstva izvoau. On je investitoru odgovoran za uredno izvravanje radova. 28. Za vrenje strunog nadzora sklapa se ugovor sa ovlaenom radnom organizacijom ili ga investitor vri samostalno za svoje potrebe. Ime nadzornog organa saoptava se izvoau pismeno pre poetka radova. 29. Izvoa je tokom izvoenja radova odgovoran nadzornom organu i sa njim opti putem graevinskog dnevnika. Nalozi nadzornog organa predstavljaju obavezu za izvoaa od momenta upisivanja u graevinski dnevnik. Nadzorni organ je obavezan da odgovori na sve zahteve izvoaa definisane u dnevniku u to kraem roku. U protivnom odgovoran je za produenje roka i naknadu tete nastale usled zastoja. 30. Kao zavretak radova na izradi instalacije smatra se dan kada izvoa podnese nadzornom organu pismeni izvetaj o zavretku ugovorenih radova i nadzorni organ to potvrdi u graevinskom dnevniku. 31. Nakon zavretka radova investitor ili izvoa za potrebe investitora podnosi zahtev za obrazovanje komisije za tehniki pregled i prijem izvedenih radova. Primopredaja izmeu izvoaa i investitora izvrie se nakon pozitivnog nalaza komisije za tehniki pregled. Trokove rada komisije snosi investitor. 32. Tehniki pregled objekta ili dela objekta za iju je izgradnju izdato odobrenje mora otpoeti najkasnije u roku od 15(petnaest) dana po primljenom zahtevu. Sam tehniki pregled se obavlja u svemu prema vaeim zakonskim odredbama.

POSEBNI USLOVI ZA INSTALACIJU PODNOG GREJANJA 1. Instalacija mora biti izvedena u svemu prema ovom projektu i moe se ustupiti samo onome izvoau koji je u stanju da se izriito obavee i dokae da je u mogunosti da kompletnu instalaciju isporui, montira, regulie, ispita i pusti u pogon. 2. Svi elementi instalacije moraju biti takvi da u svemu odgovaraju specificiranim karakteristikama i moraju imati takve dimenzije da se mogu uklopiti u dispoziciju i gabarite predviene projektom. 3. Elementi instalacije koji nisu serijski proizvod, ve se izrauju posebno moraju biti izraeni od kvalitetnog materijala na najbolji nain koji se predvia za tu vrstu radova. 4. Izvoa instalacije moe biti samo ona firma koja raspolae znanjem i mogunostima koje se zahtevaju za izradu ove vrste instalacija tj. a) da moe nabaviti, isporuiti i montirati sve elemente instalacije predviene projektom, i da ima naina da za ovu opremu pribavi kompletnu tehniku dokumentaciju. b) da raspolae znanjem i mogunostima reavanja svih detalja potrebnih za montau instalacije, na odgovarajui tehniki i estetski nain. c) da raspolae potrebnom kontrolnom mernom i regulacionom opremom kako bi izvrio kvalitetnu regulaciju svih elemenata izraene instalacije. 5. Pri postavljanju petlji podnog grejanja REHAU spojnice sa pokretnom navlakom, koje su trajno dihtujua veza, u skladu sa DIN 18380 (VOB) mogu se poloiti u estrih bez revizionog otvora. 6. Centrifugalne cirkulacione pumpe moraju raditi sa minimumom buke i vibracija. Na mestima gde je to nemogue drugaije reiti ugraditi prigusivae buke i vibracija. Pumpe se isporuuju zajedno sa elektromotorom, zatvorene konstrukcije, a za prikljuenje na struju napona 220/380 V i frekvence 50 Hz. 7. Elektrina instalacija se mora izraditi uz upotrebu odgovarajuih vodonepropustljivih elemenata i armatura, a na osnovu posebnog projekta koji je izraen prema podacima o projektovanoj instalaciji. 8. Svi regulacioni ventili moraju biti podeeni prema podacima iz ovog projekta. REHAU PE-Xa CEVI ZA GREJANJE 1. Svi cevni vodovi moraju odgovarati DIN standardima, kao to je navedeno u predmeru radova. 2. Cevni vodovi moraju biti postavljeni sa propisanim nagibom kako bi se ostvarilo dobro odzraivanje cele instalacije. Cevi se uvrsuju pokretnim i nepokretnim osloncima, jednodelnim i dvodelnim cevnim obujmicama i konzolama. Razmak izmeu cevnih obujmica usvojiti prema sledeem: dimenzija cevi tip cevi RAUPINK RAUPINK sa ljebnim nosaem* 16x2,2 20x2,8 25x3,5 32x4,4 40x5,5 50x6,9 63x8,7 max razmak cevnih obujmica u m 1 1 1,2 1,4 1,5 1,5 1,5 2 2 2 2 2 2 2

* REHAU Clip ljebni nosa se primenjuje za potporu, odnosno pridravanje, kao i za redukovanje temperaturno uslovljene promene duine slobodno i vidljivo postavljenih cevi 3. Temperaturom izazvanu promenu duine usmeriti putem postavljanja fiksnih taaka u predvienom pravcu. Pri veim duinama polaganja izvriti podelu na odseke, tako da se dilatacija usmeri tako da moe biti amortizovana u predvienom kompenzatoru

Fiksne take se mogu uspostaviti na fazonskim komadima putem obostrano postavljenih cevnih obujmica. Dimenzije brezona ili obostranih vijaka i odgovarajuih razmaka od zida ili tavanice radi izrade fiksne take usvojiti prema sledeem: Dimenzije Brezon/cevni nipl M8 M 10 M 12 M16 R 1/2 R 3/4 R1 Dimenzije cevi 16x2,2 20x2,8 25x3,5 32x4,4 40x5,5 50x6,9 63x8,7 Razmaci od zida/plafona u mm 100 150 100 200 150 100 300 250 200 100 150 100 150 100 220 200 150

4. Cevne vodove poloiti tako da je omoguena kompenzacija termikih dilatacija. Trasa voenja cevnih vodova i raspored oslonaca ne smeju se menjati bez saglasnosti projektanta. Pre montae sve oslonce cevnih vodova paljivo zatititi od korozije. 5. Cevne spojeve izvesti u svemu prema REHAU tehnici spajanja pomou pokretne navlake. Kako su ovi spojevi prema DVGW radni list W 534 i DIN 4726 trajno dihtujui, u skladu sa DIN 18380 (VOB) mogu se primeniti u malteru i u estrihu bez revizionih otvora. Tehniku spajanja pomou pokretne navlake primeniti iskljuivo sa odgovarajuim REHAU fazonskim komadima i REHAU cevima. 6. Delovi cevi koji nisu predvieni za odavanje toplote, a prolaze kroz negrejane prostorije, moraju se izolovati kvalitetnom termikom izolacijom. Izolaciju postaviti tako da pri irenju cevi usled zagrevanja ne doe do njenog oteenja. 7. Za prolaze cevnih vodova kroz konstruktivne elemente obavezno koristiti otvore izraene pri montai betonskih elemenata. Naknadni otvori mogu se probijati po odobrenju nadzornog organa i projektanta konstrukcije objekta. Ukoliko se pri izradi objekta koristi materijal koji tetno deluje na delove instalacije obaveza je izvoaa da preduzme posebne mere za zatitu ovih delova. 8. Elemente automatske regulacije isporuiti i montirati u potpunosti prema ovom projektu. Izvoa je duan da pri kupovini ovih elemenata obezbedi od isporuioca sve potrebne eme i uputstva, i predstavnika proizvoaa koji vri kontrolu montiranih elemenata. Nakon zavrene montae vri se ispitivanje funkcionalnosti regulacione opreme o emu se sainjava pismeni izvetaj, overen od strane proizvodjaa, rukovodioca radova i nadzornog organa. 9. Izvoa radova je obavezan da ureaje, cevovode i armaturu podvrgne ispitivanju prema uputstvu koje je dato u prilogu.

UPUTSTVO ZA ISPITIVANJE UREAJA I INSTALACIJE POD PRITISKOM 1. Sve ureaje, cevovode i armaturu treba podvrgnuti punom tehnikom ispitivanju na pritisak koje ima za cilj da ustanovi usklaenost konstrukcije ureaja, cevovoda i armature projektnim zahtevima tehnike sigurnosti. 2. Puno tehniko ispitivanje se vri: -spoljnim pregledom -ispitivanjem na hladan hidrauliki pritisak -unutranjim pregledom -ispitivanjem na zaptivenost Spoljni pregled se vri bez prekida u radu postrojenja, a pri istom se obraa panja na celu instalaciju, kao i na njene pojedine elemente, a posebno armaturu. Ispitivanje na hladan hidrauliki pritisak se vri pre putanja postrojenja u probni pogon. Pre ispitivanja na hladan hidrauliki pritisak postrojenje mora biti oieno, a svi elementi instalacije vrsto postavljeni da ne bi dolo do curenja ili oteenja prilikom ispitivanja. Vrednost probnog pritiska se odreuje na osnovu obrasca: p = 2.0 + pp + pst gde je: pp - napor pumpe pst - statiki pritisak vodenog stuba u instalaciji Merenje vrednosti pritiska vri se putem kontrolnog manometra, ime se kontroliu istovremeno i svi instalisani manometri. Probni pritisak se odrava min 6 asova, a potom se vri posmatranje postrojenja u toku sledeih 24 asa. Smatra se da su ureaji i cevovodi izdrali ovo ispitivanje ako: -ne pokazuju znake oteenja -nema deformacija na elementima instalacije Rezultat ispitivanja se smatra uspenim ako se osim gornjih uslova, pritisak za prvih 6 asova po postizanju vrednosti probnog pritiska, ne smanji vie od 2% . Probno ispitivanje se na zahtev komisije za tehniki pregled i prijem objekta moe vriti i za vreme obavljanja samog tehnikog pregleda. Pri unutranjem pregledu ureaja (gde je to mogue uraditi) treba posebnu panju obratiti na stanje zidova, avova, veza i spojeva. Ispitivanje na zaptivenost se vri neposredno nakon ispitivanja na hladan hidrauliki pritisak. Probni pritisak pri ovom ispitivanju je jednak radnom pritisku. Smatra se da je postrojenje izdralo ispitivanje na zaptivenost ako pritisak u instalaciji ne padne vie od 2% u toku 24 asa. 3. Posle zavretka svih radova na izradi instalacije, a pre poetka probnih ispitivanja, obavezno isprati kompletno postrojenje. Ispiranje instalacije se vri po pojedinim granama, a zatim i ispiranje kompletne instalacije, dok se ne dobije potpuno ista voda. O izvrenom ispiranju se sainjava zapisnik, koji overavaju rukovodioc radova i nadzorni organ. 4. Nakon zavretka probnog ispitivanja na hladan hidraulini pritisak, potrebno je izvriti ispitivanje instalacije u smislu postizanja svih radnih parametara. Ovim ispitivanjem posebno se proverava: - da li su u svim delovima instalacije postignuti projektovani parametri -da li armatura i ureaji uredno dejstvuju i da li zagrevni sistem deluje bez udara i umova. - da li grejna tela greju ravnomerno po celoj povrini. - da li su svi elementi instalacije stabilno izvedeni i otporni na termike dilatacije. U okviru ovog ispitivanja vri se i merenje unutranjih temperatura u svim zagrevanim prostorijama. Merenje unutranjih temperatura vriti pri spoljnoj temperaturi min. t= -5 C. Merenje se obavlja na visini 1,2 m od poda, termometrom klase tanosti 0.5 C, a nakon 3(tri) asa od poetka rada instalacije. Sastavni deo ovih ispitivanja ine i : -ispitivanje vazdune propustljivosti u skladu sa JUS U.J5.100

-terensko merenje, pregled i ispitivanje kvaliteta ugradjene termike izolacije spoljnih zidova u skladu sa JUS U.J5.062 Ova ispitivanja vri ovlaena ustanova, uz prisustvo glavnog izvodjaa radova sa kooperantima za ugradnju gradjevinske stolarije i bravarije, izvodjaa instalacije centralnog grejanja i nadzornih organa za ove radove. O izvrenim ispitivanjima sainjava se pismeni izvetaj. -hidrauliko balansiranje protoka grejnog fluida u svim delovima grejne instalacije Ovo balansiranje vri ovlaena ustanova, pomou atestiranih instrumenata i svetski priznatim metodama. U svim delovima grejne instalacije postavljaju se regulacioni ventili za prethodnu regulaciju protoka. Njihovim podeavanjem i merenjem protoka vri se balansiranje instalacije i dovodjenje na projektovane parametre. Dozvoljeni prebaaji vrednosti protoka mogu biti do 10 % u toplotnoj podstanici i do 20 % na usponskim vodovima i grejnim telima. Podbaaja ne sme biti. Ovo ispitivanje se moe vriti i hladnom vodom iz vodovoda, s tim to se pre poetka grejne sezone instalacija mora ispraznizi i napuniti omekanom vodom. O izvrenom merenju i regulaciji sastavlja se pismeni izvetaj. Izvetaj o izvrenom merenju i i regulaciji protoka mora da sadri: u opisnom delu opis ispitivane instalacije, opis mernog reima sa navoenjem broja obrtaja cirkulacione pumpe, regulacione poloaje regulacionih ventila i ventila na prestrujnim vezama i trokrakih regulacionih ventila, zatim primenjenih mernih instrumenata kao i merne metode. U grafikom delu: dijagrame zavisnosti protoka od napora svih primenjenih mernih stanica (mernih blendi, mlaznica, ili Venturi cevi), odnosno dijagram regulacije primenjenih mernih mesta (regulacioni ventil) i auriranu emu veze toplotne podstanice sa rasporedom mernih mesta i podacima o stvarno ugraenoj opremi. Rezultati regulacije kunih grejnih instalacija se proveravaju od strane specijalizovanih ekipa JKP Beogradske elektrane u okviru tehnikih pregleda kojim se uslovljava dobijanje upotrebne dozvole za objekat. Potrebno gorivo, elektrinu energiju i ostale trokove probnog ispitivanja, osim radne snage, plaa i obezbeuje Investitor. 5. Sva probna ispitivanja moraju se obaviti u svemu prema vaeim standardima, propisima i normativima za ovu vrstu instalacija.

odgovorni projektant: ___________________________