Abies sibirica Ledeb.

- sibirska jela

Etarska ulja Bora i Jele

Pine & Fir essential oils
Familija: Pinaceae Vrste: - Pinus sylvestris Linn. - Abies sibirica Ledeb. - Pinus mugo Turra var. pumilio
Pripada rodu Abies (sa oko 50 vrsta). Ulje sibirske jele se uglavnom proizvodi u Sibiru ali se ova vrsta tako e gaji i u Severnoj Evropi. Sibirska jela je krupno umsko drvo, visine i do 45 m. Kora drveta je karakteristina, vremenom puca i formiraju se duguljasti segmenti. Listovi (iglice) su duge do 2.5 cm, tamno zelene boje, sa dve linije na naliju. iarke su duge oko 15 cm. Pinus mugo Turra var. pumilio Patuljasti bor, krivuljar

Pinus sylvestris Linn. - kotski, norveki ili beli bor

Vrsta koja se najee navodi kao izvor etarskog ulja borovih iglica, mada postoji jako veliki broj varijeteta i sorti ove vrste koji se koriste za dobijanje etarskog ulja. Latinsko ime je stoga od male koristi. Beli bor je veoma visoko zimzeleno drvo (ido 40 m). Kora mu je crvenkasto braon boje, jako izbrazdana. Listovi su guste i duge iglice (3-12 cm), raspore ene u parovima. iarke su iljate, duine oko 5 cm.

Etarsko ulje se dobija destilacijom vodenom parom iz iglica i granica.

Ova vrsta bora raste u planinskim regionima centralne i june Evrope. Miris njegovog etarskog ulja je balzamni i sladunjav, nalik na ulje empresa. STANITE I GLAVN E ZEMLJE POREKLA Etarska ulja bora i jele potiu iz svih delova sveta. Etarsko ulje vrste P. sylvestris uglavnom potie iz Rusije i baltikih zemalja, kao i iz veine evropskih zemalja. DOBIJANJE ETARS KOG ULJA Etarska ulja se dobijaju iz iglica i granica destilacijom vodenom parom i daju prinos od 0.40.6%. Etarska ulja loeg kvaliteta mogu u sebi da sadre i ulja dobijena destilacijom stabla, kore ili korena. OPIS ETARSKOG ULJA Pinus sylvestris: Bez boje do slabe zlatno ute boje, ponekad sa zelenkastom nijansom. Miris varira u zavisnosti od vrste iz koje se dobija, ali najee ima karakteristian opor miris koji podsea na borovinu. Neka etarska ulja imaju slatke, balzamne top note dok druga opet miriu sirovije i vie na terpentin. Abies sibirica: Moe biti bezbojno do slabe zlatno ute boje, ponekad sa zelenkastom notom. Etarsko ulje sibriske jele ima sladunjaviji i dosta prijatniji miris od mirisa borovih ulja. U pore enju sa borovim etarskim uljima koja su esto veoma raznovrsnog porekla, u originalnost ovog ulja se moe vie pouzdati, s obzirom da je botaniko poreklo sibirske jele prilino uniformno. SAS TAV ETARSKOG ULJ A Etarska ulja pinusa su veoma laka za falsifikovanje. Ona se najee prave iz frakcija terpentina ili iz sporednih proizvoda nastalih tokom produkcije papira dodavanjem sintetikih komponenti. Stoga je falsifikovanje esta pojava i samo paljiva analiza moe to potvrditi jer sastav prirodnih ulja moe enormno da varira usled tako velikog broja varijeteta i njihovog geografskog porekla. ulju: Jedinjenja koja treba da dominiraju u ulju -pinen, pinen, limonen, 3-karen, kamfen i bornilacetat. Analiza etarskog ulja iglica belog bora iz Rusije, pokazala je sledei sastav: -pinen 10%, -pinen 2%, kamfen 29%, bornilacetat 35%, 3-karen 1%, limonen 4.5%. Radi pore enja, ovo ulje poreklom iz Kine je imalo sledei sastav: -pinen 20%, -pinen 6%, kamfen 23%, bornilacetat 11%, 3-karen 1.5%, limonen 26%. Etarsko ulje sibirske jele je dosta varijabilnog sadraja. Jedan uzorak je pokazao sledei sastav: -

pinen 14.5%, kamfen 28%, karen 12%, bornilacetat 25%. Diferencijacija optikih R- i S-enantiomera, - i pinena i limonena, kod nekih etarskih ulja koja se tretiraju prvenstveno kao medicinska ulja. Kreis P., 1990. Dtsch. Apoth. Zig. 130(18), 985-8. OSNOVN E KARAKTERISTI KE ULJA paljenja: Taka paljenja (Perfumery and Ess. Oil record. July, 1949.) Beli bor: 42C. >107F. Sibirska jela: 40C. 104 F. P. mugo var. pumilio: 45C. Relativna gustina: P. sylvestris: 0.85700.8850 na 25C. P. mugo var. pumilio: 0.85300.8710 na 25C. Abies sibirica: 0.89800.9120 na 20C. Indeks prelamanja: P. sylvestris: 1.47301.4785 na 20C. Abies sibirica: 1.46851.47300 na 20C. P. mugo var. pumilio: 1.47501.4800 na 20C. Rastvorljivost: P. sylvestris: 1:6 u 90% etanolu (rastvori mogu biti slabo opalescentni). Abies sibirica: 1:1 u 90% etanolu (rastvori mogu postati opalescentni pri veem razblaenju) Sadraj estara (raunat na bornilacetat): P. sylvestris: 1.5-5% Abies sibirica: 32-44% Oficinalnost: Etarsko ulje P. sylvestris L. je oficinalno u sledeim nacionalnim farmakopejama DAB 7-DDR, Helv. VI, OAB 9, Hung. VI, NF XIII. ZDRAVSTVENI I SIGURN OSNI PODACI

Efekti na kou:
Etarsko ulje iglica belog bora, testirano na koi ljudi u koncentraciji od 12%, nije dovelo do iritacije niti senzibilizacije. Epstein W., 1975 & Kligman A., 1966. Reports to the R. I. F. M. Etarsko ulje sibirske jele: 2.5%-tni rastvor ovog etarskog ulja je bio testiran na ljudima sa normalnom koom. Njegova primena je izazvala blagu iritaciju ali ne i senzibilizaciju. Kligman A., 1974. Report to the R.I.F.M. 3-karen je bio interpretiran od strane nekih dermatologa kao jedinjenje iz terpentina koje je dovelo do pojave senzibilizacije, to je rezultiralo ekcematoznim tipom konih reakcija. Ovaj problem je danas prevazi ena stvar jer se u modernim terpentinskim uljima nalaze veoma male koliine ovog jedinjenja. Cronin., 1979. Contact Dermatitis 5. 308-311. Napomena: 3-karen se osim u uljima pinusa moe nai i u nekim drugim etarskim uljima.

Etarsko ulje Bora i Jele - 2 -

Po svemu izgleda da je -pinen mnogo vaniji alergen od 3-karena. Rudzki et al., 1991. Cont. Derm. 24. 317-318. Napomena Iz ovoga poizilazi Napomena: da bi etarska ulja pinusa koja su ili visokog sadraja -pinena ili koja su stara i oksidisala, mogla biti daleko jaa potencijalna senzitirajua sredstva. Vei broj pripadnika familije Pinaceae tretira se prouzrokovaima dermatitisa i ekcematoznog tipa reakcija kod osetljivih osoba.
reference: Dodatne reference: Ulja bora i senzibilizacija -pinenom. Kligman A., 1966. J.Invest. Derm. 47. 393, and Contact Derm. 1975. 1. 231. Pineni i ekcematogeni; Pirilla V. et al., 1964. Berufsdemotosen. 12. 163 and Dermatologica. 1969.139.

KONTRAINDIKACIJE: Primenjena nerazblaena, neka od ovih ulja mogu da dovedu do iritacije koe. Pazite da ne do e do nekih znakova iritacije koe posebno kod osoba koje imaju ekcem ili dermatitis. Koristite ga sa velikom panjom kod osoba koje su sklone alergijama na parfeme, kozmetike preparate ili preparate za kupanje. Drite sva etarska ulja dalje od dece i to dalje od kontakta sa oima

TOKSINOS T ETARSKOG ULJA Etarsko ulje iglica belog bora: Akutna ORALNA LD50 kod pacova prelazi 5 g/kg. DERMALNA LD50 kod kunia tako e prelazi 5 g/kg. Levenstein I., 1975. Report to the R.I.F.M. Napomena: Pogledati rad "Akutno trovanje etarskim uljem pinusa". Koppel. C. et al, 1981. Arch. Toxicol. 49: 73-78. Etarsko ulje sibirske jel e: ORALNA LD50 kod pacova prelazi 10g/kg. DERMALNA LD50 kod kunia prelazi 3g/kg. Moreno O., 1971. Report to R.I.F.M. STATUS ETARSKOG ULJA Etarska ulja Pinus sylvestris i Abies vrsta su dobila GRAS status od strane FEMA, 1965. godine i bila su odobrena od strane F.D.A. za upotrebu u hrani (172.510). Evropski savet je 1974. godine dozvolio njihovu upotrebu u hrani sa mogunou ograniavanja njihovih aktivnih principa u finalnim proizvodima. Pinus sylvestris: 8023-99-2 Abies spp: 8021-29-2 Pinus pumilio: 8000-26-8 Pinus spp.: 8002-09-3 2906 FEMA: P. sylvestris: Abies spp.: 2905 P. mugo var. pumilio: 2904 Pinus spp. TAR OIL: 2907 Pinus sylvestris: 341n CE: Abies spp.: 5n P. mugo var. pumilio: 339n Pinus spp.: 340n 281-679-2 EINECS: P. sylvestris: Abies spp.: 294-351-9 P. mugo var. pumilio : 290-163-6 CAS:

PRIMENA KROZ ISTORI JU Ljudi su od najranijih vremena koristili razliite tipove bora. Semenke nekih vrsta su tako hranljive da odravaju u ivotu veoma raznovrsne divlje ivotinje, a koriste ih i ljudi jer su dragocene u kulinarstvu. iarke se koriste radi aromatizovanja hrane i ekstrahovanja balzama i etarskog ulja. Iglice predstavljaju veoma bogat izvor vitamina i minerala i koriste se kao hranljivi dodatak u tekim vremenima. Svi delovi drveta bora mogu da daju miomirisne smole, a opet i iz njih mogu da se ekstrahuju etarska ulja. ak i beivotni panjevi ovog drveta predstavljaju znaajan izvor smole od koje se pravi terpentin. Severnoameriko pleme Mikmak koristilo je gumu dobijenu iz Abies balsamea za masnice, frakture, opekotine, razjede i rane. Chandler R. et al., 1979. J. of Ethnopharmacology 1: 49-68. 53. Abies grandis (Bela jela) je koriena u plemenima Britanske Kolumbije kao oblog napravljen od kore za reumatizam. Smith H., 1929. National Museum of Canada Bulletin 56:47-68. Izluena guma iz vrste Abies lasiocarpa (subalpinske i druge podvrste) nanosila se na rane kao antiseptino sredstvo u plemenu Crno stopalo i drugim severnoamerikim plemenima. Johnston A., 1987. Lethbridge, Alberta. Lethbridge Historical Society. Pleme Saanich je koristilo smolu Abies grandis (Velika jela) kao melem za posekotine i masnice. Turner. N. & Bell. M., 1971. Economic Botany 25(1): 63-104, 335-339. Sveobuhvatni spisak primene raznih tipova bora moe se nai u: A Modern Herbal by Mrs. M. Grieve, 1931. Reprinted 1985. J. Cape Ltd. & other publishers. Borovi lue miomirisna jedinjenja koja deluju mono na zdravlje, posebno onih koji pate od nedostataka kod respiratornih organa. Turisti, posebno ukoliko su invalidi ili reumatini bolesnici, esto borave u varcvaldu i drugim velikim borovim umama Evrope jer su isparenja ovog drvea lekovita za mnoge bolesti u njihovim ranim stadijumima i poseduje okrepljujue dejstvo na one koji su premoreni ili oslabeli. Leyel C., 1957. Cinquefoil.

Etarsko ulje Bora i Jele - 3 -

Mnoge vrste etarskog ulja bora koriste se za utrljavanje, meleme i masti. Koriste se za reumatizam, uganua i srodna stanja. Posebno su popularna u primeni u lekovitim kupkama. De Smet, 1993. Adverse Effects of Herbal Drugs. U jednom zanimljivom tekstu iz 1922. godine tvrdi se da je etarsko ulje bora bilo rangirano na drugom mestu na listi etarskih ulja korisnih za bolesti respiratornog trakta. Izgleda da se etarsko ulje uglavnom koristilo u obliku sirupa. Gatti C. & Cayola R., 1923. Riv. Ital. Ess. Profum. 4. 77-82. (1922). PODACI O LEKOVITOM DEJSTVU Opt e delovanje Otrkiveno je da je etarsko ulje bora efikasno u odbijanju komaraca, a etarsko ulje Sibirske jele je ubijalo vone muice. Gora J. et al., 1993. Book of Abstracts. 24th Symposium on Essential oils. Iglice smre i bora su se koristile u obliku aja za bronhijalna stanja. Etarska ulja su se koristila u razne svrhe. Etarsko ulje bora, na primer, koristi se kao sredstvo za dezinfekciju i u obliku inhalatora - kao sredstvo za stanja respiratornog trakta. Martindale, 1982. The Extra Pharmacopoeia 28th Ed. pp 682-685. Etarsko ulje Pinus sylvestris je opisivano kao antiseptino sredstvo i sredstvo za iskaljavanje kod hroninog laringitisa i bronhitisa. Kao spoljanje sredstvo za izazivanje crvenila i protiv nadraaja, za nanoenje na reumatine zglobove, ili kao dodatak kupki u istu svrhu. The B.P.C., 1934. Inhalacije Ispitivana su dejstva -pinena na radnu efikasnost. Poboljano je vreme reagovanja i poveana aktivnost -talasa mozga, to je ukazivalo na mentalnu oputenost. Cerebralna cirkulacija je tako e poboljana. Zakljuak ovog istraivanja je da bi upotreba lavande, pomorande i rue podigla radnu efikasnost i smanjila nivo stresa. Sugano H. & Sato N., 1991. Chem. Senses. 16: 183-184, also Chem. Senses 1989. 14, 2, 303. U ogledima na ljudima, otkriveno je da -pinen ima stimulativno dejstvo na umorne ljude. Kamiyama K. et al., 1980. Man and Enviroment, 35. 1. 295. Nakon to je uronio u kupku sa sadrajem od 150 ml etarskog ulja bora na 450 l vode, u vazduhu koji je izdisao dotini mukarac, detektovani su - i pinen i limonen. U narednih 20 minuta, detektovani su i kamfen i terpeni, koji su vrhunac koncentracije dostigli 50-75 minuta po otpoinjanju kupanja, a mogli su da se uoe i nakon jednog dana. Rommelt H. et al., 1974. Munch. Med. Wescr. 11. 537. Uzorci vazduha iz seoske umovite lokacije u planinama Sijera Nevade, u Kaliforniji, analizirani su da bi se otkrila isparljiva organska jedinjenja. Priblino 120 jedinjenja je okarakterisano uz pomo

masene spektrofotomerije, sa uspenom identifikacijom od oko 70 jedinjenja. Otkriven je visok procenat supstanci emitovanih kao rezultat aktivnosti biljaka. Identifikovano je 21 terpenoidno jedinjenje (C10H16 i oksigenizovanih derivata) i pcimen, a otkriven je tako e i jedan seskviterpen, uslovno identifikovan kao longifolen. Nopinon (biciklo[3.1.1]-heptan-2-jedan, 6,6-dimetil-) i -pinen oksid (3-oxatriciklo- [4.1.1.02,4]-oktan, 2,7,7trimetil), oba mogua proizvoda razlaganja pinena, nalazila su se me u uoenim jedinjenjima. Jak uticaj lokalne vegetativne emisije na sastav umskog vazduha potvr en je putem kvantitativne analize. Otkriven je jedan monoterpen u koncentraciji do 6,8g/m3. "Organic chemicals in the air". Helmig D., Arey J., 1992. Sci. Total. Environ. Mar; 112 (2-3):233-50. Antimikrobna aktivnost Etarska ulja Picea abies i Pinus sylvestris pokazuju neznatno antibakterijsko dejstvo na E. coli i S. aureus. Ovo dejstvo se poveava sa sazrevanjem etarskog ulja a tako e zavisi i od podvrste iz koje se dobija etarsko ulje. Chalcat et al., 1987. Plantes Med. Phytother. 21. 218-235. U nizu ispitivanja na infektivnim organizmima izolovanim iz 286 klinikih sluajeva, jedan broj etarskih ulja je pokazivao dobro antimikrobno dejstvo in vitro. Etarsko ulje bora je inhibisalo skoro 44% ovih organizama. Objavljeno je da su etarska ulja IN VIVO bila sposobna da izlee pacijente uz manje doze nego to je bilo potrebno da se eliminiu ovi organizmi koncentrisani u laboratorijskim uslovima. Valnet J. et al., 1978. Plantes Med. Phytother. 12. 1. 43-52. U eksperimentima u kojima su se koristila razliita isparljiva etarska ulja, otkriveno je da ulje bora znaajno inhibie izvestan broj patogenih bakterija. Bardeau F., 1976. Chir. Dent. Fr. sept 29, 46(319):53. Etarsko ulje Pinus sylvestris pokazalo je antibakterijsko dejstvo protiv etiri od pet prouavanih bakterija. Maruzella & Henry, 1958. J. Am. Pharm. Assoc. 47. 294. Koeficijenti fenola utvr eni Ridel-Vokerovim testom iznosili su: kora cimeta 14, palmaroza 13, citronela 10, kardamom 7,5, cubeb 6, mora 6, karanfili 6, bor 5,5, pauli 3,5, eukaliptus 3, sandalovo drvo 2. Najefikasnija etarska ulja ispitivana su protiv 12 Gram(-), 5 Gram(+) bakterija. Bose et al., 1949. J. Sci. Ind. Research (India) 8B, 157-60. Etarsko ulje bora je pokazalo umereno antigljivino dejstvo protiv svih 15 prouavanih mikrogljivica. Maruzella & Liguori, 1958. J. Am. Pharm. Ass. 47, 250.

Etarsko ulje Bora i Jele - 4 -

PREDLAU SE SLEDEI NAINI PRIMEN E PROSTORIJE: MIRIS ZA PROSTORIJE Lepa osveavajua i mentalno stimulativna aroma koja se moe preneti u neku zatvorenu prostoriju primenom ovog etarskog ulja. U zavisnosti od okolnosti, ovo ulje moe delovati i relaksantno (pogledati odeljak masaa). Pomoi e da do e do poputanja simptoma nazalne i bronhijalne kongestije i moe da potpomogne disanje. INHALIRANJE: INHALIRANJE Nekoliko kapi etarskog ulja bora ili jele ukapanih u posudu sa toplom vodom i inhaliranje njihovim isparenjima jako je dobro kod bola u grlu, kalja, prehlade, gripa, upale i kongestije respiratornog trakta, kao i sinuzitisa. KUPKE: KUPKE Perfektan za kupku kojom se zapoinje novi dan, posebno nakon neprospavane noi, jer moe da razbistri glavu i pomogne vam da nastavite dalje. Kao i etarsko ulje kleke, ovo ulje moe da deluje veoma relaksirajue na premorene ili upaljene miie ili kod reumatinih tegoba. Preferira se upotreba etarskog ulja sibirske jele, poto je ono sladunjavijeg mirisa i ne tako oporo kao borova etarska ulja. Ono se naravno moe koristiti u kupkama i zbog svog prijatnog mirisa. MASAA: MASAA Upotreba ovih etarskih ulja u masai je korisna kod reumatinih tegoba, generalno kada vas neto titi ili boli, a slaba periferna cirkulacija e biti poboljana njihovim termikim efektom. Kombinacija fizike stimulacije koja se postie masaom i inhaliranja isparenjima etarskog ulja sa povrine koe u toku masae, jako je dobra za poputanje kongestije u nosu i bronhijalnim putevima. Etarska ulja bora i jele koja se koriste u masai mogu imati i dvojako dejstvo - kao blagi mentalni stimulans (ako je to ono to je vaem mozgu potrebno), i u isto vreme - kao relaksans, jer mnogi ljudi nalaze da ova ulja jako oputaju. Sve . ovo zavisi od emotivnog stanja dotine osobe. Uobiajeno je da biljni ekstrakti esto imaju dvostruko dejstvo u zavisnosti od primenjene koliine i fizikog i emotivnog stanja osobe koja ga primenjuje. Za neku neniju masau koja die raspoloenje i oputa, preporuljivije je etarsko ulje sibirske jele od etarskog ulja iglica bora. KOMBINOV ANJE S A DRUGIM ULJIMA Etarska ulja bora ili jele se dobro kombinuju sa uljima kedra, kubeba, karanfilia, umbira, lavande, ruzmarina i sandalovine. Etarsko ulje Bora i Jele - 5 -