TEHNIKA PREPORUKA TP-1

POSTUPAK PROJEKTOVANJA UNUTRANJEG OSVETLJENJA

Revizija 0 Mart 2012

1/20

1. Prikupljanje potrebnih informacija* 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. Graevinski nacrti (tlocrt) Podaci o konstrukciji tavanice Boje zidova i plafona Namena prostorije Dispozicija opreme i pravci posmatranja

* Pogledati odeljak F-4.1 Svetlotehniki prirunik - Elektrokovina

2. Odreivanje faktora kvaliteta osvetljenja 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. Minimalna srednja osvetljenost Esrmin ili nazivna osvetljenost En Boja svetlosti Stepen reprodukcije boje Razred bljetanja

Ovi podaci se dobijaju iz standarda SRPS U.C9.100 ija je tabela F-7 data u prilogu, oitaju traene vrednosti prema nameni prostorije. 3. Proraun stvarne srednje osvetljenosti metodom iskoristivosti 3.1. 3.2. 3.3. 3.4. 3.5. 3.1. Izraunavanje potrebnog svetlosnog fluksa Izraunavanje broja izvora svetlosti Izraunavanje potrebnog broja svetiljki Odreivanje rasporeda svetiljki Izraunavanje stvarne srednje osvetljenosti Izraunavanje potrebnog svetlosnog fluksa cel = n a b f ili cel = sr min a b f

cel ukupni svetlosni fluks svih novih izvora svetlosti u prostoriji nazivna osvetljenost po preporukama JKO En Esrmin minimalna srednja osvetljenost po SRPS U.C9.100 a duina prostorije b irina prostorije faktor iskorienja svetiljke f faktor odravanja

2/20

faktor iskorienja svetiljke:

Da bi doli do faktora iskorienja svetiljke, potrebno je da predhodno izvrimo odabir svetiljke

i za odabranu svetiljku pronaemo tablicu izkorienja svetiljke.

3/20

Odabir svetiljke se vri na osnovu: Izbora izvora svetlosti (zahtevana boja i stepen reprodukcije boja)

Znaaj i namena prostorije

Pogledati preporuke u odeljku F-2.4 Smernice za izvoenje osvetljenja, priprunika Elektrokovina. Odeljak 6. Smernice za projektovanje osvetljenja industrijskih prostora, knjige M.Kostia Vodi kroz svet tehnike osvetljenja. Kataloge aplikacija raznih proizvoaa svetiljki.

Odabrani nain osvetljenja Izgled svetiljke Stepen IP zatite svetiljke Itd.

Da bi iz tablice dobili stepen iskorienja svetiljke, potrebno je da izraunamo k - indeks prostorije (ROOM INDEX), koji zavisi od dimenzija prostorije i naina privrenja svetiljki kao i faktor refleksije zidova, plafona i poda.

4/20

Indeks prostorije (k) raunamo iz formule:

k=

ab hk (a + b )
a b hk h hv hd hk duina prostorije irina prostorije korisna visina visina prostorije visina veanja svetiljkem visina radne ravni (obino 0.85m) korisna visina se definie pomou slika F-28 i F-29.

Faktor refleksije zidova, plafona i poda dobijamo iz tablice faktora refleksije.

5/20

6/20

Nakon prorauna indeksa prostorije k i odreivanje faktora refleksije zidova z, plafona pl i poda pod iz priloenih tablica, iz tabele iskoristivosti svetiljke se nalazi vrednost stepena iskorienja (UF) koja odgovara indeksu prostorije (ROOM INDEX) i refleksiji povrina (REFLECTION FACTOR).

Ukoliko pretpostavimo sledee: Duina prostorije je a=32.75m, irina b=11.25m i visina h=3.5m. Za visinu radne ravni uzimamo 0.85m. Svetiljke e biti montirane direktno na metalnu konstrukciju plafona koja je na visini od 3.5m, pa je

hk = h hd = 3.5 0.85 = 2.65m k= ab 32.75 11.25 = 3.16 = hk (a + b ) 2.65 (32.75 + 11.25 )

Plafon je od limenih sendvi panela bele boje (pl=0.70), zidovi omalterisani i obojeni belom bojom (z=0.70) i pod od neobojenog betona (pod=0.30). Uzimamo najblie vrednosti za faktor refleksije, a to je: pl=0.70, z=0.50 i pod=0.20. Poto se proraunati indeks prostorije k=3.16, nalazi izmeu dve vrednosti 3 i 4 kojima odgovaraju vrednosti iskorienja 0.81 i 0.848 respektivno, pomou linearne interpolacije moemo odrediti vrednost stepena iskorienja svetiljke na osnovu oitanih vrednosti pomou jednaine:

2 1
k 2 k1

(k k1 ) + 1 =

0.848 0.81 (3.16 3 ) + 0.81 = 0.81608 43

7/20

1 2 1 2

k 3 4 k y

0,81 0,848 3,16 0,81608

k2

k1

faktor odravanja:

faktor odravanja predstavlja koeficijent kojim se procenjuje opadanje nivoa osvetljenosti u toku eksploatacije ureaja za osvetljenje usled: Zaprljanja izvora svetlosti i optikih elemenata svetiljke - fsv Zaprljanje povrine prostorije - fpp Starenja izvora - fst Pregorevanja izvora - fpr

f = fsv fpp fst fpr

fsv - Faktor zaprljanja izvora svetlosti i svetiljke se odreuje iz formule:

fsv = e A t ; gde su A i B konstante koje se odeuju iz tablice a t period ienja u godinama.

B

Kategorija zaprljanja svetiljke I II III IV V VI

A B 0,69 0,62 0,70 0,72 0,53 0,88 Veoma ista 0,038 0,033 0,079 0,070 0,078 0,076 ista 0,071 0,068 0,106 0,131 0,128 0,145 Srednje ista 0,111 0,102 0,143 0,216 0,190 0,218 Prljava 0,162 0,147 0,184 0,314 0,249 0,284 Veoma prljava 0,301 0,188 0,236 0,452 0,321 0,396

Konstantu A i B odreujemo na osnovu zaprljanja atmosfere prostorije i kategorije zaprljanja svetiljke.

8/20

Tablica za odreivanje zaprljanja atmosfere:

Atmosfora prostorije Generisana prljavtina Veoma ista Ne postoji Ne postoji (ili ne ulazi u posmatranu oblast) ista Veoma mala Skoro da ne ulazi u posmatranu oblast Srednje ista Prljava Veoma prljava Neprekidno taloenje Skoro sva prljavtina ulazi u posmatranu oblast

Primetna, ali ne Brzo se taloi velika Izvestan deo ulazi u posmatranu oblast Vea koliina ulazi u posmatranu oblast Samo pomou ventilatora ako ih uopte ima

Prljavtina iz okoline

Odstranjivanje ili filtriranje prljavtine

Odlino

Bolje od prosenog

Slabije od prosenog

Nikakvo

Lepljive estice

Ne postoje

Ima ih veoma malo

Ima ih dovoljno Ima ih mnogo (verovatno da budu vidljive zbog ulja i posle nekoliko vlage) meseci

Ima ih veoma mnogo

Primeri

Kancelarije visokog ranga, udaljene od proizvodnih zona; laboratorije; iste sobe

Slino kao u Kancelarije u sluaju prljave Toplotni Fabrike starim atmosfere, ali procesi; kancelarije; zgradama ili tampanje sa sa svetiljkama blizu proizvodnih prerada papira; valjcima velikih unutar same zona; kontrolne rad sa lakim brzina; prerada oblasti u kojoj mainama sobe; montae nastaje veliko gume; manjih sklopova zaprljanje

9/20

Kategoriju zaprljanja svetiljke odreujemo na osnovu njene konstrukcije pomou sledee tablice:

10/20

Faktor fsf se moe dobiti i na osnovu grafika na slici F-30 u prilogu. Faktor zaprljanja povrina prostorija fpp, utie na indirektnu komponentu osvetljenosti kroz smanjenje faktora refleksije. On se nee obaivati u ovoj preporuci. Starenje i pregorevanje izvora svetlosti fst i fpr se odreuje iz tablice
asovi gorenja (x1000) Izvori sa uarenom niti Fluo cevi sa trikomponentnim prahom Obine fluo cevi ivini izvori visokog pritiska Metal halogeni izvori Natrijumovi izvori visokog pritiska 0,1 1,0 2,0 4,0 6,0 12,0 18,0 24,0

fst fpr fst fpr fst fpr fst fpr fst fpr fst fpr

1,00 0,93 1,00 0,50 1,00 0,96 0,94 0,91 0,87 0,84 1,00 1,00 1,00 1,00 0,99 0,75 1,00 0,94 0,89 0,83 0,80 0,74 1,00 1,00 1,00 1,00 0,99 0,75 1,00 0,97 0,93 0,87 0,80 0,68 0,58 0,52 1,00 1,00 0,99 0,98 0,97 0,88 0,75 0,50 1,00 0,93 0,87 0,78 0,72 0,63 0,52 1,00 0,97 0,95 0,93 0,91 0,77 0,50 1,00 0,98 0,96 0,93 0,91 0,87 0,83 0,80 1,00 1,00 0,99 0,98 0,96 0,89 0,75 0,50

11/20

3.2.

Izraunavanje broja izvora svetlosti

ncel =

cel 0

cel ukupni svetlosni fluks svih novih izvora svetlosti u prostoriji 0 svetlosni fluks izvora svetlosti (nalazi se u tablici izvora svetlosti)

3.3.

Izraunavanje potrebnog broja svetiljki

nsv =

ncel ni

ncel broj izvora svetlosti ni broj izvora svetlosti u svetiljci 3.4. Raspored svetiljki Detaljnije pogledati odeljak F-4.3.4 Svetlotehniki prirunik Elektrokovina.
0.9 nsv nsv 1.1 nsv

na a nb b

Nakon rasporeivanja svetiljki dobija se nsv stvaran broj svetiljki. 3.5. Stvarna srednja osvetljenost
Esr = ni nsv 0 f ab

ni nsv 0 f a b

broj izvora svetlosti u svetiljci stvaran broj svetiljki svetlosni fluks izvora svetlosti faktor iskorienja svetiljke faktor odravanja duina prostorije irina prostorije

12/20

4. Kontrola ravnomernosti osvetljenosti

Ravnomernost osvetljenja predstavlja faktor kvaliteta i definie se kao odnos Emin : Esr (SRPS U.C9.100) ili Edmin : Esr (JKO). Kontrola ravnomernosti osvetljenosti obuhvata:

Proraun srednje osvetljenosti Esr Proraun minimalne osvetljenosti Emin, Edmin Kontrola razmera Emin:Esr ili Edmin:Esr

Proraun srednje osvetljenosti Esr moe se izvriti pomou metode iskoristivosti ili pomou izoluks dijagrama. Proraun minimalne osvetljenosti Emin ili Edmin moe se izvriti po takastoj metodi ili pomou izoluks dijagrama. Emin predstavlja najmanju osvetljenost u prostoriji Edmin predstavlja najslabije osvetljeno radno mesto u prostoriji Provera ravnomernosti osvetljenosti prema SRPS U.C9.100 je definisana tablicom
Vidni zahtevi Vrlo mali Mali Srednji Veliki, Vrlo veliki, Vanredno veliki Ravnomernost osvetljenosti Emin:Esr 1:6 do 1:3 1:3 1:2,5 1:1,5

Provera ravnomernosti osvetljenosti prema JKO je da ravnomernost osvetljenosti nesme biti vea od 1:1,25.

13/20

Kod sistema opteg i zonalnog opteg osvetljenja mogue je kontrolu ravnomernosti osvetljenosti izvriti po skraenoj metodi, i to tako da se za odreeni raspored svetiljki izrauna razmer stvarnog razmaka (s/hk) i uporedi sa razmerom maksimalno dozvoljenog razmaka (S/H). 6.2. Izraunavanje razmera stvarnog razmaka Razmer stvarnog razmaka (s/hk) je definisan kao razmer srednjeg razmaka izmeu svetiljki (s) i korisne visine (hk). Vrednost ovog razmera rauna se na sledei nain:

Za odreeni raspored svetljki izrauna se, odnosno odredi srednji razmak izmeu svetiljki (s): o Za linijski raspored svetiljki je razmak (s) jednak razmaku izmeu pojedinih linija. Ukoliko su ti razmaci razliiti rauna se srednja vrednost razmaka. o Za pojedinani raspored svetiljki, srednji razmak izmeu svetiljki rauna se pomou jednaine:
s= ab (m ) nsv

nsv a b

stvaran broj svetiljki duina prostorije irina prostorije

Utvrdi se vrednost korisne visine (hk). Izrauna se vrednost razmera (s/hk).

6.2.

Utvrivanje razmera maksimalno dozvoljenog razmaka Razmer maksimalno dozvoljenog razmaka (S/H) predstavlja karakteristian podatak svetiljke i za odreenu svetiljku definie onaj maksimalni razmak (Smax), za koji je ravnomernost osvetljenosti jo takva, da je izmeu minimalne i srednje osvetljenosti postignut razmer 1:1,15 (Emin : Esr = 1:1,15).

SHR NOM nominalni razmer SHR MAX maksimalni dozvoljeni razmer SHR MAX TR maksimalni dozvoljeni transferzalni razmer (primenjuje se kod npr. linijskog rasoporeda svetiljki). 6.2. Kontrola ravnomernosti osvetljenosti (s/hk) (S/H)

14/20

5. Kontrola snoljivosti bljetanja

Bljetanje nastaje ako se u vidnom polju pojavi izvor svetlosti znaajno vee sjajnosti od prosene sjajnosti vidnog polja, na koje je oko bilo adaptirano. Ukoliko je izvor svetlosti stvarni svetlostni izvor velike sjajnosti govorimo o direktnom bljetanju a ukoliko je lik takvog izvora, nastao kao posledica refleksije od neke sjajne povrine koja se nalazi u vidnom polju govorimo o reflektovanom bljetanju. Direktno bljetanje moemo podelitina fizioloko i psiholoko. Fizioloko bljetanje nastaje kada u oko prodre veliki svetlosni fluks koji umanjuje vidne sposobnsti oka, dok psiholoko bljetanje izaziva oseaj nelagodnosti i nervoze. Emperijskim postupcima je ustanovljeno da na psiholoko bljetanje utie: Tip i raspodela sjajnosti svetiljke Nivo adaptacije oka, predstavljen nivoom hiorizontalne osvetljenosti radne ravni Ugao koji obrazuje pravac gledanja i pravac koji odreuju izvor bljetanja i oko. Finalni rezultati ovog postupka se mogu predstaviti u obliku dva dijagrama od kojih se prvi dijagram 1, odnosi na svetiljke sa svetleom povrinom samo u horizontalnoj ravni (npr. ugradne svetiljke), bez obzirana na smer posmatranja, kao i sve duguljaste svetiljke sa svetleim bonim povrinama ija je uzduna osa paralelna pravcu posmatranja i dijagramom 2 koji vai za kvadratne, okrugle i duguljaste svetiljke sa svetleim bonim povrinama, pri emu je uzduna osa svetiljke normalna na pravac posmatranja. Uglovi posmatranja su ogranieni iz praktinih razloga od 45 do 85.

15/20

Radi ograniavanja i kontrole snoljivosti bljetanja koristimo metodu graninih krivi sjajnosti ili motodu Sollner-a. Metodu moemo koristiti ako su ispunjeni sledei uslovi: Svetiljke pripadaju sistemu opteg osvetljenja prostorije Pogled je uglavnom usmeren horizontalno ili nanie Faktori refleksije tavanice i zidova nisu manji od 0.5, a faktori refleksije nametaja od 0.25. 1. Odreivanje tipa dijagrama koji se korsiti (Dijagram 1 ili 2) u zavisnosti od konstrukcije i orjentacije svetiljke. Neki proizvoai za svaku svetiljku daju jedan dijagram sa dve krive sjajnosti od kojih isprekidana odgovara ravni 90-270 a puna ravni 0-180 kao to je prikazano na slici Figure 3

2. U zavisnodti od nivoa osvetljenosti E(lx) i klase kvaliteta (A,B=1,C, D=2,E) koji se odreuju iz tabele F-7 odrefi se granina kriva sjajnosti. 3. Odredi se kriva sjajnosti svetiljke u zavisnosti od orjentacije svetiljke u odnosu na pravac posmatranja. Puna linija (Ose 0-180) ili isprekidana linija (Ose 90-270).
16/20

4. Izvri se analiza poloaja krive sjajnosti svetiljke u odnosu na definisanu graninu krivu sjajnosti. Ukoliko je kriva sjajnosti svetiljke u potpunosti levo od usvojene granine krive sjajnosti (npr. kriva koja odgovara osvetljaju od 300lx za klasu kavaliteta B), onda je bljetanje u granicama snoljovosti za sve uglove od 45 do 85. Ukoliko posmatramo isprekidanu krivu sjajnosti svetiljke i graninu krivu sjajnosti od 500lx klasa B. Vidimo da u opsegu ugla od cc 73 do 80 vrednost sjajnosti je vea od granine dozvoljene vrednosti sjanosti pa moramo izvriti korekciju,najee u promeni tipa svetiljke ukoliko ugao koji obrazuje pravac gledanja i pravac koji odreuju izvor bljetanja i oko pripada datom opsegu. a i ukoliko je sjajnosti svetiljke za ovaj ugao (dobija se tako to se Izraunamo = arctg hs za dati ugao oita vrednost sjajnosti sa grive sjajnosti svetiljke) vea od vrednosti granine sjajnosti (za isti ugao se oitava sa usvojene granine krive sjajnosti) vrimo korekciju.

17/20

6. Izrada nacrta osvetljenja

Nacrt osvetljenja obuhvata: Tlocrte osvetljenja Karakteristine preseke 6.2. Tlocrt osvetljenja Tlocrt osvetljenja se moe izraditi tek kada se izrauna stvarna sredinja osvetljenost, kontrola ravnomernosti i snoljivost bljetanja. U tlocrtu prostorije (najee razmera 1:20, 1:25, 1:50 ili 1:100) se ucrta odgovarajui razmetaj svetiljki sa sledeim podacima: Tiposka oznaka svetiljke Tipska oznaka izvora svetlosti (naziv, oznaka, snaga i tem. boje) Visina montae svetiljke Nain montae Stvarnu srednju osvetljenost Instalisanu elektrinu snagu Ukupni faktor snage Period ienja i nain odravanja Karakteristini preseci Potrebni su samo onda kada se svetiljke montiraju na razliitim visinama i u razliitim poloajima.Ukoliko su specifini montani detalji.

6.2.

7. Utvrivanje karakteristinih elektrinih podataka osvetljenja

Utvrivanje k-nih podataka osvetljenja obuhvata odreivanje: Instalisane elektrine snage Faktora snage Instalisana elektrina snaga kao i faktor snage se usvajaju iz tehnike dokumentacije o samom izvoru svetlosti i predspojnoj napravi ukoliko postoji. U primeru za elektronsku predspojnu napravu.

18/20

U nastavku je dat primer za odreivanje snage svetiljke sa dve fluroscentne lampe od 36W, sa elektronskom predspojnom napravom PC 2/36 T8 TOP. Snaga dva izvora svetlosti sa predspojnom napravom iznosi 71.5W sa faktorom snage cos=0.97 i strujom 0.34A. esto neki proizvoai balasta daju i maksimalan broj svetiljki koje se mogu prikljuiti na odreene tipove automatskih prekidaa kao i preporueni presek provodnika.

Slino se dobija i za magnetne balaste

19/20

Prilozi

20/20