INFORMATOR: SLOVENIJA

1. Osnovne informacije
Broj stanovnika: Povrina: Jezik: Valuta: Stopa nezaposlenosti: 1.999.000 stanovnika 20.273 km slovenaki Euro (EUR) 4,4%

2. Osnovni uslovi ulaska i informacije o vizama

Stranac koji ulazi u Republiku Sloveniju mora imati vaei putnu ispravu, kao i vizu ili dozvolu boravka. Kome nije potrebna viza? Dravljanima zemalja lanica Evropske Unije i Evropskog Ekonomskog Prostora (EU i EEA) i dravljanima treih zemalja sa kojima Slovenija ima bez-vizni reim nije potrebna viza da bi uli u Sloveniju. Oni ne mogu boraviti u zemlji vie od 90 dana u periodu od est meseci, raunajui od dana prvog ulaska. Na osnovu bilateralnog sporazuma, dravljani Hrvatske mogu ui u Sloveniju sa linom kartom i nije im potrebna viza. Vrste viza Slovenake vlasti mogu izdati etiri vrste viza. Vrsta vize je naznaena na vizi koja je u formi nalepnice u posebnom odeljku i oznaena slovima A, B, C ili D. Primer odeljka gde je naznaena vrsta vize: http://www.mzz.gov.si/fileadmin/pageuploads/konzulara/vizumska_nalepka/vizum_-_tip_vizuma_-_ang.pdf

Aerodromska tranzitna viza - A Onim strancima od kojih se zahteva da imaju ovu vizu ona omoguava da borave u me unarodnoj tranzitnoj oblasti aerodroma dok ekaju svoj let, ali im ne omoguava ulazak u zemlju. Dravljani Albanije, Bosne i Ovaj informator izra en je u okviru projekta AENEAS 2006: Izgradnja kapaciteta, informisanje i podizanje svesti u cilju promovisanja uredne migracije na podruju Zapadnog Balkana. Projekat finansira Evropska Unija uz pomo vajcarske federalne kancelarije za migracije i Nemake federalne kancelarije za migracije i izbeglice .

Hercegovine, Hrvatske, Bive Jugoslovenske Republike Makedonije, Crne Gore i Srbije ne moraju imati aerodromsko-tranzitnu vizu (A). Tranzitna viza B Ova viza daje pravo srtancu koji putuje iz jedne zemlje u drugu da pro e kroz engen teritoriju. Tranzitna viza se moe izdati samo ako stranac dokae da on/ona ima dozvolu da u e u sledeu zemlju odredita nakon svog boravka na engen teritoriji. Tranzitna viza se moe izdati za jedan ili dva tranzitna ulaska i, izuzetno, za vie ulazaka, uz uslov da nijedan tranzit kroz zemlju ne prelazi broj dana koji je odre en u odeljku za duinu boravka na vizi koja je u formi nalepnice. Tranzitne vize zakonski ne smeju biti izdate na period dui od 5 dana. Viza za kratki boravak C Ova viza daje strancu pravo da u e i boravi na engen teritoriji radi turistike, poslovne, line ili bilo kakve druge posete ili sline svrhe ulaska. Viza za kratki boravak moe biti izdata za jedan, dva ili vie ulazaka u zemlju gde ni jedan neprekidan boravak niti ukupno trajanje vie uzastopnih boravaka ne mogu trajati vie od 90 dana u okviru perioda od est meseci, raunajui od dana prvog ulaska. Na osnovu Sporazuma o viznim olakicama i readmisiji izme u Evropske Unije i Albanije, Bosne i Hercegovine, Bive Jugosovenske Republike Makedonije, Crne Gore i Srbije, dravljani tih zemalja moraju i dalje imati engen vizu C da bi uli u Sloveniju; me utim, imaju pogodnosti zbog smanjene takse za obradu zahteva za izdavanje vize (35 umesto 60). Mnoge kategorije podnosilaca zahteva (lanovi porodica legalnih stanovnika, studenti i penzioneri, novinari itd.) mogu sada dobiti vize besplatno. Za neke kategorije lica, npr. poslovne ljude, studente i novinare, potrebna dokumentacija bie pojednostavljena. Neke kategorije redovnih posetilaca (ukljuujui poslovne ljude, novinare, studente, predstavnike gra anskog drutva) dobijaju vize za vie ulazaka sa dugim periodima vaenja a nosioci diplomatskih pasoa su izuzeti od obaveze dobijanja vize. Detaljnije informacije pogledajte na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2007:334:0085:0095:EN:PDF (za Albaniju) http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2007:334:0097:0107:EN:PDF (za Bosnu i Hercegovinu) http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2007:334:0125:0135:EN:PDF (za Bivu Jugoslovensku Republiku Makedoniju) http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2007:334:0137:0147:EN:PDF (za Srbiju) http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2007:334:0109:0119:EN:PDF (za Crnu Goru)

Nosilac vize za ulazak (C) mora registrovati svoj boravak kod nadlene stanice policije u roku od 3 dana. Nosioci koji borave u hotelu, kampu ili nekoj slinoj ustanovi su izuzeti od ovog pravila.

Viza za dui boravak - D Ova viza se izdaje strancu koji namerava da pribavi dozvolu boravka u Sloveniji radi spajanja svoje porodice. lan porodice koji je dravljanin zemlje koja nije lanica Evropske Unije moe ui u Sloveniju sa vaeim pasoem i vizom za dui boravak D radi spajanja porodice sa dravljaninom Evropske Unije ili Slovenije, osim u sluajevima kada je taj stranac dravljanin zemlje sa kojom je Slovenija uspostavila bezvizni reim ili ako on/ona poseduje vaei paso i dozvolu boravka izdatu od strane neke druge zemlje lanice Evropske Unije, osim ako je drugaije propisano me unarodnim ugovorom. Takse za izdavanje vize Naknada za dobijanje vize iznosi do 35 ili 60. Diplomatske misije i konzularna predstavnitva Republike Slovenije mogu prihvatiti i naknadu isplaenu u drugoj valuti koja se koristi u datoj zemlji. Taksa za izdavanje vize (tip D) u Sloveniji iznosi 60.
2

Gde se mogu prijaviti? Lista slovenakih diplomatskih misija i konzularnih predstavnitava gde moete podneti va zahtev za vizu: http://www.mzz.gov.si/en/embassies_diplomatic_missions_and_consulates_general/#c2428 Formular zahteva http://www.mzz.gov.si/en/visa_information/application_form/ Pored ovog, va zahtev za vizu moete podneti u diplomatskoj misiji ili konzularnom predstavnitvu drugih zemalja koje su potpisnice engenskog sporazuma gde je odobreno predstavnitvo. Slovenaka ambasada u Makedoniji (Skoplje) [Nadlena za Albaniju] Adresa: Vodnjanska 42 1000 Skoplje, Makedonjia Tel: (+) 389 2 317 66 63 Fax: (+) 389 2 317 66 31 E-mail: vsk@gov.si

Napomena: Moete podneti zahtev za slovenaku vizu u Ma arskoj ambasadi:

Rruga Skenderbeu 16. Tirana Tel: 00-355-4-232-238, 00-355-4-234-903 Fax: 00-355-4-233-211 E-mail: mission.tia(at)kum.hu URL: www.mfa.gov.hu/emb/tirana Slovenaka ambasada u Bosni i Hercegovini (Sarajevo) Adresa: Tel: Fax: E-mail: Website: Bentbaa 7, 7100 Sarajevo (+) 387 33 271 260 (+) 387 33 271 250 (+) 387 33 271 270 vsa@gov.si http://sarajevo.embassy.si/en

Slovenako konzularno predstavnitvo u Bosni i Hercegovini (Sarajevo) Adresa: Tel: Fax: Bjelave 73, 71000 Sarajevo (+) 387 33 251 790 (+) 387 33 251 795 (+) 387 33 204 318

Slovenaka ambasada i konzularno predstavnitvo u Hrvatskoj (Zagreb) Adresa: Tel: Fax: E-mail: Website: Alagovieva 30, 10000 Zagreb (+) 385 1 63 11 000 (konzularni deo: (+) 385 1 631 1014) (+) 385 1 61 77 236 (konzularni deo: (+) 385 1 468 0387) vzg@gov.si http://zagreb.embassy.si/en

Slovenako konzularno predstavnitvo u Hrvatskoj (Split) Adresa: Tel: Fax: E-mail: Mauranievo etalite 1, 21000 Split (+) 385 21 389 224 (+) 385 21 389 224 Generalni.konzulat.rep.slovenije@st.t-com.hr

Slovenaka misija na Kosovu (Pritina) Adresa: Str. Anton Ceta 6, 38000 Pritina
3

Tel: Fax:

(+) 381 38 246 255 (+) 381 38 246 256

Slovenaka ambasada i konzularno predstavnitvo u Bivoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji (Skoplje) Adresa: Tel: Fax: E-mail: Vodnjanska 42, 1000 Skopje (+) 389 2 317 66 63 (konzularni deo: (+) 389 2 317 87 30) (+) 389 2 317 66 31 (konzularni deo: (+) 389 2 317 65 11) vsk@gov.si

Slovenaki konzulat u Bivoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji (Bitolj) Adresa: Tel: Fax: Ul. 29. Noemvri st 4/II, 7000 Bitola +389 47 254138 +389 47 254138

Slovenaka ambasada u Crnoj Gori (Podgorica) Adresa: Tel: Fax: E-mail: PC elebi, Ulica 13. jula B.B., 81000 Podgorica (+) 381 81 208 020 (+) 381 81 237 095 kpg@gov.si

Slovenaka ambasada i konzularno predstavnitvo u Srbiji (Beograd) Adresa: Tel: Fax: E-mail: Pariska 15, 11000 Beograd (+) 381 11 303 84 77 (konzularni deo: (+) 381 11 303 84 70) (+) 381 11 328 86 57 (konzularni deo: (+) 381 11 328 86 55) vbg@gov.si (konzularni deo: kbg@gov.si)

3. Immigracija radi zapoljavanja

a) Uslovi ulaska i boravka stranih radnika (ukljuujui vrste radnih dozvola i radnih viza i zahteva, i nadleni organi)

Ako ste dravljanin zemlje koja nije lanica Evropske Unije, moete dobiti zaposlenje u Sloveniji samo na osnovu radne dozvole, koja se izdaje u skladu sa slovenakim dravnim zakonodavstvom. Radna dozvola se, po pravilu, izdaje na zahtev poslodavca, tako da prvo morate nai poslodavca koji je spreman da vas zaposli. Poslodavac e dobiti radnu dozvolu samo pod odre enim uslovima. Najvaniji uslov je da ne postoje odgovarajui kandidati prijavljeni kod Zavoda za zapoljavanje Slovenije i da to zapoljavanje ne remeti slovenako trite rada. Obino se radne dozvole ne izdaju na rok dui od jedne godine. Postoje tri razliite vrste radnih dozvola. Lina radna dozvola moe imati razliiti rok vaenja (neodre eno vreme, tri godine ili jednu godinu) i ona vam omoguava besplatan pristup tritu rada. Za razliku od drugih radnih dozvola, lina radna dozvola ne zavisi od situacije na tritu rada i time vam omoguava da traite i obavljate posao pod istim uslovima kao dravljani Slovenije. Kategorije lica koja mogu podneti zahtev za linu radnu dozvolu obuhvataju: priznate izbeglice, lanove porodice dravljana Slovenije, lanove porodice stranaca koji su nosioci line radne dozvole na neodre eno vreme, strance koji su zaposleni bez prekida kod istog poslodavca najmanje 5 godina, samozaposlena lica i lica sa dozvolom stalnog boravka. Line radne dozvole ne podleu ogranienjima koja su odre ena kvotama. Odobrenje za zapoljavanje je najea vrsta radne dozvole gde ste zaposleni u kompaniji. Po pravilu, dozvolu trai poslodavac i ona se izdaje pod uslovom da, za odre eni posao, u Sloveniji ne postoje lica koja trae
4

posao ili lica koja, s obzirom na prava na zaposlenje, uivaju isti status kao dravljani Slovenije (uzimajui u obzir i prioritete koji su postavljeni u Zakonu o zapoljavanju i radu stranaca) i da godinja kvota za datu vrstu zaposlenja nije ispunjena. Odobrenje za zapoljavanje se izdaje na period koji je odredio poslodavac u zahtevu, ali ne na rok dui od godinu dana. Odobrenje za rad se daje licima koja primaju pomo; za obuku i dalje obuavanje stranaca; sezonske radnike, menadere; ugovorne usluge. Svaka od ovih kategorija ima posebna pravila u pogledu vaenja dozvole, uslova za izdavanje dozvole i izuzetaka. Neke ugovorne usluge mogu se obezbe ivati bez radne dozvole, pod uslovom da obavljanje datih usluga ne traje due od odre enog (kratkog) vremenskog perioda. Bez obzira na to, ove usluge moraju registrovati kod ESS klijenti koji koriste date usluge ili organizatori. Kategorije koje navedeno obuhvata su sledee: ugovorne usluge koje obavljaju umetnici i profesionalni autori koji pruaju zabavu individualno ili u grupama; usluge privrednih sajmova; usluge vezane za pruanje roba i post-prodajnih usluga i hitnih slubi. Zahtevi za izdavanje odobrenja za zapoljavanje i odobrenja za rad sezonskim radnicima se, u principu, podnose regionalnim kacelarijama Zavoda za zapoljavanje u Sloveniji gde poslodavac ima svoje sedite, dok se drugi zahtevi podnose Centralnoj kancelariji Zavoda za zapoljavanje Slovenije koja odluuje o izdavanju odobrenja i dozvola.

Dozvole privremenog boravka radi zapoljavanja i rada: Potrebni su vam: Vaea radna dozvola ili druga neophodna dozvola u skladu sa zakonom koji regulie zapoljavanje i rad za strance, osim u sluajevima gde zakon koji regulie zapoljavanje i rad stranaca propisuje da se odredbe ovog zakona ne primenjuju, izjava poslodavca, u sluaju prve dozvole boravka, da e on/ona sklopiti radni odnos ili ugovor o radu sa strancem i da e sklopiti ugovor o zapoljavanju ili radu u sluaju sledeeg produenja dozvole, potvrda da niste osu ivani izdata u vaoj zemlji porekla dokaz o garantovanim finansijskim sredstvima za izdravanje dokaz o odgovarajuem zdravstvenom osiguranju, overena kopija vaeeg pasoa.

b)

Sektori trita rada koji imaju nedostatak radne snage

Postoji neispunjena potranja za radnicima u gra evinarstvu, industriji metala, mainskom inenjeringu i ugostiteljstvu, za specijaliste u prirodnim naukama i tehnologiji i za kadar u zdravstvu (medicinske sestre i lekari raznih specijalizacija). Analitiari i dizajneri informatikih sistema Mainski inenjeri Lekari Medicinske sestre Kuvari Radnici za usluge zatite koji nisu svrstani negde drugo Zidari Drvodelje i stolari Livci metala Zavarivai Radnici na izradi konstrukcijskog elika i podizai Izra ivai alata Elektro mehaniari, instalateri i serviseri
5

Vozai lepera i kamiona Radnici u gra evinarstvu i odravanju: puteva, brana i slinih gra evina Radnici u visokogradnji c) Internet strane za traenje posla

Slobodna radna mesta se objavljuju na Internet stranama Zavoda za zapoljavanje Slovenije i EURES. Objavljuju se i u dnevnim novinama (Delo, Dnevnik, Veer, Primorske novice, Gorenjski glas, Dolenjski glas), na radio stanicama i televiziji. http://www.zaposlitev.net/delo.php - glavni portal za poslove u Sloveniji http://www.mojedelo.com/delo/ - oglasi za posao iz novina Delo. (na slovenakom) http://www.worktree.com/ - Worktree http://www.summerjobs.com/do/where - letnji poslovi http://www.careersineurope.com/ - karijere u Evropi, za lica koja su zavrila fakultetske studije i strunjake na poetku karijere http://www.expatriates.com/classifieds/slo/jobs/ - poslovi za iseljenike u Sloveniji http://www.anyworkanywhere.com/jcg_si.html http://slovenia.jobs.com/ http://si.3wjobs.com/ http://www.newaupair.com/browse_nannies_results.aspx?cntry=Slovenia%20&pg=0

4. Imigracija radi studiranja

Obrazovni sistem Osnovno obrazovanje je obavezno, besplatno, i traje devet godina. Strani dravljani i Slovenci koji nemaju slovenako dravljanstvo, koji borave u Sloveniji, imaju pravo na obavezno osnovno obrazovanje pod istim uslovima koji vae za dravljane Republike Slovenije. Nastava slovenakog jezika se moe nuditi deci imigrantima. Profesori koji prihvate stranog uenika imaju obavezu da pripremaju individualni nastavni plan za rad sa datim uenikom. Ukoliko je pomo u uenju potrebna za vee grupe uenika, dostupan je posebno obueni profesor sa znanjem njihovog jezika. Uenici koji su imigranti su tako e ukljueni u pomone i dodatne asove ako je potrebno. Prema Zakonu o osnovnom obrazovanju (iz 1996. godine) predavanje maternjeg jezika i kulture dece koja su strani dravljani bez slovenakog dravljanstva i koja ive u Sloveniji, nudi se u skladu sa me uanrdonim sporazumima, dok se predavanje njihovog maternjeg jezika i kulture organizuje za decu koja imaju slovenako dravljanstvo i ive u Sloveniji a iji maternji jezik nije slovenaki. Srednjokolsko obrazovanje se organizuje u strunim, profesionalnim i optim srednjim kolama. Ti programi su besplatni i mogu trajati do 5 godina. Obrazovanje se zavrava polaganjem zavrnog ispita. Strani dravljani podleu istim uslovima koji se primenjuju za dravljane Slovenije pod uslovom da prate svoje studije u skladu sa principom reciprociteta. Broj mesta za strane studente odre uje Ministar na godinjoj osnovi u skladu sa me unarodnim sporazumima. U sluaju gde se princip reciprociteta ne primenjuje, strani dravljani moraju platiti kolarinu. Visoko (univerzitetsko) obrazovanje obuhvata akademske univerzitetske studije i studije profesionalne orijentacije, i traje od 2 do 6 godina. Strani studenti koji ele da studiraju u Sloveniji, pored uslova za upis koji vae za studente iz Slovenije, moraju zadovoljiti odre ene uslove: dozvolu boravka za Sloveniju dokaz odgovarajueg znanja slovenakog jezika (u suprotnom mogu poha ati jednogodinji kolu za slovenaki jezik koju organizuje Centar za slovenaki jezik kao strani jezik http://www.centerslo.net) lekarsko uverenje (koje je staro manje od est meseci);
6

 potvrda o zavretku odgovarajue srednje kole, plaenu kolarinu i zdravstveno osiguranje. Po pravilu, samo stranci sa stalnim boravkom u Sloveniji koji plaaju porez (ili njihovi roditelji) ne plaaju kolarinu, kao i dravljani zemalja koje su sklopile bilateralne sporazume sa Slovenijom o izuzeu od plaanja kolarine (princip reciprociteta). Drugi strani dravljani mogu podneti zahtev za stipendije od slovenake vlade ili za izuzee/smanjenje kolarine direktno od izabranog fakulteta. Broj mesta koji su dostupni za strane studente je 5% od objavljenih mesta za dravljane Slovenije, sa najmanje polovinom od tih 5% kvote koji se dodeljuju slovenakim dravljanima koji ne ive u Sloveniji. Princip reciprociteta vai za strane studente.

a)

Uslovi ulaska i boravka za studente (studentske vize, dozvole boravka, pravo na rad)

Studenti koji dolaze iz zemalja koje ne pripadaju EEA (Evropskom Ekonomskom Prostoru) moraju obezbediti studentsku vizu pre dolaska u Sloveniju. Vodite rauna da va paso vai najmanje 18 meseci i da va zahtev za vizu predate unapred. Proces dobijanja vize moe trajati i do 60 dana, iako se obino izda za 4 sedmice. Neophodno je da naznaite podatke sa istog pasoa u zahtevu, koji ete poneti u Sloveniju. Studenti koji su primljeni na bilo koji od univerziteta dobie zvanino Prihvatno pismo od univerziteta na engleskom i slovenakom jeziku. Od vas se trai da to pre predate zahtev za vizu slovenakoj ambasadi ili Konzulatu u vaoj zemlji. Listu ambasada i konzulata moete nai na: http://www.mzz.gov.si/en/embassies_diplomatic_missions_and_consulates_general/ Dozvola privremenog boravka radi studiranja: Potrebno je da imate: dokaz o prihvatanju na studije, obrazovne, specijalistike ili strune obuke izdat od strane obrazovne ustanove na koju ste primljeni ili povrdu izdatu od strane nadlenog dravnog organa odgovornog za sprovo enje me unarodnih ili bilateralnih sporazuma ili koji dodeljuje stipendije, ili potvrdu izdatu od strane nadlene dravne organizacije odgovorne za sprovo enje odre enog programa, dokaz o posedovanju dovoljnih finansijskih sredstva za izdravanje, dokaz o odgovarajuem zdravstvenom osiguranju, potvrdu da niste osu ivani izdatu u vaoj zemlji porekla, overenu kopiju vaeeg pasoa.

Pogledajte http://www.ess.gov.si/ncips/estia/edu/InfoForeignStud.htm

b)

Stipendije za studente i postdiplomce

Svake akademske godine studenti mogu podneti molbu za dobijanje sledeih stipendija: 1. Profesionalne stipendije, koje obino nude razne kompanije. Konkurse za ovakve stipendije Zavod za zapoljavanje Slovenije obino objavljuje u martu. Kandidati podnose svoje molbe direktno kompanijama koje nude stipendije. 2. Dravne i ZOIS stipendije
7

3. Stipendije koje nude razne fondacije, koje su privatne ili dravne institucije. Cilj ovih fondacija je da finansijski pomau uspene kandidate, a kriterijumi za dobijanje stipendija variraju od socijalnih, regionalnih do politikih. Neke od fondacija su: Fondacija dr Anton Trstenjak, Fondacija Ana, Slovenaka nauna fondacija, Obrazovna fondacija regiona Pomurje, Fondacija Ajda u ratarskom drutvu, Studentski fond za razvoj Ekonomskog fakulteta, itd. Konkursi za stipendije se obino objavljuju u novinama i na Internetu.

c)

Lista glavnih univerziteta i koleda

Univerzitet Ljubljane: http://www.uni-lj.si/ Za informacije o proceduri prijavljivanja i pripema za upis na prvu godinu studija na Univerzitet Ljubljane za me unarodne studente, pogledajte: http://www.uni-lj.si/English/InternationalRelations/InfoForeignStudents.asp Univerzitet Maribora: http://www.uni-mb.si Univerzitet Primorska: http://www.upr.si Univerzitet Nova Gorica: http://www.p-ng.si/si/ Lista pruaoca fakultetskih i postdiplomskih studija i visokog profesionalnog obrazovanja se objavljuje na Internet strani Ministarstva visokog obrazovanja, nauke i tehnologije: http://www.mvzt.gov.si/ Institucije visokog strunog obrazovanja Struna via kola za ugostiteljstvo Maribor http://www.vs-gt.mb.edus.si/ Via kola za hortikulturu http://www.vsc.si/ kolski centar Slovenj gradec, struna via kola http://www.sc-sg.net/ kola za ekonomiju, struna via kola http://esnm.si/ Obrazovni centar za biotehnologiju Ljubljana, struna via kola http://www.bic-lj.si/ Kranj kolski centar school centre for technical sciences http://www.s-sess.kr.edus.si/ Poljoprivredna kola GRM Novo Mesto http://vs.ksgrm.net/ kolski centar Novo Mesto, struna via kola http://www.sc-nm.com/scnm/ Struna via kola Maribor http://www.doba.si/ kola za tehnologiju umarstva Maribor, struna via kola http://www.visjales-mb.org/ kolski centar entjur, struna via kola http://www.sc-s.si/ Ekonomska srednja kola Murska Sobota, http://www.ekonomskasolams.si/ Struna via kola za ugostiteljstvo i turizam Bled http://www.vgs-bled.si/ kola za biznis i trgovinu Celje http://www.pksola.com/ Tehniki kolski centar Nova Gorica http://www.s-tsc.ng.edus.si/ Trgovinska kola Celje http://www.vks-celje.si/ kola prehrambene tehnologije http://www.zivilska.si/

d)

Programi za strane studente

Ad futura: Slovenaki fond za razvoj ljudskih resursa i stipendije http://www.ad-futura.si/ Fondacija Ad futura je agencija koja promovie me unarodnu saradnju i mobilnost studenata i istraivaa u Sloveniji. Putem poziva za prijavljivanje, ona nudi stipendije i sufinansira studije i nauna istraivanja i za Slovence u inostranstvu i strance u Sloveniji. Ona sufinansira i povratak slovenakih istraivaa koji su nekoliko godina radili u inostranstvu. Pored sufinansiranja studija, organizacija Ad futura organizuje i konvencije za slovenake studente u inostranstvu i konferencije za strane studente i organizacije. Centar Republike Slovenije za mobilnost i evropske obrazovne programe i programe obuke
8

Centre of the republic of Slovenia for Mobility and European Educational and Training Programs (CMEPIUS) http://www.cmepius.si/ CMEPIUS koordinira programe obrazovanja i obuke Evropske Zajednice kao to je Leonardo da Vini i Sokrat programi (Leonardo da Vinci, Socrates) kao i druge bilateralne i multilateralne programe i me unarodne stipendije. CMEPIUS omoguava i dobijanje stipendija za Slovence koji ive u zemljama koje se granie sa Slovenijom i za potomke Slovenaca irom sveta. Informacije o uslovima za studiranje i stipendije za potomke slovenakih emigranata i kandidate iz zemalja koje se granie sa Slovenijom moete nai na www.cmepius.si. CEEPUS (Central European Exchange Programme for University Studies Program razmene za univerzitetske studije u Centralnoj Evropi) je aktivan u okviru CMEPIUS sa ciljem iniciranja i podsticanja mobilnosti studenata i profesora u Centralnoj Evropi.

4. Dozvola boravka
Ako nameravate da boravite u Sloveniji due od tri meseca, potrebna vam je dozvola boravka. Dozvola boravka moe biti stalna (bez ogranienja u pogledu perioda vaenja i svrhe boravka) ili privremena (izdata za odre eni period vaenja i posebnu svrhu). Prva dozvola boravka u Sloveniji se daje kao dozvola privremenog boravka koju morate dobiti pre ulaska u zemlju. Zahtev za dozvolu boravka se moe podneti u diplomatsko-konzularnoj misiji Slovenije u inostranstvu ili lokalnoj administrativnoj jedinici sa vaeim pasoem, ili linom kartom. Zahtev za dozvolu stalnog boravka se podnosi administrativnoj jedinici u vaoj oblasti boravka u Sloveniji. Da biste to su: podneli zahtev za dozvolu privremenog boravka, morate pokazati svrhu vaeg boravka u Sloveniji, kao zapoljavanje spajanje porodice sa nosiocem dozvole boravka ako imate status dugoronog boravka u nekoj drugoj zemlji lanici Evropske Unije studiranje, obrazovanje, specijalizacija ili profesionalna obuka i sticanje praktinih vetina, uestvovanje u programima me unarodne razmene volontera i drugim programima koji ne spadaju u sistem formalnog obrazovanja drugi osnovani razlozi propisani zakonom, me unarodnim zakonima i me unarodnim principima i obiajima slovenako poreklo (do tree generacije direktnog potomstva)

U sluaju zapoljavanja, morate podneti potvrdu od vaeg poslodavca da e vas zaposliti, ili dokaz zapoljavanja (ili ugovor o zapoljavanju). U sluaju studiranja, samozapoljavanja ili penzionisanja, potrebno je priloiti odgovarajue dokaze. Morate pruiti odgovarajue dokaze da imate sigurna sredstva za izdravanje i odgovarajue zdravstveno osiguranje. Uz va zahtev za dozvolu boravka morate priiloiti dokaz da imate pravo da boravite na adresi koju prijavljujete, kao to je dokaz o vlasnitvu, garantovanom redovnom prihodu, penziji, zaposlenju i drugim izvorima prihoda. Ako zaponete boravak u Sloveniji na odre enoj adresi i lokaciji, morate prijaviti va boravak i svaku promenu adrese kao i da se odjavite kada naputate Sloveniju kod neke od administrativnih jedinica. Prijavljivanjem boravka stranaca na osnovu dozvole boravka u Sloveniji dobijate dravni identifikacioni broj (EMO) od Centralnog registra stanovnika, koji slui kao osnova za ure ivanje poreza, banaka i drugih poslova u okviru Slovenije. Posle dobijanja EMO moete se prijaviti, obavestiti o promeni adrese i odjaviti va boravak preko dravnog e-Government (elektronska Vlada) Internet portala. Ako boravite neprekidno pet godina u Republici Sloveniji na osnovu dozvole privremenog boravka moete podneti zahtev za dozvolu stalnog boravka. Ako ste boravili u Sloveniji na osnovu: sezonskog posla, ako ste migrant koji prima pomo ili radite dnevni posao, ili na osnovu privremene zatite, to se ne rauna u uslov boravka od pet godina. Ako ste boravili u Sloveniji kao student, vreme studiranja se rauna samo kao 50% vremenskog uslova.
9

Dozvola stalnog boravka se moe izdati pre isteka perioda od pet godina: licima slovenakog porekla licima iji je boravak u Republici Sloveniji od interesa za Republiku Sloveniju bliskim lanovima porodice lica koja imaju dozvolu stalnog boravka ili status izbeglice u Sloveniji licima koja su ve imala dozvolu stalnog boravka, a koja je prekinuta zbog njihovog odseljenja iz zemlje ili odsustva iz zemlje ili oblasti Evropske Unije ili zbog dobijanja statusa dugoronog boravka u drugoj zemlji lanici Evropske Unije.

Vlada Slovenije odre uje godinje broj (kvotu) dozvola boravka koje mogu biti izdate date godine. Te kvote ne obuhvataju dozvole privremenog boravka izdate radi spajanja porodice ili izdate najbliem ro aku dravljanina Slovenije, akreditovanim novinarima i umetnicima. Za dalje informacije, pogledajte: http://www.mnz.gov.si/en/splosno/stara_vstopna_stran/for_foreigners/upravne_notranje_zadeve/aliens/residenc e_permit_for_aliens_in_the_republic_of_slovenia/#c5576

5. Procedura dobijanja azila

elja za dobijanje azila moe se saoptiti vlastima na granici, u Prihvatilitu/smetaju azilanata, lokalnim vlastima, policijskoj stanici ili nekom drugom dravnom organu kao i diplomatskim ili konzularnim misijama Slovenije. Policajac bi trebalo da vas odmah uputi u Prihvatilite za azilante i da uputi zahtev zajedno sa vanim podacima nadlenom organu. Tuma i pravni savetnik moe biti prisutan, ako elite. Podnosioci zahteva za azil imaju pravo na: boravak u Sloveniji do zavretka procedure za dobijanje azila obezbe ene osnovne uslove za ivot osnovnu zdravstvenu zatitu finansijsku pomo besplatnu pravnu pomo humanitarnu pomo Dok ekate da Ministarstvo donese odluku, vaa deca imaju pravo na ostvarivanje osnovnog obrazovanja u slovenakim osnovnim kolama. Obaveze za vreme procedure Podnosioci zahteva za azil moraju: potovati zakone i druge propise koji vae u Sloveniji uvek biti dostupni nadlenim vlastima odgovoriti na pozive nadlenih organa i sara ivati sa njima u svim fazama procedure dobijanja azila saoptiti svaku promenu adrese vlastima za azil u roku od tri dana od promene potovati naredbe koje su nadlene vlasti izdale u pogledu ogranienja kretanja. Poto je Ministarstvo unutranjih poslova primilo zahtev, slubenik e obaviti razgovor koji e mu pomoi da sakupi neophodne informacije u vezi sa vaim zahtevom za azil. Moete dobiti pravnog savetnika kao i tumaa da prisustvuju u bilo kojoj fazi procesa. Na osnovu informacija koje ste dali i informacija koje je sakupilo Ministarstvo unutranjih poslova, Ministarstvo unutranjih poslova donosi odluku da li e vam biti odobren status izbeglice ili ne.
10

Ako vam bude odobren status izbeglice, imaete pravo da dobijete sledee: stalni boravak finasijsku pomo osnovni smetaj zdravstvenu zatitu kolovanje i obrazovanje pomo pri integraciji radnu dozvolu i pristup programima aktivnog traenja posla. Trajanje statusa izbeglice U skladu sa Konvencijom vezanom za status izbeglica iz 1951. godine, status moe prestati ako razlozi na osnovu kojih vam je azil odobren prestanu da postoje u vaoj zemlji porekla. Prema Zakonu o azilu, va status e prestati ako migrirate ili dobijete dravljanstvo Slovenije ili neke druge zemlje, ili ako se svojevoljno vratite u zemlju iz koje ste izbegli. Ako je va zahtev odbijen, imate pravo da se alite na odluku Upravnom sudu u roku od 15 dana po dobijanju pisane negativne odluke. Kada primite negativnu odluku morate se odmah obratiti vaem pravnom savetniku.

6. Spajanje porodice
Viza za dui boravak D se izdaje lanovima porodice dravljanina Evropske Unije ili Slovenije koji su dravljani tree zemlje, osim kada je stranac dravljanin zemlje sa kojom je Slovenija uspostavila bezvizni reim ili kada on/ona ima vaei paso i dozvolu boravka izdatu od strane druge zemlje lanice Evropske Unije. Spajanje porodice je mogue samo ako ro ak ima dozvolu stalnog boravka ili je imao/la dozvolu privremenog boravka za prolu godinu. Zahtev za dozvolu privremenog boravka radi spajanja porodice mora u ime lana porodice podneti dravljanin Evropske Unije/Slovenije koji ima prijavljeni boravak u Republici Sloveniji ili stranac koji ve ima dozvolu stalnog ili privremenog boravka u Republici Sloveniji (to se ne primenjuje za strance koji imaju dozvolu privremenog boravka radi sezonskog zapoljavanja). Zahtev se moe podneti ili diplomatsko-konzularnom predstavnitvu Slovenije u inostranstvu ili administrativnoj jedinici u oblasti gde e lan porodice boraviti po dolasku u Republiku Sloveniju. lanu porodice se dodeljuje dozvola boravka za isti rok vaenja kao to je rok privremenog boravka stranca koji trai pravo na porodino jedinstvo. Uz zahtev se mora podneti sledee: izvod iz matine knjige venanih koji ne sme biti stariji od tri meseca, izvod iz matine knjige ro enih za decu, dokaz o zagarantovanim sredstvima za izdravanje, dokaz o zdravstvenom osiguranju za lanove porodice, potvrda da niste osu ivani za odrasle ro ake izdata u zemlji porekla, overene kopije vaeih pasoa za lanove porodice.

7. Sistem zdravstvene zatite

Zdravstveno osiguranje

11

Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata osiguranje za bolesti i povrede van posla, i osiguranje za povrede na radu i profesionalne bolesti. Pored obaveznog osiguranja, koje obezbe uje Zavod za zdravstveno osiguranje Slovenije, moete uzeti i dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje obezbe uju osiguravajue kompanije radi ostvarivanja dodatnih prava. Zdravstvena karta je elektronski lini dokument koji morate prikazati pri poseti lekaru. Karta se izdaje, besplatno, svakom licu po prvom ostvarivanju statusa obaveznog zdravstvenog osiguranja. Vaenje karte produava nosilac karte samostalno, na samouslunim terminalima, instaliranim u bolnicama ili slinim institucijama. Primarnu zdravstvenu zatitu u Sloveniji obezbe uju zdravstveni centri i apoteke. Zdravstveni centri nude preventivnu negu (za odrasle, decu, mlade), hitne medicinske usluge, kunu negu, opu medicinu, zdravstvenu zatitu za ene, decu i mlade, i laboratorijske i druge dijagnostike usluge. Privatne ustanove mogu tako e nuditi primarne zdravstvene usluge. Svako bira svog lekara opte prakse i zubara; ene tako e biraju svog ginekologa. U naelu, zdravstveni centri imaju apoteke u kojima se mogu uzeti lekovi. Lekovi koji se dobijaju bez recepta tako e se uzimaju u apotekama. Specijalne ambulantne aktivnosti pokrivaju dijagnostiku, leenje, i medicinsku rehabilitaciju, zdravstvenu pomo, smetaj i hranu. Bolnice mogu biti opte ili specijalne prirode. Pacijenti se javljaju u opte ili specijalne bolnice na osnovu uputa od njihovog lekara opte prakse. Najsloenije forme ambulantnog i specijalistikog leenja se izvode na klinikama i institutima. U veini sluajeva, specijalistiko leenje je besplatno; dodatno plaanje je potrebno za neke usluge, naroito gde su ukljueni privatni pruaoci usluga. Broj telefona za hitnu medicinsku pomo i ambulantnu slubu je 112. u Sloveniji moete traiti neophodne zdravstvene usluge sa Evropskom kartom zdravstvenog osiguranja ili drugom odgovarajuom kartom koja predstavlja potvrdu o zdravstvenom osiguranju koju dobija svako ko je osiguran u okviru sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja u Sloveniji. Svako lice lino potvr uje vaenje karte putem samouslunih terminala koji se nalaze u zdravstvenim institucijama.

Vie informacija:
Zavod za zdravstveno osiguranje Slovenije: http://www.zzzs.si/ Osiguravajua kompanija Triglav: http://www2.zav-triglav.si Vzajemna kompanija za zdravstveno osiguranje: http://www.vzajemna.si/ Adriatic osiguravajua kompanija: http://www.adriatic-slovenica.si/ Coris Assistance: http://www.coris.si

8. Sistem socijalnog osiguranja

Sistem socijalnog osiguranja u Sloveniji je zasnovan na plaanju doprinosa i od strane zaposlenih i poslodavaca. U Sloveniji se plaaju doprinosi za zdravstveno osiguranje (pogledati prethodni odeljak), penzijsko i invalidsko osiguranje, porodiljsko osiguranje i osiguranje za nezaposlene, i osiguranje za povrede na radu i profesionalne bolesti. Prema Zakonu o socijalnoj zatiti, stranci koji imaju dozvolu stalnog boravka u Sloveniji ispunjavaju uslove za usluge socijalnog osiguranja. Ostali stranci koji nemaju dozvolu stalnog boravka u Sloveniji ostvaruju pravo na line usluge i finansijsku socijalnu pomo u sluajevima i pod uslovima koji su propisani Zakonom o socijalnoj zatiti, ili na osnovu me unarodnih i bilateralnih ugovora koje je Slovenija potpisala. Sistem socijalne zatite je doprinosni sistem za sva zaposlena i samozaposlena lica. Doprinosi su odre eni Zakonom o plaanju doprinosa za socijalnu zatitu. Tim Zakonom se definie nivo doprinosa koji plaa poslodavac i nivo doprinosa koje plaa zaposleni. To su doprinosi za nezaposlenost, za porodiljsku zatitu, za obavezno osiguranje za sluaj bolesti, za penzijsko osiguranje i osiguranje za hendikepirana lica, za osiguranje za povrede na radu i profesionalne bolesti.

12

Trudniko bolovanje traje 105 dana. Majka dobija porodiljsku nadoknadu koja je odre ena prema proseku plata u poslednjih najmanje dvanaest meseci. Otac ima pravo na trudniko bolovanje oca u trajanju od 90 dana. Jedan od roditelja ima pravo na porodiljsko odsustvo radi brige oko deteta i negovanja za period od 260 dana odmah nakon isteka porodiljskog odsustva. Ako izgubite zaposlenje imate pravo na naknadu za nezaposlene. Uslov za to je da ste, u poslednjih 18 meseci, bili zaposleni kod jednog ili vie poslodavaca najmanje 12 meseci, da ste bili osigurani od nezaposlenosti, i da nije dostupno odgovarajue radno mesto. Posle zavretka vaeg zaposlenja, imate 30 dana da se prijavite slubi za zapoljavanje i da podnesete zahtev za dobijanje prava na naknadu za nezaposlene. Koliko dugo ete primati naknadu za nezaposlene zavisi od vaeg prethodnog dodatnog osiguranja, u periodu izme u najmanje 3 meseca do 24 meseca. U prva tri meseca naknada za nezaposlene iznosi 70%, a u sledeim mesecima 60% od vae prosene plate koju ste primali u poslednjih 12 meseci pre nezaposlenosti, umanjenoj za poreze i doprinose.

10. Smetaj
U nalaenju smetaja mogu vam pomoi privatne agencije koje se bave kupovinom, prodajom ili iznajmljivanjem nekretnina, ili moete potraiti oglase u tampanim medijima i na Internetu. Ako odluite da iznajmite stan, obino se sklapa ugovor sa vlasnikom stana koji se mora overiti kod javnog belenika. Cene nekretnina i iznajmljivanja stanova zavise od mesta, lokacije, opreme i starosti stana. Cene su najvee u Ljubljani i njenoj okolini, u Kopru, Mariboru i Celju. Stanarina obino ne ukljuuje dodatne trokove (struju, gas, vodu, grejanje, telefon i odlaganje smea). Obino se kao depozit plaa iznos tri mesene stanarine.

Vie informacija:
http://www.abc-nepremicnine.si http://www.realestate-slovenia.info http://www.slonep.net http://www.property.si

11. Priznavanje diploma

Ako ste stekli odre eno obrazovanje u inostranstvu i elite da vam se ono prizna u Sloveniji jer elite da se tamo zaposlite, morate podneti zahtev za priznavanje obrazovanja radi zapoljavanja (propisani formular Z) nadlenom ministarstvu. Ako imate diplomu visokog obrazovanja, poaljite svoj zahtev Ministarstvu visokog obrazovanja, nauke i tehnologije. Ako imate diplomu druge vrste, poaljite svoj zahtev Ministarstvu obrazovanja i sporta. Sledei dokumenti bi trebali da se priloe uz zahtev: overeni prevod dokumenta o obrazovanju na slovenaki jezik i njegov original, godinja svedoanstva, indeks, i drugi dokazi trajanja i obrazovanja. Trebalo bi priloiti i kratki hronoloki opis celog perioda kolovanja. Nadleno ministarstvo izdaje odluku u roku od dva meseca od datuma podnoenje kompletne dokumentacije. Nije mogue podneti albu na odluku, ali je mogua administrativna rasprava; pravni postupak se moe pokrenuti kod nadlenog Upravnog suda. Ako ste stekli odre eno obrazovanje u inostranstvu i elite da nastavite svoje obrazovanje u Sloveniji, morate podneti zahtev za priznavanje obrazovanja radi nastavljanja obrazovanja (propisani formular N) koli ili univerzitetu gde elite da nastavite vae obrazovanje. Ta kola e doneti odluku na osnovu koje ete moi da se upiete na odgovarajui obrazovni program u Sloveniji. alba na odluku se moe podneti kolskom odboru ili senatu.

13

Tako e je mogue izdati miljenje u vezi sa procenom sertifikata i diploma koje su dodeljene u republikama bive Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije pre 25. juna 1991. godine u pogledu uskla enosti dobijenog nivoa obrazovanja sa nivoom i disciplinom u Sloveniji. Formular Zahtev V se koristi za podnoenje zahteva za miljenje, u kojem se navode elementi koje treba proceniti, nadlenom ministarstvu (Ministarstvu obrazovanja i sporta ili Ministarstvu visokog obrazovanja, nauke i tehnologije).

Vie informacija:
Ministarstvo visokog obrazovanja, nauke i tehnologije: http://www.mvzt.gov.si/en/areas_of_work/recognition_and_assessment_of_education/general/#c895 Jedinica za priznavanje obrazovanja Kotnikova 38 1000 LJUBLJANA Tel.: (01) 478 47 45 (za pozive iz inostranstva: 00 386 1 478 47 45) Fax.: (01) 478 47 24 (za pozive iz inostranstva: 00 386 1 478 47 24) E-mail: naric.mvzt@gov.si Website ENIC/NARIC: http://www.enic-naric.net

12. Slube za podrku koje se nude migrantima

Drutvo Klju (Key) Drutvo Klju nudi programe nege i ponovne integracije za rtve trgovine ljudima. Drutvo Klju p.p. 1646 1001 Ljubljana email: info@drustvo-kljuc.si Tel: 00386 80 17 22 (besplatni telefon) radnim danima 9 13 h http://drustvo-kljuc.si/indexen.php

Fondacija Gea 2000 mrea pravnika za azil GEA 2000 je nevladina organizacija koja ima za cilj optu pomo i dobrobit u oblasti humanitarne zatite i pomoi i zatite ivotne sredine. Mestni Trg 9 1000 Ljubljana Tel.: + 386 / 01 241-05-40 + 386 / 01 421-35-60 Fax: + 386 / 01 421-35-65 E-mail: fundacija@fundacija-gea2000.si http://www.fundacija-gea2000.si/index_eng.php Slovenaka filantropija, Centar za psiholoku pomo izbeglicama Poljanska 12, 1000 Ljubljana tel: 386 (0)1 430 1288, 433 4024, 433 5106 fax: 386 (0)1 430 1289 E-mail: info@filantropija.org http://www.filantropija.org/ (na slovenakom)

14

Caritas Slovenia Caritas Slovenia (Slovenska karitas) je dobrotvorna organizacija Rimske katolike crkve u Sloveniji. Kristanova 1 1000 Ljubljana Slovenija tel.: +386 1 300-59-60 fax: +386 1 232-31-86 e-mail: info@karitas.si http://www.karitas.si Lista lokalnih predstavnitava: http://www.karitas.si/predstavitev/index_eng.php Slovenaki Crveni Krst Crveni Krst Slovenija Mirje 19 1000 Ljubljana tel 01/ 24 14 300 fax 01/ 24 14 344 E-mail: rdeci.kriz@rks.si http://www.rks.si/sl/English/?rks-frontend=g64fpgsjlfd7dvu7vct4oiu8d6

Linija za rtve nasilja u porodici ili trgovine ljudima 113 POLICIJA (besplatni telefon) 00386 80 17 22 (besplatni telefon)

radnim danima 9 13 h.
Struni savetnik Drutva Klju e odgovoriti na va poziv. Pozivi mogu biti anonimni. 00386 31 613 000

svakog dana 6 21 h.
Struni savetnik Drutva Klju e odgovoriti na va poziv. Pozivi mogu biti anonimni.

13. Dobijanje dravljanstva

Dravljanstvo ro enjem ili usvajanjem Dete ro eno u Sloveniji je dravaljanin Slovenije ako je jedan od roditelja dravaljanin Slovenije. Dete koje je ro eno van Slovenije e biti automatski Slovenac ako: su oba roditelja dravljani Slovenije; ili je jedan roditelj Slovenac a drugi je lice bez dravljanstva; ili dete nema nijedno drugo dravljanstvo.

Dete ro eno van Slovenije iji je jedan roditelj Slovenac moe dobiti dravljanstvo Slovenije putem: zahteva za registraciju kao slovenakog dravljanina koji je podnet u bilo kom trenutku pre 36. godine; ili poetka stalnog boravka u Sloveniji pre 18. godine. Deca koju su usvojili dravljani Slovenije mogu dobiti slovenako dravljanstvo.
15

Dravljanstvo prijemom (naturalizacijom) Lice moe dobiti slovenako dravljanstvo prijemom ispunjavanjem sledeih uslova: ukupno 10 godina boravka u Sloveniji, ukljuujui 5 godina neprekidnog boravka pre podnoenja zahteva odricanjem od stranog dravljanstva (ili pruanjem dokaza da e automatski biti izgubljeno) znanje slovenakog jezika dobar karakter najmanje 18 godina da ima dovoljno sredstava u Sloveniji tako da mu/joj nije potrebna socijalna pomo

Izuzee od uslova za prijem: oni koji su emigrirali iz Slovenije (i oni koji su slovenakog porekla do tree generacije) mogu dobiti prijem posle jedne godine boravka u Sloveniji. Odricanje od stranog dravljanstva nije potrebno. lice koje je u braku sa slovenakim dravljaninom najmanje dve godine moe dobiti prijem posle jedne godine boravka u Sloveniji uslov za odricanje od stranog dravljanstva moe biti ukinut po specijalnom zahtevu ukidanje uslova za prijem moe se uiniti na osnovu dravnih interesa Slovenije lice slovenakog porekla ili bivi dravljanin Slovenije moe dobiti prijem bez uslova o boravku

Deca ispod 18 godina mogu obino dobiti prijem uz svog roditelja, ako borave u Sloveniji. Oni koji imaju 14 ili vie godina moraju obino dati svoju saglasnost. Dvojno dravljanstvo je dozvoljeno u Sloveniji, sa izuzetkom da se od onih koji dobijaju slovenako dravljanstvo prijemom trai da se odreknu bilo kog stranog dravljanstva koje imaju.

14. Drugi korisni kontakti i informacije

Albanska ambasada u Sloveniji (Ljubljana) Adresa: Tel: Fax: E-mail: Zaloka cesta 69, 1000 Ljubljana (+) 386 1 547 36 50 (+) 386 1 547 36 52 embassy.ljubljana@mfa.gov.al

Bosanska ambasada u Sloveniji (Ljubljana) Adresa: Tel: Fax: E-mail: Kolarjeva 26, SI-1000 Ljubljana (+) 386 1 234 32 50 (+) 386 1 234 32 61 ambihlju@siol.net

Hrvatska ambasada i konzularna kancelarija u Sloveniji (Ljubljana) Adresa: Tel: Fax: E-mail: Gruberjevo nabrezje 6 SI-1000 Ljubljana (+) 386 1 200 4401 (konzularni deo : (+) 386 1 425 7287) (+) 386 1 425 81 06 croemb.slovenia@mvpei.hr

Hrvatska ambasada i konzularna kancelarija u Sloveniji (Maribor)

16

Adresa: Tel: Fax: E-mail:

Trg svobode 3 2000 Maribor (+) 386 2 234 6680 (+) 386 2 234 6681 sime.ivanjko(at)uni-mb.si

Hrvatska ambasada i konzularna kancelarija u Sloveniji (Koper) Adresa: Tel: Fax: E-mail: Ferrarska 30, 6000 Koper (+) 386 5 614 4011 (+) 386 5 614 4040 bozo.dimnik@email.si

Ambasada Makedonije u Sloveniji (Ljubljana) Adresa: Tel: Fax: E-mail: Preernova 2, SI-1000 Ljubljana (+) 386 1 421 00 21 (+) 386 1 421 00 23 makamb@siol.net

Makedonski konzulat u Sloveniji (Kranj) Adresa: Tel: Fax: E-mail: kofjeloka cesta 6 4000 Kranj +386 4 206 52 15 +386 4 206 64 46 janez.bohoric@sava.si

Crnogorska ambasada u Sloveniji (Ljubljana) Adresa: Tel: Fax: E-mail: Resljeva cesta 40, 1000 Ljubljana (+) 386 1 439 53 64 (+) 386 1 439 53 60 embamon-lj@t-2.net

Ambasada Srbije u Sloveniji (Ljubljana) Adresa: Tel: Fax: E-mail: Slomkova ulica 1 SI-1000 Ljubljana (+) 386 1 438 01 10 (+) 386 1 434 26 88 amba.srbije.lju@siol.net

17