Bitka na Miaru - Istorija

Bitka na Miaru je voena izmeu srpske ustanike vojske pod komandom Karaora i turske vojske na brdu Miar kod apca od 13. avgusta do 15. avgusta (odnosno od 31. jula do 3. avgusta po julijanskom kalendaru) 1806. Ova bitka je jedna od najveih pobeda srpskih ustanika za vreme Prvog srpskog ustanka. Dok je Karaore sa umadijskom vojskom bio jo na Moravi i ekao napad Turaka od Nia, Turci iz Bosne, predvoeni bosanskim vezirom Sulejman-paom Skopljakom i paama Sinanom i Hasanom, su prodrli preko Mave do apca, oslobodili ga opsade i potisnuli ustanike do ua reke Vukdrae u Savu. Istovremeno, jedan jai odred Turaka pod komandom srebrenikog Hadi-bega je krenuo iz Soko grada prema Valjevskoj nahiji. Turski plan je bio da se ova kolona u Paleu spoji sa glavninom koja bi iz apca trebala da nastavi ka Beogradu. Jakov Nenadovi je izvestio Karaora i zatraio pomo, a ovaj mu je poruio da to due zadrava Turke kako zna i ume, dok on ne stigne, poto razbije Turke na Deligradu. Stojan upi i prota Mateja Nenadovi su pregovarali sa Turcima u Badovincima, zadravi ih dvadesetak dana da sa glavnom vojskom ne pou na abac. Kada je bosanski vezir stigao sa vojskom kod apca, Karaore je ve pobedio na Moravi i krenuo u Podrinje. Karaore je sa vojskom brzo stigao do Lajkovca, a odatle je krenuo ka ancu na Klievcu kod Valjeva. Glavninu vojske je predao Milou Obrenoviu da prihvati borbu sa Hadi-begom. Karaore je oiledno hteo prvo da se oslobodi Hadi-bega, a onda da napadene Sulejman-pau Skopljaka. Hadi-beg je poraen 1. avgusta (20. jula po starom kalendaru) 1806. kod Brataia. Bosanski vezir je sa svojom vojskom istog dana krenuo iz apca za Beograd. Desno krilo njegove vojske na elu sa banjalukim Hasan-paom su ustanici doekali u Mesarcima i potisnuli ka apcu. Glavnina turske vojske pod komandom Sulejman-pae je nastavila napredovanje i uvee se ulogrila u selu Ue. Tu su tih tokom noi napali Jakov Nenadovi i pop Luka Lazarevi. Ujutro su se ustanici povukli, ali su druge noi opet napali Turke. Bosanski vezir je odluio da se povue do apca i da eka povoljniju priliku da napadne Beograd. 9. avgusta je srpska vojska jaine 6.000-7.000 peaka i do 2.000 konjanika bila na Miaru. Ustanici su poeli da podiu anac izmeu Save i Jelenake ume. Dok anac jo nije bio izgraen, Turci su 10. avgusta izali iz svog logora oko apca i napali Srbe. Dvaput su juriali i dvaput su bili odbijeni. Po Janku afariku, najdua severna strana je bila duga 303 metra, a istona 285 metara. Rov oko anca je bio dubok 1,1 m, pri vrhu irok 1,5, a pri dnu 0,8 m. Na grudobranu je bilo postavljeno debelo i zailjeno kolje, a ispred njega duboke kurjake jame, u kojima je takoe bilo pobodeno zailjeno kolje. Na predlog svojih zapovednika, Sulejman-paa je odloio poetak napada dok se bolje ne izvide poloaji Srba i prikupi jo vojske. Ve oko 12. avgusta kod apca se okupilo vojska od oko 40.000 vojnika

Bitka
13. avgusta Karaore je na ogradu postavio strelce u dva reda, a iza njih u dva reda borce koji e zamenjivati prve dok oni pune puke. U svakom uglu anca je postavio po jedan top, a konjicu je sakrio u umi.

Preavi reicu Dumau, turska konjica se razvila u borbeni poredak i lagano je pola prema Miarskom brdu. Za njom je ila peadija, a tobdije su postavile topove na desnoj obali reice otvorile vatru na anac. Kod mosta na Dumai se zaustavio Sulejman-paa sa svojim tabom. Kad je turska konjica natrala na zaravan ispred anca, konji su poeli da se preturaju i da padaju zapleteni u prepreke od divlje loze. Tada su srpski strelci iz anca otvorili vatru. Dok se razbijena turska konjica pribirala za drugi juri, pristigla je i peadija. Turske stareine su podelile svoje ete i naredile juri na anac, ali su mnogi vojnici popadali na zemlju i nabili se na otro kolje. Kada su se pribliili ancu, konjica je jurnula, a peadija potrala. Meutim, ustanici su odbili i ovaj napad. Turci su u tom trenutku zastali oklevajui, a begovi su kamdijama terali malodune, ali bez uspeha. Sulejman-paa je zato poslao dervie i hode da podignu moral. Posle ovoga je turska konjica navalila novom snagom, a predvodio ju je Kulin-kapetan iz Bosanske krajine. Turci su uspeli da se probiju do anca i poskakali su na grudobrane. U tom trenutku je Karaore dao znak srpskoj konjici da krene u napad. Konjanici su se podelili u dve grupe. Na elu jednog krila je bio pop Luka Lazarevi, a na elu drugog su bili Lazar Mutap i prota Mateja Nenadovi. Luka Lazarevi je pojurio prema ancu, a prota Mateja je krenuo ulevo prema turskoj artiljeriji i vezirevom tabu. Iznenaene tobdije su okrenule cevi prema konjici, ali bez uspeha. Nakon to su uklonili tursku artiljeriju, ustanici sa protom Matejom na elu su jurnuli prema turskom tabu, ali su im se ispreili konjanici iz vezirove pratnje. Nakon to je porazila vezirevu zatitu, seljaka konjica je napala tursku rezervu na levom krilu prema selu Oracu. Ustanika konjica pod komandom Luke Lazarevia je rasterala tursku peadiju oko anca i krenula je da je goni. Karaore je potom naredio da se otvore vrata anca i da srpska peadija krene u napad. Bitka je zavrena u predveerje velikom srpskom pobedom. Austrijski posmatrai sa druge strane Save su poslali u Be vest o stranom turskom porazu i da je na Miaru ostalo 1.172 mrtva Turina. U jednom drugom izvetaju ova brojka se popela na 3.000. Poginuli su Sinan-paa iz Gorada, Kulin-kapetan, kapetan Mehmed Vidaji iz Zvornika i njegova dva sina i mnogi drugi. Srbi su doli do velikog plena: mnogo oruja, municije, konja, skupocenih odela i novca.

Posle bitke
Potueni na Miaru, Turci su se povukli u logor ispod apca i utvrdili se dubokim rovom. Ipak, ne oseavi se bezbednim u njemu, jedne noi su pokuali da pobegnu nazad u Bosnu. U Kitogu

su ih saekali Stojan upi i Milo Pocerac sa oko 2.000 boraca i unitavali ih. Milo je od preivelih Kulinovih ljudi zaplenio Kulinovu sablju, odelo i konja. Oko 1.000 Turaka je upalo u zasedu koju je spremio odred prote Nikole Smiljania. Srbi su ubili oko 500 ljudi, zarobili 300 i zaplenili oko 1.000 goveda i preko 30 kola oruja i municije. Najsmeliji podvig su izveli Cincar Janko Popovi i Lazar Mutap koji su jurei za Turcima preli Savu, sustigli ih u selu Bosut, posekli ih, leeve bacili u Savu, a oni se sa plenom vratili u Srbiju.

Posledice
Zbog velikog poraza na Miaru, muslimanski svet je i ovaj put prebacio odgovornost na drugog, zapisao je Vasa ubrilovi. Krivi su im bili Porta, pae, Austrija i Francuska. Tako se po Krajini prialo da ih je izdao jedan paa. I upravo kada su bili pritesnili Srbe pod Karaorem i popom Lukom, iznenada ih je opkolila i potukla maarska konjica. Nakon pobeda na Miaru i na Deligradu, Porta je bila primorana da pregovara o miru sa ustanicima, uz posredovanje Austrije i Rusije. Porta je fermanom dala oprotaj Srbima za sve to su uinili u trogodinjem ustanku, pokazala spremnost da Srbima odobri autonomiju ako izraze vernost Porti, da prihvata ustanovljenje srpskog vrhovnog kneza i da Srbi plaaju jednom godinje carske dabine u iznosu od 722.500 groa.

Boj na misaru Satav za pismeni

Vecinu pesama o oslobodjenju Srbije ispevao je Filip Visnjic.Jedna od nbjih je i Boj na Misaru, kojom je opevana jedna od prvih pobeda ustanikaa u Prvom srpskom ustanku.Pesma pocinje vescu sa Misara, koja dolazi do dvora predvodnika Turske vojske Kulin-kapetana, do Kade-kulinove. Vest donose ptice zloslutnice-dva vrana gavrana.Samim njihovim hiperbolisanim izgledom, Visnjic je vec najavio zestinu sukoba, a uneo i nespokojstvo kod kade kulinove, koja se s nestrpljenjem obraca gavranima, zapitavsi ih o svom gospodaru. Dalje je sve u znaku dijaloga koji zapocinje i vodi kada Kulinova. Iz odgovora dveju ptica saznajemo prvo silnuradoznalost, uznemirenost i zabrinutost za gospodara i drugo nameru i cilj pohoda na Srbiju (da se u krvi ugusi pobuna i oslibodilacki pokret, da se pogube vodje i svi vidjeniji ljudi ...).Iz ovih nabrajanja jasno se vidi na sta su turske kade naviknute i kakva je, pri ovakvim pohodima, kazna cekala sirotinju raju. Po brojnoj turskoj sili ocekavali bismo lak posao za turskog vojskovodju. Nije tako bilo. Istina je da je borba bila dramaticna, ali se dokazalo "da boj ne bije svijetlo oruzje/vec boj bije srce u junaku". Iako se samo 15 hiljada ustanika suprodstavilo turskoj sili od 100 hiljada, rezultat borbe je porazavajuci za Turke. Kad je Kulinova kada cula za tragican ishod-da su izginuli odabrani i najbolji ona jadikuje. U njenom glasu mesaju se tuzbalice za onima kojuh vise nema i klevete upucene srpskim osvetnicima. Iz kletvi upravo vidimo da su ratnicke pohode na Srbiju predvodili najhrabriji, najsposobniji i najumniji, sto je i pohvala srpskom kolektivnom junastvu. prva teska i nepovoljna vest za kadu je i tragicna. A ona je trebala da se pita kako je tek bilo

srpskim zenama i majkama pod petovekovnim turskim zulumima i stradanjima. Pesma Boj na Misaru je ispevana u formi slovenske antiteze: Kulinova kada pita, gavrani odgovorina ponistavaju ono sto se zeli i ocekuje, govoreci istinu. U pesmi je niz retorskih pitanja: u pocetku redja i duza, a kasnije sve kraca i ucestalija-sto upucuje na sve vecu kadinu uznemirenost.