Pojmovi su ekvipolentni kada su isti obim, a razliit sadraj.

Pojmovi su interferentni kada su obim i sadraj delimino isti i delimino razliiti. Pojmovi su superordinirani i subordinirani kada je subordinirani pojam podreen obimu superordiniranog pojma. Koordinirani pojmovi su ona dva pojma u odnosu na njima nadreen pojam, koji nemaju nita zajedniko po obimu, a imaju delimino isti sadraj sa njima nadreenim pojmom. Oni se dele na kontrarno koordinirani pojmovi i na kontradiktorno koordinirani pojmovi. Kontrarno koordinirani pojmovi su ona dva pojma koja se po nekoj osobini najvie razlikuju u odnosu na njima nadreen pojam. Zbir dva kontrarno koordinirana pojma je uvek manji od obima njima odreenog pojma. Kontradiktorno koordinirani pojmovi su ona dva pojma koja se po nekoj osobini najvie razlikuju u odnosu na njima nadreeni pojam. Zbir obima dva kontradiktorno koordinirana pojma je jednak obimu njima nadreenog pojma. Disparatni pojmovi su pojmovi koji nemaju nita zajedniko ni po obimu ni po sadraju.

Sudovi su nizovi rei koji imaju neki smisao i znaenje. Meutim ti nizovi rei ine reenice. Tako da moemo rei da su sudovi reenice koje imaju neki smisao i znaenje. Meutim da bi neka reenica bila sud ona mora imati pravilan niz rei. Sudovi su takoe reenice koje mogu biti tane a i ne moraju, i mogu biti komentarisane. Tako da su sudovi one reenice za koje ima smisla pitati se da li su istinite ili ne. sudovi su reenice koje mogu da se tvrde ili poriu. Stav ili drugaije iskaz je smisao nekog niza rei odnosno sudova. Stav jedino moemo da razumemo (shvatimo), ne i da proitamo, ujemo. Stav se moe sastojati od vise sudova. Suenje je donoenje, prihvatanje sudova. Kada tvrdimo neki sud to znai da je taj sud istinit. Za neke sudove navodimo razloge. Postoje razliite vrste sudova: To su sudovi u iju se istinitost uveravamo ulnim 1. injeniki (faktiki) opaanjima. a. Iskustveni (empirijski) b. Materijalni 2. Logiki (analitiki) sudovi su sudovi u iju se istinitost uveravamo analizom znaenja rei i u kakvom su odnosu rei koje ine taj skup. Da bismo utvrdili da li su oni sudovi tani, nije nam potrebno nikakvo ulo, ve treba malo razmisliti. Logiki lani sudovi su kontradikcije. Razlika izmeu injenikih i logikih sudova: o Znaenje i uverenje u njihovu istinitost o Logiki istiniti sudovi ako mogu da budu istiniti oni to i moraju biti. o injeniki sudovi ako mogu biti istiniti oni ne moraju to da budu. 3. Vrednosni sudovi su sudovi u koje moemo da navedemo vrednosnu normu (moralne, etike, estetske, drutvene). To nisu ni logiki ni injeniki sudovi, npr. Ne sme se prepisivati. 4. Saznajni sudovi su sudovi u kojima se u prilogu mogu navesti vrednosne norme ili principi. a. Predikativni sudovi su sudovi koji pokazuju pravilnost. Subjektu se pripisuje neki predikat.

b. Relacioni sudovi su sudovi u kojima se prikazuje relacija izmeu razliitih individua. Relacioni sud je istinit ako postoji relacija izmeu individua. Pretpostavke (hipoteze) donosimo sud iako mislimo da nije istinit (nismo sigurni). Racionalni razlozi mogu biti posredni (uveravamo se direktno) i neposredni (uveravamo se tako to navodimo neke injenice). Svedoanstva mogu biti potpuna i nepotpuna. Potpuna kada navodimo za tvrenje suda ne moemo sumnjati u istinitost. Nepotpuna ne moemo da se sloimo da je tano injeniki. Aksioni su sudovi koji se ne dokazuju.

F.M