Multimedijalna Multimedijalna interaktivna interaktivna Multimedijalna Multimedijalna interaktivna interaktivna Multimedijalna Multimedijalna interaktivna interaktivna

predavanja predavanja iz iz predmeta predmeta

Multimedijalna Multimedijalna interaktivna interaktivna
predavanja predavanja iz iz predmeta predmeta
METODA KONANIH ELEMENATA METODA KONANIH ELEMENATA METODA KONANIH ELEMENATA METODA KONANIH ELEMENATA
Predmetni nastavnik:
Nikoli
Predmetni nastavnik:
Nikoli Dr Vera Nikoli, redovni profesor Dr Vera Nikoli, redovni profesor
1
Uvod Uvod Uvod Uvod
uvod
Greurgr-olx=p xowlp hglmdoqxsuhhqwdflmxlsuhgphwd
P hwrgd=nrqd P hwrgd=nrqdqlk=hohp hqdwd=x=Jud qlk=hohp hqdwd=x=Judhylqduvwyx hylqduvwyx g q g q q p q q p q y q y y q y
Flomsuhhqwdflmhmh=rp rjxdydqmhvwxghqwlpdodn-h=vdyodlydqmhjudglydlryrjsuhgphwdI=X=
vdp rp surmhnwxvxrexkydhql=
nrp sohwdqwhrulmvnlghr
yholnleurmxudhqlksulp hudI
Vdp rnuhwdqmhnursuhhqwdflmxmh=p dnvlpdoqrrodn dqr/=wdnrgdqlmhsrwuheqrqlndnyrsuhgqdqmh Vdp rnuhwdqmhnursuhhqwdflmxmh=p dnvlpdoqrrodn-dqr/=wdnrgdqlmhsrwuheqrqlndnyrsuhgqdqmh
x=yhludgdqdudxqduxI=Nrp sohwqrxsxvwyrdqmhqrnrul-hqmhgdwrmh=x=rsflmlSRP R/=qdnrmx
mh=p rjxfhrwlflvdelornrmhvwudqlfhx=vdp rmsuhhqwdflmlI
Qd d h dh= d d =dl ==d d= d dl h d hl ldI Qdgdp vhgdh=rydndy=qdlq==udgd=rodn-dwlvsuhpdqmhlvslwdI
2
Sadr Sadr aj aj 1/ 1/77 jj
yy Srhwdn Srhwdn
yy XX yy Xyrg Xyrg
yy Srpr== Srpr==
yy P hwrgh P hwrghd ddqdolx dqdolxllsurudxq surudxqnrqvwuxnflmd nrqvwuxnflmd
yy Dqdolwlnh Dqdolwlnhphwrgh phwrgh qq p g p g
yy P hwrgd P hwrgdnrqdqlk nrqdqlkhohphqdwd hohphqdwdx= x=dqdoll dqdollhohphqdwd= hohphqdwd=
jhd jhdhylqvnlk= hylqvnlk=nrqvwuxnflmd nrqvwuxnflmd jj yq yq qq
yy Sulphul= Sulphul=iiP rgholudqmh P rgholudqmhl=surud l=surudxq= xq=sulphqrp sulphqrp phwrgh phwrgh
nrqdqlk nrqdqlkhohphqdwd hohphqdwd q q q q p q p q
3
Lit t Lit t Literatura Literatura
1. . : , ,
1984 , 1984
2. C. O. Zienkiewich: The finite Element Method, Third edition,
McGraw-Hill, Londan, 1977.
3. , ., , ., , ., , .,
I, , , 1998.
4. . , , , 1962.
5. . , . ; , 1962.
6. . : , , , 1985.
7. . :
,
4
1 2 0 Metode za analizu i
1 0 1 0
40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj 40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj
mqpuvtwmeklc mqpuvtwmeklc
1 2.0. Metode za analizu i
proracun masinskih konstrukcija
.1. Uvod
1.0. 1.0. Metode Metode za za prora proraun un konstrukcija konstrukcija
proracun masinskih konstrukcija
Svaka konstrukcija pa i graevinska je sastavljena od mnogo
osnovnih elemenata koji ine funkcionalnu celinu. Tokom intenzivnog
j i i ij ki i k i i d li naunog razvoja, stvoreni su mnogi teorijski i praktini modeli za
analizu, sintezu i ispitivanje konstrukcija.
Metode analize konstrukcija su istraivake metode pomou kojih se Metode analize konstrukcija su istraivake metode pomou kojih se
rae odgovori o svojstvima konstrukcije. Na osnovu kreirane fizike
orme konstrukcije, formiraju se uproeni modeli, a zatim se bira j j p
matematiki model za proraun i analizu. Analiza se izvodi izabranom
eorijskom-analitikom, numerikom i eksperimentalnom metodom i
k k k k k k ij d k i lj i korak po korak, se usavrava konstrukcija dok se postignu eljeni
iljevi. Praktino analizom se prikupljaju podaci koji omoguavaju
korekciju konstruktivnih reenja odnosno evoluciju postojeih ili korekciju konstruktivnih reenja, odnosno evoluciju postojeih ili
usavravanje novorazvijenih konstrukcija. Pored toga metodama analize
prikupljaju se podaci i znanja na kojima e se zasnivati razvoj buduih
5
1 2 0 Metode za analizu i
40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj 40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj
mqpuvtwmeklc mqpuvtwmeklc
1 2.0. Metode za analizu i
proracun masinskih konstrukcija
Praktino analizom se prikupljaju podaci koji omoguavaju korekciju
k k i ih j d l ij j ih ili j
proracun masinskih konstrukcija
konstruktivnih reenja, odnosno evoluciju postojeih ili usavravanje
novorazvijenih konstrukcija. Pored toga metodama analize prikupljaju
se podaci i znanja na kojima e se zasnivati razvoj buduih se podaci i znanja na kojima e se zasnivati razvoj buduih
konstrukcija. U zavisnosti od brzine izvoenja analize mogu da se
veoma rano identifikuju osobine konstrukcije, odnosno da se razvije j j , j
vie konstruktivnih varijanti i tako odabere najpovoljnije reenje.
Metode sinteze zahtevaju korienje ekspertnih sistema i direktno daju Metode sinteze zahtevaju korienje ekspertnih sistema i direktno daju
reenje. Pomou njih se vre geometrijske i funkcionalne kreacije. Ove
metode zahtevaju i korienje savremene i efikasne raunarske
opreme.
Matrine metode u analizi konstrukcija nalaze iroku primenu
naroito pri uvoenju u proraun sloenih spoljanjih optereenja naroito pri uvoenju u proraun sloenih spoljanjih optereenja,
odreivanju krutosti i dr.
6
1 2 0 Metode za analizu i
40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj 40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj
mqpuvtwmeklc mqpuvtwmeklc
1 2.0. Metode za analizu i
proracun masinskih konstrukcija
Osnovne zavisnosti izmeu geometrijskih i fizikih veliina u
proracun masinskih konstrukcija
Osnovne zavisnosti izmeu geometrijskih i fizikih veliina u
mehanici kontinuuma svode se uglavnom na postavljanje veza izmeu
stanja napona i stanja deformacije i spoljanjeg optereenja. Reavanje j p j j p j j g p j j
zadataka se tako svodi na reavanje diferencijalnih jednaina obinih
ili parcijalnih uz zadovoljenje odgovarajuih konturnih i inicijalnih
l uslova.
Metode strukturne analize konstrukcija koje se koriste za reavanje Metode strukturne analize konstrukcija, koje se koriste za reavanje
postavljenih jednaina, odnosno, odreivanje potrebnih parametara,
mogu da se svrstaju u dve grupe: analitike i numerike. Na sl. 2.1 g j g p
data je ema osnovne podele metoda za analizu i proraun elemenata i
konstrukcija kao i sistema.
7
METODE ZA ANALIZA I PRORAUN STRUKTURA
ANALITIKE METODE
NUMERIKE METODE
ANALITIKE METODE
NUMERIKE METODE
Tane Tane metode metode
Pribline Pribline metode metode
Numeriko Numeriko
Metoda Metoda konanih konanih
l t l t
Metoda
potencijala
-Metode
1.Varijacione metode
Reyleigh-Ritz-ova
metoda
2 Metode reziduuma
reavanje reavanje
diferencijalnih diferencijalnih
jednaina jednaina
elemenata elemenata
1.Metoda sila
integralnih
transformacija
Laplace-ove
t f ij
2.Metode reziduuma
metoda Galerkina
3.Metoda
kompleksnih
1.Qxphulnr
Lqwhjudomhqmh
2.Metoda
pomeranja
transformacije
Furije-ova
transformacija
promenljivih
4.Metoda najmanjih
kvadrata
5 Metoda momenata
SIP hwrgd
nrqdqlkudolnd
cIP h-rylwdphwrgd
5.Metoda momenata

Slika Slika 22..1 1.. Metode Metode za za analizu analizu ii proraun proraun mainskih mainskih konstrukcija konstrukcija
8
1 2 0 Metode za analizu i
1 1 1 1 Analiti Analitike ke metode metode
40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj 40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj
mqpuvtwmeklc mqpuvtwmeklc
1 2.0. Metode za analizu i
proracun masinskih konstrukcija
Analitike metode su starijeg datuma i podrazumevaju odreivanje
i kih f k ij k ji blik d fi i j
1.1 1.1 Analiti Analitike ke metode metode
proracun masinskih konstrukcija
matematikih funkcija kojima se u zatvorenom obliku definie reenje.
One baziraju na zakonima Mehanike, Otpornosti materijala i Teorije
elastinosti Praktino kod vrstih elastinih tela izuavaju se veze elastinosti. Praktino, kod vrstih elastinih tela izuavaju se veze
izmeu spoljanjeg optereenja, unutranjih sila i deformacija.
Primenom ovih metoda moe se nai reenje za veoma mali broj j j
graninih zadataka (delovi konstrukcija jednostavnijeg geometrijskog
oblika- grede, tapovi, ...). Pri tome su uvek potrebne odreene
k ibli j l d i i j ih k ih i pretpostavke - priblienja u pogledu opisivanja stvarnih konturnih i
poetnih uslova. Tela proizvoljnog oblika nisu ni do danas strogo
edzaktno izuena pored ostalog i zbog komplikovanosti matematikog edzaktno izuena, pored ostalog i zbog komplikovanosti matematikog
aparata.
Osnovna podela ovih metoda je izvrena na: tane i aproksimativne.
9
1 2 0 Metode za analizu i
a)Tane metode a)Tane metode
40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj 40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj
mqpuvtwmeklc mqpuvtwmeklc
1 2.0. Metode za analizu i
proracun masinskih konstrukcija
Znaajno mesto meu tanim metodama zauzimaju sledee metode:
a)Tane metode a)Tane metode
proracun masinskih konstrukcija
Znaajno mesto meu tanim metodama zauzimaju sledee metode:
Metoda potencijala
Potencijal ili potencijalne funkcije su takve funkcije koordinata x, y, z iji izvodi po
koordinatama predstavljaju traene fizike veliine kao to su: pomeranje koordinatama predstavljaju traene fizike veliine kao to su: pomeranje,
deformacija i napon. Znai, osnovna ideja pri reavanju problema Teorije elastinosti
ovom metodom je u tome da se komponente tj. fizike veliine izraze pomou jedne
f k ij (k i di f k ij ) i d f d l i funkcije (kao izvodi te funkcije), a zatim da se zamenom u fundamentalnim
jednainama (jednaine ravnotee; uslovi kompatibilnosti) dobije jednaina koju
funkcija (potencijal) mora da zadovolji.
Ako su zadovoljeni uslovi kompatibilnosti onda je obezbeeno da vektorsko polje
pomeranja bude jednoznano i kontinualno (kontinualnost znai ispunjenje fizikih
uslova). )
Moe se definisati potencijal deformacije i potencijal napona,
Metode integralnih transformacija Metode integralnih transformacija
Ove metode su sa matematike take gledita dosta sloene to predstavlja njihov
osnovni nedostatak.
10
b)A k i i b)A k i i ibli ibli dd b)Aproksimativne b)Aproksimativne - - pribline pribline metode metode
A k i i d k i l j i k d j l j li ik Aproksimativne metode se koriste u sluajevima kada je nalaenje analitikog
reenja za neke probleme teko ili nemogue. Meu ovim metodama od posebnog
praktinog znaaja su one metode u kojima se kao polazna osnova koristi pretpostavka
o reenju u obliku aproksimativnih ili priblinih funkcija. Od aproksimativnih funkcija

m
se zahteva da su neprekidne i do potrebnog reda diferencijabilne i da
zadovaoljavaju odreene uslove na konturi. j j
Najvei broj aproksimativnih metoda koje se temelje na pretpostavci o reenju u
obliku (1.1) mogu se svrstati na varijacione metode i metode reziduuma.
Varijacione metode
najvie se koristi metoda Ritz-a gde se primenom principa o minimumu potencijalne
energije dolazi do sistema algebarskih jednaina u kojima su nepoznate koeficijenti
C
m.
u = C
m

m
, m = 1,2, . . . , M (1.1)
Rit t d k i ij j k t i l k ij Ritz-ova metoda aproksimacije je konvergentan proces u smislu konvergencije
srednjeg kvadratnog odstupanja izmeu tanog i priblinog reenja za razmatrani
domen.
11
Metode reziduuma
MR se zasnivaju na greci ili odstupanju R aproksimativnog reenja od tanog
reenja diferencijalnih jednaina. Pri tome ta greka R treba da bude uvek manja
od neke unapred zadate vrednosti U problemima naponsko deformacione analize i od neke unapred zadate vrednosti. U problemima naponsko-deformacione analize i
stabilnosti konstrukcija pri statikim optereenjima, gde se ne pojavljuju inicijalni
uslovi, a u zavisnosti od izbora aproksimativnih funkcija, metod reziduuma moe se
i i i j d d i blik primeniti u jednom od tri oblika:
klasian metod reziduuma, gde se zadovoljavaju uslovi na konturi a ne i
diferencijalna jednaina problema,
konturni metod reziduuma, gde se ne zadovoljavaju uslovi na konturi ali se
zadovoljava diferencijalna jednaina u svim takama domena,
meoviti metod reziduuma gde nisu zadovoljeni konturni uslovi a ni diferencijalna meoviti metod reziduuma, gde nisu zadovoljeni konturni uslovi, a ni diferencijalna
jednaina domena.
Znaajno mesto meu metodama reziduuma zauzima Galerkin-ova metoda.
i d d bij i d l b kih j d i d Primenom ove metode dobija se opet sistem od n algebarskih jednaina gde su
nepoznati parametri C
m
u reenju oblika (1.1). Galerkin-ova metoda se primenjuje
za reavanje diferencijalnih jednaina, tj. graninih problema.
12
Metoda kompleksnih promenljivih Metoda kompleksnih promenljivih
Osnovna ideja ove metode je da se naponska funkcija izrazi pomou
analitikih funkcija kompleksne promenljive - analitikih analitikih funkcija kompleksne promenljive analitikih
kompleksnih funkcija. Kada se to uradi za pravougli Dekartov ili
polarno-cilindrini koordinatni sistem, definiu se komponente
vektora pomeranja i komponentni naponi pomou odreene
naponske funkcije kompleksne promenljive. Ti izrazi treba da budu
izvedeni uz zadovoljenje graninih ili konturnih uslova kojima se izvedeni uz zadovoljenje graninih ili konturnih uslova kojima se
obuhvataju spoljanje povrinske sile. Analitike funkcije
kompleksne promenljive se predstavljaju u vidu stepenih redova sa kompleksne promenljive se predstavljaju u vidu stepenih redova sa
kompleksnim konstantnim koeficijentima. Za reavanje konkretnih
zadataka koriste se redovi sa konanim brojem lanova kako bi se
olakalo reenje.
Metoda najmanjih kvadrata
Metoda najmanjih kvadrata se koristi za matematiku obradu
eksperimentalnih podataka (rezultata).
13
1 2 0 Metode za analizu i
1 2 1 2
40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj 40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj
mqpuvtwmeklc mqpuvtwmeklc
1 2.0. Metode za analizu i
proracun masinskih konstrukcija
Diferencijalne jednaine koje opisuju stanje napona i stanje deformacija sloenijih
1.2 1.2 Numeri Numerike ke metode metode
proracun masinskih konstrukcija
struktura, sloenijih geometrijskih oblika i komplikovanih konturnih uslova, ne
mogu da se ree analitikim putem. U tim sluajevima se trae priblina partikularna
reenja uz primenu numerikih metoda. j p
Osnovna karakteristika numerikih metoda sastoji se u tome to se
fundamentalne jednaine Teorije elastinosti, ukljuujui i granine uslove, fundamentalne jednaine Teorije elastinosti, ukljuujui i granine uslove,
reavaju priblinim numerikim putem. Dobijena reenja su priblina, ali mogu
biti uvek tana onoliko koliko se u datom problemu eli.
Pri numerikom reavanju problema postoje uglavnom dva metodoloki razliita
pristupa. Diferencijalne jednaine koje opisuju neki problem, po prvom pristupu se
j iki i t lj j i t d k ih lik i t reavaju numerikim integraljenjem i metodom konanih razlika. pri tome se
diskretizacija vri tek u matematikom modelu. Meutim, drugi pristup koristi
metodu konanih elemenata i pretpostavlja diskretizaciju u fizikom modelu, a
krajnji rezultat se dobija reavanjem sistema algebarskih jednaina.
14
1 2 0 Metode za analizu i
40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj 40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj
mqpuvtwmeklc mqpuvtwmeklc
1 2.0. Metode za analizu i
proracun masinskih konstrukcija
Metode numerikog integraljenja podrazumevaju diskretizaciju u matematikom modelu.
proracun masinskih konstrukcija
g g j j p j j
Metoda numerikog integraljenja diferencijalnih jednaina se svodi na reavanje Cauchy-
jevih jednaina i graninih uslova. Postoji veliki broj metoda za reavanje tj integraciju
sistema diferencjalnih jednaina, kao to su: metoda Runge-Kutta, Euler-ova metoda i dr.
(videti numeriku analizu).
Metoda konanih razlika (diferencna metoda) je numerika metoda koja, takoe, bazira
na matematikoj diskretizaciji diferencijalnih jednaina ime se te jednaine konanim
razlikama prevode u algebarske. Ova metoda moe uspeno da se primeniti za reavanje
raznovrsnih zadataka kao npr. torzija tapova, tankozidne konstrukcije, teorija ploa, problemi
l i d f bil ih k k ij j l j j fl id i h ik i d plastino deformabilnih konstrukcija, provoenje toplote, strujanje fluida, aviotehnika i dr.
Metoda graninih elemenata se sastoji u diskretizaciji graninih oblasti konstrukcija
i ih l t t d i d k i ij t ij k pomou graninih elemenata to podrazumeva i odreene aproksimacije u geometrijskom
smislu i u pogledu graninih funkcija Odreenim postupkom formira se sistem algebarskih
jednaina ijim se reavanjem dobijaju traene veliine na granicama oblasti. Postoji tri vida
ove metode: direktna poludirektna i indirektna ove metode: direktna, poludirektna i indirektna.
15
Metoda konanih elemenata (MKE) podrazumeva diskretizaciju u
fizikom modelu a krajnji rezultat dobija se reavanjem sistema fizikom modelu a krajnji rezultat dobija se reavanjem sistema
algebarskih jednaina. Ova metoda koristi razne vidove varijacionih
metoda primenjenih na diskretnom modelu. Tako, kontinuum p j ,
diskretizuje se odreenim brojem meusobno povezanih konanih
elemenata sa konanim brojem stepeni slobode kretanja. Tanost
j i i d i b di k d l j d i b ih f k ij reenja zavisi od izabranog diskretnog modela tj. od izabranih funkcija
oblika (interpolacionih funkcija), mree i tipa konanih elemenata.
Metoda konanih elemenata je jedna od najire prihvaenih
savremenih metoda u svim oblastima fizike i tehnike. Primena ove
metode zbog obimnosti raunanja podrazumeva iskljuivo primenu metode zbog obimnosti raunanja, podrazumeva iskljuivo primenu
raunara velikih kapaciteta i velikih brzina raunanja. Pomou ove
metode, za razliku od analitikih, mogu se reavati (izuavati) e ode, u od , ogu se e v ( u v )
najsloeniji problemi, uzimati skoro potpuno realni granini
uslovi, sloenost geometrijskih oblika, uslovi spoljanjeg
optereenja i dr.
16
Sutinski problem je da se izabere takav model koji najbolje aproksimira
odgovarajui domen tj. da se izvri pravilan izbor tipa, broja i uopte mree konanih g j j p p , j p
elemenata. Pri tome dolazi do izraaja, pre svega, poznavanje prirode problema koji
se reava. Takoe, veoma je bitno izvriti pravilan izbor osnovnih nepoznatih u
vorovima i interpolacionih funkcija kojima se opisuje stanje (npr polje pomeranja, vorovima i interpolacionih funkcija kojima se opisuje stanje (npr. polje pomeranja,
deformacije, naprezanja) u svakom konanom elementu.
Sva napred rezimirana pitanja predstavljaju kljune karakteristike metoda konanih
elemenata od kojih zavisi kvalitet aproksimacije odnosno egzistencija i brzina
konvergencije ka tanom reenju.
Za nelinearnu analizu struktura u statikim uslovima rada koriste se sledee
metode: Newton-Raphson-ova metoda, metoda iteracija, metoda tangentne krutosti i e ode: New o ap so ova e oda, e oda e ac ja, e oda a ge e u os
dr.
Kod analize konstrukcija pri nestacionarnim dinamikim uslovima rada koriste se
metoda Houbolt-a (metoda centralnih razlika prvog i treeg reda), metoda Newmark-
a, Wilson-ova metoda i dr.
17
1 2 0 Metode za analizu i
22.0 .0 Metoda Metoda kona konanih nih
elemenata elemenata
40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj 40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj
mqpuvtwmeklc mqpuvtwmeklc
1 2.0. Metode za analizu i
proracun masinskih konstrukcija
da konanih elemenata (MKE) je savremena numerika metoda koja se koristi za projektovanje i
elemenata elemenata
proracun masinskih konstrukcija
da konanih elemenata (MKE) je savremena numerika metoda koja se koristi za projektovanje i
rukcija uz primenu raunara. Spada u grupu tzv. metoda diskretne analize.
zliku od drugih numerikih metoda koje se zasnivaju na matematikoj diskretizaciji jednaina g
ema MKE se zasniva na fizikoj diskretizaciji razmatranog kontinuuma delovima konanih dim ema, MKE se zasniva na fizikoj diskretizaciji razmatranog kontinuuma delovima konanih dim
stavnog oblika koji se zovu konani elementi (KE).
o diskretizaciji (usitnjavanju, dekompoziciji, tj. zameni jednog kontinualnog sistema odereenim
varajuih posistema-elemenata)., datira jo od vremena kada je poelo da se razmilja o reavanju varajuih posistema elemenata)., datira jo od vremena kada je poelo da se razmilja o reavanju
aka svoenjem na kombinaciju jednostavnijih i pojedinano lako reivih. Jo pre 2000 godina n
ipu su reavani problemi iz geometrije. Na primer, izraunavanje obima ili povrine kruga, na
ve podele na manje delove pravilnog oblika. p j p g
matematiar i fiziar Arhimed, sraunavao je broj , odnosno granice izmeu kojih se nalazi nu
nost ovog broja na taj nain to je konturu kruga aproksimirao upisanim odnosno opisanim polig
nim brojem strana. Sa poveanjem broja strana poligona, smanjivala se razlika izmeu granica u k
i vrednost broja , a poveavala tanost njegove numerike vrednosti.
o u isto vreme, na slian nain , u starom Egiptu je raunata zapremina piramide i povrina sfere, a
okaz poznate Pitagorine teoreme.
vek postoji dilema o tome ko ima najvee zasluge u inicijativnom razvoju MKE: matematiari k
definisanjem funkcija u intervalima za opisivanje polja u celom domenu; fiziari koji su
emima graninih vrednosti u mehanici kontinuuma ili inenjeri suoeni sa potrebom prorauna
ih k k ij ? K ij i ih bj di j i j bil d j d lj
18
1 2 0 Metode za analizu i
40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj 40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj
mqpuvtwmeklc mqpuvtwmeklc
1 2.0. Metode za analizu i
proracun masinskih konstrukcija
Znai, u MKE osnovu za razmatranje predstavlja, dakle , konani element za koji se
uspostavljaju osnovne statike kinematike dinamike termodinamike i dr veze Potom se
proracun masinskih konstrukcija
uspostavljaju osnovne statike, kinematike, dinamike, termodinamike i dr. veze. Potom se
te veze proiruju na ceo domen, odnosno do granica kontinuuma.
Prve teorijske osnove MKE se sreu u radovima Argyris-a, , oko 1954- 55. godine, mada je Prve teorijske osnove MKE se sreu u radovima Argyris a, , oko 1954 55. godine, mada je
sam koncept metode definisan mnogo ranije. Tako, jo 1941. Aleksander Hrenikoff ovu
metodu primenio kod reavanja ravnog problema teorije elastinosti , zamenjujui iste
pomou ramovskih sistema (Framework method). Ovaj rad Hrenikoffa je bio podsticaj p ( ) j ff j p j
McHenry-u, Newmark-u i Kron-u da daju doprinos daljem razvoju osnovne ideje i bliem
definisanju geometrijskih osobina razmatrane ravanske strukture.
1947. Levy je primenio metodu sila u matrinoj formi, prilikom prorauna jednog dela
konstrukcije aviona. Zatim slede radovi Langefoks- a , Langa i Bisplinghoff-a, Wehle-a i
Lansing-a u kojima je matrino formulisana metoda sila i pokazana mogunost kotirnja
raunara u proraunima.
Posle ovih inicijalnih radova pojavili su se radovi Argyris-a, oko 1954- 55. godine, i njegovih
sledbenika u kojima je data opta matrina formulacija metode sila na bazi fundamentalnih
energetskih principa teorije elasatoinosti. Definisana je matrica fleksibilnosti, pomou koje
lj i dj d f ij kih i ikih lii d j j se uspostavlja veza izmedju deformacijskih i statikih veliina; uveden je pojam matrice
krutosti itd.
19
1 2 0 Metode za analizu i
40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj 40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj
mqpuvtwmeklc mqpuvtwmeklc
1 2.0. Metode za analizu i
proracun masinskih konstrukcija
Primenom trougaonih konanih elemena-ta, istraivai Claugh, Martin, Turner, Topp, Taig, proraunali
su naponsko stanje BOEING-a i time dali veliki doprinos daljoj primeni MKE u avio proracun masinskih konstrukcija su naponsko stanje BOEING a i time dali veliki doprinos daljoj primeni MKE u avio
industriji. Tada je, prvi put, definisan i termin the finite element method ili skraeno FEM a
na predlog Claugh-a. U periodu od 1960. do 1970. godine, irenju ove metode doprineli su J.
H. Argyris, O.C. Zienkiewicz, Cheng, Oden i dr. Oni su posebnu panju posvetili pitanju gy , , g, p p j p p j
konvergencije reenja. Tada je i prvi put tampana knjiga o ovoj metodi , itd.
Irons uvodi pojam tzv. patch test za proveru konvergencije MKE reenja, izoparametarske
KE i tzv.frontal solver metod raavanja sistema linearnih algebarskih jednaina koje
hastaju primenom MKE.
Vremenom polje primene MKE se proirilo na trodimenzionalne probleme, dinamiku
konstrukcija, prostiranje talasa, strujanje fluida, nelinearnost, probleme interakcije dva ili vie
medijuma, itd.
Naglom razvoju MKE doprinela je i pojava raunara velikih brzina i velikih kapaciteta. Tako
se pojavioo i prvi program ASKA (Automatic System for Kinematics Analysis) 1965 za se pojavioo i prvi program ASKA (Automatic System for Kinematics Analysis) 1965 za
primenu MKE (baziran na radovima Argirisa). Sada moe da se govori o CASA (Comjuter
Aided Structural analysis ) softveru koji je organizovan tako da korisniku otvori izuzetne
mogunosti u smislu interaktivnog reavanja problema primenom MKE. Kombinacijom g g j p p j
modula predprocesor (za opisivanje problema), solver (za reavanje problema) i
postprocesor (za prikazivanje reenja), proces rada sa MKE je znatno olakan.
20
anas u svetu postoje razvijeni mnogi programski paketi kao sto su:
BACUS ADINA ALGOR SAP (Structural Analysis Program - USA) BACUS, ADINA, ALGOR, SAP (Structural Analysis Program - USA),
ASTRAN (Program National Aerohautical and Space Adminisration -
SA); SEZAM (Super Element Structural Analysis Modulus - ); ( p y
orveka); MARC (za nelinearnu analizu); ANSYS (1970. prva verzija)
ANSS (Statika Analiza Napona Skeletnih Struktura),
AP IV(S l A l i i P ) li i di ik li AP IV(Structural Analysisi Program) za linearnu i dinamiku analizu
AD 1974), COSSMOS/M, SHELLS, I-DEAS, SANU; PALL2 i dr., a
bor odgovarajueg paketa je uslovljen i raspoloivim raunarskim bor odgovarajueg paketa je uslovljen i raspoloivim raunarskim
temom.
21
PrimeranalitikogmodelaiMKEmodelazaproraunbrane
S t it fi ik t j i MKE Sa stanovita fizikog tumaenja, primenom MKE prouavano
deformabilno telo tj. kontinuum sa beskonano mnogo stepeni
slobode zamenjuje se diskretnim modelom meusobno povezanih slobode zamenjuje se diskretnim modelom meusobno povezanih
KE sa konanim brojem stepeni slobode kretanja
22
Primermodeliranja
U matematikom smislu, primenom MKE, umesto sistema
diferencijalnih jednaina (obinih, parcijalnih ili integralnih) koje
d fi i j l k d l i MKE d bij definiu stanje ravnotee celokupnog modela, primenom MKE, dobija
se sistem obinih algebarskih jednaina. Za korienje raunara pogodno
je sve veliine pisati u matrinoj formi je sve veliine pisati u matrinoj formi.
23
KonstituisanjeMKEmodelafizikomdiskretizacijom
P t k j l i t U d di k ti ij Poetak procesa je realan sistem. Uporedo sa diskretizacijom ,
sprovodi se idealizacija, to za rezultat ima nastajanje diskretnog
modela ( itd Prema emi) modela ..... ( itd. Prema emi)
24
Eksperimentalnaosnovazaformiranjediskretnogsistema
O d i d j kih t di k t d l Ovde se vri podeavanje nekih parametara diskretnog modela na
osnovu verifikacije diskretnog reenja uporedjenjem sa rezultatima
eksperimentalne analize eksperimentalne analize ....
25
Za definisanje i izvoenje osnovnih jednaina u metodi konanih elemenata koristi se jedna od j j j j
sledeih metoda:
1. Direktna metoda Direktna metoda (Direct Finite Element Method) predstavlja najjednostavniji pristup
pri reavanju problema jer se zavisnosti izmeu veliina uspostavljaju neposredno direktno pri reavanju problema jer se zavisnosti izmeu veliina uspostavljaju neposredno - direktno.
Veoma je slina metodi deformacija kod prorauna linijskih nosaa, pa je pogodna za
reavanje jednostavnih zadataka.
2. Varijaciona metoda Varijaciona metoda (Variational Finite Element Method) se zasniva na principu
stacionarnosti funkcionala. U mehanici vrstog tela i pri reavanju statikih problema
konstrukcija funkcional je potencijalna energija. Zbir kinetike i potencijalne energije je
potencijal u dinamikim problemima. Osnova ove metode je klasina metoda Ritz-a.
Nepoznati parametri su statike veliine (unutranje sile), kinematike veliine (pomeranja)
ili meovite veliine tj. istovremeno pomeranja i unutranje sile.
3. Metoda reziduuma Metoda reziduuma (Residual Finite Element Method )se koristi tamo gde je teko
definisati funkcional pa se diferencijalne jednaine formiraju iz samih konanih elemenata.
4 Metoda energetskog balansa Metoda energetskog balansa (Energy Balance Element Method) koristi se u 4. Metoda energetskog balansa Metoda energetskog balansa (Energy Balance Element Method) koristi se u
termostatikoj i termodinamikoj analizi i zasniva se na balansu razliitih vidova energije
(toplotna, mehanika).
U mehanici kontinuuma najvie se koriste varijaciona metoda i metoda reziduuma. Primenom
varijacione metode dobija se nii red izvoda u diferencijalnim jednainama za razliku od
metode reziduuma koja daje vii red izvoda.
26
1 2 0 Metode za analizu i
2.1 2.1 Osnovni Osnovni tipovi tipovi kona konanih nih elemenata elemenata
40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj 40?0O gvqfg|ccpcnk|wkrtqtcwpo ckpumkj
mqpuvtwmeklc mqpuvtwmeklc
1 2.0. Metode za analizu i
proracun masinskih konstrukcija
Osnovni zadatak pri prouavanju nekog deformabilnog tela je izbor diskretnog modela koji najbolje aproksimira stanje
napona i stanje deformacije kao i granine uslove. proracun masinskih konstrukcija napona i stanje deformacije kao i granine uslove.
Pri diskretizaciji kontinuuma moe se koristiti jedan tip konanih elemenata ili kombinacija vie tipova. Svi konani
elementi su povezani zajednikim vorovima, tako da ine prvobitnu konstrukciju. Konani elementi kojima se
diskretizuje konstrukcija moraju biti kompatibilni pre i posle dejstva spoljanjeg optereenja, tj. u prirodnoj i prinudnoj diskretizuje konstrukcija moraju biti kompatibilni pre i posle dejstva spoljanjeg optereenja, tj. u prirodnoj i prinudnoj
konfiguraciji, nenapregnutom i napregnutom stanju, odnosno nedeformisanom i deformisanom stanju.
Raznovrsnost problema, konstruktivnih oblika, geometrijskih veliina i uticaja kod mainskih konstrukcija uslovili su
razvoj velikog broja tipova (vrsta) konanih elemenata. Osnovna razlika meu njima, pored oblika, je u razliitosti razvoj velikog broja tipova (vrsta) konanih elemenata. Osnovna razlika meu njima, pored oblika, je u razliitosti
''unutranjih'' funkcija ili funkcija oblika (shape function), odnosno interpolacionih funkcija kojima se aproksimira polje
promenljivih u konanom elementu. Praktino, ne postoje egzaktni kriterijumi za izbor najboljeg diskretnog modela koji
obezbeuje tanost reenja. Zato je, pored poznavanja teorije konanih elementa potrebno i iroko inenjersko iskustvo i
kvalitativno poznavanje stanja napona i stanja deformacije kod razmatrane konstrukcije. va tat v o po ava je sta ja apo a sta ja de o ac je od a at a e o st u c je.
Osnovni tipovi (oblici) konanih elemenata, prema [5], [22], [30], [57], [143], [163]... su
jednodimenzionalni ili linijski konani elementi (tapovi, grede, cevni elementi),
dvodimenzionalni ili ravanski konani elementi (trougaoni, pravougaoni, membrane, ploe i ljuske), ( g , p g , , p j ),
trodimenzionalni ili prostorni konani elementi (prizmatini, osnosimetrini i dr.).
27
LINIJSKI KONANI ELEMENTI - jednodimenzionalni KE
DVODIMENZIONALNI KE (ravanski)

DVODIMENZIONALNI KE (ravanski)
TRODIMENZIONALNI KE (prostorni) TRODIMENZIONALNI KE (prostorni)
Osnovni tipovi konanih elemenata Osnovni tipovi konanih elemenata
28
29
Jednodimenzionalni konani elementi su tapovi, grede i dr. sa dve ili vie vornih taaka, a koriste se pri diskretizaciji
linijskih konstrukcija, tj. delova konstrukcija kod kojih je popreni presek mali u odnosu na duinu. Na primer, elementi
lakih reetkastih konstrukcija, zatege kod dizalica, drai viseih platformi, palete i dr. se diskrerizuju konanim lakih reetkastih konstrukcija, zatege kod dizalica, drai viseih platformi, palete i dr. se diskrerizuju konanim
elementima u obliku tapa. Konani element u obliku tapa odlikuje se velikom vitkou ( > 50) i obino u svakom
voru ima tri stepena slobode kretanja. Gredni konani ele-menti imaju neto vei popreni presek od tapova i obino u
vorovima imaju svih 6 stepeni slobode kretanja. Ovi konani elementi koriste se za diskretizaciju noseih struktura kod
automobila, svih vrsta dizalica, reetkastih nosaa, stubova i dr. Cevni konani elementi se koriste za aproksimaciju automobila, svih vrsta dizalica, reetkastih nosaa, stubova i dr. Cevni konani elementi se koriste za aproksimaciju
elemenata cevnih instalacija i dr.
Za diskretizaciju povrinskih i ravnih konstrukcija (pregrade, zidovi, lamelni nosai, dija-fragme i dr.) koriste se
dvodimenzionalni konani elementi sa tri, etiri i vie vornih taaka, kao to su ploe i ljuske. Ploe i ljuske su konani
l i l d blji d l d di ij Lj k bi j d ili b k i lj i l i elementi male debljine u odnosu na ostale dve dimenzije. Ljuske su obino jednostrano ili obostrano zakrivljeni elementi
kod kojih je kolinik debljine i poluprenika krivine manji od 20. U zavisnosti od vrednosti ovog kolinika razlikuju se
tanke ljuske (thin shell) i debele ljuske (thick shell), mada ne postoji stroga granica izmeu njihove geometrije. U
literaturi je poznato da su kod debelih ljuski vei momenti savijanja i komponentni naponi oko srednje ravni krivine.
Ob k i lj lj k k i i k i ij i d k d i i i d Cili d i lj k Obostrano zakrivljena ljuska se koristi za aproksimaciju trupa aviona, danca kod cisterni i dr. Cilindrina ljuska
predstavlja cev kod koje je kolinik debljine i radijusa krivine oko 100, a koristi se kod sudova pod visokim pritiskom.
Sferna ljuska se koristi pri diskretizaciji sfernih povrina, na primer, dance loptastog rezevoara i dr. Tanke ploe su ravna
prizmatina tela ija je debljina manja od 1/10 ostalih dimenzija i pri dejstvu spoljanjeg optereenja nastaju male
d f ij ibi k ji l d 1/5 d blji l [30] [133] [149] deformacije ugibi koji ne prelaze vrednost 1/5 debljine ploe [30], [133], [149].
Kod sloenih geometrijskih oblika mainskih delova i konstrukcija, koriste se trodimenzi-onalni konani elementi (3D).
Trodimenzionalni konani elementi su u obliku tetraedara (4 vora) tj, u obliku piramide ili su u obliku heksaedra sa 8
vorova koji se zove osnovni konani element. Za modeliranje krivih povri koriste se 3D elementi sa vie od 8 j j p
vo-rova. Takvi konani elementi obino imaju i vorove na sredinama ivica elementa ili vie vorova na istoj ivici
elementa. Obino, u svakom voru ovi elementi imaju po tri stepena slobode kretanja. Na primer, konani element sa 8
vorova imae ukupno 24 stepena slobode, odnosno KE koji ima pored ovih 8 vorova i vorove na sredinama ivica
imae ukupno 20 vorova i 60 stepeni slobode itd. Ovo pokazuje da se primenom 3D konanih elemenata dobijaju p p p j p j j
raunski modeli velikih dimenzija.
30
Trodimenzionalni konani elementi naroito su pogodni za diskretizaciju mainskih
delova kod kojih se javlja velika koncentracija napona izazvana bilo oblikom ili delova kod kojih se javlja velika koncentracija napona izazvana bilo oblikom ili
kontaktom delova itd. Na primer, ovi konani elementi se primenjuju pri analizi
naponsko deformaci-onog stanja zubaca i tela svih vrsta zupanika, raznih tipova
vratila delova kotrljajnih leaja rotacionih elemenata kod tekih maina lopatica vratila, delova kotrljajnih leaja, rotacionih elemenata kod tekih maina, lopatica
kod turbomaina, kuita raznih motora i pumpi, delova alatnih maina, kaika kod
bagera navojnih delova, spojnica, strukturnih elemenata ureaja za dizanje tereta i dr.
Ravanski i trodimenzionalni konani elementi mogu biti sa pravim i zakrivljenim
ivicama. Konani elementi sa zakrivljenim ivicama ili krivim povrinama su tzv.
krivolinijski konani elementi a koriste pri diskretizaciji krivolinijskih i sloenih krivolinijski konani elementi, a koriste pri diskretizaciji krivolinijskih i sloenih
kontura. Ovi kona-ni elementi imaju vei broj vornih taaka du ivica elementa
tako se znaajno poboljava kontinuitet na granicama konanih elemenata i smanjuje
k j S ij l t i t ki k i l ti k d k jih greka u reenju. Specijalna vrsta su izoparametarski konani elementi kod kojih se
koriste isti vorovi i iste interpolacione funkcije za aproksimaciju geometrije
elementa i za aproksimaciju osnovnih nepoznatih u polju konanog elementa.
31
Izbor tipa konanog
elementa u odnosu na
realan sistem realan sistem
.
32
Konani elementi kod kojih je broj vornih taaka za aproksimaciju geometrije
elementa vei od broja taaka za aproksimaciju neke funkcije, npr. vektora pomeranja u
polju elementa, zovu se superparametarski. To su elementi sa sloenim fizikim
osobinama, a umanjuju matematiku sloenost koja bi se javila pri modeliranju, na
primer, kompozitnih struktura, laminarnog strujanja i dr. gde se koriste ovi KE. p p g j j g
Obrnuto, ako je broj vorova za aproksimaciju funkcije vei od broja vorova za
aproksimaciju geometrije, govori se o subparametarskim konanim elementima.
Postoje jo mnogo drugih tipova konanih elemenata [5], [57], [163] kod kojih su ve Postoje jo mnogo drugih tipova konanih elemenata [5], [57], [163] kod kojih su ve
unapred poznate pojedine karakteristike (na primer matrica krutosti) i treba ih samo
preuzeti iz odgovarajuih raunarskih biblioteka.
Polje promenljivih u svakom elementu, kontunualnost na granicama izmeu konanih
elemenata i tanost aproksimacije definiu se interpolacionim funkcijama.
N th d i il i d l ti i d d j t ij j l Na osnovu prethodnog proizilazi da elementi vieg reda daju tanije reenje za sloene
geometrijske oblike tela i opte sluajeve polja napona i deformacije. Meutim, samo
modeli-ranje ovakvim elementima je sloenije pa se koriste linerani elementi ali sa
d i di k i iji k i k i l i guom mreom. S druge strane, pri diskretizaciji kontinuuma konanim elementima
osnovni krite-rijum moe biti to manji broj stepeni slobode to znai i manji broj
konanih elemenata, a to kvalitetnije interpolacione funkcije koje e smanjiti
aproksimacije. Zato pri modeli-ranju konanim elementima veliki znaaj ima
poznavanje problema koji se istrauje.
33
Aproksimacija kontinuuma metodom konanih elemenata sastoji se u sledeem:
Izuavani domen (kontinuum, deformabilno telo) deli se pomou fiktivnih linija ili povri na
odreen broj poddomena, odnosno, konanih elemenata. Skup konanih elemenata za ceo domen ini
mreu konanih elemenata mreu konanih elemenata.
Definisanje zavisnosti izmeu geometrijskih i fizikih veliina na elementu diferencijalno malih
veliina, odnosno, u svakom konanom elementu polje pomeranja, stanje napona i stanje deformacija,
temperatursko polje itd opisuju se pomou interpolacionih funkcija i konanog broja parametara u temperatursko polje itd., opisuju se pomou interpolacionih funkcija i konanog broja parametara u
vorovima. To su istovremeno i osnovne nepoznate veliine u metodi konanih elemenata.
Pri postavljanju osnovnih zavisnosti u metodi konanih elemenata koriste se isti principi i postupci
koji vae i za klasine diskretne modele kao to su teorija napona teorija deformacija i dr koji vae i za klasine diskretne modele, kao to su teorija napona, teorija deformacija i dr.
Posle formiranja mree konanih elemenata postavljaju se veze izmeu pomeranja u vorovima i
pomeranja u polju elementa; veze izmeu optereenja u vorovima i od-go-varajuih pomeranja, tj.
formira se osnovna jednaina konanog elementa formira se osnovna jednaina konanog elementa.
Grupisanjem osnovnih jednaina konanih elemenata dobija se jednaina konstrukcije u matrinom
obliku. Tako se dobija sistem linearnih jednaina ijim reavanjem se dobijaju osnovne nepoznate
veliine veliine.
Na osnovu izabranog tipa konanog elementa, svojstava materijala i dr. postavljaju se veze izmeu
osnovnih veliina i formira se osnovna jednaina konanog elementa.
Grupisanjem osnovnih jednaina, dobija se jednaina konstrukcije koja daje sistem linearnih jednaina iz
kojih se izraunavaju nepoznate veliine.
34
P i i di k ti ij MKE PrimeridiskretizacijeuMKE
35
Primerigdejepotrebnousitnjavanjemree
36
Primeri reenja Primerireenja
37
Primerreenja j
38
Primerreenja
39
Primerreenja
40
Primerdiskretizacijeelemenataprenosnika
kod uredjaja za dizanje tereta koduredjajazadizanjetereta
41
Primerreenja
42