Uvod u Internet

Uvod u Internet

Uvod
Pojava Interneta je jadan od najvanijih dogaaja u ljudskoj istoriji revolucija u komunikaciji i poslovanju. Teme ove nastavne jedinice:
ta je Internet i kako funkcionie? Pregled istorijskog razvoja. Opis TCP/IP protokola (Transmission Control Protocol / Internet Protocol). Tekui trendovi i kako se oni mogu razvijati u budunosti.

Uvod u Internet

ta je Internet?
Telegraf i telefon ureaji za komunikaciju s-kraja-nakraj (eng. end-to-end communication). Radio i TV ureaji za irenje informacije (eng. broadcast). Telekomunikacioni medijumi su omoguili ljudima da se informiu i zabave (eng. entertainment). Internet se pojavio kao alternativni oblik komuniciranja. On je sada postao primarni medijum za sve oblike komuniciranja jedan-jedan, jedan-vie i vie-vie (eng. one-to-one, one-to-many, many-to-many).
Uvod u Internet 3

Definicija Interneta
Internet je globalna svetska mrea koja povezuje raunarske sisteme. Postoji iroka lepeza sistema, od kamere do super raunara, ukljuujui i sisteme u svemiru (sateliti i sl.). Razvoj Interneta u tako veliku mreu je zasnovano na saradnji vlada, industrije i obrazovnih institucija irom sveta. irenje informacije putem Interneta, s druge strane, dovodi do novih tehnolokih prodora.

Uvod u Internet

Istorijat Interneta
Inicijalno je Internet bio namenjen za prenos vojne informacije preko nekoliko raunara. Postepeno su Univerziteti otkrili da Internet predstavlja bri put za deljenje informacije i Internet se proirio na nekoliko stotina raunara. Zatim se i biznis komuna zainteresovla za deljenje informacije preko mree. Glavni motiv za sve je bio deljenje informacije. irenje informacije brzinom elektronskih medija je postala potreba skoro svakog ljudskog bia. Rast preko politikih i geografskih granica je indikator da je deljenje informacije postala realna svetska potreba. 5 Uvod u Internet

1950-te
Jedan od glavnih dogaaja koji je pokrenuo razvoj Interneta je lansiranje satelita Sputnjik od strane SSSR. To je dovelo do stvaranja ARPA (Advanced Research Project Agancy) unutar US DoD-a (Department of Defence).

Uvod u Internet

1960-te
ARPA je zapoela istraivanja o umreavanju raunara sa sistemima za deljenje vremena (eng. time-sharing). Mnogi Univerziteti su uestvovali u ovim istraivanjima. Telekomunikacioni giganti su istraivali mogunosti povezivanja raunara preko postojeih telefonskih linija. Napravljen je plan za prvu ARPA mreu, ARPANET. To je bila prva glavna mrea sa komutacijom paketa.

Uvod u Internet

1970-te
Na ARPANET su prikljuene mree istraivakih laboratorija i Univerziteta. Napravlje je program za elektronsku potu (e-mail) i aplikacije za neformanlnu komunikaciju putem teksta (eng. text-chat). Pojavili su se RFC (Request for Comment) dokumenti za Telnet i FTP (File Transfer Protocol). Napravljen je Ethernet kao protokol za umreavanje (eng. networking). Pojavio se TCP/IP koncept protokola za transport i komunikaciju.
Uvod u Internet 8

1980-te (1/2)
Napravljene su mnoge mree, ukljuujui BITNET, MILNET, CSNET, NSFNET, UUNET i USENET. TCP/IP je postajao osnovni protokol za komunikaciju preko ovih mrea. Pojavio se pojam Internet - mrea koja se sastoji od vie podmrea (eng. sub-networks). Instalirano je puno UNIX raunara na Univerzitetima. Uveden je DNS (Domain Name System) radi rukovanja imenovanjem raunara (eng. host) izmeu mrea i podmrea. Pojavili su se virusi kao posledice greaka (eng. bug).
Uvod u Internet 9

1980-te (2/2)
Prve pojave virusa su dovodile do potpunog zaustavljanja Interneta. Internet je stabilizovan krajem 80-tih, kad se pojavljuju worms. Krajem ovog perioda bilo je oko 100.000 raunara povezanih na Internet u nekoliko zemalja.

Uvod u Internet

10

1990-te (1/3)
Naputena je ARPANET. irene su veze izmeu vie podmrea u nekoliko zemalja. Evropska organizacija za nuklearna istraivanja CERN je uvela WWW (World Wide Web). Uvedene su mree na bazi brih veza: 1.5Mb/s T1 do 45Mb/s T3 (u Evropi E1-E3). Formiran je InterNIC (Internet Network Information Center) radi administriranja usluga na Web-u. Mnoge komune su ustanovile svoje prezentacije na Web-u.
Uvod u Internet 11

1990-te (2/3)
Upotreba PC-a i telefonskih linija je poela da raste eksponencijalno zahvaljujui pojavi ISP-a (Internet Service Provider). Oiveo je koncept pretraivanja (eng. browsing) Web-a. Pojavili su se mnogi skript jezici, a HTML je postao de fakto standard. Napravljene su hiljade RFC-a. Kasnih 90-tih je uvedeno elektronsko poslovanje (eng. ecommerce). Distribuirane obrade ulaze u fokus istraivanja. Pojavljuju se hakeri i zatita postaje jedna od glavnih briga. Uvod u Internet 12

1990-te (3/3)
Izmiljene su nove tehnologije i protokoli u cilju zatiivanja Interneta. Poinje prikljuivanje malih i kunih ureaja (mobilni telefoni, ve maine, itd.). Pojavljuje se podrka mobilnim korisnicima. Zbog Y2K problema mnogi Internet resursi su poboljani. Internet i dalje raste eksponencijalno, prikljuuju se milioni krajnjih raunara na Internet. Internet konano postaje stabilniji i pouzdaniji.

Uvod u Internet

13

2000-te (1/2)
IPv4 adresni prostor je iscrpljen. Nova verzija, IPv6, reava ovaj problem. Poslovanje preko mree raste eksponencijalno. Kapacitet infrastrukture se konzumira poveanom brzinom. Zavisnost biznisa i ljudi od Interneta postaje zastraujua. Zbog toga zatita Interneta dobija jo vie na znaaju. Putem Interneta se prenose razliiti informacioni sadraji (eng. media content), kao to su video, telefonija i HDTV (High Definition TV) preko Interneta.
Uvod u Internet 14

2000-te (2/2)
Proseni korisnik (PC sa telefonskom linijom) zahteva iri propusni opseg. ISDN i DSL linije sa brzinama do 600kb/s postaju iroko dostupne prosenim korisnicima. Mrea se ne koristi samo za komuniciranje, ve i kao server datoteka, server za raunanje i aplikacioni server. Eksponencijalno raste deljenje datoteka, resursa za raunanje i distribuiranih aplikacija. Razvijaju se nove tehnologije distribuiranog umreavanja.
Uvod u Internet 15

Osnovni Internet principi

Pojam Internet je izveden iz dva korena inter i network. Mogunost meusobnog povezivanja dve mree uvodi definiciju Interneta. Koliko se Internet razlikuje od mree? Pa, ne previe. Objanjenje sledi.

Uvod u Internet

16

Mrea se pravi povezivanjem vie raunarskih ureaja

Uvod u Internet

17

Mrea moa da se napravi i od vie podmrea (eng. sub-networks)

Uvod u Internet

18

Internet se dobija povezivanjem mrea i podmrea

Uvod u Internet

19

Preliminarni ciljevi Interneta (1/2)

Strateka vojno-orijentisana komunikacija razliitih raunarskih ureaja. Deljenje informacije izmeu vojnih baza u cilju efektivnog rasporeivanja vojnih strategija. ARPANET je robusna i pouzdana mrea za potrebe rata. To je glavni princip iza celog projekta, iako je bilo i mnogo drugih ciljeva. Nema centralizovane komandne i kontrolne jedinice, tako da nema jedne take napada gde bi neprijateljski projektil mogao da srui mreu. U to vreme to se smatralo skoro nereivim zadatkom.
Uvod u Internet 20

10

Preliminarni ciljevi Interneta (2/2)

U ARPANET-u je raeno na raznim projektima pre nego to je paketski komutirana komunikacija izabrana za njen glavni protokol. Time je postignuta eljena robustnost i pouzdanost. Kako?

Uvod u Internet

21

Komutacija paketa kao osnova robustosti i pouzdanosti (1/2)

Mrea se sastoji od vie vorova. Svaki vor je povezan sa svim drugim vorovima bilo direktno ili indirektno. Prema tome, postoji vie puteva izmeu vora izvorite i vora odredite. Informacija se alje u malim paketima, ija veliina se obino ne menja. Npr. ako je paket veliine 1 bajt, potrebno je 100 paketa da bi se prenela informacija opisana sa 100 bajta. Mrea usmerava ove pakete do njihovog odredita.
Uvod u Internet 22

11

Komutacija paketa kao osnova robustosti i pouzdanosti (2/2)

Kako mrea ovo postie? Poto ne postoji unapred zadata putanja, prvi vor koji ima neku inteligenciju usmerava paket prema njegovom odreditu, upuujui ga nekom od svojih suseda. Ova strategija je veoma neefikasna, poto isporuka paketa nije zagarantovana. Glavna ideja iza ovog protokola je da se ova nepouzdanost koristi kao prednost.

Uvod u Internet

23

Primer
Hipotetika mrea sa vorovima od A do Z. Hipotetiki protokol zahteva postojanje unapred odreenih putanja za veze izmeu vorova. Npr. putanja izmeu A i N ide preko B, D i G. Ako npr. vor D otkae, komunikacija A-N je onemoguena. vor D je taka mogueg otkaza (eng. single point of failure).

Uvod u Internet

24

12

ARPANET mrea bez slabih taaka

U ARPANET-u u sluaju otkaza nekog vora, saobraaj se usmerava preko durgih vorova u mrei. Naravno u sluaju otkaza odredinog vora ne moe se nita uraditi. Protokol koji se u ARPANET-u koristio 70-tih je NCP (Network Control Protocol). Vremenom je razvijen TCP/IP. Da bi se razumeo Internet mora se razumeti TCP/IP, a da bi se razumeo TCP/IP mora se razumeti ISO OSI.

Uvod u Internet

25

Kratak pregled ISO OSI

Nedostatak prvih mrea sa komutacijom paketa je bio to su samo vorovi istog proizvoaa mogli meusobno da komuniciraju. Reenje je ponueno u obliku ISO OSI referentnog modela. Model je napravljen u obliku slojevite arhitekture. Svaki sloj ima sopstvene obaveze. OSI je hijerarhijska i modularna arhitektura. Slojevi su slabo povezani.
Uvod u Internet

Application Layer Presentation Layer Session Layer Transport Layer Network Layer Data Link Layer Physical Layer
26

13

Sloj aplikacije (eng. application layer)

Sloj aplikacije obezbeuje API (Application Programming Interface) za korisniku aplikaciju. Drugim reima, ovaj sloj preuzima odgovornost za mrene detalje, tako da korisnika aplikacija ne mora da brine o njima. Primeri korisnikih aplikacija su: usluga prenosa datoteka, usluga tampanja, usluga elektronske pote, konzole za upravljanje mreom, procesi klijent-server, itd.

Uvod u Internet

27

Sloj predstavljanja (eng. presentation layer)

Obezbeuje standarde kodiranja. Odgovoran je za pregovaranje izmeu aplikacije i ostatka protokol steka. On obezbeuje funkcije za prevoenje i konverziju pomou kojih se podaci mogu uspeno razmenjivati. Npr. aplikacija na PC-u alje podatke u ASCII obliku. Sloj predstavljanja pretvara ASCII u standardni mreni oblik (ASN.1) i alje ga ostatku protokol steka. Na prijemnoj strani, sloj predstavljanja prima podatke u standardnom mrenom obliku, koji je generiki za ostatak steka, i pretvara ih u ASCII.
Uvod u Internet 28

14

Sloj veze (eng. session layer)

Obezbeuje komunikacioni kanal izmeu raunara. Ovi komunikacioni kanali se nazivaju sesijama. Primeri protokola sloja veze su: RPC (Remote Procedure Call), Apple Talk i NFS (Network File System).

Uvod u Internet

29

Transportni sloj (eng. transport layer)

Upravlja prenosom podataka preko mree. Tj. obezbeuje mehanizme kontrole toka da bi obezbedio integritet podataka izmeu vorova. Ovaj mehanizam potvruje prijem svakog segmenta podataka i ispravan redosled segmenata. Sve ukupno, odgovornost ovog sloja je da segmentira podatke koje prima od sloja veze i upuuje ih mrenom sloju. U suprotnom smeru on sklapa segmente koje prima. Primeri protokola ovog sloja su TCP i UDP (User Datagram Protocol).
Uvod u Internet 30

15

Mreni sloj (eng. network layer)

Obezbeuje adresiranje krajnjih raunara. Adresiranje se zasniva na usmeravanju informacije izmeu krajnjih raunara preko mree. Drugim reima, rukuje prenosom i saobraajem izmeu krajnjih raunara. Takoe, obezbeuje razreenje adresa za segmente koje prosleuju objekti sloja kanala (eng. data link layer).

Uvod u Internet

31

Sloj kanala (eng. data link layer)

Definie kako se pristupa podacima iz fizikog medijuma. Formatira informaciju u okvire (eng. frames), koje prosleuje na gore. U obrnutom smeru, informaciju od gore pretvara u niz bita koje prosleuje fizikom sloju. Koristi koncept fizikog adresiranja (tzv. MAC adresa) da bi identifikovao pojedine fizike ureaje. Neki primeri protokola ovog nivoa su ARP (Address Resolution Protocol) i RARP (Reverse Address Resolution Protocol).
Uvod u Internet 32

16

Fiziki sloj (eng. physical layer)

Rukuje fizikim detaljima slanja i prijema bita preko fizikog kanala. Obino je kanal napravljen od vodova, kao to je upredena parica ili optiko vlakno. Moe koristiti i beine medije, kao to su infracrveni ili radio talasi. Moe podravati razliite topologije, kao to su zvezda, prsten ili magistrala. Jedan primer ovog sloja je Ethernet standard.

Uvod u Internet

33

TCP/IP model
U velikoj meri se zasniva na ISO OSI. TCP/IP je familija protokola (eng. protocol family, protocol suite) koja omoguava komunikaciju razliitih raunarskih platformi (HW + operativni sistem). Postoje neki osnovni zahtevi koji moraju biti ispunjeni da bi se raunar mogao prikljuiti na TCP/IP mreu.

Uvod u Internet

34

17

Osnovni zahtevi za ukljuenje u mreu

Fizika arhitektura raunara (CPU, memorija, monitor, disk itd.) Mrena kartica (komponenta koja povezuje raunar sa mreom preko mrenog kabla). Operativni sistem (programska komponenta koja upravlja fizikom arhitekturom i aplikacionim programima). TCP/IP protokol stek (familija protokola koja omoguava umreavanje sistema).

Uvod u Internet

35

TCP/IP slojevita arhitektura

TCP/IP je slojevit protokol, kao i svi drugi mreni protokoli. Sloj je podsistem unutar steka sa zadatim odgovornostima. TCP/IP protokol stek je arhitektura sa 4 sloja, nasuprot ISO OSI koji ima 7 slojeva.

Application Layer

Transport Layer

Network Layer

Link Layer

Uvod u Internet

36

18

Sloj aplikacije
Obezbeuje zajedniku spregu preko koje korisnike aplikacije komuniciraju sa donjim slojevima. Dakle, obezbeuje spregu (eng. interface) izmeu aplikacija i mree.

Uvod u Internet

37

Transportni sloj
Odgovoran je za kontrolu toka izmeu dva krajnja raunara (eng. host). Ovaj sloj je duan da informaciju koju prima od aplikacije segmentira (paketizira) i prosleuje je mrenom sloju. U suprotnom smeru, transportni sloj sklapa pakete koje prima od mrenog nivo i tako dobijenu informaciju prosleuje aplikaciji.

Uvod u Internet

38

19

Mreni sloj
Zaduen je za usmeravanje paketa kroz mreu. Takoe je odgovoran za kontrolu i upravljanje porukama, kao i za rukovanje grupama (eng. multicasting).

Uvod u Internet

39

Nivo kanala
Rukuje fizikim detaljima sistema. Drugim reima, odgovoran je za sprezanje operativnog sistema sa mrenom karticom unutar raunara.

Uvod u Internet

40

20

Komunikacija izmeu TCP/IP vorova

Svaki vor mree mora podravati TCP/IP da bi mogao da se prikljui na mreu. Na slici su prikazani protokoli komunikacije. Mrea je predstavljena sa donja tri nivoa TCP/IP protokol steka. Oni rukuju mrenim detaljima, bez da ita znaju o aplikacijama. Aplikativni sloj je sprega aplikacije sa mreom.

Uvod u Internet

41

Nezavisnost od mrenih detalja

Aplikacija ne mora nita da zna o nainu usmeravanja informacije kroz mreu od starne donja 3 nivoa. Tako je aplikacija potpuno odvojena od mrenih detalja. Korisnie aplikacije u dve krajnje take logiki komuniciraju jedna s drugom. U stvarnosti one komuniciraju preko donjih slojeva. Prema tome, TCP/IP je modularan protokol zasnovan na slojevima.

Uvod u Internet

42

21

Fizika arhitektura Interneta

Internet je mrea sainjena od vie mrea. Ove mree se sastoje od vorova koji se meusobno povezuju direktno putem kablova ili preko koncentratora (eng. hub). Koncentrator je ureaj koji omoguava meusobno povezivanje vie vorova mree. Mree se povezuju pomou komutatora ili usmerivaa (eng. router). Usmeriva je ureaj koji usmerava pakete koji potiu iz jedne mree ka odreditima u drugoj mrei. Usmeriva tipino koristi IP protokol da bi usmeravao datagrame. Uvod u Internet 43

Mree povezane preko usmerivaa

Usmeriva koristi mreni sloj da bi povezao dve mree. Dve mree iste tehnologije se mogu povezati i preko mosta (eng. bridge). Most koristi sloj kanala da bi povezao dve mree. 44

22

TCP/IP protokoli
TCP je transportni protokol. IP je mreni protokol. IP obezbeuje uslugu usmeravanja datagrama kroz mreu. Ova usluga je nepouzdana, poto IP ne garantuje isporuku datagrama. S druge strane TCP garantuje isporuku segmenata. TCP obezbeuje kontrolu toka i prenosa izmeu dva krajnja raunara. TCP je takoe zaduen za slanje i prijem paketa potvrde, kao i za ponovo slanje nepotvrenih paketa.
Uvod u Internet 45

TCP/IP familija protokola

TCP/IP protokol stek se u stvari sastoji od puno drugih protokola, koji su smeteni u 4 osnovna sloja. Najvaniji protokoli su TCP, UDP i IP.

46

23

TCP
TCP je protokol pouzdanog prenosa koji se nalazi u transportnom sloju. Radi na vrhu IP koji je deo mrenog sloja. Iako je IP nepouzdan protokol, TCP realizuje mehanizme kontrole toka i prenosa koji obezbeuju pouzdan prenos informacije. TCP potvruje svaki paket koji primi, tako da poiljaoc zna da je paket stigao na svoje odredite. U sluaju da TCP sa predajne strane ne primi potvrdu, on ponovo alje nepotvreni paket (eng. retransmission). Na taj nain aplikacija moe raunati da e mrea obaviti pouzdanu isporuku informacije eljenom odreditu. Uvod u Internet 47

UDP (1/2)
UDP (User Datagram Protocol) je protokol za razmenu korisnikih datagrama. Komunikacija izmeu dva krajnja raunara se obavlja slanjem i prijemom korisnikih datagrama. UDP je protokol nepouzdanog prenosa. Kao i TCP, nalazi se u transportnom sloju i koristi IP, koji se nalazi u mrenom sloju. Kao i TCP, zaduen je za kontrolu toka podataka. Meutim UDP ne garantuje isporuku paketa.

Uvod u Internet

48

24

UDP (2/2)
UDP je protokol bez uspostave veze (eng. connectionless), tj. ne poseduje mehanizme za uspostavu i raskid veze. Poto je UDP mnogo jednostavniji od TCP-a, on je i mnogo bri. U sutini UDP proiruje IP uvoenjem koncepta prolaza (eng. port). To je u stvari potansko sandue u koje se smetaju poruke namenjene nekom procesu.

Uvod u Internet

49

IP
IP je protokol unutar mrenog sloja. Koristi se kao centralna taka izmeu mnogih protokola, kao to su TCP, UDP, ICMP i IGMP. Odgovoran je za usmeravanje paketa, koje alje transportni sloj, kroz TCP/IP mreu. Pre svega je zaduen za usmeravanje datagrama ka njegovom odreditu i ogranienje vremena njegovog ivota. Podrava i niz opcija, kao to su:
Vremensko peaenje Zapis izabranih deonica na putanji datagrama Usmeravanje po zadatoj putanji
Uvod u Internet

50

25

ICMP
ICMP (Internet Control Message Protocol) je nadzornoupravljaki deo Internet protokola. Koristi se za prenos informacije o greci i upravljake informacije izmeu usmerivaa i krajnjeg raunara. Primeri poruka o grekama su: nemogunost daljeg usmeravanja datagrama i zaguenje mree. Najvanije ICMP poruke su:
Zahtev za odjekom i odjek (eng. echo request/replay). Poruka preusmeravanja (eng. redirect). Zahtev za smanjenje brzine slanja (eng. source quench).

Uvod u Internet

51

IGMP
IGMP (Internet Group Management Protocol) je protokol koji usmerivai i krajnji raunari koriste za prenos informacije o pripadnosti grupama. Analogan je ICMP. I on se posmatra kao deo IP-a. Krajnji raunar radi u dve faze:
Na poetku on alje IGMP poruku za prijavljivanje u datu grupu, koju prima IGMP usmeriva. Poto je pripadnost grupi privremena, lokalni IGMP usmeriva periodino proziva registrovane kranje raunare radi provere pripadnosti.

Uvod u Internet

52

26

Protokoli za transport u realnom vremenu

RTP (Real-time Transport Protocol) je protokol za prenos zvuka i slike preko Interneta. On obezbeuje:
Brojanje paketa (obezbeivanje informacije o redosledu). Vremensko peaenje (eng. time stamp).

RTCP (Real-time Transport Control Protcol) slui za nadzor uslova RTP prenosa, kao i za komunikaciju krajnjih taaka izvan opsega. H.323 i SIP (Session Initiation Protocol) su protokoli za uspostavu, odravanje i raskid multimedijalnih veza preko Interneta.

Uvod u Internet

53

Adresiranje u Internetu
Svakom voru u Internetu se dodeljuje jedinstvena IP adresa, koja slui za njegovu identifikaciju. IP adresa ema koristi 32-bitne cele brojeve. IP adresa se sastoji iz dva dela: identifikacija mree i identifikacija krajnjeg raunara (eng.host). Prvi deo sa naziva mreni deo IP adrese, ili mreni prefiks i on identifikuje mreu kojoj vor pripada. Drugi deo IP adrese identifikuje sam vor unutar zadate mree.

Uvod u Internet

54

27

Notacija sa decimalnim brojevima i takama

IP adrese se piu u obliku 4 decimalna broja, koji su meusobno razdvojeni takama. Npr. 140.252.133.33 Izvorna kovanice za ovu notaciju su dotted decimal notation ili dotted quad notation. IP adresa je duine 32 bita. Svaki bajt adrese se predstavlja jednim decimalnim brojem. Bajti se jo nazivaju oktetima, a njihov opseg je 0-255. Postoji 5 klasa IP adresa.

Uvod u Internet

55

Klase IP adresa

Uvod u Internet

56

28

Opsezi pojedinih klasa IP adresa

Klasa A B C D E Opseg 0.0.0.0 do 127.255.255.255 128.0.0.0 do 191.255.255.255 192.0.0.0 do 223.255.255.255 224.0.0.0 do 239.255.255.255 240.0.0.0 do 255.255.255.255

Uvod u Internet

57

A klasa IP adresa
Prvi oktet predstavlja mreni deo adrese. Preostala 3 okteta identifikuju krajnji raunar. Prvi bit, prvog okteta, je 0, tako da je opseg vrednosti tog okteta od 1 do 127. Prema tome, moe biti maksimalno 127 mrea klase A. Dodeljuju se vladinim agencijama i veoma velikim organizacijama, kao to je IBM.

Uvod u Internet

58

29

B klasa IP adresa
Prva dva okteta ine mreni deo adrese. Druga dva okteta adresiraju krajnji raunar. Prva dva bita su 10, tako da je opseg prvog okteta od 128 do 191. Dodeljuju se velikim organizacijama.

Uvod u Internet

59

C klasa IP adresa
Prva tri okteta identifikuju mreu. Zadnji oktet identifikuje krajnji raunar, koji moe biti od 1 do 254. Prva tri bita su 110, tako da je opseg prvog okteta od 192 do 223. Dodeljuju se malim organizacijama.

Uvod u Internet

60

30

D klasa IP adresa
Adresa klase D je specijalna adresa koja se dodeljuje multikast grupi. Prva etri bita su 1110 tako da je opseg prvog okteta od 224 do 239. Ova klasa nema mreni deo i deo koji adresira raunar, ve je cela adresa dodeljena multikast grupi.

Uvod u Internet

61

E klasa IP adresa
Predstavlja specijalnu klasu koja je rezervisana za buduu upotrebu. Prva etri bita su 1111, tako da je opseg prvog okteta od 240 do 255.

Uvod u Internet

62

31

Dodela IP adresa
InterNIC je kontrolni autoritet koji dodeljuje IP adrese. On dodeljuje samo mreni prefiks, tj. mreni deo IP adrese. Zadatak dodele ostatka IP adrese je poveren administratoru mree ili ISP-u na koji ne vor prikljuen.

Uvod u Internet

63

Sistem imena domena, DNS (Domain Name System)

Da bi dva vora mogla da komuniciraju, vor izvorite mora znati adresu vora odredite. Da bi se izbeglo pamenje IP adresa izmiljen je alternativni sistem imenovanja vorova, tzv. DNS. DNS je adresna ema koja obezbeuje bazu podataka sa imenima raunara i odgovarajuim preslikavanjem u jedinstvene IP adrese.

Uvod u Internet

64

32

DNS = Distribuirana baza podataka

Preciznije, DNS je sistem distribuirane baze podataka, koji obezbeuje protokol za razreavanje (eng. resolution) imena krajnjeg raunara. Drugim reima, ako je dato ime raunara, DNS moe da ga razrei (tj. preslika) u njemu odgovarajuu IP adresu. DNS radi i u drugom smeru, ako je data IP adresa, DNS moe da izvede ime u koje se preslikava ta IP adresa.

Uvod u Internet

65

Kako Internet radi?

Internet je skup povezanih raunara i mrea. Cilj Interneta je da obezbedi medijum za komunikaciju ovih sistema. Na osnovnom nivo, korisnik ima Web pretraiva putem kog pristupa Internetu. To je programska uluna komponenta pomou koje korisnik pristupa informaciji koja je raspoloiva na Internetu. To je logiki prozor u Internet. Posmatrajmo scenarijo u kom korisnik najpre otvori pretraiva i zatim krene u pretragu Interneta.
Uvod u Internet 66

33

Scenario pretraivanja Interneta (1/4)

Korisnik unosi adresu i pritiska ENTER taster. Pretraiva ita Internet adresu u obliku slinom http://www.google.com/index.html Ovaj oblik se naziva uniformni pronalaza resursa, URL (eng. Uniform Resource Locator). Pretraiva razbija URL na njegov protokol, ime raunara i ime datoteke. U primeru gore, http je protokol, ime raunara je www.google.com a ime datoteke je index.html. Nakon toga pretraiva uspostavlja vezu sa adresiranim raunarom.
Uvod u Internet 67

Scenario pretraivanja Interneta (2/4)

Da bi uspostavio vezu sa raunarom www.google.com, pretraiva se obraa DNS serveru. DNS server, koji je raspoloiv na Internetu, razreava ime raunara u njemu odgovarajuu IP adresu. Nakon to dobije IP adresu raunara www.google.com, pretraiva uspostavlja vezu sa njim. Obino se Web server izvrava na krajnjem raunaru (eng. host). Pretraiva se povezuje sa Web serverom na odreenom prolazu (eng. port) koji odreen zadatim protokolom.
Uvod u Internet 68

34

Scenario pretraivanja Interneta (3/4)

Poto je u posmatranom primeru u pitanju http protokol, pretraiva kontaktira Web servera na podrazumevanom (eng. default) TCP prolazu 80. Dalje pretraiva upuuje upit vezan za eljenu datoteku index.html. Ukoliko Web server pronae zadatu datoteku, http veza koja je uspostavljena izmeu pretraivaa i Web servera se koristi za prenos datoteke index.html od servera do pretraivaa. Nakon prijema datoteke index.html, HTML parser, koji je sastavni deo pretraivaa, je parsira.
Uvod u Internet 69

Scenario pretraivanja Interneta (4/4)

Tokom parsiranja, HTML parser prikazuje odgovarajuu informaciju unutar konteksta pretraivaa. Da bi se sve ovo odigralo, korisniki raunar mora imati potreban hardver i TCP/IP protokol stek.

Uvod u Internet

70

35

Scenario Telnet sesije

Korisnik poziva komandu telnet (iz command prompt-a). Sa open server inicira uspostavu Telnet veze sa zadatim serverom. Komanda telnet kontaktira DNS server radi dobijanja IP adrese servera, a zatim uspostavlja sa njim TCP vezu na prolazu 23. Server pokree proces za izvrenje zadati komandi. Telnet dalje prosleuje ulaz sa tastature ka procesu na udaljenom raunaru a u obrnutom smeru rezultate izvrenja udaljenog procesa ispisuje na ekranu. Znaci se prenose u NVT (Network Virual Terminal) obliku, a to je ustvari US ASCII. Uvod u Internet 71

Scenario FTP sesije

Korisnik poziva komandu ftp (iz command prompt-a). Komanda ftp kontaktira DNS server radi dobijanja IP adrese FTP servera, a zatim se uspostavljaju dve TCP veze izmeu ftp klijenta i FTP servera:
Veza za prenos podataka preko TCP prolaza 20. Kontrolna veza preko TCP prolaza 21.

Primer FTP sesije: ftp ftp.cs.purdue.edu Name: anonymous Password: guest get public/remotefile localfile close quit
Uvod u Internet 72

36

Scenario slanja i prijema elektronske poruke

Korisnik priprema elektronsku poruku u skladu sa RFC 822 (ASCII text, polja zaglavlja su From: i To:). Oblik e-mail adrese je: local@domain, gde je local ime potanskog sandueta, a domain ime mail servera. Program za slanje poruke kontaktira DNS servera radi dobijanja IP adrese servera, a zatim sa njim uspostavlja TCP vezu i preko nje putem SMTP protokola predaje poruku. Program za prijem poruka uspostavlja TCP vezu sa serverom a zatim putem protokola POP3 preuzima elektronsku poruku.
Uvod u Internet 73

Naini prikljuenja raunara na Internet

Najvei broj raunara se na Internet prikljuuje preko modema i telefonske/ISDN linije. Drugi nain prikljuenja na Internet je indirektno preko LAN-a, kad raunar mora da ima odgovarajuu LAN karticu. Ukoliko je raunar prikljuen na LAN, on moe biti povezna na Internet preko servera zastupnik (eng. proxy). Pored modema ili LAN kartice, potreban je i osnovni operativni sistem i jednostavan Internet pretraiva. Ako koristi modem, mora da ima i raun kod ISP-a.
Uvod u Internet 74

37

PC raunari povezani na Internet preko ISP

Uvod u Internet

75

Osnove Interworking-a (Tehniki detalji)

Internetwork je skup mrea meusobno povezanih mrenim ureajima, koje funkcioniu kao jedna velika mrea. Internetworking se odnosi na ureaje i procedure putem kojih se prave i administriraju ovakve mree. Primer Internetwork-a je dat na sledeoj slici.

Uvod u Internet

76

38

Primer Internetwork-a

Uvod u Internet

77

Mrea irokog podruja, WAN (Wide Area Network)

WAN povezuje LAN-ove geografski rasutih korisnika radi omoguavanja njihovog komuniciranja. Neke od tehnologija za povezivanje LAN-ova su: T1 (E1), T3 (E3), ATM, ISDN, ADSL, prospajanje okvira (eng. Frame Relay), radio veze i slino. Ove mree se nazivaju i okosnice ili kima-mree (eng. backbone).

Uvod u Internet

78

39

Fiziki sloj ISO OSI

(Realizacije u skladu sa LAN/WAN specifikacijama)

Uvod u Internet

79

Sloj kanala ISO OSI

IEEE je podelio ovaj sloj na LLC (eng. Logical Link Control) i MAC (Media Acccess Control). LLC je standardizovan u IEEE 802.2. Podrava veze sa i bez prethodne uspostave veze. IEEE MAC specifikacija uvodi MAC adrese koje identifikuju ureaje na ovom nivou komunikacije.

Uvod u Internet

80

40

Aplikacioni sloj ISO OSI

Postoje standardni aplikacioni protokoli i standardne aplikacije. Telnet i Rlogin protokol i aplikacija za podrku udaljenom interaktivnom radu. FTP (File Transfer Protocol) i TFTP (Trivial File Transfer Protocol) protokoli za prenos datoteka. RFC 822 format elektronse poruke. SMTP (Simple Message Transfer Protocol) protokol pomou kog kijent alje elektronsku poruku serveru. POP3 protokol pomou kog klijent preuzima poruku od servera. HTTP protokol za pretragu Web stranica.
Uvod u Internet 81

ISO hijerarhija mrea (1/2)

Velike mree se organizuju hijerarhijski. ISO uvodi pojmove krajnji sistem (ES end system), meusistem (IS intermediate system), oblast (area) i autonomni sistem (autonomous system). ES je mreni ureaj koji ne obavlja usmeravanje i druge funkcije upuivanja saobraaja. Primeri su terminali, PC raunari i tampai. IS je mreni ureaj koji obavlja usmeravanje ili druge funkcije upuivanja saobraaja. Primeri su usmerivai, komutatori i mostovi.

Uvod u Internet

82

41

ISO hijerarhija mrea (2/2)

Oblast je logika grupa mrenih segmeneta i ureaja prikljuenih na njih. Oblasti su delovi autonomnih sistema. Autonomni sistemi je skup mrea pod zajednikom administracijom, koje dele zajedniku strategiju usmeravanja saobraaja. Autonomni sistem se ponekad naziva domen. Sledea slika ilustruje hijerarhijsku mreu i njene komponente.

Uvod u Internet

83

Hijerarhijska mrea sadri puno komponenti

Uvod u Internet

84

42

Internetwork adresiranje
Postoje tri tipa adresa:
Adresa sloja kanala (data link layer address) MAC (Media Access Control) adresa Adresa mrenog sloja (network layer address)

Uvod u Internet

85

Adresa sloja kanala

Jedinstveno identifikuje prikljuak na fiziku mreu. Ponekad se naziva fizika adresa (eng. physical address ili hardware address). Krajnji raunari obino imaju jednu fiziku adresu, a usmerivai vie (onoliko koliko imaju prikljuaka). Primer je prikazan na sledeoj slici.

Uvod u Internet

86

43

Fizike adrese (adrese sloja kanala)

Uvod u Internet

87

MAC adrese
MAC adrese se sastoje od podskupa adresa sloja kanala (fizike adrese). MAC adresa identifikuje entitet u LAN-u koji koristi IEEE MAC adresiranje. MAC je 48-bitna adresa. OUI (Organizationally Unique Identifier) dodeljuje IEEE. Niih 24 bita su serijski br. interfejsa.

Uvod u Internet

88

44

Preslikavanje adresa
Poto se saobraaj usmerava na osnovu mrene adrese, pojavljuje se potreba za preslikavanjem mrene adrese u MAC adresu. Najee koriena reenja ovog problema su:
ARP (Address Resolution Protocol) protokol za preslikavanje mrene adrese u MAC adresu. Hello protokol za dobijanje MAC adrese drugog raunara. Ugradnja MAC adrese u mrenu, ili generisanje MAC adrese nekim algoritmom.

Najpopularnije reenje ovog problema je primena ARP protokola.

Uvod u Internet 89

ARP protokol
Stanica najpre proverava lokalnu tabelu preslikavanja. Ako ne poseduje potrebno preslikavanje, upuuje svima (eng. broadcast) ARP zahtev. Raunar koji prepozna svoju IP adresu alje traeno preslikavanje u obliku para (IP,MAC) adresa u svom ARP odgovoru. Ako se odredite nalazi u udaljenoj mrei, tj. mrei iza usmerivaa, proces je isti, samo to tada stanica upuuje ARP zahtev radi dobijanja MAC adrese podrazumevane kapije ili konvertora protokola (eng. gateway).
Uvod u Internet 90

45

Hello protokol
Omoguava mrenim ureajima da identifikuju jedan drugog i da provere da li je drugi jo uvek aktivan. Kad se ureaj ukljui on svima u mrei alje hello poruku. Ostali vraaju hello odgovor odmah, a nakon toga periodino da bi ukazali da su jo uvek aktivni. Mreni ureaji mogu utvrditi MAC adrese drugih ureaja analizom poruka hello protokola.

Uvod u Internet

91

Protokoli sa predvidivim MAC adresama

Tri protokola koriste tzv. predvidive MAC adrese. MAC adresa je predvidiva ukoliko je ugraena u mrenu adresu ili ako je generisana zadatim algoritmom. Ovi protokoli su:
XNS (Xerox Network System) IPX (Novell Interwork Packet Exchange) DECnet Phase IV

Uvod u Internet

92

46

Adrese mrenog sloja

Identifikuju entitete mrenog sloja. Postoje unutar hijerarhijskog adresnog prostora. Ponekad se nazivaju virtuelne ili logike adrese. Relacija izmeu ureaja i mrene adrese je logika i nije stalna. Obino se zasniva na segmentaciji mree ili grupisanju koje nema fiziku osnovu. Krajnji sistemi (ES) zahtevaju po jednu mrenu adresu za svaki protokol mrenog sloja koji podravaju. Sledea slika ilustruje ovu dodelu mrenih adresa.
Uvod u Internet 93

Primer dodele mrenih adresa ES-u

Uvod u Internet

94

47

Dodela mrenih adresa usmerivau

Meusistemi (IS), kao to su usmerivai i sl., zahtevaju po jednu adresu po svakom prikljuku i po svakom protokolu mrenog sloja koji podravaju. Npr. usmeriva sa 3 prikljuka koji na svakom prikljuku podrava protokole AppleTalk, TCP/IP i OSI mora da ima po 3 mrene adrese za svaki prikljuak, tj. oni ima sve ukupno 9 mrenih adresa. Sledea slika ilustruje ovaj primer.

Uvod u Internet

95

Primer dodele mrenih adresa IS-u

Uvod u Internet

96

48

Hijerarhijski i ravan adresni prostor

Adresni prostor moe biti hijerarhijski ili ravan. Hijerarhijski adresni prostor je organizovan u puno podgrupa, gde svaka naredna suava adresu, sve dok ona ne ukae na jedan ureaj. Ravan adresni prostor je organizovan u obliku jedne grupe (npr. broj line karte). Hijerarhijski ima neke prednosti u odnosu na ravan adresni prostor. Npr. sortiranje i pretraivanje adresa je pojednostavljeno.

Uvod u Internet

97

Uporeenje hijerarhijskog i ravnog adresnog prostora (eng. hierarchical, flat)

Uvod u Internet

98

49

Dodela adresa
Dodela adresa moe biti statika i dinamika. Statike adrese dodeljuje mreni administrator. Dinamike adrese se dodeljuju ureajima prilikom njihovog prikljuenja na mreu. Dinamika dodela se obavlja putem nekog namenskog protokola. U nekim mreama postoji serveri za dodelu adresa. Npr. u Internetu postoje tzv. RARP (Reverse ARP) serveri za ovu namenu.

Uvod u Internet

99

Adrese i imena
Ureaji u Internetu obino imaju i adrese i imena. Imena su nezavisna od lokacije i ona ostaju ista i prilikom premetanja ureaja (npr. iz jedne u drugu zgradu). Mrene adrese su najee zavisne od lokacije i menjaju se sa njenom promenom (iako je MAC adresa izuzetak od ovog pravila). Kao to se mrena adresa preslikava u MAC adresu, tako se i imena obino preslikavaju u adrese. Npr. DNS (Domain Name System) preslikava ime ureaja u njegovu IP adresu.
Uvod u Internet 100

50