UDC 821.163.42-32.09 Jergovi M.

Isidora Gordi TRANSPOZICIJA SEVDALINKE U ZBIRCI PRIA INALLAH, MADONA, INALLAH MILJENKA JERGOVIA
Rad se bavi transponovanjem pesme, sevdalinke i klapske pesme, u prozni tekst, odnosno u zbirku pria Miljenka Jergovia Inallah, Madona, inallah, korienjem tehnika karakteristinih za savremenu muziku produkciju. Kljune rei: pria, pesma, sevdalinka, sevdah, klapska pesma, Bosna, remiks, sampl, intermedijalnost

U vrlo raznovrsnom i obimnom opusu Miljenka Jergovia, pesnika, pripovedaa, romansijera, dramskog pisca i novinara, viestruko nagraivanog i prevoenog na dvadesetak jezika, zbirka pria Inallah, Madona, inallah zauzima posebno mesto, pre svega, zbog naina na koji je komponovana. Sve prie u knjizi su prozni remiks"1 bosanskih sevdalinki i dalmatinskih klapskih pesama, kako objanjava sm autor u Napomeni na kraju knjige, dodajui da je termin remiks preuzet iz savremene muzike u kojoj oznaava nanovo sloen studijski zapis, s bitno drugaijim odnosom instrumenata nego u izvornom snimku.2 U remiksu se uglavnom menja ritam i aranman prvobitne kompozicije, dok se, pored teksta, zadrava osnovna melodijska linija. Stihovi sevdalinki i klapskih pesama umetnuti ili pretvoreni u prozni tekst u ovoj zbirci nisu tek puki citati ve samplovi.3 Samplovanje je takoe savremeni muziki termin i oznaava interpoliranje odreene, prepoznatljive muzike fraze u novu celinu u kojoj funkcionie kao integralni deo, pri emu se najee koristi kompjuterska memorija, a autor, u ovom sluaju, kako kae, koristi sopstveno pamenje,4 seajui se pesama koje je sluao u razliitim prilikama i situacijama. U Napomeni pisac daje klju" za svaku od devetnaest pria, pesmu po kojoj je pria nastala, naglaavajui da sam tekst pesme nije dovoljan jer su remiksi nastali po pjesmama i njihovim izvedbama, glazbi, glasu,
1 Miljenko Jergovi, Napomena u: Inallah, Madona, inallah, Civitas, Sarajevo, 2004, 363. (Knjigu je u Hrvatskoj iste godine objavio zagrebaki Durieux.) 2 Isto. 3 Isto, 364. 4 Isto. Osnovno znaenje rei sampl (eng. sample) jeste uzorak, primerak, mustra, proba.

80 harmonici, sazu, pa bi zvuni zapis5 bio jedina adekvatna osnovica ili graa iz koje je nastao remiks".6 Meutim, klju je istovremeno i nova zagonetka, jer sve pesme predstavljaju autonomne celine, a autor se, uz to, posve kreativno odnosi prema svakoj od njih. Jergovi tako pokuava da, u svojevrsnom intermedijalnom eksperimentu, otkrije kakva pria stoji iza ovih pesama, pria koja je u pesmi najee neispriana, ali zapravo pokree samu pesmu. Junaci njegovih pria su obini ljudi koji su izmakli istoriji ili su iz nje prognani, ije prie su nezabeleene ili su njihovi zapisi uniteni ili nestali, pa za njima nije ostao nikakav trag. Zato, na primer, nekad slavni i uveni Selim paa, najvei junak u istoriji turskog carstva, iz prie Jilduz, postoji samo u Jergovievim priama, ba kao i poseta traginog majstora tanga, Karlosa Gardela Sarajevu. Ovoj poseti nema traga ni u jednoj Gardelovoj biografiji ni u novinskim napisima iz njegova vremena (Zapis). Fiktivan je i rukopis Abu Jusuf-Abdelganija, koji je, po prii Jid, navodno uniten u poslednjem ratu, kao i ime fratra Jakova Durme, koje dosledno nestaje iz franjevakih hronika u Zulumu, ili istina o Salku, koji u Halalu mrtav eka na Trebeviu, u neobeleenom grobu pored puta, da konano dou po njega Jergovi majstorski gradi atmosferu otkrivajui itaocima Bosnu koje vie nema, ili koje, moda, nikada nije ni bilo do u sevdalinkama i njegovim priama. Ona se pokazuje kao tajanstveni i tragini prostor, periferija i zabit ogromnog Turskog carstva, u koju se ljudi alju po kazni i kad se nau u nemilosti, a koja, paradoksalno, s austrougarskom okupacijom poprima osobine centra.7 Bosna se, dalje, ita kao jedan osobeni multikulturni, multietniki i multikonfensionalni konglomerat u kome se meusobno sreu i sudaraju islamski svet s meusobno razdvojenim hrianskim pravoslavnim i katolikim te sa sefardsko-jevrejskim. Ovakav koncept, spajanja naizgled nespojivog, nagoveten je ve u naslovu zbirke Inallah, Madona, inallah, u kome se sastaju muslimansko ako Bog da" i Madona", Bogorodica, iji je kult posebno razvijen i potovan u katolikom svetu. Jergovi ostaje do kraja veran ovom konceptu, pa tako, na primer, Karlos Gardel s Moricom Albaharijem, sarajevskim Jevrejinom, stie iz Argentine u Sarajevo, po zapis kod hode Zaima (Zapis), ili hanuma Rejhana, biva lepotica, dolazi u uveni Kreevski samostan, kod brae franjevaca, traei lek za svoju muku (Zulum). Prostor po kome se kreu Jergovievi likovi jeste, dakle, uglavnom Bosna, sem u prii Misir, dok se u priama Lepant i Jatrib prostor Bosne indirektno uvodi iako se prie ne odvijaju u njoj. Poetiku prostora autor
5 Valja napomenuti da se do pojedinih zvunih zapisa danas vrlo teko dolazi. Za potrebe istraivanja pribavljeno je 18 od 19 pesama, dok je za preostalu, U Mostaru udan mekteb kau, pronaen samo tekst. Ovom prilikom se zahvaljujem koleginicama Medisi Kolakovi i Dubravki Bogutovac, te kolegi Muhidinu Keanu na dragocenoj pomoi. 6 Miljenko Jergovi, nav. delo, 364. 7 Marko Gri, Miljenko Jergovi i Bosna koje vie nema, Knjievna republika, 9/10, 2, 2004, 163.

81 umnogome preuzima iz sevdalinke, pa junake tako smeta u svedeni prostor ul-bate (Gurbet), malenog sarajevskog sokaka (Gasul) ili poznatih arija, poput sarajevske, livanjske, mostarske, bihake (Dert, Teman, Mekteb, Asag). U prii Jilduz, s nepreglednih prostranstava Rusije i Ukrajine, te Carigrada, prelazi se u svedeni prostor Bosne, Sarajeva i Golobrdice, sarajevskog kvarta, i ovo saimanje prostora, koncentrisanjem na svoje", malo i poznato, tipino je za sevdalinku. Najiri prostorni zahvat imaju pripovetke Lepant i Jid. U Lepantu etiri nesrenika iz Venecije, trebinjskog zalea, s ostrva Hvara i s obala Skadarskog jezera nalaze smrt na istom mestu, u bici kod Levanta. U Jidu, pak, nesreni Abu Jusuf Abdelgani stie iz Ramalaha i Bengazija u maglovitu i vlanu bosansku ariju, na kraju sveta. Sem prostornog, veoma je irok i vremenski obuhvat ove zbirke. Prolost je najee zamagljena i vrlo neodreena, dok su datumi iz XX veka uglavnom precizno odreeni. esto se u ovim priama sreu prolost i sadanjost. Tako Lana Hrvat u Lepantu, u nekom trenutku nae sadanjosti, na plai u Zaostrogu pronalazi uplji kamen koji donosi sreu, za koji se ispostavlja da je, u stvari, pare ljudske kosti stare etiri stotine godina, koja, kako sugeriu i pria i pesma, pripada nekom od nesrenika iz levantskog boja. Jid objedinjuje relativno neodreeno Abu Jusufovo vreme Turaka i hajduka, posle 1690, Drugi svetski rat i rat u Bosni devedesetih. U Asagu devedesetogodinji pripoveda, iz pozicije sadanjeg vremena, pria priu o dobu kada je biti beg neto znailo,8 dok u Jatribu sevdalinka U Trebinju gradu, vel'ka alost kau povezuje incident iz 1938. godine u zagrebakoj ainici Jatrib" i traginu smrt mlade Sanje Kotorman ezdeset godina kasnije. Za razliku od njih, vreme u Dertu se zgunjava na jedno kasno junsko popodne neposredno pred Prvi svetski rat. Tematiku pria u knjizi Inallah, Madona, inallah Miljenko Jergovi batini iz sevdalinki, a njih ne zanima nita to je izvan ljubavi i smrti. Sam naziv sevdalinka potie od turske rei sevda koja oznaava ljubav, strast i arapske swd' to znai crna u", jedna od etiri osnovne supstance, koje se, po shvatanju starih arapskih odnosno grkih ljekara, nalaze u ovjeijem organizmu. Poto je ljubav esto uzrok melanholinog raspoloenja i razdraenosti, dovedena je u vezu s 'crnom ui' koja je uzronik istog takvog raspoloenja, pa je ljubav nazvana swd".9 Ljubav je i za Jergovia u ovoj zbirci bolna i tragina. On svakim napisanim redom kao da potvruje stih sevdalinke koji kae da od sevdaha goreg jada nema". Za njegove junake je, kao i za Mihizove, ljubav neto to se ili mora, ili ne moe"10 i od ega nije mogue pobei i emu se ovek ne moe odupreti. Pria o ljubavi jeste pria o fatalnim enama i kob8 9

Miljenko Jergovi, nav. delo, 111. Abdulah kalji, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Svjetlost, Sarajevo, 1989, 561

562.
10 Borislav Mihajlovi, Banovi Strahiwa, u: Slobodan Seleni, Antologija savremene srpske drame, SKZ, Beograd, 1977, 242.

82 noj lepoti, poev od Zumre u Gurbetu, preko Mare u Asagu, Rejhane u Zulumu, Begazde u Alkatmeru, Fate u Temanu, do neimenovane ene u Gasulu. Njihova lepota izaziva nepredviene potrese, deluje destruktivno, kako na pojedince, tako i na celu zajednicu. U ovom svetu nema srene ljubavi" i najvie do ega doseu Jergovievi junaci jeste prolazni trenutak ljubavne sree. Pored ljubavi i smrti, Jergovi se, gotovo opsesivno, u skoro svim svojim delima, bavi ratom. U sevdalinkama se esto opevaju ratovi, pomori, kuge, poari, poplave, ali se to, najee, ini sa stanovita zaljubljenih, kao ono to rastavlja ljubavnike i prekida normalni ivotni tok.11 Jergovia rat zanima kao fenomen, kao temeljni poremeaj kosmikog reda. On doivljava rat, ini se, kao i Hemingvej, ije prie govore o ratu i smrti kao specifinoj graninoj situaciji s kojom se suoava obian ovek, situaciji koja je test njegove fizike izdrljivosti i etike ispravnosti".12 U knjizi Inallah, Madona, inallah rat se, kao osnovni motiv, pojavljuje u priama Jilduz, Lepant, Jatrib, Jid i Tespih. U prve dve prie u centru autorove panje nali su se davni ratovi izmeu Turaka i Rusa (Jilduz), pomorska bitka kod Levanta, koja se zbila 7. oktobra 1571. godine i u kojoj su se sudarile dve najmonije pomorske flote u istoriji Mediterana turska flota i flota Svete lige (Lepant). U ovim dvema priama junaci se nau u ratu nesrenim sticajem okolnosti, bez elje i volje da u njemu uestvuju, i kroz njihove sudbine pisac daje sliku opte ljudske nesree. U Jidu Jergovi povezuje etiri rata: neki ve zaboravljeni turski rat na prostorima Male Azije, zatim davni boj u selu Drae izmeu muslimana, stanovnika zabite bosanske arije, i katolika nastanjenih u jo zabitijim Draama, do koga dolazi posle ratova princa Eugena Savojskog iz 1690, uz to, manji deo prie bavi se Drugim svetskim ratom, dok je okvirna pria smetena u poslednji vikend u novembru 1992, kad se rat u Bosni uveliko rasplamsao. Klaustrofobini, Abu Jusuf Abdelgani, uveni gazija, koji je svoju omamu" zaradio junatvom, jer se tvrava koju je skoro sm osvojio sruila na njega, ne moe da podnese bosanske magle, svesno vodi u bezrazlone bitke svake jeseni svoje metane ne bi li prezimio na suncu u zauzetom selu Draama, koje gleda na more, i spasao se ludila. Sumorno i bolno deluje podtekst koji se moe iitati iz ove prie, da se zarad tuih, omama ljudi godinama sukobljavaju na ovim prostorima ne znajui pravog razloga, ni prave istine. Deo prie koji se odnosi na Drugi svetski rat jeste pria o dobru koje ipak opstaje na svetu, o ljudima na razliitim zaraenim stranama, Nemcu i Jevrejinu, koji se jedan drugom nau u zlu vremenu. Poslednji rat u Bosni, s druge strane, pojavljuje se u okvirnoj prii Jida kao pria o potpunom unitenju. Nepoznati Sava Turudija-Kosti, vi11 Qiqana Peikan-Qutanovi, Neke slinosti i razlike srpske i muslimanske usmene lirike iz Sanxaka, Glasnik Etnografskog instituta H, Srpska akademija nauka i umetnosti Etnografski institut, Beograd 1996, 5564. 12 Vladislava Gordi, Hemingvej. Poetika kratke prie, Matica srpska, Novi Sad, 2000, 164165.

83 kendratnik", ispali granatu s obronaka oko Sarajeva i ona uniti Orijentalni institut u kome, izmeu ostalog, izgori i nikad proitani rukopis Abu Jusufa Abdelganija. Pria prestaje da postoji jer nije bilo nikog da je proita pre no to je unitena. U Tespihu Jergovi takoe tematizuje opsadu Sarajeva. Pred glavnim junakom, Srbinom i bivim oficirom JNA, etvorica mladia skau u provaliju uz poklik Allahu ekber, iako on ne eli da im naudi. Godinama ga ta slika i povik proganjaju da bi ga na kraju, poto se rat zavri ubila. O ratovima iz prolih vremena, Jergovi pie nepristrasno, s odreene vremenske i istorijske distance, koja otvara mogunost za objektivnost, ali u bosanski rat je lino involviran, on ga najdirektnije pogaa, i stoga mu pristupa izuzetno emotivno. Kao da je ono to ga boli i pogaa isuvie svee da bi mu mogao drugaije pristupiti. ak i kada ga rat ne zaokuplja kao glavna tema prie, Jergovi neretko posee za njim. Izuzetno je zanimljiva slika rata u Temanu. Oduzeti pripoveda, koji ceo ivot provodi leei, kae da je nebo, u koje je, inae, prisiljen da neprestano gleda, modra hartija koja je zalepljena za zemlju i ponekad se desi da ovek stigne do mesta na kome nebo poinje. I uvek se desi da onaj koji tamo stigne ima kremen ili ibice u depu, stoga svakih desetpetnaest godina nebo plane i uvijek se zna ko ga je zapalio. A njegovo ime poslije se nae meu imenima junaka ili imenima zlotvora. Sve zavisi od toga je li uspio pokoriti one kojima je zapalio nebo".13 Hiljadu je takvih modrih hartija nad zemljom koje Bog plaui razastire iznova jer se neke zapale svakih stotinu godina, neke svakih pedeset, ali nigdje kao kod nas. Puno sam rekao svakih desetpetnaest godina. I ee nad nama gori, ali se navikosmo pa i ne primjeujemo."14 Da li je rat zaista postao toliko svakodnevna pojava i da li su savremeni ljudi zaista toliko oguglali na njega da vie nisu u stanju ni da ga opaze? Moe li ih jo pogoditi slika rata, ratnih nesrea i razaranja, posredovana direktnim prenosima velikih TV-mrea koje na tome, sigurno, odlino zarauju? Je li ostalo u njima jo toliko ljudskosti da bar saoseaju, ako se ve nita drugo ne moe? To su neka od najvanijih pitanja koja postavlja Jergovieva zbirka i ponekad se ini da i sam autor i njegovi junaci u strahu izbegavaju odgovor. S druge strane, pripoveda u Asagu, osobeni preitak nekog davnog vremena, otvoreno tvrdi da nas mrnja ini ljudima. Zadnji put kad nismo mrzili, nismo ni bili ljudi nego smo bili majmuni. im smo jedni drugima podijelili imena i im smo poeli u neto vjerovati, dakle im smo se oovjeili, poeli smo mrziti. I onda smo prestali!" A tada bolno rezignirano kroz njega vie pisac: Ma jebe ti to, sine moj, to smo prestali!"15 I u Asagu i u Temanu re je o nemoguim, neostvarivim ljubavima izmeu ljubavnika razliitih vera Alipae i Mare (Asag), te Fate i ne13 14 15

Miljenko Jergovi, nav. delo, 234. Isto. Isto, 106.

84 imenovanog kaurskog vojvode (Teman). Ime, i sve to ono sa sobom nosi, staje meu njih. Ime je razlog za zlo, za krv i rat, pa bi nam bolje bilo da smo svi bez imena"16 kae pripoveda Asaga. Ono isto ime koje je razlog i Kapuletima i Montekijevima da se meusobno ubijaju, dok Julija, mislei da je niko, pa ni Romeo, ne uje, vapi: Dumanin je moj jedino ime tvoje."17 Prihvatajui mrnju prema drugom kao osnov vlastite ljudskosti pripoveda Asaga, preseca ritualnim maem vlastiti ivot, kidajui svaku mogunost za linu sreu. Prividna uniformnost remiksovanja i samplovanja kao knjievno-umetnikog postupka nudi i obilje razliitih pripovedaa.18 Poto Jergovi za osnovu svojih pria najee uzima sevdalinku, koja je pre svega lirska povest o velikoj boli i jadu koji nekoga mui njegovi pripovedai esto govore u prvom licu. Ovim postupkom postie se u okviru pria sugestija duboke lirske ispovednosti, ali i osobeni dramski naboj usamljenikog monologa, koji povremeno prelazi u dijalog s nevidljivim i nemim sluaocem. U prii Gurbet koja otvara zbirku, pripoveda, koji je istovremeno i glavni junak, kazuje svoju ivotnu priu pletui je oko zagonetke koja se ni na kraju prie ne otkriva. Naime, on, Mustafa, toliko je ruan da mu i sama majka kae da ga je dobri Allah od ljubomore stvorio" takvog i da ga samo on moe pogledat, a da mu ne doe muka".19 Meutim, ni jednom reju, ni jednim jedinim nagovetajem ne otkriva se u prii u emu se ogleda ta Mustafina nepodnoljiva grozota. On je apsolutno izdvojen od ostalih, on ne ide nikud, sklanja se od sveta koji se trudi da ne prolazi njegovim sokakom, ivi u svojoj bati meu dvesta rua i premilja o svetu koji ne moe videti. Kriv bez krivice, on mirno i stoiki podnosi svoju niim zasluenu kaznu, sve do trenutka kad prekri nemi i neizreeni dogovor izmeu njega i komije Mensura Abaze, i samo pogleda njegovu ker Zumru, devojku udesne lepote. A njena lepota je obeleena, kobna, jer je njena majka prilikom poroaja ostala nepokretna, a to je znak koga se svaki uvegija boji".20 I tu se u prii sreu, a da se ne sretnu, dve nesree i dve samoe, dijametralno suprotne a opet iste. Sreu se, moda i dva roditeljska greha, onaj koji proizlazi iz strane oholosti Mustafinog oca i neiskazani, ali nagoveteni greh Zumrinih roditelja. Sav ivot Mustafe, Gurbeta, pretoen je u ekanje, u neizgovorenu molbu iz pesme okreni se niz ul-bau / na vrelo kad poe". Pripoveda sluti, ali ne zna hoe li se devojka okrenuti i pogledati ga. I ta e videti ako se okrene. Iako smetena u maleni bosanski Teanj, ova pria ima neeg od atmosfere poznate bajke Lepotica i zver, po Mustafinoj iskonskoj dobroti i Zumrinoj izuzetnoj lepoIsto, 103. Viljem ekspir, Romeo i ulijeta u: Celukupna dela Viljema ekspira, prev. Borivoje Nedi i Velimir ivojinovi, Kutura, Beograd, 1966, 47. 18 Tipologija pripovedaa je preuzeta od Normana Fridmana prema: Vladislava Gordi, nav. delo, 54. 19 Miljenko Jergovi, nav. delo, 5. 20 Isto, 9.
17 16

85 ti. No sluti se da srenog kraja" nema. Junaci ostaju sutinski nepromenljivi, zatoeni u sebi samima. Kraj je otvoren, i upravo ta otvorenost pored namernih lakuna u tekstu, svrstavaju ovu priu u anr kratke prie. U prii Jilduz pripoveda je, kako se u poslednjoj reenici otkriva, mrtvi asker koga je Abdulrahman iko, otac glavne junakinje, ubio u leskovom grmu u Ukrajini ne znajui koga ubija. Pripoveda, budui mrtav,21 poseduje specifino sveznanje i uvid u sve stvari ovoga i onoga sveta, ali je njegova vizura vojnika, ratnika, pa su njegovi komentari, i kad su ironini, takvi. Motiv devojke-ratnice jeste internacionalni, a nije redak ni u narodnoj knjievnosti sa prostora bive Jugoslavije22 odakle ga Jergovi preuzima. U ovom sluaju, kao osnovu za svoju priu on uzima pesmu koja poinje stihovima Sluim cara devet godin' dana,/ niko ne zna da sam enska glava". Jilduza poseduje neobian dar kojega bi se svaki ovjek i svaki ivi stvor rado odrekao",23 dar da ne oseti bol. Postavi Jilduz, ona odlazi u rat, i zahvaljujui ovom daru iz njega se vraa kao junak, ali je dar u meuvremenu postao prokletstvo, jer se zaljubila u mladog Resula Travnianina. Bez sudbinskog dara koji ima ne bi bilo ni njene najvee sree, ni najvee nesree. Jilduz, koga je ljubav opet pretvorila u Jilduzu, umire od kasno spoznatog bola. Tespih poinje anonimni pripoveda u ja-formi, ali odmah u prvoj reenici nastavlja se pripovedanje u treem licu (pria je ila ovako: bila je zima"24). Junak je Veroljub Bakra, zastavnik prve klase u trenutku raspada JNA, koji se silom prilika nae u ratu, na poloajima oko Sarajeva. Umire posle rata, od infarkta, na ekskurziji u Grkoj, kada u Epidaurusu sluajui pesmu ehidski rastanak, koju pevaju dvojica mladia prepozna u jednom od stihova povik Allahu ekber", koji pokuava da potisne i zaboravi jer ga podsea na pogibiju etvorice mladia s poetka rata za koju je indirektno kriv. Pesmu ehidski rastanak i sam Jergovi naziva posebnim sluajem",25 jer nije re o sevdalinci, osim po osjeaju s kojim se pjeva i slua".26 Melodija je stara srpska iz pesme Nizamski rastanak, navodi Jergovi, a tekst je tokom bosanskog rata napisao Benjamin Isovi, preimenovavi pesmu u ehidski rastanak. Pria Zapis neobina je po autorovom poigravanju glavnim junakom. Teko je razluiti ko je to zapravo: Karlos Gardel, Moric Albahari, hoda
21 U usmenoj lirici neretko se javljaju lirski subjekti koji sa onoga sveta u pesmi ispovedaju ono to ih i tamo titi. 22 Videti npr. pesme Kunina Zlatija, Zlatija starca eivana, Ljuba ajduk-Vukosava, Sestra urkovi-serdara i enidba Jova Sarajlije u: Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svijet izdao Vuk Stefanovi Karaxi, kwiga trea, u kojoj su pjesme junake sredwijeh vremena, Prosveta, Beograd, 1976. ili Vojevala s njime a nije je prepoznao i Kasno je otkrio kao djevojku u: Ljuba Ivanova. Hrvatske starinske narodne pjesme sakupljene u nae dane po Dalmaciji, zapisao i uredio Olinko Delorko, Matica hrvatska, Split, 1969. 23 Miljenko Jergovi, nav. delo, 20. 24 Isto, 32. 25 Isto, 364. 26 Isto, 365.

86 Zaim ili Ibrahim-beg Kustura. Priu o prvoj trojici kazuje sveznajui pripoveda, koji pripada tipu urednikog sveznalatva, a priu sa dva kraja o Ibrahim begu Kusturi Gardelu i Albahariju kazuje hoda Zaim kao svedok dogaaja, ali ne elei da sam sudi je li Kustura bio ubica ili nije, ve to ostavlja svojim sluaocima. On, ipak, kae: Tako nastade i pjesma o suncu koje bi sjalo, a sjati ne moe, jer ne moe ni sunce gledati kako Ibrahim-bega svezanog vode da ga objese."27 Velika nepravda koja se ini junaku prie prenosi se na kosmiki plan i naruava njegovo ustrojstvo. I Helije, uasnut stravinim zloinom koji je Atrej poinio posluivi svom bratu Tijestu njegovu sopstvenu decu za veeru, promeni svoju putanju.28 Zapis je pria koja se poigrava verovanjem u neumoljivosti i neumitnosti sudbine. Argentinac Karlos Gardel, ne znajui da vraare ne itaju sudbinu, nego je upisuju",29 prelazi pola sveta i dolazi u Sarajevo ne bi li mu hoda nainio zapis i tako neutralisao kobno proroanstvo Ciganke, koja mu je gledala u dlan. Gardel, uprkos zapisu, ipak gine u avionskoj nesrei, dva meseca pre isteka proroanstva. U Sarajevu, gde trai spas od sudbine, on nekoliko puta dolazi u kontakt sa Sonjom Solovjevom, koja je prva u Sarajevu zaigrala tango. Slua je u hotelu kako peva, ali sve se zavrava na povrnom susretu. A tajanstveni sveznajui pripoveda kae: Na kraju krajeva, samo mu je Sonjeka Solovjeva mogla spasiti glavu. Da mu je rekla kako se zove, odakle je dola i ije su pjesme koje pjeva, Carlos Gardel se najvjerovatnije ne bi naao u tom avionu."30 Kako ga je Sonja mogla spasiti, to do kraja ostaje misterija, kao to za Morica (ali i itaoce) ostaje bez odgovora ono poslednje pitanje s kojim ovaj Sarajlija umire u starakom domu u Argentini: Kako je hoda Zaim znao za argentinske gradove, pampase, tango i zato je onako slatko, kao da polijeva agdu po baklavi, Gardela zvao gauo".31 Nesumnjivo najupeatljivija pria u inae izvanrednoj zbirci Miljenka Jergovia jeste Halal. Pria poiva na pesmi o oceubici koji eka pogubljenje i trai oprotaj, halal, od majke. Jergovi, polazei od ove pesme, kazuje priu o neizmernoj bratskoj ljubavi i apsolutnom rtvovanju koje iz nje proizlazi. Nevini mlai brat preuzme na svoja plea zloin starijeg brata, koji je u pijanstvu ubio njihovog oca. Salko, ruan i nevoljen, doao na svet u trenutku kad je ljubav njegovih roditelja ve bila potroena, senka u tuim ivotima, ak i manje od toga, tako ivotom plaa ljubav i zatitu starijeg brata Fajka, jedinu istinsku naklonost koju dobije u ivotu. U ovoj prii Jergovi oblikuje pripovednu strukturu analognu strukturi klapskih pesama, ija je osnovna karakteristika vieglasno pevanje u a cappella stilu, bez instrumentalne pratnje. U njima najpre glavni vokal peva
Isto, 65. Dragoslav Srejovi Aleksandrina Cermanovi-Kuzmanovi, Renik grke i rimske mitologije, Srpska kwievna zadruga, Beograd, 1979, 66. 29 Miljenko Jergovi, nav. delo, 53. 30 Isto, 75. 31 Isto, 66.
28 27

87 tekst dok ga ostali prate glasom, ali bez teksta. Zatim svi pevaju temu, ali su im glasovi u razliitim intervalima do muzike kulminacije pesme. Miljenko Jergovi ovu strukturu dosledno sprovodi u celoj prii. Glavni narator jeste Salko, koji mrtav lei na Trebeviu, u grobu bez belega, i eka da dou po njega i sahrane ga kao oveka, da bi mogao da izae pred presto Boji. Sve vreme on ponavlja svoje ime da ga ne bi zaboravio, razmilja o sopstvenom ivotu, preispituje se da li je bio dobar, obraajui se itaocima. On uvodi ostale naratore reenicom: A jesam li mu sliio [pokojnom stricu Salku, dobrome oveku, ije ime nosi], to nije na meni da sudim. Neka o tome govore ljudi."32 Ljudi progovaraju i svi govore o oceubistvu, ili pokuavajui da razumeju ili izraavajui mrnju i osudu. Naizmenino se smenjuju Salko i ostali naratori: komija Ismet ajkanovi, oeva sestra Vera/Munevera, brat Fajko, majka Fikreta, Orhan Demirovi, zatvorski uvar na smrt osuenih, i, na kraju, sama Zemlja. Orhan sluti istinu, a samo je Zemlja celu zna da bi zatitio brata Salko je preuzeo njegov zloin. Svaka neparna deonica teksta Salkova je. Postoji muslimanska izreka Bog je liho i sve to je liho drago mu je", sa znaenjem Bog je neparan, jedan, i zato mu je drago sve to je neparno. I samo Salkovo ime izvedeno je od Salih, dobri, pa ova pria postaje tako pria o sistematskom ponitenju, ali i traginom trijumfu Dobra, poto je u Salku neeljena i neshvaena zapretana praiskonska dobrota. Istu traginu dobrotu sagledavamo i u liku Orhana Demirovia, koji je, zato to je pomagao ljudima da pobegnu iz zatvora tokom Drugog svetskog rata, postavljen za predsednika komisije za izvrenje smrtnih kazni. Ovaj posao unitava svaki mir koji je on u ivotu imao ili mogao imati. Salko je njegov poslednji sluaj" i Demirovi zna da je u smrt poslao nevinog oveka. Time se do osobenog paroksizma potencira ivotno stradanje dobrih i pravednih onaj ko nije mogao da gleda patnju nijednog ivog bia postaje svedok niza agonija. Na simbolikom planu, mogue je jo jedno tumaenje oceubistva: Salko nije fiziki ubio svoga oca, ali jeste poinio simboliko oceubistvo okrenuvi se religiji i Bogu, u potrazi za ljubavlju koju nikada nije imao. Njegovog oca, Hamdiju, ubeenog komunistu, ovo potpuno slama i scena u kojoj on sebi zabada znaku sa Titovim potpisom pod nokat, u mukloj tiini, bez gra na licu, jedna je od emotivno najsnanijih u celoj zbirci. Stavljajui na mesto svoga zemaljskog oca Boga, kao univerzalnu oinsku figuru, Salko ponovo uspostavlja naruenu vrednosnu vertikalu, ali i sutinski naruava porodini ivot i odnose. Zemlja, kao poslednji pripoveda, javlja se ovde u svojoj arhetipskoj ulozi pra-majke i preuzima simboliku funkciju jedine majke koju je Salko imao. Pored Salka, samo ona zna u potpunosti tajnu oeve smrti,33 i samo ona e biti Salkov svedok i pred licem Bojim. Pred ljudima se njeno sve32 33

Isto, 77. Fajko je do bezumlja pijan u asu kada ubija oca.

88 doenje ne rauna. Kao nenapisani moto ove prie moe se iitati narodna poslovica Zaklela se zemlja raju, da se tajne sve doznaju."34 Muziki precizna i sugestivna struktura prie, upeatljivo oblikovani pripovedai naroito mrtvi Salko i majka Zemlja, stara nena kojoj pucaju kosti te potpuni preokret na kraju, zajedno sa biranim i sugestivnim jezikom, svrstavaju Jergovievu priu Halal meu remek-dela u anru kratke prie. Veoma je zanimljiva i pria Asag, nastala po jednoj od najlepih bosanskih sevdalinki, koju samo malobrojni mogu otpevati kako treba, uprkos vrlo jednostavnoj melodijskoj liniji. Junaci ove pesme izuzetni su, svako u svom jasno ogranienom prostoru: Alipaa na Ercegovini/ Lipa Mara na Biu bijae." Ukoliko bi bilo koje od njih napustilo taj svoj prostor, ponitio bi se njegov identitet, ali i identitet onog drugog. Sve to ova sevdalinka jeste, staje u poslednja dva stiha, kojima Mara odgovara na Alipaino pitanje da li bi pola za njega: Da me prosi, ne bih pola za te, / Da s' oeni bih se otrovala." Anonimni, ali snano prisutni pripoveda u Asagu interesantniji je, moda, od prie o Mari i Alipai, koju kazuje. Jergovi transponuje sevdalinku u svoju pripovest, pesmu koja, kako kae, u sebi ima neto od antike tragedije".35 Jergovi koristi tehniku skaza: jezik pripovedaa koji je ubeen da sve zna i spreman da u svai to i dokazuje soan je, iv, ba kao i situacija u kojoj se obraa svom neimenovanom adresatu. Taj jezik je, svojstveno usmenom kazivau, izrazito gnomian, pripoveda stalno svodi i uoptava ivotna iskustva. Tako on kae: Samo najgori krvolok i mater znaju mjeru zla na zemlji. Krvolok zato to zlo ini, a mater zato to se zla plai";36 ili: im si ravan ljudima, vei si od sebe samoga".37 Slinu gnominost sreemo i u prianju hode Zaima u Zapisu: A zapravo su ljudi ufrili razliku izmeu turske i vapske vladavine. Ranije nisi smio rei ono to misli, a sad ne smije raditi ono to bi htio. Zato je veina cara Franju po dobru upamtila. Svijetu je eglen drai, taman da je i blebetanje, od svega to ruke mogu napraviti."38 Zato Mara i Alipaa nisu mogli biti zajedno, pripoveda ne kae, ali kae da je njihova pria, u neku ruku, i njegova. Nikada se nije oenio samo su njegovi razlozi za to manji od Marinih. On tu uvodi internacionalni motiv asaga, srednjovekovnog maa,39 koji su zaljubljeni stavljali izmeu
34 Poslovica je autoru nesumnjivo poznata budui da je u neznatno izmenjenom obliku (Zavjetovala se zemlja raju da sve tajne saznaju") navodi u svom romanu Gloria in excelsis, Jutarnji list, Zagreb, 2005, 114. 35 Miljenko Jergovi, nav. delo, 365. 36 Isto, 106. 37 Isto, 108. 38 Isto, 65. 39 Ma u postelji, kojim se dokazuje ednost onih koji u njoj zajedno lee jedna je od Tristanovih epizoda u nizu zavaravanja kralja Marka postoji u priama sa dalekog azijskog istoka, sa Kavkaza i drugde." (Irena Grickat, Predgovor u: Povest o Tritanu i Ioti, Prosveta Srpska kwievna zadruga, Beograd, 1988, 17.)

89 sebe kao granicu, da se nikada ne dotaknu. Ne kae kakva tajna obavija njegov ivot, ali pominje da je u njegovom ivotu postojalo neto kao taj asag, ali da nije bilo njegov izbor. Zato ga se i tie pria o Mari i Alipai, a proklinje itaoca ako pogreno zakljui zato je Mara birala kako je birala. Vrlo je sugestivan i nepokretni, gotovo bestelesni pripoveda u Temanu, koji ni glavu ne moe da pomakne, a kazuje priu za koju nema svedoka. U njegovom istovremeno skuenom i beskrajnom prostoru, oblikovanom u kontrastu ponjave na koju ga iznose pred kuu i neba koje posmatra, pesma Kad Kauri Livno porobie pretvara se u priu. Pripovedanje mu je krajnje nepouzdano, a iz njegove nepokretnosti proistie osobena fascinacija telesnou: Ahmo je najjai ovek na svetu, Fata najvea lepotica kakvu svet nije video, a kaurski vojvoda najvei razbojnik sve je hiperbolisano. Ni u ovoj prii ljubavnici ne mogu biti sreni zbog onoga to su i to im je roenjem zadato da budu. U Jatribu pripoveda apsolutno sve zna, nepristrasan je, kree se u vremenu napred-nazad. ini se da u ovoj prii Jergovi kao osnovu koristi teoriju haosa dovodei u vezu dva po svemu nepovezana dogaaja. Jedan, koji se zbio pred Drugi svetski rat, u kome tada mladi Radoslav Kotroman, iznerviran neim i njemu nejasnim, zbog stida ili neeg teeg od toga, hitne slanik na sazliju i prelomi mu instrument na pola, prekinuvi pesmu ba u trenutku kad se u njoj razboljeva mlada Zubevia Fata. Drugi dogaaj se odvija ravno ezdeset godina kasnije. Radoslavova unuka Sanja svojim ivotom okona nedovrenu pesmu o Fati, koja mrtva daruje svatove koje nije doekala.40 Svojom turobnom i jezovitom atmosferom, misterioznom od poetka, pria Misir podsea na Poove prie. Nastala je na osnovu narodne pesme Zaspalo je siroe i kao da se unekoliko izdvaja iz cele zbirke. Puna je nerazreenih, gotovo sablasnih tajni. Deak Aladin, kome je i ime bajkovito, o svom ocu zna sve iako mu niko ba nita nije rekao. Njegovu majku odvode trojica tajanstvenih jednorukih ljudi za koje stanovnici ostrva Suska veruju da su Misirci, ali niko ne zna ni ko su ni ta su, niti kojim jezikom govore. Od ega mali Aladin umire pred vratima kue Ivana Zaviina u Primotenu, takoe se ne kae, niti zato se Ivan osea krivim zbog toga. Ostaje tajna i zato je proklet, da poput Pavievih junaka, stalno sanja isti, ali tui san. Napetu atmosferu, kao pred zloin, ima i Alkatmer, u kome je pripoveda manijakalno obuzet lepotom udovice Begazde, njenim materinstvom i grehom, i njima se opsesivno bavi. Ne moe sa sigurnou tvrditi ko je ludi Meho iz pesme Meha majka luda oenila. Je li to pripoveda ili njegova rtva? Je li bilo ubistva deaka ili ga je pripoveda umislio? Je li prosto umislio celu priu obuzet ljubomorom na hodu i lepu udovicu i potrebom da ih kazni za njihov stvarni ili umiljeni greh?
40

Re je o pesmi U Trebinju gradu vel'ka alost, kau.

90 I Gasul je pria o ljubavi, o troje ljudi koji su odrasli zajedno, dva mukarca, Enveru i Zahiru, i neimenovanoj eni, koja im je obojici obeleila ivote. Pripoveda je Zahir koji se obraa odsutnom prijatelju Enveru, koga je, zbog ljubomore, zamalo ubio, i pria mu svoju priu dok se bori da ne zaspi, kako jutro ne bi odmah stiglo i kako ne bi morao da se surva u dan, u kome ga u gasulhani, mrtvanici, eka poslednji susret sa voljenom enom. Priu govori retrospektivno od njenog udnovatog roenja, kada su je jedva od smrti oteli na mubare vee, najsvetije vee u godini za Muslimane. Zatim prati njihovo odrastanje te njegovo, Zahirovo, zaljubljivanje u nju, i pokuaj ubistva Envera, u kojeg se ona zagledala, te boravak u zenikom zatvoru. Naroito je zanimljiv lik Stjepe iz epizode u zatvoru. Zahir kazuje da je Stjepo imao glas kao bulbul" i da je tano znao kome koju pesmu da peva. Njemu je otpevao Djevojka se suncu zamjerila. Stjepo, dakle, poseduje specifino sveznanje. Zloin, zbog koga je u zatvoru, toliko je stravian da ga potpuno ponitava kao ljudsko bie, te on prelazi s one strane i stie osobenu vidovitost. I sve biva ba kao u pesmi: ohola lepotica dobija hudu sreu, a Zahiru se ivot konano svede na to, da posle svih ljudi koje je gasulio, kupao pred sahranu, nju, koja ga zbog toga to je gasul nije htela ne okupa. Mekteb se po svom humornom tonu izdvaja iz cele zbirke. Jergovi iz sevdalinke crpi i njen specifian humor koji je u ovoj prii izrazito dominantan, ali ak i ovde na povrinu probija teka, jergovievska tuga kroz paralelno pripovedanje Mostarca Nisimovia o njegovoj neroenoj keri i o udnovatom Omerovom mektebu sa tri stotine devojaka koji je uzbunio ceo Mostar. Pria Lepant, nimalo sluajno, zavrava zbirku. Pored okvirne prie iz sadanjosti, koja govori o Lani Hrvat i njenoj potrazi za savrenim oblutkom s rupom u sredini koji e joj doneti sreu, u ovoj prii dovode se u vezu etvorica ljudi, po svemu razliitih. Pisac se slui filmskom tehnikom kratkih rezova, koji se pravilno smenjuju, da bi povezao svoje junake. Prvi je Jakia Matutin, iz Zaostroga, koji zavri na hvarskoj galiji da njegova porodica ne bi pomrla od gladi. Drugi je Dabia, priglupi i dobroudni div, seljak iz okoline Trebinja, kome Ramizbeg potedi ivot i proda ga u roblje umesto da ga ivog skuva u smoli. Trei je Pjetro Domeniko Sanktis de Venedeto, Venecijanac, matematiar, iscelitelj, pesnik, redovnik svetog Franje koji rei da svom ugledu doda i junatvo borei se protiv nevernika. etvrti je Mehmed Skadranin, Arnaut sa obala Skadarskog jezera, mistik i savreni poznavalac mora i vetrova. U bici kod Levanta 1571, najstranijoj koju je Mediteran video, sueljavaju oni svoje male ivote, nevane u velikoj prii istorije, i nalaze smrt na istom mestu. etiri stotine godina kasnije, na plai u Zaostrogu Lana pronalazi pare ljudske kosti ba onakvog oblika za kakvim traga. Jesu li to ipak usliene molitve Jakiine ene da joj more vrati mua kui? Pria, a samim tim i zbirka, zavravaju za Jergovia potpuno neoekivanim optimizmom: Lana veruje da joj kamen za koji je analizom ustanovljeno da je kost ipak donosi sreu i nije ga se spremna odrei, ba kao ni sree.

91 Pria Lepant nastala je na osnovu mone i strane klapske pesme Kod Lepanta, sunce moje, koju je napisao Ljubo Stipi Dalmata. Dakle, Jergovi se ne koristi iskljuivo pesmama usmenog postanja, iako su sevdalinke primarno vrsta usmene lirike, ba kao i klapske pesme. Meutim, esto se deavalo da pesme poznatih pesnika doive naknadnu folklorizaciju, i kao takve zaive u narodu. Primer su pesme Alekse antia, Osmana ikia, Safet-bega Baagia, kao i sasvim neobina sudbina pesme Azra Hajnriha Hajnea, kod nas poznatije pod naslovom Kraj tanana adrvana, koja u prevodu ivi svoj sevdalijski ivot. Stoga se ne moe govoriti iskljuivo o usmenoj lirici kao podlozi za ovu Jergovievu zbirku. U njegovom konceptu, sevdalinka i klapska pesma postaju vie od pesama iz naroda, one postaju kulturni kod, nain ivota i noenja sa njim. Iz svake od njih izbija dert, a njega je zaludu objanjavati onome tko ga nije doivio. Rije je perzijskog porijekla, oznaava jad brigu, muku i bol, ali zapravo nita od toga".41 Kao jedan od najveih kvaliteta ove knjige javlja se bogat i raskoan jezik, istvoremeno gust, zbijen, i na momente teko prohodan zbog obremenjenosti brojnim turcizimima, ali upravo to ga ini visoko poetinim i ivotnim. Nasuprot njemu, oblikuje se jezik pripovedaa naeg vremena, visoko artificijelan, knjievni, bez dijalekatske obojenosti to doprinosi stilskoj raznovrsnosti cele zbirke. Jergovi se u ovoj knjizi jo jednom vraa Bosni, svojoj omiljenoj temi, i potpuno ispravnim ini mi se sud Josipa Mlakia da je Jergovi ovu knjigu ciljano, kao nijednu drugu dosad, pisao za itateljsku publiku kojoj Bosna nije terra incognita".42 Istovremeno, od realnog prostora Jergovieva Bosna postaje i prevashodno poetski, irealni, egzotini prostor nanovo promiljenog derta i sevdaha. Jergovi ovom knjigom jo jednom dokazuje da je pisac identitetnog pluralizma".43 U zbirci pria Inallah, Madona, inallah Miljenko Jergovi je u celosti uspeo da transponuje samu po sebi sinkretinu pesmu sa muzikom, melodijom, tekstom, nainom izvoenja, emocijom koju nosi, u samo jedan medij re, odnosno, priu, koristei se pri tom tehnikama karakteristinim za savremenu muziku produkciju ili film, te bi se sa sigurnou moglo rei da je njegov intermedijalni eksperiment uspeo. Jedna od definicija kratke prie kae sledee: Idealna struktura kratke prie odlikuje se jedinstvom radnje, tona, raspoloenja i utiska, a duga je upravo toliko da se moe proitati u jednom dahu."44 Ako je suditi po njoj, onda je Jergovi majstor kratke prie, a ova zbirka to potvruje jer u njoj
Miljenko Jergovi, nav. delo, 368. Josip Mlaki, Dvori od slova, Svjetlo rijei, Godina HH Broj 260, Sarajevo, studeni 2004. Tekst preuzet sa sajta http://www.svjetlorijeci.ba/arhiva/html/2004/11-2004/html/revija/kultura4.html 43 Slobodan Prosperov Novak, Povijest hrvatske knjievnosti. Suvremena knjievna republika, Svezak IV, Marjan Tisak Slobodna Dalmacija, Split, 2004, 253. 44 M.[ira] .[orevi], Kratka pria, u: Renik knjievnih termina, Institut za knjievnost i umetnost u Beogradu, fototipsko izdanje, Romanov, Banja Luka, 2001, 403.
42 41

92 ak ni prie znatno vee duine ne izlaze iz okvira ove definicije. Naprosto, oduzimaju dah, pa se i one tako i itaju u jednom dahu. Inallah, Madona, inallah je dosad45 najbolje Jergovievo delo, koje samo uvruje njegovu, ionako suverenu, vodeu poziciju u savremenoj hrvatskoj i bosanskoj knjievnosti.
POPIS IZVOAA I PESAMA KOJE SU KORIENE 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. Zehra Deovi, Okreni se niz ul bau Behka i Igbal Ljuca, Sluim cara devet godin' dana Safet Isovi, ehidski rastanak Safet Isovi, Sunce bi sjalo, sjati ne moe Hasiba Agi, Tri ptiice lastavice jednim glasom pjevale Himzo Polovina, Alipaa na Hercegovini Beba Selimovi, Djevojka sokolu zulum uinila erif Manko, Meha majka luda oenila Klapa Iskon, Zaspalo je siroe Klapa Nostalgija, Ka' smo zdigli crjenu kapu Safet Isovi, ul Zulejha Nada Mamula, Bosa Mara Bosnu pregazila Emina Zeaj, Kad Kauri Livno porobie Himzo Polovina, Ima l' jada k'o kad akam pada Himzo Polovina, U Trebinju gradu, vel'ka alost kau Emina Zeaj, Djevojka se suncu zamjerila Esad Kovaevi, Put putuje Latif-aga Vokalisti Salone Solin, Kod Lepanta, sunce moje

LITERATURA .[orevi], M.[ira], Kratka pria, u: Renik knjievnih termina, Institut za knjievnost i umetnost u Beogradu, fototipsko izdanje, Romanov, Banja Luka, 2001. Delorko, Olinko, zapisao i uredio, Ljuba Ivanova. Hrvatske starinske narodne pjesme sakupljene u nae dane po Dalmaciji, Matica hrvatska, Split, 1969. Gordi, Vladislava, Hemingvej. Poetika kratke prie, Matica srpska, Novi Sad, 2000. Gri, Marko, Miljenko Jergovi i Bosna koje vie nema, Knjievna republika, 9/10, 2, 2004. Grickat, Irena, Predgovor u: Povest o Tritanu i Ioti, Prosveta Srpska kwievna zadruga, Beograd, 1988. Jergovi, Miljenko, Drugi poljubac Gite Danon, V.B.Z. Zagreb, 2007. Jergovi, Miljenko, Gloria in excelsis, Jutarnji list, Zagreb, 2005, 114. Jergovi, Miljenko, Inallah, Madona, inallah, Civitas, Sarajevo, 2004. Jergovi, Miljenko, Ruta Tannenbaum, Durieux, Zagreb, 2006 Mihajlovi, Borislav, Banovi Strahiwa, u: Slobodan Seleni, Antologija savremene srpske drame, SKZ, Beograd, 1977. Mlaki, Josip Dvori od slova, Svjetlo rijei, Godina HH Broj 260, Sarajevo, studeni 2004. Tekst preuzet sa sajta http://www.svjetlorijeci.ba/arhiva/html/2004/11-2004/html/revija/kultura4.html (20. 10. 2005)
45 Zakljuno sa romanom Ruta Tannenbaum, Durieux, Zagreb, 2006. i zbirkom izabranih pria Drugi poljubac Gite Danon, V|B|Z, Zagreb, 2007.

93
Peikan-Qutanovi, Qiqana, Neke slinosti i razlike srpske i muslimanske usmene lirike iz Sanxaka, Glasnik Etnografskog instituta H, Srpska akademija nauka i umetnosti Etnografski institut, Beograd 1996. Prosperov Novak, Slobodan, Povijest hrvatske knjievnosti. Suvremena knjievna republika, Svezak , Marjan Tisak Slobodna Dalmacija, Split, 2004, 253. Srejovi, Dragoslav Cermanovi-Kuzmanovi, Aleksandrina, Renik grke i rimske mitologije, Srpska kwievna zadruga, Beograd, 1979. Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svijet izdao Vuk Stefanovi Karaxi, kwiga trea, u kojoj su pjesme junake sredwijeh vremena, Prosveta, Beograd, 1976. ekspir, Viljem, Romeo i ulijeta u: Celukupna dela Viljema ekspira, prev. Borivoje Nedi i Velimir ivojinovi, Kutura, Beograd, 1966. kalji, Abdulah, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Svjetlost, Sarajevo, 1989.

Isidora Gordi THE TRANSPOSITION OF SEVDALINKA IN THE COLLECTION OF STORIES INALLAH, MADONA, INALLAH BY MILJENKO JERGOVI Summary This paper presents the manner in which Miljenko Jergovi successfully transposes songs, sevdalinka and klapa's song into a prose, that is, into the collection of stories Inallah, Madona, inallah by utilizing techniques characteristic to contemporary music production, like remix and sampling. Deceptive uniformity of sampling offers a variety of narrators, which is efficiently exploited by the author who seizes the poetics, language and emotions of sevdalinka and klapa's song and adapts them to himself and his modern sensibility in the best way possible. This collection, as an accomplished intermedial experiment, has established Jergovi's supreme position in contemporary Croatian and Bosnian literature.