Saobraajni fakultet Beograd

Inteligentni transpotni sistemi u zonama radova na putu i koristi korienja ovog sistema

ITS u zonama radova na putu i koristi korienja ovog sistema

Primena inteligentnih transportnih sistema u zonama radova na putu

Inteligentni transportni sistemi (ITS) su sistemi koji koriste tehnologiju kako bi poboljali sposobnost i mobilnost u zonama radova na putu. Ovaj sistem se moe podeliti u tri glavne grupe: 1) Spoljanost zona radova na putu Obuhvataju planiranje i dizajniranje zona radova na putu ( softvere koji se bave tim analiziranjem) ili informacije koje obavetavaju putnike o nailasku na zonu sa radovima na putu 2) Prilaz zonama obuhvata sistem razvijen na autoputu sve do zone sa radovima na putu. Ovi sistemi obezbeuju korisnicima informacije. 3) Unutar zone obuhvata aplikacije koje se koriste u neposrednoj blizini zone radova na putu. Ciljevi - Da unaprede bezbednost i mobilnost kroz zone, putem tehnologije. - Da omogue precizne i vremenski tane informacije korisnicima. injenice koje su razmatrane pre uvoenja ITS-a u zone radova na putu 1. 2. 3. 4. Da li e sistem obezbediti informacije u realnom vremenu? Da li sistem moe da obezbedi znaajne i aurirane informacije? Da li su sistemski softver i hardver pristupani? Da li sistem kontrolie, manuelnim putem, operater, ili je sistem potpuno automatski, gde kompjuter koristi softver da donese logine odluke, ili je to kombinacija obe varijante? 5. Da li e sistem biti povezan sa dravnim ITS sistemom, ili e to biti samo lokalni sistem? Razmatrajui postavljena pitanja, ITS sistem bi trebalo da obezbedi sledee komponente: 1. mobilne/lako prenosive 2. internet interface 3. wireless komunikaciju 4. brzo razvijanje 5. multifunkcionalnu strategiju 6. uporeivanje vrednosti obe inicijalne i glavne operacije

Zone radova na putu

Eksploatacijom putne infrastrukture poveava se potreba za njenom rehabilitacijom, kao i za redovnim odravanjem. Sa druge strane, suoeni smo sa konstantnim poveanjem broja vozila koja te iste puteve koriste. Kao rezultat oba ova procesa javljaju se neminovni zastoji na putu. Najei uzroci zastoja na putu ilustrovani su na Slici 1.

ITS u zonama radova na putu i koristi korienja ovog sistema Mnogo alarmantnija posledica radova na putu je povean broj saobraajnih nezgoda koje za posledicu osim visokih materijalnih teta, imaju povreena i nastradala lica, kao uesnike u saobraaju, tako i same radnike u ovim zonama. Primenom inteligentnih transportnih sistema (ITS) u zonama radova se oba problema, u najmanju ruku, ublaavaju. Ovaj sistem nudi nove naine da se povea propusna mo saobraajnice i bezbednost u zonama radova na putu.

Slika 1. Uzroci zastoja u saobraaju ITS (Intelligent Transportation System) je automatizovani sistem informacija i voenja saobraaja koji se sastoje od hardvera i softvera. Sistemom senzora i kamera ITS registruje stanje na putevima, zatim u centralnoj jedinici obrauje prikupljene podatke i na njih reaguje odailjaem adekvatnih informacija, na prvom mestu vozaima, kao i radnicima na putu, osoblja u centrali i ostalim zainteresovanim stranama uz pomo sistema daljinske kontrole promenljivih znakova obavetenja (tzv. semafor-tabli) ITS ukljuuje korienje elektronske, kompjuterske i komunikacijske opreme u cilju prikupljanja informacija, njihove obrade i preduzimanja odgovarajuih mera. U radu su prikazana svetska iskustva u korienju inteligentnih transportnih sistema u zonama radova na putu. Rezultati primene ITS-a u zonama radova su pozitivni. Korienjem ove tehnologije smanjuje se broj saobraajnih nezgoda, skrauju se zastoji na putu i umanjuju trokovi radova. Osnovne prednosti koje sistem prua su te to omoguava pravovremeno informisanje vozaa o zonama radova, uz mogunost informisanja o alternativnim putnim pravcima, ime se smanjuje pojava zastoja, znatno skrauje vreme potrebno za uoavanje i reavanje incidentnih situacija, kao i skraenje vremena izvoenja radova. Cilj rada je upoznavanje sa osnovnim prednostima koje inteligentni transportni sistemi pruaju .

ITS u zonama radova na putu i koristi korienja ovog sistema

Slika 2. Skica ITS-a

Uloga ITS-a u zonama radova na putu

ITS se u zonama radova koriste za: Nadgledanje i upravljanje saobraajem Informisanje vozaa Upravljanje saobraajnim nezgodama Poveanje bezbednosti uesnika u saobraaju i radnika u zonama radova Poveanje propusne moi puta Procenu uinka izvoaa radova Planiranje zona radova

Sistemi za nadzor i upravljanje saobraajem, kao i sistem za informisanje vozaa vre nadgledanje saobraajnih pravaca i obezbeuju informacije o zastojima i alternativnim pravcima koje prosleuju vozaima i strunim slubama. Prednosti korienja ovog sistema su poveanje propusne moi, poveanje bezbednosti i smanjenje trokova radova na putu. Kao izrazita prednost korienja ITS-a u zonama radova na putu je poboljanje komunikacije sa javnou i ostalim interesnim grupama, kao i mogunost stvaranja kvalitetne baze podataka.

Elementi sistema
Sr inteligentnih transportnih sistema ine: centralni server sa specijalizovanim softverskim paketom koji se nalazi u saobraajnooperativnom centru; prenosivi saobraajni senzori koji su elektronski povezani sa centralnim servrom; saobraajni znaci sa promenljivim sadrajem (daljinski kontrolisane semafor-table); zatvoreni kruni sistem TV kamera koje su elektronski povezane sa centralnim serverom putem beinih komunikacija; razliiti ini i bezini sistemi prenosa podataka.

ITS u zonama radova na putu i koristi korienja ovog sistema Kao dodatna oprema mogu se koristiti detektori redova, radio jedinice namenjene za nadzor puteva (HAR- highway advisory radio), razliiti ini i beini sistemi prenosa podataka. Informacije takoe mogu biti prenoene putem website-ova, pejderima, faxom i e-mail potom. Jedini element ITS-a namenjen prvenstveno za zatitu radnika koji obavlaju radove na putu je detektor ulaska vozila u zonu radova (Intrusion Detection). Saobraajni senzori Saobraajni senzori koji se koriste u ITS-u predstavljaju vrhunska dostignua tehnike. Oni mogu biti postavljeni na samom putu posebnim nainima montiranja pri izgradnji puta, naknadno, ili u neposrednoj blizini puta. Tu spadaju: Detektori redova/saobraajnih tokova koji snimaju i belee njegove promene. Detektori ulaska vozila u zonu radova jakim alarmom upozoravaju radnike da se "zalutalo" vozilo pribliava i prua im 5-7 sekundi da napuste mesto rada i izbegnu mogue povrede. Detektori prekoraenja brzine kretanja u kombinaciji sa sistemom kamera daju mogunost registrovanja prekrioca, uz automatsko izdavanje kazne ili obavetavaju najblie policijske patrole o njegovim podacima i ozbiljnosti prekraja. Sofisticirani detektori vozila registruju magnetno polje svakog vozila i mogu brojati automobile, registrovati njihovu brzinu, duinu, teinu kao i meusobno rastojanje izmeu vozila. Mogu biti postavljeni u jednoj ili vie traka i funkcionisati pri svim brzinama vozila. Beini sistemi prenosa informacija Beini sistemi prenosa informacija mogu biti kratkog ili dugog dometa. Prvi su preporueni od Ministarstva saobraaja SAD, jer u manjoj meri zahtevaju korienje skupih infrastrukturnih sistema. Radio frekvencije Radio frekvencije, namenjene iskljuivo objavljivanju vanih, unapred snimljenih informacija vozaima na odreenom putnom pravcu, su deo ITS-a u mnogim zemljama (Amerika, Kanada, Francuska, Australija). Na ovim frekvencijama je zabranjeno emitovanje bilo kakvih drugih sadraja. Ove radio jedinice su postavljene du puta i imaju domet od 1-6 milja. Saobraajni znakovi promenljivog sadraja Saobraajni znakovi promenljivog sadraja za rad koriste solarnu energiju uz rezervne baterije a mogu biti: fiksni pomerljivi - mogu da se instaliraju na slubeno vozilo saobraajno-operativnog centra koje se kree putem. Specifinost saobraajnih znakova sa izmenljivim sadrajem je u tome, to se zahvaljujui njima moe objaviti praktino neogranien broj razliitih informacija namenjenih vozaima, te se tako mogu menjati dozvoljene brzine kretanja vozila

ITS u zonama radova na putu i koristi korienja ovog sistema zavisno od trenutne situacije na putu. Takoe je mogue vozae obavestiti o alternativnim putnim pravcima ime se postojei rastereuje. Oni se u mnogim zemljama koriste da obaveste vozae o vanim informacijama koje se u tom trenutku emituju preko radio frekvencije namenjene iskljuivo korisnicima odreenog puta. Najnovija generacija ovih znakova se zasniva na modularnom sistemu proizvodnje lakih elemenata koji se jednostavno spajaju formirajui znak potrebne veliine, na kome je mogue prikazati bilo tekst ili grafike prikaze.

Funkcionisanje sistema
Sistem se sastoji od ureaja za prikupljanje podataka koji su elektronski povezani sa centralnim serverom. Server obrauje podatke prikupljene sistemom senzora, a zatim odailje odgovarajue informacije vozaima i osoblju u saobraajno-operativnom centru. Sama struktura ITS-a prikazana je na Slici 3.. Saobraaj na putu se konstantno nadzire pomou saobraajnih senzora koji su postavljeni na svakih 500-1000 m puta. Zatvoreni sistem kamera, koje su postavljene na priblino svakom kilometru puta, alje saobraajno-operativnom centru snimke puta u realnom vremenu. Podaci o brzini kretanja vozila, nagomilavanju vozila, duini toka i eventualnim incidentima se informacionim sistemom za prikupljanje podataka alje saobraajno operativnom centru, inim ili beinim sistemom prenosa informacija. Centralni server obrauje pristigle podatke i na osnovu serije predefinisanih scenarija odabira poruku koja e biti emitovana. Ona moe biti odabrana automatski ili manualno, a takoe, osoblje moe kreirati potpuno novu poruku. Identifikacija incidentnih situacija se vri manualno, nadzorom pristiglih snimaka od strane strunog osoblja u saobraajno operativnom centru. Operater tada na osnovu realnih slika aktivira adekvatne slube (policija, auto-moto savez, hitna pomo) ime se izbegavaju preobimne akcije u sluajevima kada za njima nema potrebe.

ITS u zonama radova na putu i koristi korienja ovog sistema

Slika 3. Struktura ITS-a koja se primenjuje u zonama radova na putu

Saobraajni znakovi sa promenljivim sadrajem emituju odabranu poruku vozaima. Mogue je objaviti tanu lokaciju nezgode, saobraajnu traku u kojoj se nezgoda dogodila, i da li se stvara zastoj u saobraaju. Zavisno od toga da li postoji detektor redova, moe biti objavljena i ova informacija kao i tana duina reda/toka, a sa sofisticiranijim elementima ITS-a i tana minutaa potrebna za prolaz vozila kroz problematinu zonu puta. Na displeju ovih znakova se po potrebi objavljuje preporuena ili maksimalna dozvoljena brzina vozila na deonici puta na kojoj se izvode radovi. Snimci sakupljeni sistemom kamera se obrauju i emituju preko televizije ili websiteova. Praenjem snimaka koji se obnavljaju svakih par minuta vozai mogu unapred planirati put, pravcem sa najmanje zastoja. Na website-u ili televiziji je mogue prikazati mapu sa razliito obojenim deonicama puta u zavisnosti od prosene registrovane brzine kretanja vozila na njima. Specijalizovane radio stanice emituju unapred snimljene poruke vozaima o preporuenom ponaanju na putu u skladu sa tipom vanredne situacije na njemu. Komercijalni pejding servisi svojim pretplatnicima mogu takoe slati informacije o stanju na putevima.

ITS u zonama radova na putu i koristi korienja ovog sistema

Par primera korienja, odnosno upotrebe ITS- u zonama radova na putu Trajanje stvarnog vremena putovanja
Predstavlja stvarno ili realno vreme putovanja, gde se kompjuterski softver koristi da predvidi sadanje vreme putovanja na odreenoj deonici autoputa. Informacije mogu kasnije biti prikazane vozaima preko saobraajnih znakova sa promenljivim sadrajem( semafor tabli), prikazana putem interneta, ili prosleena putem pejdera, odnosno mobilnog telefona.

Slika 4 . Prikaz saobraajnih znakova sa promenljivim sadrajem, u funkciji obavetenja o stvarnom vremenu putovanja Zato prikazivati vreme putovanja vozaima, odnosno korisnicima? Prikazivanjem informacija o stvarnom vremenu putovanja, vozaima se omoguava da, na osnovu informacija koje su dosad primili, odlue kojom e se putem kretati. Ukoliko je vreme putovanja autoputem veliko, ili se dogodila neka saobraajna nezgoda na toj deonici, vozai mogu da iskoriste alternativne putanje. Takoe, ovim sistemom se obavetavaju vozai o stanju saobraaja na deonici, to u svakom sluaju smanjuje stres, i nervozu, koja moe biti prouzrokovana guvama, i kolapsom. Ako se stvarno vreme putovanja prikazuje na internetu, istorijat baze moe da prikae vozaima podatke i informacije o proseno vremenu putovanja na toj deonici, za odreenom vreme u toku dana, kao to je prikazano na slici

ITS u zonama radova na putu i koristi korienja ovog sistema

Slika 5. Istorijat stvarnog vremena putovanja u periodu od 6-9 h, kao i prosene brzine

Slika 6. Stvarno vreme putovanja u toku dana Na slici prikazano je vreme putovanja u sekundama u odnosu na odreeno vreme u toku dana. Moe se uoiti da je najvee vreme putovanja, oko 800s u periodu od 6h do 9h, zatim vreme putovanja od oko 500s u periodu od 2h do 3h, a u ostalim asovima je vreme putovanja delimino isto, i to oko 400s.

ITS u zonama radova na putu i koristi korienja ovog sistema

Dynamic Late Marge System

Ovaj sistem se koristi za obavetavanje vozaa da koriste obe trake, i skrenu u drugu traku gde e se ujediniti sa ostalim saobraajem na prilazu uskog grla. Kako ovaj sistem funkcionie? Sistem se aktivira ako dodje do zatvaranja traka, zbog radova na putu. Svi saobraajni znakovi sa promenljivim sadrajem) e biti crne boje, sve dok senzori ne detektuju poremeaj u saobraaju. Kada sistem detektuje poremeaj, prikazuju se sledee poruke prikazane na slici, ova poruka upuuje vozaima da koriste obe trake sve do take skretanja.

Slika 7. Prikaz semafor table Kada vozai stignu da take ujedinjenja (merge point), ceo saobraaj te trake bi trebalo da se preusmeri u drugu traku. Ako sistem ne detektuje red, vozai e pratiti standardne statine znakove i ujediniti se kad omogue sebi prilaz drugoj traci.. Zato koristimo Dynamic Merge Late? Pri ovakvim stanjima, dovodi se do nedevoljnog iskorienja kapaciteta u blizini zona radova na putu. Uz pomo ovog sistema ohrabruju se vozai da koriste obe trake sve do take ujedinjenja, tako da se neiskorien kapacitet redukuje, i duine redova se skrauju. Takoe, sistem pomae u onemoguavanju opasnih skretanja u poslednjoj sekundi, koji vrlo lako mogu da dovedu do saobraajnih nezgoda. Sistem e isto potpomoi u slabijoj promeni traka, sve do take ujedinjenja, i uniformisati jainu distibucije u putovanju saobraajnicama.

Slika 8. Prikaz informacija na semafor tablama

10

ITS u zonama radova na putu i koristi korienja ovog sistema

Ovaj sistem je razvijen u Baltimoru. Sistem je obuhvatao etiri lako prenosiva, promenljiva znakova (PCMS), oprema je takoe obuhvatala mikrotalasne senzore, kako bi se pratili talasr kretanja saobraaja kzoz zone sa radovima na putu. Deo opreme bile su i veb kamere, kako bi saobraaj mogao da se posmatra. Sistem je upotrebljavao elijski modem za komunikaciju i baterije na solarno punjenje kako bi obezbedili energiju sistemu. Sistem je prikazivao i informacije o saobraaju na vebsajtu, koje su bile dostupne korisnicima. Slika 9. Aplikacija sistema Dynamic merge late

Broj agresivnih manevrisanje se, uz pomoc ITS- a smanjio, u vrnim asovima od 50-70%, to dovodi do umanjenja i broja saobraajnih nezgoda.

11

ITS u zonama radova na putu i koristi korienja ovog sistema

Koristi uvoenja ITS-a na realnim primerima

Autoput 295, Vaington 2006- e godine okrug Kolumbije, Ministarstvo za Transport (DDOT) je uvelo ITS sistem na autoput 295 u Vaingtonu. Sistem je pokrivao deonicu od priblino 7 milja autoputa 295, nekim komponentama na oblinjim marutama. DDOT je dizajnirao i obezbedio sistem koji e pomoi da se smanje zaguenja i obezbede informacije o relanom vremenu putovanja (stvarno vreme putovanja). Ove informacije bi bile dostupne korisnicima u zoni, kao i putem interneta. Glavni ciljevi DDOT-a vezani za ITS sistem bili su da nadziru stanja i omogue mobilnost i bezbednost kretanja kroz zone radova na putu. Da bi ovo postigli, moraju da obezbede upravljanje saobraaja kroz puteve sa uskim grlom, stvaranje ogromne podrke saobraaju.. Lokacije i skica sistema prikazana je na slici.

Slika 10. Autoput 295, ITS u zoni radova na putu

12

ITS u zonama radova na putu i koristi korienja ovog sistema Bazirani na unapred odreenim zakanjenjem i granicama varijacija brzina, sistem je omoguavao stvarno vreme putovanja, i predlagao alternativne marute putem saobraajnih znakova sa promenljivim sadrajem, za periode sa visokim zaguenjima. Autoput 295 je zastupljen i korien autoput, kojim se prevozi vie od 100,000 vozila dnevno, izmeu Marylanda i Vaingtona. Fokusiranje na procenu: Glavni objekti sistema bili su da: 1. Smanji zaguenja u zonama kroz urbani koridor sa velikim brojem putovanja 2. Obezbedi informacije o brzini, kako bi upozorio korisnike o sporom kretanju saobraaja na koji nailaze. 3. Obezbedi informacije potrebne za planiranje, kao i informacije potrebne osoblju DDOT-a za objavljivanje i prikazivanje putem interneta 4. Izgradi poverenje javnosti u informacije o stvarnom vremenu putovanja Tim koji se bavio analiziranjem, fokusirao se na duini zastoja. Pre nego to su detektori pokrili veliko podruje du autoputa 295, tim je koristio samo arshivske sistemske podatke u analizi, i nije pronaao potrebu za uvoenje dopunskih detektora za arhiviranje dodatnih podataka. Arhivski podaci saobraaja sadrali su vie od milion snimanja u periodu od 1. novemrba 2006. do 15. avgusta 2007. Rezultati: Tim je izraunao duine redova tokom zastoja, koristei detektore i odvajajui vremenske periode tokom kojih je brzina manja od 30 milja na sat. Na osnovu podataka, tim je procenio duine redova, koji su bili mnogo dui (esto ak pet puta dui), nego oni koji su dokumentovani od strane konstrukcijskog menadera, gde su redovi bili posledica uskog grla. Zbog velike razlike izmeu procenjene i zapaene duine. Analiza duine reda pre i posle izvravanja se pokazala neubedljivom. Tim je takoe izumeo modele za testiranje preusmeravanja, kada je sistem aktivan. Rezultati su pokazali da se jaina nivoa znaajno promenila kada je sistem prosledio iinformaciju u zastoju i preporuio korisnicima alternativnu rutu. Tokom jednog perioda, sistem je uoio oko 90 % manje zaguenja tokom rada sistema. Steeno iskustvo i greke: Fleksibilnost sistemske konfiguracije je vana. DDOT je uspeno modifikovao originalnu skicu sistema i kasnije se po delovima koristila u raznim zemljama u susedstvu. Koristi dozvole za instaliranje opreme. Bilo je potrebno odreeno vreme kako bi se dobila odobrenja za odreene zahteve, pre nego to ugrade opremu u zonu.

13

ITS u zonama radova na putu i koristi korienja ovog sistema Autoput 35 , Teksas U oktobru 2006, ministarstvo za transport drave Teksas(TxDOT) su sproveli ITS sistem u zonama radova na putu na autoputu I-35, severno od Vaka. Uloga sistema je bila da snabde korisnike informacijama o stvarnom vremenu putovanja u kritinim stanjima, kao i da obezbedi voenje po alternativnim rutama tokom vremena u kojima se uoavaju velika zaguenja. TxDOT su nastojali da upozore korisnike, odnosno vozae na promenljivost brzine i da smanje zadravanje saobraaja, prouzrokovano smanjenjem kapaciteta, i pojavljivanjem uskih grla u zonama radova na putu. TxDOT je dizajnirao sistem prikazan na slici. Sistem se sastojao od est senzora, est saobraajnih znakova sa promenljivim sadrajem, centralnu komunikacijsku, i tri wajrles zatvorene krune video kamere. TxDOT su obezbedili sistem preko primarnog konstrukcijskog izvoaa radova.

Slika 11. Prikaz ITS-a na autoputu 35, Teksas Bazirani na unapred odreenoj brzini i granici zaguenja, sistem je obezbeivao informacije o stvarnom vremenu putovanja i preporuivao odreene rute preko 14

ITS u zonama radova na putu i koristi korienja ovog sistema saobraajnih znakova sa promenljivim sadrajem. TxDOT operater je nadzirao saobraajna stanja u zonama radova na putu pomou video kamera. Koristi: 1. Primarna funkcija sistema je da kontrolie zone i automatski pripremi informacije o alternativnim marutama korisnicima, na osnovu znaajnog vremena putovanja kroz zonu. 2. Druga korist koju prua sistem je upravljanje saobraajnim stanjima, izazvanim zaguenjima, loim vremenom, ili saobraajnim nezgodama. Fokusiranje na procenu: Glavni cilj ovog izuma bio je da redukuje potranju i zaguenja kroz aktivnu preusmeravanje saobraaja na izlasku iz zone radova na putu. Preusmeravanje je potstaknuto uspomo obezbeenih informacija o realnom vremenu putovanja i upravljanjem kretanjem po saobraajnicama, kako bi se upozorili korisnici na kritino stanje, i pruajui im informacije putem interneta, odnosno vebsajta. Rezultati: Tokom vremena sa velikim zaguenjima, vozai bi pratili preusmeravanje soabraaja prosleeno putem saobraajnih znakova sa promenljivim sadrajem. Veliki procenat saobraaja bi izvrio skretanje, kada bi mu sistem preporuio alternativni put. Tim je uoio promenu od 1 do 28% u kapacitetu saobraaja, tokom perioda zaguenja, smanjenje potrebe za ograniavanjem kapaciteta. Ovi rezultati su zasnovani na dvadeset posmatranja u periodu kada je sistem aktivno skree saobraaj tokom zaguenja, zbog izgradnje ili saobraajne nezgode. U toku ovih dvadeset posmatranja zakljueno je da su saobraajne nezgode u velikoj meri posledica zaguenja, a ne kontrukcije. Velike saobraajne nezgode deavaju se tokom perioda u kojem je saobraaj visok ( za vreme praznika i vikenda), i glavni su uzrok diverzija, vie nego to su uzroci tipina izgradnja ili uska grla. Steeno iskustvo i greke: Ponite rad na razvoju u ranijem stupnju koncepta tokom planiranju procesa Razvoj na ovom terenu je bio odloen na odreeno vreme zbog procesuiranja sistema. Kako bi se postigla maksimalna korist, ITS bi trebalo da bude prioritet bilo kojem ogranienju na putu. U dizajnu i izvravanju aplikacije ITS-a u zonama radova na putu, zastupnitvo bi trebalo da uzme u obzir izgradnju izvoaa radova to je ranije mogue, i to sve do najvie mogue granice. TxDOT je iskusilo odlaganje u modifikovanju ugovora koji obuhvata ITS sistem.

Analiziranje primera

15

ITS u zonama radova na putu i koristi korienja ovog sistema Ove studije vrednuju koristi razvijenog ITS-a u zonama radova na putu, i takoe dokumentuju kljueve lekcija nauenih na osnovu prethodnih iskustva. Zastupnitva zainteresovana za razvijanje slinih sistema mogu imati koristi na osnovu rezultata ovih studija. Zastupnitva mogu i da koriste steena iskustva i greke od razvijenih zastupnitva kako bi unapredili svoje znanje i pomogli u planiranju, dizajniranju i funkcionisanju zona pomou ITS-a. Ovakve iste studije odraivane su i u Miigenu, Arkansasu, kao i u Severnoj Karolini i svuda su ITS sistemi bili korisni. U Arkansasu je 82% anketiranih vozaa reklo da je ITS omoguio sposobnost da reaguju na spor ili zaustavljen saobraaj. Oko 50% anketiranih vozaa se sloilo da su se oseali sigurnije tokom vonje kroz zone radova na putu, zbog elektronskih poruka, njih 17% je imalo neutralan stav, 32% se nije sloilo, a 2% anketiranih vozaa nije odgovorilo. Na primer, u Miigenu, ustanovljeno je znaajno smanjenje prinudnih i opasnih skretanja kada su saobraajni znakovi promenljivog saobraaja bili upaljeni, kao i potencijalno smanjenje sudara.

Zakljuak

16

ITS u zonama radova na putu i koristi korienja ovog sistema

Tri osnovne prednosti koje nam korienje ITS-a u zonama radova pruaju su: poveanje propusne moi saobraajnice, poveanje bezbednosti saobraaja i smanjenje trokova pri rekonstrukciji i rehabilitaciji puteva. U pozitivne efekte njegovog korienja ubrajaju se i unapreenje komunikacije sa javnou i sa strunim slubama na putu. Poveanje propusne moi se postie prenoenjem informacija vozaima o trenutnim uslovima na putu, tako da oni mogu izabrati vreme i putanju svog kretanja. Ovaj efekat se ITS-om takoe moe postii usporavanjem saobraajnog toka kroz zonu radova. Poveanje bezbednosti se postie tako to se vozai pravovremeno obavetavaju o postojanju zona sa radovima i uslovima puta (da li je usporen ili zaustavljen saobraaj). Smanjenje broja nezgoda u odnosu na oekivane u zonama radova, kao i smanjenje posledica nezgoda su pokazatelj poveane bezbednosti. Uteda trokova se postie automatizacijom procesa koji su bili izvoeni manualno, ili su bili skupi, ili su oduzimali mnogo vremena. Manji broj potrebnog osoblja za upravljanje zonama radova je pokazatelj ove utede. Od izuzetne je vanosti da celokupan sistem ima pouzdane komunikacijske podsisteme jer njihov prekid ili loe funkcionisanje onemoguavaju sve druge elemente ITS-a da kvalitetno obavljaju svoju funkciju. Vano je da se u poetku korienja sistema obezbedi probni period u kome e svi njegovi elementi biti testirani. Potrebno je u sam proces planiranja uvoenja ITS-a ukljuiti sve interesne strane i sistem prilagoditi postojeim procedurama. Koordinacija je osnovni nain razvoja i uvoenja ITS-a u primenu u zonama radova.

Literatura

17

ITS u zonama radova na putu i koristi korienja ovog sistema

1. Use of intelligent transportation szstem in work zones, Maryland State Highway Administration, Office of Traffic and Safety 2. Effect of Intelligent Tranportation Systems in Work Zones, Evaluation of North Carolina Smart Work Zones, North Carolina Department of Transportation 3. Benefits of using Intelligent Transportation Systems in Work Zones, Federal Highway Administration 4. Primena inteligentnih transpornih sistema u zonama radova na putu, S.Petrovi, J.Miljkovi, Privredna komora Beograda

18