FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Kako poboljati proizvod? Ne udubljujui se u nain praktine realizacije, treba sagledati sve mogunosti poboljanja postojeeg proizvoda (na primer, postavljanje eksera na tokove automobila da bi se poboljala prohodnost po snenim i zaleenim putevima).

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Mogunost drugaije upotrebe. Kakvu drugu primenu moe imati proizvod u postojeem obliku. Kakvu drugu primenu moe da ima proizvod ako se modifikuje. Moe li proizvod da izvrava neku funkciju koja prvobitno nije bila predvi|ena (rezervni toak kod vozila poeo je da se koristi na osnovu ideje koja je prvobitno bila predviena za avione).

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Modifikacija Predvideti promenu spoljanjeg izgleda, oblika, konfiguracije, konture, mase, obrade, boje, zvuka i sl. (neosporno je da redovna godinja izmena modela, na primer, automobila, mobilnih telefona i sl. uestvuje u promeni ukusa i potreba irokog kruga korisnika).

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Poveanje Napraviti (zamisliti) proizvod veim, viim, duim, irim, teim, vrim, itd.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Umanjenje Napraviti proizvod kompaktinijim, kraim, uim, lakim, izostaviti neto i sagledati, na primer, mogunost njegove minijaturizacije (pojava mikroema dovela je do stvaranja nove oblasti industrije - tehnike tampanih kola).

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Prilagoavanje Da li postoji neto slino ta moe da zameni dotini proizvod. Da li se moe pronai slinost sa neim drugim. Da li meu rezervama i suvinostima ima neega to bi se moglo iskoristiti za neto drugo (presujui strugotinu, koja se do tada samo spaljivala, drvopreraivake kompanije su poele da proizvode ivericu).

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Suprotan prilaz Pokuati sa suprotnim prilazom, osmotriti proizvod sa druge strane, obrnuti proizvod, vrh postaviti na dole, osmotriti ga sa svih strana, primeniti drugu konfiguraciju, koristiti se drugim principom rada (na primer, vakum pumpa kao kompresor, reduktor kao multiplikator, itd.).

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Promena spoljanjeg izgleda Izmeniti boju, oblik ili model, konturu, promeniti ambalau ili nain pakovanja (na primer, telefoni u boji ili ambalaa u boji nesumnjivo privlae veu panju kupaca). Uinak ovih zahvata mogue je odmah ustanoviti posredstvom postignute cene proizvoda na tritu. Meutim, treba imati u vidu da takve "novine" veoma brzo gube svoju osnovnu poruku, tj. gube "komunikacioni kvalitet".

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Naputanje ustaljenih reenja Stvarati stilizovana konstrukciona reenja proizvoda, ponavljati na njima elemente konstrukcija, koje su bile popularne u prolosti: koristiti u konstrukciji tua iskustva i sl. Stvaranje prepoznatljivog i originalnog oblika, koji se moe odmah uoiti i prepoznati, jednim pogledom, je jedan od osnovnih ciljeva dananjih kompanija i vodeih projektanata u njima.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Premetanje Pokuati sa drugaijim rasporedom komponenata, zameniti jednu komponentu sa drugom, drugaije ih meusobno spojiti (kod vozila se motor postavlja i napred i pozadi, pogonski tokovi su danas najee prednji, mada to ranije nije bio sluaj, itd.).

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Zamena Proanalizirati ta se sa im moe zameniti: metal plastinom masom, plastina masa metalom, svetlo sa tamnim, krug kvadratom, itd. Kakvim drugim procesom, principom, teorijom ili metodom se moe koristiti (primena plastinih odbojnika kod automobila omoguava jeftiniju proizvodnju, omoguava smanjenje mase vozila, a i otklanja probleme oko korozije).

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Povezivanje Kombinovati razliite ideje i principe, metode, komponente, podsklopove, aparature, rezultate (dobar primer povezivanja inenjerskih principa je primena raunara za regulaciju rada elektromotora kod tzv. regulisanih pogona).

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Izostavljanje Razmotriti mogunost izostavljanja nekih komponenata posredstvom objedinjavanja razliitih funkcija u jednoj komponenti.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Udobnije korienje Nastojati da proizvod bude to laki kako bi korisniku olakali rad, da bi bio udobniji za korienje, da, po mogunosti, radi automatski i sl. (fen za kosu, elektrina pegla, motorna testera, itd.).

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Bezbednost Koje ureaje, kontrolne organe, davae ili, uopte, svojstva treba da ima proizvod da bi se izbegla mogunost nesretnih sluajeva, telesnih oteenja, eksplozije i sl. Stvarati netoksine proizvode, koji se ne mogu upaliti, koji ne raju, koji se ne lome. Novi proizvodi moraju biti pouzdaniji od konkurentskih proizvoda, manje opasnim pri korienju, vri (na primer, elektrini aparat za brijanje, plastine flae za tene deterdente, sapune, ampone, parfeme, pia, itd.).

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Smanjenje trokova proizvodnje Proanalizirati ta se treba uraditi da bi se smanjili trokovi proizvodnje dotinog proizvoda. Na primer, moe se postaviti zahtev da se smanje trokovi proizvodnje za, na primer, 10%, 20% ili ak 50%.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Smanjenje mase Mada je ovaj zadatak delimino povezan sa prethodnim, moe se traiti smanjenje mase, bez obzira na cenu, iz isto eksploatacionih razloga (na primer, kod runih motornih testera, mobilnih telefona i sl.).

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Smanjenje potronje energije S obzirom na ogranienost energetskih izvora, danas je izuzetno vano da proizvodi troe malo energije, tako da se ovom faktoru mora posvetiti izuzetno velika panja. To se moe postii, pre svega, poveanjem stepena iskorienja, smanjenjem mase pokretnih delova, izbegavanjem praznih hodova i sl.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Poveanje stepena iskorienja Imajui u vidu cenu i optu nestaicu energije, ovom faktoru se posveuje velika panja, jer se posredstvom njega najvie moe uticati na utedu energije.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Smanjenje ili potpuno spreavanje zagaenja ovekove okoline Danas mnogi meunarodni standardi postavljaju izuzetno stroge zahteve pred sve proizvode, po pitanju ouvanja ovekove okoline (izduvni gasovi iz automobila, buka i sl.), tako da se tom faktoru mora posvetiti velika panja pri osvajanju novih proizvoda.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Metoda uivljavanja u ulogu Ova metoda za dobijanje ideja sastoji se u "uivljavanju u ulogu". Pri korienju ove metode neophodno je da ovek, zanet traenjem ideja, postavi sebe u ulogu posmatranog proizvoda ili ideje i, odgovarajui na sopstvena pitanja, predstavi sebi ta bi on radio u tom sluaju. Ova metoda se takoe efikasno koristi za proveru ostvarivost ideje: za to jedan od konstruktora "postaje" ideja a drugi mu postavljaju sugestivna pitanja, koja brane i kritikuju tu ideju.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Metoda oiglednog prikaza zadate funkcije Pojava stvaralakih reenja moe se postii i pravilnom postavkom zadatka. Naime, inenjeri esto gube vreme na reavanju nedovoljno formulisanih ili nepotpuno definisanih problema. Metoda oiglednog prikaza zadate funkcije ima za cilj da preko postavke zadatka, u kojoj se posebna panja posveuje nameni proizvoda, obezbedi postepen i osmiljen prelaz sa zadate funkcije na koncepciju reenja, koje e u potpunosti zadovoljiti postavljene zahteve.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Metoda dijagrama ideja Metoda dijagrama ideja zasniva se na izradi dijagrama moguih reenja postojeeg problema. Sastavljanje dijagrama zapoinje pretraivanjem irokih oblasti, koje mogu da poslue kao izvor ideja, zatim podoblasti, uih oblasti, pa sve do konanog reenja. to je dijagram detaljniji, tim je vea verovatnoa iznalaenja korisnih ideja. Oigledno predstavljanje nekih ideja omoguava jasnije shvatanje problema, a to, nesumnjivo, podstie konstruktora na stvaralaki prilaz.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

Naini transporta Prirodni Samostalni Korienjem ivotinja Korienjem pomonih sredstava Po zemlji Po vodi Pomou transportnih sredstava Po vazduhu Po drumu Po inama

6. AS
Peke Plivanjem Jahanjem Zapregom Biciklom Rolulama U amcu Zmajem Automobilom Autobusom Vozom Metroom Tranvajem amcem Jahtom Brodom Na vazdunom jastuku Avionom Helikopterom

Slika 5.2 Tipian izgled dijagrama ideja (on nije potpun i moe se dopunjavati)

Po vodi

Po vazduhu

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Metoda matrice ideja

Sloenija metoda generisanja ideja se zasniva na morfolokoj (morfologija - nauka o oblicima u opte) analizi nezavisnih promenljivih, povezanih sa postavljenim problemom ili reavanim zadatkom. Pri primeni ove metode, vri se dekomponovanje globalne funkcije sistema, pri emu se morfoloki pristup zasniva na analizi unutranje grae objekta. Za svaku promenljivu posmatraju se razliiti parametri, vrste sistema, svojstva ili metode. Sveukupnost tih karakteristika obrazuje tablicu ili matricu ideja. Razliito sagledavanje ukazanih karakteristika rada i alternativnih ideja obino navode na reenje postavljenog zadatka.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Vrsta transportnog sredstva: Drumsko vozilo insko vozilo Brod Avion

Slika 5.3 Morfoloka matrica ideja

Izvori energije: Elektrina energija iz mree Elektrina energija iz akumulatora Solarna energija Atomska energija Hemijska energija - vrsta goriva Hemijska energija - tena goriva Hemijska energija - gasovita goriva

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Metoda "Bujice ideja" (Brainstorming) "Bujica ideja" predstavlja metodu za dobijanje novih ideja putem stvaralake saradnje pojedinih lanova organizovane grupe ljudi (davalaca ideja). Ova metoda se moe uspeno koristiti u sledeim sluajevima: - kada se pretraivanjem izvedenih reenja ne nalazi ni jedno zadovoljavajue reenje, - kada preovlada miljenje da sa poznatim reenjima ne treba ii dalje i - kada se zahteva potpuno naputanje uobiajenih reenja.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Ovom metodom podstie se misaoni proces lanova grupe da iznesu svoje ideje iako izgledaju nepraktine ili neobine. Kod tog procesa vano je pridravati se dva pravila: "bez kritike!", "sve ide i sve je mogue!". Na taj nain lanovi grupe mogu iznositi svoje ideje bez bojazni da e im se drugi smejati. Primeri kritikih primedbi, koje bi bile u suprotnosti sa prvim pravilom, su: "to ne bi nikad uspelo, jer ... , "ovo smo ve probali, ali ... , "niko se sa tim ne bi slagao", itd.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Izborom problema Probleme je potrebno registrovati i rangirati po odreenom redosledu, po kojem se obino i reavaju. Po pravilu, za kriterijume za rangiranje, usvajaju se: - trokovi, odnosno, utede koje mogu nastati, - nezadovoljstvo korisnika, - mogunost brzog reavanja problema, - visini ulaganja (trokova) za otklanjanje problema, itd.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Opis problema Za opis problema, najee, je potrebno mnogo podataka. Meutim, treba se ograniiti samo na one pomou kojih se problem moe reiti. lanovi grupe iznose podatke koji se registruju. Podaci se skupljaju postavljanjem pitanja: ta, ko, gde, kako, kada, otkud, kome i sl. Ako se ne moe dovoljno kvalitetno opisati problem mogu se angaovati specijalisti sa strane da to uine.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Analiza problema Sve prikupljene injenice se analiziraju postavljanjem pitanja: Zato? Ako nema dovoljno podataka za odgovor na to pitanje, potrebno je, ponovo, vratiti se na prethodnu fazu. injenice se razvrstavaju po redosledu po kojem utiu na problem (sa A se oznaavaju one injenice koje imaju najznaajnije dejstvo, sa B one manje znaajne a sa C jo manje znaajne).

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Predlog reenja problema i odluka Predloena reenja se ispisuju na posebnom listu gde se ujedno vri njihovo ocenjivanje (sa A, B ili C) prema: - mogunostima realizacije, - trokovima i potrebnom vremenu za realizaciju, - radnim uslovima, - kvalitetu reenja i sl.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Uvoenje reenja u proizvodnju Za uvoenje usvojenog reenja u proizvodnju potrebno je napraviti plan, tj. redosled aktivnosti pri uvoenju i njime zaduiti pojedine lanove grupe.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Odravanje reenja Nakon provere funkcionalnosti reenja u praksi, uklanjaju se eventualne potekoe (opet ovom metodom) i nastoji se da se proizvod to due odri u proizvodnji.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Metoda 635 Ova metoda se razvila na osnovu metode "Bujica ideja" i u osnovi je veoma slina njoj. Rad se obavlja u grupi od 6 eksperata, koji zajedniki analiziraju problem, definiu zadatke i ogranienja. Svaki od uesnika ispisuje na papiru svoja 3 reenja definisanog zadatka, sa odgovarajuim obrazloenjima, i dodaje susednom uesniku. Svaki naredni uesnik ih dopunjuje, kritikuje i dodaje sledeem uesniku. Svaki papir obilazi 5 krugova. Prednosti ove metode su: - sistematsko dopunjavanje osnovne ideje i - mogunost praenja razvoja pojedinih reenja, dok se kao nedostatak moe navesti izvesna izolovanost pojedinih lanova grupe.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Opta metodologija pronalaenja novih ideja Pod optom metodologijom pronalaenja novih ideja podrazumeva se tano propisan redosled postupaka dolaenja do novih reenja, korak po korak. Takva "tehnologija" omoguava da se nova ideja definie posredstvom apstraktnih struktura (funkcija), koje treba da dovedu do reenja, koja ne moraju biti slina postojeim. Pri traenju novih reenja ne treba beati od postojeih reenja, ali ne treba se ni vrsto vezati za njih, jer se time ne omoguava dalji (intenzivniji) razvoj tehnike.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

U okviru ove metode rad se odvija po sledeim koracima: 1. Izbor problema sa liste problema (Registra ideja). 2. Prikupljanje i upoznavanje ~njenica o odabranom problemu, nakon ega se pravi spisak podataka o problemu. 3. Vrednovanje i analiza podataka, tako to se svaka karakteristika razmatra sa stanovita: - ta i zato se radi, - ko i zato to radi, - gde i zato se radi, - kako i zato, - kad i zato, - koliko i zato, - za koga i zato.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

4. Izbor jednog od moguih reenja, kojeg, zatim, treba dalje razvijati da bi se moglo koristiti. Meutim, pre toga ga treba razmotriti sa stanovita: - ostvarivosti, - trokova, - potrebnog vremena za osvajanje i - spojivosti sa drugim idejama. 5. Primena dotine ideje u praksi, to zahteva: - izradu plana primene, - testiranje ideje na nekom uzorku, - uvoenje i osposobljavanje ljudi, - izrada dokumentacije o odabranoj ideji, - objavljivanje njenih karakteristika iroj javnosti, - odavanje priznanja autorima.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

6. Odravanje primenjene novine kako bi njena primena postala uobiajena. To zahteva: - neprestano (povremeno) proveravanje da li je dotina novina (ideja) upotrebljiva i - obnavljanje ovog postupka sa ciljem reavanja potekoa na koje je eventualno naila dotina ideja. Ovakvim radom stvaralako razmiljanje praktino nikada ne prestaje.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Metoda propisivanja eljenih karakteristika Ova metoda se zasniva na definisanju eljenih karakteristika proizvoda, a zatim se svaka od karakteristika analizira s ciljem da se iznau naini za njeno ostvarivanje. Od lanova tima, koji rade na usavravanju proizvoda, trai se da predloe modifikaciju karakteristika radi njihovog poboljanja ili poveanja privlanosti proizvoda. Na primer, zahtev da se omogui jae pritezanje zavrtnjeva i da se sprei kotrljanje odvrtaa po stolu, uticao je na pojavu odrvrtaa sa estostranom rukom, umesto do tada korienih sa okruglom drkom.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Metoda ciljne cene Metoda ciljne cene (Target Costing metoda) primenjuje se pri razvoju novih i/ili usavravanju ve postojeih proizvoda, kakvih ve ima na tritu, kako bi se novim proizvodom postigla cena koja moe da obezbedi uspeno poslovanje kompanije. Naime, u veini sluajeva unapred je definisana prodajna cena proizvoda, pa se novim proizvodom kompanija mora uklopiti u tu cenu. To znai da se od prodajne cene, odbijanjem poreza i zarade, dobijaju dozvoljeni ukupni trokovi proizvodnje i, na osnovu toga, definie konstrukcija proizvoda.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Pri tome je veoma vano znati: - ta je kupac spreman da plati, - kako stoje konkurentski proizvodi na tritu, - kako stoji postojei (sopstveni) proizvod na tritu, - kakva je njegova trina pozicija u poreenju sa konkurencijom, - da li se oekuje pojava inovacija na proizvodu, - kakve prednosti donose inovacije, - kakve koristi od toga imaju kupci, - kakve trokove treba oekivati od primene inovacija.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Metoda traenja greke Metoda traenja greke se zasniva na iznalaenju greaka, kod postojeeg proizvoda, sa ciljem njihovog otklanjanja i time poboljanja karakteristika proizvoda.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Metoda kataloga Metoda kataloga, tj. metoda korienja zbirke poznatih i proverenih reenja, najvie se koristi pri konstruisanju elemenata a manje pri projektovanju sistema i procesa. Ti katalozi obino sadre kompletan pregled moguih reenja, ime je omoguen brz pristup reenjima koja zadovoljavaju definisanu funkciju i ogranienja. Katalozi se obino formiraju tako da predstavljaju delove jednog sistema meusobno usaglaenih celina. Oni se danas koriste posredstvom raunara, ime je olakano pretraivanje postojeih reenja i njihovo kombinovanje.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Proces odluivanja U pojedinim fazama stvaralakog procesa potrebno je izvriti selekciju i izbor ideja, tj. sprovesti odluivanje. Odluivanje se vrpi na osnovu: - ciljeva, - alternativa, - metoda, - kriterijuma i - uslova okoline.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Odlike stvaralakog procesa Obino stvaralake ideje ne nastaju trenutno, kako to neki autori ponekad tvrde kako bi mistifikovali stvaralaki proces. esto se moe uti kako je pronalaza neku savreno novu ideju dobio sasvim sluajno "videvi" je u detalje uopte ne razmiljajui prethodno o tom problemu. Takvi dogaaji se deavaju zaista veoma retko i najee predstavljaju samo preuveliavanje. Do nove ideje se obino dolazi nakon dugotrajnog i mukotrpnog rada i razmiljanja, o nekom problemu, mnogih eksperimenata i traganja za novom idejom.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Da bi se postigao uspeh treba: - pustiti da se razmilja o svemu, - obezbediti socijalnu sigurnost i korist inovatorima, - preuzeti odgovornost i odati priznanje za postignute rezultate, - prikazati da rukovodstvu kompanije nije svejedno ta i kako rade i razmiljaju njegovi projektanti i konstruktori.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

1. etapa: Zabrinutost i uvianje zadatka Stvaralatvo najee zapoinje sa time to se u odreenoj situaciji ovek susree sa nekim problemom koji ga nervira i izaziva u njemu zabrinutost i nemir. Takva situacija stavlja pred njega odreeni problem, primoravajui ga da se angauje na njegovom reavanju, odnosno, da preduzme neke korake ka njegovom uklanjanju. Smatra se da je potreba osnova pronalazatva i da samo aktivnost stvara pronalazaa.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

2. etapa: Priprema Etapa pripreme predstavlja period saznavanja i usmeravanja misli (umna delatnost). To je veoma vana etapa i zahteva najveu disciplinu uma. Na ovoj etapi se veoma detaljno ispituju sva mogua reenja i razliite kombinacije, koje omoguavaju stvaranje zadovoljavajueg reenja. Posebno treba istai da samo kvalitet stvara kvalitet. esto problem moe biti reen ve i na ovoj etapi. Meutim, ako se dovde i ne dobije reenje, koje zadovoljava projektanta, on se, u svakom sluaju, detaljno upoznaje sa problemom i to u najsitnije detalje, to e mu biti od velike koristi pri narednim etapama razmiljanja.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

3. etapa: Iznoenje ideja Na ovoj etapi je projektant u potpunosti informisan sa svim moguim varijantama, no on jo uvek nije sposoban da predloi stvaralaku ideju i nastavlja da traga za reenjem, ili, ako je to potrebno, odustaje od tog zadatka i prelazi na izvravanje nekog drugog. Ovaj period se karakterie poetkom smiljenog rada na reavanju problema. Problem stvaraju one ideje, koje naknadno "dozrevaju" tokom vremena, kada projektant nesvesno proverava razliite "zaboravljene" kombinacije.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

4. etapa: Ozarenost Do ozarenosti se dolazi kada stvaralaka ideja ili originalno reenje dolazi trenutno, obino u periodu odmora ili za vreme obavljanja nekih drugih radova koji najee nisu povezani sa reavanim zadatkom, ali obavezno nakon dugotrajnog razmiljanja o tom problemu. Neki smatraju, da je mogue dublje proniknuti u sutinu ideje tek kada mozak aktivno "ne radi" (esto za vreme sna ili odmora). Na primer, sigurno vam se ve desilo da bezuspeno pokuavate da se setite neijeg imena, naziva mesta ili broja telefona a da se posle toga setite, kada razmiljate o neem sasvim drugom i kada vam ta informacija, obino, i nije vie potrebna. To je neto slino ozarenosti.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

5. etapa: Provera Kada se doe do neke stvaralake ideje treba je proveriti i oceniti, da li je ona stvarno reenje postavljenog zadatka. Za takvu ocenu neophodni su podaci, koji e potvrditi, da je dobijena ideja stvarno vredna. To se obino moe utvrditi analizom, ili pomou eksperimenta, a ponekad i na osnovu miljenja priznatih autoriteta. Taj proces se naziva proverom i esto zahteva veliki napor. To je poslednja i najvanija etapa stvaralakog procesa.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Prepreke stvaralatvu Uporedo sa primenom metode generisanja ideja i stimulisanja stvaralakog procesa, neophodno je ukloniti mnoge jednostavne prepreke, koje ometaju stvaralaki prilaz projektovanju. Te prepreke mogu biti line i organizacione prirode, mada su one najee meusobno povezane i prepliu se.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Prepreke line prirode: Odsustvo elastinosti. Poznavanje odreenih predmeta, ili koncepcija, stvara odreene neizmenljive predrasude o njihovoj funkciji, ime se ograniava njihova vrednost. Na primer, smatra se da builica slui samo za buenje, meutim, dodavanjem odreenih prikljuaka ona se moe koristiti i kao testera, brusilica, mirgla, pumpa i sl.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Navike. Ovde se misli na korienje ranijeg naina razmiljanja i ranijih metoda analize i prilaza reavanju problema. Kada se odreuje nain prilaza reavanju nekog problema, esto se polazi od toga da se novi problemi reavaju starim metodama. Ne sme da vas obeshrabri to to vi ne znate kako se to radilo ranije, nemojte se truditi da prilagoavate reenje onom ranijem. Pronalazite sopstvene metode koje su u stanju da obezbede zadovoljavajue reenje. To je posebno vano u naunoistraivakom radu.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Usko praktian prilaz. Pravolinijski prilaz je karakteristian po tome, to umesto da se svestrano analizira problem, njemu se direktno prilazi, i to odmah na injenice, ime se veoma brzo vri opredeljenje za konano reenje. Prevremeno definisanje detalja gui svaku mogunost stvaralatva. Pri reavanju nekog novog problema, ili pri razradi novog proizvoda, najbolje je na poetku razmisliti o svim varijantama, ak i o onim koje se nisu pokazale kao korisne, a zatim se razmiljanje usmerava na najrealnije reenje.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Preterana specijalizacija. Specijalizacija moe jako da ograniava vidokrug, tako da tehniko znanje inenjera i njegovo shvatanje realnog sveta bude plitko, to moe da bude prepreka iznalaenju novih ideja, koje se obino nalaze na spoju razliitih disciplina. Nikada ne treba odustati od neke ideje samo zato to se ona nalazi izvan granica naune discipline koju pokriva projektant. Uvek treba nastojati da se, po mogunosti to vie, proire znanja o razliitim oblastima: o psihologiji, medicini, umetnosti, ekonomiji. Treba gajiti u sebi radoznalost. Ne treba "sedeti u eliji" i ne treba ii samo po "utabanim stazama".

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Uticaj autoriteta. esto se inenjeri (a naroito studenti) u velikom stepenu nalaze pod uticajem miljenja i metoda priznatih autoriteta, tako da oni odmah priznaju njihovu vodeu ulogu u toj oblasti i ne mogu u sebi da skupe kvalitete koji su potrebni pronalazau. to se ovek bre ubedi u to, da njega okruuju isti takvi ljudi kao to je i on sam, tim je on pre sposobniji za stvaralaki rad. Stvaralake ideje ne zahtevaju podrku autoriteta, ako su to originalne ideje one mogu nastati samo kao rezultat samoizraavanja.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Strah od kritike. Ljudi sa stvaralakim sposobnostima raaju neobine ideje. to je vea ta sposobnost to su i neobinije ideje. Ako projektanta stalno zanima pitanje da li je njegova ideja prihvatljiva za druge, to samo moe da gui stvaralake ideje u njemu. Ako se ovek "zagleda" daleko, to se lako moe "logiki" pokazati da je skoro svaka predloena ideja loa ili neostvariva, zbog toga se mnogi boje kritike. Ne dozvolite da vas obeshrabre rei "to sam ja ve negde video", "to nee raditi", "nemogue je da se toga neko (obino nemac) ve nije setio", "to nee moi da se proda" i tome sline.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Nedovoljna istrajnost. Ozbiljne projekte moraju da vode vredni, ozbiljni, odluni, odgovorni, moralni, uporni, hrabri i istrajni ljudi, koji e, uz odgovarajuu motivciju, biti u stanju da ree svaki problem na koji naiu. Samosvest, samopouzdanje, samopotovanje i unutranja sigurnost, vane su osobine projektanta, koje u najveoj meri zavise od naina njegovog vaspitanja, kao linosti, u porodici i koli.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Prepreke organizacionog karaktera: Tenja ka brzom korienju ideja. Pritisak koji se vri na projektante, u cilju ubrzanja razvoja, obino dovodi do urbe i nepotrebne nervoze, poto je potrebno skratiti rokove koje je rukovodstvo pre toga predvidelo za razvoj.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Ako rukovodioci kompanije ne ele da rizikuju. Posebno treba imati u vidu da samo principijelno novi proizvodi mogu da obezbede veliku dobit kompaniji. Izrada onih proizvoda koje ve proizvode neki drugi proizvoai zahteva samo na izgled manje angaovanje i rizik. Naime, kod njih je potrebno obezbediti izuzetno visok kvalitet i veoma racionalnu (ekonominu) proizvodnju, kako bi se obezbedio plasman na tritu gde su drugi proizvoai ve prisutni sa istim ili veoma slinim proizvodima. Ovakav pristup je donekle opravdan samo u sluajevima kad kompanija nema dovoljno kreativnih ljudi, a to je najee posledica loe kadrovske politike dotine kompanije.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Nedovoljna informisanost. Nedovoljna informisanost projektanata o problemu koji treba da ree, kao i o mogunostima njegovog reavanja, mogu znaajno da utiu na kvalitet reenja. Zbog toga je potrebno da projektanti obavezno budu prisutni kada se preuzima svaki novi posao, kao i da redovno poseuju sajmove, izlobe, simpozijume i druge kompanije gde mogu da vide nova i korisna reenja.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Nedovoljna obuenost. Svakog novoprimljenog dizajnera prvo treba uvesti u posao (detaljno ga upoznati sa svim proizvodima, zadacima i nainima rada), a zatim ga treba stalno i sistematski obuavati i usavravati (inovacija znanja), jer znanje veoma brzo zastareva.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Nedovoljna ubeenost u ispravnost reenja. Prilikom definisanja nekog reenja treba nastojati da se svi stavovi usaglase. Ako se dizajneru naloi da rei neki problem na jedan nain, a on nije ubeen da je to i najboolji nain, ne moe se oekivati kvalitetno reenje.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Preokupiranost drugim problemima. Da bi se dobila vrhunska reenja ne sme se dizajner istovremeno optereti sa mnogo problema, koji e ga okupirati i ometati u reavanju postavljenog zadatka.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Preokupiranost poslovima. Pri definisanju radnih zadataka mora se voditi rauna o onome ta dizajner realno moe kvalitetno da uradi. Ne treba mu postavljati otre rokove jer se tada najverovatnije nee dobiti dovoljno kvalitetno reenje.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Nepravilno korienje ili nepravilna raspodela sredstava. Nenamensko korienje ili loa raspodela sredstava znaajno moe da utie na razvojne aktivnosti, kako na njihovu dinamiku tako i na njihov obim, zbog ega se ovom faktoru mora posvetiti posebna panja.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Zadovoljenje sa postojeim stanjem. Neambicioznost i zadovoljenje sa postojeim stanjem su siguran znak brzog propadanja kompanije, zbog toga se izboru, pre svega rukovodeih kadrova, mora prii krajnje odgovorno, a zatim i svih vodeih projektanata i konstruktora.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Tenja da se odri postojei sistem organizacije i rada. Ako je poslovanje dobro sigurno da nema razloga da se neto menja, meutim, to ne znai da ne treba neprestano tragati za mogunostima jo uspenijeg poslovanja.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Neangaovanje dizajnera koji stvaralaki misle iz razloga to se njima navodno "ne dopada sadanji nain rada". U okviru svake kompanije postoji jedan ui krug ljudi koji se posebno odlikuju sklonou ka stvaralatvu. Oni su obino nezadovoljni sa postojeim tehnikim i dizajnerskim reenjima i nastoje da ih izmene. To esto moe da ih dovede u sukob sa rukovodstvom kompanije. Zbog tih sukoba, oni ih ne angauju na kvalitetnim poslovima, zbog ega svakako trpe i ti ljudi i te kompanije. Takve ljude, bez obzira na meuljudske odnose, treba uvek angaovati na kvalitetnim poslovima, jer su oni sigurno u stanju da prue puno i kompaniji i drutvu u celini.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Loa stimulacija. Loa stimulacija u razvojnoj slubi uzrokuje negativnu selekciju kadrova, tj. odlazak onih najsposobnijih i najkreativnijih, a zatim i mali uinak onih preostalih. Zbog toga se pravilnoj stimulaciji mora posvetiti velika panja. Ona se nikada ne moe reiti na sasvim zadovoljavajui nain, iz isto subjektivnih razloga, pa je, pored materijalne stimulacije, esto potrebno: jednostavno rei: "Hvala vam!", javno istai projektanta, dati prigodan poklon, izrei rei ohrabrenja i podrke, izvriti linu prezentaciju postignutih rezultata.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Niska kultura rada. Ne oseanje obaveze da se tokom rada i neto uradi a posebno da se napravi neto novo. Ovo je u velikoj meri izraeno i u naim uslovima, poznata je krilatica "Imam dobar posao - nita ne radim", protiv koje se organizovano mora boriti celo drutvo.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Loa radna atmosfera. Ne odgovarajua struktura kadrova, ili loa raspodela poslova, moe da stvori takvu situaciju da su neki ljudi nezaposleni, odnosno nedovoljno angaovani, tj. da ne rade. Oni se etaju, priaju i smetaju onim drugima koji rade, u kojima se postepeno raa bunt i tenja da i oni ne rade. Zbog toga se ovom faktoru mora posvetiti velika panja.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Otra kritika dobrih ideja je najbolji nain za njihovo gubljenje ("to nee raditi", "ta ideja mi se ne svia", "to niko nee kupiti", "to je jako skupo", "to sam ve negde video", "sa tim nita neemo postii", "to smo ve probali", "niko se ne bi upustio u to", "to je protiv politike kompanije", "ve su nam rekli da se to ne moe uraditi", "to nije praktino", "svi bi nam se smejali" i sl.).

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Loi radni uslovi. Niska, ili visoka, temperatura u prostoriji moe znaajno da smanji uinak projektanata. Vei su trokovi kada se projektanti ne iskoriavaju u potpunosti nego koliko iznose trokovi, na primer, jednog klima ureaja.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

6. AS

Hvala na panji!