Tehni ki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjainin

INOVACIJE I PREDUZETNI TVO

mr Dragan okalo
Izvod: Inovacije i preduzetni tvo su u uzro no-posledi noj vezi jedno povla i drugo, jedno zahteva drugo, jedno je preduslov drugog... Cilj ve banja je da, u prilago enom obimu, prika e ova dva iroka polja delatnosti i njihovu me uzavisnost. U predavanju e biti kori ena savremena teorijska i praksti na iskustva, kao i statisti ki pokazatelji iz ove oblasti. PREDVIENI SADR AJ: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. I&R procesi mesto inovacija u ovim procesima; Inovacije - tehnoloke inovacije i njihova zatita; Primena inovacija sistematsko preduzetni tvo; Izvori inovacija postupak ideja-re enje; Preduzetni ke strategije; Oblici podrke inovacionim procesima Inovacioni-preduzetniki centri; Umesto zaklju ka; Referentna literatura.

Inovacije i preduzetni tvo

1. I&R procesi
Dimenzije strate kog pristupa razvoju: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. Tehnologija (kao eksterni i interni resurs); Istra ivanje i razvoj (eksterni i interni potencijal i dostignu a); Proizvodnja; Marketing; Tr i te (kupci i konkurenti); Finansije; Kadrovi; Organizacija i upravljanje; Ekologija; Pravno okru enje; Ekonomsko okru enje.

U nastavku je prikazan model koji prati nastanak i razvoj inovacije.

Slika 1. Model istraiva ko-razvojnog procesa1 Osnovna istraivanja ire granice naunih saznanja i zajedno sa postoje im invencijama i informacijama utiu na ostvarenje primenjenih istraivanja koja dovode do nastanka invencija (koje se mogu patentirati). Neke od invencija do ivljavaju preobra aj preko informacija koje su rezultat: laboratorijskih istraivanja, proizvodnje prototipa, istra ivanja tro kova i tri ta, probne proizvodnje itd. i koje smanjuju neizvesnost u pogledu tehnikih i ekonomskih karakteristika ideje. Ovo, u odreenom trenutku, dovodi do odluke da ideja mo e da se komercializuje ime postaje inovacija. Dalja primena i horizontalna difuzija inovacija ostvaruje se procesom uenja. Napomena: faze prikazane na prethodnoj slici ne mogu se ispratiti kod svake inovacije, osim kod jednog dela tehnolo kih inovacija.
1

Otkrie je utvrivanje nepoznatih objektivno postoje ih principa, zakona, svojstava i pojava materijalnog sveta. Radi se o otkri u neega to postoji u prirodi nezavisno od volje ljudi, to do pojave otkri a nije bilo poznato. Deo tih zakona, principa, svojstava i pojava je ve ustanovljen i na osnovu njih se formiraju predstave o okru enju. Otkri a ni po kom osnovu ne u ivaju pravnu za titu.

Strana 2 od 19

Inovacije i preduzetni tvo

2. Inovacije - tehnoloke inovacije i njihova zatita

Inovacije:
Ekonomske, organizacione, socijalne, tri ne, marketin ke, ekolo ke, politike...

Tehnolo ke inovacije

Inovacije obuhvataju naj iru oblast ljudskog delovanja; mogu, ali i ne moraju direktno biti vezane za pojedinca; nisu uvek direktno rezultat naunih istraivanja; nisu direktno vazane samo za privredu, znaajan broj inovacija upravo je u oblasti usluga...

Postoje trenutno dva naina posmatranja inovacija, oba ekonomska, i oba inovaciju posmatraju kao RADNJU NAD RESURSOM: Teorija ponude inovacija je radnja koja OBDARUJE RESURSE novim kapacitetima za stvaranje bogatstva. Inovacija u stvari KREIRA RESURS. Teorija tranje inovacija vr i PROMENU UPOTREBNE VREDNOSTI RESURSA u cilju zadovoljavanja neke potrebe potro aa. RESURS, zapravo, ne postoji dok ovek ne nae upotrebnu vrednost neega u okru enju (priroda, produkt ovekovog rada) i to ne to ne obdari upotrebnom vredno u. (svaka biljka je samo korov, svaka ruda je samo stena, svaki pronalazak samo baeno vreme i novac, svaka promena u oekivanju kupaca samo hir) Koji e od ovih pristupa biti primenljiv u praksi, zavisi od specifilnog sluaja. Ipak, najznaajnija oblast inovacija, posebno u privredi, su ipak tehnolo ke inovacije, to pokazuje istraivanje raeno tokom 30 godina u SAD.
Faktori uticaja na pov e anje produktivnosti privrede (iskustvo SAD)

Obrazovanje 12% Materijalni kapital 16%

Tehnolo ke inovacije 44%

Ekonomija obima 16%

Bolja alokacija resursa 12%

Strana 3 od 19

Inovacije i preduzetni tvo

Tehnolo ke inovacije

Pronalasci u upotrebi

Oblast tehnolo kih inovacija je izdiferencirana. Neki od elemenata mogu, i tite se zakonom, kao pronalasci, mada to nije osnovni preduslov njihove primene.
Patentirani pronalasci u upoterbi

Patentirani pronalasci

Za tita elemenata industrijske svojine, gde i pronalasci spadaju, definisana je Zakonom, za svaku dr avu posebno, odnono (za tita) na meunarodnom nivou. Zakon kojim se tite prava industrijske svojine (segment prava Intelektualne svojine), a koji je kod nas trenutno u upotrebi, datira iz 1995. godine. Slede neke od odredbi tog zakona. Patent je pravo kojim se titi pronalazak koji predstavlja novo tehniko re enje odreenog problema, koje ima inventivni nivo i koje je primenljivo. Mali patent je pravo kojim se titi pronalazak koji ima nii inventivni nivo. U materijalnom smislu, patent je pravo koje nosiocu toga prava daje iskljuivo pravo iskori avanja za ti enog pronalaska za odreenu teritoriju i za odreeni vremenski period. Model je pravo kojim se titi novi spoqni oblik odreenog industrijskog ili zanatskog proizvoda, odnosno wegovog dela. Uzorak je pravo kojim se titi nova slika ili crte koji mo e da se prenese na odreeni industrijski ili zanatski proizvod, odnosno na njegov deo. ig - je pravo kojim se titi znak koji u prometu slui za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizikog ili pravnog lica od iste ili sline robe, odnosno usluga drugog fizikog ili pravnog lica.

Pod za titu prava intelektualne svojine takoe spadaju: Autorskim pravom - se tite prava autora knji evnih, naunih i umetnikih dela, prava interpretatora, proizvoaa fonograma, videograma, emisija i baza podataka kao prava srodna autorskom pravu. Geografska oznaka porekla - je pravo kojim se tite oznake porekla i geografske oznake kojima se obele avaju proizvodi koje fizika ili pravna lica proizvode na odreenom geografskom podruju. Topografija integrisanih kola.

Strana 4 od 19

Inovacije i preduzetni tvo

Institucija koja slui za registraciju prava iz oblasti Intelektualne svojine kod nas je Savezni zavod za intelektualnu svojinu u Beogradu. Novi zakon kojim se tite prava industrijske svojine, kao segment prava intelektualne svojine je u fazi pripreme i dono enja, trebalo bo da bude usklaen sa zahtevima evropskih normi i sporazuima u ovoj oblasti. Zakonom se, mada predstavljaju tehnolo ku inovaciju, ne mogu za titi: Tehni ko unapreenje - smatra se tehniko re enje ostvareno racionalnijom primenom poznatih tehnikih sredstava i tehnolo kih postupaka kojima se posti e pove enje produktivnosti rada, pobolj anje kvaliteta rada, u teda materijala i energije, bolje iskori enje ma ina i instalacija, kao i pobolj anje kontrole i tehnike za tite rada. Koristan predlog - svaki predlog koji ne spada u pronalaske i tehnika unapreenja, a predstavlja racionalnije re enje ili izvoenje bilo kog radnog zadatka, preno enje tehniko - tehnolo kih iskustava i dostignu a ili organizacionih re enja iz drugih organizacija ili iz strune literature.

Pravo na tehniko unapreenje i koristan predlog priznaje organizacija u kojoj je ostvaren i primenjen taj predlog. Korisno je znati i slede e: Licenca - je ugovorno pravo iskori tavanja nekog oblika industrijske svojine: patenata, pronalazaka, modela uzoraka, robnih i uslu nih igova. Pod licencom se, dakle, podrazumeva pravo, odnosno ovla enje na iskori tavanje tueg prava, na nekom od oblika industrijske svojine. Vlasnik prava na nekom od oblika industrijske svojine mo e ovo svoje pravo da ustupi, uz naknadu ili bez nje, tre em licu radi iskori tavanja tog prava od strane tre eg lica. Licencom se prenosi ovla enje kori enja predmeta licence dok samo pravo ostaje davaocu licence.

O pravim srazmerama, pa i znaaju patenta kao prava za tite industrijske svojine govore slede i pokazatelji. Statistiki pokazatelji EPO (European Patent Organization)2 o procentualnom ue u pojedinih zemalja u patentnim prijavama, za 2001. godinu, dat je na slede em dijagramu. Referentni broj je 110.025 patentnih prijava.

postoje nepodudaranja sa WIPO

Strana 5 od 19

Inovacije i preduzetni tvo

IT 3.0% CH 3.5% GB 4.4% NL 4.9%

Pregled patentnih prijava po zemlji porekla u 2001. godini

1) 7.5% US [-0.6] 27.7%

FR 6.2% JP [+1.1] 18.0%

1) AT, BE, CZ, DK, ES, R, GR, IE, LI, LU, MC, PT, SE, TR * Ostali

DE

19.4% * [+0.1] 5.4%

Slede i dijagram prikazuje 10 IPC (International Patent Classification) klasa sa najve im brojem patentnih prijava u 2001. g. (prema podacima EPO)
10 IPC klasa sa najveim brojem patentnih prijava
0% Elektronske komunikacije Medicina, veterina, higijena Osnovni elementi u elektrotehnici Kompjuteri Organska hemija Merenje, testiranje Biohemija, genetski in enjering Vozila uop te Organska makromolekularna jedinjenja Ma inski elementi Ostalo 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40% 45% 50%

9.7% 9.3% 6.9% 5.7% 5.0% 4.8% 3.8% 3.2% 2.8% 2.6% 46.0%

Slede i dijagram daje prikaz promene u broju odobrenih patenata za neke od zemalja u tranziciji (Bugarska, e ka, Maarska, Poljska, Jugoslavija) u periodu 1995. 2000. g. (prema podacima WIPO)

Strana 6 od 19

Inovacije i preduzetni tvo

Odobreni patenti za neke od zemalja u tranziciji
1600 1400
1179 1405 1174 1022 939

Bugarska e ka Maarska Poljska Jugoslavija

1200 1000 800 600

407

400 200 0
152

300 291 228 272

158

204

124

1996

1997

1998

1999

2000

Suprotno uobiajenom shvatanju, inovacije ne moruja uvek biti grandiozne, radikalne, ne moraju i nemogu uvek da promene svet. U tom smislu osobine inovacija (u naj irem smislu) znaajne za razvoj: 1. 2. Komplementarnost inovacija - znaajan napredak retko se posti e primenom izolovane inovacije ma kako ona izgledala znaajna; Kumulativno dejstvo malih poboljanja i unapreenja - istra ivanja su pokazala da proces daljeg usavr avanja i unapreenja centralne inovacije vi e doprinosi razvoju od samog poetnog, inicijalnog pronalska; Difuzija inovacija - prodor inovacije u sve oblasti, naune, privredne ili geografske, u kojima mo e da nae primenu.

3.

Kritini segment za nastanak inovacija, meutim, nije ni znanje, ni ve tina, ni timski rad, ni iskustvo, a ni kreativne sposobnosti inovatora, pronalazaa. Kljuni segmet je

NOVAC.
Inovatiori, u naj irem smislu, retko su u mogu nosti da samostalno finansiraju razvoj inovacije. Ako i uspeju uspe no da realizuju inovaciju, vrlo eto nemaju adekvatan nain da je primene, ak i ako su svesni njenih mogu nosti na tri tu. Dakle, potreban je neko ko e preuzeti rizik ulaganja u KREIRANJE RESURSA koji MO E doneti profit.

3. Primena inovacija
ovek koji je iskovao naziv preduzetni tvo, francuski ekonomista J. B. Say dao je slede u definiciju preduzetnika: preduzetnik preme ta ekonomske resurse iz jedne oblasti, ni e, u drugu oblast, vi e produktivnosti i ve eg dohotka.
Strana 7 od 19

Inovacije i preduzetni tvo

U definisanju pojma preduzetni tva nekoliko je uobiajenih shvatanja: U SAD, na primer, poreduzetnikom se esto smatra onaj koji poinje svoj sopstveni mali posao. Ovakvo shvatanje prilino je rasprostranjeno i u velikom delu Evrope; Nemci preduzetni to identifikuju sa pojom mo i i vlasni tva izraz Unternehmer koristi se da oznai osobu koja istovrememo poseduje i vodi firmu, osnosno gazdu koji poseduje kompaniju ali nije pla eni profesionalni menad er.

Iza ovih uobiajenih definicija stoji i statistika data u nastavku3. Dijagrami pokazuju pregled broj preduze a, broj ljudi koje ta preduze a zapo ljavaju i ostvarenu vrednost, za 2000. godinu
Broj preduzea
Mala (10-49) 9.1%

Broj zaposlenih
Srednja (50-249) 1.5%

Ostvarena vrednost
Mikro (1-9) 20.8%

Velika (250+), 0.3%

Velika (250+) 33.1%

Mikro (1-9) 27.8%

Velika (250+), 40.3%

Mikro (1-9) 89.1%

Srednja (50-249) 17.1%

Mala (10-49) 21.9%

Mala (10-49), 19.9%

Srednja 19.0%

Meutim postoji nekoliko oma ki u prethodnim shvatanjima: Preduzetni tvo nije rezervisano samo za mala preduze a, kao i samo za preduze a posebno proizvodna. Preduzetni tvo je podjednako karakteristika srednjih, i velikih preduze a, kao i sektora javnih slu bi (zdravsto, obrazovanje...), ili usluga u naj irem smislu. Ostim toga to je novo i malo, jedno preduze e mora da ima i neke posebne karakteristike; preduzetnici su, u stvari, u manjini meu novim poslodavcima. Preduzetnici su kapitalisti, ali kome nije potreban kapital da bi se bavio nekom privrednom aktivno u. Preduzetnici su investitori. Preduzetnici preuzimaju rizik, ali to radi svako ko se anga uje u bilo kojoj ekonomskoj aktivnosti su tina svake ekonomske aktivnosti i jeste rizik, osnosno predavanje sada njih resursa budu im oekivanjima.

Preduzetnici vide promenu kao pravilo i kao ne to zdravo preduzetnik uvek trai promene, odgovara na njih i koristi ih kao mogu nosti.

prema Schmiemann, M., Enterprises in Europe - does size matter?, Statistics in focus, European Communities, 2002. Preuzeto sa internet sajta Eurostat-a.

Strana 8 od 19

Inovacije i preduzetni tvo

Preduzetni tvo polazi od tri ta, od potrebe kupaca koja, ili nije zadovoljena na odgovaraju i nain, ili nije ni iskazana (postoji, ali je kupci jo nisu artikulisali, nisu je ni svesni). Zato je osnovna razlika preduzetnike i bilo koje druge poslovne aktivnosti zapravo u

PRIMENI INOVACIJA.
Stoga je mo da najbolja definicija:

Preduzetnici su trino orijentisani inovatori.

Preduzetni tvo je sistematska i upravljana aktivnost na svrsishodnom i organizovanom traganju za promenama, ije mogunosti se mogu prihvatiti kao ekonomske ili socijalne inovacije, i primeniti za stvaranje bogatstva. Preduzetni tvo zahteva primenu preduzetnikog menadmentra, to znai usvajanje i sprovoenje odgovaraju e poslovne politike i prakse u okviru samog preduze a; pre svega prilagoene delatnosti preduze a (proizvodnja ili usluge, javne slu be zdravstvo, kolstvo...), a zatim i vrsti preduze a (mikro, malo, srednje, veliko), kao i tradiciji (novo/novoosnovano preduze e preduze e koje postoji ve neko vreme). Predzetni tvo i upravljanje inovacionim procesima su, istorijski posmatrano, posmatrani na razliite naine: 1. Doba masovne proizvodnje bilo je potrebno proizvesti to vi e da se zadovolji nezasito, i sve vi e rastu e tr i te. Karakteri e ga u ve ini sluajeva odsustvo diverzifikacije proizvoda ili usluga. Inovacioni i preduzetniki napori bili su usmereni na tehniku, tehnologiju, procese, organizaciju... proizvesti to vi e sa to manje (rada, energije, tro kova...). uvena reenica koja koja ilistruje ovaj period Henri Ford je svojim saradnicima, na njihov predlog da model T diverzifikuju (oboje u drugu boju) rekao dajte ga u bilo kojoj boji samo da bude crna. Ovo je kompaniju Ford skoro ko talo bankrotstva zato to je do lo u vreme kada je itava privreda, posebno automobilska industrija u la u slede u fazu. 2. Doba masovnog marketinga orijentacija je sada preusmerena prevashodno za tri te. Najznaajnija aktivnost MARKETING (pozicioniranje poizvoda, sa odgovaraju om cenom, kanalima distribucije, pra eno reklamnom kampanjom), inovacione i preduzetnike aktivnosti, ve inom orijentisane na marketing-mix. Postindustrijsko doba alat (inovacije i preduzetni tvo) postaje glavna meta promena i unapreenja.

3.

Strana 9 od 19

Inovacije i preduzetni tvo

4. Izvori inovacija
Ne mo e se povu i jasna granica izmeu inovatora (pronalazaa) i preduzetnika, onih koji donose inovaciju (resurs) i onih koji od nje stvaraju upotrebnu vrednost za potro aa, odnosno tr i no je realizuju. Meutim, ona ipak postoji:

P+I

Mnogi pronalazai, inovatori, u stanju su da uoe problem (u proizvodnji, u okru enju), da ga re e - kreiraju resurs, ali nisu u stanju da taj resurs i iskorite.

Postoje i preduzetnici koji su pre svega veoma uspe ni inovatori, ali su takoe uspe ni i u pronala enju upotrebne vrednosti za svoju inovaciju. Postoje i preduzetnici koji su u stanju da uoe iskazanu potrebu (u proizvodnji, u organizaciji, na tri tu pre svega) - potencijal, ali nisu u stanju da samostalno kreiraju inovaciju ili pronalazak (u smislu resursa) njima su potrebni oni prvi, pronalazai, inovatori.

Inovacije su rezultat kreativnog procesa, koji, mo e se re i, sledi slede ih nekoliko faza

Jedan od vode ih autora (teoretiara i praktiara) u ovlasti inovacija i preduzetni tva Peter Draker (Peter Drucker)4 INOVATIVNE MOGU NOSTI grupi e u SEDAM IZVORA. Svaki od izvora nisi svoj rizik i neizvesnost, odnosno svaki je na neki nain pouzdan i predvidljiv. Izvori su pre svega i poreeni po smeru OPADAJU E PREDVIDLJIVOSTI I POUZDANOSTI. Izvori su takoe poreeni prema mestu nala enja prva etiri nalaze se u okviru samog preduzea, privrednog ili javnih slu bi, proizvodnog ili sektora usluga, preostala tri obuhvataju promene izvan preduzea. 1. NEOEKIVANO - inovativne mogu nosti su najmanje riskantne, a relativno lako su ostvarive.

Drucker, P., Inovacije i preduzetni tvo Praksa i principi, Grme, Beograd, 1996. g.

Strana 10 od 19

Inovacije i preduzetni tvo

1.1. Neo ekivani uspeh. Problem neoekivani uspeh se naje e ne vidi, ili su oni koji upravljaju preduze ima (menad ment) najpre skloni da ga odbace negiraju ili zanemare zato to se kosi sa onim ta smo i kako smo navikli da vidimo i radimo stvari. Rezultat - plodno tle za konkurenciju. Primeri: Mini-livnica (proizvodnja manjih kapaciteta, dobijaju se gotovi proizvodi za poznate kupce) suprotno u odnosu na tradicionalni proces livenja; uspeh Dipon-a (prvi upotrebili i po eli da proizvode plasti ne mase) zasnovan na neo ekivanom pronalasku najlona; IBM proizvodnja prih ra unara za privredne organizacije (neo ekivana tra nja knjigovodstvene potrebe), a ne samo, kako je prvobitno bilo predvi eno, za potrebe nauke. 1.2. Neo ekivani promaaj. Proma aji se ne mogu odbaciti, zanemariti, pro i nezapa eno to boli preduze e. Pretpostavke na kojima se zasnivaju proizvodi ili usluge, njihovo projektovanje ili marketing strategija, mo da vi e ne odgovaraju stvarnosti. Kupci su mo da promenili svoje upotrebne vrednosti i opaanja kada kupuju istu stvar, mo da sada kupuju sasvim razliitu vrednost. Proma aj mo e biti i rezultat nove segmentacije tr i ta. Svaka ovakva promena je i izvor inovativnih mogu nosti. Proma aj zahteva od preduzetnika da izae napolje, pogleda okolo i oslu kuje. Primer: Ford proma aj sa modelom edsel bio je rezultat druga ijeg struktuiranja tr i ta (klasi nu strukturu: ni a, ni a-srednja, vi a srednja i gornja klasa, zamenila je segmenatacija prema stilu ivota); rezultat izlaska napolje i uo avanja promana u segmentaciji bio je model thunderbird . 1.3. Neo ekivani spoljni dogaaj na primer neoekivana potra nja za nekim proizvodom ili uslugom. Ovde se zahteva da se u relativno kratkom vremenu mobili u znaajni resursi, uz ogranienje da posao moraju da vode ljudi sa zananjem i iskustvom, i u sopstvenoj poslovnoj aktivnosti (maloprodaja, veleprodaja, proizvodnja odreenih proizvoda...). Primer: Lanaci knji ara koji posluju kao klasi ni supermarketi, razvili su ih ljudi koji su pre toga vodili velike lance maloprodajnih objekata rezultat su neo ekivane tra nje za knjigama. 2. NEPODUDARNOSTI: 2.1. Nepodudarne ekonomske realnosti disproporcija rastu e tra nje i neadekvatno rastu eg profita u sektoru tranje. 2.2. Nepodudarnost izmeu realnosti i pretpostavke o njoj rezultat je pogre nog opa anja realnosti od ljudi iz neke proizvodne ili uslune delatnosti; ozbiljni i usmereni napori ne dovode do pobolj anja, ve naprotiv pogor avaju stvari. Primer: prekookeanski brodovi problem tro kovi zbog ekanja na utovar/istovar; pogre no usmereni napori na pove enju brzine i smanjenju potro nje goriva; pravo re enje sme tanje tereta u kontejnere.

Strana 11 od 19

Inovacije i preduzetni tvo

2.3. Nepodudarnost izmeu opaenih i stvarnih o ekivanja klijenata vrednosti i oekivanja kupaca i prodavaca uvek se razlikuju; kupac kupuje robu koja za njega ima vrednost, a ne robu koja za prodavca ima vrenost. Primer: Banke da li stvarno znaju ta su o ekivanja njihovih klijenata. 2.4. Nepodudarnost u ritmu ili logici procesa rezervisana za one koji dobro poznaju proces. 3. POTREBA PROCESA poinje sa poslom koji treba da se uradi. Podrazumeva: da da da da da to bude zaokru en proces, postoji slaba ili nedostaju a karika, postoji jasno definisan cilj, postoji jasno utvrena mogu nost i specifikacija tra enog re enja, postoji op te uverenje to mo e i bolje.

Primer: Klasi no, linijsko projektovanje (uz ostale tro kove vremena 95% ukupnog procesa proizvodnje) i paralalno projektovanje (podr ano ra unarima i CAD sistemima). 4. PRIVREDNE I TR I NE STRUKTURE neke privredne i tri ne strukture ostaju ne promenjene godinama i izgledaju potpune stabilne, a u stvari... Primer: Pri a automobila - prvobitno igra ka bogatih, odmah zatim raslojavanje tr i ta na klase i ograni ena tr i ta (ni a, ni a-srednja, vi a srednja i gornja klasa zemlje ili kontinenti; primeri: GM, Ford, Fiat, Mercedes), zatim raslojavanje prema stilu ivota i irenje tr i ta (prilika za BMW, Volvo). etiri vidljiva indikatora predstoje e promene u privrednoj strukturi: brz rast odreene grane privrede, neodgovaraju i nain na koji se opa a i opslu uje tri te u tim granama, pribli avanje (konvergencija) razliitih tehnologija (primer: robotika konvergencija ra unarske i klasi ne ma inske tehnologije), brze promene u nainu kako se obavlja posao. 5. DEMOGRAFSKA KRETANJA promene u stanovni tvu, njegovom obimu, starosnoj strukturi, sastavu, zaposlenosti, obrazovnom statusu, dohotku... 6. PROMENE U OPA ANJU injenice se ne menjaju, menja se njihovo znaenje. Problem je u proraunu vremena potrebnog za efikasno iskori avanje neke inovativne mogu nosti. Inovacija zasnovana na promenama u opa anju mora da pone kao mala i da bude veoma specifina. 7. NOVO ZNANJE nosi veliki publicitet, to je obino ono na ega ljudi misle kada govore o inovaciji. Meutim samo znanje ne mora biti nu no nauno ili tehnolo ko. Inovacija zasnovana na znanju ima najdue vreme realizacije od svih inovacija. Prvo, tu je dug vremenski period od pojave novog znanja do njegove realizacije i primene na tehnologiju. Zatim, postoji jo jedan period koji je potreban da se nova tehnologija preobrati u proizvode, procese ili usluge na tri tu. Primeri: Prvi motor Dizel je pojektovao 1897. g. preprojektovan i prilago en za upotrebu iskori en je 1935. Znanja potebna za razvoj ra unara postojala su ve oko 1918. g. (Babid ova ra unaju a ma ina-prva polovina XIX stole a, Holeritova
Strana 12 od 19

Inovacije i preduzetni tvo

kartica za pretvaranje brojeva u instrukcije 1890. g., Li de Forest-ova cev zvu ne reprodukcije 1906. g., Rasel-Nort - simboli ka logika 1913.), prvi ra unar pu ten je u operativnu primenu 1946. g. Jo neki primeri intervala izme u otkri a i principa njihovog komercijalnog razvoja dati su na slede em grafiku.

8. SJAJNA IDEJA najriziniji i najmanje uspe an izvor inovacija. Pokazatelji: Sedam ili osam od deset patenata dolaze u ovu kategoriju; Jedan od itavih stotinu patenata za ovu vrstu inovacija ostvari dovoljno sredstava da njima isplati tro kove razvoja i registracije; Daleko je manje ovih patenata (baziranih na sjajnoj ideji) od kojih su se njihovi vlasnici obogatili.

5. Preduzetni ke strategije
Preduzetni tvo polazi od tri ta, od potrebe kupaca koja, ili nije zadovoljena na odgovaraju i nain, ili nije iskazana. Osim to zahteva primenu preduzetnikog menad mentra, to znai usvajanje i sprovoenje odgovaraju e poslovne politike i prakse u okviru samog preduze a, preduzetni tvo zahteva sprovoenje odgovaraju e politike i strategije izvan preduze a. Uobiajene su etiri preduzetnike strategije5: 1. BITI PRVI ALI ISTOVREMENO I NAJBOLJI cilj je osvajanje vode e pozije, ili potpune dominacije na nekom NOVOM tr i tu ili nikoj novoj grani privrede; kreiranje tri ta, privredne grane. Karakteristike: nije dominantna strategija u upotrebi, nosi najvei rizik i neizvesnost ulaganja sredstava naje e se ne zna da li je upalila dok god se ne izae na tri te; to je istovremeno strategija koja ne pra ta gre ke (presudna prethodna pa ljiva analiza inovativnih mogu nosti); postoje samo dve mogu nosti: pogodak ili proma aj (1 ili 0).
5

Drucker, P., Inovacije i preduzetni tvo Praksa i principi, Grme, Beograd, 1996. g.

Strana 13 od 19

Inovacije i preduzetni tvo

donosi najve u korist (profit, beneficije).

Postoji veza sa izvorom PORMENE U PRIVREDNOJ ILI TR I NOJ STRUKTURI prilika za autsajdere, oni ne mogu da zanju ta znaju upu eni ljudi (iz odreene oblasti delovanja), pa zato i ne mogu da znaju ta se NE MO E uraditi. Cilj ove strategije je, dakle, zauzimanje vode e pozicijie. Meutim, pravi izazov ove strategije je zapravo: kako zadrati jednom osvojenu vodeu poziciju, kako se odbraniti od konkurencije? Smernice: bud et za I&R ve i nego u poetku, pronala enje novih potro aa ili naina upotrebe (proizvoda), blagovremeno pornala enje naslednika proizvoda (ili usluge). Pre svega sistematsko sni evanje cena. Primeri: Hofman-LaRo vitamini, Dipon najlon, Apple personalni ra unari, Viljem fon Humbolt univerzitet (tvorac univerziteta kakav sada poznajemo), klinika Mejo organizovani rad stru njaka i specijalista na polju medicine. 2. POGODI TAMO GDE NE OEKUJU sa dve modifikacije: kreativna imiracija, iskoristi naviku. 2.1. reativna imitacija zasnovana na pretpostavci da e strategija biti prvi ali istovremeno i najbolji biti proma aj. Ova strategija polazi od ve postoje e tra nje na tr i tu, ve e nego to mo e da je zadovolji prvobitni inovator: segmentacija tri ta je ve izra ena ili se realtivno lako mo e ispitati; mo e se takoe ispitati ta kupci kupuju, kako kupuju, koje su to upotrebne vrednosti za njih... Strategija je, znai, manje rizina od prethodne samim tim to dolazi u situaciju ve poznate tra nje: kreativni initator eka re enje pribli no konanoj upotrebnoj vrednosti, izlazi sa re enjem koje zadovoljava zahteve i vrednosti za koje je kupac spreman da plati, te i da uspostavi standard i preuzme tri te kompanije koje slede ovu strategiju te e da postanu lideri na nekom tr i tu. Primeri: PC IBM je od Apple preuzeo tr i te ponudiv i kupcima softvere (olak ao kori enje) kao i na in kupovine (sistem maloprodaje prilago en prose nom potencijalnom korisniku); Seiko upotreba poluprovodnika u masovnoj proizvodnji satova (ta niji, kvalitetniji, jevtiniji, veliki izbor). 2.2. Iskoristi naviku stvorena navika (postoje ih preduze a) bi e odr avana uprkos injenici da ona vodi gubitku vode e pozicije na tri tu prilika za firmu koja uoi nebranjenu poziciju. Oprez izbegavati direktni napad na tri te na kome je lider ve zauzeo pozicije. Primer: Sony kupio je od Belovih Laboratorija patent za poluprovodnik (za 25000 $), iskoristio ga i napravio mali tranzistorski prijemnik. Kada se pojavio na tr i tu SAD u po etku omalova avan, od firmi koje su proizvodile klasi ne lampa e je preuzeo tr i te, kvalitetom, cenom, pouzdano u. Sli na pri a ponovila se TV prijemnicima. 3. ZA TI ENE OBLASTI (ekolo ke ni e) ima za cilj osvajanje, sticanje praktinog monopola na jednom malom, ogranienom segmentu tri ta ili
Strana 14 od 19

Inovacije i preduzetni tvo

proizvodnje. Kljuno za postanak: tajming, prikljuiti se oblastima u razvoju. Kljuno za opstanak: ostati i biti neupadljiv bez obzira na va nost proizvoda ili usluge, pratiti razvoj oblasti. 3.1. Strategija naplatne rampe: proivod mora biti znaajan za itav proces rizik ne kori enja proizvoda ve i od tro kova dobijanja, ogranieno tri te (tri ni segment) jedan proizvod-jedno tr i te, sni avanje cene od potencijalne konkurencije ne doprinosi ve oj proizvodnji krajnjeg proizvoda

Ograni enja: rast preduze a ograniena rastom kod krajnjih korisnika, preduze e - proizvod deli sudbinu procesa kod krajnjeg korisnika, ako ne prati trendove Upozorenje: monopol na tri tu ne sme da zani ucenu i iznzivanje za korisnika svi su zamenjivi!!! Primer: Kompanija koja proizvodi za titnike protiv eksplozije na naftnim bu otinama. 3.2. Specijalizovane vetine i znanja: rezultat sistematkog pregleda i analize inovatinih mogu nosti i to u samom nastanku (proizvodnje, grane industrije, oblasti delovanja) tra i se specijalnost, jedinstvena i razliita strunost i znanje, prednjaenje u svojoj oblasti svoje proizvode im pre uiniti zastarelim. Ograni enja: su eni vidokrug u odnosu na tri te koncentracija na specifino tri te, procese, industriju, tehnologiju... firme specijalizovanih ve tina i znanja postaju sastavni deo lanca proizvodnje i prometa dele sudbinu industrije, preduze a u nekoj ovlasti, procesa za koje su prikaene Opasnost - spcijalizovano znanje ili ve tine postaju poznata, univerzalna. Primer: Bo elektronika za primenu u automobilskoj industriji... 3.3. Specijalizovana trita bazirana na istraivanju tri ta, na na in enjeringu. Preduslovi: sistematska analiza trenda, inovacija, stalno pobolj anje porizvoda, karakteristika ili usluga. Pretnja: kada specijalizovano tri te postane masovno, kad izgubi ekskluzivnost (na primer tri te parfema ili visoka moda) 4. PROMENJENE VREDNOSTI I KARAKTERISTIKE strategija sama po sebi predstavlja inovaciju, menja upotrebnu vrednost i ekonomske karakteristike postoje eg proizvod aili usluge. Klju uspeha: Stvarenje koristi za klijenta (kupca);

Strana 15 od 19

Inovacije i preduzetni tvo

Utvrivanje cena napla uje se ono to predstavlja vrednost za potro a a, a ne ono to je tro ak za proizvoa (dobavljaa) na primer Gillette je prodavao cenu najpovoljnijeg brijanja, a ne aparate i no i e za brijanje, Xerox je prodavao kopije (cena po kopiji), a ne kopir aparate; Utvrivanje potro ake realnosti ta realnost je esto zapravo pravi proizvod (novac; ogranienja u obliku nekih zakonskih akata, propisa; tehnika ogranienja; kulturna ogranienja...); Isporuka vrednosti za kupca kupac kupuje vrednost sopstvenog novca na primer: kompanija prodaje maziva za podmazivanje velikim drumskih i gra evinskih ma ina, prodaje ih kao segmet bezbednosti i pouzdanosti u radu, uz odgovaraju e garancije.

Cena=Trokovi+Profit
na in na koji e kupac platiti Cenu mora za njega da ima najvie smisla, mora biti u sladu sa onim to je za njega vrednost.

6. Oblici podrke inovacionim procesima

Organizovana podr ka inovacionim procesima i preduzetni tvu u svetu ima podu u tradiciju od preko 30 godina. Osnovni ciljevi ovakve, organizovane, podr ke su: pru anje pomo i pojedincima i preduze ima da se to pre pree put od ideje do realizacije nekog novog tehnikog re enja, pomo kod organizovanja proizvodnje novih proizvoda, pa ak i pomo kod osnivanja malih i srednjih preduze a. Nekoliko karakteristika date su nastavku: 1. U nekim zemaljma (DE, AU, FR) vlade su direktno ukljuene u voenje inovacione politike. Primer Italije je u suprotnosti sa ovim pristupom u najve oj meri je podr ka privatnoj inicijativi i industriji samoj. 2. Sve analizirane zemlje najve i akcenat stavljaju na finansijski aspekt. Osnivaju se razni fondovi za rizik-kapital, formiraju se finansijske institucije koje podr avaju ovaj specifini oblik aktivnosti (stranke koje se pojavljuju kao potra ioci sredstava, naje e sem ideja nemaju ni ta). 3. Pored zakona koji obavezno podr avaju napore vlada u podsticanju inovacionih aktivnosti, neizostavni deo mera nalazi se u izgradnji odgovaraju e politike poreza i taksi - preduzetnik koji se motivi e malim porezima na startu. 4. U osnovi postoje dva pristupa organizovanja podr ke: Prvi pristup: tehnolo ki parkovi (FR, IT, Indija na primer u oblasti softvera). Rezultat je koncentracija velikih kadrovskih, materijalnih i finansijskih resursa; realizacija ovog pristupa zahteva velike investicije uz dug period izgradnje, uhodavanja i neizvestan ishod poduhvata. Drugi pristup: mre a manjih institucija inovacione infrastrukture (DE, AU, SAD): kontakt take, savetodavne jedinice, eventualno konsalting uredi i informacioni servisi. Rezultat ovog pristupa jeste potpuna pokrivenost regiona nizom malih organizacija, ne nu no novih, jer to mogu biti i funkcionalno

Strana 16 od 19

Inovacije i preduzetni tvo

reorganizovane slu be postoje ih institucija, na primer privrednih komora ili univerziteta. Bez obzira na pristup organizovanja znaajno je, meutim, uoiti: (a) regionalnu usmerenost (formiraju se institucije koje su potrebne regiji); (b) veliina institucija zavisi od finansijske mo i osnivaa (dr ava u sluaju DE, AU ili SAD, ili privreda u Sluaju IT) i (c) etapni razvoj ka sve kompleksnijim funkcijama. 5. Nezavisno od institucionalnog oblika, podr ka promociji tehnologija realizuje se kroz: savete; uputstva; procenu potencijala, komercijalnih mogu nosti novih proizvoda, procesa ili usluga; dijagnostiku; eksperimente; testiranja; demonstriranje; konsalting; tehniku pomo ; trening; obrazovanje za voenje tehnolo kih procesa; obrazovanje za voenje firme; razvojno-istra ivaki rad i td. ak je esta situacija da male preduzetnike firme ive krovom tehnolo kog parka na primer (poreske olak ice). 6. Najva niji elemenat u inovacionom lancu je ovek. Preduzetniku, pronalazau, inovatoru se pristupa pojedinano. Stopama razvijenih krenule su i neke od lanica ex jugoslovije. Tehnolo ki parkovi su osnovani u: Ljubljani (Slovenija), Splitu (Hrvatska)... Na a zemlja je, na alost, jo uvek na poetku u ovoj oblasti, u oblasti inovacija i preduzetni tva u op te. Na nekoliko pravaca se ipak radi: 1. 2. 3. 4. 5. Formira se zakonska podr ka, Kreiranje uslova za razvoj tr i ta, Proces privatizacije, Sistem podr ke inovacijama i preduzetni tvu (navac, ali i konsultantska pomo ), stvaranje navike na inovacije i preduztni tvo vladina i nevladina struktura podr ke, Adekvatan bankarski sistem (uslovi za kreditiranje)...

Strategija razvoja nauno-tehnolo ke infrastrukture, odavno postoji nema mnogo razlike izmeu strategije pisane 1989. i nove strategije koja je u fazi dono enja (ili je ve doneta). Ovde su predvieni: (a) (b) (c) povezuju a jedinica, konsultantsko-povezuju a jedinica i konsultantsko-inkubacioni centar,

sa prilagoenim opisom poslova za svaki od elemenata povezanih u mre u, ve po ugledu na zapadni uzor. Primena..., to je ve ne to drugo... i dugo.

Strana 17 od 19

Inovacije i preduzetni tvo

7. Umesto zaklju ka
Piranja-pravci rasprave: Preduzetni tvo u na im uslovima ( anse, pavci, prednosti, mane)? Inovacije i inovativne mogu nosti (oblasti primene, izvori)? Pomo preduzetnikim/inovativnem naporima (drava, lokalna uprava, komorski sistem, inovacioni centri-centri za MSP)?
Podsetnik: Inovacije su te koje preduzetni tvo odvajaju o odstalih poslovnih aktivnosti. Izvori inovacija: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Neoekivano Nepodudarnosti Potrebe procesa Privredne i tri ne strukture Demografska kretanja Promene u opa anju Novo znanje Sjajna ideja

Preduzetnike strtegije: 1. 2. 3. 4. Biti prvi ali istovremeno i najbolji Pogodi ih gde neoekuju Ekolo ke ni e Promenjene vrednosti i karakteristike

Strana 18 od 19

Inovacije i preduzetni tvo

8. Referentna literatura
[1] [2] [3] [4] Drucker, P., Inovacije i preduzetni tvo Praksa i principi, Grme, Beograd, 1996. g. Levi - Jak i , M., Upravljanje tehnolo kim inovacijama, FON, Beograd, 1995. g. Risti , D., uri , Z., Adi , S., Upravljanje razvojem, Agora, Beograd, 1993. Nau no-istraiva ki projekat Strategija tehnolo kog razvoja Jugoslavije do XXI veka , Rukovodilac projekta: Mateji , V., Institut Mihajlo Pupin Centar za istraivanje razvoja nauke i tehnologije, Beograd, 1988. g.

Strana 19 od 19