Na osnovu lana 112. stav 1. taka 2.

Ustava Republike Srbije, donosim

Ukaz o proglaenju Zakona o rudarstvu i geolokim istraivanjima

Proglaava se Zakon o rudarstvu i geolokim istraivanjima, koji je donela Narodna skuptina Republike Srbije na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2011. godini, 22. novembra 2011. godine. PR broj 138 U Beogradu, 24. novembra 2011. godine Predsednik Republike, Boris Tadi, s.r.

Zakon o rudarstvu i geolokim istraivanjima

Zakon je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 88/2011 od 24.11.2011. godine.

I. OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet zakona lan 1.
Ovim zakonom ureuju se mere i aktivnosti mineralne politike i nain njenog ostvarivanja, uslovi i nain izvoenja geolokih istraivanja mineralnih i drugih geolokih resursa, istraivanja geoloke sredine, kao i geoloka istraivanja radi prostornog i urbanistikog planiranja, projektovanja, izgradnje objekata i sanacije terena, nain klasifikacije resursa i rezervi mineralnih sirovina i podzemnih voda, eksploatacija rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, izgradnja, korienje i odravanje rudarskih objekata, postrojenja, maina i ureaja, izvoenje rudarskih radova, upravljanje rudarskim otpadom, postupci sanacije i rekultivacije naputenih rudarskih objekata, kao i nadzor nad sprovoenjem ovog zakona.

lan 2.

Obrazuje se Geoloki zavod Srbije, kao posebna organizacija, sa svojstvom pravnog lica.

2. Pojmovi lan 3.
Pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje: 1) geoloka sredina je deo zemljine kore koji ine: zemljite sa zonama aeracije i mineralnog prihranjivanja biljaka, stene, povrinske i podzemne vode, mineralni i drugi geoloki resursi; 2) geoloki resursi obuhvataju: prostor sa svojim geolokim, ambijentalnim i drugim karakteristikama, mineralne resurse, resurse podzemnih voda i geotermalne resurse; 3) mineralni resursi su neobnovljivi geoloki resursi u takvom obliku i sa takvim kvalitetom i koliinom da postoje racionalni izgledi za njihovu moguu ekonominu eksploataciju, ali su u vreme izvetavanja neeksploatabilni. Mineralni resursi obuhvataju: resurse fosilnih goriva, metaline i nemetaline mineralne resurse. Mineralni resursi su prema rastuoj geolokoj prouenosti i pouzdanosti izdvojeni u klase: pretpostavljeni, indicirani i izmereni; 4) resursi podzemnih voda su obnovljivi geoloki resursi koji obuhvataju sve vrste podzemnih voda (pitke, mineralne i termalne) bez obzira na njihov kvalitet i temperaturu; 5) geotermalni resursi predstavljaju skup obnovljivih geolokih resursa koji obuhvata podzemne vode i toplotu stenskih masa iz kojih je mogue izdvajanje toplotne energije; 6) tehnogeni mineralni resursi predstavljaju deo mineralnih resursa nastalih u procesu eksploatacije, pripreme i prerade primarnih mineralnih sirovina, kao i sekundarnih koncentracija, a nalaze se u rudnikim i flotacijskim odlagalitima, pepelitima, deponijama metalurke ljake i drugim deponijama; 7) mineralne sirovine su koncentracije mineralnih materija, organskog i neorganskog porekla, koje se pri odreenom stepenu razvoja tehnike i tehnologije, mogu ekonomino koristiti, bilo u prirodnom stanju ili nakon odgovarajue prerade. Obuhvataju sve vrste uglja i uljnih glinaca (kriljaca), ugljovodonike u tenom i gasovitom stanju (nafta i gas) i ostale prirodne gasove, radioaktivne mineralne sirovine, metaline mineralne sirovine, ukljuujui plemenite i retke metale, nemetaline mineralne sirovine, ukljuujui i sirovine za dobijanje graevinskog materijala, drago i poludrago kamenje, sve vrste soli i sonih voda, podzemne vode iz kojih se dobijaju korisne mineralne sirovine i geotermalna energija, podzemne vode vezane za rudarsku tehnologiju i gasovi koji se sa njima javljaju i tehnogene mineralne sirovine; 8) rezerve mineralnih sirovina predstavljaju geoloki utvrene koliine mineralnih resursa, u nekom leitu za koje je dokazano da se pri odreenim tehnikim, tehnolokim, ekonomskim i ekolokim uslovima mogu eksploatisati, a koje su prema rastuoj geolokoj prouenosti i pouzdanosti izdvojene u klase: verovatne i dokazane; 9) geoloka istraivanja su kompleksan proces i niz aktivnosti koji obuhvataju primenu odgovarajuih metoda i tehnikih sredstava koji se izvodi sa ciljem da se upoznaju razvoj, sastav i graa zemljine kore, pronau, ispitaju i geoloko-ekonomski ocene mineralni i drugi geoloki resursi, istrae i utvrde rezerve mineralnih sirovina i mogunost njihove eksploatacije, utvrde i ocene geoloke, inenjersko-geoloke i hidrogeoloke odlike terena koji se istrauje, posebno sa aspekta prostornog i urbanistikog planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kao i utvrde i eliminiu tetni uticaji geolokih i tehnogenih procesa na geoloku i ivotnu sredinu i kulturna dobra i dobra koja uivaju prethodnu zatitu; 10) geoloki istrani radovi su sve vrste terenskih, laboratorijskih i kabinetskih istraivanja i ispitivanja koja se izvode u cilju pronalaenja i istraivanja mineralnih i drugih geolokih resursa i rezervi mineralnih

sirovina i podzemnih voda, kao i istraivanja geoloke sredine. Geoloki istrani radovi su: geoloko kartiranje i reambulacija terena, geofizika i geohemijska istraivanja, istrani raskopi, geoloko istrano buenje, oprobavanje, laboratorijska i tehnoloka ispitivanja, rudarski istrani i drugi radovi koji se izvode u procesu istraivanja geolokih resursa; 11) rekognosciranje (inicijalno geoloko istraivanje) je skup aktivnosti iji je cilj identifikovanje prostora sa povienim ueem mineralnih resursa. Zasniva se na rezultatima regionalnih geolokih, geofizikih i geohemijskih prouavanja, prognozno-metalogenetskim (odnosno mineragenetskim) analizama, regionalnom geolokom kartiranju i daljinskoj detekciji, preliminarnim terenskim istraivanjima izdanaka i izdanih, kao i na geolokim pretpostavkama zasnovanim na ekstrapolaciji i analogijama; 12) prospekcija je skup istraivakih aktivnosti i postupaka koje se izvode sa ciljem da se pronau mineralne pojave i/ili leita mineralnih sirovina podzemnih voda i geotermalnih resursa, kao i radi dobijanja preliminarnih podataka o najvanijim geoloko-ekonomskim svojstvima pronaenih mineralnih pojava i/ili leita; 13) prethodna (generalna) istraivanja obuhvataju geoloke istrane radove koji se izvode radi dobijanja podataka o: poloaju, geolokoj grai i genezi leita mineralnih i drugih geolokih resursa, koliinama i kvalitetu mineralnih sirovina, podzemnih voda i geotermalnih resursa, optim tehnolokim karakteristikama mineralne sirovine, mogunostima njene prerade i rudarsko-geolokim uslovima njihove eksploatacije. Na osnovu rezultata prethodnih (generalnih) geolokih istraivanja vri se prevoenje indiciranih mineralnih resursa u verovatne rezerve mineralnih sirovina; 14) detaljna geoloka istraivanja obuhvataju istraivanja koja se izvode radi dobijanja pouzdanih podataka o: poloaju, geolokoj grai i genezi leita mineralnih sirovina, koliinama i kvalitetu mineralnih sirovina u istraenim leitima mineralnih resursa, njenim tehnolokim karakteristikama, kao i mogunostima njene prerade i optim rudarsko-geolokim uslovima njihove eksploatacije. Detaljna geoloka istraivanja se izvode i radi utvrivanja kvantitativnih i kvalitativnih karakteristika nalazita podzemnih voda i geotermalnih resursa; njima se utvruju hidrodinamiki, geotermalni i drugi geoloki uslovi korienja hidrogeolokih i geotermalnih resursa, kao i utvruju geoloke karakteristike terena za potrebe prostornog i urbanistikog planiranja, projektovanja, gradnje objekata, sanacije; 15) jalovina je otpadno, vrsto telo, koje je potrebno izmestiti da bi se obavljala eksploatacija korisne mineralne sirovine; 16) odlagalite je prostor predvien za gomilanje ili slaganje rudarskog otpada, u vrstom ili tenom stanju, ili u obliku rastvora i suspenzija; 17) godinji izvetaj o rezultatima geolokih istraivanja je dokument o vrstama, obimu i rezultatima izvrenih geolokih istranih radova. Odnosi se na period geolokih istraivanja, koji bez prekida traje 12 meseci, a poinje od dana dobijanja odobrenja za istraivanje; 18) zavrni izvetaj o rezultatima geolokih istraivanja je dokument sinteznog karaktera o svim vrstama, obimu i rezultatima izvrenih geolokih radova u odobrenom istranom roku; 19) elaborat o resursima i rezervama mineralnih sirovina, podzemnih voda i geotermalnih resursa je dokument o rezultatima geolokih istraivanja odreenog leita mineralnih sirovina ili podzemnih voda i geotermalnih resursa, koliinama i kvalitetu istraenih sirovina ili resursa, njihovoj klasifikaciji, tehnikim mogunostima i uslovima eksploatacije, kao i o oekivanim ekonomskim efektima; 20) istrani prostor je deo geoloke sredine u okviru koje se izvode geoloka istraivanja. Istrani prostor je na topografskoj karti odgovarajue razmere odreen koordinatama u dravnom koordinatnom sistemu i omeen linijama zatvorenog poligona, a prostire se do projektovane dubine istraivanja; 21) nosilac istraivanja je privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik kojem je

odobreno izvoenje geolokih istraivanja mineralnih i drugih geolokih resursa od strane nadlenog organa; 22) nosilac eksploatacije je privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik kojem je odobrena eksploatacija rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa od strane nadlenog organa; 23) eksploatacijom rezervi mineralnih sirovina smatra se izvoenje rudarskih radova na pripremi, otvaranju, razradi, otkopavanju, transportu, odlaganju, odvodnjavanju, provetravanju i pripremi mineralnih sirovina kao i izvoenje drugih rudarskih radova u zemlji i na njenoj povrini. Eksploatacijom mineralnih sirovina smatra se i izvoenje radova u eksploataciji nafte i zemnih gasova i radovi na separaciji nafte i gasa, pripremi nafte i gasa za transport i uskladitenje, izdvajanje prirodnih tenih gasova (etan, propan, butan i prirodni gazolin) u degazolinaama i slinim postrojenjima na eksploatacionom polju, kao i transport ovih sirovina sabirnim naftovodima i gasovodima kada su u tehnolokoj vezi sa eksploatacionim poljima; 24) eksploatacijom geotermalnih resursa smatra se izvoenje rudarskih radova na pripremi, buenju, eksploataciji i korienju geotermalnih resursa; 25) povrinskom eksploatacijom smatraju se metode izvoenja rudarskih radova na pripremi, otvaranju, otkopavanju, transportu, odlaganju, odvodnjavanju i rekultivaciji na povrinskim kopovima i odlagalitima, uz pridravanje mera bezbednosti i zdravlja na radu i mera zatite ivotne sredine; 26) podzemnom eksploatacijom smatraju se metode izvoenja rudarskih radova na otvaranju, razradi, pripremi, otkopavanju, buenju i miniranju, izradi podzemnih prostorija, transportu, izvozu, provetravanju u podzemnim prostorijama i na otkopima, odvodnjavanju uz pridravanje mera bezbednosti i zdravlja na radu i mera zatite radne i ivotne sredine; 27) podvodnom eksploatacijom smatraju se metode izvoenja rudarskih radova na pripremi, otvaranju, otkopavanju, transportu, odlaganju, odvodnjavanju i rekultivaciji na povrinskim kopovima pod vodom i pripadajuim odlagalitima, uz pridravanje mera bezbednosti i zdravlja na radu i mera zatite radne i ivotne sredine; 28) eksploatacionom buotinom se smatraju rudarski objekti u kojima se izvode rudarski radovi pri eksploataciji tenih i gasovitih mineralnih sirovina i geotermalnih resursa; 29) pripremom mineralnih sirovina smatraju se svi procesi: usitnjavanja mineralnih sirovina (drobljenje, prosejavanje, mlevenje, klasiranje), koncentracije i/ili separacije korisnih minerala od jalovine (runo ili automatsko odabiranje, gravitacijska, flotacijska, magnetska i elektrostatika koncentracija, luenje mineralnih sirovina i iskopina i dalje pripremanje rastvora u cilju koncentracije korisnih komponenti), odvodnjavanje proizvoda koncentracije odnosno separacije (zgunjavanje, filtriranje i suenje). Pod pripremom mineralnih sirovina smatraju se i svi procesi hidrotransporta pulpe, pepela i/ili koncentrata i okrupnjavanja mineralnih sirovina i koncentrata (peletizacija i briketiranje), separacije peska, ljunka i kamena, kao i procesi primarne pripreme ukrasnog i drugog kamena; 30) rudarskim radovima smatraju se radovi: na izradi buotina; u buotinama i na izradi horizontalnih, kosih i vertikalnih jamskih prostorija; na rekonstrukciji rudarskih objekata, postrojenja i ureaja; na pripremi, otvaranju i eksploataciji leita; na odlaganju jalovog materijala i deponovanju korisnih mineralnih sirovina; na odlagalitu flotacijske jalovine i svi radovi na eksploatacionom polju koji su u funkciji eksploatacije i pripreme mineralnih sirovina; kao i radovi koji se izvode na osnovu rudarskih projekata i drugih projekata koji su sastavni deo rudarskih projekata i rudarski radovi koji se obavljaju u cilju istraivanja mineralnih sirovina; 31) rudarskim objektima, postrojenjima i ureajima, smatraju se objekti, postrojenja, maine i ureaji koji su u funkciji istraivanja, eksploatacije, transporta mineralnih sirovina i drugih geolokih resursa i to: objekti i postrojenja u sastavu rudnika koji su neposredno vezani za tehnoloki proces istraivanja, eksploatacije i pripreme mineralnih sirovina i odlaganje jalovine, ljake, pepela i mineralnih sirovina na

deponijama za homogenizaciju; maine i ureaji namenjeni svim fazama tehnolokih procesa podzemne i povrinske eksploatacije mineralnih sirovina i pripremi mineralnih sirovina; maine i ureaji namenjeni svim fazama tehnolokog procesa otkopavanja vrstih mineralnih sirovina kroz buotine; maine i ureaji namenjeni svim fazama tehnolokog procesa otkopavanja mineralnih sirovina pod vodom; maine i ureaji namenjeni svim fazama tehnolokog procesa gasifikacije uglja neposredno u loitu; objekti, postrojenja i ureaji za zatitu rudnika od podzemnih i povrinskih voda; objekti, postrojenja i ureaji na naftnim i gasnim poljima koji su neposredno vezani za tehnoloki proces istraivanja, eksploataciju, separaciju, pripremu i transport nafte, gasa i podzemnih voda; objekti za podzemno skladitenje prirodnog gasa i sirove nafte, kao i drugih materija na eksploatacionom polju; objekti izgraeni van eksploatacionog polja po rudarskom projektu; objekti, postrojenja i ureaji koji ine celinu sa elektrinom mreom rudnika; glavni i pomoni magacini eksploziva i eksplozivnih sredstava na eksploatacionom polju; objekti, postrojenja i ureaji za eksploataciju geotermalnih resursa ili drugih mineralnih sirovina cevnim sistemom i buotinama i objekti i postrojenja koji slue za separaciju peska, ljunka i kamena; 32) eksploataciono polje obuhvata prostor u kome se nalaze rezerve mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, kao i prostor predvien za smetaj jalovita i drugog rudarskog otpada, za izgradnju objekata pripreme mineralnih sirovina, za izgradnju objekata odravanja, vodozahvata i drugih objekata, a ogranieno je odgovarajuim poligonim linijama na povrini terena i prostire se do projektovane dubine eksploatacije; 33) zatitni prostor oko eksploatacionog polja je prostor u kome eksploatacija nije planirana niti se izvodi, ve predstavlja prostor koji razdvaja eksploataciona polja i omoguava da, u jednom trenutku vremena, nosilac odobrenja za eksploataciju za isti prostor moe traiti istrano pravo ukoliko postoje indicije da se resursi mineralnih sirovina nalaze i van postojeih granica eksploatacionog polja; 34) rudarskim radovima van eksploatacionog polja smatraju se radovi na izradi tunela, galerija i drugih podzemnih prostorija, skladita za CO2, nasipa, useka, deponija, odlagalita, sistema za transport mineralne sirovine i proizvoda kao i materija za deponovanje i odlaganje, odvodnih kanala i drugih graevinskih objekata rudarskim metodama rada na povrini i/ili ispod zemlje van granica eksploatacionog polja ili kada su u tehnolokoj vezi sa eksploatacionim poljem; 35) rudarski otpad je otpad nastao od ekstraktivne industrije, odnosno otpad nastao prilikom geolokih istraivanja, eksploatacije, pripreme i skladitenja mineralnih sirovina, kao i otpad dobijen u procesu pripreme rude koji podrazumeva mehaniki, fiziki, bioloki, toplotni ili hemijski postupak, (izmena dimenzija, separacija i izluivanje, prerada ranije odbaenog otpada), iskljuujui topljenje, termo procese proizvodnje (osim peenja krenjaka) i metalurke procese; 36) meraka knjiga je tradicionalni naziv za tematski arhiviranu dokumentaciju sa sadrajem o izvrenim zadacima iz oblasti rudarskih merenja, podacima merenja, obradi rezultata merenja i grafikim prikazima u analognom i digitalnom obliku; 37) kompetentno lice je fiziko lice koje ocenjuje izvetaje o rezultatima geolokih istraivanja i elaborate o resursima i rezervama mineralnih sirovina i podzemnih voda, kao i geotermalnih resursa.

3. Uslovi i opti interes lan 4.

Mineralni resursi, resursi podzemnih voda, geotermalni resursi, kao i drugi geoloki resursi su prirodno dobro u dravnoj svojini i mogu se koristiti pod uslovima i na nain utvren ovim zakonom. Za vrenje primenjenih geolokih istraivanja i za korienje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, plaa se naknada, u skladu sa ovim zakonom.

lan 5.
Geoloka istraivanja, eksploatacija rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, korienje i odravanje rudarskih objekata, vri se na nain kojim se obezbeuje optimalno geoloko, tehniko i ekonomsko iskorienje leita mineralnih sirovina, bezbednost ljudi, objekata i imovine, a u skladu sa savremenim strunim dostignuima i tehnologijama, propisima koji se odnose na tu vrstu objekata i radova i propisima kojima su utvreni uslovi u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu, zatite od poara i eksplozije i zatite ivotne sredine i zatite kulturnih dobara i dobara koja uivaju prethodnu zatitu.

lan 6.
Na podruju koje predstavlja zatieni prostor prirode, celinu od kulturno-istorijskog i graditeljskog znaaja, turistiko-rekreativnu celinu, izvorite od posebnog znaaja za regionalno snabdevanje vodom i drugi zatieni prostor, izvoenje geolokih istraivanja i eksploatacija rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, moe se odobriti samo pod uslovima, koje u skladu sa posebnim zakonom izdaju nadleni organi i organizacije za izdavanje uslova za ureenje prostora, zatite prirode i ivotne sredine, kulturnog naslea i drugi organi i organizacije nadleni za odgovarajuu oblast koja se odnosi na zatieni prostor.

lan 7.
Nosilac istraivanja i nosilac eksploatacije ne moe biti privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik, koji ima dugovanja po osnovu: javnih davanja u vezi ranijih istraivanja ili eksploatacije, nezakonitog istraivanja, odnosno nezakonite eksploatacije, kao i ako ima neispunjene obaveze u vezi sanacije i zatite ivotne sredine i kulturnih dobara i dobara koja uivaju prethodnu zatitu.

lan 8.
Privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji vri geoloka istraivanja i/ili eksploataciju mineralnih sirovina bez potrebnih odobrenja, duno je nadoknaditi tetu vlasniku za zauzeto zemljite, a Republici Srbiji vrednost mineralne sirovine i izvriti sanaciju i rekultivaciju zemljita na kojem je obavljalo istraivanje i/ili rekultivaciju mineralne sirovine.

lan 9.
Odobrenje za primenjena geoloka istraivanja i odobrenje za eksploataciju rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, moe se preneti na drugo privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnika, u skladu sa uslovima propisanim ovim zakonom i podzakonskim propisima donesenim na osnovu ovoga zakona, uz saglasnost organa koji izdaje odobrenja. Prenosom odobrenja iz stava 1. ovog lana na privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnika, prenose se i sva prava i obaveze po osnovu odobrenja za geoloka istraivanja na odobrenom istranom prostoru, odnosno odobrenja za eksploataciju na odobrenom eksploatacionom polju. Ministar nadlean za poslove rudarstva i geolokih istraivanja (u daljem tekstu: Ministar), blie ureuje uslove i nain prenosa odobrenja iz stava 1. ovoga lana.

lan 10.

Odobrenje za eksploataciju rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, izdato pravnom licu ija se imovina koja slui za eksploataciju prodaje u postupku privatizacije, moe se preneti na kupca te imovine ugovorom, koji zakljuuju prodavac imovine, kupac imovine, Ministarstvo i Agencija za privatizaciju. Na ugovor iz stava 1. ovog lana prethodnu saglasnost daje Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove rudarstva i geolokih istraivanja (u daljem tekstu: Ministarstvo). Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuen bez saglasnosti Vlade nitav je. Obavezni elementi ugovora iz stava 1. ovog lana su odredbe o investicionom ulaganju kupca imovine i njegovim obavezama po osnovu socijalnog programa.

II. MINERALNA POLITIKA I PLAN RAZVOJA RUDARSKE INDUSTRIJE SRBIJE

1. Mineralna politika lan 11.
Mineralna politika obuhvata mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi ostvarenja stratekih dugoronih ciljeva u oblasti geolokih istraivanja i eksploatacije rezervi svih vrsta mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, i to naroito radi: 1) sigurnog snabdevanja industrijskih kapaciteta (termoelektrana, toplana, rafinerija, topionica, fabrika cementa i krea itd.) i trita Republike Srbije svim vrstama mineralnih sirovina; 2) primene najboljih savremenih tehnologija pri izgradnji rudnike infrastrukture i rudarskih objekata u cilju bezbednosti objekata i bezbednosti i zdravlja na radu; 3) usklaivanja i primene evropskih direktiva iz oblasti rudarstva i geolokih istraivanja, a naroito u oblasti zatite radne i ivotne sredine; 4) promocije investicija i odrivog razvoja rudarske industrije Republike Srbije; 5) stvaranja transparentnih i stabilnih uslova za investicije u rudarstvu i geoloka istraivanja; 6) decentralizacije u planiranju i sprovoenju razvojnih projekata geolokih istraivanja i rudarstva. Mineralna politika blie se razrauje i sprovodi realizacijom Strategije upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije.

2. Strategija upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije lan 12.

Strategijom upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija), odreuju se dugoroni ciljevi razvoja rudarstva i geolokih istraivanja energetskih, metalinih, nemetalinih i tehnogenih mineralnih sirovina, podzemnih voda i geotermalnih resursa. Strategijom se odreuje projekcija potreba za svim vrstama mineralnih sirovina, razvoj sektora rudarstva i geolokih istraivanja, kao i projekcija uvoza i izvoza svih vrsta mineralnih sirovina u Republici Srbiji, uz uvaavanje ekonomskih, ekolokih i socijalnih aspekata. Strategiju donosi Narodna skuptina, na predlog Vlade za period od najmanje 10 godina.

Vlada prati realizaciju Strategije i po potrebi pokree njeno usklaivanje za realnim potrebama za mineralnim sirovinama.

lan 13.
Vlada donosi plan i programe ostvarivanja Strategije, na predlog Ministarstva. Planom i programima se utvruju uslovi, nain i dinamika ostvarenja Strategije u domenu osnovnih i drugih geolokih istraivanja, sigurnog i pouzdanog snabdevanja termoelektrana domaim ugljem, supstitucije uvoza mineralnih sirovina podizanjem domaih rudarskih kapaciteta, poveanja proizvodnje metalinih i nemetalinih mineralnih sirovina, poveanja proizvodnje tenih i gasovitih mineralnih sirovina, promocije i odrivog razvoja rudarstva i geologije, podsticajnih mera za izgradnju viih faza pripreme i prerade mineralnih sirovina, podsticajnih mera za izvoz finalnih proizvoda nastalih korienjem domaih sirovina, sanacije i rekultivacije naputenih rudarskih objekata, primene starih rudarskih objekata za posebne namene, kao i drugih aspekata od vanosti za sprovoenje Strategije. Plan se donosi za period ostvarivanja Strategije. Programima se odreuje i obaveza izrade odreenih prostornih planova podruja posebne namene za pojedine rudarske basene i leita mineralnih sirovina koji su od izuzetnog znaaja za sveobuhvatni razvoj Republike Srbije. Programi se donose za period od najmanje dve do deset godina. Nadleni organ autonomne pokrajine predlae deo programa na svojoj teritoriji u skladu sa planom razvoja autonomne pokrajine i Republike Srbije.

III. GEOLOKI ZAVOD SRBIJE

lan 14.
Geoloki zavod Srbije (u daljem tekstu: Zavod), obavlja osnovna geoloka istraivanja utvrena dugoronim programom razvoja osnovnih geolokih istraivanja, odnosno godinjim programom izvoenja osnovnih geolokih istraivanja. Zavod obavlja i druge poslove od interesa za dravu, kao to su: izrada i tampanje geolokih karata razmere 1:25.000 i sitnije razmere; izrada specijalistikih geolokih (mineragenetskih, geofizikih, geohemijskih, inenjerskogeolokih, hidrogeolokih, strukturno-tektonskih, geoekolokih i drugih) karata; utvrivanje i izdavanje geolokih uslova i izrada kompleksnih geolokih podloga za potrebe planiranja, projektovanja, izgradnju objekata ili davanja koncesija; prikupljanje, auriranje i uvanje podataka od znaaja za Geoloki informacioni sistem. Zavod moe da obavlja i poslove geolokih istraivanja u inostranstvu. Sredstva za osnivanje i rad zavoda obezbeuju se iz budeta Republike Srbije i drugih izvora u skladu sa zakonom. Nadzor nad radom Zavoda i izvoenjem geolokih istraivanja iz st. 1. i 2. ovog lana vri ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine.

lan 15.
Zavod jednom godinje podnosi Vladi izvetaj o radu, sa predlogom aktivnosti za narednu kalendarsku godinu.

IV. GEOLOKA ISTRAIVANjA

1. Vrste geolokih istraivanja lan 16.
Geoloka istraivanja u smislu ovog zakona su osnovna i primenjena. Osnovna i primenjena geoloka istraivanja izvode se prema projektu geolokih istraivanja, u skladu sa savremenim naunim dostignuima i tehnologijama, propisima, koji se odnose na tu vrstu istraivanja, kao i propisima kojima su utvreni zahtevi u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu, zatite od poara i eksplozije i zatite ivotne sredine i kulturnih dobara i dobara koja uivaju prethodnu zatitu.

2. Osnovna geoloka istraivanja lan 17.

Osnovnim geolokim istraivanjima, u smislu ovog zakona, smatraju se istraivanja koja se izvode u cilju: prouavanja razvoja, sastava i grae zemljine kore; pronalaenja mineralnih resursa, resursa podzemnih voda i geotermalnih resursa i njihovih inicijalnih prouavanja; vrednovanja ukupnih potencijala geoloke sredine kao prostora za potrebe prostornog i urbanistikog planiranja i utvrivanja podobnosti za izgradnju objekata; utvrivanja i eliminacije tetnih uticaja prirodnih i tehnogenih procesa na geoloku i ivotnu sredinu. Osnovna geoloka istraivanja su poslovi od javnog interesa i finansiraju se iz budeta Republike Srbije. Autonomna pokrajina vri i finansira osnovna geoloka istraivanja na teritoriji autonomne pokrajine. Poslove iz stava 1. ovog lana autonomna pokrajina vri kao poverene.

lan 18.
Osnovna geoloka istraivanja obuhvataju izradu: osnovnih, preglednih i specijalistikih geolokih karata razmere 1:25.000 i sitnije razmere (izuzetno za podruja posebne namene i razmere 1:10.000); studija potencijalnosti geolokih sredina u pogledu prisustva mineralnih i drugih geolokih resursa; podobnosti geoloke sredine za potrebe planiranja, projektovanja i graenja; kao i studija za potrebe zatite ivotne sredine; ouvanja geodiverziteta i zatite objekata geonaslea i slino. Osnovna geoloka istraivanja se izvode za potrebe prostornog planiranja i izrade generalnih urbanistikih planova, utvrivanja i vrednovanja ukupnih geolokih potencijala odreenog podruja, utvrivanja namene i podobnosti geoloke sredine kao prostora za gradnju objekata. Izrada geolokih karata iz stava 1. ovog lana, priprema za tampanje, prijem autorskih originala geolokih karata i tumaa, vri se uz strunu pomo radne grupe koju obrazuje ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine. Aktom o obrazovanju radne grupe iz stava 3. ovog lana utvruju se zadaci, obaveze i naknada za rad njenih lanova. Ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine blie propisuje struno-tehnike osnove za izradu geolokih karata iz stava 1. ovog lana.

lan 19.
Osnovna geoloka istraivanja izvodi Zavod prema dugoronom programu razvoja osnovnih geolokih istraivanja (u daljem tekstu: Dugoroni program) i godinjem programu osnovnih geolokih istraivanja (u daljem tekstu: Godinji program). Dugoroni program obuhvata strateke prioritete i dugorone ciljeve izvoenja osnovnih geolokih istraivanja, u funkciji ukupnog ekonomskog i drutvenog razvoja, a u skladu sa prostornim planom Republike Srbije, Strategijom odrivog razvoja, kao i Strategijom. Nadleni organ autonomne pokrajine predlae deo Dugoronog programa na svojoj teritoriji, u skladu sa regionalnim prostornim planom autonomne pokrajine, planovima i programima odrivog korienja prirodnih resursa i dobara, kao i Strategijom. Dugoroni program donosi Vlada na predlog ministarstva nadlenog za poslove zatite ivotne sredine, za period od 10 godina.

lan 20.
Godinji program obuhvata ciljeve, vrstu i obim geolokih istranih radova, dinamiku i uslove njihovog izvoenja, kao i potrebna finansijska sredstva. Godinjim programom mogu biti obuhvaena i druga geoloka istraivanja, ako je njihovo izvoenje neophodno radi utvrivanja uzroka i otklanjanja posledica elementarnih nepogoda, kao i primenjena geoloka istraivanja mineralnih resursa, resursa podzemnih voda i geotermalnih resursa, kao i druga, ako je izvoenje tih istraivanja od interesa za Republiku Srbiju. Godinji program donosi i sprovodi ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine na svojoj teritoriji, u skladu sa Dugoronim programom.

3. Primenjena geoloka istraivanja lan 21.

Primenjena geoloka istraivanja mineralnih i drugih geolokih resursa, u smislu ovog zakona obuhvataju istraivanja koja se izvode radi utvrivanja resursa i rezervi mineralnih sirovina, podzemnih voda i geotermalnih resursa i uslovima njihovog korienja, kao i istraivanja geoloke sredine za potrebe prostornog i urbanistikog planiranja, projektovanja i izgradnje graevinskih, rudarskih i drugih objekata, ukljuujui i podzemna skladita gasa i drugih materija, izdvajanja povoljnih geolokih formacija i struktura kao i iscrpljenih leita mineralnih sirovina za skladitenje zemnog (prirodnog) gasa i/ili CO2, kao i projekata zatite, sanacije i rekultivacije. Primenjena geoloka istraivanja mineralnih i drugih geolokih resursa vre se u cilju otkrivanja i dobijanja relevantnih podataka o geolokoj grai, genezi, kvalitativnim i kvantitativnim karakteristikama leita mineralnih sirovina, podzemnih voda i drugih geolokih resursa i ista obuhvataju sledee stadijume istraivanja: 1) prospekciju; 2) prethodna (generalna) istraivanja; 3) detaljna istraivanja; 4) eksploataciona istraivanja.

Primenjena geoloka istraivanja koja se vre za potrebe prostornog i urbanistikog planiranja, projektovanja i izgradnje graevinskih, rudarskih i drugih objekata vre se u cilju upoznavanja geoloke grae terena, odnosno inenjersko-geolokih karakteristika i geodinamikih svojstava geoloke sredine. Ista obuhvataju stadijum detaljnih geolokih istraivanja. Istraivanja iz stava 3. ovog lana moraju biti usklaena sa odgovarajuim planskim dokumentima ili urbanistikim aktima. Vlada e uredbom utvrditi uslove, kriterijume, postupak i naine izdavanja odobrenja i druge posebne uslove u vezi sa geolokim istraivanjima, koja se odnose na izdvajanja povoljnih geolokih formacija i struktura, kao i iscrpljenih leita mineralnih sirovina za skladitenje CO2.

4. Uslovi i na in izvoenja geolokih istraivanja lan 22.

Geoloka istraivanja, izradu projekata geolokih istraivanja, izvetaja o rezultatima geolokih istraivanja, elaborata o resursima i rezervama mineralnih sirovina, ukljuujui resurse i rezerve podzemnih voda i geotermalne resurse, kao i poslove strunog nadzora nad izvoenjem geolokih istraivanja, moe izvoditi privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik, koje je upisano u registar privrednih subjekata za obavljanje te delatnosti i koje za svaku vrstu geolokih istraivanja ima najmanje dva zaposlena lica koja imaju steeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), geoloke struke odgovarajueg obrazovnog profila i ovlaenje za obavljanje tih poslova, od ega, najmanje jedno lice sa odgovarajuom licencom. Poslove rukovoenja i strunog nadzora nad izvoenjem geolokih istranih radova i rukovoenja izradom projekata geolokih istraivanja i izvetaja o rezultatima geolokih istraivanja, kao i elaborata o resursima i rezervama mineralnih sirovina, ukljuujui resurse i rezerve podzemnih voda i geotermalne resurse, moe obavljati lice koje, pored uslova iz stava 1. ovog lana, ima najmanje tri godine radnog iskustva u obavljanju odgovarajuih poslova. Geoloka istraivanja mogu da izvode i strana pravna lica pod uslovima i na nain propisan ovim zakonom i zakonom kojim se utvruju prava stranih lica u pogledu korienja dobara od javnog interesa. Nosilac istraivanja moe biti privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik, koje je registrovano za obavljanje tih delatnosti.

lan 23.
Ovlaenje za obavljanje poslova iz lana 22. st. 1. i 2. ovog zakona stie se polaganjem strunog ispita. Struni ispit iz stava 1. ovog lana, polae se pred komisijom koju obrazuje Ministar, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine za kandidate sa teritorije autonomne pokrajine. Ministar blie propisuje uslove, program i nain polaganja strunog ispita iz stava 1. ovog lana. Poslovi iz st. 1. i 2. ovog lana vre se kao povereni.

5. Izvoenje geolokih istraivanja lan 24.

Geoloka istraivanja se izvode prema projektu geolokih istraivanja koji naroito sadri: 1) dokumenta o ispunjenosti uslova iz lana 22. ovog zakona; 2) tekstualni deo; 3) grafike priloge; 4) izvetaj i potvrdu o izvrenoj tehnikoj kontroli projekta. Ministar blie propisuje uslove, kriterijume i sadraj projekta geolokih istraivanja u oblastima: 1) osnovnih geolokih istraivanja; 2) primenjenih geolokih istraivanja mineralnih resursa; 3) primenjenih istraivanja hidrogeolokih i geotermalnih resursa; 4) primenjenih inenjersko-geolokih istraivanja; 5) primenjenih geolokih istraivanja u cilju zatite, sanacije i rekultivacije.

lan 25.
Projekat geolokih istraivanja, kao i izmene i dopune istog projekta, podlee tehnikoj kontroli. Tehnika kontrola projekta iz stava 1. ovog lana obuhvata kontrolu primene savremenih dostignua i metoda geoloke nauke i tehnike; usklaenosti sa zakonom i drugim propisima iz oblasti geologije i rudarstva; kao i usklaenosti sa vaeim tehnikim propisima, normativima, kao i odgovarajuih mera bezbednosti i zdravlja na radu, sigurnosti ljudi i objekata i zatite ivotne sredine. Izvetaj i potvrda o izvrenoj tehnikoj kontroli iz stava 2. ovog lana predstavljaju sastavni deo projekta iz stava 1. ovog lana. Tehniku kontrolu iz stava 1. ovog lana moe vriti privredno drutvo i preduzetnik, odnosno drugo pravno lice koje ispunjava uslove iz lana 22. ovog zakona.

lan 26.
Tehniku kontrolu projekta geolokih istraivanja ne moe vriti, odnosno u vrenju kontrole ne moe da uestvuje: 1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik, koje je izradilo taj projekat ili koje je nosilac istraivanja; 2) lice zaposleno u privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu i preduzetniku, koje je izradilo projekat geolokih istraivanja ili je uestvovalo u izradi tog projekta; 3) lice zaposleno kod nosioca istraivanja; 4) lice zaposleno u Ministarstvu, nadlenom organu autonomne pokrajine i jedinici lokalne samouprave.

lan 27.
U toku izvoenja geolokih istraivanja, nosilac istraivanja je duan da obezbedi struni nadzor nad izvoenjem geolokih istraivanja. Struni nadzor, iz stava 1. ovog lana obuhvata proveru: da li se istrani radovi izvode prema projektu

geolokih istraivanja; kvaliteta izvoenja istranih radova i primenu propisa, tehnikih normativa i normi kvaliteta; primene mera bezbednosti i zdravlja na radu i zatite ivotne sredine. Izvetaj o izvrenom strunom nadzoru ini sastavni deo izvetaja o rezultatima geolokih istraivanja. Nosilac istraivanja moe da vri neposredno struni nadzor nad izvoenjem geolokih istraivanja ili da vrenje istog poveri drugom pravnom licu koje ispunjava uslove iz lana 22. ovog zakona.

lan 28.
Po zavretku projektom predvienih geolokih istraivanja izrauje se zavrni izvetaj o rezultatima geolokih istraivanja (u daljem tekstu: Zavrni izvetaj). Zavrni izvetaj, kao i izvetaj iz lana 29. stav 1. ovog zakona, podlee tehnikoj kontroli kojom se proverava da li su geoloka istraivanja izvedena prema projektu geolokih istraivanja i da li je izvetaj uraen u skladu sa ovim zakonom. Izvetaj i potvrda o izvrenoj tehnikoj kontroli iz stava 2. ovog lana ini sastavni deo Zavrnog izvetaja. Tehnika kontrola Zavrnog izvetaja kao i izvetaja iz lana 29. stav 1. vri se pod uslovima iz l. 22. i 26. ovog zakona. Nosilac istraivanja duan je da jedan primerak Zavrnog izvetaja dostavi organu koji je izdao odobrenje za istraivanje u pisanoj i elektronskoj formi, najkasnije 30 dana od dana isteka odobrenog istranog roka.

lan 29.
Nosilac istraivanja je duan da po isteku istranog perioda od godinu dana, kao i u sluaju obustave istraivanja, u rokovima utvrenim odobrenjem za istraivanje, dostavi organu koji je izdao odobrenje, godinji izvetaj o rezultatima geolokih istraivanja, u pisanoj i elektronskoj formi. Zavrni izvetaj, kao i godinji izvetaj iz stava 1. ovog lana imaju karakter arhivske grae i uvaju se trajno, u skladu sa zakonom. Ministar blie propisuje sadrinu Zavrnog izvetaja i godinjeg izvetaja iz stava 1. ovog lana.

6. Odobrenje za primenjena geoloka istraivanja lan 30.

Primenjena geoloka istraivanja izvode se na osnovu reenja o odobrenju za geoloka istraivanja koje izdaje Ministarstvo, po zahtevu privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica i preduzetnika. Reenje Ministarstva iz stava 1. ovog lana je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Za primenjena geoloka istraivanja koja se izvode na teritoriji autonomne pokrajine, odobrenje izdaje nadleni organ autonomne pokrajine, reenjem protiv kojeg se moe izjaviti alba Ministru. Nadleni organ autonomne pokrajine duan je da Ministarstvu dostavlja izvetaje o izdatim odobrenjima za geoloka istraivanja. Ministar blie odreuje povrinu istranog prostora na kojem se moe odobriti izvoenje primenjenih geolokih istraivanja, u zavisnosti od vrste mineralnih i drugih geolokih resursa koji se istrauju.

Poslovi iz stava 3. ovog lana vre se kao povereni.

lan 31.
Primenjena geoloka istraivanja odreenih nemetalinih mineralnih resursa i drugih geolokih resursa i istraivanja geoloke sredine izvode se i za potrebe: 1) dobijanja graevinskih materijala; 2) korienja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja fizikih lica; 3) korienja geotermalnih resursa za potrebe fizikih lica; 4) prostornog i urbanistikog planiranja, projektovanja, izgradnje objekata i zatite, sanacije i rekultivacije terena. Geoloka istraivanja iz stava 1. ovog lana izvode se na osnovu odobrenja za geoloka istraivanja koja izdaje nadleni organ jedinice lokalne samouprave na ijoj se teritoriji istraivanja izvode, reenjem protiv koga se moe izjaviti alba Ministru. Nemetalini mineralni resursi iz stava 1. ovog lana su oni koji se koriste: 1) kao graevinski kamen: tehniki (seen, cepan, lomljen, drobljen, mleven) i ukrasni (arhitektonski, skulptorski, memorijalni); 2) kao prirodni agregati: pesak, ljunak, drobina; 3) za proizvodnju opekarsko-keramikih materijala, krea i dr; 4) za proizvodnju punila u industriji. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave moe se udruiti sa drugim jedinicama lokalne samouprave, radi obavljanja poslova iz stava 1. ovog lana i o tome obavetava Ministarstvo. U sluaju da nadleni organ jedinice lokalne samouprave ne pone da vri povereni posao ili ga ne vri pravilno ili blagovremeno, Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine preuzima poslove iz stava 1. ovog lana. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave duan je da Ministarstvu dostavlja godinje izvetaje o izdatim odobrenjima za geoloka istraivanja. Poslovi iz stava 1. ovog lana vre se kao povereni.

lan 32.
Zahtev za izdavanje odobrenja za primenjena geoloka istraivanja sadri podatke o: nosiocu istraivanja, predmetu geolokih istraivanja, veliini istranog prostora, vrsti istranih radova, visini sredstava za istraivanje, kao i o vremenu trajanja istraivanja. Uz zahtev iz stava 1. ovog lana, podnosi se: 1) projekat geolokih istraivanja sa izvetajem i potvrdom o izvrenoj tehnikoj kontroli projekta; 2) topografska karta u razmeri 1:25.000 ili sitnijoj razmeri, sa ucrtanom granicom i koordinatama prelomnih taaka traenog istranog prostora; 3) dokaz o plaenoj republikoj administrativnoj taksi; 4) saglasnost nadlenih ustanova za zatitu ivotne sredine i kulturnog naslea. Podnosilac zahteva iz stava 1. ovog lana duan je da pre izrade projekta geolokih istraivanja od

nadlenog zavoda za zatitu prirode i nadlenog zavoda za zatitu kulturnog naslea, ili drugog nadlenog organa, pribavi miljenje pod kojim uslovima se mogu izvoditi predmetna istraivanja. Akt o uslovima nadlenih organa iz stava 3. ovog lana ini sastavni deo projekta geolokih istraivanja. Ako je projektom iz stava 2. taka 1) ovog lana predvieno izvoenje rudarskih radova i/ili uzimanje mineralnih sirovina za tehnoloka ispitivanja, podnosi se poseban zahtev za davanje odobrenja za izvoenje radova po rudarskom projektu iz lana 72. stav 1. ovog zakona, a ako se radi o istraivanju nafte, gasa i geotermalnih resursa po projektu iz lana 72. stav 3. taka 2) ovog zakona podnosi se prijava u skladu sa lanom 84. ovog zakona. Ministar propisuje dozvoljenu koliinu materijala koja se moe uzeti za tehnoloka ispitivanja u zavisnosti od vrste mineralne sirovine. Nadleni organ odbie reenjem zahtev za izdavanje odobrenja za izvoenje geolokih istraivanja ako: 1) uz zahtev nije dostavljena kompletna dokumentacija iz stava 2. ovog lana; 2) je prostor za koji se trai odobrenje ve izdat drugom licu za istraivanje iste mineralne sirovine ili istog geolokog resursa. Reenje iz stava 7. ovog lana koje izdaje Ministarstvo je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Na reenje iz stava 7. ovog lana koje je doneo nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave alba se podnosi ministru.

lan 33.
Ako su zahtev za izdavanje odobrenja za istraivanje istog mineralnog ili drugog geolokog resursa na istom istranom prostoru podnela dva ili vie pravnih lica, odnosno preduzetnika, prioritet u dobijanju odobrenja ima pravno lice odnosno preduzetnik, koji je prvi podneo potpun zahtev, u skladu sa odredbama lana 32. ovog zakona.

lan 34.
Reenje o odobrenju za primenjena geoloka istraivanja sadri podatke o: 1) nazivu nosioca istraivanja sa adresom njegovog sedita; 2) predmetu i vrsti istraivanja; 3) koordinatama prelomnih taaka istranog prostora; 4) nazivu projekta geolokih istraivanja; 5) duini istranog roka; 6) minimalnom obimu radova koji se mora realizovati; 7) roku u kome se mora otpoeti sa istraivanjem; 8) najveoj koliini mineralne sirovine, osim nafte i prirodnih gasova, koja se moe uzeti u cilju ispitivanja kvaliteta i njenih tehnolokih svojstava; 9) nainu i roku u kojem je nosilac istraivanja duan da obavetava organ koji je izdao odobrenje za istraivanje;

10) uslovima pod kojima se odobrenje moe ukinuti.

lan 35.
Odobrenjem za izvoenje primenjenih geolokih istraivanja mineralnih i drugih geolokih resursa odreuje se istrani rok u duini do tri godine, uz mogunost produenja istranog roka dva puta u kontinuitetu, pri emu duina svakog od produenih istranih rokova moe biti do dve godine. Zahtev za produenje istranog roka iz stava 1. ovog lana, podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka istranog roka odreenog odobrenjem za istraivanje, pod uslovom da je izvreno najmanje 75% od projektom planiranog obima istranih radova, u skladu sa lanom 39. stav 1. ovog zakona. Uz zahtev iz stava 2. ovog lana podnosi se: 1) projekt geolokih istraivanja; 2) topografska karta u razmeri 1:25.000, sa ucrtanom granicom i koordinatama prelomnih taaka istranog prostora; 3) zavrni izvetaj za prethodni istrani period; 4) dokaz o plaenoj republikoj administrativnoj taksi. Produenje istranog roka odobrava se reenjem koje donosi organ koji je izdao odobrenje za istraivanje. Reenje iz stava 4. ovog lana koje izdaje Ministarstvo, je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Na reenje iz stava 4. ovog lana koje je doneo nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave alba se podnosi ministru.

lan 36.
Nosilac istraivanja je duan da u zahtevu za produenje istranog roka, povrinu istranog prostora smanji saglasno dobijenim rezultatima, a najmanje za 25% u odnosu na prethodno odobrenu povrinu.

lan 37.
U okviru istog istranog prostora na kojem su odobrena primenjena geoloka istraivanja nekog mineralnog ili geolokog resursa, mogu se odobriti primenjena istraivanja drugog mineralnog ili geolokog resursa, samo uz prethodno pribavljenu saglasnost nosioca odobrenja za istraivanja.

lan 38.
Poetak radova na geolokim istraivanjima, nosilac istraivanja je duan da prijavi 15 dana pre poetka izvoenja projektovanih istranih radova nadlenom organu jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi istrani prostor, organu koji je izdao reenje o odobrenju za istraivanje i geolokoj i/ili rudarskoj inspekciji, a ako se radovi izvode na podruju iz lana 7. ovog zakona i organizaciji, odnosno organu koji upravlja tim podrujem, ili slubi za zatitu kulturnog naslea.

lan 39.
Najmanja koliina projektovanog obima geolokih i rudarskih istranih radova koji se moraju izvesti u odobrenom istranom roku iznosi 75% od projektom planiranog obima istranih radova.

U sluaju viegodinjih istraivanja mineralnih i drugih geolokih resursa, vrsta i obim projektovanih istranih radova, kao i dinamika izvoenja istih, daje se za svaku istranu godinu.

lan 40.
Geoloka istraivanja mineralnih i drugih geolokih resursa u okviru odobrenog eksploatacionog polja, izvode se bez odobrenja za istraivanje. Nosilac eksploatacije je duan da poetak radova na istraivanju prijavi nadlenom organu koji je izdao odobrenje za eksploataciju. Geoloka istraivanja iz stava 1. ovog lana vre se na nain utvren ovim zakonom i drugim propisima iz oblasti geologije i rudarstva.

lan 41.
Nadleni organ e ukinuti reenje o odobrenju za istraivanje pre isteka odreenog istranog roka u sluajevima ako se: 1) sa geolokim istraivanjima ne otpone u roku koji je utvren odobrenjem za istraivanje; 2) istraivanja ne izvode u skladu sa projektom geolokog istraivanja; 3) istraivanja ne izvode pod uslovom iz lana 39. ovog zakona; 4) istraivanja izvode van odobrenog istranog prostora; 5) ne dostavlja Godinji izvetaj za prethodnu istranu godinu; 6) pod vidom istraivanja vri eksploatacija mineralnih sirovina, podzemnih voda i geotermalnih resursa; 7) ne vrati u prvobitno stanje zemljite na kojem se izvode istrani radovi; 8) ne sprovode propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu, potrebne mere obezbeenja imovine, zdravlja ljudi i zatite ivotne sredine i zatite kulturnih dobara i dobara koja uivaju prethodnu zatitu; 9) ne plati naknada za primenjena geoloka istraivanja za tekuu godinu; 10) naknadno utvrdi da priloena dokumentacija na osnovu koje je izdato odobrenje sadri netane, odnosno neistinite podatke. Reenje o odobrenju za istraivanje prestaje da vai: 1) na zahtev nosioca istraivanja; 2) obustavom vrenja istraivanja, na osnovu izvetaja geolokog inspektora; 3) istekom istranog roka; 4) izdavanjem potvrde o resursima i rezervama, osim za tene i gasovite ugljovodonike. U sluajevima iz st. 1. i 2. ovog lana nosilac istraivanja duan je da izvri sanaciju prostora na kojem je vrio istraivanje i da u sluaju izvoenja istranih podzemnih rudarskih radova na osnovu projekta iz lana 72. stav 1. ovog zakona sprovede mere za odravanje podzemnih prostorija, objekata i instalacija po zavretku istranih radova. Reenje iz st. 1. i 2. ovog lana koje izdaje Ministarstvo je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.

Na reenje iz st. 1. i 2. ovog lana koje je doneo nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave alba se podnosi ministru.

lan 42.
Organ koji je izdao odobrenje za istraivanje vodi evidenciju o odobrenim istraivanjima i katastar odobrenih istranih prostora. U katastar odobrenih istranih prostora unose se podaci o nosiocu istraivanja, predmetu geolokih istraivanja, istranom prostoru i roku trajanja istraivanja. Zainteresovana lica imaju pravo uvida u katastar odobrenih istranih prostora.

lan 43.
Pravo korienja i raspolaganja rezultatima primenjenih geolokih istraivanja i dokumentima koji sadre rezultate geolokih istraivanja ima nosilac istraivanja. Nosilac istraivanja ima pravo da drugome dozvoli ili zabrani korienje rezultata istraivanja i dokumenata koji sadre rezultate geolokih istraivanja iz stava 1. ovog lana. Nosilac istraivanja koji koristi podatke i rezultate istraivanja koji su rezultat geolokih istraivanja drugog privrednog subjekta ili su rezultat osnovnih i primenjenih geolokih istraivanja koja se finansiraju iz budeta Republike Srbije, treba da dostavi dokaz o pravu korienja tih podataka pri izradi izvetaja o rezultatima geolokih istraivanja i/ili elaborata o resursima i rezervama. U sluaju kada rezultati geolokih istraivanja i dokumenti iz stava 1. ovog lana sadre podatke koji se smatraju tajnim podacima u skladu sa vaeim propisima kojima se utvruje zatita tajnih podataka, nosilac istraivanja takve podatke moe ustupiti treim licima samo na nain i pod uslovima utvrenim tim propisima.

7. Obaveze nosioca istraivanja lan 44.

Nosilac istraivanja duan je da: 1) obezbedi potrebna finansijska sredstva za izvoenje odobrenih geolokih istraivanja i preuzme sve druge neophodne mere i aktivnosti i pristupi izvoenju odobrenih istraivanja u skladu sa utvrenom dinamikom; 2) pribavi dokaz o pravu korienja zemljita na kojem planira da izvede projektovane istrane radove (istrane buotine / raskope / istrane etae / istrane rudarske prostorije i dr.); 3) vrstu i obim istranih radova izvede prema projektu geolokih istraivanja, uz najvee mogue odstupanje u pogledu odobrenog obima i vrste radova do 25%; 4) prijavi poetak radova na istraivanju; 5) obezbedi struni nadzor nad izvoenjem geolokih istraivanja; 6) plaa naknadu za odobrena primenjena geoloka istraivanja; 7) dostavlja Godinji i Zavrni izvetaj o rezultatima istraivanja; 8) sprovodi propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu, potrebne mere obezbeenja imovine,

zdravlja ljudi i zatite ivotne sredine; 9) vrati u prvobitno stanje zemljite na kojem se izvode istrani radovi; 10) evidentira i druge mineralne sirovine i geoloke resurse, ukoliko se pronau u okviru odobrenog istranog prostora i da o tome obavesti organ koji je izdao odobrenje za izvoenje geolokih istraivanja; 11) u toku trajanja istraivanja na propisan nain uva izvetaje i elaborate o rezultatima geolokih istraivanja i drugu geoloku dokumentaciju, kao i jezgra istranih buotina i uzorke i analize iz svih istranih radova i da iste po potrebi stavi na uvid Ministarstvu, odnosno nadlenom organu autonomne pokrajine i jedinici lokalne samouprave radi provere rezultata istraivanja; 12) se tokom ispitivanja jezgra istranih buotina i drugih uzoraka pridrava pozitivne geoloke prakse za ta ispitivanja i na nain da omogui proverljivost dobijenih rezultata ispitivanja.

8. Klasifikacija mineralnih resursa i rezervi, resursa i rezervi podzemnih voda i geotermalnih resursa lan 45.
Razvrstavanje resursa i rezervi mineralnih sirovina, podzemnih voda i geotermalnih resursa, vri se skladu sa odgovarajuim propisima o izvetavanju i klasifikaciji vrstih, tenih i gasovitih mineralnih sirovina, podzemnih voda i geotermalnih resursa, i to: 1) pravilnikom o izvetavanju o rezultatima geolokih istraivanja, resursima i rezervama vrstih mineralnih sirovina i njihovoj klasifikaciji; 2) pravilnikom o izvetavanju o rezultatima geolokih istraivanja, resursima i rezervama nafte, kondezata i prirodnih gasova i njihovoj klasifikaciji; 3) pravilnikom o izvetavanju o rezultatima geolokih istraivanja, resursima i rezervama podzemnih voda i njihovoj klasifikaciji; 4) pravilnikom o izvetavanju o rezultatima geolokih istraivanja geotermalnih resursa i njihovoj klasifikaciji. Istraeni resursi i rezerve mineralnih sirovina i podzemnih voda, kao i geotermalni resursi za koje je dokazana tehnika izvodljivost i ekonomska isplativost eksploatacije, prikazuju se u elaboratu o resursima i rezervama vrstih mineralnih sirovina, u elaboratu o resursima i rezervama nafte, kondezata i prirodnih gasova i u elaboratu o resursima i rezervama podzemnih voda, kao i u elaboratu o utvrenom potencijalu geotermalnih resursa. Elaborati iz stava 2. ovog lana sadre podatke o koliinama i kvalitetu istraenih resursa i rezervi, razvrstanih u skladu sa propisima iz stava 1. ovog lana, kao i podatke o procenjenim mogunostima njihove odrive eksploatacije i procenjenim ekonomskim efektima. Ministar i ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine propisuje uslove, kriterijume, sadraj i nain razvrstavanja resursa i rezervi mineralnih sirovina, podzemnih voda i geotermalnih resursa iz stava 1. ovog lana, kao i sadraj elaborata iz stava 2. ovog lana.

lan 46.
Na osnovu elaborata iz lana 45. stav 2. ovog zakona utvruju se istraeni resursi i rezerve mineralnih sirovina i podzemnih voda, kao i utvreni potencijali geotermalnih resursa.

Razmatranje i evidentiranje utvrenih resursa i rezervi mineralnih sirovina i podzemnih voda, kao i utvrenih potencijala geotermalnih resursa vri Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine na osnovu izvetaja kompetentnih lica koja poseduju odgovarajuu licencu. Resursi i rezerve mineralnih sirovina, resursi i rezerve podzemnih voda, odnosno utvreni potencijal geotermalnih resursa, utvruje se potvrdom o resursima i rezervama, koja se izdaje reenjem Ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine, na zahtev nosioca istraivanja. Uz zahtev iz stava 3. ovog lana podnosi se: 1) odobrenje za istraivanje, odnosno odobrenje za eksploataciju; 2) pregledna karta u odgovarajuoj razmeri sa koordinatama prelomnih taaka utvrenih resursa i rezervi; 3) elaborat iz lana 45. stav 2. ovog zakona; 4) izvetaj kompetentnog lica. Reenje iz stava 3. ovog lana koje izdaje Ministarstvo je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor, a na reenje iz stava 3. ovog lana koje izdaje nadleni organ autonomne pokrajine, moe se izjaviti alba ministru.

9. Bilans mineralnih resursa i rezervi, resursa i rezervi podzemnih voda i geotermalnih resursa lan 47.
Nosilac istraivanja i nosilac eksploatacije duan je da vodi knjigu o stanju resursa i rezervi mineralnih sirovina i resursa i rezervi podzemnih voda, kao i geotermalnih resursa na odobrenom istranom prostoru, odnosno eksploatacionom polju i da o stanju resursa i rezervi svake godine dostavlja podatke Ministarstvu, odnosno nadlenom organu autonomne pokrajine. Na osnovu dobijenih podataka i izdatih potvrda o resursima i rezervama mineralnih sirovina i podzemnih voda, kao i geotermalnih resursa, Ministarstvo izrauje bilans resursa i rezervi mineralnih sirovina, bilans resursa i rezervi podzemnih voda i bilans geotermalnih resursa u Republici Srbiji. Nadleni organ autonomne pokrajine izrauje bilans resursa i rezervi mineralnih sirovina, bilans resursa i rezervi podzemnih voda i bilans geotermalnih resursa za teritoriju autonomne pokrajine, koji predstavlja sastavni deo bilansa Republike Srbije.

10. Postupak izdavanja odobrenja za istraivanje ugljovodonika u te nom i gasovitom stanju lan 48.
Odobrenje za istraivanje ugljovodonika u tenom i gasovitom stanju (nafta i gas) i ostalih prirodnih gasova daje se privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu i preduzetniku, koje je izabrano na osnovu sprovedenog postupka javnog tendera.

lan 49.
Odluku o sprovoenju javnog tendera za istraivanje ugljovodonika u tenom i gasovitom stanju (nafta i gas) i ostalih prirodnih gasova donosi Ministarstvo odnosno nadleni pokrajinski organ ako se

sirovina nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, ako oceni da postoji potreba za utvrivanjem istih mineralnih sirovina na nekom prostoru ili povodom predloga privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica i preduzetnika, registrovanog za istraivanje mineralnih sirovina.

lan 50.
Oglas o javnom tenderu za izdavanje odobrenja za geoloka istraivanja mineralnih sirovina objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije" i slubenom glasilu Evropske unije. Oglas iz stava 1. ovog lana sadri: 1) mineralnu sirovinu koja se namerava istraivati; 2) veliinu i naziv istranog prostora; 3) program ukupnih istranih radova po vrsti i obimu; 4) rok do kada se namerava izvriti istraivanje; 5) iznos planiranih novanih sredstava za izvoenje istranih radova, kao i nain njihovog obezbeenja; 6) plan sanacije istranog prostora.

lan 51.
Uz ponudu za izdavanje odobrenja za geoloka istraivanja mineralnih sirovina potrebno je dostaviti: 1) izvod iz privrednog registra kojim se potvruje da je podnosilac ponude registrovan za istraivanje ili za eksploataciju mineralnih sirovina; 2) topografsku kartu u razmeri 1:25.000 ili sitnijoj razmeri, sa ucrtanom granicom istranog prostora, odreenog koordinatama prelomnih taaka zatvorenog poligona; 3) drugu dokumentaciju definisanu javnim tenderom. Vlada propisuje kriterijume, uslove i nain za sprovoenje postupka javnog tendera za davanje odobrenja za istraivanje mineralnih sirovina iz lana 48. ovog zakona.

V. EKSPLOATACIJA REZERVI MINERALNIH SIROVINA I GEOTERMALNIH RESURSA

1. Uslovi i na in izvoenja lan 52.
Nosilac eksploatacije moe biti privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik, koje je nosilac istraivanja, odnosno korisnik potvrde o resursima i rezervama mineralnih sirovina i geotermalnim resursima, koja se izdaje u skladu sa vaeim propisima o klasifikaciji resursa i rezervi, na polju na kome e se obavljati eksploatacija u skladu sa ovim zakonom. Eksploataciju rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa mogu da izvode i strana pravna lica pod uslovima i na nain propisan ovim zakonom i zakonom kojim se utvruju prava stranih lica u pogledu korienja dobara od javnog interesa.

lan 53.
Izgradnja zgrada, javnih puteva, eleznikih pruga, kanala i drugih saobraajnica, kao i elektrinih vodova visokog napona sa odreenim zatitnim stubovima na eksploatacionom polju, kao i ostalih infrastrukturnih objekata, moe se odobriti po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva. Pre izdavanja lokacijske dozvole koja se izdaje u skladu sa posebnim propisima za izgradnju objekata iz stava 1. ovog lana, pribavlja se miljenje privrednog subjekta koji vri eksploataciju o predloenom pravcu i poloaju ovih objekata na eksploatacionom polju. Nosilac eksploatacije koji vri eksploataciju ima pravo na naknadu stvarne tete prouzrokovane izgradnjom objekata iz stava 1. ovog lana.

lan 54.
Eksploataciju rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, izvoenje rudarskih radova izvan eksploatacionog polja, izradu investiciono-tehnike dokumentacije i rudarskih projekata za izvoenje rudarskih radova, tehniku kontrolu rudarskih projekata i vrenje strunog nadzora moe izvoditi privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik, (u daljem tekstu: privredni subjekt) koji je registrovan za obavljanje iste delatnosti i koji ima najmanje dva zaposlena lica koja imaju steeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije) rudarske struke odgovarajueg usmerenja i ovlaenje za obavljanje tih poslova, od ega, najmanje jedno lice sa odgovarajuom licencom. Poslove strunog nadzora nad izvoenjem eksploatacije u skladu sa uslovima iz stava 1. ovog lana moe da vri samo nosilac eksploatacije.

2. Utvrivanje opteg interesa lan 55.

Geoloka istraivanja i eksploatacija rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, koji su Strategijom odreeni kao mineralne sirovine i geotermalni resursi od znaaja za Republiku Srbiju, predstavljaju delatnost od javnog, odnosno opteg interesa. Za potrebe privrednog subjekta koji je nosilac istraivanja i nosilac eksploatacije mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, koje su odreene kao sirovine i resursi od znaaja u smislu stava 1. ovog lana, nadleni organ moe vriti eksproprijaciju nepokretnosti. Eksproprijacija nepokretnosti iz stava 2. ovog lana, sprovodi se shodno propisima kojima se ureuje eksproprijacija.

lan 56.
Eksploatacija rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, (u daljem tekstu: eksploatacija) vri se na osnovu reenja, kojim se izdaje: 1) odobrenje za eksploataciju rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa (u daljem tekstu: odobrenje za eksploataciju); 2) odobrenje za izvoenje rudarskih radova; 3) odobrenje za upotrebu rudarskih objekata.

Odobrenja iz stava 1. ovog lana izdaje Ministarstvo, a za eksploataciju rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, koja se izvodi na teritoriji autonomne pokrajine, odobrenja izdaje nadleni organ autonomne pokrajine. Eksploatacija rezervi odreenih nemetalinih mineralnih sirovina koje se koriste za dobijanje graevinskih materijala (graevinskog kamena: tehniki (seen, cepan, lomljen, drobljen, mleven) i ukrasni kamen (arhitektonski, skulptorski, memorijalni), prirodnih agregata: pesak, ljunak, drobina, za proizvodnju opekarsko-keramikih materijala, krea i drugih, i za proizvodnju punila u industriji) i eksploatacija geotermalne energije za potrebe fizikih lica, vri se na osnovu odobrenja iz stava 1. ovog lana koje izdaje nadleni organ jedinice lokalne samouprave, na ijoj teritoriji se ta eksploatacija vri. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave moe se udruiti sa drugim jedinicama radi obavljanja poslova iz stava 1. ovog lana i o tome je duan da obavesti Ministarstvo. U sluaju da nadleni organ jedinice lokalne samouprave ne pone da vri povereni posao ili ga ne vri pravilno ili blagovremeno, Ministarstvo odnosno nadleni pokrajinski organ ako se radi o sirovini na podruju autonomne pokrajine, preuzima poslove iz stava 1. ovog lana. Nadleni organ autonomne pokrajine i nadleni organ jedinice lokalne samouprave duni su da Ministarstvu dostavljaju godinje izvetaje o izdatim reenjima. Nadleni organ autonomne pokrajine i nadleni organ jedinice lokalne samouprave poslove iz stava 1. ovog lana vre kao poverene. Reenje iz stava 1. ovog lana koje izdaje Ministarstvo je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Na reenje iz stava 1. ovog lana koje je doneo nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave alba se podnosi ministru.

3. Odobrenje za eksploataciju lan 57.

Uz zahtev za izdavanje odobrenja za eksploataciju podnosi se: 1) dokaz o plaenoj republikoj administrativnoj taksi; 2) situaciona karta u razmeri 1:25000 ili u odgovarajuoj razmeri sa ucrtanim granicama eksploatacionog polja, javnim saobraajnicama i drugim objektima koji se nalaze na tom polju i naznaenim katastarskim parcelama u pisanoj i/ili digitalnoj formi; 3) potvrda o resursima i rezervama mineralnih sirovina ili o geotermalnim resursima, koja se izdaje na osnovu izvrenih istraivanja u skladu sa vaeim propisima o klasifikaciji resursa i rezervi; 4) studija izvodljivosti eksploatacije leita mineralnih sirovina ili geotermalnih resursa; 5) akt optinskog organa nadlenog za poslove urbanizma u pogledu usaglaenosti eksploatacije sa odgovarajuim prostornim, odnosno urbanistikim planovima; 6) akt ministarstva nadlenog za poslove zatite ivotne sredine i akt nadlene ustanove za zatitu kulturnog naslea; 7) akt ministarstva nadlenog za poslove vodoprivrede, ako eksploatacija utie na reim voda; 8) dokaz o pravu svojine ili korienja, odnosno slubenosti na zemljitu koje je odreeno za povrinsku eksploataciju rezervi mineralnih sirovina. U sluaju podzemne eksploatacije rezervi mineralnih sirovina, eksploatacije rezervi ugljovodonika u tenom i gasovitom stanju (nafta i gas) i ostalih prirodnih

gasova, kao i eksploatacije geotermalnih resursa, dostavlja se dokaz o pravu svojine ili korienja, odnosno slubenosti za zemljite koje je odreeno za izgradnju rudarskih objekata, postrojenja i ureaja, a u sluaju eksploatacije rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, koji su od znaaja za Republiku Srbiju dostavlja se poseban akt Vlade o utvrivanju javnog interesa za period od pet godina eksploatacije.

lan 58.
Odobrenjem za eksploataciju odreuje se: 1) vrsta mineralne sirovine ili geotermalnog resursa, koji se namerava eksploatisati; 2) kapacitet prema studiji izvodljivosti eksploatacije; 3) poloaj, povrina i tane granice eksploatacionog polja; 4) rok u kome se moraju zavriti pripremni radovi i pribaviti odobrenje za izvoenje rudarskih radova, a koji ne moe biti dui od dve godine; 5) rok na koji se rezerve mineralne sirovine ili geotermalni resurs daju na korienje u skladu sa dinamikom proizvodnje iz studije izvodljivosti eksploatacije i overenim koliinama mineralne sirovine iz potvrde o resursima i rezervama; 6) uslovi pod kojima se moe vriti eksploatacija na prostoru od kulturno-istorijskog, graditeljskog i arheolokog znaaja; 7) zatitni prostor oko eksploatacionog polja potreban radi mogueg proirenja rezervi i resursa, i to: (1) za eksploataciona polja povrine do 25 ha zatitni prostor u irini do 100 metara od odgovarajue granice eksploatacionog polja, (2) za eksploataciona polja povrine od 25 ha do 100 ha zatitni prostor u irini do 250 metara od odgovarajue granice eksploatacionog polja, (3) za eksploataciona polja povrine vee od 100 ha zatitni prostor u irini do 500 metara od odgovarajue granice eksploatacionog polja.

lan 59.
Ministarstvo, odnosno nadleni pokrajinski organ ili nadleni organ jedinice lokalne samouprave e ukinuti odobrenje za eksploataciju ako se: 1) ne pribavi odobrenje za izvoenje rudarskih radova u odreenom roku; 2) izvode rudarski radovi koji nisu u skladu sa odobrenjem za izvoenje rudarskih radova; 3) eksploatacijom ugroava ivot i zdravlje ljudi i ivotna sredina, a druge mere predviene ovim zakonom i drugim propisima nisu dovoljne da se to sprei; 4) eksploatacijom ugroava kulturno dobro, njegova zatiena okolina ili prostor od kulturnoistorijskog, graditeljskog i arheolokog znaaja; 5) blagovremeno, u skladu sa ovim zakonom ne dostavi Ministarstvu, odnosno nadlenom organu autonomne pokrajine ili nadlenom organu jedinice lokalne samouprave godinji operativni plan za narednu kalendarsku godinu i godinji izvetaj o poslovanju za prethodnu kalendarsku godinu; 6) ne plaa naknadu za korienje mineralnih resursa ili geotermalnih resursa; 7) ne vri postupak rekultivacije u skladu sa projektom rekultivacije zemljita.

U sluajevima iz stava 1. ovog lana, nosilac eksploatacije duan je da izvri sanaciju i rekultivaciju zemljita na kojem je vrio eksploataciju ili da deponuje sredstva za potrebe reavanja pitanja sanacije istog prostora, izuzev u sluaju trajne promene namene objekata. Reenje iz stava 1. ovog lana koje izdaje Ministarstvo je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Na reenje iz stava 1. ovog lana koje je doneo nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave alba se podnosi ministru.

lan 60.
Odobrenje za eksploataciju prestaje da vai: 1) na zahtev nosioca eksploatacije; 2) trajnom obustavom vrenja eksploatacije rezervi mineralnih sirovina ili geotermalnih resursa; 3) istekom roka na koji se rezerve mineralnih sirovina ili geotermalnih resursa daju na korienje, odnosno promenom namene objekta. U sluajevima iz stava 1. ovog lana, nosilac odobrenja za eksploataciju duan je da izvri sanaciju i rekultivaciju zemljita na kojem je vrio eksploataciju ili da deponuje sredstva za potrebe reavanja pitanja sanacije istog prostora, izuzev u sluaju trajne promene namene objekata. Reenje o prestanku vaenja odobrenja za eksploataciju u sluaju iz stava 1. ovog lana donosi Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinica lokalne samouprave. Reenje iz stava 1. ovog lana koje izdaje Ministarstvo je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Na reenje iz stava 1. ovog lana koje je doneo nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave alba se podnosi ministru.

lan 61.
Nosilac eksploatacije moe na istom eksploatacionom polju da vri i eksploataciju drugih mineralnih sirovina i geotermalnih resursa koji nisu obuhvaeni datim odobrenjem, pod uslovima i na nain propisanim ovim zakonom.

4. Odobrenje za ru no ispiranje plemenitih metala lan 62.

Ispiranje plemenitih metala i drugih minerala iz renih nanosa moe se odobriti i fizikom licu, pod uslovom da sve isprane koliine metala meseno ponudi Narodnoj banci Srbije po trinim cenama. Odobrenje za runo ispiranje plemenitih metala i drugih minerala iz renih nanosa koje vre fizika lica, izdaje se reenjem Ministarstva. U zahtevu za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog lana, navodi se reka ili potok sa pritokama iji se nanosi ele ispirati, kao i priblina koliina metala koja se moe godinje isprati. Odobrenje za ispiranje plemenitih metala i drugih minerala sadri:

1) podatke o fizikom licu kome se odobrava ispiranje; 2) naziv reke ili potoka sa pritokama iji e se nanosi ispirati; 3) rok vaenja odobrenja; 4) obavezu da priloi potvrdu, odnosno raun za izvrenu uslugu pretapanja, sa naznakom pretopljene mase; 5) vreme poetka ispiranja plemenitih metala. Reenje iz stava 2. ovog lana koje izdaje Ministarstvo je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.

lan 63.
Ministarstvo izvetava Narodnu banku Srbije o svakom izdatom odobrenju za ispiranje plemenitih i drugih minerala iz renih nanosa. Ako Ministarstvo utvrdi da se lice kome je izdato odobrenje ne bavi ispiranjem plemenitih metala due od est meseci ili da dobijene koliine ovih metala nije ponudilo u odreenom roku Narodnoj banci Srbije, ukinue izdato odobrenje i o tome obavestiti Narodnu banku Srbije.

VI. INVESTICIONO-TEHNI KA DOKUMENTACIJA ZA IZVOENjE RUDARSKIH RADOVA

1. Vrste investicione i tehni ke dokumentacije lan 64.
Eksploatacija rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa se izvodi prema investiciono-tehnikoj dokumentaciji za izvoenje rudarskih radova. Dokumentacija iz stava 1. ovog lana izrauje se na osnovu rezultata istraivanja, odnosno elaborata o resursima i rezervama, razvrstanih u skladu sa propisima o klasifikaciji resursa i rezervi i druge dokumentacije kojima se razrauju i analiziraju tehniki, tehnoloki i ekonomski uslovi izvoenja radova, uslovi bezbednosti i zdravlja na radu, zatite od poara, zatite ivotne sredine, zatite kulturnih dobara i dobara koja uivaju prethodnu zatitu, zatite voda i drugi uslovi od uticaja na ocenu tehnikotehnoloke i ekonomske opravdanosti eksploatacije i izvoenja rudarskih radova. Rudarski radovi van eksploatacionog polja izvode se prema rudarskom projektu za izvoenje rudarskih radova van eksploatacionog polja.

lan 65.
Investiciono-tehnikom dokumentacijom u smislu ovog zakona smatra se : 1) studija izvodljivosti eksploatacije leita mineralne sirovine; 2) dugoroni program eksploatacije; 3) rudarski projekti. Rudarskim projektom iz stava 1. take 3) ovog lana smatra se:

1) glavni rudarski projekat; 2) dopunski rudarski projekat; 3) tehniki rudarski projekat; 4) godinji operativni plan; 5) rudarski projekat na istraivanju vrstih mineralnih sirovina; 6) rudarski projekat za izvoenje rudarskih radova van eksploatacionog polja; 7) uproeni rudarski projekat.

lan 66.
Studija izvodljivosti eksploatacije leita mineralnih sirovina sadri prikaz uslova i idejno reenje naina eksploatacije, pripreme mineralnih sirovina, plasmana mineralnih sirovina, radni vek i godinji kapacitet, analiza uticaja na ivotnu sredinu sa merama zatite i sanacije ivotne sredine, mere rekultivacije, plan upravljanja rudarskim otpadom, uticaj rudarskih aktivnosti na drutvenu zajednicu, tehno-ekonomsku ocenu sa novanim tokom i potrebnim novanim sredstvima i brojem angaovanih i zaposlenih lica.

lan 67.
Za eksploataciono polje za koji postoji akt Vlade, odnosno za eksploataciju resursa i rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, koji su od znaaja za Republiku Srbiju, obavezno je da se izradi dugoroni program eksploatacije za period od najmanje deset godina. Dugoroni program iz stava 1. ovog lana predstavlja strunu podlogu za izradu prostornog plana posebne namene.

lan 68.
Rudarski radovi izvode se prema glavnom rudarskom projektu, dopunskom rudarskom projektu, tehnikom rudarskom projektu, uproenom rudarskom projektu, rudarskom projektu za izvoenje rudarskih radova pri geolokim istraivanjima vrstih mineralnih sirovina, rudarskom projektu za izvoenje rudarskih radova van eksploatacionog polja i godinjem operativnom planu.

lan 69.
Glavni rudarski projekat se izrauje za: izgradnju novih rudnika sa podzemnom eksploatacijom; izgradnju novih povrinskih kopova; izgradnju novih sabirnih stanica pri eksploataciji nafte i gasa, izgradnju novih sistema za korienje geotermalnih resursa; izgradnju postrojenja za pripremu mineralnih sirovina; otvaranje i eksploataciju novih rudnih leita u postojeim rudnicima; ponovno pokretanje neaktivnih rudnika; utvrivanje izvedenog stanja i nastavka eksploatacije na eksploatacionom polju; trajnu obustavu radova i zatvaranje rudnika; kao i za skladitenje ugljovodonika u tenom i gasovitom stanju i drugih materija u podzemne rudarske objekte. Glavni rudarski projekat je izvoaki projekat koji naroito sadri osnovnu koncepciju, tehnike projekte na osnovu kojih se gradi kapitalna rudnika infrastruktura, tehniko-tehnoloke celine i stacionarni rudarski objekti, kao i plan upravljanja rudarskim otpadom i tehno-ekonomsku ocenu projekta.

lan 70.

Dopunski rudarski projekat se izrauje za odstupanja od glavnog rudarskog projekta, naroito pri promeni kapaciteta rudnika, odnosno pri rekonstrukciji ili unapreenju rudarskih objekata i rudnike infrastrukture i stacionarnih rudarskih objekata, pri unapreenju primenjenih ili uvoenju novih metoda eksploatacije mineralnih sirovina, pri rekonstrukciji postrojenja za pripremu mineralnih sirovina, konzervaciji rudnika i privremenoj obustavi rudarskih radova. Dopunski rudarski projekat je izvoaki projekat koji naroito sadri osnovnu koncepciju, tehnike projekte, na osnovu kojih se unapreuje kapitalna rudnika infrastruktura, tehniko-tehnoloke celine i stacionarni rudarski objekti, kao i plan upravljanja rudarskim otpadom i tehno-ekonomsku ocenu projekta.

lan 71.
Tehniki rudarski projekti izrauju se, u skladu sa glavnim i dopunskim rudarskim projektom, za tehnoloke operacije: izvoenja rudarskih radova; otkopavanja, transporta i deponovanja korisne mineralne sirovine; otkopavanja, transporta i odlaganja prateih stenskih materijala; transporta i odlaganja flotacijske jalovine; zatite rudarskih objekata od dotoka povrinskih i podzemnih voda; utvrivanja mera, uslova, voenja i upravljanja rudarskim otpadom, kao i postupke tehnike i bioloke rekultivacije zemljita na kojem se vri eksploatacija. Tehniki rudarski projekti iz stava 1. ovog lana izrauju se za period do pet godina.

lan 72.
Rudarski projekat na istraivanju vrstih mineralnih sirovina predstavlja projekat na osnovu kojeg se izvode rudarski radovi u okviru odobrenog projekta geolokih istraivanja na istranom prostoru ili eksploatacionom polju (izvan prostora obuhvaenog glavnim ili dopunskim rudarskim projektom), u cilju uzimanja uzoraka za laboratorijska i tehnoloka ispitivanja na licu mesta ili u industrijskim uslovima, prikupljanja geomehanikih parametara i drugih podataka o geolokoj grai i leinim uslovima radi utvrivanja prostornih parametara mineralnih resursa, kao i drugim istraivanjima za potrebe gradnje. Rudarski projekat na istraivanju mineralnih sirovina je izvoaki projekat koji naroito sadri: osnovni koncept sa dinamikom izvoenja rudarskih radova, tehnika reenja po kojima e se izvoditi rudarski radovi, predmer i predraun radova, mere bezbednosti i zdravlja na radu, plan upravljanja rudarskim otpadom, kao i mere za sanaciju i rekultivaciju prostora obuhvaenog radovima u sluaju obustave istraivanja. U sluaju izvoenja istranih podzemnih rudarskih radova na osnovu ovog projekta potrebno je predvideti mere za odravanje podzemnih prostorija, objekata i instalacija po zavretku istranih radova. Rudarski projekat na izvoenju rudarskih radova van eksploatacionog polja je izvoaki projekat koji se radi samostalno ili u sklopu projekta za potrebe izgradnje rudarskih ili graevinskih objekata i koji naroito sadri: urbanistiko-tehnike uslove, osnovni koncept sa dinamikom izvoenja rudarskih radova, tehnika reenja po kojima e se izvoditi rudarski radovi, predmer i predraun radova, mere bezbednosti i zatite na radu, kao i mere zatite ivotne sredine. Uproeni rudarski projekat izrauje se za: 1) sva manja odstupanja od usvojenih tehnikih reenja obraenih u tehnikom rudarskom projektu, s time da izvoenje rudarskih radova prema uproenom rudarskom projektu moe trajati do jedne godine; 2) izradu pojedinanih buotina za naftu, gas, podzemne vode, geotermalnih resursa, radove u njima, kao i za nadzemna postrojenja i ureaje za eksploataciju, pripremu i transport nafte, gasa i podzemne vode do sabirne stanice;

3) tehnoloka oprobavanja rudarskog otpada.

lan 73.
Nosilac eksploatacije je duan da izradi godinji operativni plan, kao i godinji izvetaj o poslovanju za prethodnu kalendarsku godinu. Godinji operativni plan iz stava 1. ovog lana dostavlja se organu koji je izdao odobrenje za eksploataciju najkasnije do 31. januara za tekuu kalendarsku godinu. Godinji izvetaj o poslovanju iz stava 1. ovog lana nosilac eksploatacije izrauje najkasnije do 28. februara tekue godine i dostavlja ga nadlenom organu koji je izdao odobrenje za eksploataciju najkasnije do 31. marta tekue godine. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave duan je da dostavlja godinje izvetaje Ministarstvu, odnosno nadlenom organu autonomne pokrajine, kada se eksploatacija vri na teritoriji autonomne pokrajine, o podacima iz izvetaja iz st. 2. i 3. ovog lana. Izvetaji iz stava 1. ovog lana podnose se na propisanom obrascu. Ministar propisuje sadrinu, oblik i nain dostavljanja godinjeg operativnog plana i godinjeg izvetaja o poslovanju iz stava 1. ovog lana.

lan 74.
Ministar blie propisuje sadrinu investiciono-tehnike dokumentacije iz lana 65. ovog zakona, u skladu sa savremenim naunim dostignuima i pravilima rudarske struke.

2. Tehni ka kontrola lan 75.

Tehnika kontrola se vri za rudarske projekte iz lana 65. stav 2. ta. 1) - 6) ovog zakona. Tehnika kontrola obuhvata kontrolu projekta u pogledu usklaenosti sa zakonom i drugim propisima iz oblasti rudarstva, primene savremenih dostignua i metoda rudarske struke i nauke, kao i usklaenosti sa vaeim propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, sigurnosti ljudi i objekata i zatite ivotne sredine i zatite kulturnih dobara i dobara koja uivaju prethodnu zatitu.

lan 76.
Izvetaj i potvrdu o tehnikoj kontroli rudarskog projekta izdaje privredni subjekt koji je izvrio tehniku kontrolu i ine sastavni deo rudarskog projekta.

lan 77.
Tehniku kontrolu rudarskih projekata ne moe vriti, odnosno u vrenju tehnike kontrole ne moe uestvovati: 1) privredni subjekt koji je izradio taj projekat i nosilac eksploatacije; 2) lice zaposleno u privrednom subjektu i u nosiocu eksploatacije, koje je izradilo rudarski projekat ili je uestvovalo u izradi tog projekta;

3) lice zaposleno u Ministarstvu, nadlenom organu autonomne pokrajine ili u nadlenom organu jedinice lokalne samouprave.

3. Projekti uraeni u inostranstvu lan 78.

Rudarski projekti uraeni u inostranstvu podleu tehnikoj kontroli u skladu sa ovim zakonom. Tehnika kontrola iz stava 1. ovog lana obuhvata kontrolu u pogledu primene mera i normativa bezbednosti i zdravlja na radu, zatite ivotne sredine, zatite od poara i eksplozija, sigurnosti objekata i ljudi i podzemnih, povrinskih i susednih objekata, kao i kontrolu u pogledu primene savremenih dostignua i metoda rudarske nauke i tehnike. Tehnikom kontrolom rudarskih projekata uraenih u inostranstvu proverava se da li su primenjeni propisi, mere i uslovi koji odgovaraju propisima Republike Srbije, za izvoenje rudarskih radova odreenih za izvoenje radova koji su predmet rudarskog projekta i usklaenost mera i mernih jedinica i drugih pokazatelja koji se primenjuju kod izrade rudarskih projekata.

4. Odobrenje za izvoenje rudarskih radova lan 79.

Rudarski radovi po glavnom i dopunskom rudarskom projektu izvode se na osnovu reenja o odobrenju za izvoenje rudarskih radova, izdatog na zahtev nosioca eksploatacije. Odobrenje iz stava 1. ovog lana izdaje Ministarstvo, a za eksploataciju rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, koja se vri na teritoriji autonomne pokrajine, odobrenje izdaje nadleni organ autonomne pokrajine. U sluaju eksploatacije koja se vri na osnovu odobrenja za eksploataciju izdatog u skladu sa lanom 56. stav 3. ovog zakona odobrenje za izvoenje rudarskih radova izdaje nadleni organ jedinice lokalne samouprave, na ijoj teritoriji se ta eksploatacija vri. Nadleni organ za izdavanje odobrenja e ukinuti reenje o odobrenju za izvoenje rudarskih radova ako se nastavi sa radovima koji se ne izvode u skladu sa odobrenom projektnom dokumentacijom, nakon isteka roka za otklanjanje nedostataka koje je utvrdio rudarski inspektor, pri emu rok za otklanjanje nedostataka ne moe biti dui od 90 dana. Reenje iz st. 1. i 4. ovog lana koje izdaje Ministarstvo je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Na reenje iz st. 1. i 4. ovog lana, koje je doneo nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave, alba se podnosi ministru.

lan 80.
Odobrenje za izvoenje rudarskih radova iz lana 79. ovog zakona sadri: 1) vrstu i tip rudarskog projekta, naziv i sastavne delove projekta; 2) naziv leita i vrstu mineralne sirovine i geotermalnih resursa i naziv jedinice lokalne samouprave na kojoj e se izvoditi rudarski radovi; 3) obaveze u vezi pribavljanja upotrebne dozvole za izgraene rudarske objekte;

4) obaveze u vezi sanacije i rekultivacije prostora, upravljanja rudarskim otpadom, angaovanja lica sa odgovarajuom strunom spremom na poslovima tehnikog rukovoenja, strunog nadzora i bezbednosti i zdravlja na radu, blagovremenog izvetavanja nadlenog organa i inspekcijskih slubi o vrenju rudarskih radova.

lan 81.
Uz zahtev za izdavanje odobrenja za izvoenje rudarskih radova iz lana 79. ovog zakona dostavlja se: 1) dokaz o plaenoj republikoj administrativnoj taksi; 2) rudarski projekat; 3) saglasnost nosioca eksploatacije na projekat; 4) potvrda organa koji je izdao akt o uslovima za ureenje prostora da je rudarski projekat uraen u skladu sa tim aktom; 5) dokaz o pravu svojine ili korienja, odnosno slubenosti za povrine zemljita odnosno terena obuhvaenog rudarskim radovima po projektu, osim u sluaju eksploatacije rezervi ugljovodonika u tenom i gasovitom stanju (nafta i gas) i ostalih prirodnih gasova, kao i u sluaju eksploatacije geotermalnih resursa kada se dokaz o pravu svojine ili korienja ili slubenosti dostavlja samo za zemljite koje je odreeno za izgradnju rudarskih objekata, postrojenja i ureaja, a u sluaju eksploatacije rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa koji su od znaaja za Republiku Srbiju dostavlja se poseban akt Vlade o utvrivanju javnog interesa za period od pet godina eksploatacije; 6) potvrda o resursima i rezervama mineralnih sirovina ili o geotermalnim resursima; 7) saglasnosti organa nadlenog za poslove zatite ivotne sredine o usklaenosti projekata sa uslovima za zatitu i unapreenje ivotne sredine i organa nadlenih za poslove zatite kulturnog naslea; 8) vodoprivredna saglasnost za projekte, ako se izvoenjem rudarskih radova utie na reim voda. Ako su za izvoenje radova iz stava 1. ovog lana posebnim zakonom propisani i drugi uslovi, uz zahtev se podnose i dokazi o ispunjenosti tih uslova.

lan 82.
Rudarski radovi po rudarskom projektu iz lana 65. stav 2. taka 5) ovog zakona izvode se na osnovu odobrenja koje se izdaje reenjem organa koji je izdao odobrenje za geoloka istraivanja odnosno odobrenje za eksploataciju, na zahtev nosioca istraivanja odnosno nosioca eksploatacije. Uz zahtev za izdavanje odobrenja dostavlja se: 1) dokaz o plaenoj republikoj administrativnoj taksi; 2) odobrenje za istraivanje, odnosno odobrenje za eksploataciju; 3) rudarski projekat usaglaen sa projektom geolokih istraivanja; 4) saglasnost nosioca eksploatacije na projekat; 5) saglasnost vlasnika, odnosno korisnika ili dokaz o pravu svojine ili korienja, odnosno slubenosti na zemljitu koje je odreeno za izvoenje rudarskih radova na istraivanju mineralne sirovine za povrine terena obuhvaene projektom. Ako su za izvoenje radova iz stava 1. ovog lana posebnim zakonom propisani i drugi uslovi, uz

zahtev se podnose i dokazi o ispunjenosti tih uslova. Reenje iz stava 1. ovog lana koje izdaje Ministarstvo je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Na reenje iz stava 1. ovog lana, koje je doneo nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave alba se podnosi ministru.

lan 83.
Rudarski radovi po rudarskom projektu iz lana 65. stav 2. taka 6) ovog zakona izvode se na osnovu odobrenja koje se izdaje reenjem Ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine ako se radovi vre na teritoriji autonomne pokrajine, na zahtev privrednog subjekta. Uz zahtev za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog lana dostavlja se: 1) dokaz o plaenoj republikoj administrativnoj taksi; 2) rudarski projekat; 3) saglasnost investitora; 4) potvrda organa koji je izdao akt o uslovima za ureenje prostora da je rudarski projekat uraen u skladu sa tim aktom; 5) saglasnost vlasnika, odnosno korisnika ili dokaz o pravu svojine ili korienja, odnosno slubenosti na zemljitu koje je odreeno za izvoenje rudarskih radova van eksploatacionog polja za povrine terena obuhvaene projektom; 6) saglasnost organa nadlenog za poslove zatite ivotne sredine o usklaenosti projekata sa uslovima za zatitu i unapreenje ivotne sredine i saglasnost organa nadlenih za poslove zatite kulturnog naslea; 7) vodoprivredna saglasnost za projekat, ako se izvoenjem rudarskih radova utie na reim voda. Ako su za izvoenje radova iz stava 1. ovog lana, posebnim zakonom propisani i drugi uslovi, uz zahtev se podnose i dokazi o ispunjenosti tih uslova. Reenje iz stava 1. ovog lana koje izdaje Ministarstvo je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Na reenje iz stava 1. ovog lana koje je doneo nadleni organ autonomne pokrajine alba se podnosi ministru.

lan 84.
Izvoenju rudarskih radova po tehnikim rudarskim projektima i uproenim rudarskim projektima moe se pristupiti na osnovu prijave koja se podnosi organu koji je izdao odobrenje za istraivanje ili odobrenje za eksploataciju i odobrenje za izvoenje rudarskih radova, pre poetka izvoenja radova. Uz prijavu iz stava 1. ovog lana dostavlja se i primerak tehnikog i uproenog rudarskog projekta. Nosilac eksploatacije je duan da o poetku izvoenja radova izvesti rudarskog inspektora i organ jedinice lokalne samouprave, na ijoj teritoriji e izvoditi rudarske radove najkasnije 15 dana pre poetka izvoenja radova.

5. Odobrenje za upotrebu rudarskih objekata

lan 85.
Rudarski objekat izgraen po glavnom i dopunskom rudarskom projektu moe se koristiti kada se pribavi odobrenje za upotrebu rudarskog objekta (u daljem tekstu: upotrebna dozvola), koje se izdaje reenjem nadlenog organa iz lana 79. stav 2. ovog zakona, na zahtev nosioca eksploatacije. Upotrebna dozvola moe se izdati i za rudarski objekat koji predstavlja tehniko-tehnoloku celinu i moe se kao takav samostalno koristiti. Ako je za izdavanje odobrenja za upotrebu rudarskog objekta posebnim zakonom propisana obaveza prethodnog pribavljanja saglasnosti ili dozvole drugih organa ili organizacija, uz zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se i ta saglasnost, odnosno dozvola. Reenje iz stava 1. ovog lana koje izdaje Ministarstvo je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Na reenje iz stava 1. ovog lana koje je doneo nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave alba se podnosi ministru.

lan 86.
Objekti izgraeni na osnovu rudarskog projekta za izvoenje rudarskih radova van eksploatacionog polja iz lana 72. stav 2. ovog zakona mogu se koristiti kada se pribavi upotrebna dozvola izdata od strane nadlenog organa u skladu sa zakonom.

lan 87.
Upotrebna dozvola se izdaje ako se utvrdi: 1) da je rudarski objekat ili njegov deo izgraen u skladu sa rudarskim projektom na osnovu koga je izdato odobrenje za izvoenje rudarskih radova, u skladu sa propisima ija je primena obavezna pri izgradnji rudarskih objekata; 2) da su ispunjeni propisani uslovi u pogledu mera bezbednosti i zdravlja na radu, zatite voda, zatite od poara, zatite ivotne sredine i drugi propisani uslovi za izgradnju i korienje te vrste objekata.

lan 88.
Ispunjenost uslova iz lana 87. ovog zakona utvruje se tehnikim pregledom objekata. Tehniki pregled rudarskog objekta obuhvata, prema nameni rudarskog objekta, tehniki pregled rudarskih, mainskih i graevinskih radova, elektrinih postrojenja (ureaja i instalacija), postrojenja za zatitu od poara i postrojenja za zatitu ivotne sredine, kao i tehniki pregled rudarske opreme i postrojenja. Ministar blie propisuje uslove i nain vrenja tehnikog pregleda.

lan 89.
Nadleni organ koji je izdao odobrenje za eksploataciju i odobrenje za izvoenje rudarskih radova obavljanje tehnikog pregleda rudarskog objekta poverava privrednom subjektu koji ima zaposlena lica sa licencom za vrenje tehnikog pregleda rudarskih objekata. Tehniki pregled rudarskog objekta ne mogu obavljati, odnosno u obavljanju pregleda ne mogu uestvovati privredni subjekti i lica koja su izradila, odnosno uestvovala u izradi rudarskog projekta za

taj objekat i privredni subjekti koji su vrili tehniku kontrolu tog projekta, kao i lica zaposlena u Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine ili organu jedinice lokalne samouprave. Trokove tehnikog pregleda snosi nosilac eksploatacije.

lan 90.
Ako se radi utvrivanja podobnosti rudarskog objekta za upotrebu mora vriti prethodna provera instalacija, ureaja i postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, kao i druga ispitivanja, ili kada je to predvieno rudarskim projektom, moe se odobriti putanje objekta u probni rad. Reenje o odobrenju za putanje objekta u probni rad izdaje nadleni organ koji je izdao odobrenje za eksploataciju. Odobrenjem iz stava 2. ovog lana utvruje se poetak i trajanje probnog rada. Pre putanja objekta u probni rad, nosilac eksploatacije je duan da obavesti nadlenog rudarskog inspektora o poetku probnog rada i da obrazuje strunu komisiju koja e pratiti rezultat tog rada. Po zavretku probnog rada, nosilac eksploatacije je duan da zatrai tehniki pregled objekta i da stavi na uvid dokumentaciju o rezultatima probnog rada. Reenje iz stava 2. ovog lana koje izdaje Ministarstvo je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Na reenje iz stava 2. ovog lana, koje je doneo nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave alba se podnosi ministru.

6. Rudarska merenja i rudarski planovi lan 91.

Privredni subjekt je duan da organizuje obavljanje poslova rudarskih merenja i da na osnovu izvrenih merenja izrauje planove, odnosno karte iz kojih se moe utvrditi stanje rudarskih radova, njihov meusobni poloaj i poloaj rudarskih radova u odnosu na prethodno izvedene rudarske radove, na objekte i vode na povrini i na ivotnu sredinu. U okviru poslova rudarskih merenja privredni subjekt je duan da izrauje odgovarajuu grafiku dokumentaciju koja sadri podatke o promenama na povrini terena i o stanju rudarskih objekata u eksploatacionom polju.

lan 92.
Situacioni plan eksploatacionog polja i sva rudarska merenja i grafika prikazivanja rudarskih radova moraju biti povezana sa takama dravne trigonometrijske mree. O svim izvrenim rudarskim merenjima, privredni subjekt je duan da vodi merake knjige. Merake knjige moraju biti overene na nain utvren propisima o overavanju poslovnih knjiga.

lan 93.
Ministar blie propisuje vrenje rudarskih merenja, nain uvanja originala planova i karata, izradu rudarskih planova i njihove razmere, iz lana 91. ovog zakona, kao i voenje merakih knjiga sa internim popisom nepokretnosti rudnika iz lana 92. ovog zakona.

7. Rudarska merenja pri podzemnoj i povrinskoj eksploataciji lan 94.

Privredni subjekt je duan da za vreme izvoenja rudarskih radova obezbedi: 1) situacioni plan - kartu eksploatacionog polja u odgovarajuoj standardnoj razmeri; 2) geoloku kartu eksploatacionog polja i njegove okoline u odgovarajuoj standardnoj razmeri sa karakteristinim geolokim profilima; 3) hidroloke i tektonske planove, kao i planove sa naznaenim mestima za isputanje vode propisanog kvaliteta u prijemnike za rudarske objekte sa velikim dotokom vode i sloenom tektonikom; 4) auran situacioni plan rudarskih radova na povrinskim kopovima, odnosno, plan rudarskih radova u podzemnoj eksploataciji i otkopavanju mineralne sirovine, rudarskim objektima na eksploatacionom polju, odlagalita, jalovita, stanje depoa korisne mineralne sirovine ili komercijalnih proizvoda, transportnih komunikacija i drugih objekata; 5) za rudnike sa podzemnom eksploatacijom: (1) plan praenja sleganja terena, (2) otkopne i etane planove svih podzemnih rudarskih radova, (3) planove provetravanja podzemnih rudarskih objekata i jama, (4) planove odbrane i spasavanja od iznenadnih opasnosti po ivot i zdravlje ljudi i bezbednost objekata; 6) planove energetske mree (elektrine mree, komprimiranog vazduha i dr.) i vodovodne mree.

lan 95.
Kopije planova iz lana 94. ovog zakona privredni subjekt je duan da, bez odlaganja, da na uvid rudarskom inspektoru. Planovi iz lana 94. ta. 4) i 5). ovog zakona, moraju se dopunjavati svakog meseca prema napredovanju rudarskih radova, a planovi iz lana 94. ta. 1), 2), 3) i 6) ovog zakona kad nastanu promene. Ako se podzemni radovi izvode u blizini prethodno izvedenih radova ili naputenih delova jama, dopunjavanje planova vri se prema potrebi i u kraim rokovima. U nove rudarske planove moraju se preneti svi detalji iz prethodnih rudarskih planova, kao to su prethodni jamski otvori, prethodno izvedeni radovi i rasedi, visinske kote i drugi detalji.

8. Rudarska merenja pri eksploataciji te nih i gasovitih mineralnih sirovina lan 96.
Privredni subjekt koji vri eksploataciju nafte i gasa, ostalih prirodnih gasova, kao i geotermalnih resursa, mora obezbediti: 1) situacioni plan eksploatacionog polja, sa naznaenjem svih istranih i eksploatacionih buotina i ostalih ureaja;

2) geoloku kartu eksploatacionog polja i njegove okoline, sa karakteristinim geolokim profilima; 3) tehnoloku emu eksploatacije i emu rudarskih objekata na naftno-gasnom polju; 4) strukturnu kartu sa naznaenim granicama kontura leita; 5) podatke i izvetaje o buenju, karotanim merenjima, zacevljenju, perforaciji, osvajanju i merenju dinamikog i statikog pritiska, o koliinama proizvedenih fluida, gasnom faktoru i svim ostalim fizikohemijskim analizama kolektora i fluida. Kopije planova iz stava 1. ovog lana privredni subjekt je duan da bez odlaganja da na uvid rudarskom inspektoru.

9. Stru na sprema za obavljanje odreenih poslova pri eksploataciji lan 97.

Poslove tehnikog rukovoenja i strunog nadzora, izrade i tehnike kontrole rudarskih projekata, vrenje kontrole i nadzora bezbednosti i zdravlja na radu, vrenje kontrole i nadzora zatite ivotne sredine, samostalnog obavljanja rudarskih merenja i izrade rudarskih planova, upravljanje i nadzor nad rudarskim otpadom, samostalnog rukovanja eksplozivnim sredstvima i druge strune poslove pri eksploataciji mineralnih sirovina, mogu obavljati lica koja u pogledu stepena i vrste kolske spreme i radnog iskustva ispunjavaju propisane uslove i koji imaju ovlaenje za obavljanje tih poslova.

lan 98.
Poslove tehnikog rukovoenja moe obavljati lice koje ima steeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), rudarske struke, tri godine radnog iskustva na odgovarajuim poslovima, ovlaenje za obavljanje tih poslova i odgovarajuu licencu.

lan 99.
Poslove strunog nadzora pri eksploataciji mineralnih sirovina moe obavljati lice koje ima steeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), rudarske struke, tri godine radnog iskustva na odgovarajuim poslovima, ovlaenje za obavljanje tih poslova i odgovarajuu licencu.

lan 100.
Izradu rudarskih projekata moe obavljati lice koje ima steeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), rudarske struke, tri godine radnog iskustva na poslovima izrade rudarskih projekata ili na poslovima tehnikog rukovoenja, nadzora i drugim strunim poslovima za koje se projekat izrauje, ovlaenje za obavljanje tih poslova i odgovarajuu licencu. Izradu pojedinih delova rudarskog projekta mogu obavljati lica koja imaju steeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije) odgovarajue struke i ovlaenje za obavljanje tih poslova.

lan 101.

Tehnikom kontrolom rudarskih projekata moe rukovoditi lice koje ima steeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), rudarske struke, tri godine radnog iskustva na poslovima izrade rudarskih projekata ili na poslovima tehnikog rukovoenja, nadzora i drugim strunim poslovima u rudarskim objektima za koje se projekat izrauje, ovlaenje za obavljanje tih poslova i odgovarajuu licencu. Tehniku kontrolu rudarskih projekata mogu obavljati lica koja ispunjavaju propisane uslove za izradu rudarskih projekata.

lan 102.
Poslovima bezbednosti i zdravlja na radu moe rukovoditi lice koje ima steeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), rudarske struke, tri godine radnog iskustva na odgovarajuim poslovima, ovlaenje za obavljanje tih poslova i odgovarajuu licencu.

lan 103.
Ovlaenje za obavljanje poslova tehnikog rukovoenja, strunog nadzora, projektovanja i drugih strunih poslova utvrenih ovim zakonom, stie se polaganjem strunog ispita. Struni ispit iz stava 1. ovog lana polae se pred komisijom koju obrazuje ministar nadlean za poslove rudarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine za kandidate sa teritorije autonomne pokrajine. Poslovi iz st. 1. i 2. ovog lana vre se kao povereni. Ministar blie propisuje uslove, program i nain polaganja strunog ispita iz stava 1. ovog lana.

VII. LICENCE ZA OBAVLjANjE ODRE ENIH POSLOVA PRI GEOLOKIM ISTRAIVANjIMA I EKSPLOATACIJI
lan 104.
Licence za fizika lica koje se izdaju u vezi vrenja poslova eksploatacije i geolokih istraivanja mineralnih sirovina, u skladu sa ovim zakonom su: 1) licenca za projektovanje i tehniku kontrolu projekata geolokih istraivanja; 2) licenca za rukovoenje i izvoenje geolokih istraivanja i struni nadzor nad izvoenjem geolokih istraivanja; 3) licenca za izradu elaborata o resursima i rezervama mineralnih sirovina, podzemnih voda i geotermalnih resursa; 4) licenca za vrenje poslova kompetentnog lica; 5) licenca za izvoenje rudarskih radova i za vrenje strunog nadzora nad rudarskim radovima; 6) licenca za projektovanje i tehniku kontrolu rudarskih projekata; 7) licenca za vrenje kontrole i nadzora bezbednosti i zdravlja na radu pri geolokim istraivanjima i eksploataciji;

8) licenca za obavljanje rudarskog merenja i izradu rudarskih planova; 9) licenca za vrenje tehnikog pregleda rudarskih objekata; 10) licenca za projektovanje i izvoenje radova na miniranju; 11) licenca za upravljanje i nadzor nad rudarskim otpadom; 12) licenca za upravljanje i nadzor na sanaciji i rekultivaciji zemljita, naputenih ili iskorienih rudnika.

lan 105.
Licence iz lana 104. ovog zakona mogu da dobiju fizika lica koja imaju : 1) ovlaenje za obavljanje poslova u skladu sa odredbama ovog zakona; 2) odgovarajuu strunu spremu; 3) tri godine radnog iskustva u odgovarajuoj struci, osim u sluaju licence za kompetentno lice za koju je potrebno pet godina radnog iskustva u odgovarajuoj struci.

lan 106.
Licence iz lana 104. ovog zakona izdaju se reenjem koje donosi Ministarstvo. Izdavanje licenci vri se uz strunu pomo radne grupe koju obrazuje ministar. Aktom o obrazovanju radne grupe iz stava 2. ovog lana utvruju se zadaci, obaveze i naknada za rad njenih lanova. Ministar blie propisuje uslove, nain izdavanja licenci, oduzimanja, sadrinu i obrazac licence, iz l. 104. i 105. ovog zakona. Za izdavanje licence podnosilac zahteva plaa republiku administrativnu taksu. Izdatu licencu ministar e oduzeti reenjem, ako se na osnovu dostavljenih podataka utvrdi da ovlaeno lice nesavesno i nestruno obavlja poslove za koje je licenca izdata. Reenje iz st. 1. i 6. ovog lana je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Ministarstvo vodi evidenciju o svim izdatim licencama. U evidenciju imaju pravo uvida svi zainteresovani subjekti.

VIII. ZATITNE MERE

lan 107.
Radi zatite ivota i zdravlja zaposlenih, privredni subjekt je duan da: 1) uredi bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu, u skladu sa specifinostima i opasnostima koje se mogu pojaviti; 2) organizuje obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa ovim zakonom i propisima o bezbednosti i zdravlju na radu; 3) obezbedi lina zatitna sredstva i linu zatitnu opremu zaposlenima; 4) obezbedi zatitu od poara, havarija, akcidenata i hemijskih i drugih udesa i da organizuje poslove

spasavanja; 5) organizuje obuku radnika iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i akcije spasavanja, u sluajevima iznenadnih opasnosti po ivot i zdravlje ljudi i bezbednost objekata po utvrenom planu i programu, u toku cele godine i da proveru znanja vri jednom godinje.

lan 108.
Radi zatite voda i ivotne sredine, privredni subjekt je duan da: 1) planira mere kojima se spreava ugroavanje reima voda i ivotne sredine, odnosno mere rekultivacije i sanacije i da obezbedi izvrenje propisanih mera; 2) vodi podatke o vrstama i koliinama opasnih i tetnih materija koje koristi u vrenju delatnosti, odnosno da vodi podatke o vrstama i koliinama opasnih, tetnih i otpadnih materija koje isputa ili odlae u ivotnu sredinu; 3) sprovodi mere i uslove za spreavanje ugroavanja reima voda i ivotne sredine sadrane u analizi uticaja obavljanja delatnosti na ivotnu sredinu i reim voda u skladu sa posebnim zakonom.

lan 109.
Merama zatite voda i ivotne sredine obezbeuje se: 1) neposredna kontrola sprovoenja propisanih mera zatite voda i ivotne sredine; 2) izrada planova zatite od havarija, akcidenata i drugih udesa; 3) praenje uticaja vrenja delatnosti na reim voda i na ivotnu sredinu; 4) davanje predloga za preduzimanje mera zatite i unapreivanja ivotne sredine i reima voda u skladu sa posebnim zakonom.

lan 110.
Za organizovanje, sprovoenje i unapreivanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i zatite voda i ivotne sredine i za sprovoenje i unapreivanje mera bezbednosti i zdravlja na radu i mera zatite voda i ivotne sredine, odgovoran je direktor privrednog subjekta koji je nosilac eksploatacije, kao i lica sa posebnim ovlaenjima utvrenim aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u istom privrednom subjektu.

lan 111.
Nosilac eksploatacije, prema specifinosti tehniko-tehnolokog procesa, organizuje poslove spasavanja i poslove zatite od poara, havarija, akcidenata i drugih udesa. Poslove spasavanja i zatite od poara obavljaju zaposleni, koji su za to osposobljeni u skladu sa ovim i drugim posebnim propisima.

lan 112.
Nosilac eksploatacije duan je da vodi knjigu rudarskog nadzora u koju se upisuju nareenja rudarskog inspektora izdata na licu mesta u sluaju neposredne opasnosti po ivot i zdravlje zaposlenih i vee materijalne tete.

U knjigu iz stava 1. ovog lana upisuju se i nareenja direktora i drugih lica sa posebnim ovlaenjima, koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu i koja su izdata na licu mesta. Knjiga rudarskog nadzora vodi se za svaku jamu, povrinski kop, buae i remontno postrojenje, eksploataciono polje pri proizvodnji nafte i gasa, kao i za objekte pripreme mineralnih sirovina.

lan 113.
Zabranjeno je u rudarske podzemne prostorije i ostale rudarske objekte, u kojima se pojavljuju metan i drugi zapaljivi gasovi ili opasna ugljena praina i u zone opasnosti od eksplozija, na objektima koji se nalaze na naftnim i gasnim poljima, unoenje lako zapaljivih materija, pribora za puenje ili drugih sredstava koja mogu izazvati poar, upalu ili eksploziju, to mora biti obeleeno znacima upozorenja na vidnim mestima. U podzemne rudarske prostorije, kao i ostale rudarske objekte, mogu se unositi i koristiti aparati za zavarivanje, samo pod uslovima i na nain utvren posebnim propisima. Zaposleni koji rukuje magacinom, skladitem ili rukovodi prevozom i prenosom eksplozivnih sredstava ili obavlja poslove miniranja, kao i druga lica koja po bilo kom osnovu dolaze u skladine prostorije ili pomau pri prevozu i prenosu eksplozivnih sredstava i miniranju, moraju se pridravati propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu, zatite ivotne sredine i mera zatite od poara. Odgovorna lica i drugi zaposleni koji uestvuju u tehnolokom procesu i obavljaju strune poslove bezbednosti i zdravlja na radu, duni su da sprovode i kontroliu sprovoenje mera zatite na radu i mera zatite od poara koje se odnose na zatitu od opasnosti eksplozije metana, drugih opasnih gasova ili ugljene praine ili od agresivne mineralne praine, jonizujuih zraenja, silikoze, provale vode ili poara.

lan 114.
Zadravanje radnika u podzemnim rudarskim prostorijama posle radnog vremena, dozvoljeno je samo radi obavljanja poslova tehniko-tehnolokog procesa odobrenog od strane tehnikog rukovodioca rudarskog objekta.

lan 115.
Zaposleni i odgovorna lica duni su da rade sa punom panjom radi bezbednosti svog ivota i zdravlja i ivota i zdravlja ostalih zaposlenih, zatite rudarskih objekata, sredstava rada i drugih materijalnih dobara i da se pridravaju utvrenih mera bezbednosti i zdravlja na radu. Zaposleni i odgovorna lica koja se ne pridravaju utvrenih mera bezbednosti i zdravlja na radu, zatite od poara i drugih mera utvrenih ovim zakonom, ine teu povredu radne obaveze.

lan 116.
Svaki zaposleni je duan da bez odlaganja obavesti odgovorno lice o svakoj pojavi opasnosti pri izvoenju rudarskih radova, a naroito o pojavi eksplozivnih, zaguljivih i otrovnih gasova, o provali vode, poaru, klizanju zemljita ili drugim pojavama koje mogu ugroziti bezbednost zaposlenih, materijalnih dobara i imovine i ivot i zdravlje ljudi. Odgovorno lice duno je da u sluaju iz stava 1. ovog lana preduzme sve neophodne mere za spreavanje nastupanja teih posledica po bezbednost zaposlenih i imovine i da o tome, bez odlaganja, obavesti rudarskog inspektora i organ unutranjih poslova i drugu nadlenu inspekciju.

lan 117.
O pojavama opasnosti pri izvoenju rudarskih radova, nosilac eksploatacije je duan da vodi evidenciju koja naroito sadri: podatke o vrsti pojave; vremenu njenog trajanja, uzroku nastanka i tetu koja je usledila nastankom pojave, kao i podatke o utvrenoj odgovornosti. Nosilac eksploatacije duan je da bez odlaganja izvesti rudarskog inspektora i organ unutranjih poslova o svakom smrtnom sluaju, grupnoj povredi i teoj povredi na radu, a u sluaju havarija, akcidenata i drugih udesa, nadlenu inspekciju.

lan 118.
Privredni subjekti su duni da u sluaju nesree ili udesa jedni drugima neodlono pruaju pomo, osim u sluaju kada pruanje te pomoi nije mogue zbog opasnosti po sopstvenu bezbednost.

lan 119.
U sluaju opasnosti za nosioca eksploatacije, vlasnici i korisnici zemljita duni su da dozvole da se na njihovom zemljitu izvre neophodni radovi potrebni za otklanjanje opasnosti. U sluaju iz stava 1. ovog lana nosilac eksploatacije je duan da nadoknadi priinjenu tetu.

lan 120.
Ministar propisuje posebne mere i nain kontrole primene mera zatite od poara i eksplozija u rudarskim objektima za podzemnu eksploataciju. U ostalim rudarskim objektima primenjuju se vaei propisi iz oblasti zatite od poara i eksplozije. Ministar propisuje posebne mere i nain kontrole bezbednosti i zdravlja pri izvoenju radova na geolokim istraivanjima i eksploataciji mineralnih sirovina. U pogledu mera bezbednosti i zdravlja na radu, zatite ivotne sredine, zatite od poara i eksplozija i drugih mera zatite koje se odnose na izvoenje rudarskih radova, a koje nisu ureene ovim zakonom, primenjivae se odredbe posebnih propisa kojima se ureuju te mere zatite.

IX. OSTALE ODREDBE O EKSPLOATACIJI

1. Upravljanje rudarskim otpadom lan 121.
Odlaganje i upravljanje rudarskim otpadom vri se na osnovu dozvole za upravljanje otpadom koja se izdaje u skladu sa planom upravljanja otpadom i drugom prateom dokumentacijom, kojom se definie kategorija, upravljanje i izvetavanje o rudarskom otpadu. Vlada e utvrditi uslove, kriterijume, postupak i nain vrenja odlaganja, upravljanja i kategorizacije rudarskog otpada, kao i izvetavanja o rudarskom otpadu.

lan 122.
U rudarski otpad ne spada otpad koji je nastao prilikom istraivanja, eksploatacije i pripreme

mineralne sirovine, koji nije u direktnoj vezi sa navedenim aktivnostima (otpadna ulja, hrana, dotrajala vozila i istroene baterije i akumulatori), niti otpad nastao od ekstraktivne industrije koji moe biti radioaktivan.

2. Naputeni rudnici lan 123.

Naputeni rudnici i rudarski objekti su objekti koji su nastali do dana stupanja na snagu ovog zakona, usled nepropisnog obustavljanja rudarskih radova i naputanja rudarskih objekata, bez primenjenih tehnikih i tehnolokih postupaka sanacije i rekultivacije. Vlada e utvrditi uslove, kriterijume, programiranje, postupak i nain vrenja sanacije i rekultivacije naputenih rudnika i rudarskih objekata, za koje nije poznat ili vie ne postoji nosilac eksploatacije i koji predstavljaju ekoloko naslee. Sredstva potrebna za reavanje vrenja sanacije i rekultivacije naputenih rudnika i rudarskih objekata obezbeuju se iz budeta Republike Srbije i koriste se preko Fonda za zatitu ivotne sredine u skladu sa zakonom i programom rada Fonda.

lan 124.
Ministarstvo vodi posebnu knjigu isprava o naputenim rudnicima i rudarskim objektima, kao i evidenciju o saniranim i rekultivisanim rudnicima i rudarskim objektima iz lana 123. ovog zakona.

lan 125.
Postupci sanacije i rekultivacije naputenih rudnika i rudarskih objekata se obavljaju na osnovu: 1) elaborata zateenog stanja, rudarskih radova i objekata, kao i stanja resursa i rezervi mineralnih sirovina i drugih geolokih resursa; 2) projekta inenjersko-geolokih i rudarskih istraivanja radi utvrivanja tehniko-tehnolokih podloga za izradu projekta sanacije i rekultivacije; 3) projekta sanacije i rekultivacije naputenih rudnika i rudarskih objekata; 4) projekta izvedenog stanja po izvrenoj sanaciji naputenih rudnika i rudarskih objekata. Ministar propisuje sadrinu elaborata i projekata iz stava 1. ovog lana, u skladu sa savremenim naunim dostignuima i pravilima rudarske i ostalih struka.

3. Privremena obustava rudarskih radova lan 126.

Ako se radovi u jamama i povrinskim kopovima i njihovim delovima ili naftnim i gasnim poljima, kao i radovi na geotermalnim buotinama moraju privremeno obustaviti zbog nepredvienih okolnosti (provala gasova ili vode, problemi u vezi sa gorskim udarom, jamski poari, poremeaji na glavnim putevima za provetravanje, prolaenje, odvodnjavanje i prevoz, klizanje terena, erupcije, promene reima voda i sl.) ili usled vie sile nosilac eksploatacije obavetava o razlozima obustave radova rudarskog inspektora, najkasnije u roku od 24 sata od obustave radova.

O privremenoj obustavi radova, koja je unapred planirana, nosilac eksploatacije je duan da obavesti rudarskog inspektora, najkasnije 15 dana pre obustave radova. Pre planirane obustave radova iz stava 2. ovog lana, koja e trajati due od 30 dana, nosilac eksploatacije je duan da izvri potrebno premeravanje, dopunu rudarskih projekata i planova i da saini zapisnik o razlozima obustavljanja radova, sa navoenjem opasnosti koje se mogu pojaviti prilikom ponovnog otvaranja jame ili njenog dela, odnosno putanja naftnog i gasnog polja u ponovnu proizvodnju. Za vreme privremene obustave radova glavni jamski prostori i objekti na naftnim i gasnim poljima moraju se odravati u takvom stanju da se njima moe prolaziti bez opasnosti. U sluaju da privremena obustava radova traje due od dve godine primenjuje se lan 127. ovog zakona.

4. Trajna obustava radova lan 127.

Ako iz bilo kog razloga doe do potpunog i trajnog obustavljanja eksploatacije u jamama ili pojedinim revirima ili delovima jama, povrinskim kopovima ili na poljima za eksploataciju nafte i gasa, nosilac eksploatacije je duan da obavesti organ koji je izdao odobrenje za eksploataciju, odnosno odobrenje za izvoenje rudarskih radova, najkasnije 30 dana pre obustave radova. U sluaju iz stava 1. ovog lana organ koji je izdao odobrenje za eksploataciju, odnosno izvoenje rudarskih radova obrazuje komisiju koja na licu mesta ispituje razloge za obustavljanje radova i posledice te obustave. Ako komisija iz stava 2. ovog lana utvrdi da do obustave radova nije dolo iz razloga vie sile ili krivicom drugoga, a da su nastale tetne posledice, organ koji je izdao odobrenje za eksploataciju, odnosno izvoenje rudarskih radova e predloiti nadlenom organu pokretanje postupka za utvrivanje odgovornosti za tetu nastalu tom obustavom. Ako komisija iz stava 2. ovog lana utvrdi da je obustavom radova ostala znatna koliina rezervi mineralnih sirovina, moe predloiti izradu dopunskog rudarskog projekta konzervacije rudnika.

lan 128.
U sluaju trajne obustave radova, nosilac eksploatacije je duan da preduzme sve mere zatite rudarskog objekta i zemljita na kome su se radovi izvodili i mere zatite i sanacije ivotne sredine radi obezbeenja ivota i zdravlja ljudi i imovine, u svemu prema glavnom rudarskom projektu trajne obustave radova. Rudarske projekte, planove i skice, merake knjige i ostalu dokumentaciju o stanju rudarskih radova i stanju resursa i rezervu mineralnih sirovina u vreme obustave rada, nosilac eksploatacije je duan da preda na uvanje organu koji je izdao odobrenje za eksploataciju, odnosno odobrenje za izvoenje rudarskih radova. Dokumentacija iz stava 2. ovog lana dostupna je svakom privrednom subjektu koji je zainteresovan za obnovu radova na naputenom eksploatacionom polju. Za obnovu radova iz stava 3. ovog lana pribavlja se odobrenje za eksploataciju, u skladu sa odredbama ovog zakona.

5. Planirana trajna obustava radova lan 129.

Javno preduzee koje vri eksploataciju, u sluaju planirane trajne obustave rudarskih aktivnosti duno je da prethodno izradi program zatvaranja rudnika (u daljem tekstu: Program). Program sadri naroito sledee mere za: 1) izradu plana aktivnosti za zatvaranja rudnika; 2) sanaciju naputenih rudarskih objekata i mogunosti korienja naputenih rudarskih objekata; 3) sanaciju i rekultivaciju zemljita na kojem je vrena eksploatacija; 4) reavanje problema zatite ivotne sredine nastalih usled zatvaranja rudnika; 5) potrebu reavanja problema lokalnih zajednica nastalih usled obustave rudarskih aktivnosti na prostoru rudnika koji se zatvara; 6) donoenje programa reavanja vika zaposlenih, u skladu sa zakonom; 7) odreivanje iznosa sredstava potrebnih za realizaciju plana zatvaranja rudnika. Vlada daje saglasnost na Program. Sredstva potrebna za realizaciju Programa obezbeuju se iz budeta Republike Srbije i drugih izvora u skladu sa zakonom. Nadzor nad sprovoenjem Programa vri Ministarstvo.

6. Sanacija i rekultivacija lan 130.

Nosilac eksploatacije je duan da u toku i po zavretku izvoenja radova na eksploataciji, a najkasnije u roku od jedne godine od dana zavretka radova na povrinama na kojima su rudarski radovi zavreni, izvri rekultivaciju zemljita u svemu prema projektu rekultivacije zemljita, koji se izrauje po posebnim propisima, odnosno da preduzme mere zatite zemljita na kome su se izvodili radovi i mere zatite i sanacije ivotne sredine i voda, radi bezbednosti i zdravlja ljudi i bezbednosti imovine. O merama iz stava 1. ovog lana izvetava se organ koji je izdao odobrenje za eksploataciju, odnosno odobrenje za izvoenje rudarskih radova i ministarstvo nadleno za poslove poljoprivrede i vodoprivrede, odnosno zatite ivotne sredine. Ukoliko se otvori postupak likvidacije ili steaja nad nosiocem eksploatacije, prioritetno se iz likvidacione ili steajne mase podmiruju trokovi sanacije i rekultivacije zemljita na kojem je vrena eksploatacija. Ministar propisuje postupak, uslove i nain vrenja sanacije i rekultivacije iz stava 1. ovog lana u saradnji sa ministarstvom nadlenim za poslove rekultivacije zemljita.

7. trajk lan 131.

U privrednom subjektu koje vri eksploataciju sirovina pravo na trajk se ostvaruje pod uslovom da se u vreme odravanja trajka obezbedi sigurnost objekata, ureaja i instalacija, bezbednost i zdravlje ljudi.

lan 132.
Radi obezbeivanja uslova iz lana 131. ovog zakona, u privrednom subjektu koje vri eksploataciju, u vreme trajka obavljaju se poslovi kojima se ostvaruje: 1) odvodnjavanje, provetravanje, odravanje prohodnosti puteva u objektu i odravanje ureaja, opreme i instalacija; 2) zavretak zapoetih radova na osiguranju, izolaciji i transportu iskopina ije odlaganje moe ugroziti bezbednost i zdravlje zaposlenih i bezbednost rudarskih objekata, postrojenja i ureaja. Zabranjeno je organizovanje i sprovoenje trajka u jamskim prostorijama ili u drugim objektima i prostorijama u kojima postoji potencijalna opasnost po ivot i zdravlje ljudi. Optim aktom privrednog subjekta odreuju se radna mesta u okviru kojih se vre poslovi iz stava 1. ovog lana, a ije je obavljanje neophodno za obezbeivanje uslova iz lana 131. ovog zakona, kao i objekti, odnosno prostorije iz stava 2. ovog lana.

lan 133.
U sluaju povreda odredaba o trajku utvrenih ovim zakonom, koje mogu imati za posledicu nastupanje neposredne opasnosti ili izuzetno teke posledice za bezbednost i zdravlje ljudi ili njihovu bezbednost i bezbednost imovine ili druge tetne neotklonjive posledice, Ministarstvo preduzima mere neophodne za spreavanje nastupanja tih posledica i to: 1) uvoenje radne obaveze; 2) angaovanje radnika iz drugih tehniko tehnolokih sistema i drugih radnika - pojedinaca; 3) pokretanje postupka za utvrivanje odgovornosti direktora i lanova organa upravljanja.

X. NAKNADE ZA GEOLOKA ISTRAIVANjA I KORI ENjE MINERALNIH SIROVINA I GEOTERMALNIH RESURSA

lan 134.
Za korienje podataka i dokumentacije osnovnih i primenjenih geolokih istraivanja koja se finansiraju iz budeta Republike Srbije, plaa se naknada u visini do 5% od realne vrednosti izvedenih istraivanja na odreenom istranom prostoru. Sredstva ostvarena u skladu stavom 1. ovog lana su prihod budeta Republike Srbije. Visina i nain plaanja naknade iz stava 1. ovog lana utvruje se posebnim aktom koji donosi ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine. Izuzetno od stava 1. ovog lana podaci i dokumentacija primenjenih geolokih istraivanja koji su postali dravna svojina, po osnovu koncesionih ugovora pribavljaju se, koriste i njima se raspolae u skladu sa propisima kojim se ureuje korienje dravne svojine.

lan 135.

Nosilac istraivanja plaa naknadu za primenjena geoloka istraivanja mineralnih i drugih geolokih resursa, u skladu sa ovim zakonom. Visina naknade za primenjena geoloka istraivanja odreuje se u zavisnosti od vrste mineralnih i drugih geolokih resursa, stepena istraenosti terena, procenjene rudne potencijalnosti istranog prostora i sl. Visina naknade se odreuje u odgovarajuoj dinarskoj vrednosti, a najvie do 10.000 dinara, po kilometru kvadratnom istranog prostora. Visina i nain plaanja naknade iz stava 1. ovog lana utvruje se aktom Vlade svake godine, a najkasnije do 31. decembra za narednu kalendarsku godinu. Sredstva ostvarena od naknade iz lana 134. stav 1. i stava 1. ovog lana su prihod budeta Republike.

lan 136.
Nosilac eksploatacije kojem je odobreno izvoenje rudarskih radova plaa naknadu za korienje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa u skladu sa ovim zakonom. Naknada iz stava 1. ovog lana utvruje se prema sledeim osnovama: 1) za sve vrste uglja i uljnih kriljaca 2) za ugljovodonike u tenom i gasovitom stanju (nafta i gas) i ostale prirodne gasove 3) za radioaktivne sirovine 4) za sve metaline sirovine 5) tehnogene sirovine koje su rezultat eksploatacije i prerade mineralnih sirovina 6) za nemetaline sirovine 7) za sve vrste soli i sonih voda 8) za podzemne vode iz kojih se dobijaju korisne mineralne sirovine, kao i podzemne vode vezane za rudarsku tehnologiju i gasove koji se sa njima javljaju; 9) i za geotermalnu energiju 3% od prihoda; 7% od prihoda; 2% od prihoda; 5% od neto prihoda od topionice; 1% od prihoda; 5% od prihoda; 1% od prihoda; 3% od prihoda;

2% od prihoda.

Prihod iz stava 2. ovog lana predstavlja iznos koji nosilac eksploatacije ostvaruje od iskorienih ili prodatih mineralnih sirovina, odreen na osnovu prihoda ostvarenog od prodaje nepreraene mineralne sirovine ili prihoda ostvarenog od prodaje tehnoloki preraene mineralne sirovine. Neto prihod od topionice iz stava 2. taka 4) ovog lana predstavlja prihod od prodaje krajnjeg proizvoda umanjen za trokove topljenja, rafinacije, transporta, pretovara, osiguranja i prodaje. Neto prihod od topionice ne moe se umanjivati po osnovu amortizacije, trokova kapitala ili poreskih olakica. Za nemetaline sirovine za dobijanje graevinskog materijala (laporac, krenjak, glina, pesak, ljunak, tehniko-graevinski i arhitektonsko-graevinski kamen i dr.), naknada iz stava 1. ovog lana utvruje se u dinarskom iznosu odreenom po toni iskopane mineralne sirovine. Visinu naknade iz stava 5. ovog lana odreuje Vlada u poslednjem kvartalu tekue godine za narednu godinu, prema vrsti mineralne sirovine.

Naknada se plaa za sve komponente mineralne sirovine koje se koriste ili prodaju, a ne plaa se za uzorke mineralnih sirovina koji se koriste za tehniko-tehnoloka ispitivanja u industrijskim uslovima. Prinudnu naplatu i kontrolu obrauna i uplate naknade za korienje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa vri nadleni poreski organ. U pogledu prinudne naplate, kontrole, kamate i zastarelosti naknade za korienje mineralnih sirovina, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim je ureen poreski postupak. Nain plaanja naknade iz stava 1. ovog lana blie odreuje Vlada u poslednjem kvartalu tekue godine za narednu kalendarsku godinu.

lan 137.
Sredstva ostvarena u skladu sa lanom 136. ovog zakona od naknade za korienje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, u visini od 40% prihod su budeta Republike Srbije, u visini od 40% prihod su budeta jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se vri eksploatacija, a u visini od 20% su sopstveni prihod Ministarstva. Sredstva ostvarena po osnovu sopstvenih prihoda Ministarstva iz stava 1. ovog lana koriste se u skladu sa godinjim programom radi podsticanja razvoja rudarstva i spreavanja i otklanjanja tetnih posledica nastalih eksploatacijom mineralnih sirovina, koji se donosi u skladu sa Strategijom, kao i planom i programima ostvarivanja Strategije. Godinjim programom iz stava 2. ovog lana utvruje se korienje ostvarenih sredstava, vrste i obim radova, uslovi i nain korienja sredstava namenjenih za realizaciju programa. Vlada donosi godinji program iz stava 2. ovog lana, na predlog Ministarstva. Sredstva ostvarena od naknade za korienje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, koja su prihod jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se vri eksploatacija, koriste se na osnovu posebnog programa mera koji donosi nadleni organ jedinice lokalne samouprave za unapreenje uslova ivota lokalne zajednice, a posebno za izgradnju infrastrukturalnih objekata i drugih objekata u cilju poboljavanja uslova ivota, na koji saglasnost daje Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine. Kada se eksploatacija vri na teritoriji autonomne pokrajine, sredstva ostvarena u skladu sa lanom 136. ovog zakona od naknade za korienje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, u visini od 40% prihod su budeta Republike Srbije, u visini od 40% prihod su budeta jedinice lokalne samouprave na ijoj se teritoriji vri eksploatacija, u visini od 10% su prihod budeta autonomne pokrajine, a u visini od 10% su sopstveni prihod Ministarstva.

XI. KATASTAR I INFORMACIONI SISTEM U OBLASTI GEOLOKIH ISTRAIVANjA I RUDARSTVA

lan 138.
Radi efikasnog prikupljanja, obrade, praenja i evidencije podataka neophodnih za sprovoenje mineralne politike i Strategije, obezbeenja sigurnog, pouzdanog i kvalitetnog snabdevanja trita mineralnim sirovinama, kao i obavljanja drugih poslova u oblasti geolokih istraivanja i rudarstva, Ministarstvo vodi: 1) katastar istranih i eksploatacionih polja; 2) katastar leita i bilansa mineralnih sirovina i geotermalnih resursa;

3) katastar polja rudarskog otpada; 4) katastar naputenih rudnika i rudarskih objekata; 5) katastar aktivnih i saniranih rudarskih objekata; 6) knjigu isprava; 7) centralni informacioni sistem za geologiju i rudarstvo. U katastar iz stava 1. ta. 1) - 5) ovog lana, knjigu isprava i centralni informacioni sistem za geologiju i rudarstvo imaju pravo uvida svi zainteresovani subjekti. Ministar i ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine blie propisuju nain voenja i sadrinu katastra iz stava 1. ta. 1) - 5) ovog lana, knjige isprava i nain upravljanja i razmene podataka, nain odravanja, korienja i visinu naknade za korienje podataka iz centralnog informacionog sistema za geologiju i rudarstvo (u daljem tekstu: informacioni sistem).

lan 139.
Katastar istranih i eksploatacionih polja i katastar aktivnih i saniranih rudarskih objekata vodi nadleni organ koji je izdao odobrenje za istraivanje i odobrenje za eksploataciju. U katastar odobrenih istranih prostora unose se podaci o nosiocu istraivanja, istranom prostoru, predmetu geolokih istraivanja, rezultatima istraivanja kao i naloenim merama od strane geolokih i rudarskih inspektora. U katastar eksploatacionih polja unose se svi podaci iz odobrenja za eksploataciju na odreenom eksploatacionom polju, utvreno ogranienje eksploatacije, podaci o rudarskim objektima i dinamici rudarskih radova na eksploatacionom polju, nastale izmene u vezi sa korisnikom eksploatacionog polja, podaci o obustavljanju radova, kao i naloenim merama od strane geolokih i rudarskih inspektora. U katastar aktivnih i saniranih rudarskih objekata unose se podaci o poloaju i statusu rudnika i objekata. Nadleni organ autonomne pokrajine i nadleni organ jedinice lokalne samouprave duni su da Ministarstvu dostave podatke o nosiocu istraivanja, istranom prostoru i predmetu odobrenih i realizovanih geolokih istraivanja i sve podatke vezane za vrenje eksploatacije.

lan 140.
Katastar leita i bilansa mineralnih sirovina i geotermalnih resursa vode Ministarstvo i ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine odnosno nadleni organ autonomne pokrajine. U katastar leita i bilansa iz stava 1. ovog lana unose se podaci o prostornom prostiranju, lokalitetu i nazivu leita, podaci o vrsti, koliini i kvalitetu mineralne sirovine, podaci o nosiocu istraivanja i/ili eksploatacije, podaci o izdatim potvrdama o rezervama za dato leite i promene u pogledu bilansa, kao i drugi podaci vezani za izradu bilansa mineralnih sirovina.

lan 141.
Katastar polja rudarskog otpada i katastar naputenih rudnika i rudarskih objekata vodi Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine. U katastar polja rudarskog otpada unose se podaci o granicama polja rudarskog otpada, podaci o nosiocu istraivanja i/ili eksploatacije odnosno privrednom subjektu koje stvara rudarski otpad, podaci o

privrednom subjektu koji je operater rudarskog otpada, podaci o karakterizaciji i kategorizaciji svih odlagalita rudarskog otpada na polju rudarskog otpada, kao i drugi podaci vezani za upravljanje rudarskim otpadom. U katastar naputenih rudnika i rudarskih objekata unose se podaci o poloaju i statusu istih rudnika i objekata, kao i sprovedenim merama sanacije i rekultivacije.

lan 142.
Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine ili jedinica lokalne samouprave vodi knjigu isprava i evidenciju privrednih subjekata, kojima je izdato odobrenje za izvoenje geolokih istraivanja i eksploataciju. Knjigu isprava sainjavaju odobrenje za izvoenje geolokih istraivanja, odobrenje za eksploataciju, izvoenje rudarskih radova i upotrebna dozvola, kao i drugi podaci koji se odnose na geoloko istraivanje i eksploataciju mineralnih sirovina.

lan 143.
Informacioni sistem odrava, koristi i vodi Ministarstvo i ini deo jedinstvenog informacionog sistema Republike Srbije. Nadleni organ autonomne pokrajine i nadleni organ jedinice lokalne samouprave koriste informacioni sistem. Sastavni deo informacionog sistema je i geoloki informacioni sistem koji predstavlja osnovu za sagledavanje geolokih resursa Republike Srbije. Informacioni sistem obezbeuje formiranje, klasifikovanje, odravanje, prezentaciju i distribuciju numerikih, opisnih i prostornih baza podataka o: geolokim resursima i rezervama, rudnikoj infrastrukturi, arhivskoj dokumentaciji i odobrenjima, licencama i potvrdama, katastru istranih i eksploatacionih polja, katastru leita i bilansa mineralnih sirovina, katastru rudarskih radova i objekata, katastru rudarskog otpada i naputenih, saniranih i zatvorenih rudnika, knjizi isprava, finansijskim obavezama u pogledu naknade koju plaa nosilac istraivanja i eksploatacije, izvrenog nadzora i naloenih mera od strane inspekcijskih slubi, proizvodnji i potronji mineralnih sirovina i druge informacije od znaaja. Nadleni organ autonomne pokrajine i nadleni organ jedinice lokalne samouprave duni su da Ministarstvu dostave podatke potrebne za voenje informacionog sistema u skladu sa stavom 2. ovog lana. Podaci iz informacionog sistema su javni, odnosno dostupni za korienje u skladu sa ovim zakonom, osim podataka koji predstavljaju dravnu, vojnu, slubenu ili poslovnu tajnu.

lan 144.
Informacioni sistem obezbeuje razmenu informacija, preko GIS portala ili veb strana, direktno ili sa drugim informacionim sistemima i harmonizaciju svih relevantnih informacija na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou. Poslovi izgradnje i odravanja centralnog informacionog sistema finansiraju se iz budeta Republike Srbije ili drugih izvora u skladu sa zakonom. Za korienje podataka iz informacionog sistema plaa se naknada u skladu sa lanom 138. stav 3. ovog zakona. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 3. ovog lana prihod su budeta Republike Srbije.

XII. INSPEKCIJSKI NADZOR

lan 145.
Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba i propisa donetih za njegovo sprovoenje vri Ministarstvo, preko geolokih i rudarskih inspektora. U sluaju vrenja geolokih istraivanja i eksploatacije na osnovu reenja izdatih u skladu l. 31. i 56. ovog zakona, inspekcijski nadzor nad primenom odredaba i propisa donetih za njegovo sprovoenje vri nadleni organ autonomne pokrajine odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave. Poslovi iz stava 2. ovog lana vre se kao povereni. Inspektor iz st. 1. i 2. ovog lana ima slubenu legitimaciju, oznaku i odgovarajuu opremu. Ministar propisuje obrazac slubene legitimacije, izgled i sadrinu oznake i vrstu opreme geolokih i rudarskih inspektora.

lan 146.
Poslove geolokog inspektora moe obavljati lice koje ima steeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), geoloke struke i radno iskustvo od najmanje tri godine na poslovima geolokih istraivanja i poloen struni ispit. Poslove rudarskog inspektora moe obavljati lice koje ima steeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije) rudarske struke, tehnoloko-metalurke struke ili elektro struke elektro-energetskog smera, odnosno mainske struke i radno iskustvo od najmanje tri godine na poslovima eksploatacije mineralnih sirovina i poloen struni ispit. Rudarski inspektor koji vri nadzor nad rudarskim objektima koji su ugroeni metanom ili opasnom ugljenom prainom, mora imati najmanje tri godine radnog iskustva u jamama sa metanom ili opasnom ugljenom prainom ili na poslovima istraivanja i eksploatacije nafte i gasa.

lan 147.
Geoloki inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dunost da proverava da li se: 1) obavljanje delatnosti geolokih istraivanja i izvoenja geolokih istranih radova vri prema propisanim uslovima; 2) projekat i zavrni izvetaj o rezultatima geolokih istraivanja izrauje u skladu sa zakonom i drugim propisima i da li je tehnika kontrola izvrena od strane ovlaenog privrednog subjekta koji je upisan u sudski registar; 3) godinji izvetaj o rezultatima geolokih istraivanja izrauje i overava na propisan nain; 4) geoloka istraivanja, vre na osnovu i u skladu sa odobrenjem za istraivanje; 5) prijavljuju geoloka istraivanja i geoloki istrani radovi nadlenom organu; 6) geoloki istrani radovi izvode prema projektu geolokih istraivanja na osnovu koga je izdato odobrenje za istraivanje; 7) inenjersko-geoloki i hidrogeoloki radovi izvode prema projektu geolokih istraivanja i

odobrenja nadlenog organa; 8) izvoenje geolokih istranih radova vri u skladu sa zakonom i drugim propisima; 9) preduzimaju mere bezbednosti lica, susednih objekata, saobraaja i okoline, kao i sve potrebne mere bezbednosti i zdravlja na radu od strane privrednog subjekta koje izvodi geoloka istraivanja; 10) vodi propisana evidencija o uzetim koliinama mineralnih sirovina radi njihovog ispitivanja i o drugim mineralnim resursima ije je postojanje utvreno u toku geolokih istraivanja; 11) vri trajno skladitenje i uvanje jezgra istranih buotina; 12) obezbeuje struni nadzor u toku geolokih istraivanja i eksploatacije; 13) primenjuju propisani uslovi po pitanju ispunjavanja uslova kolske spreme i ovlaenja za obavljanje tih poslova za lica koja rukovode izvoenjem istranih radova i koja vre struni nadzor nad izvoenjem tih radova; 14) uzima vea koliina mineralnih sirovina za ispitivanje od koliine odreene odobrenjem za istraivanje; 15) uzima mineralna sirovina (za razliite namene) bez odobrenja za istraivanje; 16) vodi knjiga o stanju rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa; 17) izrauje geoloka tehnika dokumentacija o svim radovima na eksploataciji. Geoloki inspektor vri i druge poslove utvrene zakonima koji se primenjuju u oblasti geolokih istraivanja.

lan 148.
Rudarski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dunost da proverava da li se: 1) pri izvoenju rudarskih radova primenjuju propisane mere bezbednosti i zdravlje na radu i propisi o bezbednosti pokretne i nepokretne imovine u svojini privrednih subjekata i fizikih lica; 2) eksploatacija vri na osnovu odobrenja izdatih u skladu sa ovim zakonom; 3) eksploatacija vri na nivou parametara iz rudarskog projekta; 4) eksploatacija vri na osnovu odobrene metode otkopavanja; 5) odlaganje flotacijske jalovine vri na osnovu odobrene projektne dokumentacije i da li se vri geodetsko snimanje krune nasute brane u odnosu na nivo vode u talonom jezeru; 6) organizuje obuka radnika i sprovode mere akcije spasavanja u sluajevima iznenadnih opasnosti po ivot i zdravlje ljudi i bezbednost objekata; 7) spoljna i unutranja odlagalita na povrinskim kopovima formiraju u skladu sa odobrenom projektnom dokumentacijom; 8) pri izvoenju rudarskih radova u svemu primenjuju tehniki propisi koji se odnose na te radove; 9) rudarski objekti u jami i na povrini grade u skladu sa projektima; 10) rudarski radovi na eksploataciji izvode po godinjem operativnom planu; 11) vre propisana rudarska merenja, pravilno izrauju i redovno dopunjavaju rudarski planovi i ostala dokumentacija potrebna za izvoenje rudarskih radova i uredno vode merake knjige; 12) primenjuju propisani uslovi za rasporeivanje zaposlenih na odgovarajue poslove i vri njihovo

osposobljavanje za rad na odreenim poslovima; 13) transport, uskladitenje i rukovanje eksplozivnim materijalom i tenim gorivom vri na propisan nain; 14) pripremni radovi kao i radovi na otkopavanju otkrivke/jalovine na povrinskim kopovima vre u skladu sa projektom; 15) zapunjavanje otkopanih prostora pri podzemnoj eksploataciji vri u skladu sa projektom metode otkopavanja; 16) sprovode propisane mere pri rukovanju rudarskim otpadom u jami i na povrini, na eksploatacionom polju i izvan eksploatacionog polja.

lan 149.
Geoloki inspektor je ovlaen da naredi: 1) da se utvrene nepravilnosti otklone u roku koji on odredi; 2) da se obustavi dalje izvoenje istranih radova ako: (1) u odreenom roku nisu otklonjene utvrene nepravilnosti i nedostaci; (2) se istrani radovi ne vre u skladu sa odobrenjem za istraivanje ili se ne vre prema projektu istraivanja; (3) utvrdi nedostatke koji predstavljaju neposrednu opasnost po ivot i zdravlje ljudi ili opasnost po imovinu. Nosilac istraivanja, kome je naloeno otklanjanje nedostataka i nepravilnosti u smislu stava 1. taka 1) ovog lana, duan je da po njihovom otklanjanju o tome obavesti geolokog inspektora u roku koji odredi inspektor, a koji ne moe biti dui od osam dana. Pored preduzimanja mera iz stava 1. ovog lana, geoloki inspektor je ovlaen i da: 1) odredi mere obezbeenja u sluaju opasnosti za ivot i zdravlje ljudi ili za bezbednost imovine; 2) podnese prijavu nadlenom organu za privredni prestup i da podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka; 3) obavesti organ nadlean za izdavanje odobrenja u skladu sa ovim zakonom i drugi organ, ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadlean. 4) naredi izvrenje drugih propisanih mera ili obaveza u odreenom roku.

lan 150.
U vrenju inspekcijskog nadzora rudarski inspektor je ovlaen da: 1) utvrene nepravilnosti i nedostatke koji su tokom pregleda konstatovani, otklone u roku koji on odredi; 2) zabrani rad na eksploataciji ako se rudarski radovi izvode bez odobrenja za eksploataciju i odobrenja za izvoenje rudarskih radova; 3) zabrani rad ako se izvoenje rudarskih radova ne vri prema odobrenoj tehnikoj dokumentaciji; 4) zabrani rad ako se pristupi korienju rudarskih objekata bez izdate upotrebne dozvole; 5) naredi da izradu i tehniku kontrolu rudarskih projekata vre lica koja u pogledu stepena i vrste

strune spreme i radnog iskustva ispunjavaju propisane uslove i imaju ovlaenje za obavljanje tih poslova; 6) naredi da poslove tehnikog rukovoenja, strunog nadzora, rukovanja eksplozivnim sredstvima i druge strune poslove mogu obavljati lica koja ispunjavaju propisane uslove, imaju ovlaenje za obavljanje tih poslova i odgovarajuu licencu; 7) zabrani rad ako je neposredno ugroena bezbednost i zdravlje zaposlenih; 8) zabrani rad zaposlenima na radnom mestu sa poveanim rizikom ako nisu podvrgnuti lekarskim pregledima; 9) zabrani rad zaposlenom koji nije osposobljen za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu na kome radi; 10) zabrani rad na sredstvima za rad na kojima nisu primenjene mere bezbednosti i zdravlje na radu; 11) naredi da se uredi bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa specifinostima i opasnostima koje se mogu pojaviti u privrednom subjektu; 12) naredi organizovanje poslova spasavanja u sluajevima iznenadne opasnosti po ivot i zdravlje ljudi i bezbednosti objekata po utvrenom planu i programu; 13) naredi da se organizuje obuka radnika iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i akcije spasavanja u sluajevima iznenadne opasnosti; 14) naredi da se obezbede lina zatitna sredstva i lina zatitna oprema zaposlenima koji istu moraju redovno koristiti; 15) zabrani ulaz u magacine, pomona skladita i spremita eksplozivnih sredstava, kao i rukovanje eksplozivnim sredstvima i miniranje u rudarstvu licima koja nisu struno osposobljena; 16) se redovno vre geodetska merenja, izrade geodetskih karata i planova sa kojih se moe utvrditi stanje izvedenih rudarskih radova; 17) naredi izradu odgovarajue dokumentacije u vezi provetravanja jama, povrinskih otkopa, energetske mree, vodovodne mree kao i jamskih postrojenja sa osnovnim tehnikim podacima; 18) se vodi knjiga rudarskog nadzora za svaku jamu, povrinski kop, buae i remontno postrojenje, eksploataciono polje pri proizvodnji nafte i gasa, kao i za objekte pripreme mineralnih sirovina; 19) podnese prijavu nadlenom organu za uinjeno krivino delo ili privredni prestup i da podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka; 20) obavesti nadleni organ za izdavanje odobrenja u skladu sa ovim zakonom i drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadlean. 21) naredi izvrenje drugih propisanih mera ili obaveza u odreenom roku. Nosilac eksploatacije kome je reenjem naloeno otklanjanje nedostataka i nepravilnosti u smislu stava 1. ovog lana duan je da po njihovom otklanjanju o tome obavesti rudarskog inspektora u roku odreenom reenjem, koji ne moe biti dui od osam dana.

lan 151.
U vrenju nadzora nad primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu u rudarskim objektima, geoloki i rudarski inspektor ima u svemu ovlaenja i dunosti inspektora rada, predviene propisima o bezbednosti i zdravlju na radu. Nosilac eksploatacije je duan da omogui inspektoru iz stava 1. ovog lana ulazak u poslovne i

pogonske prostorije, uzimanje uzoraka mineralnih sirovina i pogonskog materijala u cilju ispitivanja, kao i obezbeivanje drugih dokaza.

lan 152.
Nosilac istraivanja ili nosilac eksploatacije, u kome se dogodi smrtni ili grupni nesreni sluaj u toku izvoenja geolokih istraivanja ili u toku izvoenja eksploatacije, duan je da o tome odmah obavesti geolokog ili rudarskog inspektora. Inspektor iz stava 1. ovog lana je duan da odmah na licu mesta ispita uzroke smrtnih i grupnih nesrenih sluajeva, kao i da naredi mere koje se bez odlaganja moraju preduzeti i da u najkraem roku podnese nadlenim organima obrazloeni izvetaj sa miljenjem o uzrocima nesree.

lan 153.
Protiv reenja geolokog inspektora, odnosno rudarskog inspektora koja se donose u skladu sa lanom 145. st. 1. i 2. ovog zakona moe se izjaviti alba ministru, u roku od 15 dana od dana prijema reenja. alba izjavljena protiv reenja geolokog, odnosno rudarskog inspektora ne odlae izvrenje reenja.

XIII. KAZNENE ODREDBE

1. Krivi na dela lan 154.
Ko organizuje ili uestvuje u sprovoenju trajka u jamskim prostorijama ili drugim objektima i prostorijama iz lana 132. stav 2. ovog zakona kaznie se zatvorom od jedne do pet godina.

lan 155.
Ko u jamu sa metanom ili drugim zapaljivim gasom ili opasnom ugljenom prainom ili u objekat na naftnom i gasnom polju unese lako zapaljivu materiju ili druge stvari ije je unoenje u takvu jamu, odnosno objekat zabranjeno (lan 113. stav 1), kaznie se zatvorom od jedne do pet godina. Za pokuaj dela iz stava 1. ovog lana, uinilac e se kazniti. Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana uinjeno iz nehata, uinilac e se kazniti novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

lan 156.
Ko se, ulazei po bilo kom osnovu u magacin, skladite ili spremite eksplozivnih sredstava, ne pridrava propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu (lan 113. stav 3), kaznie se zatvorom od jedne do pet godina.

2. Privredni prestupi lan 157.

Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara za privredni prestup kaznie se privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik, ako: 1) vri izradu projekata geolokih istraivanja i zavrnih izvetaja o rezultatima geolokih istraivanja, odnosno izvodi geoloka istraivanja, a ne ispunjava uslove za vrenje tih poslova (lan 22. stav 1); 2) poslove rukovoenja izradom projekata geolokih istraivanja i zavrnih izvetaja o rezultatima geolokih istraivanja i rukovoenje geolokim istraivanjima poveri suprotno propisanim uslovima (lan 22. stav 2); 3) geoloka istraivanja ne izvodi prema projektu geolokih istraivanja (lan 24. stav 1); 4) ne vri tehniku kontrolu projekta geolokih istraivanja pod uslovima i na nain propisan zakonom u skladu sa lanom 25. ovog zakona; 5) ne obezbedi vrenje strunog nadzora nad izvoenjem geolokih istraivanja u skladu sa lanom 27. ovog zakona; 6) ne vri tehniku kontrolu zavrnog izvetaja pod uslovima i na nain propisan u lanu 28. ovog zakona; 7) izvodi geoloka istraivanja bez odobrenja za istraivanje (lan 30. stav 1. i lan 31. stav 1); 8) uzme veu koliinu mineralnih sirovina za geoloko istraivanje od odobrene koliine (lan 32. stav 6); 9) ne postupi u skladu sa lanom 44. ovog zakona; 10) ne vodi knjigu o stanju resursa i rezervi mineralnih sirovina, resursa i rezervi podzemnih voda i geotermalnih resursa ili o stanju tih resursa i rezervi ne dostavlja podatke (lan 47. stav 1). Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana, kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu i preduzetniku, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 novih dinara.

lan 158.
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara za privredni prestup kaznie se privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik, ako: 1) bez propisane saglasnosti eksploatie mineralne sirovine na podruju na kome je za ove radove potrebna posebna saglasnost u skladu sa lanom 7. ovog zakona; 2) pri izradi rudarskog projekta ne postupi u skladu sa lanom 54. stav 1. ovog zakona; 3) ako izradu rudarskih projekata i tehniku kontrolu poveri preduzeu koje ne ispunjava propisane uslove iz lana 54. stav 1. ovog zakona; 4) vri eksploataciju bez odobrenja izdatih u skladu sa lanom 56. stav 1. ovog zakona; 5) ne izvri tehniku kontrolu rudarskog projekta saglasno sa lanom 75. ovog zakona; 6) izvodi rudarske radove bez odgovarajue tehnike dokumentacije i bez odobrenja nadlenog organa (lan 79. stav 1, lan 82. stav 1. i lan 83. stav 1); 7) ne prijavi izvoenje radova po tehnikom i uproenom rudarskom projektu iz lana 84. stava 1. ovog zakona; 8) ne prijavi u odreenom roku poetak rudarskih radova na eksploataciji (lan 84. stav 2); 9) otpone sa korienjem objekta, prostorija i ureaja pre nego to pribavi upotrebnu dozvolu (lan 85. stav 1. i lan 86);

10) ne izvri tehniki pregled rudarskog objekta saglasno lanu 88. ovog zakona; 11) ne postupi u skladu sa lanom 90. ovog zakona; 12) nema rudarske planove ili ih redovno ne dopunjava (lan 91. stav 1); 13) ako reenjem odredi lice koje ne ispunjava uslove iz l. 100. i 101. ovog zakona; 14) ne organizuje obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, protivpoarne zatite i spasavanja ili se ne snabde potrebnom opremom i ne organizuje poslove zatite voda i ivotne sredine u skladu sa l. 107, 108. i 109. ovog zakona; 15) ne vodi knjigu rudarskog nadzora (lan 112. stav 1); 16) upravlja rudarskim otpadom bez odobrenja nadlenog organa (lan 121. stav 1); 17) ne vri sanaciju i rekultivaciju naputenih rudarskih objekata shodno lanu 130. stav 1. ovog zakona; 18) nastavi sa izvoenjem radova po prijemu reenja o zabrani njihovog izvoenja pre nego to otkloni utvrene nepravilnosti i nedostatke u skladu sa l. 149. i 150. ovog zakona; Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu i preduzetniku, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

2. Prekraji lan 159.

Novanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik, ako: 1) ne obezbedi vrenje strunog nadzora i drugih poslova (lan 27. stav 1); 2) ne dostavi primerak zavrnog i godinjeg izvetaja o rezultatima geolokih istraivanja, odnosno izvetaje o radovima i rezultatima tih radova (lan 28. stav 5. i lan 29. stav 1); 3) ne uva primerak zavrnog i godinjeg izvetaja o rezultatima geolokih istraivanja na propisani nain (lan 29. stav 2); 4) blagovremeno ne prijavi poetak istranih radova u skladu sa lanom 38. ovog zakona; 5) po otklanjanju nedostataka i nepravilnosti o tome ne obavesti geolokog inspektora u odreenom roku (lan 149. stav 2); Za radnju iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu i preduzetniku, novanom kaznom 100.000 do 200.000 dinara. Kada geoloki inspektor utvrdi da je uinjen prekraj iz stava 1. ovog lana na licu mesta izrie odgovornom licu u privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu i preduzetniku mandatnu kaznu u iznosu od 5.000 dinara.

lan 160.
Novanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik, ako: 1) u propisanom roku ne donese godinji operativni plan (lan 73. stav 1);

2) ne vodi evidenciju o pojavama nastalih opasnosti pri izvoenju rudarskih radova, o uzrocima i posledicama tih pojava (lan 117. stav 1); 3) u odre enom roku ne obavesti nadlene organe o obustavi radova ili o smrtnom ili grupnom nesrenom sluaju (lan 126. stav 2); 4) po otklanjanju nedostataka i nepravilnosti o tome ne obavesti rudarskog inspektora u odreenom roku (lan 150. stav 2); 5) ne omogui rudarskom inspektoru ulazak u poslovne i pogonske prostorije ili razgledanje projekata i planova, izvetaja i druge dokumentacije o stanju rudarskih radova, ili ako na drugi nain ometa inspektora u vrenju inspekcijskog nadzora (lan 151. stav 2). Za radnju iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu i preduzetniku novanom kaznom 100.000 do 200.000 dinara. Kada rudarski inspektor utvrdi da je uinjen prekraj iz stava 1. ovog lana, na licu mesta izrie odgovornom licu u privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu i preduzetniku mandatnu kaznu u iznosu od 5.000 dinara.

lan 161.
Novanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice ako vri ispiranje plemenitih metala iz renih nanosa bez odobrenja ili ako isprane koliine plemenitih metala ne preda Narodnoj banci Srbije suprotno lanu 62. stav 1. ovog zakona. Kada rudarski inspektor utvrdi da je uinjen prekraj iz stava 1. ovog lana, na licu mesta izrie fizikom licu mandatnu kaznu u iznosu od 5.000 dinara.

lan 162.
Novanom kaznom od 5.000 dinara kaznie se za prekraj na licu mesta fiziko lice, ako ne sprovode mere bezbednosti i zdravlja na radu u smislu lana 115. ovog zakona. Kada rudarski ili geoloki inspektor utvrdi da je uinjen prekraj iz stava 1. ovog lana, na licu mesta izrie fizikom licu mandatnu kaznu u iznosu od 5.000 dinara.

lan 163.
Kada rudarski ili geoloki inspektor izrie mandatnu kaznu iz l. 159, 160, 161. i 162. ovog zakona na licu mesta izdaje nalog za uplatu mandatne kazne, koju je subjekat nadzora duan uplatiti u roku od tri dana od dana izricanja kazne. Ako subjekat nadzora, u roku iz stava 1. ovog lana ne dostavi dokaz inspektoru o uplaenoj mandatnoj kazni, inspektor e podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.

XIV. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 164.
Privredna drutva i druga pravna lica, preduzetnici i fizika lica, koji su vrili geoloka istraivanja i eksploataciju mineralnih sirovina do dana stupanja na snagu ovog zakona, duna su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odobrenja i saglasnosti, koja su izdata na osnovu Zakona o rudarstvu ("Slubeni glasnik RS", br. 44/95, 101/05 - dr. zakon, 85/05 - dr. zakon, 36/07 i 104/09) i Zakona o geolokim istraivanjima ("Slubeni glasnik RS", broj 44/95) do dana stupanja na snagu ovog zakona, vaie do isteka roka na koji su izdati.

lan 165.
Lica koja su poloila struni ispit kojim je izvrena provera strune osposobljenosti za rad na poslovima odreenim ovim zakonom po propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog polaganja, kao i lica kojima je tim propisima priznato pravo vrenja odreenih poslova i bez provere strune osposobljenosti, ispunjavaju uslove za vrenje tih poslova i prema odredbama ovog zakona, ako ispunjavaju i ostale propisane uslove.

lan 166.
Postupci koji su zapoeti do dana stupanja na snagu ovog zakona nastavie se po propisima po kojima su zapoeti. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave preuzee od Ministarstva predmete i arhivu za poslove za koje su ovim zakonom odreeni kao nadleni.

lan 167.
Zavod e u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona preuzeti od Geolokog instituta Srbije d.o.o. Beograd zaposlena lica, prava i obaveze, predmete, arhivu i drugu geoloku dokumentaciju, poslovni prostor, kao i opremu, sredstva za rad, novana i druga sredstva sa bilansom stanja na dan preuzimanja. Geoloki institut Srbije d.o.o. Beograd, od dana stupanja na snagu ovog zakona do dana preuzimanja iz stava 1. ovog lana ne moe zapoljavati nova lica, otuiti opremu, sredstva za rad i druga sredstva.

lan 168.
Propisi za sprovoenje ovog zakona donee se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 169.
Do donoenja propisa na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, primenjivae se: 1) Uredba o visini naknade za korienje nemetalinih sirovina za dobijanje graevinskog materijala za 2011. godinu ("Slubeni glasnik RS", broj 97/10); 2) Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi vrstih mineralnih sirovina i voenju evidencije o njima ("Slubeni glasnik RS", broj 53/79); 3) Pravilnik o kriterijumima na osnovu kojih se odreuje potencijalnost podruja u pogledu pronalaenja mineralnih sirovina ("Slubeni glasnik RS", broj 51/96); 4) Pravilnik o nainu vrenja rudarskih merenja ("Slubeni glasnik RS", broj 40/97); 5) Pravilnik o sadrini dugoronog programa eksploatacije leita mineralnih sirovina i godinjih planova izvoenja rudarskih radova ("Slubeni glasnik RS", broj 27/97);

6) Pravilnik o sadrini projekata geolokih istraivanja i elaborata o rezultatima geolokih istraivanja ("Slubeni glasnik RS", broj 51/96); 7) Pravilnik o sadrini rudarskih projekata ("Slubeni glasnik RS", broj 27/97); 8) Pravilnik o uslovima za obavljanje odreenih strunih poslova pri eksploataciji mineralnih sirovina ("Slubeni glasnik RS", br. 40/97 i 32/98); 9) Pravilnik o uslovima i kriterijumima za ustupanje izvoenja geolokih istranih radova i dodelu sredstava za izvoenje tih radova ("Slubeni glasnik RS", broj 51/96); 10) Pravilnik o uslovima i nainu vrenja tehnikog pregleda rudarskih objekata ("Slubeni glasnik RS", broj 40/97); 11) Pravilnik o uslovima za vrenje pregleda tehnike dokumentacije, pregleda i ispitivanja orua za rad, instalacija i radne sredine i osposobljavanje radnika za bezbedan rad ("Slubeni glasnik RS", broj 13/00); 12) Pravilnik o uslovima, nainu i programu polaganja strunog ispita za obavljanje strunih poslova pri eksploataciji mineralnih sirovina ("Slubeni glasnik RS", br. 21/96 i 47/96); 13) Pravilnik o sadrini studije izvodljivosti eksploatacije leita mineralnih sirovina ("Slubeni glasnik RS", broj 108/06); 14) Pravilnik o uslovima, nainu i programu polaganja strunog ispita za obavljanje poslova izrade projekata i elaborata i izvoenja geolokih istraivanja ("Slubeni glasnik RS", broj 21/96); 15) Pravilnik o nainu plaanja naknade za korienje mineralnih sirovina ("Slubeni glasnik RS", br. 102/06 i 46/10); 16) Pravilnik o sadrini godinjih izvetaja o poslovanju preduzea koja obavljaju eksploataciju mineralnih sirovina za prethodnu kalendarsku godinu ("Slubeni glasnik RS", broj 7/11); 17) Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi podzemnih voda i voenju evidencije o njima ("Slubeni list SFRJ", broj 34/79); 18) Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi nafte, kondenzata i prirodnih gasova i voenju evidencije o njima ("Slubeni list SFRJ", broj 80/87).

lan 170.
Danom stupanja na snagu prestaju da vae: 1) Zakon o rudarstvu ("Slubeni glasnik RS", br. 44/95, 101/05 - dr. zakon, 85/05 - dr. zakon, 36/07 i 104/09); 2) Zakon o geolokim istraivanjima ("Slubeni glasnik RS", broj 44/95), osim lana 38. stav 3. koji prestaje da vai 31. decembra 2013. godine; 3) Zakon o utvrivanju i razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geolokih istraivanja ("Slubeni list SRJ", br. 12/98 i 13/98).

lan 171.
Odredbe l. 48-51. ovog zakona primenjuju se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

lan 172.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".