POJAM I OBLICI EKOLOKE DEVIJANTNOSTI

89.

Savremeno drutvo, posebno nov nain proizvodnje, tehnike i tehnoloke inovacije u razvijenim zemljama i prodor savremenih tehnologija u zemljama u razvoju imaju izuzetan znaaj za prosperitet oveanstva. Iako je civilizacija dovela do opteg napretka i promenila ovekov ivot, ti procesi su takoe doveli do niza negativnih procesa, koji utiu na promene prirodne ovekove okoline i ugroavaju prirodu i samog oveka.

Ekoloki problemi ine univerzalno pitanje opstanka civilizacije. Oni izazivaju poremeaje drutvenih funkcija sa uzrocima tipino drutvenim i psiholokim u meri kojom je to drutveno uslovljeno. Razmere posledica ekonomske krize mogu se spreiti ili korigovati iskljuivo drutvenim normama. Nauna disciplina koja se bavi odnosom oveka i prirode naziva se EKOLOGIJA. Pojam ekologija potie od grke rei: oikos to znai: dom. Ovaj pojam znai prouavanje odnosa izmeu ivih bia i prirode, odnosno okoline. Znaaj prirode je u njenoj mogunosti da zadovolji ljudske potrebe. Ekoloki problemi vrednosti se ispoljavaju u kvalitetu ivota oveka. Taj kvalilet ini ukupnost ovekovih individualnih, materijalnih klulturnih i duhovnih vrednosti. Odnos prirode i oveka je uzajaman, ali je priroda uslov opstanka oveka. Ona prema njemu vri trostruku funkciju:
-

bioloku (zdravlje), ekonomsku (prirodne rezerve) i socijalnu (duhovni razvoj).

Iz odnosa prema prirodi ovek iskazuje svoj odnos prema vrednostima i vrednosnom sistemu uopte. Prvobitni odnos zavisnosti oveka od prirode pretvorio se u kompleks posedovanja. Da bi se priroda sauvala kao vrednost od oveka se trai ne samo da je prilagoava sebi nego i da joj se sam prilagoava. ovek je taj koji zloupotrebom nauke vri nasilje nad prirodom.

POSLEDICE LJUDSKE DELATNOSTI U PRIRODI Posledice devijacija u odnosu oveka prema prirodi ne iskazuju se: 1. u zagaivanju okoline, i 2. u iscrpljivanju njenih rezervi. Problem je u nerazumnom uzimanju onih rezervi ije su koliine ograniene. (proizvodnja je stihijska, a ne planska). Svojom delatnou ovek je bitno izmenio okolinu, a svesnim iskoriavanjem prirode naruio zakonitu prirodnu ravnoteu ime je ugrozio i sopstvenu egzistenciju. Tako su stvoreni svi uslovi ekoloke krize koja je poela sredinom 20. veka. Javlja se eksploatacija prirode: proizvodnja i rasipnitvo s jedne strane i - socijalna beda stanovnitva s druge strane. - na jednoj strani proizvode se vikovi mimo potreba, - a na drugoj strani se gladuje. - naelo profita je ozbiljno u sukobu s naelom humanizma.
-

Osnovu ivota na zemlji ini ekosistem koji prirodnim zakonitostima funkcionie na uzajamnoj povezanosti:

biljne mase, ivih bia i mikroorganizama procesa u kojem se prvi

javljaju kao proizvoai, drugi kao potroai i trei kao rastvarai. Taj proces nuno zahteva ravnoteu, ne samo ova tri elementa, ve i onih koji ih uslovljavaju: biosfera (vazduh, voda i zemljite). Najznaajniji problemi su u zagaivanju i unitenju biosfere. Zbog ovekovog destruktivnog odnosa prema prirodi, poveavaju se komponente zagaenosti prirodne i radne sredine. Procesi kojima se ugroava priroda zageivanjem su:
1. hemizacija poljoprivrede (radi poveanja proizvodnje i zatite kultura u poljoprivredi je nuna primena vetakih gnojiva, ali se ona koriste u nedozvoljenim koliinama, koja za posledicu imaju (kontaminiranje vazduhakao primarnu posledicu i zamljita vode i proizvoda-kao sekundarnu posledicu 2. irenje biolokih agenasa koje dospeva u hranu, vodu i biljne organizme, a time i do samog oveka. Na taj nain nastaju zarazne bolesti irih razmera;

3. nezatieni tehniko-tehnoloki procesi zbog ega se javljaju hemijska jedinjenja koja u vidu otpadnih materija dospevaju u biosferu i neposredno ugroavaju prirodnu sredinu.

Procesom nepotpunog sagorevanja (saobraajna sredstva, energetski objekti i hemijski industrijski izvori) velike koliine tetnih neprodukata nae se u atmosferi, dok se vodotoci i izvori zagauju indirektno iz vazdune sredine. U mogue izazivae ekolokih problema i ugroavanje ovekove sredine spadaju i pojave koje su posledica dejstva hemijskog, biolokog, nuklearnog i tzv. meteorolokog oruja.

Zagaivanje biosfere moe biti nuklearno, industrijsko, saobraajno,

urbanistiko i sl. Industrijsko je najizrazitije. Otpadne materije dolaze u vodu i u prehrambene proizvode to uzrokuje obolenja disajnih i drugih unutranjih organa trovanjem vodom i hranom. Nuklearna zagaenja utiu na genetske promene, a ekoloka trovanja prouzrokuju masovne teke bolesti kao to su: kancer, artriosklerozu, razna neuroloka obolenja. Ograniavajui faktor sistema zatite je trka za profitom (sredstva bi se morala ukalkulisati u cenu)

ETIOLOKE OSNOVE EKOLOKE DEVIJANTNOSTI

90.

Etioloke osnove ljudske destrukcije prema prirodi ispoljavaju se u svim elementima uzronosti: tzv.ekoloke svesti i ekoloke krize uopte. U sutini ekoloka kriza je vezana za odnose u socijalnoj zajednici:
1. problemi mira, razoruanja,i privrednog razvoja; 2. odnos oveka i drutva; 3. odnos oveka i prirode.

Uzroci ekoloke krize mogu biti razliiti:

Neki autori smatraju da je problem

u expanziji stanovnitva, tenji za blagostanjem i slobodnim vremenom;

Drugi

u tehnizaciji sveta, a
Trei

u poveanju broja stanovnika, problemu proizvodnje hrane, iscrpljivanju prirodnih sirovina i nedostatku energije. Ekoloka destrukcija uslovljena je ekolokom saveu, kao delom opte drutvene svesti i kulture i socijalno izopaenog shvatanja o vrednostima. To je: tzv.teorija krize. Zatita prirodne okoline i blokada ekosistema odnosi se na itavo drutvo, a mogu ga racionalno razreiti samo razumna svest o uzrocima i posledicama stanja i moguih problema. Uzrok problema nije u ogranienosti prirode nego:
1. u neogranienim i nerazumnim apetitima oveka, 2. neadekvatnim ciljevima i 3. nepotovanju vrednosti koje su uslov postanka oveanstva.

Nepostoji svest o nekim univerzalnim vrednostima. oveku je ve ugroeno osnovno pravo na ivot, a da na njega nema fizike prisile.

Na ozbiljne ekoloke probleme ukazuju ekolozi. (Mansholt).

4

Po njiima: neophodno je uspostaviti uravnoteen ekonomski poredak gde proizvodnja nee biti anarhina; gde e se potronja smanjiti; gde e se brinuti o sredstvima resursima i koristiti ih na razuman nain; gde e zagaenost biti smanjena na minimum, a tehnike recirkulacije upotrebljene do maksimuma.

Ekoloka kriza - je izraz krize svesti oveka o prirodnim vrednosima.

____________________________________________________________ Ekoloki futuristi - predviaju neminovnu katastrofu oveanstva u narednih 50 do 100 godina. Pri tom se imaju u vidu 3 (tri) kljuna problema: stanje svesti subjektivna strana problema; demografska ekspanzija i ogranieni privredni resursi objektivna strana problema. _____________________________________________________________
1) 2) 3)

Socioloke, psiholoke i kriminoloke nauke upozoravaju na prenaseljenost u gradskim sredinama, to ima za posledicu: - agresivnost, - delikvenciju i - razne oblike socijalne patologije. Poseban problem je u nerazumnom iscrpljivanju ogranienih privrednih resursa i nunih rezervi sirovina biljnih i ivotinjskih vrsta. _____________________________________________________________ Supek: smatra da reenje za savremenu krizu nije mogue ako ne doe do radikalnih reformi ljudskog drutva, jer je i sama ekoloka kriza odraz: dublje krize oveka, njegovog naina proizvodnje, njegovog odnosa prema vlastitim uslovima ivota.
KRIVINO-PRAVNI STANDARDI, REGULACIJA I EFEKTI KOD EKOLOKOG KRIMINALITETA

91.
5

Meunarodna zajednica je svojim pravnim aktima utvrdila niz mera, postupaka i sredstava s ciljem da se otklone, spree ili umanje izvori ugroavanja ivotne sredine. Njima se istie potreba harmonizacije propisa nacionalnog domaeg zakonodavstva s meunarodnim propisima a posebno s
Konvencijom o graanskoj odgovornosti za tete nastale usled aktivnosti koje su opasne za ivotnu sredinu.(1993.Savet Evrope) i Konvencijom o zatiti ivotne sredine putem krivinog prava.(1998.usvojio Savet Evrope u Strazburu) U Konvenciji o graanskoj odgovornosti za tete nastale usled aktivnosti koje su opasne za ivotnu sredinu -su kao opasne aktivnosti predviene: proizvodnja, rukovanje, skladitenje, upotreba ili istovar jedne ili veeg broja opasnih supstanci; proizvodnja, uzgajanje, rukovanje, skladitenje, korienje, unitavanje, bacanje, oslobaanje ili svaka druga delatnost u vezi s jednim ili vie genetski modifikovanih organizama, koji predstavljaju znaajan rizik za oveka, prirodnu sredinu ili imovinu i dr.

Prvi znaajni akt krivinopravne zatite ivotne sredine u meunarodnim okvirima predstavlja:
Konvencijom o zatiti ivotne sredine putem krivinog prava (1998.usvojio Savet Evrope u Strazburu)

Njome se uspostavljaju:
osnove jedinstvene krivinopravne zatite, ivotne sredine i osnove odgovornosti fizikih i pravnih lica.

Poseban znaaj za standardizaciju u nacionalnim zakonodavstvima ima precizno odreivanje objekta zatite kao i naina i oblika preduzimanja opasnih delatnosti.

Objektima zatite odreuje se ivotna sredina koja obuhvata: - ljude, vazduh, vodu, zamljite, zatiene spomenike, imovinu, biljke i ivotinje.

Kao oblici ugroavanja ovih zatienih vrednosti navedene su pojedine radnje, koje su povezane sa odreenim supstancama jonizujuim zraenjem, opasnim otpadom, opasnim aktivnostima, nuklearnim materijalom i drugim
6

opasnim radioaktivnim supstancama, kojima se ugroava ivotna sredina i neki njeni elementi. Nain i konkretne radnje izvrenja pojedinih krivinih dela su delatnosti kojima se povreuje, ugroava i naruava ivotna sredina, i to:
isputanje supstanci ili jonizujueg zraenja u vazduh,vodu ili zemljite, nezakonito odlaganje, uvoz, transport i uvanje opasnog otpada, nezakonit rad postrojenja koje obavljaju opasne aktivnosti, pri emu dje dolo do nastupanja smrti, ozbiljnog telesnog oteenja ili naruavanja zdravlja nekog lica, ili stvaranja rizika od nastupanja smrti ili ozbiljnog oteenja zatienih objekata ili oteenje kvaliteta vazduha, vode, zemljita, ivotinja ili biljaka.

U naem krivinom zakonodavstvu su zastupljena mnoga krivina dela

iz ove oblasti. u prvu grupu spadaju inkriminacije opteg znaaja za prirodnu sredinu:

krivina dela zagaivanje ivotne sredine; Nepreduzimanje mera zatite ivotne sredine; Oteenje objekata i ureaja za zatitu ivotne sredine; Oteenje ivotne sredine; Nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja i dr.

Druga grupa obuhvata inkriminacije kojima se tite pojedinana prirodna dobra: Ubijanje i muenje ivotinja; Prenoenje zaraznih bolesti kod ivotinja i biljaka; Proizvodnja tetnih sredstava za leenje ivotinja; Zagaivanje vode za ishranu, odnosno napajanje ivotinja; Pustoenje uma; umska kraa; Nezakonit lov i Nezakonit ribolov.

RECIDIVIZAM I KRIMINOLOKO-PENOLOKI ZNAAJ RECIDIVIZMA

92.

Recidivizam ili povratnitvo je krivino delo koje delikvent ponovo izvri.

7

Bitni elemnti recidivizma su: - ranija osuda, - ponavljanje krivinog dela - indentinost pobuda za novo delo i - vremenska distanca imeu ranijeg i novog dela Krivinopravna teorija u tipologiji povrata polazi od: 1. prirode krivinih dela; 2. vremenskog intervala izmeu izvrenih dela i 3. broja izvrenih delikata Prema prirodi krivinih dela razlikuju se:

- opti i - specijalni povrat Pod optim se podrazumeva bilo koje krivino delo koje ponovo izvri
isti izvrilac posle izdrane osude, a Pod specijalnim izvrenje istovrsnog krivinog dela. ????????????????????????????????????????????????? Sutinu recidivizma ine elementi sledeeg sadraja:
1. da neko lice koje je izvrilo zakonom utvreno krivino delo i za isto

bilo osueno ili na neki drugi nain tretirano od strane drutva, izvri novo krivino delo povratnik stricto sensu(genetski inilac)
2. da neko lice koje je izvrilo zakonom utvreno krivino delo ili bilo

isto osueno ili na drugi nain slubeno tretirano ponovo preduzme kriminalni delatnost zbog svog opasnog stanja povratnik largo sensu (proireno shvatanje) Penoloka definicija pod recidivizmom podrazumeva da pravosnano osueno lice ponovo izdrava kaznu u kazneno-popravnoj ili nekoj drugoj ustanovi za izvrenje krivinih sankcija. KRIMINOLOKO-PENOLOKI ZNAAJ RECIDIVIZMA Njegov obim u kriminalitetu uopte se kree na oko 20 do 40%. Ukazuje svojom prisutnou u nekim oblicima na zastupljenost profesionalnosti u kriminalnoj orijentaciji delikventne populacije. Bitan je i njegov penoloki znaaj jer ukazuje na odgovarajuu kaznenu politiku i metode prevaspitanja u procesu resocijalizacije ili fenomenolokom smislu.

Recidivizam je karakteristian za delikte izraenijeg stepena profesionalizacije kao to su imovinski delikti, delikti organizovanog kriminaliteta i prevare, dok u etiolokom - ukazuje na elemente uzronosti , kao naprimer kod seksualnih delikata maloletnike delikvencije. Kod povratnitva su mogue dve vrste uzronih faktora: - neprimerenom izboru krivine sankcije ili neadekvatnom tretmanu prevaspitanja ili neuspenim procesima resocijalizacije t.j. neodgovatajuem tretmanu u kazneno i vaspitno-popravnim ustanovana u kojima su izdravali krivine sankcije. - Jedan od penolokih faktora recidivizma je neadekvatan postpenalni tretman, t.j. U oganienim mogunostima ukljuenja dekvenata u drutvenu sredinu. TIPOLOGIJA RECIDIVISTA

93.

Veina povratnika recidivista ima ili je ivela u nepovoljnim porodinim prilikama i odnosima u porodici nedovoljno ili nepotpuno obrazovanje ili nezaposlenost, rana i dugotrajna maloletnika kriminalna karijera su bitna socijalna obeleja. Pojavljuju se u delima protiv imovine, vrei dela krae i teke krae. U kriminolokom smislu najbitnija je i najprisutnija sklonost i ona delikvente recidiviste deli na: delikvente iz navike, Profesionalne delikvente i Delikvente po tendenciji
1.

Delikventi iz navike su recidivisti asocijalne prirode, kod kojih se

postepenim ponavljanjem predstupnikog ponaanja, stvara kriminalna navika. Oni se kriminalu odaju jo u ranoj mladosti. Socijalno su neprilagoeni i psihopatske prirode (nesposobni za resocijalizaciju), emocionalno nestabilni, prosene i ispodprosene inteligencije, nieg nivoa obrazovanja i niskog ptraga frustracione tolerancije.

2.

Profesionalni delikventi - su izvrioci krivinih dela koji su po

nekim osobinama slini delikventima iz navike ali sa odlinom racionalnom orijentacijom, odnosno izborom vrenja krivinih dela

kao profesije zanimanja i motivom koristoljubive prirode koji kod delikvenata iz navike nisu uvek izraeni.
3.

Delikventi po tendenciji - se nazivaju iz i delikventima iz

strasti.To u osobe ija je kriminalna karijera vie uzrokovana subjektivnim iniocima linosti, nego socijalnim faktorima bilo da su u pitanju faktori poremeaja biolokog, psiholokog ili psihopatolokog karaktera. Kod ove kategorije delikvenata se najee, uz osnovne krivine sankcije izriu i mere bezbednosti uvanja, leenja i posebne terapeutske mere u penalnom tretmanu osuenika. K R A J

Uh postala sam socijalno zaputena, emotivno oteena - od svih ovih saznanja, a psihiki ba imam nove ideje- kako da se pretvaram da sam neuraunljiva... Sreno drage kolege izbor je na vama: uite ili svirajte klavir.......................

10