PROJEKAT PRU@AWE UNAPRE\ENIH USLUGA SAVEZ MNRO SRBIJE NA LOKALNOM NIVOU

PRIRUNIK ZA VOENJE TRENINGA ASERTIVNOSTI SA RODITELJIMA DECE SA SMETNJAMA U RAZVOJU

PRIRUNIK ZA VOENJE TRENINGA ASERTIVNOSTI SA RODITELJIMA DECE SA SMETNJAMA U RAZVOJU

Predgovor
Prirunik za voenje treninga asertivnosti sa roditeljima dece sa smetnjama u razvoju nastao je kao produkt projekta Psiholoko osnaivanje osoba sa invaliditetom trening asertivnosti koji je Savez udruenja za pomo mentalno nedovoljno razvijenim osobama Srbije (Savez MNRO Srbije) sproveo u o okviru projekta Pruanje unapreenih usluga na lokalnom nivou DILS koji Vlada Republike Srbije Ministarstvo rada i socijalne politike realizuje iz sredstava Svetske banke/Meunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD). Osnovni cilj projekta Psiholoko osnaivanje osoba sa invaliditetom trening asertivnosti je socijalna inkluzija osoba sa invaliditetom zasnovana na aktivnom ueu korisnikih grupa i organizacija. Kroz sprovedene aktivnosti ostvareni su sledei specifini ciljevi: Psiholoko osnaivanje osoba sa invaliditetom kroz uenje vetina asertivnosti i razumevanje asertivnih prava, Edukacija roditelja i strunog kadra koji neposredno radi sa osobama sa invaliditetom, Podizanje svesti kod predstavnika lokalnih zajednica o socijalnoj iskljuenosti osoba sa invaliditetom i posledicama koje ona ima po njihovu emocionalnu i socijalnu dobrobit. Aktivnosti projekta bile su koncipirane kroz voenje treninga asertivnosti, kako sa strunjacima koji neposredno rade sa osobama sa smetnjama u razvoju tako i sa njihovim roditeljima. Pored toga, sprovedene su i radionice sa mladima sa smetnjama u razvoju koje su bile posebno prilagoene njima a u cilju osveivanja asertivnih prava i usvajanja asertivnih vetina. Struni tim koji je vodio treninge i radionice bile su Mia Popi, psihoterapeut i Sneana Antievi, psiholog. Prirunik za voenje treninga asertivnosti ima za cilj da strunjacima prui smernice za samostalno voenje treninga asertivnosti. Obzirom na to da se trening asertivnosti pokazao kao efikasna metodologija u radu sa roditeljima, smatramo da je od izuzetnog znaaja da zaivi kao legitiman pristup u radu sa roditeljima dece sa smetnjama u razvoju. Svetlana Vlahovi Voditelj projekta

CILJEVI TRENINGA ASERTIVNOSTI

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Redukovanje pasivnog i agresivnog ponaanja u korist asertivnog Razumevanje i prihvatanje svojih asertivnih prava Jaanje tolerancije na neprijatnost Jaanje samopouzdanja u odnosima sa drugim ljudima Jaanje samoodgovornosti Razvijanje vee osetljivosti i razumevanja za druge ljude Razvijanje komunikacijskih i socijalnih vetina Razvijanje sposobnosti za asertivno ponaanje u konfliktnim situacijama

STRUKTURA KURSA
Upoznavanje sa konceptom asertivnosti, osnovnim stilovima komunikacije i asertivnim pravima - ta je asertivnost? Koje sposobnosti obuhvata asertivno ponaanje? - stilovi komunikacije (agresivni, pasivni, pasivno agresivni asertivni stil) - upoznavanje sa asertivnim pravima i usvajanje asertivnih prava Razvijanje vetina asertivne komunikacije - Upoznavanje sa vetinama asertivne komunikacije - Kako da podstaknemo sebe da budemo asertivni? - Kako da ulazimo u konstruktivne konflikte?

Asertivni trening kao metodologija za prevazilaenje psiholokih smetnji kod osetljivih socijalnih grupa U prvom delu prirunika date su informacije koje e strunjacima pomoi da se upoznaju sa konceptom asertivnosti, treningom asertivnosti i razlozima zato je ba ova metodologija pogodna za rad sa roditeljima dece sa smetnjama u razvoju. Nakon sticanja bazinih informacija o treningu slede konkretne smernice za njegovo samostalno voenje. TA JE ASERTIVNOST? - to assert, v (glagol) = izjaviti, izneti (miljenje), braniti... - assertive, adj (pridev)= uporan, samosvestan, samopouzdan

Definicija (Lange & Jakubowski, 1976): Izraavanje misli, oseanja i uverenja na direktan, iskren (poten) i socijalno adekvatan nain uz uvaavanje prava drugih ljudi. ASERTIVNOST prema pomenutim autorima ukljuuje: Potovanje, ali ne i snishodljivost iz ubeenja da druga osoba ima veu vrednost i prava, zato to je u ulozi moi, iskusnija, uenija, drugog pola, nacionalnosti ili rase. Asertivna poruka izraava, opisuje osobu i izreena je bez dominiranja, poniavanja ili degradiranja drugoga. Asertacija ukljuuje samopotovanje koje je jednako potovanju prava i vrednosti druge osobe. Dakle, asertivna osoba zauzima egzistencijalnu poziciju Ja sam vredna osoba, Ti si vredna osoba. Asertivna osoba u komunikaciji potuje miljenja i stavove drugoga, ali to NE ZNAI da se slae sa njima. Asertivno ponaanje je vrsta samopotvrdnog ponaanja, odnosno, osoba na taj nain uva svoje granice i dostojanstvo u situacijama kada postoji realna opasnost da bude izmanipulisana, zloupotrebljena ili iskoritena. KAKO JE NASTAO TRENING ASERTIVNOSTI? Uzrok interesovanja za konstruktivan vid komunikacije kao to je asertivnost bio je poetak Pokreta za ljudska prava povezan sa problemom etnikih manjina i razliitih oblika diskriminacije u SAD 60-tih godina prolog veka. U takvim okolnostima bilo je potrebno pronai efikasniji nain komunikacije od agresivnosti, to je rezultiralo pojavom novog psiholokog konstrukta asertivnosti. Trening asertivnosti nastao je u drutvenoj klimi koju su karakterisali diskriminatorni stavovi prema razliitim grupama koji su rezultirali agresijom i ugnjetavanjem tih grupa. Unutar ovakvog kulturalnog konteksta rastao je interes za trening asertivnosti, ija je osnova sticanje sigurnosti u sebe i svoje ponaanje i uenje zauzimanja za sebe na socijalno prihvatlijv.

KONCEPT ASERTIVNOSTI Jedna od prvih definicija asertivnosti potie od Lazarusa (1973), i ukljuuje specifine kategorije sposobnosti kojima bi se moglo opisati asertivno ponaanje: - sposobnost da se kae ne - sposobnost da se trae usluge i da se postavljaju zahtev i - sposobnost izraavanja emocija (prijatnih i neprijatnih) - sposobnost zapoinjanja, odravanja i zavravanja komunikacije Autor amerikog bestselera Kada kaem NE oseam se krivim Manuel Smith opisao je asertivnost kao treu moguu opciju odgovora na sukob sa drugim ljudima (Smith, 1988). Prvi oblik odgovora u sukobima je borba, iji je fiziki oblik u savremenom drutvu zamenjen raznim psiholokim oblicima borbe, kao to su manipulacija i pasivna agresija. Drugi nain reagovanja u sukobu je povlaenje i bekstvo, sa dominantnim oseanjima straha i depresije. Smith asertivnost vidi kao balans izmeu ova dva ekstrema i kao najkorisniji vid reavanja interpersonalnih sukoba. Na veoma slian nain veina bihejvioralnih terapeuta asertivnost vidi na kontinuumu (Harsen i Bellack, 1985; Kazdin, 1984, prema Tovilovi, 2004), gde je na jednom kraju neasertivna osoba koja ima potekoe u izraavanju emocija, pri susretu sa nepoznatim osobama, traenju usluga, saveta ili informacija, odbijanju zahteva druge osobe itd. Takva osoba je po definiciji pasivna. Na drugom kraju kontinuuma je agresivna osoba, koncentrisana samo na sebe, koja ne vodi rauna o pravima druge osobe. Asertivna osoba je izmeu ova dva esktrema, ona direktno izraava svoja oseanja, bori se za svoja a ne ugroava tua prava, uspostavlja dobre relacije sa drugima i generalno se dobro snalazi u neprijatnim situacijama. Kao to vidimo iz niza definicija asertivnosti, svi autori se slau u pogledu toga da je asertivnost naueno ponaanje. To potvruju i Willis i Daisley (1995) koji naglaavaju da asertivnost nije crta linosti. Meutim, moemo primetiti da postoje iskrice uroene asertivnosti koje se javaljaju u drugoj godini, kada dete ui da kae ne i kada pokazuje sklonost da na roditeljske zahteve reaguje takozvanim deijim inatom, vebajui da kae NE. Ovo ponaanje, meutim, retko bude ohrabreno od roditelja. Kod dece se mnogo vie podstie posluno ponaanje koje moe da vodi u pasivni stil reagovanja u interpersonalnim relacijama. Sa druge strane, ako je dete kroz relacije sa roditeljima nauilo da uvek dobije ono to eli, gradi se put ka agresivnom reagovanju svaki put kada naie na neodobravanje od strane drugih ili kada ne dobije ono to eli. ZATO TRENING ASERTIVNOSTI SA OSOBAMA SA INVALIDITETOM? Osobe sa invaliditetom kao i druge osetljive drutvene grupe suoavaju se sa drutvenom stigmatizacijom i diskriminacijom. Rezultat diskriminacije i dominantnih negativnih stavova mogu biti problemi sa mentalnim zdravljem i emocionalna uznemirenost. Kod velikog broja osoba koje su po bilo kom kriterijumu diskriminisane esto dolazi da internalizacije negativnih drutvenih stavova to rezultira brojnim psiholokim problemima. Ova internalizacija moe dovesti do problema u samopoimanju i to od nedostatka samopotovanja do otvorenog samoprezira i problema kao to su visok stepen anksioznosti, oseanje stida i niskog samopouzdanja. Izloenost drutvenoj stigmi utie na sliku koju pojedinac ima o sebi, njegov oseaj autonomije i samopouzdanja. U drutvenoj klimi koja im oduzima njihova bazina ljudska prava, esto se deava da i one samo postaju podlone ovakvim stavovima i sklone da same sebi poriu prava koja kao ljudska bia imaju. Trening asertivnosti se upravo smatra efikasnim kod onih ljudi koji su skloni da podlegnu pritisku veine. Iskustvo steeno kroz trening asertivnosti omoguava uesnicima da osveste i naue adekvatne socijalne vetine koje ih osposobljavanju da se u drutvenim konfliktima zauzmu za sebe. Utvreni efekti primenjenog

treninga, ukazali su na poveanje stepena asertivnosti (samopouzdanog ponaanja), samopotovanja, istrajnosti i opteg zadovoljstva kao i redukovanje stepena anskioznosti, doivljaja usamljenosti i straha od negativne evaluacije. Imajuu u vidu probleme sa kojima se suoavaju osobe sa invaliditetom i efekte koji se postiu kod uesnika treninga asertivnosti, on moe posluiti kao efikasno sredstvo u otklanjanju upravo onih psiholokih smetnji koje su posledica dominantnih negativnih i diskriminatornih stavova u drutvu. Na taj nain, oni postaju spremniji da se u svojoj zajednici zauzmu za svoja prava pa samim tim i da ive kvalitetnije. EMOCIONALNA razmena ZATO TRENING ASERTIVNOSTI SA RODITELJIMA DECE SA INVALIDITETOM? Porodine varijable kao to su otvoreno, poteno komuniciranje, odsustvo konflikta, porodina kohezija, emocionalna razmena i porodina stabilnost prognoziraju sposobnost deteta i porodice da savladaju situaciju i kontroliu bolest (Garrison i McQuiston, 1989) Treningom asertivnosti sa roditeljima postie se: vei stepen uzajamnog razumevanja stiu se komunikacijske vetine ime se unapreuje kvalitet odnosa izmeu njih podstie se razmena emocija i otvoreno saoptavanje svojih emotivnih stanja ui se konstruktivno reavanje konflikata Uzimajui u obzir efekte treninga asertivnosti u radu sa roditeljima, moe se pretpostaviti da on predstavlja pogodnu metodologiju kojom se utie upravo na one porodine varijable koje se smatraju kljunim u savladavanju teke porodine situacije kakva je otkrivanje bolesti kod deteta, adaptacija na bolest i njena kontrola. Trening asertivnosti nije primenjiv samo na roditelje koji su u braku ve i na samohrane roditelje. Obzirom na to da jedan od glavnih efekata treninga jeste vii stepen samopouzdanja u interpersonalnim situacijama, on moe biti od velike koristi za samohrane roditelje koji su svakodnevno u komunikaciji sa razliitim slubama (pravnim, socijalni, zdravstvenim itd.) u kojima je vano da znaju da se postave i zahtevaju prava koja su im garantovana zakonom. Vrlo esto, usled niskog samopouzdanja oni se povlae i gube borbenost koja im je potrebna kako bi se izborili za sopstvena prava i prava svog deteta. Emotivna podrka, ukljuujui i zadovoljstvo brakom, su u vezi sa stepenom adaptacije roditelja i deteta (Garrison i McQuiston, 1989). Vei stepen zadovoljstva brakom jedna je od varijabli na koju se takoe moe uticati treningom asertivnosti. Kroz uenje para kako da izraze emocije na konstruktivan nain, podstie se kvalitet njihovog odnosa i poveava zadovoljstvo brakom. Roditelji esto ne uspevaju da prave razliku izmeu svojih predstava o detetu i bolesti. Jedan veoma nesrean otac je opisivao da nije vie u stanju da vidi svoju erku, sve to je video bio je njen artritis. Ja nikad ne gledam u nju, ili pitam kako se ona osea, kada se probudi ili se vrati kui iz kole. Ja ne vidim nju, ja vidim njen bol i njeno hramanje. Srean sam i volim je kada je dobro, a postajem ljut i prek kada nije dobro. Ovakva zbunjenost se jasno odraava na ponaanje roditelja pa samim tim i na dete (Davis, 2007). Okosnica treninga asertivnosti je ideja da treba da odustanemo od etiketiranja sebe ili drugih emu smo esto skloni. Naglasak je na sticanju perspektive druge osobe kao kompleksne, sainjene od brojnih osobina, sklonosti, mana, vrlina, talenata...U tom smislu, kroz trening uesnici ue da sebe i druge sagledaju kao previe sloene da bi bilo mogue svesti ih na jednu karakteristiku bilo da je to bolest ili neki drugi aspekt funkcionisanja koji se procenjuje kao negativan.

Roditelji dece sa smetnjama u razvoju skloni su da sopstveno dete gledaju u svetlu njegove bolesti zbog ega ga esto prezatiuju i na taj nain oduzimaju kapacitet da gradi svoju samostalnost. Sa druge strane, oni esto i sebe etiketiraju kao nekompetentne i loe roditelje usled doivljaja bespomonosti u brojnim stresnim situacijama sa kojima se, usled bolesti deteta, svakodnevno sreu. Uenjem da razdvoje svoje greke od svoje sutine, da prihvate sebe ak i onda kada gree ili su slabi, jaa se njihovo samopouzdanje i izgrauje se jedna daleko realnija slika sebe i sopstvenog deteta to je od izuzetnog znaaja za detetov razvoj.

SMERNICE ZA VOENJE TRENINGA ASERTIVNOSTI SA RODITELJIMA DECE SA SMETNJAMA U RAZVOJU Prvi deo treninga koji se sprovodi sa roditeljima je edukativne prirode i ima za cilj da ih upozna sa konceptom asertivnosti, stilovima komunikacije (asertivni, agresivni, pasivni i pasivnoagresivni stil), asertivnim pravima kao i da ih podstakne da razmisle o oblastima svog ivota u kojima imaju tekoe da se asertivno postave. U prilogu 1. date su stavke prezentacije koja moe da prati prvi deo treninga. Drugi deo treninga je iskustvene prirode i usmeren je ka razvijanju vetina asertivne komunikacije kroz upoznavanje sa njima i konkretne vebe koje e im omoguiti da razviju date vetine. U prilogu 2. date su stavke prezentacije koja moe da prati drugi deo treninga. Vano je napomenuti da je poeljno da se uesnicima obezbedi pisani materijal koji e pratiti trening i koji e sadrati osnovne ideje u okviru svakog bloka. Veliki deo pisanog materijala moe biti preuzet iz ovog prirunika (definicija asertivnosti i vetina asertivnosti, stilovi komunikacije i opis asertivnih prava, vetine asertivnosti i vebe njihovog usvajanja). Oba dela treninga traju po 4 sata ali voditelj ima slobodu da trajanje treninga prilagoava satnici koja njemu odgovara. U idealnim uslovima, ceo trening se sprovodi kao dvodnevni seminar.

I BLOK
KONCEPT ASERTIVNOSTI STILOVI KOMUNIKACIJE PRIHVATANJE ASERTIVNIH PPRAVA
Diskusija Razmislite u kojim oblastima svog ivota imate tekoe da kaete ne, zatraite uslugu, izrazite emociju, zaponete komunikaciju ili je prekinete onda kada vam ne prija.

UPOZNAVANJE SA KONCEPTOM ASERTIVNOSTI Kroz prezentaciju datu u prilogu 1. voditelj treninga upoznaje roditelje sa konceptom asertivnosti. Posebno naglaava sposobnosti koje sainjavaju asertivno ponaanje i pokree diskusiju tako to ih otvoreno pita koje su to oblasti u njihovom ivotu u kojima primeuju da ne raspolau datim sposobnostima. Poeljno je da u jednom momentu objasni da je re asertivnost na srpskom jeziku najblia znaenju rei samopouzdanje. Sposobnosti asertivnog ponaanja: - sposobnost da se kae ne - sposobnost da se trae usluge i da se postavljaju zahtevi - sposobnost izraavanja emocija (prijatnih i neprijatnih) - sposobnost zapoinjanja, odravanja i zavravanja komunikacije UPOZNAVANJE SA STILOVIMA KOMUNIKACIJE Kroz prezentaciju koja prati tekst koji sledi, voditelj treninga upoznaje roditelje sa stilovima komunikacije. Na kraju upoznavanja sa stilovima komunikacije, voditelj im skree panju na odreene pogrene ideje o asertivnom ponaanju kao i na kljunu razliku izmeu agresivnosti i asertivnosti. Potom im se daje tabela Identifikacije eljenog stanja u koju upisuju oblasti u ivotu za koje smatraju da su agresivni, asertivni i pasivni kao i one oblasti u kojima ele da naue da se postave asertivno. Mogue je prepoznati etiri tipa ponaanja u interakciji sa drugima: AGRESIVNO PASIVNO PASIVNO - AGRESIVNO ASERTIVNO KAKO IZGLEDA ASERTIVNO PONAANJE? - Asertivna osoba e iskreno i otvoreno saoptiti partneru da joj smeta odreeno ponaanje. - Asertivna osoba e bez oseanja krivice odbiti da ini stvari koje joj ne prijaju. - Asertivna osoba e slobodno saoptiti doktoru da ne razume terminologiju kojom se on slui i zamoliti ga da bolje pojasni ono o emu pria. - Asertivna osoba nee imati problem da u komunikaciji sa alterskim slubenikom insistira na odreenim pravima koje kao osoba ima. - Na nekom sastanku e jasno izneti ubeenja, uprkos injenici da veina prisutnih misli na drugaiji nain.

10

OSOBA AGRESIVNOG STILA KOMUNIKACIJE Slobodno izraava misli, oseanja i uverenja ali na nain koji je esto neiskren, neadekvatan i uvek ugroava prava druge osobe. Cilj agresije je, uglavnom, uspostavljanje kontrole nad situacijom i ljudima, demonstracija moi, dominacija i postizanje pobede nad drugom osobom. Agresivna osoba: - zahteva i nareuje - optuuje i krivi druge - ne priznaje svoje greke - usmerena je na osobu, ne na njeno ponaanje - ne slua i prekida - glasno govori - agresivne je gestikulacije - zuri u sugovornika Komunikoloka poruka agresivnog ponaanja je: Ovako ja mislim glup si ako misli drugaije, Ovo ja elim ono to ti eli nije bitno, Ovako se ja oseam tvoja oseanja nisu vana. OSOBA PASIVNOG STILA KOMUNIKACIJE Pasivna osoba naruava svoja prava i vrednost, ne potuje svoje potrebe i elje, ne postavlja granice u odnosu na druge ljude; u komunikaciji je nesigurna i anksiozna, esto nije u stanju da preuzme odgovornost za svoje postupke. Njen cilj je da zadovolji drugog i po svaku cenu izbegne konflikt. Pasivna osoba: - izbegava raspravu - uglavnom uti ili mnogo pria, a nita ne kae - ne izraava svoje miljenje - brzo priznaje svoju greku i esto se izvinjava - govori tiho - veinu vremena ne gleda u oi - smei se i stalno klima glavom Komunikoloka poruka pasivnog ponaanja je: Ne uzimaj me u obzir, ti si vaniji od mene, Moja oseanja nisu vana, ve samo tvoja, Ono to ja mislim je nebitno Ti si jedini vredan sluanja, Ja sam niko Ti si superioran. OSOBA PASIVNO AGRESIVNOG STILA - ima sarkastine, ironine primedbe - retko iznosi svoje miljenje javno - esto je general posle bitke - uvek je rtva (Naravno, uvek ja moram ...) - ne pokazuje prava oseanja - optuuje druge za svoje frustracije - sarkastini su joj komentari - koristi lai, prevare, traeve - ignorisanje, povlaenje - ima smeak spolja, a loe oseaje iznutra - Proputa da ispuni dogovor sa drugima uz izgovore: zaboravio je, bio je spreen, i slino, i ne prihvata linu odgovornost zbog toga.

11

OSOBA ASERTIVNOG STILA KOMUNIKACIJE Zna aktivno da slua!!! Potuje druge i to trai za sebe. Jasno, konkretno i direktno govori ne okolia. Kritikuje ponaanje uz uvaavanje linosti. Zna da pohvali druge. Preuzima odgovornost. Spreman/na je da se izvini. Iskazuje svoja oekivanja i oseanja. Zna da tolerie neprijatnost. Gleda u oi i izraava oseanja. Glas je prilagoen situaciji. ASERTIVNI LJUDI * ee od drugih dobijaju ono to ele * potuju sami sebe i svoju energiju * znaju da se kontroliu * znaju kako da saniraju stres * veruju u mogunost razreenja konflikta i snalaze se u konfliktu * ne boje se da iskazuju svoje neslaganje * imaju vie poverenja u sebe i druge * razvijaju vei stepen odgovornosti, ak i u tekim situacijama * omoguavaju da podelimo pobedu * deeskaliraju situaciju *otvoreni su za nova reenja * pozivaju na meusobno potovanje, ak i u konfliktu (Tijana Mandi Komunikologija) TA ASERTIVNOST NIJE? (Tovilovi, S., Krsti, T., 2006) Asertivnost nije uspeh po svaku cenu Cilj asertivnog ponaanja nije da druga osoba popusti. Asertivnost je oblik komunikacije sa drugom osobom gde je cilj izraavanje sebe, svojih elja, ostvarivanje jednakosti po pitanju potovanja, ostvarivanje fer-pleja i svojih ciljeva. Osoba istupa sa svojom ELJOM, a ne ZAHTEVOM. Asertivno ponaanje ne garantuje 100 % ostvarenje ciljeva, namera ili elja. Dakle, cilj asertivnosti nije zagarantovan uspeh i ekskluzivna borba za svoja prava, niti postizanje prednosti u odnosu na druge. Zbog toga Jakubovska predlae upotrebu termina odgovorna asertacija. Time se naglaava kooperativnost, timski rad, meusobno podsticanje, otvorena komunikacija, uvaavanje sebe i drugih ljudi. Asertivnost nije otvorenost po svaku cenu Asertivnost ne podrazumeva izraavanje svega to mislimo i oseamo, po svaku cenu. Vaan segment asertacije je stepen asertacije (jaina asertivnog odgovora) i njena uvremenjenost. Pri tom ne zaboravljamo da voljno odlaganje asertivnosti nije izbegavanje da budemo asertivni, tj. nije pasivnost, ve odgovornost. Asertivnost nije istrajnost po svaku cenu Iako asertivnost podrazumeva borbu za svoje pravo i neodustajanje od onog to nam je vano ili potrebno, vano je imati na umu da tokom komunikacije moemo uti argumente druge strane, stei vie uvida u potrebe i elje naeg sagovornika, te u skladu s tim redefinisati svoje potrebe, elje, vienje neke situacije ili miljenje. To nije odustajanje ili predaja pred jaim usled nae pasivnosti, ve voljni in, odluka.

12

RAZLIKA IZMEU ASERTIVNOSTI I AGRESIVNOSTI U naoj sredini postoji sklonost da se asertivnost esto proglasi za agresivnost. Glavna razlika izmeu ova dva vida komunikacije je u tome to asertivna osoba ne ostvaruje svoja prava i interese tako to neopravdano teti drugim ljudima, dok agresivna osoba upravo to radi. Asertivna osoba shvata da e uspeti da ostvari ono to eli i da e biti zadovoljna, ali ne tako to e nauditi drugima. Agresivna osoba, za razliku od asertivne osobe, stavlja pred sebe obavezu da po svaku cenu mora dobiti ono to eli, da zna stvari bolje od drugih, da je vrednija i pametnija od drugih. Asertivna osoba smatra da svako ima pravo na svoje miljenje, da je neslaganje normalna pojava, ali se stavovi mogu obrazloiti, da svoje ciljeve moe ostvariti ako bude fleksibilnija. Asertivna osoba ne shvata stvari lino, za razliku od agresivne osobe koja je previe sumnjiava, jer smatra da je ono to se dogaa usmereno ba protiv nje. Ako ne uspe u onome to je elela, asertivna osoba se osea nezadovoljno i tuno, a agresivna osoba osea neprijateljstvo i okrivljuje druge. Asertivna osoba osea zdrave emocije za razliku od agresivne koja je preplavljena nezdravim emocijama. Agresivna osoba ponaa se osvetoljubivo, nije sklona kompromisima, vie, preti, sklona je manipulacijama, a asertivna osoba stavlja pred sebe ostvarive ciljeve, sklonija je kompromisima i otvorenom izraavanju stavova. Razlike izmeu asertivne i agresivne osobe uoavaju se i u davanju povratnih informacija. Asertivna osoba opisuje konkretno ponaanje na koje ima primedbu, a ne procenjuje osobu. Agresivna osoba uglavnom osuuje drugoga. Asertivna osoba daje predloge za reenje nekog problema, a ne insistira na utvrivanju neije krivice. Agresivna osoba okrivljuje, proziva i napada. Kada se ljuti ne ostavlja prostora tuim argumentima ili izvinjenjima, te ju je nemogue odobrovoljiti. Asertivna osoba ee daje povratne informacije, i to onda kada eli neto da pohvali, dok agresivna osoba reaguje samo kada neto nije u skladu s njenim oekivanjima.

13

IDENTIFIKACIJA ELJENOG STANJA

Dopuni sledee reenice:

Ve se ponaam asertivno kada...

Ponaam se uglavnom pasivno kada...

esto nastupim agresivno kada...

1.

Navedi tri problem situacije ili oblasti u svom ivotu gde eli da se ponaa asertivno:

2. 3.

14

RAZUMEVANJE I PRIHVATANJE ASERTIVNIH PRAVA U narednom delu, voditelj treninga upoznaje roditelje sa asertivnim pravima. U uvodnom delu vano je da naglasi sledee: Asertivna prava o kojima emo govoriti proizlaze iz postojanja samog oveka kao humanog bia. To su univerzalna ljudska prava koja su nezavisna od pola, nacionalnosti, boje koe i religijskih uverenja. Dakle, svaki ovek, zato to je ovek ima prava na njih; problem je umee korienja ovih prava. Njihova primena izuzetno je vana za ouvanje samopotovanja i potovanja drugih. TEMELJ ASERTIVNOSTI PRAVO SVAKE OSOBE JE DA SE IZRAZI I ZAUZME ZA SEBE! Nakon uvodnog dela, kroz prezentaciju, voditelj upoznaje roditelje sa asertivnim pravima. U narednom delu prirunika dato je detaljnije obrazloenje za svako pravo koje voditelju moe pomoi u koncipiranju prezentacije i same diskusije o svakom pravu.

ASERTIVNA PRAVA 1. Pravo na sopstveni izbor Pravo na sopstveni izbor podrazumeva preuzimanje odgovornosti za sopstveno miljenje, oseanje i ponaanje. Ukoliko sebi oduzimamo ovo pravo, tada najee odgovornost prebacujemo na nekog drugog (oveka, okolnosti, viu silu, ili Boga). Posledica toga je da krivimo druge za to kako se mi oseamo ili ponaamo. Zato ljudi sebi oduzimaju ovo pravo ili pristaju da im bude oduzeto? a) Spoljanji faktor. Putem vaspitanja i socijalizacije smo usvojili pravila Nisi u stanju da donosi odluke, zato to si dete, neto kasnije Zato to si neiskusan, jo kasnije Nisi jo dovoljno kompetentan i na kraju Star si i bolestan. b) Strahovi. Ljudi veruju da su pristajanjem na to da drugi misle i odluuju umesto njih sigurniji, odnosno, da na taj nain izbegavaju razne strahove. Posebno separacioni strah (strah od ostavljanja) ali i strah od odbacivanja, neuspeha, kritike, izoptenja iz drutva, i lepljenja etiketa. 2. Pravo da otvoreno izrazimo svoje emocije Izraavanje sopstvenih emocija kljuno je za uspostavljanje kvalitetnih odnosa sa drugima i za sopstvenu emocionalnu dobrobit. Kada god kod sebe negiramo ili potiskujemo emocije, time zapravo sebi pravimo dupli problem. Ukoliko smo na primer uplaeni, ako taj strah protumaimo kao neto to ne sme da nam se deava i to je samo po sebi strano, na taj nain stvaramo strah od straha. Sve ljudske emocije su, samim tim to postoje, normalne i prirodne i predstavljaju sastavni deo ljudskog funkcionisanja. Imamo pravo da budemo tuni, uplaeni, razoarani, ljuti i imamo pravo da izrazimo ova stanja. Jedino kroz izraavanje sopstvenih emocija, druga osoba moe da bude upoznata sa naim unutranjim stanjem. Na taj nain stvara se prostor za uzajamno razumevanje i reavanje problema koje eventualno imamo u odnosu sa drugima. Zato sebi zabranjujemo emocije? Razlozi koji lee u osnovi potiskivanja i skrivanja sopstvenih emocija su najee poruke koje su nam prenete i koje smo usvojili kroz odrastanje kao to su Mora biti jaka, Ajde nemoj da plae, samo slabii plau, Ne sme biti slab/a, ako otkrije svoje slabosti drugi ete odbaciti itd.

15

Ljudske emocije su vane smernice naeg ponaanja. Ako smo nezadovoljni, ta emocija e nas motivisati da uradimo neto povodom stvari u vezi kojih smo nezadovoljni. Ako smo tuni, vano je da proivimo tu tugu da bismo preboleli gubitak povodom koga smo tuni. Nije realno niti poeljno da se ljudi uvek oseaju pozitivno. Iz tog razloga, vano je sebi priznati pravo i na pozitivne i na negativne emocije. Ono to je jo vanije shvatiti, je da nas negativne emocije ne ine ni gubitnicima ni slabiima ve samo ljudskim biima iji je sastavni deo funkcionisanja emocionalno reagovanje na dogaaje koji nam se deavaju. 3. Pravo da se predomislim Pravo da promenite sopstveno miljenje jednostavno znai da umete da mislite. Otpor da osoba promeni svoje miljenje, stavove i uverenja najee je izraz krutog miljenja ili socijalne anksioznosti (osoba se plai da e je drugi ljudi proceniti kao nedoslednu, prevrtljivu ili kao osobu slabog karaktera). Meutim, sasvim je normalno da osobe usled novih iskustava i uenja promene svoje miljenje u vezi sa neim. Ukoliko elimo da se razvijamo i napredujemo onda je nuno da menjamo svoje poglede na neke situacije. Promena miljenja nije dokaz nae neispravnosti, ve razvojna nunost. 4. Pravo da zatraim ono to elim Jedini nain da drugi ljudi razumeju ta od njih elimo je da im to saoptimo. Ljudi esto pate od onoga to psiholozi vole da nazovu jednom od najeih logikih greaka u komunikaciji sa drugima a to je ideja da e drugi sami znati ta mi elimo (mind reading). Ovaj stav je naroito prisutan kod ena i prouzrokuje brojne probleme u porodinim odnosima. 5. Pravo da ne znam Kao ljudi imamo bioloka ogranienja da u glavi drimo sva znanja. Takoe, nismo uvek u mogunosti da predvidimo sve mogue posledice svojih buduih akcija. Jedini nain da steknemo nova znanja i da se intelektualno razvijamo je kroz prihvatanje sopstvenog prava na jednostavno NE ZNAM. Sokrat je proglaen za najpametnijeg oveka svog vremena samo iz jednog razloga On je jedini bio svestan svog neznanja. Dakle, nikada ne moemo biti 100 posto sigurni u nae znanje. 6. Pravo da ne razumem Kao to drugi mogu saznati kako se oseamo ili ta elimo jedino ukoliko im to saoptimo, po istom principu mi moemo razumeti njihov unutranji svet ukoliko sebi damo za pravo da neto ne razumemo pa samim tim i postavimo pitanje u vezi stvari koje su nam nejasne. Mi nismo itai tuih misli. Zato nemojte da oekujete od sebe da unapred prepoznajete tue elje, miljenje, oekivanja, da predviate tue potrebe. Koristei i branei svoje pravo da ne razumemo, mi zapravo pozivamo drugu osobu na otvoren dijalog, na mogunost da zajedno doemo do boljeg razumevanja. U suprotnom, ako sebi oduzimamo ovo pravo, oseamo se loe i prozvano ukoliko je druga osoba besna, povreena ili uznemirena. 7. Pravo da sam sudim o sebi Pravo da sami o sebi sudimo predstavlja stav samoprihvatanja koji nas ini imunim na ono to drugi o nama misli. Osobe koje sebi oduzimaju ovo pravo, sude o sebi na osnovu onoga to drugi o njima kau. Na taj nain, osoba ostaje bez sopstvene autonomije i bez svojih granica. Ona je preputena tuim odlukama, procenama ali i zabludama. Ako smo prihvatili odgovornost za sebe i za ono to mislimo, govorimo i inimo znai da odbijamo da budemo pasivne kreacije okoline i drugih, da se odluujemo na sopstvene izbore, odbijajui da se oseamo krivim, dunim ili loim ako nismo po tuoj meri savrenstva. Osobe koje sebi oduzimaju ovo pravo tee da se svima dopadnu jer jedino kroz tuu pozitivnu procenu grade pozitivnu sliku o sebi samima. One veliku energiju troe kako bi svoje ponaanje prilagodile drugima tako da se svima ili nekoj osobi dopadnu, da po svaku cenu zadobiju naklonost, panju, ljubav, i na taj nain spree najmanji znak odbacivanja ili neprihvatanja.

16

8.Pravo da pogreim Najee oduzimamo sebi pravo na greku zato to izjednaavamo greku sa sopstvenom linou po principu pogreio sam = ja sam pogrean. Razmiljajui na ovaj nain, skloni smo ili da izbegavamo aktivnosti u kojima moemo pogreiti ili da budemo agresivno defanzivni tako to sopstvene greke ne priznajemo ve za njih okrivljujemo druge. Istina je, meutim, da mi svi greimo u postupcima to nas ini pogreivim ljudskim biima ali ne i pogrenim. Osobe koje sebi oduzimaju pravo da pogree su takozvani perfekcionisti. Perfekcionizam, meutim, nema ono znaenje koje mu se esto pridaje u drutvu a to je da osoba stvari radi savreno i da je zbog toga i kao linost savrena. Perfekcionizam nije nita drugo do oduzimanje sopstvenog prava na greku to predstavlja oteavajui faktor u nizu aktivnosti u kojima elimo da postignemo uspeh. Ljudi sa izraenim perfekcionistikim sklonostima skloni su odlaganju obaveza i aktivnosti u kojima bi eleli da se ostvare upravo iz straha da e poiniti greku. Zahtev da stvari radimo savreno rezultira strahom od potencijalne greke a greka se doivljava kao neto katastrofino i ugroavajue po samopotovanje. Iz tog razloga perfekcionizam osobu ini inertnom, povuenom i izbegavajuom. U osnovi ovog povlaenja je stav bolje da ne pokuavam nego da pokuam i pogreim. Oni koji pak ree da se uhvate u kotac sa ivotom a pri tom ne odustanu od svog perfekcionizma (itaj straha od greke) skloni su da se uasavaju nad svakom grekom koju poine. Pri svakom zadatku koga se late, potrebno je previe vremena da se njime bave kako bi prevenirali svaku moguu greku. Strah od greke ili nas ini sklonim da izbegavamo aktivnosti u kojima potencijalno moemo pogreiti ili nas ini izrazito uznemirenim kad se latimo tih aktivnosti. 9.Pravo da kaem NE! Ovo pravo sebi oduzimamo kada: Nekome pomaemo, a to NE ELIMO, odnosno nismo se ODLUILI da pomognemo, ve nismo znali kako da postavimo granicu - Ne mogu da ne pomognem. Kada pomaemo osobi da rei neki problem, a ona je odgovorna za njega i u realnoj je mogunosti da ga sama rei. Znai da smo pustili da tui problem bude na. Pitanje je da li zaista pomaemo drugoj osobi kada mislimo da joj pomaemo? Preuzimanjem odgovornosti za druge, mi zaista ne pomaemo drugome da razvije sposobnost za reavanje problema. Isto se odnosi i na nas same, ukoliko doputamo da drugi misle umesto nas - onda se ne razvijamo i ne napredujemo. 10.Pravo da ne opravdavam i ne obrazlaem svoje ponaanje Kada nastojimo da se drugim ljudima dopadnemo, onda se esto izvinjavamo i pravdamo ako mislimo ili radimo neto to drugi ne podrava. Objanjavamo razloge svojih postupaka koji e biti prihvatljivi drugim ljudima trudei se da ne odudaramo, da se ne zamerimo, da po svaku cenu obezbedimo njihovo prihvatanje, ak i u gotovo beznaajnim situacijama (na primer, prodavcu iji proizvod nismo kupili). Izgleda kao da se izvinjavamo zbog onog to jesmo. esto izmiljamo gomilu dobrih razloga kada elimo da postupimo prema svojim eljama, ili jednostavno postupimo prema tuim oekivanjima. Stalno ugaanje drugima kako bismo im se dopali, obino ima kontra-efekte; drugi ljudi e nas manje potovati i manje emo im se sviati. 11.Pravo da me ljudi tretiraju sa potovanjem Imamo pravo da nas ljudi tretiraju na poten i pristojan nain kao i da nas ne poniavaju. Kada god se naemo u situaciji da nas drugi tretira na poniavajui nain, imamo pravo da se zauzmemo za sebe i traimo pristojan tretman. Ipak, vano je imati na umu, da iako mi imamo pravo da se zauzmemo za sebe to ne znai da e ljudi uvek da nas prihvate i tretiraju na fer nain.

17

Nakon upoznavanja sa asertivnim pravima, vano je da voditelj istakne da asertivnost ne podrazumeva samo borbu za svoja prava, ve i uvaavanje prava drugih. Kao to mi imamo navedena prava tako ih imaju i osobe sa kojima komuniciramo. Potom se svakome od uesnika daje lista Moja asertivna prava nakon ega slede tri vebe diskusija, veba osveivanja asertivnih prava i veba usvajanja asertivnih prava. U zavisnosti od satnice kojom voditelj raspolae on moe ukljuiti sve tri vebe ili samo neku od njih.

MOJA ASERTIVNA PRAVA Imam pravo na sopstveni izbor. Imam pravo da iskusim emocije i da ih otvoreno izrazim. Imam pravo da se predomislim. Imam pravo da zatraim ono to elim. Imam pravo da ne znam. Imam pravo da ne razumem. Imam pravo da sama sudim o sebi. Imam pravo da pogreim. Imam pravo da kaem NE i da se ne oseam krivom. Imam pravo da ne opravdavam i ne obrazlaem svoje ponaanje. Imam pravo da me ljudi tretiraju sa potovanjem. IMAM PRAVO DA PRIHVATIM I IZRAZIM SVOJA ASERTIVNA PRAVA.

18

Diskusija Voditelj moe da pokrene diskusiju sa sledeim pitanjima: Da li se slaete da su navedena prava vaa lina prava? Zato? Zato ne? Na koji nain teite da ostvarite navedena prava? Veba osveivanje asertivnih prava Uesnici treninga dele se u grupe od po petoro sa zadatkom da za svako pravo izlistaju bar tri situacije iz svog ivota u kojima osveuju da imaju odreeno pravo. Poeljno je da ih voditelj podstakne tako to e i sam dati primer. Na primer, on moe rei da su ljudi esto skloni da se ustruavaju da u komunikaciji sa lekarima (i drugim autoritetima) postave pitanje kada neto ne razumeju i zatrae da im se neto blie pojasni. Tako jedan primer konkretne situacije za pravo da ne razumem moe biti Imam pravo da ne razumem strunu terminologiju kojom se lekar slui i da ga zamolim da mi objasni ta je tano mislio. Veba usvajanja asertivnih prava Svakom od uesnika se daje lista asertivnih prava i tri prazna papira sa zadatkom da na svaki napiu po jedno pravo koje smatraju najvanijim. Dakle, svaki uesnik mora da ima tri razliita papira sa tri prava koja smatra da su mu najbitnija. Potom voditelj saoptava grupi da zamisle situaciju u kojoj moraju da se odreknu jednog od tri prava koja imaju kod sebe. Koje pravo bi to bilo? Voditelj ide kroz grupu i uzima po jedan papir od svakog uesnika na kome je ono pravo kog se odrekao. Potom od njih trai da zamisle da ponovo moraju da se odreknu jednog od dva prava koja su im preostala. Ponovo se kree kroz grupu i od svakog uesnka uzima po jedan papir za drugo pravo kog se odrekao. Nakon toga, svakog uesnika pita koje pravo je sauvao i zato ba to pravo je zadrao i dao mu prednost u odnosu na druga dva. Nakon to svako od uesnika saopti koje pravo je zadrao i zato pokree se diskusija na sledeu temu: - Kako ste se oseali kad je od vas traeno da se odreknete prava koje vam je bitno? - U stvarnom ivotu esto sami sebi oduzimamo prava ak i onda kada nas drugi na to ne primoravaju. - Zato to radimo i koja su to prava kojih se samostalno odriemo?

19

II BLOK
RAZVIJANJE VETINA ASERTIVNE KOMUNIKACIJE
Drugi deo treninga poinje time to voditelj istie sledee:

Svako ima pravo da se izrazi i zauzme za sebe!

Iz ovog osnovnog asertivnog prava proizlaze svi tipovi asertivne komunikacije Deo koji sledi predstavlja materijal koji voditelju moe da pomogne u objanjavanju svake vetine asertivne komunikacije. Pored prezentacije koja prati pisani materijal koji svaki uesnik ima, poeljno je da voditelj da to vie primera za svaku vetinu kako bi uesnicima bila jasna njihova primena. 1. BAZINA ASERTIVNOST Ovaj vid asertivnosti dat je u formi kratke i jasne reenice. Odnosi se na jednostavno zauzimanje za lina prava, verovanja, oseaje ili miljenja, i ne ukljuuje druge socijalne vetine kao to su: empatija, konfrontacija i uveravanje. Ovaj tip asertivnog govora se koristi u situacijama kada smo u komunikaciji sa bliskim osobama, ili ukoliko su uloge jasno definisane. PRIMERI Ne odgovara mi da se vidimo danas. elela bih da sutra ostanem sama. Molim te da pokupi igrake za sobom. Ne elim da kupim va proizvod. Smeta mi kada vie na mene. Insistiram da jo jednom pregledate dokumente. Treba mi vie vremena da razmislim. Ti si mi dobar prijatelj. Volim kada sam sa tobom. Stalo mi je do tebe. Dopada mi se. Cenim tvoje miljenje. Iz bazine asertivne poruke nastaju svi ostali tipovi asertivne komunikacije, a to su: 2. EMPATIKA ASERTIVNOST Mogu se izvesti dve varijante empatike asertivnosti: SAOSEANJE + BAZINA PORUKA. Vano je da nakon poruke uvaavanja oseanja druge osobe kaemo ta elimo, to jest, da ne zaboravimo bazinu asertivnu poruku. PRIMERI Verujem da eli da mi pomogne, ali bih ja radije uradila sama. Moda to ne primeuje, ali smeta mi kada ne dolazi na vreme. Razumem da ti je teko da razgovara o ovom problemu ali ja mislim da je to vano. KAKO SE MI OSEAMO + BAZINA PORUKA Ovaj tip asertacije je veoma korisan kada se mi veoma neprijatno oseamo u vezi sa neim, ali nam je veoma vano da to ipak saoptimo osobi. PRIMER: Nije mi prijatno to u vam ovo rei, ali moja konana odluka je da ne elim vie da obavljam ovaj posao. Zaista ne volim kada dodjem u ovakvu situaciju ali...

20

3. ESKALIRAJUA ASERTIVNOST Ovaj tip asertivnosti je veoma koristan u situacijama kada smo u dijalogu sa nametljivom, agresivnom osobom koja direktno kri naa prava. Eskalirajua asertivnost zapoinje minimalnim asertivnim odgovorom, a ukoliko druga osoba ne odgovori na minimalnu asertivnost i nastavi da naruava tua prava, osoba postepeno poveava asertivnost do potpuno vrstog stava bez kompromisa, ali ne postaje agresivna. PRIMER - situacija sa nametljivom osobom: (1) Bili ste veoma ljubazni, ali ipak ne elim to da kupim; (2) Ne elim da kupim; (3) Poslednji put vam kaem da ne elim to da kupim, nemojte vie da pitate. Uvek treba imati na umu sledee: osoba koja insistira kri naa prava! Ono to poslednji stepen asertivnosti razlikuje od agresivnosti je izostanak elje da kaznimo, povredimo ili ponizimo osobu. I dalje imamo na umu da je PONAANJE te osobe za nas neprihvatljivo, a ne sama OSOBA. Ton kojim izgovaramo poslednji stepen asertacije nije agresivan (drzak, cinian) ve maksimalno ODLUAN. 4. UGOVORNA OPCIJA Ovde se ostavlja mogunost drugoj osobi da promeni ponaanje pre nego to preduzmemo krajnje mere. Da li je ugovorna opcija pretnja ili asertacija zavisi od tona kojim je izreena. Da bi ugovorna opcija bila prava asertacija potrebno je da se iznosi kao saoptenje to jest obavetenje o naem sledeem koraku, ako se situacija ne promeni. Koristimo princip: ako-onda. PRIMER: Ako nastavi da razgovara sa mnom tim tonom, prekinuu razgovor. Ako sledei put bude kasnila, otii u nakon 5 minuta. NAPOMENA: Ugovor koji smo predoili ne tie se samo druge osobe. Ukoliko se mi sami ne ponaamo u skladu sa ugovorom, naa ugovorna opcija postaje prazna pretnja i nema komunikacionu vrednost. Na primer, ako protivno ugovornoj opciji nastavimo da ekamo osobu koja kasni, svojom nedoslednou umanjujemo vrednost onog to govorimo i mogunost daljeg pravljenja efikasnih ugovornih opcija. Jednostavno druga osoba e prestati da nas shvata ozbiljno. Dakle, doslednost je sastavni deo ugovorne opcije. 5. KONFRONTATIVNA ASERTIVNOST Konfrontativna asertivnost se koristi kada su rei druge osobe u kontradikciji sa delima. Ukljuuje objektivno opisivanje ta je druga osoba rekla da treba da uradii, ta je zaista uradila i nakon toga se izjasnimo o vlastitim eljama. Koristimo je kada se na bilo koji nain konfrontiramo, suoavamo, izraavamo suprotno ili drugaije miljenje. PRIMER: Rekao si da e mi pomoi oko opremanja stana, ali kad god smo se dogovorili da doe kod mene, ti si imao druge obaveze. elim da znam da li mogu da raunam na tvoju pomo ili ne? Bio je dogovor da u sredu donese novac, ali nisi. Kako da reimo ovu situaciju? Konfrontativnom asertivnou se sluimo da bismo se drugoj osobi na neki nain suprotstavili ili je suoili sa njenom nedoslednou u ponaanju. Na ovaj nain iskazujemo koliko vrednujemo prethodno uspostavljene dogovore. Ovaj tip asertacije podsea na ugovornu opciju po tome to ne zaboravljamo da odreagujemo ako neto nije u skladu sa prethodno postignutim dogovorom ili ugovorom.

21

6. JA ASERTIVNOST Ja asertivnost je klasina asertacija, jer svaka asertacija podrazumeva da mi iskazujemo svoje lino, subjektivno miljenje, oseanje ili elju, ali kod Ja-asertacije stavljamo poseban naglasak na taj aspekt asertivnosti. Iz Ja-poruka su proistekle sve ostale forme asertacije, kako bi dopunile osnovnu Ja-poruku. JA-poruke su nain saoptavanja pomou kojeg otvoreno i jasno iskazujemo svoje opaanje situacije, svoja oseanja i potrebe u vezi sa tom situacijom, i saoptavamo kako bismo eleli da se ta situacija razrei, a da naa potreba bude zadovoljena. To su poruke koje slue izraavanju vlastitih oseanja, opaanja, iskustava, doivljaja, misli, potreba, elja, zanimanja, ideja, oekivanja, verovanja,... PRIMERI: Imamo neki problem u komunikaciji. eli li da razgovaramo o tome? Ja imam doivljaj da te neto mui. Ja zaista elim da se izvinim zbog toga to sam rekao. Veba usvajanja vetina asertivne komunikacije Nakon predstavljene prezentacije i svake vetine, grupa se deli u manje grupe. Svaka grupa dobija zadatak da za svaku vetinu (osim JA poruka koje se zbog njihovogo velikog znaaja posebno vebaju), izlista bar dve reenice koje bi bile primenjive u njihovom linom iskustvu. Kako bi voditelj grupi pomogao u ovoj vebi moe ih podsetiti na vebu usvajanja asertivnih prava i ukazati im da vetine asertivne komunikacije mogu primeniti upravo za ona tri prava koja su istakli kao najvanija. Tako na primer ukoliko je neko od uesnika kao glavno pravo istakao pravo da ne razume, moemo ga ohrabriti da reenica koju e napisati bude upravo ona vetina koja afirmie to pravo. Tako bi u okviru bazine asertacije primer za pravo da ne znam bio: Ne razumem ta to znai, da li mi moete pojasniti? VEBA UENJE JA PORUKA Uenje JA poruka prati prezentaciju datu u prilogu 2. TA SU JA PORUKE? Ja poruke predstavljaju izraavanje vaeg miljenja, oseanja, verovanja ili elje na nain koji uvaava prava osobe sa kojom komunicirate PRIMERI JA PORUKA Ja vidim Ja ujem Ja oseam Ja elim Ja bih Ja jesam Ja mislim Ja verujem Ja volim Ja se nadam Ja hou Ja neu

22

Kako zvue JA poruke i TI poruke JA PORUKE eleo/la bih da me ne prekida dok priam. Voleo/la bih da mi pomogne oko kunih poslova.. Mislim da nisi razumeo/la ta sam htela da kaem. Jako me ljuti kada vidim da nisi pokupio igrake za sobom. VS. TI PORUKE

Ti me uvek prekida dok priam. Ti bi trebalo da mi pomogne oko kun ih poslova. Ti si glup/a ako ne kapira ta ti govorim

Kako moe da bude tako aljkav i bezobrazan. Jesam ti rekla da pokupi igrake?

Nakon to voditelj uesnike upozna sa JA porukama i ponudi konkretne primere JA i TI poruka pokree se diskusija. Diskusija Kako se oseate kada vam neko uputi TI reenicu? Ako vam neko kae glup/a si ako ne razume o emu ti priam, kako se oseate? Uporedite tu reenicu sa reenicom mislim da me nisi razumeo/razumela, pojasniu

Nakon diskusije sledi samostalna veba koja ima za cilj da podstakne uesnike da uvide koja je razlika izmeu JA i TI reenica. Opii jednu situaciju u kojoj si koristio/koristila TI tvrdnje? Kako se zavrio konflikt? ta bi bilo drugaije da si primenjivao/primenjivala JA tvrdnje? __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________

23

Nakon zavrene samostalne vebe, voditelj pita uesnike o tome ta smatraju kljunim razlikama izmeu JA i TI poruka. Poeljno je da ono to uesnici kau pie na flip chart. Nakon toga, na posebnom slajdu prezentacije on prikazuje razlike gde se najee ispostavi da je vei deo grupa sama izlistala. Ono to je naroito vano u ovom delu naglasiti je da su JA poruke usmerene na ponaanje a TI poruke na linost, da su TI poruke optuujue i agresivne i da produbljuju konflikt za razliku od JA poruka koje samo opisuju ponaanje koje nam smeta i stvaraju prostor za dijalog i kompromis. KLJUNE RAZLIKE IZMEU JA REENICA I TI REENICA JA poruke TI poruke

Izraavaju naa zdrava oseanja (nezadovoljstvo, Izraavaju nezdrava oseanja kao to su bes, tugu, zabrinutost..) strah, povreenost... Autentine su i iskrene Idu dalje od opisivanja tueg ponaanja, izraavaju osuujui i kritiki stav prema njemu Kako moe da bude tako aljkav i bezobrazan. Jesam ti rekla da pokupi igrake? Ugroavaju samopotovanje druge osobe Produbljuju konflikt

Ne osuuju tue ponaanja ve ga samo opisuju

Izraavaju potovanje prema drugoj osobi Pozivaju na promenu i pravljenje kompromisa

Nakon to su se uesnici upoznali sa kljunim razlikama izmeu JA i TI poruka, sledi samostalna veba u kojoj imaju zadatak da za jednu odreenu situaciju u kojoj su bili skloni da koriste TI poruke formuliu JA poruku. VEBA Koraci u formulaciji JA poruka 1. Opii ponaanje partnera ili neke druge bliske osobe koje ti smeta, ne interpretiraj ga ve samo opii ono to se deava (to bi kamera videla). Izrazi svoje emocije u vezi njegovog ponaanja i nain na koje se to ponaanje odraava na tebe. Ovde je vano da protestvuje protiv ponaanja a ne protiv linosti druge osobe! Daj osobi do znanja da ima problem sa onim to ona radi a ne sa tim kakva je on ili ona kao osoba. __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________________ 2. Iznesi zahtev/molbu - vano je da molbu iznese na to jednostavniji nain, jednostavno kai ono to eli ili ne eli direktno i otvoreno. Molbe je najbolje izneti u sledeem obliku Volela bih, elim, Znailo bi mi.... __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________

24

U narednom delu dat je primer JA komunikacije na delu koji uesnicima moe pomoi da bolje shvate prirodu JA poruka. Ovaj primer moe im biti od pomoi u vebi Koraci u formulaciji JA poruka. JA KOMUNIKACIJA NA DELU - kljuni elementi-

Kada ostavi prljave sudove (opis ponaanja) Jako se naljutim (opis oseanja) Jer posle sve moram sama da istim. (kako se ponaanje odraava na mene) Molim te da ubudue poisti za sobom. (molba) Previe sam bio zauzet da bi oprao sudove. Aktivno sluamo ta druga osoba ima da kae. Znam da si bio zauzet. (uzima u obzir tuu perspektivu) ....ali ne volim da budem jedina koja e prati sudove. Oboje bismo imali vie vremena za druge stvari kada bi mi ti pomogao oko kunih poslova. (istie svoju elju i daje razloge zato je bolje da se ona ispotuje) Ok, ok...razumem, trudiu se da ti ubudue budem vie od pomoi. Hvala, to mi puno znai i hvala ti to e mi pomoi. (zavretak komunikacije u pozitivnom svetlu)

Veba Kako ulaziti u konstruktivne konflikte ima za cilj da podstakne uesnike da zauzmu perspektivu druge osobe sa kojom se nalaze u konfliktu. Na taj nain poboljava se njihovo razumevanje druge osobe pa se samim tim poveava i mogunost pronalaska adekvatnog reenja za problem.

VEBA KAKO ULAZITI U KONSTRUKTIVNE KONFLIKTE

U ovoj vebi voditelj istie sledee: U interpersonalnim odnosima kada smo suoeni sa konfliktima, esto zaboravljamo da uzmemo u obzir perspektivu druge osobe i ostajemo centrirani samo na ono to mi elimo ili oseamo. Da bismo konstruktivnije reavali konflikte i uopte bili u stanju da asertivno nastupimo, vano je uzeti u obzir i nain na koji druga osoba gleda situaciju. U tom smislu nam moe pomoi sledea veba.

25

Nakon uvoda, voditelj im daje vebu sa instrukcijama. Veba se radi samostalno a nakon toga svaki uesnik ita ono to je zapisao.

VEBA SVE IMA BAR DVE STRANE

Konfliktne situacije lake je reavati ako sagledamo svoje potrebe, ali i potrebe druge osobe, ako se bar za tren stavimo na njegovo/njeno mesto. Zamislite jednu situaciju u kojoj ste se sukobili sa vama dragom osobom, oko ega ste se sukobili, detalje sukoba. Zatim na papiru napiite kako je sukob izgledao vien oima te osobe. Dakle, kako se on/ ona oseao/la, ta je doiveo/la,oekivao/la...Piite u prvom licu jednine, kao da ste on/ona. __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________ Kako vam sada izgleda sukob? Kako ste se oseali u poloaju bliske osobe? Da li ste neto novo saznali o sebi, njemu/noj ili vaem odnosu?

VEBA MALO JA VELIKO JA KAKO DA NAUIMO DA SEBE NE OBEZVREUJEMO U VEZI SOPSTVENIH GREAKA?

Veba Malo JA Veliko JA potekla je iz primene Racionalno Emocionalno Bihejvioralne terapije (REBT) i u radu sa roditeljima dece sa smetnjama u razvoju ima za cilj da im pomogne da ne obezvreuju sebe povodom svojih roditeljskih greaka ili negativnih emocionalnih stanja kojima su skloni zbog stresnih ivotnih okolnosti u kojima se nalaze. Instrukcija za sprovoenje vebe Uesnicima se daje papir na kome je jedan veliki krug koji predstavlja njihovo veliko JA tj. njihovu linost. Voditelj ih zamoli da unutar tog velikog kruga ucrtaju desetak manjih krugova (takozvanih malih JA) koji predstavljaju razliite aspekte njihove linosti (ponaanja, osobine, emocije, uspehe, neuspehe, fizike karakteristike) dakle, sve ono to ih sainjava kao linosti. Potom se zamole da pored svakog malog kruga zabelee po jedan od tih aspekata. Kako bi roditelji to bolje razumeli instrukciju, vano je da voditelj sam da neke primere koji e im pomoi u popunjavanju kruga. Tako on moe predloiti neke osobine koje roditelji kod sebe mogu prepoznati kao to su: drueljubiv, brian, lenj, portvovan, tuan...Isto tako moe ih podstai da se sete

26

nekih svojih uspeha ili neuspeha. Vano je da ih ohrabri i da se sete nekih svojih roditeljskih greaka kao to je impulsivno reagovanje, vikanje na dete itd., kao i emocionalnih stanja u kojima se nalaze kao to su tuga, depresija, nesigurnost...

Voditelj: Kada bismo mi sada reili da ovde sedimo do sutra ujutru i popunjavamo vae veliko JA, koliko bi jo malih krugova morali da upiete u veliki krug? lanovi grupe: Puno njih... Voditelj: Tako je, moda ak i milion. Onda kada biste se vratili za nedelju dana morali bi da nastavite da irite krug, dodajete nove kruie jer biste u meuvremenu otkrili nove osobine o sebi, doiveli nove neuspehe ili uspehe, uradili neke nove stvari...Poenta je da je nae bie jedan proces u skladu sa onom izrekom Sve tee, sve se menja. Dok smo ivi stalno se menjamo. Zato je to bitno? Kada Vi recimo zakljuite da ste zbog toga to ste se izdrali na dete loa majka to znai da vi uzmete taj jedan krui koji, slaemo se da je negativan, i proirite ga na celo svoje veliko JA i obojite svoju linost u skladu sa tim jednim milionitim delom sebe. Zato to nije logino? Napomena: Veoma je vano da voditelj istakne da je nelogino i nepravedno suditi o sebi na osnovu jednog malog dela sebe. Bitno je da istakne da smo mi kao bia previe kompleksni i da je stoga nemogue svesti sebe na jedan milioniti deo sopstvene linosti. Isto tako, vano je da istakne da smo kao ljudska bia pogreivi i da je vano da uimo iz sopstvenih greaka umesto da sebe kinjimo zbog njih. Obzirom na to da roditelji esto u vebi navode svoja negativna emocionalna stanja (tuan, depresivan, povuen, umoran) vano je da voditelj naglasi da su negativne emocije prirodna reakcija na stresne okolnosti i da je normalno da ih oseaju kao i da nema razloga da oseaju krivicu i sebe obezvreuju povodom negativnih emocija. lanovi grupe: Zato to ima i drugih stvari u naoj linosti koje su pozitivne, nismo samo taj jedan negativni deo... Voditelj: Upravo tako. I zbog toga je nepravedno obezvreivati sebe zbog jedne greke. Greka je greka i u redu je da je negativno vrednujemo ali nije pravedno prema nama samima da celu svoju linost diskvalifikujemo na osnovu te jedne greke. Mi smo pogreiva ljudska bia i vano je da uimo na sopstvenim grekama umesto da sebe kinjimo i obezvreujemo.

DETETOVO MALO JA VELIKO JA KAKO DA NAUIMO DA SVOJE DETE GLEDAMO U SVETLU SVIH NJEGOVIH OSOBINA, SPOSOBNOSTI I TALENATA Veba Veliko JA malo JA moe da se izvede i za dete svakog od roditelja uesnika treninga. Svaki roditelj se ohrabruje da u veliko JA svog deteta upie to vie manjih krugova pored kojih e ubeleiti pozitivne i negativne osobine svog deteta, njegove sposobnosti, talente i sklonosti. Nakon uraene vebe svaki roditelj ita ta je upisao. Na ovaj nain roditeljima se pomae da steknu iru sliku svog deteta uzimajui u obzir i njegove druge aspekte a ne samo njegovu bolest.

27

Literatura: U pripremi ovog prirunika koristili smo se sledeom literaturom: 1. Lange A.J. & Jakubowski P. (1976). Ressponsible Assertive Behavior. Champaign: Research Press 2. Lange A.J. & Jakubowski P. (1978). The Assertive option. Champaign: Research Press 3. Dejvis H. (2007). Savetovanje roditelja hronino obolele ili dece ometene u razvoju.Beograd: Colorgarfx 4. Pisani materijal treninga asertivnosti nivo za trenere, Psihopolis institut 5. Prirunik za napredni nivo iz Racionalno Emocionalno Bihejvioralne terapije (REBT), REBT centar

28

Prilozi: U prezentaciji koja sledi dati su prilozi koji prate oba dela treninga.

TRENING ASERTIVNOSTI ZA RODITELJE DECE SA SMETNJAMA U RAZVOJU

I blok PRILOG 1 - Upoznavanje sa konceptom asertivnosti - Upoznavanje sa osnovnim stilovima komunikacije (agresivni, pasivni, pasivno agresivni i asertivni) - Upoznavanje sa asertivnim pravima

II blok PRILOG II - Vetine asertivne komunikacije - JA reenice - Kako ulaziti u konstruktivne konflikte razumevanje tue perspektive u konfliktu - Veba malo JA veliko JA

29

ta je asertivnost?
- to assert, v (glagol) izjaviti, izneti (miljenje), braniti... - assertive, adj (pridev) uporan, samosvestan, samopouzdan Definicija (Lange & Jakubowski, 1976): Izraavanje misli, oseanja i uverenja na direktan, iskren (poten) i socijalno adekvatan nain uz uvaavanje prava drugih ljudi.

Koje sposobnosti obuhvata asertivno ponaanje?

Jedna od prvih definicija asertivnosti potie od Lazarusa (1973), i ukljuuje specifine kategorije sposobnosti kojima bi se moglo opisati asertivno ponaanje: - sposobnost da se kae ne - sposobnost da se trae usluge i da se postavljaju zahtevi
- sposobnost izraavanja emocija (prijatnih i neprijatnih) - sposobnost zapoinjanja, odravanja i zavravanja komunikacije

Efekti treninga asertivnosti

Utvreni efekti primenjenog treninga: Povean stepen asertivnosti (samopouzdanog ponaanja), Vee samopotovanje, istrajnost i opte zadovoljstvo, Redukovan stepen anskioznosti, doivljaj usamljenosti i strah od negativne evaluacije.
30

Stilovi komunikacije
Agresivni stil Pasivni stil Pasivno agresivni Asertivni

Kako izgleda asertivno ponaanje?

Asertivna osoba e iskreno i otvoreno saoptiti partneru da joj smeta odreeno ponaanje. Asertivna osoba e bez stida izraziti naklonost prema osobi koja joj se svia. Bez uvijanja e rei prijatelju da ne moe da mu pozajmi odreenu sumu novca, samo uz kratko objanjenje da novac planira za neto drugo. Na nekom sastanku e jasno izneti svoja politika, verska ili neka druga ubeenja, uprkos injenici da veina prisutnih misli o tim problemima na drugaiji nain.

Agresivni stil
Slobodno izraava misli, oseanja i uverenja ali na nain koji je esto neiskren, neadekvatan i uvek ugroava prava druge osobe. Cilj agresije je, uglavnom, uspostavljanje kontrole nad situacijom i ljudima, demonstracija moi, dominacija i postizanje pobede nad drugom osobom.
31

Agresivna osoba
- zahteva i nareuje - optuuje i krivi druge - ne priznaje svoje greke - usmerena je na osobu, ne na njeno ponaanje - ne slua i prekida - glasno govori - agresivne je gestikulacije - zuri u sugovornika

Pasivni stil
Pasivna osoba naruava svoja prava i vrednost, ne potuje svoje potrebe i elje, ne postavlja granice u odnosu na druge ljude; u komunikaciji je nesigurna i anksiozna, esto nije u stanju da preuzme odgovornost za svoje postupke. Njen cilj je da zadovolji drugog i po svaku cenu izbegne konflikt.

Pasivna osoba
izbegava raspravu uglavnom uti ili mnogo pria, a nita ne kae ne izraava svoje miljenje brzo priznaje svoju greku i esto se izvinjava govori tiho veinu vremena ne gleda u oi smei se i stalno klima glavom
32

Osoba pasivno agresivnog stila

- ima sarkastine, ironine primedbe - retko iznosi svoje miljenje javno - esto je general posle bitke - uvek je rtva (Naravno, uvek ja moram ...) - ne pokazuje prava oseanja - optuuje druge za svoje frustracije - sarkastini su joj komentari - koristi lai, prevare, traeve - ignorisanje, povlaenje - ima smeak spolja, a loe oseaje iznutra - Proputa da ispuni dogovor sa drugima uz izgovore: zaboravio je, bio je spreen, i slino, i ne prihvata linu odgovornost zbog toga.

Asertivna osoba
Zna aktivno da slua!!! Potuje druge i to trai za sebe. Jasno, konkretno i direktno govori ne okolia. Kritikuje ponaanje uz uvaavanje linosti. Zna da pohvali druge. Preuzima odgovornost. Spreman/na je da se izvini. Iskazuje svoja oekivanja i oseanja. Zna da tolerie neprijatnost. Gleda u oi i izraava oseanja. Glas je prilagoen situaciji.
33

ta asertivnost nije?
Asertivnost nije uspeh po svaku cenu Cilj asertivnog ponaanja nije da druga osoba popusti. Asertivnost je oblik komunikacije sa drugom osobom gde je cilj izraavanje sebe, svojih elja, ostvarivanje jednakosti po pitanju potovanja, ostvarivanje fer-pleja i svojih ciljeva. Osoba istupa sa svojom ELJOM, a ne ZAHTEVOM.

Asertivnost nije otvorenost po svaku cenu

Asertivnost ne podrazumeva izraavanje svega to mislimo i oseamo, po svaku cenu.

Asertivnost nije istrajnost po svaku cenu

Iako asertivnost podrazumeva borbu za svoje pravo i neodustajanje od onog to nam je vano ili potrebno, vano je imati na umu da tokom komunikacije moemo uti argumente druge strane, stei vie uvida u potrebe i elje naeg sagovornika, te u skladu s tim redefinisati svoje potrebe, elje, vienje neke situacije ili miljenje. To nije odustajanje ili predaja pred jaim usled nae pasivnosti, ve voljni in, odluka.
34

ASERTIVNA PRAVA

Temelj asertivnih prava

Pravo svake osobe je da se izrazi i zauzme za sebe Zastupam sebe, potujem tebe! Pravo na sopstveni izbor
Pravo da samostalno donosi odluke i stoji iza njih Na taj nain stie odgovornost za to ta radi i kako se osea Posledica neprihvatanja ovog prava je da krivimo druge za to kako se mi oseamo ili ponaamo. (Npr. Naterao me je da uradim to i to... nisam imala izbora... on je kriv...) Neprihvatanjem ovog prava drugima objanjavamo i pravdamo svoje postupke, izvinjavamo se ako mislimo da radimo neto to drugi ne podrava
35

Pravo da iskusim emocije i da ih otvoreno izrazim

Umesto da prihvatimo pravo da se oseamo na odreen nain, ee sebi kaemo ne smem da se oseam depresivno, besno, tuno... Nae emocije su prirodni deo naeg bia i imamo pravo da ih oseamo i izrazimo Poricanje emocija nas onemoguava da se zauzmemo za sebe kada su naa prava ugroena

Pravo da se predomislim
Pravo da se predomisli i promeni svoju odluku na osnovu novosteenih informacija Na ovaj nain pokazuje fleksibilnost umesto da se pridrava donesene odluke po svaku cenu Oduzimanje sebi ovog prava vodi ka tome da radimo stvari koje zapravo ne elimo da radimo

Pravo da zatraim ono to elim

Ima pravo da otvoreno izrazi ta eli, ime postavlja odnos tako da i druga strana moe otvoreno da izrazi svoje elje Oduzimanjem prava da izrazimo svoje elje vodi nas ka tome da oekujemo od drugih da itaju nae misli i ljutimo se na njih kada ne pogodi ono to elimo
36

Pravo da ne znam
Imamo bioloka ogranienja da u glavi drimo sva znanja. Nismo uvek u mogunosti da predvidimo sve mogue posledice svojih akcija. Na putu smo saznanja kada sebi damo pravo na jednostavno NE ZNAM. To to ne znam ne znai da sam glup ve da ne znam!

Pravo da ne razumem
Mi nismo itai tuih misli ! Nemojte da oekujete od sebe da predviate tue potrebe. Ako sebi oduzimamo ovo pravo, oseamo se prozvani ukoliko je druga osoba besna, povreena ili uznemirena. Koristei pravo da ne razumemo, pozivamo drugu osobu na otvoren dijalog ime se dolazi do boljeg uzajamnog razumevanja Kada ne razumemo nae je pravo da pitamo!
37

Pravo da sam sudim o sebi - autonomija

Osoba bez svojih granica je preputena tuim odlukama, procenama ali i zabludama. Odluujem se na sopstvene izbore bez da se oseam krivim i dunim ako nisam po tuoj meri savrenstva. Ne zavisim od miljenja drugih, imam pravo da budem to to jesam i da sebe prihvatim kao takvog IMAMO PRAVO DA SE DRUGIMA NE DOPADNEMO!

Pravo da pogreim
Mi smo pogreiva bia i u naoj je prirodi da greimo Oduzimanjem ovog prava strahujemo od neuspeha i ne uputamo se u aktivnosti, izbegavamo sve stvari koje nose sa sobom mogunost neuspeha, ne uimo na svojim grekama Perfekcionizam oduzimanje sopstvenog prava na pogreivost ovek je nasledio neizleivu sklonost da grei (Albert Ellis)

Pravo da kaem NE
Imamo pravo da odbijemo da radimo stvari koje ne elimo Na taj nain ne preuzimamo na sebe aktivnosti koje nisu na posao i stiemo vie potovanja od strane drugih Ljudi koji sve prihvataju i nikada ne kau ne su najee oni koje ne potujemo mnogo
38

Pravo da ne opravdavam i ne obrazlaem svoje ponaanje

esto izmiljamo razloge da opravdamo sopstveno ponaanje iz straha da e nas drugi odbaciti ili da nee odobriti ono to radimo Iako je ovaj vid ponaanja podstaknut strahom da se drugima neemo dopasti, paradoksalno, stalno ugaanje drugima kako bismo im se dopali, obino ima kontra-efekte; drugi ljudi e nas manje potovati i manje emo im se sviati.

Pravo da me ljudi tretiraju sa potovanjem

Imam pravo da me ljudi tretiraju na poten i pristojan nain Imam pravo da me ljudi ne tretiraju na poniavajui nain Napomena: To naravno ne znai da e ljudi uvek da me prihvate i tretiraju na fer nain ali ja imam pravo da se zauzmem za sebe kada me ne tretiraju fer najee oni koje ne potujemo mnogo

VEBA
- OSVEIVANJE ASERTIVNIH PRAVA - USVAJANJE ASERTIVNIH PRAVA
39

II Blok Razvijanje asertivnih vetina

Tipovi asertivnosti
1. Bazina asertivnost 2. Empatika asertivnost 3. Eskalirajua asertivnost 4. Ugovorna opcija 5. Konfrontativna asertivnost 6. JA asertivnost

Bazina asertivnost
Kratka i jasna reenica Odnosi se na osnovno zauzimanje za lina prava, verovanja, oseaje ili miljenja i ne ukljuuje druge socijalne vetine. Bliskim osobama ili u poslovnom okruenju ukoliko su uloge jasno definisane.
40

PRIMERI
Ne odgovara mi da se vidimo danas. elala bih da sutra ostanem sama. Smeta mi kada vie na mene. Treba mi vie vremena da razmislim. Volim kada sam sa tobom. Stalo mi je do tebe. Dopada mi se. Cenim tvoje miljenje. Tema za razmiljanje: Koliko god jednostavno zvuala bazina asertacija, razmislite koliko esto se ustruavate da izrazite bazine poruke?

Empatika asertivnost
Saoseanje + bazina poruka Verujem da eli da mi pomogne, ali bih ja radije uradila sama. Moda to ne primeuje, ali mi smeta kada ne dolazi na vreme. Razumem da ti je teko da pria o tome, ali vano je da razgovaramo.

Kako se oseamo + bazina poruka

Nije mi prijatno to u ti ovo rei, ali ... Zaista ne volim kada doem u ovakvu situaciju ali...
41

Eskalirajua asertivnost
Kada smo u dijalogu sa nametljivom osobom koja kri naa prava. Minimalna poruka jae vrst stav

Poslednji stepen asertivnosti:

Ne poniavamo drugoga. PONAANJE te osobe za nas je neprihvatljivo, a ne sama OSOBA. Ton kojim izgovaramo poslednji stepen asertacije nije drzak i cinian, ve maksimalno ODLUAN.

Ugovorna opcija
Ostavljamo mogunost drugoj osobi da promeni ponaanje pre nego to preduzmemo krajnje mere. Sadri obavetenje o naem sledeem koraku ako se situacija ne promeni. Koristimo princip: ako-onda.

PRIMER
Ako nastavi da razgovara sa mnom tim tonom, prekinuu razgovor. Ako sledei put bude kasnio, otii u nakon 5 minuta. Doslednost je sastavni deo ugovora.
42

Konfrontativna asertivnost
Koristimo kada su rei druge osobe u kontradikciji sa delima. Kada se konfrontiramo, suoavamo, izraavamo suprotno ili drugaije miljenje. Ukljuuje objektivno opisivanje ta je osoba rekla da e uraditi, ta je zaista uradila i izrazimo nau elju.

PRIMER
Rekla si da e do kraja meseca zavriti posao, ali nisi. elim da napravimo novi dogovor, kako se to ne bi odrazilo na mene. Bio je dogovor da u sredu donese novac, ali nisi. Kako da reimo ovu situaciju?

JA ASERTIVNOST
TA SU JA PORUKE? Ja poruke predstavljaju izraavanje vaeg miljenja, oseanja, verovanja ili elje na nain koji uvaava prava vama drage osobe PRIMERI JA PORUKA Ja vidim Ja jesam Ja ujem Ja bih Ja volim Ja oseam

Ja elim

Ja mislim

Ja verujem Ja hou
43

Ja se nadam

Ja neu

KAKO ZVUE JA I TI PORUKE

Ja poruke
eleo/elela bih da me ne prekida dok priam. Voleo/volela bih da mi pomogne oko kunih poslova Mislim da me nisi razumeo/ razumela ta sam htela da kaem. Jako me ljuti to ne pokupi igrake za sobom.

Ti poruke
Ti me uvek prekida dok priam. Ti bi trebalo da mi pomogne oko kunih poslova. Ti si glup/a ako ne razume o emu ti priam. Kako si tako bezobrazan i aljkav?! Jesam li ti rekla da pokupi igrake za sobom.

DISKUSIJA
Kako se oseate kada vama neko uputi TI reenicu? Ako Vam neko kae Kako si tako glupa pa ne razume o emu ti priam?!, kako se oseate? Uporedite to sa reenicom: Mislim da me nisi dobro razumela, pojasniu.

Navedi jednu situaciju u kojoj si koristila TI poruke. Kako se zavrio konflikt? ta je moglo biti drugaije da si koristio/la JA poruke?
44

Koje su kljune razlike izmeu JA poruka i TI poruka? Ja reenice vs. Ti reenice

Ja reenice
Izraavaju nae zdrave emocije (nezadovoljstvo, tugu, zabrinutost...) Autentine su i iskrene. Dozvoljavaju da preuzme odgovornost za sopstvene emocije. Ne osuuju tue ponaanje ve ga samo opisuju. Izraavaju potovanje prema drugoj osobi. Pozivaju na promenu i pravljenje kompromisa.

Ti reenice
Izraavaju nezdrave emocije, kao to su bes, strah povreenost... Agresivne i optuujue. Prebacuju odgovornost na drugog to kako se ti osea. Idu dalje od opisivanja tueg ponaanja, izraavaju osuujui stav prema njemu. Ugroavaju potovanje druge osobe. Produbljuju konflikt.

Koraci u formulaciji JA poruka

Kada....(opisujete ponaanje druge osobe) Posledice su...(opisujete kako se tue ponaanje odraava na vas ili na vaa oseanja) Oseam...(opisujete kako se oseate) Volela bih, elela bih, Radije bih....(opisujete ta elite)
45

Kljune stvari u izraavanju JA reenica

Imamo pravo da izrazimo svoje emocije. Drugi e reagovati na to to govorimo i stoga je vano da sluamo! Tajming je bitan! Nekada je poeljno da odloimo ono to imamo da kaemo (ako smo ljuti ili ako nije pravi trenutak) Pronai svoj stil JA reenica (redosled kljunih elemenata moe da se menja)

Kljuni elementi u reakciji na sagovornika

- aktivno sluanje - uzimanje u obzir tue perspektive - isticanje elje, davanje razloga zato neto elimo - zavravanje komunikacije u pozitivnom tonu

Uenje JA PORUKA KAKO ULAZITI U KONSTRUKTIVNE KONFLIKTE VEBA MALO JA VELIKO JA

46

Izdava~: SAVEZ MNRO SRBIJE 10, email: savezmnr@gmail.com www.savezmnrosrbije.com Pripremile: Svetlana Vlahovi}, Mia Popi} Dizajn i tehni~ka priprema: Qiqana Vasiqevi}-Bodro`a [tampa: VidGraf, Vojvode Stepe 141, Beograd Tira`: 500 komada Maj 2012.