Dilejni Semjuel NOVA Prevod: Jakupovi Esad Delany Samuel NOVA, 1968. KENTAUR 1986.

POSLEDNJE UPUTSTVO "Tamo negde", ree Von Rej, "nalazi se nova. Moramo da odemo do plamteeg oboda te implodirajue zvezde. itav kontinuum u podruju nove je prostor koji je zakrivljen. Treba da stignemo do tog ruba haosa i donesemo pregrt vatre, sa to manje usputnog zastajkivanja. Onde gde idemo, skreni su svi zakoni." "Na koje zakone mislite?" upita Ketin. "ovekove, ili prirodne zakone jezika, psihologije i hemije?" Von Rej je naas oklevao. "Na sve njih." 1. "Hej, Mie! Zasviraj nam neto", javio se sa anka jedan od mehaniara. "Nisi se jo zaposlio na nekom brodu?" grdio je drugi. "Zarae ti kima. Hajde, odsviraj nam neto." Mi prestade da prevlai prstom po ivici ae. elei da kae 'ne', poeo je sa 'da'. Zatim se namrti. Mehaniari se takoe namrtie: Bio je to star ovek. Bio je snaan. Kada je Mi povukao ruku do ivice stola, starac se zateturao napred. Bedrom je udario u ank. Dugim nonim prstima lupio je u nogu stolice: stolica poskoi na podu. Star. Snaan. Mi uoi i treu stvar: slep. Zanjihao se pred stolom za kojim je Mi sedeo. Podigao je ruku. Njegovi uti nokti udarie Mia po obrazu. "Ti, mome..." Mi je zurio u biserni sjaj iza grubih, mirkajuih kapaka. "Ti, mome, zna li kako je to izgledalo?" Mora da je slep, pomisli Mi. Kree se kao slep ovek. Tako dri glavu. A njegove oi... udak je spustio ruku, dohvatio stolicu i privukao je k sebi. Zakripala je kada se na nju spustio. "Zna li kako je to izgledalo, osealo se, mirisalo - zna li?" Mi zavrte glavom; prsti ga lupnue po obrazu. "Kada smo krenuli, mome, tri stotine sunaca Vlaia Vlai (Plejade) - otvoreno zvezdano jato u sazveu Bika udaljeno oko 400 svetlosnih godina. Golim okom se vidi 6 ili 7 zvezda. Prema grkoj mitologiji, Zevs je sedam Atlantovih keri pretvorio u zvezde, i one tvore Vlaie; prim. prev. sijalo je kao barica blistavog mleka sa nae leve strane, a sa desne obuhvatala nas je neprozirna tama. Brod, to sam bio ja. Pomou ovih utinica", on lupi o sto umecima u runim zglobovima: klik, "bio sam ukljuen u krilani projektor. A zatim..." neobrijana brada mu se podizala i sputala u ritmu rei, "...usred tame - svetlost! Dosegla nas je, epala nas za oi dok smo leali u projekcionim kabinama i nije ih vie isputala. inilo se kao da se vasiona rascepila i itavom irinom besnela ceo dan. Nisam mogao da napustim senzorski ulaz. Niti sam mogao da skrenem pogled. Sve boje koje moe da zamisli bile su tamo, briui no. Naposletku, udarni talasi: zidovi su pevali! Magnetska samopobuda oscilovala je preko naeg broda, gotovo nas raskidajui. Tada je ve bilo prekasno. Oslepeo sam." Zavalio se u stolicu. "Slep sam, mome. Ali sa nekom udnom vrstom slepila; mogu da te vidim. Gluv sam; ali kada mi govori mogu da razumem najvei deo onoga to mi kae. Svi mirisni zavreci mrtvi, ali ukus klija du moga jezika." Njegova ruka pljotimice pree preko Miovog obraza. "Ne mogu da osetim strukturu tvog lica. Veina dodirnih nervnih zavretaka takoe je ubijena. Da li ti je lice glatko, ekinjavo ili hrskaviavo kao moje?" Nasmejao se pokazujui ute zube u veoma crvenim desnima. "Den je slep na smean nain." Ruka mu je kliznula niz Miov prsluk, hvatajui vezice. "Da, na smean nain. Veina slepih tone u mrak. Ja u oima imam vatru. U svojoj glavi imam itavo to kolapsirajue sunce. Svetlost iba po tapiima i kupama moje retine stalnim nadraajem, stvarajui dugu i punei svaku onu duplju. Eto, to ja sada vidim. Zatim ti, ponegde samo ocrtan, ponegde preosvetljen - solarizovani duh naspram pakla u meni. Ko si ti?" 1

"Pontikos", odgovori Mi. Glas mu je zvuao kao vuna pomeana sa peskom, krgutavo. "Pontikos Proveki." Denovo lice se zgri. "Zove se... kako ree? Od toga mi puca glava. Kao da mi je u uima hor koji se nadvikuje u moju lobanju dvadeset est asova dnevno. Nervni zavreci odailju statiki elektricitet, smrtni zveket sa sunca koje veno zamire. Preko toga, mogu da ujem tvoj glas samo kao odjek neeg to je uzviknuto sa rastojanja od sto metara." Den se zakalja i vrsto se zavali u naslon stolice. "Odakle si?" Obrisa usne. "Odavde, iz Zmaja", ree Mi. "Sa Zemlje." "Sa Zemlje? Odakle? Iz Amerike? Potie iz male bele kue u ulici oivienoj drvoredom, sa biciklom u garai?" O, da, pomisli Mi. Slep, i gluv takoe. Miev govor bio je dobar, ali on nikada nije pokuao da ispravi naglasak. "A ja... iz Australije sam. Iz jedne bele kue. iveo sam u blizini Melburna. Drvored. Imao sam bicikl. Ali, to je bilo davno. Davno, zar ne, mome? Zna li za Australiju, na Zemlji?" "Putovao sam po njoj." Mi se mekoljio na stolici i pitao se kako da umakne. "Da. Tako je to bilo. Ali, ti ne zna, mome! Ne moe znati kako je to teturati kroz ostatak svog ivota sa novom Nova - od latinskog novae - nova, to jest nova zvezda; prim. prev. ukopanom u svoj mozak, seajui se Melburna, seajui se bicikla... Kako ree da ti je ime?" Mi je pogledao levo, prema prozoru, pa desno, prema vratima. "Ne mogu da ga zapamtim. Zvuk onog sunca sve potiskuje." Mehaniari, koji su dotle sluali razgovor, okrenuli su se prema anku. "Nita vie ne mogu da upamtim!" Za drugim stolom, crnokosa ena vratila se igri karata sa plavokosim partnerom. "Oh, slali su me lekarima! Kazali su da bi buka i svetlost mogli da prestanu ako bi mogli da iseku vidne i slune ivce! Mogli?" Podigao je ruke do lica.. "I senke sveta koje naviru - takoe bi prestale. Tvoje ime? Kako se zove?" Mi je zaustio da odgovori, zajedno sa: izvinite, uh, moram da krenem. Ali, Den se zakalja, paeavi se po uima. "Ah! bilo je to svinjsko putovanje, pasje putovanje, putovanje za muve! Brod se zvao Rok, a ja sam bio kiborki spojnik kod kapetana Lorka Von Reja. Doveo nas je", Den se nagnu preko stola, "ovoliko blizu", palcem dodirnu kaaprst, "ovoliko blizu pakla. I vratio nas natrag. Moe zbog toga prokleti i njega i ilirion, mome, bez obzira ko si. Bez obzira odakle si!" Den se jako zakalja, zabacivi glavu; ruke mu poskoie na stolu. Kelner je pogledao u njihovom pravcu. Neko je zatraio pie. Kelner je stisnuo usne, ali se okrenuo klimajui glavom. "Bol", Denova brada se opustila, "nakon to dugo s tim ivi, nije vie uopte bol. To je neto drugo. Lork Von Rej je lud! Doveo nas je do ruba smrti to je blie mogao. Zatim me napustio, mene koji sam devet desetina le, ovde, na ivici Sunevog sistema. A gde je on otiao..." Den je teko disao. Neto je lupkalo u njegovim pluima. "Gde slepi Den sada moe da ode?" Najednom on epa stranice stola. "Gde Den da ode!" Mieva aa se preturi i razbi se na podu. "Kai mi!" Ponovo je protresao sto. Kelner im je prilazio. Den je ustao, preturivi stolicu, i protrljao oi zglobovima prstiju. Zakoraio je dva nesigurna koraka preko suncem obasjanog poda. Zatim jo dva koraka. Poslednja dva ostavila su duge, smee otiske. Crnokosa ena zaustavi dah. Plavokosi mukarac zaklopi karte. Jedan od mehaniara krenuo je napred, ali ga drugi dodirnu po ruci. Den je pesnicom otvorio njihava vrata i izaao. Mi pogleda unaokolo. Ponovo se uo zveket stakla, ali tii. Kelner je ukljuio usisiva u svoj runi zglob i maina je zazujala preko neistoe i krvavih komadia stakla. "Hoete li jo neko pie?" "Ne", Miev glas proapta iz oteenog grkljana. "Ne. Zavrio sam. Ko je to bio?" 2

"Bio je kiborki spojnik na Roku. Ve itavu nedelju dana naokolo pravi nered. Na mnogim mestima izbace ga im ue. Kako je mogue da imate toliko tekoa da naete posao?" "Nikada ranije nisam bio na meuzvezdanom putovanju", hrapavo proapta Mi. "Svedodbu sam dobio tek pre dve godine. Od tada sam pri malom prevoznikom preduzeu koje posluje unutar Sunevog sistema, kreui se po trouglu." "Mogu da vam dam sve vrste saveta." Kelner iskljui usisiva iz utinice u svom runom zglobu. "Ali, uzdrau se. Neka vas Eton Klark prati." Osmehnuo se i vratio iza anka. Mi se oseao nelagodno. Zakaio je tamni palac ispod konog remena koji mu je stajao preko ramena i krenuo je prema vratima. "Ej, Mie, hajde odsviraj nam neto..." Vrata se zatvorie iza njega. Oslabelo sunce, lealo je kao iskrzano zlato nad planinama. Neptun, velik na nebu, bacao je priguenu svetlost na ravnicu. Zvezdani brodovi lekarili su u servisnim oknima udaljenim nepun kilometar. Mi je krenuo pored reda barova, jeftinih hotela i restorana. Nezaposlen i klonuo duhom, boravio je u mnogima od njih, svirajui za obrok, spavajui u uglu neije sobe kada je bio pozvan da zabavlja na kakvom prijemu koji je trajao celu no. To nije bilo u skladu sa onim to je njegova svedodba podrazumevala. Nije to bilo ni ono to je eleo. Krenuo je niz etalite koje je oiviavalo Pakao-3. Da bi povrinu etalita uinio nastanjivom, Odbor Zmaja instalirao je ilirvonske pei u cilju topljenja meseevog jezgra. Sa povrinskom temperaturom kakva vlada za vreme blage jeseni, atmosfera se spontano stvarala iz stena. Vetaka jonosfera je takvo stanje odravala. Uzgredna pojava novog topljenja jezgra bia je nastanak Pakla od 1 do 52, vulkanskih pukotina koje su se otvorile na meseevoj kori. Pakao-3 je gotovo sto metara irok, dubina mu je dvostruko vea (plamena glista tinja na njegovom dnu), a dug je jedanaest kilometara. Kanjon je na mahove goreo i puio se u bledoj noi. Dok je Mi koraao pored panora, vrui vazduh milovao mu je obraz. Razmiljao je o slepom Denu. Mislio je o noi daleko od Plutona, iza ruba zvezda zvanih Zmaj. I oseao je strah. Dodirnuo je prstima konu torbu koju je nosio. Tu torbu je ukrao kada je imao deset godina. Ona je sadravala ono to je najvie voleo. Uasnut, pobegao je od muzikih tezgi ispod belih svodova, sve dalje izmeu nadstrenica od smrdljive koe. vrsto drei torbu na stomaku, skoio je preko kutije cevi od morske pene, koja se raspukla i prosula preko pranjave stene, proao ispod jo jednog luka, pa se dvadeset metara probijao kroz masu koja je tumarala kroz Zlatnu aleju, gde su somotski izlobeni izlozi kipteli svetlou i zlatom. Jedva je izbegao momka koji je koraao na petama nosei posluavnik sa tri ruice, na kome su bile ae aja i olje kafe. Kada je Mi mimoiao momka, posluavnik je poskoio i nagnuo se; aj i kafa su se zanjihali, ali nita se nije prolilo. Mi je nastavio da bei. Jo jedan zavijutak doveo ga je do gomile ukraenih papua. Blato je pljusnulo kada su njegove platnene cipele udarile u oteeni pod. Zaustavio se, dahui, i pogledao navie. Nije bilo svodova. Laka kia padala je izmeu zgrada. Jae je stegao torbu, preao nadlanicom preko vlanog lica i krenuo vijugavom ulicom. Konstantinov Izgoreli toranj, truo, oteen i crn trao je iz parkiralita. Kada je stigao do glavne ulice, svet je urio pored njega, gazei po tankoj navlaci koja je prekrivala kamenje. Koa tane udebljala je, oznojena. Lepo vreme? Mogao bi da grabi sporednom preicom. Ali ovako: grabio je glavnom ulicom, da bi se donekle zatitio u jednoinskoj eleznici. Probijao se pored poslovnih ljudi, uenika, nosaa. Sanke su zagrmele po kaldrmi. Mi je iskoristio priliku i zakoraio na utu pokretnu plou. Voza se nasmeio - zlatom iaran polumesec na smeem licu - i dozvolio mu da ostane. Deset minuta kasnije, dok mu je srce jo snano tuklo, Mi je siao i zaronio kroz dvorite Nove damije. Na sitnoj kii nekoliko ljudi pralo je noge u kamenitim koritima na zidu. Dve ene su dole kroz visea vrata na ulazu, pronale svoje cipele i krenule niz svetlucave stepenice, urei po kii.

Jednom prilikom, Mi je pitao Lea kada je Nova damija sazidana. Ribar iz Federacije Vlaii - koji je uvek hodao sa jednom nogom golom - poeao se po gustoj, plavoj kosi dok su zurili u zidove boje dima koji su se uzdizali do kubeta i okovanih minareta. "Pre nekih hiljadu godina. Ali, nisam siguran." Mi je sada traio Lea. Istrao je iz dvorita i zaao izmeu kamiona, automobila i trolejbusa koji su zakrivali ulaz na most. Na peakom prelazu, ispod jedne uline svetiljke, skrenuo je, proao kroz gvozdenu kapiju i pourio niz stepenice. Mali amci, vezani, kloparali su u prljavom talogu. Dalje od malih amaca, uto-zelene vode Zlatnog roga talasale su se oko kolja i dokova s hidrooplatom. Iza ua Roga, preko Bosfora, oblaci su se razbijali. Zraci su se koso probijali i padali na vodeni trag iza feribota koji je plovio prema drugom kontinentu. Mi je zastao na stapenicama, da bi se zagledao preko svetlucavog moreuza, dok je sve vie svetlosti naviralo. Prozori maglovite Azije bleskali su se na zidovima boje peska. Bio je to poetak efekta zbog koga su Grci, dve hiljade godina ranije, azijsku stranu grada nazvali Hrizopolis - Zlatni grad. Sada se ona zvala Uskudar. "Hej, Mie!" Leo mu se javi sa crvene palube, gde je napravio ator preko svog amca, postavio drvene stolove i naslagao okolo burad kao stolice. Crno ulje kljualo je u bavi, grejano starinskim generatorom ispunjenim mau. Pared njega, na utom postolju, bila je gomila riba. krge su im bile nagomilane oko donjih eljusti, tako da je svaka riba imala zagasitocrven cvet na glavi. "Hej, Mie, ta to ima?" Kada je vreme bilo lepo, ovde su ruavali ribari, radnici sa dokova i nosai. Mi se popeo preko preage dok je Leo ubacio dve ribe. Ulje je prskalo utu penu. "Imam ono... ono o emu si priao. Imam... Hou da kaem, mislim da je ta ono o emu si mi govorio." Rei su navirale, drhtavo, oklevajui, opet drhtavo. Leo, koji je ime, kosu i zdepasto telo nasledio od dede i bake Nemaca (i koji je svoj nain govora stekao u detinjstvu na ribarskoj obali sveta ije su se noi zadravale deset puta vie nego Zemljine), izgledao je zbunjen. Ta zbunjenost pretvorila se u uenje kada je Mi pruio konu torbu. Leo ju je uzeo pegavim rukama: "Siguran si, a? Gde si..." Dva radnika zakoraila su na amac. Leo je video paniku koja je preletela preko Miovog lica, pa je sa turskog preao na grki: "Gde si naao ovo?" Konstrukcija reenica bila je ista na svim jezicima. "Ukrao sam." Mada su rei navirale sa ikljanjem vazduha kroz glasne ice otvrdle boleu u desetoj godini, cigansko siroe govorilo je pola tuceta jezika sa obala Sredozemlja mnogo lake nego oni, slini Leu koji su jezike nauili od hipno-uitelja. Zidari, pranjavi od utovarivaa (i, moglo se nadati, ogranieni na turski), sedeli su za stolom, masirajui lanke ruku i trljajui kimene utikae na leima, u koje su se velike maine ukljuivale na njihova tela. Poruili su ribu. Leo se iskrivio i stresao. Srebro je treperilo u vazduhu, a ulje cvralo. Tada se Leo naslonio na ogradu i razvezao kanap. "Da." Govorio je polako. "Nijedan na Zemlji, najmanje ovde, nisam znao da postoji. Odakle to je?" "Nabavio sam ga na bazaru", objasnio je Mi. "Ako se neto moe nai na Zemlji, moe se nai na Velikom bazaru." Naveo je poslovicu koja je milione miliona dovodila u Kraljicu gradova. "Tako uo sam", ree Leo. Zatim, ponovo na turskom: "Serviraj ruak ovoj gospodi." Mi je uzeo kutlau i zahvatio ribu u plastine tanjire. Ono to je ulo kao srebro, izalo je kao zlato. Ljudi su izvukli komade hleba iz korpi ispod stola i jeli su rukama. Zahvatio je jo dve ribe iz ulja i doneo ih Leu, koji je jo sedeo na ogradi, smekajui se u torbu. "Povezanu sliku o ovoj stvari mogu li dobiti? Ne znam. Od vremena kada u lovu na metanske sipe u Spoljnim naseobinama bio sam, u ruci nisam imao to. Tada sam prilino dobro svirao." Torba pade, a Leo povue dah kroz zube. "To lepo je!" Na njegovim kolenima, u nategnutoj koi mogla je biti harfa, mogao je biti kompjuter. Sa induktivnim povrinama kao to je teremin, sa icama kao kod gitare, niz jednu stranu ile su kratke svirale kao na sitaru. Teremin - elektronski muziki instrument na kome se boja i visina tona kontroliu kretanjem slike izmeu dve antene, prema sovjetskom pronalazau Lavu Tereminu (1896-). Sitar - indijska gitara; prim. prev. Na drugoj su bile produene bas svirale gitarine. Neki delovi bili su nainjeni od ruinog drveta, a drugi od nerajueg elika. Bilo je umetaka od crne plastike, a pastojala je i postava od plia. 4

Leo je okrenuo predmet. Oblaci su se dalje razdirali. Sunevi zraci padali su na polirana zrnca u eliku. Za stolom, radnici su lupkali kovanim novcem i kriom se pogledali. Leo im je klimnuo glavom. Stavili su novac na masnu plou i, zaueni, otili sa amca. Leo je neto uinio sa kontrolama. u se jasno zvonjenje; vazduh se ustalasa; savlaujui zejtinjavi miris vlanog konopca i katrana, oseti se miris... orhideja? Pre mnogo godina, kada je bio u petoj ili estoj, Mi ih je osetio prirodne, na poljima koja su oiviavala neki put. (Tada, bili su tu jedna krupna ena u suknji od tampanog materijala, koja je mogla da bude mama, a tri bosonoga mukarca sa velikim brkovima, od kojih mu je za jednog reeno da mu se obraa sa tata; ali bilo je to u nekoj drugoj zemlji...) Da, orhideja. Leo pokrenu ruku; talasanje postade svetlucanje. Sjaj je padao iz vazduha, zgunjavao se u plavu svetlost iji je izvor bio negde izmeu njih. Miris je bio vlaan kao od rua. "Radi!" zabrunda Mi. Leo klimnu glavom. "Bolje od onog koji sam nekada imao. Ilirionska baterija gotovo nova je. One stvari koje na amcu nekada sam svirao, jo mogu li da sviram, pitam se." Lice mu se smrai. "Nee ba najbolje ii. Dugo bez vebe sam." Zbunjenost je Leovom licu dala izraz koji Mi jo nikada nije video. Leova ruka zatvori se oko drke za podeavanje. Tamo gde je svetlost ispunjavala vazduh, iluminacija se uobliavala u nju, a zatim se ona okrenula i pogledala ih preko ramena. Mi zatrepta. Bila je prozrana, ali ipak mnogo stvarnija zbog koncentracije koja mu je bila potrebna da bi odredio njenu bradu, rame, stopalo, lice, dok se okretala, smejala se i na njega bacila neoekivano cvee. Pod laticama, Mi se sagnuo i zatvorio oi. Disao je kao i obino, ali se pri ovom udisaju nije zaustavio. Otvorio je usta mirisima, produujui dah sve dok mu se dijafragma nije otro rairila od dna rebara. Zatim se ispod grudne kosti javio bol, pa je on ispustio dah. Brzo. Zatim je poelo sporo vraanje... Otvorio je oi. Ulje, uta voda Roga, mulj; ali u vazduhu nije cvetalo. Sa jednom izmom na donjoj preagi ograde, Leo se poigravao dugmetom. Ona je iezla. "Ali..." Mi je koraknuo, zaustavio se, odravajui ravnoteu na nonim prstima, dok mu se grlo naprezalo. "Kako...?" Leo pogleda navie. "Zarao ja sam! Nekada bio sam stvarno dobar. Ali, to bilo davno je. Davno. Nekada, nekada na ovoj stvari zaista umeo da sviram sam." "Leo... moe li...? Hou da kaem, rekao si... Nisam znao... Nisam mislio..." "ta?" "Da poduava! Moe li da naui... mene?" Leo pogleda preneraenog Ciganina, deaka sa kojim se sprijateljio ovde, na dokovima, kroz prie o svojim lutanjima preko okeana i kroz luke desetak svetova. Bio je iznenaen. Mievi su se prsti zgrili. "Pokai mi, Leo! Sada mi mora pokazati!" U govoru je sa aleksandrijskog arapskog preao na berberski arapski i zavrio na italijanskom, dok je traio re. "Bellisimo, Leo! Bellisimo!" "Pa..." Leo je osetio neto to je moglo biti strah u deakovoj udnji, poto je i sam bio naviknut na strah. Mi pogleda na ukradenu stvar s potovanjem i stravom. "Moe li mi pokazati kako se na tome svira?" Zatim je uinio neto smelo. Uzeo ju je, neno iz Leovog krila. A strah je bilo oseanje koje je proimalo itav Miev kratki i rastrojeni ivot. Dohvativi predmet, meutim, zapoeo je zamreni proces pronalaenja sopstvenog bia. udei se, Mi je okretao senzorni sirinks tamo-amo. Na gornjem delu blatnjave ulice koja se vijugavo zavravala na brdu iza jedne gvozdene kapije, Mi je imao noni posao da nosi posluavnik sa kafom i salepom iz jedne ajdinice, kroz gomile sveta koje su se kretale gore-dole pored uzanih staklenih vrata, naginjui se da zavire na ene koje su unutra prolazile. Mi je sada na posao stizao sve kasnije. Ostajao je na amcu to je due mogao. Pristanina svetla mirkala su kilometar i po dugim dokovima, a Azija je svetlucala kroz maglu, dok mu je Leo pokazivao gde 5

se u uglaanom sirinksu skriva svaki mogui miris, boja, oblik, struktura i pokret. Miu su oi i ruke poele da se otvaraju. Dve godine kasnije, kada je Leo oglasio da je prodao svoj amac i poeo da razmilja o odlasku na drugu stranu Zmaja, moda do Novog Mansa da lovi peane klizaljke, Mi je ve mogao da nadmai nakinurenu iluziju koju mu je Leo prvi put pokazao. Mesec dana kasnije, Mi je i sam napustio Istanbul, ekajui ispod kapljivih kamenih svodova Edernakapija dok mu jedan kamiondija nije ponudio vonju prema graninom gradu Ipsali. Preko granice je uao u Grku, dospeo u crveni vagon pun Cigana, pa je tokom putovanja povratio svoje znanje romskog, jezika svog detinjstva. U Turskoj je proveo tri godine. Jedino to je poneo kad je poao, osim odee koju je imao na sebi, bio je debeli srebrni vornati prsten, prevelik za bilo koji od njegovih prstiju - i sirinks. Dve i po godime kasnije, kada je naputao Grku, jo je imao prsten. Pustio je da mu na jednom malom prstu izraste nokat dug dva centimetra, kao to su to inili i drugi deaci koji su radili u prljavim ulicama iza Monasteraiki trnice buva, prodajui tepihe, mesingane drangulije i tota drugo za turiste, pored ruba geodezijske kupole koja je prekrivala dva i po kvadratna kilometra Atinske pijace; poneo je i sirinks. Brod za krstarenje, na kome je sluio kao palubski radnik, isplovio je iz Pireja za Port Said, proplovio kanal i nastavio put za svoju matinu luku Melburn. Kada je zaplovio natrag, ovog puta za Bombaj, bio je zabavlja u nonom klubu broda: Pontikos Proveki, koji je oivljavao velika dela umetnosti, muzike i grafike, na vae zadovoljstvo, okaena mirisima. U Bombaju je dao otkaz, strano se napio (tada je imao 16 godina) i vrljao po neistom molu pod meseinom drhtav i bolestan. Zarekao se da nikada nee svirati za novac ("Hajde, mome! Prikai nam mozaik na tavanici Svete Sofije, pre nego to nam pokae Parteonski friz - i nek' se vrte!"). Kada se vratio u Australiju, bio je palubski radnik. Iskrcao se sa vornatim prstenom, dugim noktima i zlatnom minuom u levom uhu. Mornari koji bi preli ekvator na Indijskom okeanu sticali su pravo na tu minuu, tokom hiljadu petsto godina. Stjuard mu je uho probio ledom i iglom za atorsko platno. Jo je imao sirinks. Kada se opet obreo u Melburnu, svirao je na ulici. Mnogo vremena proveo je u jednoj prodavnici kafe koju su esto poseivali deaci iz Kuperove astronautike akademije. Dvadesetogodinja devojka sa kojom je iveo, predloila je da pohaa predavanja. "Hajde, zaslui sebi nekoliko utikaa. Na kraju e ih negde dobiti, a takoe bi mogao da stekne i izvesno obrazovanje o tome kako ih moe koristiti i za neto drugo a ne samo za rad u fabrici. Ti voli da putuje. Mogao bi da jedri izmeu zvezda ili upravlja ubrarnikom." Kada je na kraju raskinuo s tom devojkom i napustio Australiju imao je svedodbu za rad kao kiborki spojnik na svakom brodu za saobraaj unutar sistema i meu sistemima. Jo je imao svoju zlatnu minuu, nokat na malom prstu, vornati prsten - i sirinks. ak i sa tom svedodbom bilo je teko nai posao za neki zvezdani let pravo sa Zemlje. Tokom nekoliko godina prikljuio se jednom malom komercijalnom brodu na liniji koja je ila po pominom trouglu: od Zemlje do Marsa, od Marsa do Ganimeda, od Ganimeda do Zemlje. Ali, odsad su njegove oi bile ispunjene zvezdama. Nekoliko dana posle svog osamnaestog roendana (bar prema onome to su devojka i on, tamo u Melburnu, odredili kao dan njegovog roendana), Mi se prevezao do drugog Neptunovog meseca, odakle su veliki komercijalni linijski brodovi polazili ka svetovima po itavom Zmaju prema Federaciji Vlaii, pa ak i do Spoljnih naseobina. vornati prsten mu je sada pristajao. Mi je sada koraao pored Pakla-3, dok mu je peta izme lupkala, a bosonogo stopalo bilo tiho (kao to je u nekom drugom gradu, na nekom drugom svetu, koraao Leo). To je bio dobitak sa njegovog poslednjeg putovanja. Oni koji su radili u uslovima slobodnog pada u brodovima koji su putovali izmeu planeta razvili su gipkost prstiju jedne noge, neki put obeju, dotle da se ona izjednai sa gipkou ruku stalnih stanovnika planeta - pa su posle toga ak jedno stopalo drali slobodnim. Komercijalni meuzvezdani teretnjaci imali su vetaku gravitaciju, koja je obeshrabrivala takav razvoj. Dok je lagano koraao ispod jednog platana, lie je umorilo na toplom vetru. Onda ramenom udari u neto. Posrnuo je, bio je uhvaen i zaokrenut. "Ti, trapavi, pacovoliki mali..." 6

Jedna ruka ga stegnu za rame i zadra na rastojanju. Mi pogleda uvis, oveka koji je na njega mirkao. Neko je pokuao da rasee to lice. Oiljak se protezao od podbratka, pribliio se debelim usnama, uspeo se kroz miie obraza - uto oko je, zaudo, ostalo itavo - usekao se u levu obrvu; tamo gde se izgubio u crvenoj, crnakoj kosi, uto je plamtela buktinja svile. Blesak se uvukao u brazgotinu kao kovani bakar u ilu bronze. "Gde misli da si poao, mome?" "ao mi je..." ovek je na prsluku imao zlatni diskos oficira. "ini mi se da nisam gledao..." Miii na elu se pomerie. Zadnji deo vilice pastade deblji. S lica potee zvuk, rasipajui se. Bio je to smeh, pun i prezriv. Mi se nasmei sa pritajenom mrnjom. "Izgleda da nisam gledao kuda idem." "Izgleda da nisi." Ruka se dva puta spustila na njegovo rame. Kapetan je zavrteo glavom i odetao. Smeten ali oprezniji, Mi je ponovo krenuo. Zatim se zaustavio i pogledao unazad. Na zlatnom diskosu na levom ramenu kapetanovog prsluka stajalo je ime: Lork Von Rej. Mi je dlanom preao po torbi pod rukom. Zabacio je crnu kosu koja mu je pala na elo, pogledao okolo, pa se uspeo na tranicu. Zakaio je izmu i stopalo ispod donje preke, pa izvadio sirinks. Prsluk mu je bio dopola vezan vrpcom. Priljubio je instrument uz male, istaknute miie grudi. Miovo lice se spustilo, a duge trepavice su se sklopile. Njegova ruka sa prstenom i trzavicom, spustila se prema induktivnim povrinama. Vazduh se ispunio slikama koje su se sudarale... 2. Ketin, dugaak i naoit, gegao se prema Paklu-3, pogleda upravljenog na tlo, sasvim odsutan duhom! "Hej, mome!" "A?" Neobrijani skitnica nagnuo se preko ograde, drei se za preku ljuspastim rukama. "Odakle si?" Skitniine oi bile su zamagljene. "Sa Lune", odgovori Ketin. "Iz jedne male, bele kue, u ulici oivienoj drvoredom, sa biciklom u garai? Ja sam imao bicikl." "Moja kua bila je zelena", ree Ketin. "I ispod vazdune kupole. Dodue, imao sam bicikl." Skitnica se povi oko ograde. "Ne zna ti, mome, ne zna." Treba sasluati ludake, pomisli Ketin. Postaju sve rei. I upamtio je da to pribelei. "Pre mnogo vremena... mnogo!" Starac zajeca. Ketin je zavrteo glavom i nastavio da hoda. Bio je nespretan i besmisleno visok - gotovo dva metra. Do te visine stigao je kada je imao esnaest godina. Nikada ne poverovavi da je doista toliko visok, deset godina kasnije jo se trudio da pogrbi ramena. Svoje ogromne ruke zadenuo je za kai kratkih pantalona. Dok je hodao, rukavi su mu leprali na vetru. Seanja su ga vratila na mesece. Ketin, roen na mesecu, voleo je mesece. Uvek je iveo na mesecima, izuzev vremena za koje je svoje roditelje, stenografe u Sudu Zmaja na Luni, ubedio da mu dopuste da se obrazuje na univerzitetu na Zemlji, u tom centru uenja o tajanstvenom i neprobojnom Zapadu, Harvardu, jo luci za bogate, ekscentrine i naoite - od ega je on posedovao poslednje dve osobine. Promene koje preinauju povrinu planete, od himalajskih visova do blagih, areih, saharskih dina, poznavao je samo iz pria. Ledene liajske ume marsovskih polarnih kapa ili brusee reke praine na ekvatoru crvene planete, ili merkursku no naspram dana na Merkuru - iskusio je jedino posredstvom psihoramskih dnevnika putovanja. Nije to bilo ono to je Ketin znao, to je voleo. Meseci? Meseci su mali. Meseeva lepota je u varijacijama istovetnosti. Sa Harvarda se Ketin vratio na Lunu, odatle je otiao na Stanicu Fobos, gde se utaknuo u bateriju jedinica za snimanje, kompjutera niskog kapaciteta i adresografa - proslavljeni inovnik arhive. U asovima kada se nije nalazio na dunosti, u traktorskoj odei, sa polarizovanim soivima, istraivao je Fobos, dok se Deimos, sjajna gromada stena 7

iroka petnaest kilometara, ljuljao nad uznemirujue bliskim horizontom. Najzad je opremio ekipu za sputanje na Deimos i istraio ovaj siuni mesec onako kako se samo majuni svet moe istraiti. Zatim je preao na Jupiterove mesece. Io, Evropa, Ganimed, Kalisto okretali su se pred njegovim smeim oima. Saturnovi meseci, pod difuznim osvetljenjem s prstenova, rotirali su pred njegovim usamljenikim nadzorom dok je tumarao iz privremenog logora na tlu gde se bio smestio. Istraivao je sive kratere, sive planine, doline i kanjone danima i noima zaslepljujue jaine. Jesu li meseci isti? Da je Ketin doao na neki od njih i naglo sklonio titnik za oi, odmah bi mu se prikazali petroloka graa kristalinske formacije i opti topografski izgled. Visoki Ketin nauio je da pravi suptilne razlike u pogledu izgleda i osobina tla. Upoznao je strasti koje proistiu iz raznovrsnosti itavog jednog sveta ili celog oveka - ali ih nije voleo. Prema svom nedopadanju odnosio se na dva naina. Zarad unutranjeg iskazivanja pisao je roman. Dragim kamenjem ukraeni magnetofon koji su mu njegovi roditelji dali kada je dobio stipendiju visio je na lancu sa lanka njegove ruke. Do sada je ve sadravao nekoliko stotina hiljada rei beleaka. Jo nije zapoeo ni prvo poglavlje. Zarad spoljnog iskazivanja, izabrao je ovaj samotni ivot ispod svojih obrazovnih mogunosti, koji nije bio u skladu ak ni sa njegovim temperamentom. Polako se sve vie udaljavao od ie ljudske aktivnosti, koja je za njega jo bila svet zvani Zemlja. Samo mesec dana ranije zavrio je kurs za kiborkog spojnika. Tog jutra prispeo je na ovaj poslednji Neptunov mesec, poslednji mesec Sunevog sistema. Njegova smea kosa bila je svilasta, razbaruena, dovoljno duga da je epate u tui (ako ste toliko visoki). Njegove ruke, pod kaiem, trljale su pljosnati stomak. Kada je dospeo do prolaza, zastao je. Neko je sedeo na ogradi i svirao na senzornom sirinksu. Nekoliko ljudi zaustavilo se da bi posmatralo. Boje su oticale u vazduh u fuginim arama, dok je oblik potcrtavao arlijanje i padao da bi stvarao nove forme - svetliji smaragd, tamniji ametist. Mirisi su ispunjavali vetar siretom, snegom, okeanom umbirom, bulkama, rumom. Jesen, okean, umbir, okean, jesen; ponovo okean, okean, okeanska plima, dok se svetlost penila u nejasnom plavetnilu koje je isticalo Mievo lice. uborio je elektrini arpeo neorege. Rege - melodija koja se zasniva na drevnoj, tradicionalnoj hinduskoj skali ili ablonu; prim. prev. Sedei na ogradi, Mi je gledao meu slike, implozije na sjajnim implozijama, i sopstvene smee prste koji su skakutali po icama dok je svetlost sa maine proticala na zadnji deo njegovih ruku. Prsti mu padoe. Slike izbie ispod njegovih dlanova. Okupilo se dvadesetak ljudi. mirkali su, okretali glave. Svetlost iluzije utopila im se u one duplje, plovila im po linijama oko usta, ispunjavala im dubine bora na elu. Jedna ena trljala je uho i kaljala. Jedan ovek probio je donji deo svojih depova. Ketin pogleda niz glave. Neko se tiskao napred. Ne prestavi da svira, Mi pogleda navie. Slepi Den prie, zaustavi se, pa zatetura u vatri sirinksa. "Hej, bei odatle..." "Hajde, stari, skloni se..." "Ne moemo da vidimo ta momak izvodi..." U sredini Mieve kreacije, Den se zaklati tresui glavom. Mi poe da se smeje; zatim se njegova smea ruka zatvori preko projekcione ruke, a svetlost i zvuci i mirisi uobliie se u ogromnog demona, koji stade ispred Dena, blejei, kreveljei se i lupajui krilima koja su svakim udarom menjala boje. Zavijao je kao truba, uvijao lice da bi nalikovalo Denovom, a tree oko mu se okretalo. Ljudi poee da se smeju. Spektar ipi i utopi se u Mieve prste. Ciganin se zlobno kezio. Den posrnu, zamlativi jednom rukom. Kriei, demon okrenu lea, savi se. Zau se zvuk kao kada proradi ispusni ventil, a gledaoci zakukae osetivi smrad. Ketin, koji je bio oslonjen na ogradu pored Mia, osetio je kako mu nelagodnost ispunjava vrat toplinom. Demon je poskakivao. Ketin je siao, ispruio dlan preko vizuelnog induktivnog polja, i slika se zamaglila. 8

Mi otro pogleda navie: "Hej..." "Ne treba to da radi", pripreti Ketin, zabivi svoju veliku ruku u Miovo rame. "On je slep", ree Mi, "Ne moe da uje, ne moe da oseti miris - ne zna ta se deava..." Crne vee su mu se spustile, ali je prestao da svira. Den je stajao sam usred mase, rasejan. Iznenada, on kriknu, pa jo jednom. Zvuk mu je zveketao u pluima. Gomila se ustalasala unatrag. Mi i Ketin pogledae u pravcu omlitavele Denove ruke. Obuen u tamnoplavi prsluk, sa zlatnim diskosom i oiljkom koji kao da je plamteo ispod buktinje, kapetan Lork Von Rej odvojio se od linije gomile. Den ga je prepoznao kroz svoje slepilo. Zatim se okrenuo, teturajui iz kruga. Gurnuvi jednog oveka, udarivi nadlanicom rame jedne ene, izgubio se u gomili. Poto se Den izgubio, a sirinks se vie nije uo, panja mase se usmeri na kapetana. Von Rej se lupio po bedru, tako da je njegov dlan zazvuao kao udarena daska. "Dosta! Prestani da zapomae!" Glas mu je bio snaan. "Doao sam da prikupim posadu kiborkih spojnika za jedno dugo putovanje." ute oi bile su mu veoma ivahne. Crte lica oko rastegljivog oiljka, ispod garave upave kose, kezile su se. Ali, bile su potrebne itave sekunde da bi usta i vee postigle taj izraz. "Hajde, ko od vas eli prihvat do pola puta do ruba noi? Jeste li hodai po pesku, ili ste trkai do zvezda? Ti!" Pokazao je na Mia, koji je jo sedeo na ogradi. "Hoe li da poe?" Mi sie: "Ja?" "Ti i tvoj pakleni vergl! Ako misli da moe paziti kuda ide, elim nekog da mi opsenari vazduh pred oima i golica mi une koljke. Prihvati posao." Osmeh je Mieve usne sklonio sa zuba. "Vai", i dalje se cerio. "Poi u." Rei su iz mladog Ciganina izlazile pijanim apatom starca. "Sigurno da u poi, kapetane." Mi je klimao glavom, dok je njegova zlatna minua blistala iznad vulkanske pukotine. Vrui vetar koji je dunuo preko ograde opekao je pramenove njegove crne kose. "Ima li drugara sa kojim bi hteo da krene na ovo putovanje? Potrebna mi je posada." Mi, koji nikoga u ovoj luci nije naroito voleo, pogleda ka neverovatno visokom mladiu koji ga je spreio da dalje kinji Dena. "ta kae, malia?" Palcem je pokazao na zauenog Ketina. "Ne poznajem ga, ali je on dovoljno drugar." "U redu, onda. Prema tome, imam..." kapetan Von Rej je za trenutak skupio oi, procenjujui Ketinova zgrbljena ramena, uzani grudni ko, dugo lice i bledoplave oi koje su se pomicale iza kontaktnih saiva, "...dvojicu." Ketinove ui se zacrvenee. "Ko jo? ta je? Bojite se da napustite ovaj maleni izvor gravitacije u ijem levku je sunce od pola litra?" Naglo trgnu bradu ka visokim planinama. "Ko e poi sa nama tamo gde je no venost, a jutro opomena?" Jedan ovek iskorai. Sa koom boje kao kod carskog groa, imao je visoko elo i pune crte lica. "Ja sam za odlazak." Kada je progovorio, zatalasali su mu se miii ispod podbratka i navrh upavog skalpa. "Ima li drugara?" Istupio je i drugi ovek. Koa mu je bila prozirna, kao sapun. Kosa mu je podseala na belu vunu. Odmah je padala u oi slinost. Imao je iste otre linije na uglovima debelih usana, isto udubljenje ispod nozdrva, isti prevoj na jagodicama lica: bili su to blizanci. Kada je ovek okrenuo glavu, Mi je video treptave ruiaste oi, zastrte srebrom. Albino je svoju iroku ruku - gomilu zglobova i noktiju unitenih radom, spojenih sa podlakticom debelim, pulsirajuim venama - spustio na rame svoga brata. "Zajedno emo." Njihov glas, spor, sa junjakim naglaskom, bio je istovetan. "Jo neko?" Kapetan Von Rej je gledao gomilu. "Hoete li mene da uzmete, kapetane?" Jedan ovek je iskoraio. Neto je lupnulo na njegovom ramenu. Njegova uta kosa se zatresla, zbog vetra, ali ne iz provalije. Vlana krila su zautala, ponovo se ispruila, kao oniks, kao liskun. ovek je dodirnuo rukom mesto gde su crne kande stajale u obliku epolete na njegovom vornatom ramenu i pomilovao akljaste jastuie lopatastim palcem. "Ima li jo nekog drugara, osim svog ljubimca?" Drei svoju malu ruku u njegovoj, iskoraila je, sledei ga na rastojanju od njihove dve ruke. 9

Vrbova grana? Ptije krilo? Vetar u prolenom hujanju? Mi je suzio svoje ulne mogunosti da bi izjednaio njeno lice u blagosti. Ali nije uspeo. Imala je oi boje elika. Male grudi propinjale su se ispod prsluka, u ritmu disanja. Onda je elik zasvetlucao, dok je ona posmatrala okolo. (Ona je snana ena, pomisli Ketin, koji je umeo da zapazi takve tananosti.) Kapetan Von Rej sklopi ruke. "Vas dvoje i ta ivotinja na tvom ramenu?" "est ljubimaca, kapetane, imamo", ree ona. "Ako su naviknuti da se dobro ponaaju na brodu, lepo. Ali u izbaciti prvog leprajueg avola o koga se sapletem." "Dogovoreno, kapetane", ree ovek. Kose oi na njegovom rumenom licu ivahnue osmehom. Zatim je slobodnom rukom dohvatio svoj suprotni biceps i skliznuo prstima niz plavu dlaku koju je imao na obe podlaktice, na stranjem delu svakog zgloba, a zatim eninu ruku prihvatvo u obe svoje ruke. Bio je to par koji je igrao karte u baru, priseti se Mi. "Kada da doemo na brod elite?" "Jedan as pre zore. Moj brod se die da bi se susreo sa suncem. To je Rok na Pristanitu 17. Kako vas zovu vai prijatelji?" "Sebastijan." ivotinja udari po njegovom zlatnom ramenu. "Tij." Senka joj pree preko lica. Kapetan Von Rej sagnu glavu i upilji svojim tigrovskim oima ispod vea boje re. "A vai neprijatelji?" ovek poe da se smeje: "Prokleti Sebastijan i njegovi krilati crni mezimci." Von Rej pogleda enu: "A tebe?" "Tij." Tako, meko. "Jednako." "Vas dvojica." Von Rej se okrenu blizancima. "Vaa imena?" "On je Idas", ree albino, i jo jednom stavi ruku na bratovo rame. "...a on je Linseos." "A ta bi kazali vai neprijatelji ako bih njih zapitao ko ste?" Tamnokosi blizanac slegnu ramenima. "Samo Linseos..." "...i Idas." "Ti?" Von Rej klimnu glavu prema Miu. "Ako ste mi prijatelj, moete me zvati Mi. A neprijatelj, nikada mi nee saznati ime." Von Rejovi oni kapci se spustie dopola preko utih onih jabuica kada je pogledao visokog mladia. "Ketin Kraford." Ketin je samog sebe zaudio to se dobrovoljno javio. "Kada mi neprijatelji kau kako me zovu, rei u vam, kapetane Von Rej." "Mi smo na dugom putovanju", ree Von Rej, "pa ete se suoiti sa neprijateljima za koje niste ni znali. Juriamo na Princa i Rubi Red. Poleemo praznim teretnim brodom, a vraamo se - ako tokovi maine budu valjano radili - sa punim tovarom. Hou da znate da je ova plovidba obavljena ve dvaput. Jednom jedva da je i zapoeta. A jednom sam doao nadomak cilja. Ali, prizor je bio preteran za neke lanove moje posade. Ovog puta, nameravam da stignem tamo, napunim tovarni prostor - i vratim se." "Za ime jurimo?" upita Sebastijan. Stvorenje na njegovom ramenu premestilo se s noge na nogu, lupnuvi krilima da bi uspostavido ravnoteu. Raspon krila iznosio je oko dva metra. "ta kapetane, tamo nalazi se?" Von Rej zabaci glavu kao da je mogao videti svoje odredite. Zatim je pogledao nadole, lagano: "Tamo..." Mi je imao udan oseaj pozadi na vratu, kao da je to bila odea na kojoj je neko skresao slobodni kraj i razmrsio tkaninu. "Tamo negde", ree Von Rej, "nalazi se nova." Strah? Mi je za trenutak pretraio zvezde i naao Denovo ugaslo oko. A Ketin je u seanju prelazio preko vrtaa na mnogim mesecima, oiju iskolaenih pod zatitnim vizirom, dok je, negde, sunce kolapsiralo u sopstvenu utrobu. "Lovimo jednu novu." To je pravi strah, pomisli Mi. Neto vie nego klepetanje ivotinje po grudima i pljeskanje po rebrima. 10

To je poetak milion putovanja, pomisli Ketin, sa vaim stopalima privrenim na isto mesto. "Moramo da odemo do plamteeg oboda te implodirajue zvezde. itav kontinuum u podruju nove je prostor koji je zakrivljen. Treba da stignemo do tog ruba haosa i donesemo pregrt vatre, sa to manje usputnog zastajkivanja. Onde gde idemo ne vae nikakvi zakoni." "Na koje zakone mislite?" upita Ketin. "ovekove, ili prirodne zakone fizike, psihologije i hemije?" Von Rej je naas oklevao. "Na sve njih." Mi je povukao koni remen preko ramena i spustio sirinks u torbu. "Ovo je trka", ree Von Rej. "Ponavljam, protivnici su nam Princ i Rubi Red. Nema ljudskog zakona kojim bih mogao da ih zadrim. A tokom pribliavanja novi, ostali e otpasti." Mi strese kosu koja mu je bila pala na elo. "Bie to opasna plovidba, a, kapetane?" Miii na njegovom smeem licu poskoie, ceptei, zaustavivi se na kraju u izraz cerenja da bi spreili drhtanje. Njegova ruka, u torbi, udarala je po oblozi sirinksa. "Zaista opasna plovidba." Njegov nejasni glas kao da je iskuavao opasnost. "Zvui kao putovanje o kome bih mogao da pevam." Ponovo je iskuavao. "O toj... pregrti vatre koju donosimo", poe Linseos. "Teret puno iznosi", ispravi ga Von Rej. "Sedam tona. Sedam grumenova, svaki po jednu tonu." Idas ree: "Ne moete doneti kui sedam tona vatre..." "...pa, ta zapravo teglimo, kapetane?" zavri misao Linseos. Posada je iekivala. Oni koji su stajali blizu posade takoe su iekivali. Von Rej podie ruku i njome protrlja desno rame. "Ilirion", ree. "I to emo ga dobiti sa samog izvora." Ruka mu pade. "Dajte mi vae klasifikacione brojeve. A zatim, hou da se vidimo na Roku jedan sat pre zore." "Uzmi pie..." Mi je odgurnuo ruku i nastavio da igra. Muzika je tekla preko metalnih zvona, dok su crvena svetla smenjivala jedno drugo oko anka. "Uzmi..." Miova bedra trzala su se u skladu sa muzikom. Tij se bacakala prema njemu, zabacujui svoju tamnu kosu sa svetlucavog ramena. Oi su joj bile zatvorene, a usne su podrhtavale. Neko je nekom drugom kazao: "Evo, ne mogu ovo da pijem. Popij to umesto mene." Tapala je, prilazei mu. Onda je Mi zatreptao. Tij je poela da se talasa. On opet zatrepta. Onda je ugledao Linseosa kako dri sirinks svojim belim rukama. Brat je stajao iza njega; smejali su se. Prava Tij sedela je za stolom u uglu, meajui karte. "Hej", viknu Mi i brzo krenu u tom pravcu. "Sluaj, ne magari se sa mojom stvarkom, molim te. Ako zna da na njoj svira, stvar je u redu. Ali prvo me pitaj." "Aha", ree Linseos. "Ti si bio jedini koji je to mogao da vidi..." "...da je to bilo na upravljakom zraku", dopuni Idas. "ao nam je." "U redu je", ree Mi, uzimajui sirinks natrag. Bio je pijan i umoran. Izaao je iz bara, zatim lutao oko sjajeeg ruba Pakla-3, pa je na kraju preao preko mosta koji je vodio prema Pristanitu 17. Nebo je bilo crno. Dok je hodao, rukom klizei po ogradi, prsti i podlaktica bili su mu odozdo obasjani narandastom bojom. Ispred njega, neko je stajao nagnut preko ograde. Usporio je. Ketin je sanjivo gledao u ambis; svetlost koja je dolazila odozdo, davala je njegovom licu avolji izgled. U prvi mah, Miu se uinilo da Ketin razgovara sam sa sobom. Zatim je ugledao draguljima ukraenu spravu u njegovoj ruci. "Zaseci u ljudski mozak", govorio je Ketin magnetofonu. "Izmeu cerebruma i medule nai e nervni grozd koji podsea na ljudski lik, visok svega par centimetara. On povezuje ulne utiske koji dolaze izvan mozga sa cerebralnim apstrakcijama koje se stvaraju unutra. Uravnoteuje zapaanje sveta izvan sa znanjem sveta unutra. Zaseci kroz zbrku spletki koja spaja jedan svet sa drugim..." "Hej, Ketine." Ketin ga pogleda. Odozdo je izbijao vazduh vreo od lave. 11

"...povezuje jedan zvezdani sistem sa drugim, koja odrava Sunev sektor Zmaja, Federaciju Vlaii i Spoljne naseobine kao pojedinane entitete: nai e kovitlac diplomata, izabranih ili samo naimenovanih zvaninika, potenih ili korumpiranih ve prema prilikama - ukratko, vladinu matricu koja svoj oblik dobija na osnovu svetova koje predstavlja. Funkcija toga je da zadovolji i uravnotei drutvene, ekonomske i kulturne pritiske koji je pomeraju i protiu kroz carstvo. A kad bi se moglo zasei neposredno kroz kakvu zvezdu, usredsreena u goruem gasu bila bi kugla iste nuklearne materije, kondenzovana i isparljiva, sabijena u to stanje teinom okolne tvari, sferina ili spljotena ve prema obliku samog sunca. Tokom solarnog uzburkavanja, ovo sredite prenosi vibracije poremeaja neposredno kroz masu zvezde, da bi ponitilo vibracije koje potiu od plimnih pomeranja na povrini sunca. Povremeno se neto poremeti u pogledu siunih tela koja uravnoteuju opaajne pritiske na ljudski mozak. esto vladina i diplomatska matrica ne moe da odri pritiske svetova kojima vlada. A kada neto krene loe s ravnotenim mehanizmom unutar sunca, rasejavanje neverovatne zvezdane moi prerasta u titanske sile koje sunce pretvaraju u novu..." "Ketine?" Iskljuio je magnetofon i pogledao Mia. "ta to radi?" "Snimam beleke za svoj roman." "Tvoj ta?" "Arhainu umetniku formu koju je potisnula psihorama. Avaj, bila je kadra za iezle tananosti - i duhovne i artistike - koje neposredniji oblik nije jo uspeo da dostigne. Ja sam anahronizam, Mie." Ketin se nasmei. "Hvala za moje zaposlenje." Mi slegnu ramenima. "O emu pria?" "Psihologija." Ketin je vratio magnetofon u dep. "Politika i fizika. Tri rei koje poinju sa P." Na engleskom: Psychology, Politics, Physics; prim. prev. "Psihologija?" Zapita Ml. "Politika?" "Ume li da ita i pie?" upita Ketin. "Znam turski, grki i arapski. Ali, engleski ne znam ba najbolje. Ta slova nemaju nikakve veze sa zvucima koje pravi." Ketin klimnu glavom. I on je bio pljan. "Duboku. Upravo zbog toga engleski je tako lep jezik za pisanje romana. Ali, ja previe pojednostavljujem." "Kako stoji stvar sa psihologijom i politikom? Fiziku znam." "Posebno", Ketin kao da je govorio bujajuoj, sjajeoj prugi vlanih stena, koja je vijugala dvesta metara nie, "psihologijom i politikom naeg kapetana. One me zanimaju." "U kom pogledu?" "Njegova psihologija, na ovoj taki, naprosto je neobina, jer je nepoznata. Imau priliku da je posmatram dok budemo napredovali. Ali politika je bremenita mogunostima." "Je l' da? ta mu to znai?" Ketin sklopi prste i osloni obraz na zglobove. "Pohaao sam jednu ustanovu visokog obrazovanja u ruevinama zemlje koja je nekada bita znaajna. Prekoputa zatvora nalazila se zgrada pod nazivom 'Von Rejova, psihonauna laboratorija'. To je po svoj prilici bio skoriji pridodatak, kako procenjujem, od pre sto etrdeset godina." "Kapetana Von Reja?" "Mislilm da mu je to bio deda. To je pridodato koli u ast tridesetogodinjice nezavisnosti koju su Sudovi Zmaja dali Federaciji Vlaii." "Von Rej je sa Vlaia? Ne govori kao da je odatle. Za Sebastijana i Tij imam utisak da jesu. Jesi li siguran?" "Siguran sam da su tamo posedi njegove porodice. Mora da je mnogo vremena proveo diljem vasione, putujui na nain na koji bismo eleli da se naviknemo. Koliko misli da ima imovine u sopstvenom teretnjaku?" "Da ne radi za neko udruenje kompanija?" 12

"Ne osim ako je u posedu njegove porodice. Sva je prilika da je porodica Von Reja najmonija u Federaciji Vlaai. Ne znam da li je kapetan neki dalji roak dovoljno srean da ima isto ime, ili je direktni naslednik i potomak. Ali mi je poznato da je to ime povezano sa rukovoenjem i organizacijom itave Federacije Vlaii; to je takva porodica koja ima letnjikovac u Spoljnim naseobinama i jednu ili dve gradske kue na Zemlji." "Znai, on je veliki ovek." Mi je govorio promuklo. "Jeste." "A ta je sa Princom i Rubi Red, o kojima je govorio?" "Jesi li glup ili jednostavno proizvod preterane specijalizacije u trideset prvom veku?" upita Ketin. "Ponekad sanjarim o povratku velikih renesansnih linosti dvadesetog veka: Bertranda Rasela, Suzane Lenger, Pedt Devlina." Pogledao je Mia. "Ko pravi svaki pogonski sistem koga moe da se priseti, meuplanetski ili meuzvezdani?" "Firma Red-ift limited..." Red-ift (etimoloki, Red-shift - 'crveni pomak' u astronomiji, pomeranje linija prema crvenom delu elektromagnetskog spektra usled udaljavanja objekta; prim. prev. Mi zastade. "Onaj Red?" "Da on nije Von Rej, pretpostavio bih da govori o nekoj drugoj porodici. Budui da jeste, sva je prilika da govori ba o tim Redovima." "Do avola", ree Mi. Red-ift bilo je ime na etiketama koje se toliko esto pojavljuju da ga ak i ne zapaate. Firma je izraivala komponente za sve mogue vasionske pogone, alate za njihovo demontiranje, maine za njihovo servisiranje, delove za zamenu. "Redovi su industrijska porodica koja svoje korene vue jo iz zore vasionskih putovanja; naroito vrsto stoje na Zemlji i uopte po itavom Sistemu Zmaj. Porodica Von Rej nije toliko stara, ali je imuna u Federaciji Vlaii. A sada su oni u trci sa sedam tona iliriona. Zar to ne izaziva podrhtavanje tvoje politike osetljivosti zbog ishoda?" "A zato bi?" "Da bi bio nepokolebljiv", ree Ketin, "umetnik koji se zanima za samoizraavanje i prenoenje svog unutranjeg sveta treba, pre svega, da bude apolitian. Ali stvarno, Mie." "O emu ti govori, Ketine?" "Mie, ta za tebe znai ilirion?" Razmiljao je. "Ilirionska baterija omoguuje da moj sirinks svira. Znam da ga koriste da bi odravali meseevo jezgro vrelim. Ima li to kakvu vezu sa nadsvetlosnim pogonom?" Ketin zatvori oi. "Ti si registrovani, oprobani, kompetentan kiborki spojnik, kao i ja to sam, je l' da?" Na ovo 'je l' da', otvorio je oi. Mi klimnu glavom. "Oh, za obnovu nekog obrazovnog sistema u kome je razumevanje bitan deo znanja..." Ketin je govorio u treperavu tamu. "Uzgred reeno, gde si proao svoju kiborku obuku, u Australiji?" "Aha." "Brojke. Mie, u bateriji tvog sirinksa nalazi se znatno manje iliriona, s deliteljem od dvadeset ili dvadeset pet, nego, recimo, u radijumu u fluorescentnoj boji na brojkama tvog radijumskog asovnika. Koliko dugo traje baterija?" "Pedeset godina, pretpostavlja se. Pakleno je skupa." "Ilirion potreban da bi se jezgro ovog meseca odravalo u istopljenom stanju, meri se gramima. Koliina neophodna za pogon zvezdanog broda istog je reda. Utvrivanjem koliine koja se kopa u rudnicima ili se nalazi slobodna u vasioni, stii e se do nekih osam ili devet hiljada kilograma. A kapetan Von Rej hoe da donese sedam tona!" "Verujem da e se Red-ift za to prilino zanimati." Ketin duboko klimnu glavom: "Moda hoe." "Ketine, ta je ilirion? Pitao sam to vie puta na Kuperu ali su mi rekli da je previe sloeno da bih shvatio." "Meni su isto rekli na Harvardu", ree Ketin. "Psihofizika 74 i 75. Otiao sam u biblioteku. Najbolju definiciju dao je profesor Plovnijevski u svom referatu na Oksfordu 2238. godine pred Drutvom za teorijsku fiziku. Citiram: 'U osnovi, gospodo, ilirion je neto drugo.' ovek se pita da li je to srena sluajnost usled nedostatka jezikog dara, ili duboko poznavanje tananosti engleskog. Definicija iz renika, verujem glasi neto kao: '... opti naziv za grupu iznad tristotog elementa, sa psihomorfnim osobinama, 13

heterotrapnim u odnosu na mnoge obine elemente, kao i imaginarne nizove koji postoje izmeu 107 i 255 u periodnom sistemu'. Kako stoji sa subatomskom fizikom?" "Ja sam samo obian kiborki spojnik." Ketin podie drhtavu obrvu. "Kao to zna, ukoliko se penje iznad 98 na tabeli atomskih brojeva, elementi postaju sve nestabilniji, dok ne dobijemo one poalice kao ajntajnijum, kalifornijum, fermijum, s poluivotom od nekoliko stotih delova sekunde... a penjui se jo vie, i hiljaditih delova sekunde. to se vie penjemo, elementi su sve nestabilniji. Zbog toga je itav niz izmeu 100 i 298 nazvan - pogreno imaginarnim elementima. Oni su sasvim realni. Jednostavno ne opstaju dugo. Na 296 ili u blizini, meutim, stabilnost ponovo poinje da raste. Na tri stotine, vraamo se na poluivot koji se meri desetinama sekunde, a pet ili est iznad toga poinje itav niz elemenata sa poluivotom ponovo u milionima godina. Ti elementi imaju ogromna jezgra i veoma su retki. Ali, neke daleke godine kao to je 1950, otkriveni su hiperoni, elementarne estice vee od protona i neutrona. Te estice nose vezujuu energiju koja dri ova super jezgra, kao to obini mezoni dre jezgra obinijih elemenata. Ova grupa supertekih, superstabilnih elemenata potpada pod opte zaglavlje ilirion. Pa, da ponovo citiram poznatog profesora Plovnijevskog: 'U osnovi, gospodo, ilirion je neto drugo.' Prema Vebsterovom reniku, on je psihomorfan i heterotropan. Pretpostavljam da je to elegantan nain da se kae da je ilirion mnogo stvari za mnogo ljudi." Ketin je okrenuo lea ogradi mosta i sklopio ruke. "Pitam se ta on predstavlja naem kapetanu?" "ta je to heterotropan?" "Mie", ree Ketin, "krajem dvadesetog veka oveanstvo je bilo oevidac potpunog komadanja onoga to je tada nazivano 'savremenom naukom'. Kontinuum je bio ispunjen 'kvazarima' i radio-izvorima koji se nisu mogli identifikovati. Bilo je vie elementarnih estica nego to je bilo elemenata koji bi se od njih stvarali. A savreno trajna jedinjenja za koja se godinama smatralo da su nemogua, masovno su se stvarala i levo i desno, kao KrL4, H4XeO6, RrF4; plemeniti gasovi na kraju krajeva i nisu bili tako plemeniti. Koncept energije ovaploen u Ajntajnovoj kvantnoj teoriji bio je otprilike isto tako pravilan, i doveo do isto toliko protivrenosti, kao teorija trista godina pre toga, da je vatra osloboena tekuina flogiston. Neke nauke - nije li to arobno ime? - raspomamile su se. Iskustva prokrena pomou psihodelika uinila su da je svako u sve sumnjao, a to je bilo sto pedeset godina pre nego to su itavu guvu vratile u neku vrstu koherentnog reda one velike linosti sintetikih i integrativnih nauka, koje su nam toliko poznate i ijim sam ti se navoenjem narugao. A ti, koga su uili koje dugme da pritisne, eli da ja, koji sam proizvod stoleima starog obrazovnog sistema, utemeljenog ne samo na pruanju informacija nego isto tako na itavoj teoriji drutvenog usklaivanja, tebi, u toku petominutnog protravanja objasnim razvoj ljudskog znanja tokom poslednjih deset vekova? Hoe da zna ta je to heterotropni element?" "Kapetan je rekao da treba da budemo na brodu jedan sat pre zore", usudi se Mi. "Nije vano, nije vano. Ja sam vian ovoj vrsti nepripremane sinteze. Daj sada da vidim... Prvo se pojavio rad De Bloa u Francuskoj dvehiljadite, kada je on dao prvu nezgrapnu skalu i svoj, u osnovi taan, metod za merenje psihikog pomeranja elektrinog..." "Ne pomae mi", promrmlja Mi. "Hou da saznam neto o Von Reju i ilirionu." Krila su krotila vazduh. Tamne prilike su uale. S rukom u ruci, nie njihovih nogu, uspinjali su se. Tij jednu odgurnu s ruke; ona uzlete. Dve su se iznad Sebastijanovog ramena tukle za mesto. Jedna popusti, a zadovoljna ivotinja cimnu krilima, okrznuvi Orijentalevu plavu glavu. "Hej", zastruga Mi. "Vraate li se sada na brod?" "Vraamo se." "Samo trenutak. ta vam predstavlja Von Rej? Znate mu ime?" Sebastijan se smeio, a Tij ga je gledala sivim oima. "Mi iz Federacije Vlaii", ree Tij, "ja i ove ivotinje, jato i gospodar, pod Dimom, Dim - na engleskom, tamna, mutna, slaba; prim. prev. Mrtvom sestrom, smo roeni." "Dim, Mrtva sestra?" "Vlaie su u drevno doba nazivali Sedam sestara, zato to ih se samo sedam moglo videti sa Zemlje", objasnio je Ketin na Miovo mrgoenje. "Otprilike nekoliko stotina godina pre nae ere, jedna od vidljivih zvezda postala je nova i ugasila se. Sada postoje gradovi na najblioj od njenih sagorelih planeta. Ona je jo dovoljno topla da odri uslove za ivot, ali to je uglavnom sve." "A nova?" upita Mi. "A Von Rej?" Tij napravi reit pokret rukom. "Sve. To je velika i dobra porodica je." "Poznaje li ovog osobitog kapetana Von Reja?" upita Ketin. 14

Tij slegnu ramenima. "A ilirion?" upita Mi. "ta o tome znate?" Sebastijan se zgurio meu svojim ljubimcima. Krila su se rasprostirala oko njega. Njegova kosmata ruka blago je prelazila sa glave na glavu. "Federacija Vlaii nijedan nema. Sistem Zmaj nijedan nema." On se namrti. "Neki kau Von Rej gusar je", usudi se Tij. Sebastijan otro pogleda navie: "Porodica Von Rej velika i dobra porodica je. Von Rej otmen je! Idemo zato sa njim." Tij, meke, glasom koji se stiao iza krotkih likova: "Von Rej fina porodica je." Mi vide Linseosa kako prilazi preko mosta. A deset sekundi kasnije, Idasa. "Vas dvojica ste iz Spoljnih naseobina?" Blizanci se zaustavie, dodirujui se ramenima. Ruiaste oi treptale su jae nego smee. "Sa Argosa", ree bledi blizanac. "Argosa na Tumbanu B-12", naznai tamni. "Daleke naseobine", dopuni Ketin. "ta znate o ilirionu?" Idas se naslonio na ogradu, namrten, pa se uzdigao tako da je seo. "Ilirionu?" Rairio je kolena i stavio svoje vornovate ruke meu njih. "U Spoljnim naseobinama imamo ilirion." Linseos je seo pored njega. "Tobijas", ree. "Imamo brata koji se zove Tobijas." Linseos se pomeri na preki, blie tamnom Idasu. "U Spoljnim naseobinama imamo brata koji se zove Tobijas." Letimino pogleda Idasa, koralnim oima premreenim srebrom. "U Spoljnim naseobinama negde se nalazi ilirion." lanke ruku drao je zajedno, ali su mu prsti bili raireni, kao latice ljiljana. "Svetovi u Spoljnim naseobinama?" ree Idas. "Baltus, sa ledom i blatnim rupama i ilirionom, Kasandra, sa staklenim pustinjama velikim kao okeani na Zemlji i dunglama bezbrojnih biljaka, potpuno plavih, sa penuavim rekama galenijuma i sa ilirianom. Salinus, izrovaen kilometar visokim peinama i kanjonima, sa kontinentom smrtonosnih crvenih movara i morima iz kojih se uzdiu gradovi izgraeni od plimnog kvarca sa okeanskog dna, i sa ilirionom..." "...Spoljne naseobine su svetovi zvezda mnogo mlaih od zvezda ovde, u Zmaju, mnogo puta mlaih od Vlaia", napomenu Linseos. "Tobijas je u... jednom od rudnika iliriona na Tubmanu", ree Idas. Glasovi su im postali napeti; pogled im je bio oboren, ali se brzo podizao ka licu onog drugog. Kada su se crne ruke otvarale, bele su se zatvarale. "Idas, Linseos i Tobijas - odrasli smo na suvom, ekvatorijalnom kamenu Tumbana na Argosu, ispod tri sunca i jednog crvenog meseca..." "...a i na Argosu ima iliriona. Bili smo divlji. Zvali su nas divljim. Dva crna bisera i jedan beli, razmetala su se i kavila ulicama Argosa..." "...Tobijas je bio crn kao Idas. Ja sam bio jedini beo u gradu..." "...ali, uprkos bledilu, ne manje divlji od Tobijasa. I rekoe da smo u rastrojenosti, jedne noi, van sebe zbog dejstva 'blaenstva'." "...zlatnog praha koji se skuplja u pukotinama stena, a kad se udahne ini da oi svetlucaju bezimenim bojama i nove harmonije vrte se u unoj upljini, a um se iri..." "...zbog 'blaenstva', napravili smo oblije gradonaelnika Argosa i privrstili ga za satni letei mehanizam, i namestili ga da se uz snaan zvuk vine oko gradskog trga, i govorili satirine stihove o najuglednijim osobama grada..." "...pa smo zato prognani iz Argosa u divljine Tumbana..." "...a van grada moe se iveti samo na jedan nain, a to je da se sie pod more i da se tavore dani bede u podmorskim rudnicima iliriona..." "...a nas trojica, koji nikada nita nismo radili u 'blaenstvu' nego smo se samo smejali i ipali i nismo nikoga ismejavali..." "...nevini smo bili..." "...otili smo u rudnike. Tamo smo radili s vazdunim maskama i u vlanim odelima u podvodnim rudnicima Argosa, godinu dana..." "...godina na Argasu tri meseca je dua od godine na Zemlji, sa est godinjih doba umesto etiri..." 15

"...a na poetku nae druge jeseni u boji alge, bili smo spremni da odemo. Ali, Tabijas nije hteo da ide. Njegove ruke poprimile su ritmove plima i oseka; teina rude postala je uteha na njegovim dlanovima..." "...pa smo tako ostavili brata u rudnicima iliriona i dosegli zvezde, uplaeni..." "...vidite, bojimo se da je na brat, Tobijas, naao neto to ga je odvojilo od nas, i da neko od nas moe nai neto to e razdvojiti preostalu dvojicu..." "...premda smo smatrali da se nas trojica nikada ne moemo razdvojiti." Idas pogleda Mia. "I mi smo izvan 'blaenstva'." Linseos trepnu. "Eto ta nama znai ilirion." "Parafraza", ree Ketin sa druge strane trotoara. "U Spoljnim naseobinama, koje danas obuhvataju etrdeset dva sveta i oko sedam milijardi: ljudi, praktino itavo stanovnitvo kad-tad ima neto sa neposrednim dobijanjem iliriona. Verujem da priblino jedan od svake trojice ceo svoj ivot provede radei na nekom detaljiu njegovog razvoja i proizvodnje." "To su statistiki podaci", zavri Idas, "za Daleke naseobine." Crna krila su se podigla kada je Sebastijan ustao i uzeo Tij za ruku. Mi se poea po glavi. "Pa... pljunimo u ovu reku i poimo na brod." Blizanci su se sverali sa ograde. Mi se nagnuo nad vrui bezdan i pljunuo. "ta to radi?" "Pljujem u Pakao-3. Ciganin mora da pljune tri puta u svaku reku koju prelazi", objasni Mi Ketinu. "Inae, sigurna nevolja." "ivimo u trideset prvom veku. Kakva sigurna nevolja?" Mi slegnu ramenima. "Ja nikada ne pljujem u reku." "Moda je to neto to ine samo Cigani." "Ja da je to zgodna stvar mislim", ree Tij i nagnu se preko ograde pored Mia. Sebastijan se nadneo nad njeno rame. Iznad njih, jednu ivotinju zahvati struja vrueg vazduha i zavitla je u mrak. "ta to je?" Tij se iznenada namrti, upirui prstom. "Gde?" Mi pogleda razroko. Ona je pokazivala pored njega. Ka zidu kanjona. "Onaj to je pokvario tvoju svirku!" "Hej!" uzviknu Ketin. "To je onaj slepi ovek!" Linseos se ugurao izmeu njih. "On je bolestan." Suzio je svoje oi boje krvi. "Taj ovek je bolestan." Razgoropaen treperenjem svetlosti, Den je teturao rubom prema lavi. "Izgoree!" Ketin im se pridruio. "Ali, on ne moe da oseti toplotu!" uzviknu Mi. "On ne vidi... verovatno i ne zna!" Idas, a zatim Linseos odgurnuli su se od ograde i potrali uz most. "Napred!" uzviknu Mi, sledei ih. Pratili su ih Sebastijan i Tij, sa Ketinom pozadi. Deset metara ispod ruba, Den je zastao na jednoj steni, sa ispruenim rukama, pripremajui se za pakleno pikiranje. Kad su stigli do proelja mosta - blizanci su se ve penjali na ogradu - na ivici kanjona, iznad starca, pojavi se jedna figura. "Dene!" Von Rejevo lice plamtelo je na svetlosti koja ga je obasjavala. Skoio je. kriljac je izbio ispod njegovih sandala i razleteo se ispred njega dok je grebao niz padinu. "Dene, nemoj..." Den je to uinio. Njegovo telo udari o izboinu dvadeset metara nie i zavrti se odbaeno nadole. Mi je epao ogradu, nagnjeivi stomak kad se nagnuo. Trenutak potom, Ketin je bio pored njega, nagnuvi se jo dublje. "Uh!" proapta Mi i odgurnu se da bi odvratio pogled. Kapetan Von Rej stigao je do stene sa koje je Den skoio. Kleknuo je na jedno koleno, sa obe pesnice na kamenu, ukoeno gledajui nadole. Oblija su se spustila na njega (Sebastijanovi ljubimci), a zatim se opet uzdigla, odnosei senke. Blizanci su se zaustavili, na grebenu iznad njega. 16

Kapetan Von Rej je ustao. Pogledao je svoju posadu. Teko je disao. Okrenuo se i poao natrag uz padinu. "ta se dogodilo?" upitao je Ketin kada su se ponovo svi nali na mostu. "Zato je...?" "Razgovarao sam sa njim pre samo nekoliko minuta", objasni Von Rej. "Godinama je bio lan moje posade. Ali na poslednjem putovanju on je... oslepeo je." Veliki kapetan; uplaeni kapetan. Koliko li mu je godina, pitao se Mi. Ranije mu je davao etrdeset pet, pedeset. Ali, ova zbrka skresala je deset ili petnaest godina. Kapetan je bio ostareo, a ne star. "Upravo sam mu kazao da sam sredio da se vrati kui u Australiju. On se zaputio da se vrati preko mosta u dom u kome sam mu rezervisao sobu. Kad sam se osvrnuo... nije ga bilo na mostu." Kapetan pogleda po ostalima. "Hajdemo na Rok." "Mislim da o ovome treba da izvestite Patrolu", ree Ketin. Von Rej ih je poveo prema kapiji, prema uzletnom polju, gde je Zmaj u mraku izvijao gore-dole svoj sto metara visoki stub. "Postoji telefon upravo ovde, na proelju mosta..." Von Rej pogledom prekinu Ketina. "Hou da napustimo ovu stenu. Ako odavde budemo zvali, zahtevae da svi saekamo, kako bi svako izneo svoju verziju u tri primerka." "Mislim da biste mogli nazvati sa broda", predloi Ketin, "kad poletimo." Za trenutak, Mi ponovo poe da sumnja u svoju procenu kapetanove starosti. "Nita vie ne moemo da uinimo za tu jadnu ludu." Mi je bacio uznemiren pogled na bezdan, pa krenuo praen Ketinom. Izuzev vruih struja, no je bila svea, a magla je obesila oreole na induktivno-fluorescentne svetiljke koje su uokviravale polje. Ketin i Mi ili su na kraju grupe. "Pitam se ta ilirion znai tom lepotanu tamo", primeti tiho Mi. Ketin je zagunao i zatakao ruke za pojas. Trenutak kasnije upitao je: "Reci, Mie, ta si mislio o tom starcu i o njegovim unitenim ulima?" "Kad su poslednji put pokuali da dosegnu novu", ree Mi, "predugo je posmatrao zvezdu kroz senzorski uzlaz i svi nervni zavreci su mu spreni. Nisu uniteni nego ukleteni u neprekidnu stimulaciju." Slegnu ramenima. "Ako to predstavlja neku razliku." "Oh", ree Ketin i pogleda na plonik. Oko njih, poivali su zvezdani teretnjaci. Izmeu njih, mnoga manji, stometarski raketoplani. Poto je malo razmislio, Ketin ree: "Mie, da li ti je palo na um koliko e izgubiti na ovom putovanju?" "Aha." "I ne plai se?" Mi epa Ketinovo rame svojim tankim prstima: "Pakleno se bojim", zakripa. Zabacio je kosu da bi pogledao svog visokog druga. "Zna ta? Ne dopada mi se ono sa Denom. Plaim se." 3. Neko od kiborkih spojnika nakrabao je crnim krejonom preko prednje povrine krilanog projektora: "Olga." "U redu", ree Mi maini. "Ti si Olga." Predenje i mirkanje: tri zelena svetla, etiri crvena. Mi je poeo zamorno proveravanje raspodele pritiska i oitavanje faza. Da biste pokretali brod od zvezde do zvezde bre od svetlosti, vi koristite uvoje u prostoru, stvarne iskrivljenosti koje materija stvara u samom kontinuumu. Govoriti o brzini svetlosti kao graninoj brzini predmeta isto je kao govoriti o dvadesetak kilometara na as kao graninoj brzini plivaa u moru. Ali, im neko pone da koristi struje same vode, kao i vetra nad vodom, kao to to ini jedrilica, granica iezava. Zvezdani brod ima sedam energetskih krilaca, koja deluju donekle slino kao jedra. est projektora kojima upravljaju kompjuteri grabe krilcima kroz no. Svaki kiborki spojnik upravlja jednim kompjuterom, a kapetan upravlja sedmim. Krilca energije moraju da budu podeena na promenljive frekvencije pritisaka u 17

stazi; a sam brod biva tiho vitlan iz ove ravni prostora upravo energijom iliriona u svom jezgru. To je ono to su inili Olga i njeni roaci. Ali, upravljanje oblikom i uglom krilca bilo je najbolje prepustiti ljudskom mozgu. To je bio Miev posao, prema kapetanovim nalozima. Kapetan je takoe upravljao zapreavanjem mnogih potkrilanih osobina. Pregradni zidovi kabine bili su prekriveni vrljotinama koje su nainili lanovi ranijih posada. Bio je tu i jedan konturni divan. Mi je podesio induktivnu navlaku u nizu od sedamdeset mikrofaradnih zavojnikih kandenzatora, gurnuo posluavnik u zid i seo. Pasegnuo je za svojim sitnim leima pod potkouljom i dodirnuo utinicu. Ona mu je bila nakalemljena, tamo, na Kuperu, na bazu kimene modine. Prihvatio je prvi povratni kabl koji je pravio omu preko poda da bi nestao u povrini kompjutera i poigrao se njime dok dvanaest noica nije skliznulo u utinicu i ukletilo se. Uzeo je manji utika sa est noica i utaknuo ga u utinicu na donjoj strani svog levog runog zgloba, a drugi u utinicu desnog. Oba radijalna nerva povezao je sa Olgom. Jedna utinica nalazila mu se na zadnjem delu vrata. Zavukao je u nju poslednji utika - kabl je bio masivan i malo mu je cimnuo vrat - i ugledao iskre. Ovaj kabl mogao je da alje impulse direktno u njegov mozak, zaobilazei ulo sluha i vida. Ve je pristizalo tiho zujanje. Dohvatio je i podesio dugme na povrini Olge i zujanje je nestalo. Tavanica, zidovi i pod bili su pokriveni regulatorima. Prostorija je bila dovoljno mala da bi ih veinu mogao dosegnuti sa divana. Ali, kada brod jednom uzleti, on nee vie dodirnuti nijedan regulator, nego e upravljanje krilcem vriti neposredno nervnim impulsima iz svog tela. "Uvek imam utisak da se spremam za Veliki povratak", u uhu mu zazvua Ketinov glas. U svojim kabinama irom broda, dok su se ukljuivali, drugi kiborki spojnici pridruivali su se kontaktu. "Osnova kime uvek se doima kao neprirodno mesto sa koga se vue pupana vrpca. Bolje je biti zanimljiva lutkarska predstava. Da li doista zna kako se radi sa ovom stvari?" "Ako to dosad niisi nauio", ree Mi, "loe po tebe." Idas: "Ovo je predstava o ilirionu..." "...O ilirionu i novi", dopuni Linseos. "Kai, Sebastijane, ta radi sa svojim ljubimcima?" "Iz inije sa mlekom ih hrane." "Sa sredstvima za umirenje", pristie meki Tijin glas. "Oni spavaju sada." Sva svetla se priguie. Kapetan se ukopao. vrljotine, oiljci na zidovima, iezoe. Ostale su samo crvene svetlosti koje su se jurile po tavanici. "Uzbudljiva igra goa", ree Ketin, "kamicima u bojama duge." Mi je petom gurnuo sirinks pod divan i legao. Ispravio je kabl ispod lea i vrata. "Sve ispravno?" Von Rejov glas odjeknu kroz brod. "Otvorite prednja krilca." Miave oi poee da trepere novim vidom... ...vasionska luka: svetlosti preko polja, pukotine lave u kori skonale su u tamnim, ljubiastim treptajima na vrhu spektra. Ali iznad horizonta 'vetrovi' su bili blistavi. "Otvori bono krilce za sedam stepeni." Mi je savio ono to bi bila leva ruka, a bono krilce se spustilo kao krilo liskuna. "Hej, Ketine", proapta Mi. "Zar to nije neto! Pogledaj..." Mi zadrhta, zguren u svetlosnom titu. Olga je preuzela njegovo disanje i rad srca, dok su sinapse kimene modine bile usmerene na radne operacije broda. "Za ilirian, i Princa, i Rubi Red!" uzviknu jedan od blizanaca. "Zaustavi tvoje krilce!" naredi kapetan. "Ketine, pogledaj..." "Lezi i opusti se, Mie", proapta Ketin. "I ja u da uradim ba to i mislim na svoju prolost." Prazni prostor je huao. "Zaista se tako osea, Ketine?" "Moe sve da podnese ako se dovoljno potrudi." "Vas dvojica, pogledajte", zau se Von Rej. Pogledali su. "Ukljuite stazne pomerae." Olgina svetla za trenutak su probola njegov vid. Zatim su nestala; vetrovi su ga pomeli. Bilo je to premetanje sa Sunca. 18

"Zbogom, mesee", proapta Ketin. Mesec je pao u Neptun; Neptun je pao u Sunce. I Sunce je poelo da pada. Pred njima je eksplodirala no. ta je bilo ono najvanije? Zvao se Lork Von Rej, a iveo je u Ekstol parku 12, velikoj kui na brdu: Nova Ark (N. V. 73), Ark. To je bilo ono to biste rekli nekom na ulici kad biste se izgubili, i ta osoba bi vam pomogla da naete svoj dom. Na ulicama Arka bili su postavljeni prozirni titnici protiv vetra, a veeri od aprila do meseca jumbre bile su zbrisane obojenim isparenjima koja su naletala, razbijala se i kolutala se iznad grada na liticama Tonga. Zvao se Lork Von Rej i iveo... Bile su to detinjarije, stvari koje su istrajavale, prve nauene. Ark je bio najvei grad u Federaciji Vlaii. Majka i otac bili su vane osobe i esto na putu. Kada su bili kod kue, govorili su o Zmaju i njegovom glavnom svetu - Zemlji; govorili su o prestrojavanju i izgledima za nezavisnost Spoljnih naseobina. Imali su goste, od kojih je neko bio venik a neko poslanik. Pato je ministar Morgan oenio ujna Sajanu, doli su na veeru. Ministar Morgan dao mu je hologramsku mapu Federacije Vlaii, koja je izgledala kao komad obinog papira, ali kada se pasmatrala pod tenzorskim zrakom bilo je to gledanje kroz prozor noi sa takama svetlosti koje trepere na razliitim rastojanjima i maglinskim gasovima koji se uvijaju. "Ti ivi na Arku, drugoj planeti onog sunca tamo", kazao mu je otac, pokazujui dole, gde je Lork rairio mapu preko kamenog stola uz stakleni zid. Napolju, paukovito drvee tilda uvijalo se na veernjem vetru. "Gde je Zemlja?" Njegov otac se nasmeja, glasno i usamljeno, u trpezariji. "Ne moe je videti na toj mapi. Ona pokazuje samo Federaciju Vlaii." Morgan stavi ruke na deakovo rame. "Ja tebi sledei put doneu mapu Zmaja." Ministar, ije oi su imale oblik badema, smeio se. Lork se okrenu ocu. "Hou da idem do Zmaja!" A zatim ponovo ministru Morganu: "Ja jednog dana do Zmaja hou otii!" Ministar Morgan govorio je kao mnogi u njegovoj koli u Kozbiju, kao ljudi na ulici koji su mu pomogli da nae svoj dom kada se izgubio u svojoj etvrtoj godini (ali ne kao njegov otac ili ujna Sajana), a mama i tata bili su tako strano uzrujani. ("Toliko smo brinuli! Mislili smo da su te oteli. Ali, ne sme da ide onim kartaroima na ulici - ak i ako te dovedu kui!") Njegovi su se roditelji smejali kad im je tako govorio, ali sada im nije bilo smeno, jer im je ministar Morgan bio gost. Njegov otac zaguna. "Mapa Zmaja! To je sve to mu treba. Oh da, Zmaja!" Ujna Sajana se smejala; onda su se nasmejali i majka i ministar Morgan. iveli su na Arku, ali su esto velikim brodovima odlazili na druge svetove. Imali ste kabinu gde ste mogli prei rukom ispred obojenih tabli i dobiti za jelo sve to biste bilo kad poeleli, ili ste se mogli spustiti do posmatrake palube i gledati vetrove praznog prostora prenete u vidljive are svetlosti preko mehuraste tavanice, koji su mlatili bojama meu zvezdama koje su proticale - i znali ste da idete bre i bre od bilo ega. Ponekad su njegovi roditelji odlazili do Zmaja, na Zemlju, u gradove koji su se zvali Njujork i Peking. Pitao se kada e ga povesti sa sobom. Ali, svake godine, poslednje sedmice meseca saluarija, na jednom od velikih brodova odlazili su do jo jednog sveta koga nije bilo na mapi. Zvao se Nova Brazilija i nalazio se u Spoljnim naseobinama. iveo je i u Novoj Braziliji, na ostrvu Sao Orini, jer su njegovi roditelji tamo imali kuu blizu rudnika. Prvi put je imena Prine i Rubi Red uo u kui na Sao Oriniju. Leao je u tami, vritei da upale svetlo. Njegova majka je najzad dola, odgurnula mreu protiv insekata (ona nije ni bila potrebna, jer je kua imala sonike za otklanjanje siunih malih bubica koje bi vas napolju povremeno ujele, usled ega biste se asovima udno oseali, ali je majka volela da bude sigurna). Podigla ga je. "! ! Dobro je. Zar nee da spava? Sutra je zabava. Doi e Princ i Rubi. Zar ne eli da se sa njima poigra na zabavi?" Nosila ga je po deijoj sobi, zaustavivi se da pritisne zidni prekida pored vrata. Tavanica je poela da se okree sve dok polarizovano okno nije postalo prozrano. Kroz palmino lie koje je obavijalo krov, dvostruki mesec pljuskao je narandastu svetlost. Ponovo ga je poloila u postelju i pomilovala mu raupanu, crvenu kosu. asak zatim, pola je napolje. "Nemoj to da iskljui, mama!" 19

Sklonila je ruku s prekidaa. Nasmeila mu se. Osetio je da mu je toplo i obrnuo se da bi kroz zapleteno lie zurio na mesece. Princ i Rubi Red poticali su sa Zemlje. Znao je da su roditelji njegove majke bili na Zemlji, u dravi koja se zvala Senegal. Praroditelji njegovog oca, takoe su bili sa Zemlje. Iz Norveke. Von Rejovi, plavi i buni, ve generacijama su pekulisali u Vlaiima. Nije znao ime pekuliu, ali mora da je bilo uspeno. Njegova porodica posedovala je rudnik iliriona, koji je radio neposredno iza severnog vrha Sao Orinija. Njegov otac se ponekad alio da e ga postaviti za malog poslovou rudnika. 'pekulisanje' je po svoj prilici bilo to. A meseci su polako plovili; spavalo mu se. Ne sea se da je bio predstavljen plavookom, crnokosom deaku s proteznom desnom rukom, niti njegovoj vretenastoj sestri. Ali, seao se njih troje - sebe, Princa i Rubi - kako su se sledeeg popodneva zajedno igrali u vrtu. Pokazao im je mesto iza bambusa gde su se mogli uzverati u isklesana kamena usta. "ta je ono?" upitao je Princ. "To su zmajevi", objasnio je Lork. "Ne postoje zmajevi", rekla je Rubi. "To su zmajevi. Tako kae otac." "Oh." Princ je svojom lanom rukom dohvatio za donju usnu i podigao se. "emu slue?" "Vere se u njih. Pasle moe da se spusti. Otac kae da su ih isklesali ljudi koji su pre nas ovde iveli." "Ko je ovde ranije iveo?" upitala je Rubi. "I ta su hteli sa zmajevima? Pomozi mi da se popnem, Prine." "Mislim da su aavi." Princ i Rubi stajali su izmeu kamenih onjaka iznad njega. (Kasnije su nauili da su 'ljudi koji su ovde ranije iveli' bili rasa u Spoljnim naseobinama koja je izumrla pre dvadeset hiljada godina; njihove su ih klesarije nadivele, i na tim poruenim temeljima Van Rej je podigao svoju palatu.) Lork je skaio prema eljustima, zakaio se prstima za donju usnu i poeo da se penje. "Prui mi ruku!" "Samo trenutak", ree Princ. Zatim, polako, spustio je cipelu na Lorkove prste i prignjeio ih. Lork je zahripao i pao na tlo, uhvativi se za ruku. Rubi se kikotala. "Hej!" Ogorenje je zatreperilo, zbunjenst navrla. Bol mu je dobovala kroz zglob. "Nije trebalo da se ruga njegovoj ruci", ree Rubl. "On to ne voli." "A?" Lork je po prvi put direktno pogledao metalnu i plastinu kandu. "Nisam se tome rugao!" "Jesi", mirno ree Princ. "Ne volim one koji mi se rugaju." "Ali, ja..." Sedmogodinji Lorkov um pokuao je da razume ovu iracionalnost. Ponovo je ustao. "ta to ne valja s tvojom rukom." Princ se spustio na kolena, ispruio ruku i zanjihao Lorkovu glavu. "Pogledaj...!" Skoio je unazad. Mehaniki krak se tako brzo pokrenuo da je vazduh zaitao. "Nemoj nikada vie da pominje moju ruku! Sa njom je sve u redu! Sasvim u redu!" "Ako prestane da mu se ruga", zakljui Rubi, gledajui nabor na vrhu kamenih usta, "on e ti biti prijatelj." "Pa, u redu", ree Lork oprezno. Princ se nasmei. "Pa, onda smo ve prijatelji." Imao je veoma bledu kou i male zube. "U redu", ree Lork. Odluio je da ne voli Princa. "Ako bude kazao neto kao 'hajde da se rukujemo'", ree Rubi, "on e te izmlatiti. A on to moe, mada si vei od njega." Ili od Rubi. "Hajde, popni se", ree Princ. Lork se uzverao u usta, pored drugo dvoje dece. "ta sada da uradimo?" zapita Rubi. "Da se spustimo?" "Odavde moe da gleda vrt", predloi Lork, "i posmatra zabavu." "Ko to voli da gleda staru zabavu?" upita Rubi. "Ja volim", ree Princ. 20

"Oh", napravi Rubi. "Voli. Pa, onda u redu." Iza bambusa, gosti su se etali po vrtu. Blago su se smejali, razgavarali su o najnovijoj psihorami, politici, pili iz dugih aa. Njegov otac stajao je pored fontane, iznosei nekolicini osoba svoje miljenje o predloenoj nezavisnosti Spoljnih naseobina - najzad, tu je imao dom i morao je da bude u toku stvari. Bila je to godina kada je na ministra Morgana izvren atentat. Mada je Andervud bio uhvaen, jo su kolale teorije o tome koja je stranka odgovorna. ena sa srebrnom kosom koketirala je sa mladim parom koji je doao sa ambasadorom Selvinom, takoe roakom. Aron Red, naoit, pravi gospodin, pritesnio je tri mlade dame i popovao im o moralnoj degeneraciji mladei. Majka se kretala meu gostima, eui travu rubom haljine crvene boje, a iza nje je brujao bife. Povremeno je zastajkivala, da bi ponudila kanape, pia, kao i svoje miljenje o predlozima za novo prestrojavanje. Sada, godinu dana posle fenomenalno popularnog uspeha, inteligencija je tohu-bohus prihvatila kao legitimnu muziku; tandrkajui ritmovi kotrljali su se preko utrine. Svetlosna skulptura u uglu uvijala se, treperila, rasla sa zvucima. Onda se njegov otac buno nasmeja, tako da ga svi pogledae. "ujte ovo! ujte ta mi je Lusuna kazao!" Drao je za rame jednog studenta koji je doao sa mladim parom. Von Rejovo hvalisanje oigledno je mladog oveka podstaklo na prepirku. Otac je pokretima traio da to ponovi. "Samo sam rekao da ivimo u dobu kada su ekonomske, politike i tehnoloke promene naruile itavu kulturnu tradiciju." "Milostivi gospodaru", nasmeja se ena sa srebrnom kosom, "da li je to sve?" "Ne, ne!" Otac odmahnu rukom. "Moramo da ujemo ta misli mlada generacija. Nastavite, gospodine." "Ne postoji nikakav rezervoar nacionalne ili svetske solidarnosti, ak ni na Zemlji, centru Zmaja. Poslednjih pet-est generacija videlo je takve seobe naroda sa sveta na svet kakvih vie nee biti. Ovo pseudomeuplanetsko drutvo koje teko da je izmenilo bilo koju pravu tradiciju, mada je veoma privlano, potpuno je prazno i prikriva neverovatnu zbrku dekadencije, spletki, korupcije..." "Doista, Lusuna", ree mlada supruga, "tvoja stipendija dolazi do izraaja." Upravo je uzela drugo pie na podsticaj ene sa srebrnom kosom. "...i gusarenja." (Sa poslednjom reju, to su ak i tri deteta, koja su uala u ustima isklesanog gutera, mogla rei na osnovu izraza lica gostiju; Lusuna je otiao predaleko.) Majka je dola preko utrine, eui travu donjim delom crvenog haljetka sa zlatnim nitnama. Ispruila je ruku prema Lusuni, smeei se. "Hajde, nastavimo ovo socijalno ispitivanje za vreme veere. Imamo potpuno korumpiran mango-bongoou, sa tradicionalnim loso ye mbiji a meza i dekadentni mpati a nsengo." Njegova je majka za zabave uvek pravila tradicionalna senegalska jela. "A ako penica bude saraivala, zavriemo sa uasnim pseudomeuplanetskim tiba yoka flambe." Student je pogledao oko sebe, osetio da se oekuje njegov smeh, pa se bre-bolje nasmejao. Drei studenta pod ruku, majka ih je sve povela na veeru... "Nije li mi neko rekao da ste dobili stipendiju Univerziteta Zmaj na Kentauru? Mora da ste bili vrlo bistri. Vi ste sa Zemlje, sudei po naglasku. Iz Senegala? Pa, i ja sam! Iz kog grada...?" A otac, oraspoloen, zagladio je kosu boje hrasta i poao za grupom u trpezariju, paviljon sa aluzinama. Na kamenom jeziku, Rubi ree svome bratu: "Mislim da ne treba to da ini." "to da ne?" upita Princ. Lork se osvrnu na brata i sestru. Princ je s poda zmajevih usta pokupio kamen svojom mehanikom rukom. Na suprotnoj strani travnjaka nalazio se kavez sa belim ubastim papagajima koje je majka donela sa Zemlje prilikom poslednjeg putovanja. Princ naniani. Metal i plastika se zamutie. Dvanaest metara dalje, ptice zakretae i rasprie se po kavezu. Kada je jedna pala na pod, Lork je ak i na tolikom rastojanju mogao da vidi krv na njenom perju. "Upravo ona na koju sam nianio." Princ se osmehnu. "Hej", uzviknu Lork. "Majka nee..." Ponovo je pogledao mehaniki dodatak na patrljku privezan za Prinevo rame. "uj, ti bolje baca sa..." "Pazi." Crne Prineve vee spustie se na reckava plava stakalca. "Rekao sam ti da se ne ruga mojoj ruci, je l' jesam?" Ruka se povukla, i Lork je uv motore - vrrr, klik, vrrr - u lanku i laktu. 21

"Nije on kriv to je tako roen", ree Rubi. "Neutivo je praviti primedbe na raun svojih gostiju. Aron kae da ste svi vi odavde varvari, Zar ne, Prine?" "Tano tako." Spustio je ruku. U vrtu se zau glas preko zvunika: "Deco, gde ste? Doite na veeru. Pourite." Spustili su se i proli kroz bambusovu trsku. Lork je otiao u postelju jo uzbuen zabavom. Leao je pod dvostrukom senkom palmi nad tavanicom deje sobe, prozranom od prethodne noi. apat: "Lore!" A zatim: "! Nemoj tako glasno, Prine." Onda malo blae: "Lore?" Odgurnuo je mreu i uspravio se u postelji. Utisnuti u plastini pod, sijali su tigrovi, slonovi i majmuni. "ta hoete?" "uli smo kako odlaze kroz kapiju." Princ je sijao u kratkim pantalonama na vratima deje sobe. "Gde su otili?" "Hteli bismo i mi da odemo", ree Rubi. "Gde su otili?" ponovo upita Princ. "U grad." Lork je ustao i zakoraio preko sijajue menaerije. "Mama i tata uvek svoje prijatelje vode dole, u selo, kad dou za praznike." "A ta rade?" Princ se nagnuo preko dovratka. "Idu... pa, idu u grad", Neznanje je smenilo ljubopitstvo. "Zavarali smo dadilju", ree Rubi. "Nije vam ba najbolja; bilo je lako. Ovde je sve tako staromodno. Aron kae da samo varvari sa Vlaia mogu da misle da je ovde lepo iveti. Hoe li nas povesti da vidimo gde su otili?" "Pa, ja..." "Hoemo da idemo", ree Rubi. "Zar ne eli i ti da vidi?" "U redu." Nameravao je da odbije. "Moram da obujem sandale." Ali, deja radoznalost i elja da vide ta odrasli ine kad su deca odsutna, stvarala je temelje na kojima se um mladih, a kasnije odraslih odravao. Vrt je uborio oko kapije. Brava se danju uvek otvarala na pritisak Lorkove ruke, ali se on ipak iznenadio kad se zanjihala i sada. Put se probijao u vlanu no. Pored stena i preko vode, jedan niski mesec pretvarao je kopno u jezik slonovae obmotan morem. Kroz drvee, svetlosti sela palile su se i gasile, kao kontrolna ploa na kompjuteru. Sa bojom krede pod visokim manjim mesecom, stene su oiviavale drum. Kaktus je pruao trnovite lopatice ka nebu. Kada su stigli do prvih gradskih kafana, Lork ree 'zdravo' jednom od rudara koji je sedeo za stolom ispred vrata. "Mali senjar." Rudar klimnu glavom. "Znate li gde su moji roditelji?" upita Lork. "Proli su ovuda", slegnu ramenima, "dame u finoj odei, mukarci u prslucima i tamnim kouljama. Proli su pre pola sata ili sat." "Kojim jezikom govori?" upita Princ. Rubi se zakikota. "Razume to?" Jo jedno saznanje porazi Lorka: on i njegovi roditelji su sa metanima Sao Orinija govorili potpuno razliitim sklopom rei nego kad su razgovarali meu sobom i sa svojim gostima. Nauio je nerazgovetan dijalekt portugalskog pod mirkajuim svetlom hipno-uitelja u magli ranog detinjstva. "Gde su otili?" ponovo zapita. Rudar se zvao Tavo. Tokom jednog meseca prethodne godine, kada je rudnik bio zatvoren, on je bio utaknut u jednu od zveckavih vrtlarki koja je ureivala park iza kue. Tupavi odrasli i bistra deca stvaraju naroito trpeljivo prijateljstvo. Tavo je bio prljav i glup; Lork je to prihvatio. Ali, njegova majka je to prijateljstvo dokrajila kada se, prole godine, vratila iz sela i rekla da je videla kako je Tavo ubio oveka koji je omalovaavao njegovu vetinu pijenja. "Hajde, Tavo. Kai mi gde su otili?" 22

Tavo slegnu ramenima. Insekti su udarali u svetlea slova iznad vrata kafane. Krep-papir, koji je ostao od Festivala nezavisnosti, lelujao se sa atorskih direka. Bila je to godinjica Nezavisnosti Vlaia, ali su rudari to ovde proslavljali radi sebe i radi majke i oca. "Zna li gde su otili?" upita Princ. Tavo je pio kiselo mleko iz jedne naprsle olje, zajedno sa rumom. Potapao se po kolenu, pa je Lork, bacivi pogled na Princa i Rubi, seo na njega. Brat i sestra se pogledae iznenaeno. "Sedite i vi", ree Lork. "Na stolice." Oni sedoe. Tavo prui Lorku svoje kiselo mleko. Lork popi polovinu, pa ga dodade Princu. "Hoe malo?" Princ podie olju do usta, ali onda oseti miris. "Ti ovo pije?" Namrtio se i naglo vratio olju. Lork podie au sa rumom. "Moda bi vie voleo...?" Ali, Tavo uze au iz njegovih ruku. "Nije to za tebe, mali senjor." "Tavo, gde su mi roditelji?" "Tamo, u umama, na Alonzinom." "Odvedi nas, Tavo?" "Koga?" "Hoemo da ih vidimo." Tavo promisli. "Ne moemo ii ako nemate novca." Razbaruio je Lorkovu kosu. "Hej, mali senjor, ima li novca?" Lork izvadi nekoliko novia iz depa. "Nije dovoljno." "Prine, imate li ti i Rubi neto para?" Princ je imao dve alfa-funte u kratkim pantalonama. "Daj ih Tavu." "Zato?" "Da bi nas odveo da vidimo nae roditelje." Tavo isprui ruku i uze novac od Princa, pa podie obrve videvi koliko je to. "Hoe li mi to dati?" "Ako nas odvede", ree mu Lork. Tavo zagolica Lorka po stomaku. Smejali su se. Previvi jednu novanicu, Tavo je stavi u dep. Zatim porui jo jedan rum i kiselo mleko. "Mleko je za tebe. Neto za tvoje prijatelje?" "Hajde, Tavo. Rekao si da e nas odvesti." "Uuti", naredi rudar. "Razmiljam da li bi uopte trebalo da idemo tamo. Zna da moram da se utaknem zbog energije, za rad sutra ujutro." Lupkao je po utinici na lanku ruke. Lork je sipao so i biber u mleko i pijuckao ga. "Hou malo da probam", ree Rubi. "Strano smrdi", ree Princ. "Ne treba to da pije. Hoe li da nas odvede?" Tavo je rukom dozvao vlasnika kafane. "Da li je mnogo sveta otilo na Alonzin noas?" "Petak je, no zar ne?" odgovori vlasnik. "Deak hoe da ga tamo odvedem", ree Tavo, "za vee." "Vodi Von Rejovog deaka do Alonzinog?" Vlasnikova skerletna belega od roenja se izvi: "Njegovi roditelji su tamo." Tavo slegnu ramenima. "Deko hoe da ih tamo odvedem. Ree mi da ih odvedem, zna? A to e biti zanimljivije, nego sedeti ovde i cmekati crvene stenice." Savio se, zavezao kaieve svojih odbaenih sandala i obesio ih oko vrata. "Hajdemo, mali senjor. Reci jednorukom deku i devojici da se lepo ponaaju." Pri pomenu Prineve ruke, Lork se trgnu. "Polazimo." Ali, Princ i Rubi nisu razumeli. "Idemo", objasni Lork, "gore, do Alonzinoga." "ta je Alonzino?" 23

"Je li to kao mesta na kojiima Aron uvek nalazi lepe ene u Pekingu?" "Nemaju oni ovde nita to lii na Peking", ree Princ. "Blesavo. Nemaju ak nita to slii Parizu." Tavo posegnu i uze Lorkovu ruku. "Dri se blizu. Reci i svojim prijateljima da se dre blizu." Tavova ruka bila je sva znojava i uljevita. Dungla je gakala i itala preko njih. "Gde idemo?" upita Princ. "Da vidimo majku i oca." Lorkov glas je zvuao neizvesno. "Do Alozinog." Tavo se osvrnu na ove rei i klimnu glavom. Zatim pokaza kroz drvee iarano senkama dva meseca. "Je li daleko, Tavo?" Tavo pljesnu Lorkov vrat, ponovo ga uze za ruku i krenu. Na vrhu brda, istina: svetlost je curila ispod ivice jednog atora. Grupa ljudi alila se i pila, sa jednom debelom enom koja je izala da udahne sve vazduh. Lice i ramena bili su joj vlani. Grudi su joj se presijavale pod narandastim svetlom. Uvrtala je svoju pletenicu. "Stanite", proapta Tavo. Gurnuo je decu natrag. "Hej, zato..." "Moramo ovde da stanemo", Lork prevede Princu, koji je koraknuo za rudarom. Princ je pogledao okolo, pa se vratio do Lorka i Rubi. Poto je okupio sve troje, Tavo zadra rafijom pokrivenu bocu koja je ila iz ruke u ruku. "Hej, Alonza, da li su senjori Von Rej...?" Palcem je pokazao na ator. "Ponekad naiu. Neki put dovedu i svoje goste", ree Alonza. "Ponekad ele da vide..." "Sada", prekinu je Tavo. "Da li su sada ovde?" Uzela je bocu i klimnula glavom. Tavo se okrenu i rukom prizva decu. Praen opreznima bratom i sestrom, Lork je priao i stao pored njega. Mukarci su nastavili da priaju nejasnim glasovima, prekidanim vriskom i smehom koji su dopirali ispod cerade. No je bila topla. Boca je jo tri puta prola ukrug. Lork i Rubi su malo povukli. Poslednji put je i Princ, mada pravei grimasu, takoe otpio. Konano, Tavo gurnu Lorkovo rame. "Unutra." Tavo je morao da se sagne ispod niskih vrata. Lork je bio najvii od dece, i gornji deo njegove glave dodirivao je platno. Jedna lampa visila je sa sredinog stuba: jak odsjaj na krovu, jaka svetlost na koljci jednog uha, na rubu nozdrva, na crtama starih lica. Jedna glava povukla se u masu, isterujui smeh i psovke. Jedna vlana usta svetlucala su kad se grli boce spustio. Razbaruena, znojava kosa. U galami, neko je zazvonio. Lork je osetio kako mu uzbuenje pecka dlanove. Ljudi su poeli da se sputaju u uanj. Tavo je unuo. Za njim Princ i Rubi. Isto je uinio i Lork, ali se drao za Tavovu vlanu kragnu. U jednoj jami, ovek u visokim izmama trupkao je napred-nazad, dajui znak gomili da sedne. Na drugoj strani, iza ograde, Lork iznenada prepozna enu srebrne kose. Naginjala se nad rame senegalskog studenta, Lusune. Kosa joj je bila prilepljena na elo kao zamreni i uvijeni noevi. Student je otvorio koulju. Njegov prsluk je bio nestao. Jamar je ponovo povukao konopac zvona. Zrak rore pao je na njegovu sjajnu ruku i tako ostao, uprkos tome, to je mahao i vikao na gomilu; sada je on udario smeom pesnicom u tanki zid, da bi utiao masu. Izmeu dasaka ograde virio je novac. Opklade su bile natrpane meu daske. Kada je pogledao niz ogradu, Lork malo dalje ugleda mladi par. Mladi je bio nagnut, pokuavajui da joj neto kae. Kopa je gacao preko zgnjeenih ljuski i perja. izme su mu bile crne do kolena. Kad se gomila gotovo utiala, priao je blioj strani jame, gde Lork nije mogao da vidi, sagnuo se... Vrata kaveza se zalupie. Sa uzvikom, kopa skoi na preagu i zgrabi sredini stub. Gledaoci uzviknue i uskomeae se. Oni koji su uali, poeli su da ustaju. Lork je pokuao da se probije napred. Preko jame, video je kako njegov otac ustaje, sa znojavim licem usukanin ispod plave kose; Von Rej zamahnu pesnicom prema areni. Majka, sa rukom na svom vratu, nasloni se na njega. Ambasador Selvin pokua da se progura izmeu dvojice rudara, viui na ogradi. "Eno ga, Aron!" uzviknu Rubi. "Nije!" odbrusi Princ. 24

Sada je toliko mnogo ljudi stajalo da Lork nije vie nita mogao da vidi, Tavo je ustao i poeo vikati na gomilu da sedne, dok mu neko nije dodao bocu. Lork se pomerio ulevo da bi mogao da vidi; zatim udesno, kada mu je vidik na levoj strani bio zaklonjen. Neodreeno uzbuenje tuklo mu je u grudima. Kopa je stajao na preagi iznad gomile. Skoivi, udario je ramenom lampu, tako da su senke zatitrale na ceradi. Nagnut nad stub, mrtio se na klateu svetlost i protrljao kvrgave ruke. Onda je primetio paperje. Paljivo ga je skinuo, zatim poeo da pretrauje po rutavim grudima, po ramenima. Buka je eksplodirala na rubu jame, prekinula se pa se pretvorila u urlik. Neko je prslukom vitlao kroz vazduh. Ne naavi nita, jamar se ponova nasloni na stub. Uzbuen, opinjen, Lork je oseao muninu od ruma i smrada. "Dodi", doviknu Princ, "popnimo se odakle moemo da vidimo!" "Mislim da ne bi trebalo", ree Rubi. "to da ne!" Princ je zakoraio napred. Ali, izgledao je uplaen. Lork se klatio ispred njega. A onda, neko ga epa za ruku, od ega se zaneo. "ta radi ovde?" Von Rej, ljut i zbunjen, teko je disao. "Ko ti je rekao da moe ovamo dovesti ovu decu!" Lork pogleda okolo, traei Tava. Nije ga bilo. Aron Red stie za njegovim ocem. "Rekao sam ti da treba nekoga da ostavimo sa njima. Tvoje dadilje tamo toliko su staromodne. Svako bistro dete moglo je to da udesi!" Von Rej se hitro okrenu. "Oh, deca su savreno u redu. Ali Lork zna da ne treba da izlazi uvee sam!" "Odveu ih kui", ree majka, prilazei. "Nemoj se ljutiti Arone. S njima je sve u redu. Strano mi je ao, zaista." Okrenula se deci. "ta vam bi da doete ovamo?" Rudari su se okupili da bi posmatrali. Rubi poe da plae. "O boe, ta je sad?" Majka je izgledala uznemireno. "Sa njom je sve u redu", ree Aron Red. "Zna ona ta e se desiti kada je budem odveo kui. Znaju oni kada pogree." Rubi, koja nije razmiljala o tome ta e se desiti, poe iskreno da plae. "Zato o ovome ne porazgovaramo sutra ujutro." Majka baci na Von Reja oajniki pogled. Ali, otac je bio previe zbunjen Rubinim plaem i zbog Lorkovog prisustva ustruavao se da odgovori. "Dobro, Dana, povedi ih kui." Pogledao je navie da vidi rudare koji su posmatrali. "Vodi ih kui odmah. Hajde, Arone, ti ne treba da brine." "Ovamo", ree majka. "Rubi, Prine, dajte mi ruke. Hajde Lore, idemo pravo..." Majka prui prema deci ruke. Onda Princ potegnu prateznom rukom i cimnu... Majka vrisnu, zanjiha se napred, slobodnom rukom udarajui po lanku njegove ruke. Metalni i plastini prsti zatvorili su se oko njenih. "Prine!" Aron je pruio ruku da ga uhvati, ali se deak izmakao, izvio i pretrao preko poda. Majka je kleknula na prljavi pod, drhtei, isputajui tihe jecaje. Otac ju je uhvatio za ramena. "Dana! ta je uradio? ta se desilo?" Majka je odmahnula glavom. Princ je trao pravo prema Tavu. "Uhvati ga!" uzviknu otac na portugalskom. Aron se prodera: "Prine!" Na uzvik, deak presta da se opire; klonuo je u Tavovom naruju. Lice mu je bilo belo. Majka se ponovo uspravila, grei lice na oevom ramenu. "...i jednu od mojih belih ptica..." Lork je uo njen glas. "Prine, doi ovamo!" naredi Aron. Princ je hodao unatrag, pokretima isprekidanim i naelektrisanim. "A sada", zakljui Aron, "vrati se kui sa Danom. ao joj je to je pomenula tvoju ruku. Nije elela da te uvredi." Majka i otac zapanjeno pogledae Arona. On se o krenu prema njima. Bio je mali rastom. Jedino crveno to je imao, koliko je Lork mogao da vidi, bili su uglovi u njegovim oima. "Vidite", Aron je izgledao umoran, "ja nikada ne pominjem njegov deformitet. Nikada." Izgledao je ljut. "Ne elim da se 25

osea padreenim. Ne doputam nikom uopte da ukae da je razliit. Nikada o tome ne smete govoriti pred njim, znate. Apsolutno nikada." Otac htede neto da kae. Ali spreila ga je prvobitna zbunjenost. Majka pogleda tamo-amo, izmeu dva mukarca, pa svoju ruku. Obuhvatila ju je drugiim dlanom i gladila je. "Deco", ree ona. "Doite sa mnom." "Dana, jesi li sigurna da si..." Majka ga presee pogledom. "Poite sa mnom, deco", ponovi. Napustili su ator. Tavo je bio napolju. "Idem sa vama, senjora. Vratiu se sa vama kui, ako elite." "elim, Tavo", ree majka. "Hvala vam." Drala je ruku preko tkanine na stomaku. "Taj deko sa gvozdenom rukom." Tavo zatrese glavom. "I devojka, i va sin. Doveo sam ih ovde, senjora. Ali, traili su to od mene, znate. Rekli su mi da ih dovedem ovamo." "Razumem", ree majka. Ovog puta nisu ili kroz dunglu, nego su izabrali iri put koji je vodio preko sputalita odakle su akvaturbi odvozili rudare u podmorske rudnike. Visoki obrisi ljuljali su se u vodi, bacajui dvostruke senke na talase. Kada su doli do kapije parka, Lorku je iznenada pozlilo. "Dri mu glavu, Tavo", naloi majka. "Vidi, Lore, ovo uzbuenje nije dobro za tebe. I opet si pio to mleko. Osea li se malo bolje?" Nije spomenuo rum. Miris u atoru, kao i miris koji je lebdeo oko Tava, uvao je njegovu tajnu. Princ i Rubi su ga utke posmatrali, povremeno se pogledajui. Na spratu, majka je dovela dadilju u red i obezbedila Princa i Rubi u njihovoj sobi. Najzad, dola je u spavau sobu. "Da li te ruka jo boli, mama?" upitao je s leaja. "Boli. Nita nije slomljeno, ni sama ne znam kako. Upotrebiu mediko-aparat im napustim tvoju sobu." "Hteli su da idu!" izlete Lorku. "Rekli su da hoe da vide gde ste svi vi otili." Majka sede na postelju i poe da mu trlja lea nepovreenom rukom. "A nisi li i ti hteo malkice da vidi?" "Jesam", ree on posle kraeg zastoja. "To sam i mislila. Kako ti je u stomaku? Nije me briga ta oni kau, i jo mi nije jasno kako ti to kiselo mleko moe koristiti." On jo nije spomenuo rum. "Sada spavaj." Otila je iz deje sobe. Ostalo mu je u seanju da je dodirnula prekida. Ostao mu je u seanju mesec koji je tamnio kroz obrtni krov. Lork je Princa Reda uvek dovodio u vezu sa dolaskom i odlaskom svetlosti. Leao je nag pored bazena za plivanje na krovu, spremajui se za ispit iz petrologije, kada su skerletni listovi na stenovitom ulazu zatreperili. Nebeska svetlost zabua sa vetrom napolju; tornjevi Arka bili su iskrivljeni iza svetlucavog leda. "Tata!" Lork je iskljuio itaa i ustao. "Hej, bio sam trei u vioj matematici. Trei!" Von Rej, u ogrtau oivienom krznom, stupi kroz lie. "Imam utisak da ti misli da sada ui. Ne bi li lake bilo u biblioteci? Kako moe ovde da se koncentrie, pored svih tih elemenata koji odvraaju panju?" "Petrologija", ree Lork, pridravajui svoj magnetofon za beleke. "Ne moram da se za nju stvarno pripremam. Ve sam dobio odline ocene." Tek u poslednjih nekoliko godina Lork je nauio da se opusti pred zahtevima svojih roditelja za savrenstvom. Nauivi, otkrio je da su zahtevi sada bili ritualni i prolazni, i davao je maha komunikaciji ako bi oni pristali da odu u etnju. "Oh", ree njegov otac. "Jesi." Onda se nasmei. Led na njegovoj kosi istopio se kada je razvezao ogrta. "Bar si uio, umesto da puzi kroz utrobu Kalibana." "To me podseti, tata. Prijavio sam ga za regatu Novog Arka. Hoete li ti i mama doi da vidite fini?" 26

"Ako budemo mogli. Zna da se majka u poslednje vreme ne osea dobro. Ovo poslednje putovanje bilo je malo grubo. A ti je brine svojim trkama." "Zato? Nisam dozvolio da mi to ometa uenje." Von Rej slegnu ramenima. "Ona misli da je to opasno." Odloio je ogrta na stenu. "itali smo o tvojoj pobedi u Trantoru, prolog meseca. estitam. Ona moda brine o tebi, ali je bila ponosna kao jarebica kada je onom umalom klubu ena mogla da kae da si joj sin." "eleo sam da ste tamo." "Hteli smo da budemo, ali nije bilo mogue skratiti putovanje za mesec dana. Imam neto da ti pokaem." Lork je iao sa ocem du potoia koji je krivudao od bazena. Von Rej je prebacio ruku preko ramena svoga sina kada su poli stepenicama koje su se sputale pored vodopada u kuu. Pod njihovom teinom, stepenice poee da se sputaju. "Putovanje smo prekinuli na Zemlji. Proveli, smo dan sa Aron Redom. Mislim da si ga upoznao davno. Red-ift limited?" "Tamo, u Novoj Braziliji", ree Lork. "U rudniku." "Zar se sea neeg tako davnog?" Stepenice su nastavile vodoravno i prenele ih preko staklene bate. ubasti papagaji su iskakutali iz bunja, udarili na prozirni zid gde je sneg leao sa spoljne strane donjih ploa, zatim polegali u bulke, otkidajui latice na pesak. "Princ je bio sa njim. Momak tvog uzrasta, moda neto stariji." Lork je maglovito znao ta je Princ tih godina radio, jer dete poznaje delatnost dece prijatelja svojih roditelja. Neko vreme pre toga, Princ je za kratko vreme etiri puta menjao kolu, ak do Vlaia stigla su govorkanja da je samo bogatstvo Red-ift-limited spreavalo da ovi prelasci ne dobiju pravi naziv - iskljuenje. "Seam ga se", ree Lork. "Imao je samo jednu ruku." "On sada nosi rukavicu do ramena, sa draguljima ukraenom trakom na vrhu. To je veoma upeatljiv mladi. Rekao je da te se sea. Tamo ste zapali u nevolju, ili takvo neto. Izgleda da se bar on malo primirio." Lork zadrhta pod rukom svoga oca i zakorai na bele zastirke ratrkane po zimskoj bati. "ta to hoe da mi pokae?" Otac prie jednom od video stubova. Bio je to prozirni stub, metar debeo, koji je podupirao prozrani krov sa kapitelom od crvenog stakla. "Dana, hoe li da pokae Lorku ta si mu donela?" "Samo trenutak." Figura njegove majke pojavi se u stubu. Sedela je u fotelji labueg oblika. Uzela je zelenu tkaninu sa oblinjeg stola i otvorila je na proivenom brokatu njenog preklopa. "Divni su!" uzviknu Lork. "Gde si nala sedmougaoni kvarc?" Kamenovi, u osnovi silicijum, oblikovali su se pod geolokim pritiscima tako da je u svakom kristalu, velikom kao deja pesnica, svetlost proticala du izlomljenih plavih linija unutar iskrzanih oblika. "Uzela sam ih kada smo se zaustavili na Labudu. Boravili smo blizu Rasprskavajue pustinje Kral. Mogli smo ih videti sa prozora naeg hotela kako blete, iza zidova grada. Bio je to velianstven prizor, kao to ga uvek opisuju. Jedno popodne, kad je tvoj otac bio odsutan zbog neke konferencije, otila sam na izlet. Kad sam ih ugledala, pomislila sam na tvoju zbirku i kupila ih za tebe." "Hvala." Nasmeio se figuri na stubu. Ni on ni njegov otac etiri godine nisu videli majku lino. Kao rtva jedne degenerativne mentalne i fizike bolesti, zbog koje je esto postajala nekomunikativna, povukla se u svoj apartman u kui, sa svojim lekovima, dijagnostikim kompjuterima, kozmetikim preparatima, mainama za gravotermiju i itanje. Ona - ili ee jedan od njenih androida programiranih na njenu optu shemu reakcija - pojavljivala se u videostubovima i pokazivala oblije svog normalnog izgleda i linosti. Na isti nain, posredstvom androidskih i telegramskih izvetaja, ona se 'pridruivala' Von Reju na njegovim paslovnim putovanjima, dok je njeno fiziko prisustvo bilo vezano za maskirane, izolovane prostorije u koje nikome nije bio dozvoljen pristup, izuzev psihotehniaru koji je tiho dolazio jednom meseno. "Divni su", ponovio je, zakoraivi blie. "Ostaviu ih u tvojoj sobi veeras." Svojim crnim prstima podigla je jedan i okrenula ga. "Opinjavaju me. Gotovo hipnotiki." "Ovamo." Von Rej se vratio jednom od ostalih stubova. "Imam jo neto da ti, pokaem. Aron je, izgleda, uo za tvoje zanimanje za trke i saznao kako si u tome uspean." Neto se formiralo u drugom stubu. "Dvojica njegovih inenjera upravo su razvili novi jonski spariva. Rekoe da je preosetljiv za 27

komercijalnu upotrebu i da ne bi imali rauna da ga proizvode serijski. Ali, Aron smatra da bi nivo reagovanja bio odlian za male trkake amce. Ponudio sam novac za njega. Nije hteo ni da uje; alje ti ga na poklon." "Stvarno?" Lork je osetio kako mu uzbuenje nadjaava zauenost. "Gde je?" U stubu, jedan sanduk leao je u uglu utovarne platforme. Ograda jaht-marine Nea Limani iezavala je u daljini, izmeu upravljakih kula. "Tamo napolju?" Lork sede u zelenu lealjku koja je visila sa tavanice. "Dobro! Pogledau ga veeras kad siem. Moram jo da naem posadu za trku." "Ti jednastavno pokupi sebi posadu od ljudi koji besposlie na kosmodramu?" Majka zatrese glavom. "To me uvek brine." "Mama, oni koji vole trke, deca koja se interesuju za trkake brodove, ljudi koji znaju da plove - oni se motaju oko brodogradilita. Svakako znam bar polovinu onih koji su na Nea Limaniju." "Ja i dalje elim da posadu nae meu svojim kolskim drugovima, ili njima slinima." "ta ima loeg sa onima koji vole takve razgovore?" Blago se nasmeio. "Nita takvo nisam kazala, uopte. Samo sam htela rei da treba da koristi one koje poznaje." "Posle trke", upade njegov otac, "ta namerava da uini sa ostatkom svog odmora?" Lork slegnu ramenima. "Da li me eli za poslovou tamo u rudniku na Sao Oriniju, kao prole godine?" Obrve njegovog oca se rairie, a zatim zapletoe preko uspravnih bora iznad njegovog nosa. "Posle onoga to se desilo sa kerkom rudara...?" Obrve se opet otpletoe. "Da li zaista eli da tamo ponovo ode?" Lork ponovo slegnu ramenima. "Jesi li razmiljao o bilo emu to bi eleo da radi?" upita njegova majka. "Eton Klark e mi neto poslati. Sada moram da odmah angaujem posadu." Ustade iz viseeg leaja. "Mama, hvala za kamenove. Razgovaraemo o raspustu kada kola zaista bude zavrena." Poao je prema mostu koji je premoivao vodu. "Nee previe..." "Pre ponoi." "Lore. Jo neto." Stupio je na vrh mosta, naginjui se preko aluminijumske ograde. "Princ prireuje zabavu. Poslao ti je pozivnicu. To je na Zemlji, u Parizu, na Ostrvu sv. Luja. Ali, to je svega tri dana posle regate. Ne bi mogao da stigne donde..." "Kaliban moe do Zemlje za tri dana." "Ne, Lore! Nee ii do Zemije u tom maleckom..." "Nikada nisam bio u Parizu. Poslednji put kad sam bio na Zemlji bilo je kad ste me poveli u petnaestoj godini i ili smo u Peking. Bie lako ploviti Zmajem." Odlazei, dodade: "Ako ne naem posadu, neu se ak ni vratiti u kolu sledee sedmice." Nestao je na drugoj strani mosta. Njegova posada sastojala se od dva momka koja su dobrovoljno elela da mu pomognu da raspakuje jonski spariva. Nijedan od njih nije bio iz Federacije Vlaii. Brajan, Lorkov vrnjak, koji je uzeo godinu dana odsustva sa Univerziteta Zmaj i otplovio do Spoljnih naseobina, sada je radio da bi se mogao vratiti; radio je i kao kapelan i kao spojnik na trkakim jahtama, ali samo u kooperativnom jaht-klubu iji je pokrovitolj bila njegova kola. Zasnovan na zajednikom zanimanju za trkake brodove, njihov odnos bilo je uzajamno strahopotovanje. Lork je bio zapanjen nainom na koji je Brajan otiao do drugog kraja galaksije i vraao se bez novca i bez obazrivosti; dotle je Brajan u Lorku video jednog od mitskih bogataa koji je mogao da ima sopstveni brod i ije je ime do tada bilo samo apstrakcija na sportskim trkama - Lork Von Rej, jedan od najmlaih i najvelianstvenijih u novoj klasi trkakih kapetana. Den, koji je upotpunio posadu malog trokrilanog trkakog broda, bio je ovek etrdesetih godina, iz Australije na Zemlji. Sreli su ga u baru gde je poeo niz pria o vremenima kada je bio spojnik na velikim teretnjacima i o trkakim kapetanima iji je lan posade povremeno bio - mada sam nije nikada radio kao kapetan. Bosonog, sa kanapom oko pantalona pocepanih na kolenima, Den je bio mnogo tipiniji kao spojnik koji se mota oko zagrejanih trotoara na Nea Limaniju. Visoke vetrokupole slamale su olujne udare koji su se valjali od Tonga preko blistavog Arka - bio je to mesec jumbra kada je bilo samo tri sata dnevne svetlosti u dvadeset devetoasovnom danu. Mehaniari, oficiri i spojnici pili su do kasno, razgovarali o najnovijim dogaajima i trkama, u barovima i saunama, kancelarijama za registraciju i servisnim oknima. 28

Brajanova reakcija, posle trke, na mogunost nastavljanja plovidbe u pravcu Zemlje: "U redu. to da ne? Ionako moram da se vratim do Zmaja na vreme za teajeve tokom odsustva." Denova: "Pariz? To je strano blizu Australije, zar ne? U Melburnu imam dete i dve ene i; ne urim se mnogo da bi me uhvatile. Mislim, ako ne ostanemo previe dugo..." Kada je regata protutnjala pored posmatrakog satelita koji je kruio oko Arka, nainila petlju oko unutranje ivice jata prema Dim, Mrtvoj sestri, pa se ponovo vratila do Arka, objavljeno je da je Kaliban na drugom mestu. "U redu. Hajdemo odavde. Na Prinevu zabavu!" "Budi oprezan sada..." preko zvunika se zauo glas njegove majke. "Urui Aronu nae pozdrave. I, ponovo ti estitam, sine", ree otac. "Ako polomi tog mesinganog leptira na ovom ludom putovanju, nemoj oekivati da ti kupim novog." "Do vienja, tata." Kaliban se podigao izmeu brodova sjaenih na posmatrakoj stanici, gde su gledaoci doli da vide zavrnicu regate. Petnaest metara dugi prozori blistali su spram zaleene zvezdane svetlosti (iza jednog, njegov otac i jedan android njegove majke stajali su uz ogradu, posmatrajui odvajanje broda) i ve idueg trenutka plovili su kroz Federaciju Vlaii, a zatim prema Solu. Dan kasnije, izgubili su est asova u vrtlonoj maglini ("Da sada ima pravi brod umesto ove ovde igrake", alio se Den preko interkoma, "bio bi maji kaalj izvui se iz ove stvari." Lork je podesio frekvenciju skanera na vii stupanj na jonskom sparivau. "Nula zarez dva-pet nie, Brajane. Zatim ubrzaj tamo!"), ali su vreme nadoknadili, a neto i dobili, na Odlaznom plimnom noenju. Dan kasnije, Sol je bio sijajua, rastua svetlost u jarosti kosmosa. U obliku figure osam s mikenskog tita, Sletite De Blo nadiralo je kilometrima ispod briuih krilaca. Teretni raketoplani polazili su odavde ka velikom zvezdanom pristanitu na drugom Neptunovom mesecu. Petstometarski putniki linijski brodovi sijali su preko platformi. Kaliban se stutio prema ulazu u jaht-bazen, sputajui se kao trostruki deji zmaj. Lork je ustao sa divana kada ih je uhvatio zrak za navoenje. "U redu, lutke. Presecite veze." Trenutak posle prizemljenja, iskljuio je zujeu utrobu Kalibana. Svetla oko mesta za sletanje su se ugasila. Brajan je uskoio u komandnu kabinu, veui svoju levu sandalu. Den, neobrijan, sa razvezanim prslukom, izaao je iz svoje projekcione kabine. "ini mi se da smo stigli, kapetane." Sagnuo se da bi iakao neistou izmeu prstiju nogu. "Na kakvu vi to zabavu idete, deco?" Kada je Lork pritisnuo dugme za istovar, pod je poeo da se naginje, a rebrasti pokriva se umotavao sve dok donja ivica poda nije dodirnula tlo. "Nisam siguran", ree mu Lork. "Mislim da emo to svi saznati kad stignemo tamo." "Ooo - ne", rastegnu Den kad su dosegli dno. "Nisam ja ba za drutvene stvari." Krenuli su iz senke brodskog trupa. "Naite mi bar, pa me samo pokupite kad se vratite." "Ako vas dvojica neete sa mnom", ree Lork, gledajui po polju, "staemo negde da neto pojedemo, pa onda moete da ostanete ovde." "Ja... pa, nekako sam eleo da poem." Brajan je izgledao razoaran. "Ovo je blie nego to u ikada biti da odem na zabavu koju daje Princ Red." Lork pogleda Brajana. Zdepast momak, smee kose, sa oima boje kafe zamenio je koni radni prsluk istim, sa cvetovima u duginim bojama. Lork je poeo da shvata koliko je ovaj mladi, koji je stopirao preko vasione, bio zasenjen bogatstvom, vidljivim i nagovetenim, to je ilo uz devetnaestogodinjaka koji je mogao da se utrkuje sopstvenam jahtom i jednostavno odleti na zabavu u Pariz. Lorku uopte nije palo na pamet da promeni svoj prsluk. "Pa, poi onda", ree Lork. "Pokupiemo Dena pri povratku." "Vodite samo rauna da se vas dvojica ne opijete toliko da ne budete mogli da mene ponesete na brod." Lork i Den se nasmejae.

29

Brajan je zurio u druge jahte u bazenu. "Hej! Jesi li ikad radio na trokrilanom Zefiru?" Dodirnuo je Lorkovu ruku, pa pokazao preko na jedan graciozni, zlatni brod. "Kladim se da nijedan od njih ne ume da se stvarno kovitla." "Ubrzanje je na niim frekvencijama malo." Lork se opet okrenu Denu. "Vodi rauna da se vrati na brod do vremena poletanja sutra. Neu da trim okolo traei te." "Kad sam tako blizu Australije? Ne brini, kapetane. Uzgred, neete se ljutiti ako se desi da dovedem damu na brod?" Iskezio se na Lorka, pa zamurio. "Kai mi", ree Brajan, "kako se upravlja ovim aparatima Boris-27? Na klub u koli pokuao je da izvri razmenu sa drugim klubom koji je imao jednog Borisa starog deset godina. Ali, hteli su i novac." "Ukoliko ne ode iz broda sa neim to nije donela", ree Lork Denu. Ponovo se okrenu Brajanu. "Nikada nisam bio na nekom Borisu starijem od tri godine. Jedan moj prijatelj imao je jednog pre par godina. Radio je sasvim dobro, ali ne moe da se meri sa Kalibanom." Proli su kroz kapiju polja za sletanje, spustili se stepenicama na ulicu, pa preli kroz senku stuba u obliku obmotane zmije. Pariz je manje-vie ostao vodoravan grad. Jedine zgrade koje su prekidale horizont u nekoj veoj meri bili su Ajfelov toranj na levoj strani i zgrade Les Halles: sedamdeset nizova trnica bilo je zatvoreno u prozirna oka, ukraeno mozaikom metalnih zavojitih ara - bio je to centar hrane i proizvodio je za dvadeset tri miliona stanovnika grada. Krenuli su kroz Rue de Les Astronautes pored restorana i hotelskih nadstrenica. Den je unuo prste ispod kanapa oko struka da bi se poeao po stomaku, a zatim je sklonio svoju dugu kosu sa ela. "Gde ovde moete da se napijete ako ste zaposleni kiborki spojnik?" Iznenada, pokaza niz jednu manju ulicu. "Tamo!" Na zavijutku ulice koja je bila u obliku slova 'L' nalazio se mali kafe-bar, sa prskotinom preko prozora Le Sideral. Vrata su se zatvorila iza dve ene. "Odlino", otegnu Den i pouri ispred Lorka i Brajana. Lork je izgledao iznenaen. "Da li te stvarno nije briga", nastavi Brajan, "mislim, ako dovede neku enu na brod?" Lork slegnu ramenima. "I ja bih doveo jednu." "Oh. Ti mora da sasvim lako uspeva sa devojkama, naroito sa trkakim brodom." "Mislim da to pomae." Brajan gricnu nokat na palcu i klimnu glavom. "Lepo bi to bilo. Ponekad mi se ini da su devojke zaboravile da sam iv. Moda bi sa mnom bilo isto, sa jahtom ili bez nje." Nasmeja se. "Jesi li nekada... doveo neku devojku na svoj brod?" Lork je trenutak utao. Onda ree: "Imam troje dece." Sada je Brajan izgledao zauen. "Deaka i dve devojice. Njihove majke su rudari na jednom malom svetu u Spoljnim naseobinama, na Novoj Braziliji." "Oh, hoe da kae da ti..." Lork stavi levu ruku na svoje desno rame, a desnu ruku na levo. "Mi ivimo na sasvim razliit nain, ini mi se", ree Brajan polako, "ti i ja." "To sam i mislio." Onda se Lork isceri. Brajanov smeak se nesigurno vrati. "Stojte, vi tamo!" zau se iza njih. "ekajte!" Okrenue se. "Lork? Lork Von Rej?" Crna rukavica koju je Lorkov otac opisao, bila je sada srebrna. Runa traka, visoko na bicepsu, bila je ukraena dijamantima. "Princ?" Prsluk, pantalone, izme - sve je bilo od srebra. "Gotovo da vas nisam primetio!" Koato lice iza crne kose ivahnulo je. "Sa sletita su me pozvali im si sa Neptuna dobio slobodan prolaz. Trkaka jahta, a? Sigurno ti je oduzela dosta vremena. Oh, pre nego to zaboravim: Aron mi je rekao da, ako dode, prenese njegove pozdrave tvojoj ujni Sajani. Bila je kod nas tokom jednog vikenda prolog meseca, na plai na obeovom svetu." 30

"Hvala. Pozdraviu je, ako je vidim", ree Lork. "Poto je bila sa vama prolog meseca, znai da si je video skorije nego ja. Ne provodi vie mnogo vremena na Arku." "Sajana...", poe Brajan. "...Morgan?" zavri zaprepaeno. Ali, Princ je ve nastavljao: "Sluaj." Spustio je ruke na ramena Lorkovog konog prsluka (Lork je pokuao da otkrije razliku u pritisku izmeu prstiju sa rukavicom i prstiju bez rukavice). "Moram da odem da Maunt Kenjune i vratim se pre nego to zabava pone. Imam na raspolaganju svako transportno sredstvo radi dovoenja ljudi ovamo odasvud. Aron ne sarauje. Odbio je da dalje ima bilo kakvu vezu sa ovom zabavom; misli da stvar izmie kontroli. Bojim se da sam se razmetao njegovim imenom, da bih dobio stvari koje su mi bile potrebne, i na nekim mestima koja on nije odobrio, Ali, on je negde na Vegi. Hoe li da me odbaci do Himalaja?" "U redu", Lork htede da predloi da Princ bude spojnik zajedno sa Brajanom. Ali sva je prilika da sa svojom rukom Princ nee biti u stanju da se pravilno prikljui. "Hej, Dene!" viknu niz ulicu. "Jo radi." Australijanac tek to je bio otvorio vrata. Onda se okrenuo, zatresao glavom i poao natrag. "Zbog ega idemo tamo?" upita Lork kada su krenuli natrag, prema sletitu. "Rei u ti uz put." Kada su proli kroz kapiju (a stub Zmaja zvonio je sa Zmijom koja se sijala u sunevom zalasku), Brajan se usudi da progovori: "To je izvanredna odea", ree Princu. "Bie mnogo sveta na Ostrvu. Hou da svako moe da vidi gde se nalazim." "Je li ta rukavica neto novo to nosite ovde, na Zemlji?" Lorkov stomak se zgri. On brzo pogleda oba momka. "Takve stvari", nastavi Brajan, "stignu na Kentaur tek poto proe bar mesec dana otkada svi na Zemlji prestanu da ih nose. A ja ionako nisam bio na Zmaju ima ve deset meseci." Princ pogleda svoju ruku i obrnu dlan. Sumrak je pozlatio nebo. Onda se svetla du vrha ograde upalie: svetlost ispuni nabore na Prinevoj rukavici. "Moj lini stil." Pogleda u Brajana. "Nemam desnu ruku. Ovo je", srebrnim prstima naini pesnicu, "sve sam metal i plastika i zvrjei mehanizam." Resko se nasmeja. "Ali, slui mi... otprilike kao prava." "Oh", zbunjenost zalepra kroz Brajanov glas. "Nisam znao." Princ se smejao. "Ponekad i ja zaboravim. Ponekad. Na kojoj strani je va brod?" "Tamo." Kada je Lork pokazao, postao je doista svestan da je proteklo mnogo godina izmeu njegovog prvog i ovog, drugog, sastanka sa Princom. "Sve ukljueno?" "Za to me plaa, kapetane", zastruga Denov glas. "Povezano i ukljueno." "Spremno, kapetane", javi Brajan. "Otvori donja krilca..." Princ je sedeo iza Lorka, sa rukom na Lorkovom ramenu (svojom pravom rukom). "Svako je rad da povede nekog da ovome prisustvuje. Vi tek to ste stigli ovamo veeras, ali gosti pristiu ve itavu sedmicu. Pozvao sam stotinu. Dolazi bar tri stotine. Broj raste, raste!" Kada ih je inerciono polje dohvatilo, De Blo se vie nije video, a sunce, koje je ranije bilo zalo, uzdiglo se na zapadu i osvetlilo svet vetrom. Plavi rub je plamteo. "Uzgred, e-ong je dovela potpuno divlju gomilu iz nekog predela na ivici Zmaja..." Brajanov glas se zau iz zvunika: "e-ong? Mislite na glumicu psihorame?" "Studio joj je dao sedmicu odsustva, pa se odluila da doe na moju zabavu. Prekjue, palo joj je na pamet da planinari, pa je odletela za Nepal." Sunce im je prolo iznad glava. Za putovanje izmeu dve take na jednoj planeti, treba samo da se popnete i spustite na pravo mesto. U brodu sa krilanim projektorom, morate da se uspnete, opkruite oko Zemlje tri ili etiri puta i skliznete. Potrebno je sedam ili osam minuta da se stigne od jedne strane grada do druge, kao to je potrebno da bi se dolo do druge strane sveta. "e mi je ovog popodneva javila radiom da su se zaglibili na tri etvrtine puta uz Maunt Kenjunu. Ispod njih je oluja, tako da ne mogu proi do spasilake stanice u Katmanduu po helikopter koji bi doao i pokupio ih. Naravno, oluja je nije spreila da pree jednu treinu puta oko sveta da bi mi se poalila na svoju nevolju. U svakom sluaju, obeao sam joj da u neto smisliti." "Kako, do avola, moemo da ih skinemo s planine?" "Ti doleti na est metara od povrine stena, pa lebdi. Onda u ja sii i popeti ih." "est metara!" Zamueni svet uspori ispod njih. "eli li da stigne na svoj prijem iv?" 31

"Da li si dobio jonski spariva koji ti je Aron poslao?" "Ve ga koristim." "Treba da je dovoljno osetljiv za takvu vrstu manevrisanja. A ti si elitni trkaki kapetan. Jesi ili nisi?" "Pokuau," ree Lork oprezno. "Vea sam budala nego ti." Zatim se nasmeja. "Pokuaemo, Prine!" Mree snega i stena blistale su ispod njih. Lork je podesio loranske koordinate planine, kako mu ih je Princ dao. Princ isprui ruku iznad Lorkove i ukljui radio... Glas devojke nahrupi u kabinu: "...Oh, tamo! Gledaj, misli li da su to oni? Prine! Prine, duo, doao si da nas spase? Visimo ovde na naim malim smrznutim prstima i oseamo se bedno. Prine...?" Iza njenog glasa ula se muzika; uo se i amor drugih glasova. "Dri se, e", viknu Princ u mikrofon. "Rekoh ti da emo uiniti neto." Okrenu se Lorku. "Tamo! Treba da su tano ispod nas." Lork iskljui frekventni filter dok je Kaliban klizio niz gravitacione zakrivljenosti same planine. Ugledali su planinske vrhove, glatke i bletave. "Oh, pogledajte svi! Nisam li vam rekla da Princ nee dozvoliti da ovde malaksavamo i propustimo zabavu?" A negde u pozadini: "Oh, Sesil, ne mogu da napravim taj korak..." "Pusti jae muziku..." "Ali, ja ne volim sardele..." "Prine", zakuka e, "pouri! Ponovo poinje da pada sneg. Ti zna da se ovo nikada ne bi desilo, Sesil, da nisi odluio da izvodi velike trikove sa tapovima." "Hajde, duo, zapleimo!" "Rekoh ti da neu! Previe smo blizu ivice!" Ispod Lorkovih nogu, na podnom ekranu koji je emitovao prirodnu svetlost, led, ljunak i kamenovi bletali su pri meseini dok se Kaliban sputao. "Koliko ih ima tamo?" upita Lork. "Ovaj brod nije tako velik." "Sabie se." Na ledenom grebenu koji je iskrsnuo na ekranu, neki su sedeli na jednom zelenom ponu, sa bocama vina, sirom i korpama hrane. Drugi su igrali. Nekoliko ih je sedelo okolo na platnenim stolicama. Jedan se popeo na vii greben i zaklonio oi, zurei u brod. "e", viknu Princ, "ovde smo. Zapakuj sve. Ne moemo ovde ekati celog dana." "Oh, boe! To si ti, tamo, gore. Hajdemo svi, na put! Da, to je Princ!" Na grebenu nasta nagla uurbanost. Mlade osobe poele su da trkaraju, podiui stvari, stavljajui ih u raneve; dvoje je umotavalo pono. "Edgare! Nemoj to da baci! To je iz berbe iz etrdeset osme i ne moe takvu bocu lako da nae. Da, Hilari, moe da promeni muziku. Ne! Nemoj jo da iskljuuje greja! Oh, Sesile, ti si lud. Brrr! - pa, mislim da emo za koji trenutak krenuti. Naravno, igrau sa tobom, duo. Samo ne tako blizu ivice. Saekaj trenutak. Prine? Prine...!" "e!" pozva Princ, dok je Lork priao jo blie grupi. "Ima li kakav konopac tamo?" Stavi ruku preko mikrofona. "Jesi li je video u Mejhemovim kerima, gde je igrala aavu esnaestogodinju ker tog botaniara?" Lork klimnu glavom. "To nije bila gluma." Podie ruku sa mikrofona. "e! Konopac! Ima li ikakav konopac?" "Puno! Edgare! Gde je sav taj konopac? Valjda smo se na neemu popeli dovde! Evo ga! ta sada da uinim?" "Vei velike vorove na svakih pola metra rastojanja. Koliko smo iznad vas?" "Desetak metara. Edgare! Sesile! Hose! uli ste ga. Veite vorove!" Na podnom ekranu, Lork je posmatrao kako senka jahte klizi niz ledene bregove; spustio je brod jo nie. "Lore, otvori vratanca koja vode u pogonsko odeljenje kad budemo..." "Sada smo pet metara iznad njih", Lork ree preko ramena. "Eto, Prine!" Nagnu se napred. "Otvoren je." 32

"Odlino!" Princ ieze kroz otvor vrata u pogonsko odeljenje. Hladni vazduh udari Lorka po leima. Den i Brajan odravali su brod nepominim na vetru. Lork ugleda na podnom ekranu kako jedan od momaka baca konopac navie, prema brodu. Princ je klekao kraj otvora u podu da bi ga uhvatio rukom u srebrnoj rukavici. Bila su potrebna tri pokuaja. Onda Prinev glas stie kroz vetar: "Dobro je! Zavezao sam ga! Penjite se!" Jedan po jedan penjali su se vornovatim konopcem. "Tako. Pazi..." "ovee, to je tamo hladno! im pree grejno polje..." "Uhvatio sam te. Unutra..." "Nisam verovao da emo uspeti. Hej, hoe li malo Chateauneuf du Pape iz etrdeset osme? e kae da moe dobiti..." Glasovi ispunie pogonsko odeljenje. Zatim: "Prine! Cakano je od tebe to si me spasao! Hoe li na tvojoj zabavi imati tursku muziku iz devetnaestog veka? Nismo mogli da uhvatimo nijednu lokalnu stanicu, ali smo nali ovaj obrazovni program koji se emituje iz Novog Zelanda. Eterino! Edgar je izmislio novi korak. Spusti se na ruke i kalena i samo se njie gore-dole. Hose, nemoj da padne natrag na tu glupu planinu! Odmah doi ovamo i upoznaj se sa Princem Redom. On je taj koji prireuje zabavu, a njegov otac ima mnogo vie miliona nego tvoj. Zatvorite vrata i izaimo iz mainskog odeljenja. Sve ove maine i stvari. Ne volim ih." "Ui, e, i smetaj malo kapetanu. Poznaje li Lorka Von Reja?" "Moj boe, je li to momak koji pobeuje na svim onim trkama? Pa on ima vie novca i od tebe..." "!" apnu Princ kao na pozornici, kad su uli u kabinu. "Ne elim da on to zna." Lork je udaljio brod od planine, pa ga okrenuo. "Mora biti da ste vi taj koji dobija sve one nagrade: tako ste lepi!" e-ong je nosila potpuno prozirnu odeu protiv hladnoe. "Jeste li pobeivali ovim brodom?" Pogledala je po kabini, jo teko diui od penjanja uz konopac. Ruiaste bradavice spljotavale su se o vinil pri svakom udisaju. "Ovo je divno. Ima vie dana kako nisam bila na jahti." Gomila je nadirala iza nje. "Hoe li neko malo ovog vina iz etrdeset osme...?" "Ne mogu da uhvatim nikakvu muziku. Zato nema nikakve muzike...?" "Sesile, ima li neto onog zlatnog praha?" "Mi smo iznad jonosfere, glupao, i elektromagnetski talasi se vie ne odbijaju. Osim toga, kreemo se previe..." e-ong se okrenu prema svima. "Sesile, gde je otiao onaj divni zlatni prah? Prine, Lore, ovo morate da probate. Sesil je sin gradonaelnika..." "Guvernera..." "...jednog od onih siunih svetova o kojima uvek sluamo, mnogo dalekog. Imao je taj zlatni prah koji oni skupljaju iz pukotina u stenama. Oh, vidi, jo ima puno toga!" Svet poe da se okree ispod njih. "Vidi, Prine, to se ovako udie. Ahhh! Onda vidi najkrasnije boje na svemu to gleda i uje najneverovatnije zvuke u svemu to slua, a razum pone da ti tumara i popunjava apsolutnim znacima prostor izmeu rei. Evo, Lore..." "Vodi rauna!" nasmeja se Princ. "On mora da nas vrati u Pariz!" "Oh!" uzviknu e, "to mu nee smetati. Samo emo neto bre stii, to je sve." Iza njih, drugi su govorili: "Gde ree da e se ova prokleta zabava odrati?" "Na Ostrvu sv. Luja. To je u Parizu." "Gde?" "U Parizu duo u Parizu. Idemo na zabavu u..." 33

Sredinom etvrtog veka, vizantijski car Julijan, umoran zbog drutvenih neslaganja u Cite de Paris (ije je stanovnitvo, tada manje od hiljadu, ivelo uglavnom u kolibama nainjenim od koe, okupljenim oko jednog hrama od kamena i drveta posveenog Velikoj Majci), preselio se preko vode na manje ostrvo. U prvoj polovini dvadesetog veka, kraljica irom sveta poznate kozmetike industrije, da bi izbegla pretenzije Rajt banke i premo boema, osnovala je ovde svoje pariske pied a terre, zidove u kojima su sa sreom ucrtani umetniki trezori (dok je, preko vode, katedrala sa dva tornja zamenila drveni hram). Krajem trideset prvog veka, njegova centralna avenija bila je puna svetla, bone ulice ispunjene muzikom, menaerijama, piem i kockarskim tandovima, dok su se vatrometi rascvetavali u no - na Ostrvu sv. Luja odravala se zabava Princa Reda. "Ovuda! Ovamo, preko!" Defilovali su preko mosta od skela. Crna Sena svetlucala je. Preko vode, sa lia je kapalo na kamene balustrade. Skulpturama ukraeni potpornici katedrale Notre Dame, osvetljeni reflektorima, uzdizali su se iza drvea u parku grada. "Niko ne moe da doe na moje ostrvo bez maske!" uzviknu Princ. Kada su stigli do sredine mosta, skoio je na ogradu, zgrabio jednu od greda i zamahao prema gomili svojom srebrnom rukom. "Na zabavi ste! Na Prinevoj ste zabavi! I svako nosi masku!" Lopte vatrometa, plave i crvene, rascvetavale su se u tami, iza njegovog koatog lica. "Eterino!" vriskala je e-ong, trei prema ogradi. "Ali, ako nosim masku, niko me nee prepoznati, Prine! Studio je kazao da mogu doi jedino ako bude publiciteta!" On je skoio, epao njenu vinilsku rukavicu i poveo je niz stepenice. Tamo, na policama, bleskalo se na stotine maski koje pokrivaju itavu glavu. "Za tebe, e, imam jednu naroitu!" Povue dole prozirnu pacovsku glavu, pola metra dugu, sa uima oivienim belim krznom, sa obrvama ukraenim ljokicama, sa draguljima koji su se drmali na kraju svake iane dlake. "Eterina!" vriskala je e kada je Princ prebacio to oblije preko njenih ramena. Kroz prozirno cerenje maske, njeno vlastito neno lice sa zelenim oima prsnulo je u smeh. "Evo, jedna za tebe!" Stie jedna panterska glava sa sabljastim zubima za Sesila; orao za Edgara, sa perjem duginih boja; Hoseova tamna kosa nestala je pod guterskom glavom. Lav za Dena (koji je doao da protestuje zbog opteg insistiranja, mada su ga zaboravili onog trenutka kada je dao svoj ratoborni pristanak) i grifon za Brajana (kojeg su svi dosad ignorisali, mada ih je verno pratio). "A ti!" Princ se okrenu Lorku, "Imam jednu naroitu za tebe!" Smejui se, podie masku u obliku gusarske glave, sa trakom preko oka, arenom maramom, brazgotinom preko obraza i bodeom u iskeenim zubima. Lako se namestila na Lorkovu glavu: gledao je kroz mreaste rupe za oi na vratu. Princ ga lupi po leima. "Gusar - to je za Von Reja!" uzviknu kada je Lork poao preko kaldrmisane ulice. Kako su drugi pristizali na most, ulo se sve vie smeha. Iznad gomile, devojke sa napuderisanim, visokim frizurama iz dvadeset treeg veka, iz doba pre Aton Klarka, bacale su konfete sa balkona. Neki ovek urio je ulicom sa medvedom. Lork je mislio da je to neko u kostimu, ali mu je krzno okrznulo rame i osetio je mous. Kande su kljocale na jednu i drugu stranu. Gomila je ila za njim. Lork se pretvori u ui. Lork se pretvori u oi. 'Blaenstvo' je ispunilo prijemne povrine svih ula do glatkoe stakla. Opaanja su mu se najednom preokrenula (kao to se krilca broda mogu preokrenuti) dok je hodao ulicom od cigala pokrivenom konfetama. Njegov svet se usredsredio na sadanjicu njegovih ruku i jezika. Glasovi oko njega milovali su mu svest. "ampanjac! Nije li to eterino!" Prozrani plastini pacov saterao je u oak grifona u cvetnom prsluku na stolu za vino. "Nije li to zabavno? Toliko mi se svia!" "Svakako" odgovori Brajan. "Ali, ni... kada nisam bio na ovakvoj zabavi. Ljudi kao to su Lork, Princ, ti - vi ste ona vrsta ljudi o kojoj sam samo sluao. Teko je poverovati da ste stvarni." "Meu nama reeno, ja sam povremeno imala isti problem. Fino je imati tebe ovde da nas na to podseti. Sada nam samo ispriaj..." Lork je preao u drugu grupu. "...na krstarici od Port Saida do Istanbula bio je neki ribar sa Vlaia koji je svirao najdivnije stvari na senzornom sirinksu..." 34

"...a onda smo morali da stopiramo preko itavog Irana, jer jednoinski voz nije radio. Stvarno mi se ini da se Zemlja raspada po avovima..." "...divna zabava. Doista eterino..." Veoma mladi, pomisli Lork; vrlo bogati; i pitao se koje granice razlika ovi uslovi odreuju. Bosonog, sa pojasom od kanapa, lav se nagnu na dovratak, posmatrajui. "Kako si, kapetane?" Lork podie ruku ka Denu i nastavi put. Sadanjica, varljiva i kristalna, bila je u njemu. Muzika je ispunila njegovu uplju masku koja mu je titila glavu od zvuka sopstvenog daha. Na podijumu, ovek je na klavicimbalu svirao Birdovu pavanu. Glasovi na drugoj dirki nadjaavali su zvuk kada je nastavio kretanje; na podijumu na drugoj strani ulice, dva momka i dve devojke, po modi iz dvadesetog veka oponaali su antifonalne izvedbe ansambla Mommas and Poppas. Skrenuvi bonom ulicom, Lork je uao u gomilu, koja ga je gurala napred, dok se najzad nije suelio sa visokim blokom elektronskih instrumenata koji je reprodukovao potresajue, izatkane tiine tohubohusa. Reagujui sa nostalgijom koju je stvarala deset godina stara muzika, gosti, u njihovim naduvanim glavama od maea i plastike, razbili su se u grupice za ples, od po dvoje-troje, petoro i sedmoro. Jedna labudova glava zanjihala se zdesna. Levo, glava abe klatila se na ljokiavim ramenima. Kada je nastavio jo dalje, u njegovo uho probile su se treinske modulacije koje je uo preko zvunika na Kalibanu dok je brod lebdeo iznad Himalaja. Pristizale su probijajui se izmeu igraa. "Uspeo je! Zar nije Princ divan!" Izvikivali su i skakutali. "Dobio je tu staru tursku muziku!" Bedra, grudi i ramena presijavali su se ispod vinila (materijal je imao pore koje su se otvarale na toplom vremenu da bi prozirni kostim uinile hladnim kao svila). e-ong je poigravala, pridravajui krznene ui. "Svi dole! Na sve etiri! Pokazaemo vam novi korak za igru! Ovako: jednostavno zavrtite..." Lork je skrenuo u no koja je naglo nadirala, malkice umoran, pomalo uzbuen. Preao je ulicu koja je oiviavala ostrvo i naslonio se na kamen blizu jednog od reflektora koji su bacali svetlost na zgrade Ostrva. Preko vode, na suprotnom keju narod se etao, u parovima ili pojedinano, gledajui vatromet ili jednostavno posmatrajui ovu razdraganost. Iza njega, neka devojka se jako nasmeja. Okrenuo se prema njoj... ...glava rajske ptice, plavo perje oko crvene folije oiju, crvena namrekana kresta... ...kada se odvojila od grupe da bi se nagnula preko niskog zida. Lahor je zatresao delove njene haljine, tako da su trgnuli uvijene mesingane kope na ramenu, glenju ruke i kuku. Sela je bedrom na kamen, ovla dodirujui tlo prstima noge na kojoj je bila sandala. Dugim rukama (sa noktima karmin boje) skinula je masku. Kada ju je spustila na zid, lahor joj je protresao, crnu kosu, rasuo je po ramenima i ponovo zadigao. Voda se mrekala ispod njih kao pod hitnutim peskom. Pogledao je napred. Pogledao je natrag. Namrtio se. Postoje dve vrste lepote (njeno lice izazvalo je misao u njemu, jasnu i potpunu): kod prve, crte lica i oblik tela u skladu su sa prosenim standardom koji nikoga ne vrea; bila je to lepota modela i popularnih giumica; bila je to lepota e-ong. Druga, to je bila ova: njene oi su bili smrskani diskosi plavog ada; njene jagodice visoko nagnute nad belim udolinama irokog lica. Brada joj je bila iroka; usta tanka, crvena i iroka. Nos joj se sputao pravo sa ela i irio se na nozdrvama (disala je na vetru - posmatrajui je, postao je svestan mirisa reke, noi Pariza, gradskog vetra); crte lica bile su suvie stroge i divlje za lice tako mlade ene. Ali, znao je, autoritet kojim su se one sastavile uinie da ih ponovo gleda, kada ih je jednom video; uinie da ih se sea, kada jednom ode. Njeno lice potinjavalo je na nain koji je i samu lepotu inio bolesnom od ljubomore. Pogledala ga je: "Lork Von Rej?" Namrtenost mu se probudila ispod maske. Nagnula se napred, iznad poploanja koje je oblizivala reka. "Svi su tako daleko." Pokazala je glavom prema ljudima na keju. "Mnogo su udaljeniji nego to mi mislimo ili to oni misle. ta rade na naoj zabavi?" Lork skide masku i stavi pirata pored njene ptice sa krestom. Ponovo baci pogled na njega. "Znai, tako izgleda. Lep si." "Kako to da si znala ko sam?" Pomislivi da je nekako mogao da je propusti u gomili koja je prvo dola preko mosta, oekivao je da ona kae neto o njegovim slikama koje su se povremeno pojavljivale irom galaksije - kada je pobeivao na trkama. 35

"Po tvojoj maski. Eto tako sam znala." "Stvarno?" Nasmei se. "Ne razumem." Luk njenih obrva postade otriji. Nekoliko sekundi uo se smeh, previe tih i prebrzo je prestao. "Ti. Ko si ti?" upita Lork. "Ja sam Rubi Red." Jo je bila vitka. Negde, jedna mala devojica stajala je iznad njega u ustima kamene ivotinje... Sada se Lork nasmeja. "ta je to u vezi s mojom maskom to me je odalo?" "Princ se naslaivao mogunou da te privoli da je nosi jo otkako je uputio poziv preko tvog oca, a postojala je veoma mala verovatnoa da e doi. Kai mi, da li te je to utivost navela da povlauje njegovoj obesnoj egi i nosi takvu masku?" "I svi drugi nose maske. Mislio sam da je to dobra zamisao." "Razumem." Njen glas je visio iznad tona opteg iskaza. "Brat mi je rekao da smo se mi svi sreli pre mnogo vremena." Spustio se. "Ne... ne bih te prepoznala. Ali te se seam." "I ja se tebe seam." "I Princ se sea. Onda je imao sedam godina. To znai da sam ja imala pet." "ta si radila tokom ovih desetak godina?" "Ljupko sam starila, dok si ti bio enfant terrible trka na Vlaiima, razmeui se bogatstvom svojih roditelja." "Gledaj!" Nainio je gest rukom prema ljudima koji su posmatrali sa suprotne obale. Neki su oevidno pomislili da im je mahnuo; uzvratili su mahanjem. Rubi se nasmeja i takoe mahnu. "Shvata li koliko smo osobiti? Veeras se oseam veoma vanom." Podigla je lice, zatvorenih oiju. Plavi vatromet zasenio joj je kapke. "Oni ljudi, previe su daleko da bi videli koliko si lepa." Ponovo ga pogleda. "Istina je. Ti si..." "Mi smo..." "...vrlo lepa." "Ne ini li ti se da je opasno rei to svojoj domaici, kapetane Von Rej?" "Ne izgleda li ti da je opasno rei takvo neto svom gostu?" "Ali, mi smo jedinstveni, mladi kapetane. Ako elimo, moemo flertovati sa opas..." Ulina svetla oko njih ugasie se. ula se povika iz jedne bone ulice; niske obojenih sijalica takoe su zamrle. Kada se Lork okrenuo sa nasipa, Rubi ga uhvati za rame. Du ostrva, svetla i prozori dvaput su zatreperili. Neko je vrisnuo. Zatim se osvetljenje vratilo, a sa njim i smeh. "Moj brat! " Rubi zatrese glavom. "Svi su mi govorili da e imati nevolje sa strujom, ali je on insistirao na tome da itavo ostrvo, bude elektrificirano. Mislio je da e elektrino svetlo biti romantinije od savreno dobrih induktivno-fluorescentnih cevi koje su ovde bile jue - a koje po nalogu grada sutra moramo da vratimo. Trebalo je da ga vidi dok je pokuavao da ieprka neki generator. To je divan muzejski eksponat, star est stotina godina, koji ispunjava itavu jednu sobu. Bojim se da je Princ neizleivi romantiar..." Lork stavi aku preko njenih ruku. Ona ga pogleda. Zatim izvue ruke. "Sada moram da idem. Obeala sam da u mu pomoi." Osmeh joj nije bio srean. Prodoran izraz ukazao se iz njenih povienih ula. "Nemoj vie da nosi Prinevu masku." Podigla je rajsku pticu sa ograde. "Samo zato to je odluio da te uvredi, ne treba uvredu da prikazuje nikome ovde." Lork spusti pogled na gusarsku glavu, zbunjen. Folijske oi blistale su prema njemu iz plavog perja. "Osim toga", glas joj je sada bio priguen, "ti si previe lep da bi se pokrivao neim tako zlim i runim." I ve je prelazila ulicu, pa se izgubila u prolazu ispunjenom gomilom. Pogledao je gore-dole po trotoaru i zaeleo da ne bude ovde. Preao je ulicu posle nje, zagnjurivi se u istu gomilu, i tek na pola puta niz blok shvatio da je, zapravo, prati. Ona jeste bila lepa. To nije bilo 'blaenstvo'. 36

To nije bilo uzbuenje zbog zabave. Bilo je to njeno lice i nain na koji ga je okretala i oblikovala rei. Bila je to upljina u njemu, sada tako primetna, jer je pre nekoliko trenutaka, tokom svega nekoliko banalnih izmena rei, bio toliko pun njenog lica, njenog glasa. "...Nevolja je u tome to ispod toga nema nikakve kulturne vrstoe." (Lork baci pogled prema strani na kojoj je grifon govorio ozbiljnim armadilosima, majmunima i vidrama.) "Bilo je toliko mnogo seoba od sveta do sveta, da vie nemamo pravu umetnost, nego samo pseudomeuplanetsku..." U okviru vrata, na tlu, leale su lavlja i ablja glava. Pozadi, u tami, Den, ija su lea bila znojava od igre, pripijao se uz devojku ljokiavih ramena. Pola puta niz blok, Rubi se uspela uz niz stepenica iza uvijenog gvoa. "Rubi!" Potra napred... "Hej, gledaj..." "Pazi. Gde ti to..." "Polako..." ...okrete se oko priruja i potra uz stepenice za njom, "Rubi Red!" pa kroz vrata, "Rubi...?" iroke tapiserije izmeu tankih ogledala uguile su sav odjek njegovog glasa. Vrata pored mermernog stuba bila su odkrinuta. Zato je preao preko foajea i otvorio ih. Upalila je treperavo svetlo. Ispod poda, plime boja preplavie sobu, svetlucajui na masivnim, crnim, kristalnim nogama nametaja iz Republike Vege. Bez senke, ona koraknu unatrag. "Lore! ta sada trai ovde?" Tek to je odloila ptiju masku na jednu od krunih polica koje su polako plovile na raznim nivoima oko sobe. "Hteo sam da jo malo priamo." Njene vee bile su tamni lukovi preko oiju. "ao mi je. Princ je planirao pantomimu za splav koji se sputa sa sredine ostrva u pono. Moram da se presvuem." Jedna od polica doplovi do njega. Pre nego to je mogla da reaguje na temperaturu njegovog tela i otplovi: dalje, Lork skinu bocu tekuine sa staklene ploe iarane ilicama. "Mora li da uri?" Podie bocu. "Hou da otkrijem ko si, ta radi, ta misli. Hou da ti kaem sve o sebi." "ao mi je." Okrenu se prema spiralnom liftu koji e je odvesti na balkon. Njegov smeh je zaustavi. Okrenu se da bi videla ta ga je izazvalo. "Rubi?" I nastavi se okretati dok se nije ponovo suoila sa njim. Preao je pokretni pod i stavio ruke na glatku tkaninu koja je padala sa njenih ramena. Njegovi prsti zatvorie se oko njenih ruku. "Rubi Red." Promena u njegovom glasu izazva zauenost na njenom licu. "Poi sa mnom odavde. Moemo otii u neki drugi grad, na neki drugi svet pod suncem. Zar te konfiguracije zvezda ne nose odavde? Poznajem svet gde se sazvea nazivaju Okot Lude Kornjae, Veliki i Mali Ris, Vahdaminovo Oko." Ona uze dve ae sa prolazee police. "ime si ti to obuzet?" Onda se nasmei. "ta god da je, to ti prilii." "Ide li?" "Ne." "Zato ne?" Nasuo je penuavi ilibar u krhke ae. "Prvo", pruila mu je au dok je stavljao bocu na drugu prolazeu policu, "zato to je strano neutivo - ne znam kako se ponaate vi tamo na Arku - da domaica pobegne sa zabave pre ponoi." "Znai, posle ponoi?" "Drugo", poela je da pijucka pie i naborava nasi (bio je zaprepaen okiran, da njena ista, ista kaa moe da otrpi bilo ta tako ljudsko kao to je bora). "Princ ve mesecima planira ovu zabavu i ne elim da ga naljutim na taj nain to se ne bih pojavila u vreme kada sam obeala." Lork prstima dodirnu njen obraz. "Tree", njene oi se odvojie sa ivice ae da bi ga prostrelile. "Ja sam ki Arona Reda, a ti si tamnoputi, crvenokasi, visoki, lepi sin", ona okrenu glavu u stranu, "plavokosog lopova!" On oseti hladan vazduh na vrhovima prstiju gde je bila njena topla ruka. Poloio joj je dlan na lice, gurnuvi prste u njenu kosu. Odvojila se od njegove ruke i zakoraila u spiralni lift. Podizala se nagore i u stranu, nastavljajui: "A ti nema dovoljno ponosa ako dozvoljava da ti se Princ ruga na nain na koji to ini." 37

Lork skoi na rub kada je lift prolazio. Ona ustuknu, iznenaena. "ta znae sve te prie o gusarenju i izrugivanju?" Bio je ljut, ali ne na nju nego na zbunjenost koju je prouzrokovala. "Ne razumem i ne znam da li to zvui onako kako bih eleo. Ne znam kako je to na Zemlji, ali se na Arku ne egae sa gostima." Rubi pogleda svoju au, njegove oi, pa opet svoju au. "ao mi je." Opet u njegove oi. "Izai, Lore. Princ e biti ovde kroz nekoliko minuta. Ne bi uopte trebalo da sa tobom razgovaram..." "Zato?" Prostorija se okretala, sputajui se. "Sa kime treba da razgavara, sa kime ne; ne znam ta je uzrok svemu ovome, ali govori kao da smo mi neki mali ljudi." On se nasmeja ponovo, sporim glasom iz dubine grudi, podiui se da bi protresao ramena. "Ti si Rubi Red?" Uhvati je za ramena i povue ka sebi. Za trenutak, njene plave oi su pobedile. "I prihvata sve one gluposti koje mali ljudi uzimaju za ozbiljno?" "Lore, bolje je da..." "Ja sam Lork Von Rej! A ti si Rubi, Rubi, Rubi Red!" Lift ih je ve proneo pored prvog balkona. "Lore, molim te. Moram da..." "Mora da poe sa mnom! Hoe li ii sa mnom preko ivice Zmaja, Rubi? Hoe li doi na Ark, gde ti i tvoj brat nikada niste bili? Ili, poi sa mnom na Sao Orini. Postoji tamo jedna kua koje e se setiti, ako si je videla, tamo, na rubu galaksije." Uzdigli su se do drugog balkona, okretali prema treem. "Igraemo se iza bambusove trske, na jezicima kamenih gutera..." Ona kriknu, zato to je ilicama iarano staklo lupilo u tavanicu lifta i posulo ih krhotinama. "Princ!" Odskoila je od Lorka i poela da zuri preko ivice lifta. "DALJE OD NJE!" Njegova srebrna rukavica epa drugu policu iz induktivnog polja koje ju je nosilo po sobi, i gurnu je prema njima. "Proklet da si, ti..." Njegov glas postade priguen ljutnjom, a zatim ponovo eksplodira: "Napolje!" Sledei diskos proita pored njihovih ramena i smrska se na dnu balkona. Lork podie ruku da odbaci krhotine. Princ potra preko poda prema stepenitu koje je poinjalo na levoj strani nanizanih soba. Lork je istrao iz lifta, preko tepihom pakrivenog balkona, da bi stigao do istog stepenita - Rubi iza njega - pa poe da silazi. Susreli su se na prvom balkonu. Princ epa obe preage, drhtei od gneva. "Prine, ta ti bi..." Princ zamahnu prema njemu. Njegova srebrna rukavica zveknu po preagi na mestu gde je Lork dotle stajao. Mesingana ipka se udubi i metal se pocepa. "Lopove! Pljakau!" zaita Princ. "Ubico! Olou..." "O emu ti to..." "...ikro oloka. Ako dodirne moju..." Njegova ruka ponovo oinu. "Ne, Prine!" (Bila je to Rubi.) Lork preskoi balkon i pade etiri metra nie na pod. Pao je rukama i kolenima u crveno, koje je izbledelo u uto, pa bilo preseeno naviruim zelenim. "Lore...!" (Bila je to opet Rubi.) On se baci, valjajui se po multihromu (i ugleda Rubi na ogradi, sa rukama na ustima; zatim Princ skoi sa ograde i polete kroz vazduh, padajui ka njemu). Srebrnom pesnicom Princ udari po mestu gde se nalazila Lorkova glava. Tras! Lork zatetura na noge i pokua da povrati dah. Princ je jo bio dole. Multihrom se smrvi pod njegovom rukavicom. Prskotine izbie do jednog metra oko mesta udara. ara se zamrznu u bujici sunevih zraka oko bletave take. "Ti..." poe Lork. Rei se uguie u dahtanju. "Ti i Rubi, jeste li ludi...?" Princ se podie na kolena. Bes i bol naruili su mu lice nasiljem. Usne su drhtale oko malih zuba, kapci oko tirkiznih oiju. "Klovnu, svinjo, doao si na Zemlju i usudio se da stavi ruke, tvoje ruke na moju..." "Prine, molim te...!" Njen glas rairi se iznad njih. Bolno, njena estoka lepota skrha se u plau. Princ zatetura na noge, epavi sledeu ploveu policu. Odbaci je, urlajui. Lork jauknu kad mu ona posee ruku i tresnu u francuska vrata iza njega. Hladni vazduh ulete u sobu kada se paneli zaljuljae. Sa ulice nagrnu smeh. 38

"Uhvatiu te; zgrabiu te i", navali na Lorka, "povrediu te!" Lork se okrenu, skoi sa kovanog gvoa i pade u gomilu. Vritali su dok se probijao. Ruke su mu udarale u lice, gurale mu grudi, grabile ga za ramena. Vriska i smeh su rasli, jer je Princ bio iza njega. "ta su...? Hej, pazi..." "Tuku se! Gle, to je Princ..." "Dri ih! Dri ih! ta su..." Lork se iupa iz gomile i spotae o balustradu. Za trenutak, uurbana Sena i vlani kamen bili su ispod. Povukao se i okrenuo da pogleda. "Sklanjajte se!" Prinev glas urlikao je iz gomile: "Sklonite se od moje ruke! Moje ruke, sklonite se od moje ruke!" Seanja su navirala, protresajui. Ono to je ranije bila zbunjenost, sada je bio strah. Pored njega, kamene stepenice vodile su do renog etalita. Pobegao je nanie, i uo druge iza njega kada je stigao do dna. Onda svetlost grunu u njegove oi. Lork zatrese glavom. Svetlost preko vlanog plonika, mahovinom obraslog kamenog zida pored njega - neko je njihao reflektor da bi ga video. "Sklonite se od moje..." uo se Prinev glas koji je nadvisivao druge. "Uhvatiu ja njega!" Princ pojuri niz stepenice, osvetljavan odblescima sa stena. Balansirao je na dnu, mirkajui pred rekom obasjanom reflektorom. Prsluk mu je bio povuen sa jednog ramena. U tui je izgubio drugu rukavicu. Lork ustuknu. Princ podie ruku: Bakarna mrea i draguljima ukraeni kondenzatori prekrivali su kost od crnog metala; koturi su zujali u providnom kuitu. Lork naini jo jedan korak unatrag. Princ zamahnu. Lork izvrda prema zidu; dva mladia kruila su jedan oko drugog. Gosti su se nagomilali oko ograde, probijajui se ka priruju. Lisice i guteri, orlovi i insekti gurali su jedni druge da bi videli. Neko se spotae o reflektor, pa preokrenuta galerija u vodi zadrhta. "Lopove!" Prineve uzane grudi bile su u gru. "Gusaru!" Raketa zasvetle nad glavama. Zatim grunu eksplozija. "Ti si ubre, Lore Von Reje! Manji si od..." Sada Lork zamahnu. Ljutnja mu je buktala u grudima, oima, rukama. Jedna pesnica zahvati stranu Prineve glave, druga utonu u njegov stomak. Navali sa sruenim ponosom, zbunjenou iznuenim besom, zbijenim ponienjem koje je slamalo dah u rebrima, dok se borio pred zadivljenim gledaocima. Ponovo je udario, ne znajui gde. Prineva protezna ruka izmahnu. Zahvati Lorka ispod brade, pljosnatim sjajnim prstima. Razdera kou, prosee kost, nastavi navie, otvarajui usnu i obraz i elo. Masno tkivo i miil se pocepae. Lork vrisnu krvavih usta, i pade. "Prine!" Rubi (borei se da vidi, ona je bila osoba koja je drmala svetlo) stajala je na zidu. Crvena haljina i tamna kosa ibale su iza nje u renom vetru. "Prine, ne!" Dahui, Princ koraknu unatrag, opet unatrag. Lork je leao licem nadole, s jednom rukom u vodi. Pod njegovom glavom, krv se slivala na kamen. Princ se naglo okrenu i poe ka stepenicama. Neko uperi reflektor navie. Narod koji je sa keja gledao preko Sene za trenutak bi osvetljen. Onda svetlost poe navie i preko, zaustavivi se na zgradi. Svet se okrenuo od ograde. Neko je poeo da silazi niz stepenice, suoivi se sa Princem. Trenutak zatim, poao je natrag. Plastino lice pacova napustilo je ogradu. Neko je uhvatio prozirno vinilsko rame, vodei je u stranu. Muzika stara desetak epoha izvijala se preko ostrva. Tamna voda ljuljala je Lorkovu glavu. Reka mu je usisala ruku. Onda se lav uspeo uz zid i bosonog spustio na kamen. Grifon je strao niz stepenice i pao na koleno pored njega. 39

Den je skinuo svoju lanu glavu i bacio je na stepenice. Tupo je udarila i otkotrljala se pola metra. Glava grifona za njom. Brajan okrenu Lorka. Dah je zastao u Donovom grlu, pa zvidei izleteo. "Ba je razbucao kapetana, a?" "Dene, moramo da nademo patrolu ili slino. Ne mogu takvo neto da urade!" Denove guste vee se podigoe. "Kog avola misli da ne mogu? Radio sam za gadove sa mnogo manje novca nego to ima Red-ift limited koji su mogli mnogo vie da urade." Lork zajea. "Mediko-aparat!" uzviknu Brajan. "Gde se ovde moe nai mediko-aparat?" "Nije mrtav. Vratiemo ga na brod. Kada se povrati, uzeu moju platu i otii sa ove proklete planete!" Pogleda preko reke od dvostrukih iljaka Notre Dame do suprotne obale. "Jednostavno, Zemlja za mene nije dovoljno velika, a ni Australija. elim da odem." Jednu ruku je stavio pod Lorkova kolena, a drugu pod njegova ramena, pa ustao. "Namerava da ga ponese?" "Zna li neki drugi nain da ga vratimo?" Den se okrenu prema stepenicama. "Ali mora biti..." Brajan je iao za njim. "Moramo da..." Neto zaita na vodi. Brajan se osvrnu. Krilo skimer-amca zagreba obalu. "Gde nosite kapetana Von Reja?" Rubi, na prednjem seditu, sada je nosila tamni ogrta. "Natrag na njegovu jahtu, gospoo", ree Den. "Izgleda da ovde nije dobrodoao." "Donesite ga na amac." "Mislim da ni u ije ruke na ovom svetu ne treba da ga prepustimo." "Vi ste njegova posada?" "Tano", odgovori Brajan. "Jeste li hteli da ga odnesete lekaru?" "Htela sam da ga odnesem do sletita De Blo. Treba to pre da odete sa Zemlje." "to se mene tie, u redu", ree Den. "Stavite ga tu pozadi. Ispod sedita se nalazi komplet za prvu pomo. Vidite moete li da mu zaustavite krvarenje." Brajan je stupio na uzljuljani skimer i prekopao ispod sedita, izmeu krpa i lanaca, dok nije naao jednu plastinu kutiju. amac se odsukao kada je Den zakaraio na palubu. Na prednjem seditu, Rubi je uzela komandnu liniju i utaknula je u lanak svoje ruke. Krenuli su napred, itei. Mali amac je sve vie ubrzavao. Pont St. Michel, Pont Neuf i Pont des Arts preli su senkama preko amca. Pariz je blistao na obalama. Nekoliko minuta kasnije, podupirai Ajfelovog tornja raistili su zgrade na levoj strani, osvetljeni reflektorima u noi. Na desnoj strani, iznad nagnutog kamena i iza sikamora, poslednji kasni etai kretali su se pod svetiljkama du Allee de Cygnes. "U redu", ree njegov otac. "Kazau ti." "Mislim da bi trebalo da taj oiljak..." slika njegove majke govorila je iz video-stuba. "Ve su tri dana protekla, i to due dozvoli da taj oiljak..." "Ako eli da ide okolo izgledajui kao da mu je u glavi bio zemljotres, to je njegova stvar", ree otac. "Ali sada elim da odgovorim na njegovo pitanje." Okrenuo se natrag, prema Lorku. "Ali, da bih ti rekao", doao je do zida i pogledao preko ograde, "moram ti ispriati malo istorije. Ali ne one koju si nauio na Kozbiju." Bila je sredina leta na Arku. Vetar je bacao oblake boje lososa preko neba iza staklenih zidova. Kada je nalet bio prejak, plave ilice duica u zidu okrenutom prema vetru skupljale su se u sjajne mandale, Mandala - grafiki kosmiki simbol budista za meditiranje; prim. prev. a zatim se irile pri prolasku vetra brzine od sto trideset kilometara na as. Prsti njegove majke, tamni i ukraeni draguljima, pomicali su se po ivici njene olje. Njegov otac sklopio je ruke na leima dok je posmatrao oblake, pocepane kao krpe i baene sa Tonga. 40

Lork utonu u naslon stolice od mahagonija, ekajui. "ta te se doima kao najvaniji inilac u dananjem drutvu?" Lork se posle kratke pauze usudi: "Nedostatak vrste kulturne...?" "Pusti to to si nauio na Kozbiju. Pusti stvari koje ljudi jedni drugima brbljaju kada oseaju da imaju neto duboko da kau. Ti si mlad ovek, koji e jednog dana moda upravljati jednim od najveih bogatstava u galaksiji. Kada ti postavim neko pitanje, hou da ima na umu ko si kada mi daje odgovor. Ovo je drutvo u kome polovima bilo kog proizvoda moe da raste na jednom svetu, a druga polovina moe biti iskopana u rudnicima koji su hiljada svetlosnih godina udaljeni. Na Zemlji, sedamnaest odsto moguih elemenata predstavljaju devedeset procenata planete. Uzmi bilo koji drugi svet i utvrdie da neko drugo tuce sainjava devedeset do devedeset devet procenata. Pastoji dve stotine ezdeset pet naseljenih svetova i satelita u sto sedamdeset sunevih sistema od kojih se sastoji Zmaj. Ovde, u Federaciji, ivi tri etvrtine stanovnitva Zmaja, koje je razbacano na preko tri stotine dvanaest svetova. etrdeset dva naseljena sveta Spoljnih naseobina..." "Transport", ree Lork. "Transport od jednog sveta do drugog. Na to si mislio?" Njegov otac se nasloni na kameni zid. "Mislio sam na cenu transporta. Mnogo vremena najvaniji inilac u ceni transporta bio je ilirion, jedini nain da se dobije dovoljno energije koja e vitlati brodove izmeu svetova, izmeu zvezda. Kada je moj deda bio tvog doba, ilirion se proizvodio vetaki, nekoliko milijardi atoma odjednom, uz velike trokove. Otprilike u to vreme, otkrivena je niska zvezda, mlaih zvezda, mnogo udaljenijih od galaktikog centra, ije su planete jo posedovale siune koliine prirodnog iliriona. I tek od tog vremena kada si roen, rudarski radovi veeg obima postali su mogui na ovim planetama, koje sada sainjavaju Spoljne naseobine." "Lorku je to poznato", ree njegova majka. "Mislim da bi on trebalo da..." "Zna li zbog ega je Federacija Vlaii politiki entitet odvojen od Zmaja? Je li ti poznato zbog ega e Spoljne naseobine uskoro postati politiki entitet odvojen od Zmaja ili Vlaia?" Lork pogleda svoje koleno, palac, drugo koleno. "Postavlja mi pitanja, a ne odgovara na moja, tata." Njegov otac uzdahnu. "Pokuavam. Pre nego to su postojale ikakve naseobine na Vlaiima, irenje kroz Zmaj vrile su nacionalne vlade na Zemlji, ili karporacije, one koje se mogu uporediti sa firmom Redift - karporacije i vlade koje su mogle podneti poetni troak transporta. Nove naseobine je potpomagala, organizovala i posedovala Zemlja. Postale su deo Zemlje, a Zemlja je postala centar Zmaja. U to vreme, drugi tehniki problem koji su poeli da reavaju rani inenjeri firme Red-ift limited, bila je izgradnja vasionskih brodova sa mnogo osetljivijim frekventnim opsezima koji mogu savladati relativno 'pranjave' oblasti vasione, kao u slobodno plutajuim meuzvezdanim maglinama, i u podrujima guste zvezdane populacije kao to su Vlaii, gde postoji mnogo vea koncentracija sljutene meuzvezdane materije. Neto poput vrtlone magline jo zadaje nevolje tvojoj maloj jahti. Pre dvesta pedeset godina, takva maglina bi brod uinila potpuno nepokretnim. Kada je istraivanje na Vlaiiima tek poinjalo, tvoj pradeda bio je sasvim svestan onoga ta sam ti, upravo rekao: cena transporta je najvaniji inilac u naem drutvu. A unutar samih Vlaia, cena transporta znaajno je manja nego u Zmaju." Lork se namrti. "Misli, rastojanja...?" "Centralni deo Vlaia je svega trideset svetlosnih godina irok, a osamdeset pet dug. Otprilike tri stotine sunaca natrpano je u tom prostoru, od kojih su mnoga meusobno udaljena samo jednu svetlosnu godimu. Sunca Zmaja ratrkana su du itavog jednog rukavca galaksije, gotovo esnaest hiljada svetlosnih godina od jednog kraja do drugog. Postoji velika razlika u ceni kada samo treba da preskoi mala rastojanja unutar jata Vlaia i kada treba da savlada ogromna prostranstva Zmaja. Na Vlaie su stizale razne vrste ljudi: mali poslovni ljudi kaji su eleli da pokupe korist i odu dalje; kooperativne grupe naseljenika; pa ak i privatni graani - bogati privatni graani, ali ipak privatni. Tvoj pradeda je ovde doao sa tri komercijalna linijska broda puna starudije, prefabrikovanih titnika protiv vrueg i hladnog, odbaene rudarske i zemljoradnike opreme za itavu lepezu podneblja. Za najvei deo toga bilo mu je plaeno da ga odvue sa Zmaja. Uzgred, dva broda bila su ukradena. Takoe, doao je u posed nekoliko atomskih topova. Odlazio je do svake nove naseobine i nudio svoju robu. I svi su od njega kupovali." "Da li ih je topom primoravao da kupe?" "Ne. Takoe, nudio im je dodatne usluge koje su kupovinu kra inile zaista vrednom. Vidi, injenica da je cena transporta bila nia nije zaustavila vlade i velike korporacije od pokuaja da se usele. 41

Deda je razneo svaki brod koji bi doao nosei neko multimilionersko ime sa Zmaja, svakog emisara nekog monopola sa Zmaja koji bi pokuao da se proiri na novu teritoriju." "Da li ih je i pljakao?" upita Lork. "Je li sakupljao ostatke?" "Nikada mi to nije rekao. Jedino znam da je imao viziju - sebinu, najamniku, egocentrinu viziju, koju je primenjivao na svaki nain, na svaiji raun. Tokom poetnih godina svoje egzistencije, nije dozvoljavao da Vlaii postanu produetak Zmaja. U nezavisnosti Vlaia video je priliku da postane najmoniji ovek politikog entiteta koji bi jednog dana mogao da postane suparnik Zmaja. Pre nego to je moj otac doao u tvoje godine, pradeda je to ve ostvario." "Jo ne vidim kakvu to ima vezu sa firmom Red-ift." "Red-ift je bila jedna od megakompanija koje su inile najusaglaenije napore da prodru u Vlaie. Pokuavale su da zadobiju torijumske rudnike kojima sada upravlja otac tvog kolskog druga, doktor Secumi. Nastojali su da zaponu etvu plastinih liajeva na Kirki-4. Deda ih je razneo. Red-ift jeste transportna firma, a kada cena prevoza pada u odnosu na broj bradova koji se izrauju, Red-ift osea da ga gui u grlu." "I zato nas Princ Red moe nazivati gusarima?" "Nekoliko puta je Aron Red Prvi - Prinev otac je Trei - slao jednog od svojih najarogantnijih neaka da predvodi njegove ekspedicije u Vlaie. Mislim da su bile tri, ekspedicije. Nikada se nisu vratile. ak i u vreme moga oca, posed je bio prilino lina stvar. Bilo je odmazdi, i one su se nastavile daleko posle deklaracije o nezavisnosti koju je Federacija Vlaii stekla dvadeset este. Jedan od mojih linih projekata kada sam bio mladi tvoga doba bio je da to okonam. Moj otac je dao mnogo novca Harvardu, na Zemlji, izgradio im laboratoriju, pa me poslao u kolu. Oenio sam se tvojom majkom, sa Zemlje, i, mnogo vremena proveo sam razgovarajui sa Aronom, Prinevim ocem. Nije bilo previe teko da se ostvari, poto je nezavisnost Vlaia bila prihvaena injenica ve itave generacije, a Red-ift je ve dugo prestao da tetura pod bilo kakvom naom pretnjom. Moj otac je kupio rudnik iliriona na Novoj Braziliji - bilo je to u vreme kada su rudarske operacije tek poinjale u Spoljnim naseobinama - uglavnom kao opravdanje da formalno posluje sa firmom Red-ift. Nikada ti nisam pomenuo taj posed, jer sam smatrao da za tim ne postoji potreba." "Znai da je Princ ba lud kada rasplamsava staru svau, koju ste ti i Aron izgladili pre nego to je on roen." "Ne mogu da komentariem Prinevo duevno zdravlje. Ali, treba da ima na umu: ta je najvaniji inilac koji danas utie na cenu transporta?" "Rudnici iliriona na Spoljnim naseobinama." "Opet ruka oko grla firme Red-ift", ree njegov otac. "Vidi?" "Prirodno rudarenje iliriona mnogo je jeftinije nego njegova proizvodnja." "ak i kada to podrazumeva ukljuivanje miliona i miliona stanovnika. ak tridesetak konkurentskih kompanija i iz Zmaja i iz Vlaia otvorile su rudnike po itavim Spoljnim naseobinama i subvencioniu veliko useljavanje radne snage iz itave galaksije. ta si primetio kao razliku izmeu stava Spoljnih naseobina spram stava Zmaja i Vlaia?" "One imaju, otprilike, sav ilirion koji im je potreban." "Da, ali takoe i ovo: Zmaj su proirili; bogati drutveni slojevi sa Zemlje. Vlaii su naseljeni seobama relativno srednjeg stalea. Mada su Spoljne naseobine pokrenuli oni sa novcem i sa Vlaia i iz Zmaja, njihovo stanovnitvo potie iz najnieg ekonomskog sloja galaksije. Spajanje kulturnih razlika - i nije me briga ta kau tvoji profesori drutvenih nauka na Kozbiju - i razlika u ceni transporta ono je, to obezbeuje konanu nezavisnost Spoljnih naseobina. I iznenada firma Red-ift napada svakoga ko ponovo stavi ruke na ilirion." On namignu na sina. "Napadnut si." "Ali, dobio sam samo jedan rudnik iliriona. Na novac potie od upravljanja ko zna kolikim brojem razliitih vrsta poslova irom itavih Vlaia, a sada i od nekih poslova u Zmaju - rudnik u Sao Oriniju je sitnica..." "Tano. Ali da li si ikada uoio poslove kojima se ne bavimo?" "Na ta cilja, tata?" "Mi imamo veoma malo novca u proizvodnji sklonita ili hrane. Mi poslujemo u oblasti kompjutera, malih tehnikih komponenata; izraujemo kuita za ilirionske baterije; pravimo utikae i utinice; naporno rudarimo u drugim oblastima. Poslednji put kad sam video Arona, na svom prolom putovanju, rekao sam mu, alei se, naravno: 'Zna, kada bi cena iliriona iznosila samo polovinu svoje sadanje cene, kroz godinu 42

dana mogao bih da gradim vasionske brodove za manje od polovine cene po kojoj ih ti pravi.' I zna ta mi je on kazao, i sam se alei?" Lork odmahnu glavom. "Znam to ve deset godina." Slika njegove majke spusti olju. "Mislim da treba da mu sredimo lice. Ti si tako zgodan momak. Ve su tri dana, Lore, kako te je Australijanac doneo kui. Taj oiljak tek e morati da..." "Dana", ree njegov otac. "Lore, moe li smisliti bilo koji nain da se cena iliriona smanji za polovinu?" Lork se namrti. "Zato?" "Izraunao sam da e sadanjom stopom irenja, Spoljne naseobine biti u stanju da kroz petnaest godina smanje cenu ilirionu za gotovo etvrtinu. Tokom tog vremena, Red-ift e pokuati da nas uniti." On naini pauzu. "Da uniti sve to pripada Von Rejovima, a na kraju i itavu Federaciju Vlaii. Imamo mnogo vremena za pad. Jedini nain da preivimo jeste da mi njih prvi unitimo; a jedini nain da to uinimo jeste da pronaemo nain da dobijamo ilirion za pola cene pre nego to ona padne na tri etvrtine, i da ponemo graditi brodove." Njegov otac sklopi ruke. "Neu da u tome uestvuje, Lore. Predviam da e se itava ova stvar okonati u toku mog ivota. Ali Princ je na sebe uzeo da prvi udarac uputi tebi. Red je da ti se kae ta se deava." Lork je gledao svoje ruke. Posle nekog vremena ree: "Uzvratiu udarac." "Ne", ree njegova mati. "Ne moe tako da se postupi u ovoj stvari, Lore. Ne moe se svetiti Princu; ne moe misliti na osvetu..." "I ne mislim." Ustao je i doao do zavesa. "Mama, tata. Izlazim." "Lore", ree njegov otac, irei ruke. "Nisam eleo da te potresem. Ali, hteo sam samo da zna..." Lork odgurnu brokatne zavese. "Idem do Kalibana. Do vienja. Draperija se zaljulja." "Lore..." Zvao se Lork Von Rej i iveo je u Ekstol Parku 12, na Arku, prestonici Federacije Vlaii. Koraao je pored pokretnog puta. Kroz vetrobrane, zimske bate grada su cvetale. Ljudi su ga posmatrali. Bilo je to zbog njegovog oiljka. Razmiljao je o ilirionu. Ljudi bi ga pogledali, pa skrenuli oi kada bi videli da im uzvraa pogled. Ovde, u sreditu Vlaia, on sam bio je centar, fokus. Jednom prilikom pokuao je da izrauna koliinu novca svoje najue porodice. On je bio fokus milijardi, koji je hodao pored providnih zidova pokrivenih ulica Arka i sluao zavijanje blistajuih liajeva u zimskim batama. Svaka peta osoba na ulici - tako su ga obavestile oeve raunovoe - dobijala je svoju platu posredno ili neposredno od Von Reja. A Red-ift se pripremao da objavi rat itavoj strukturi koja je bila Von Rej, to se usredsreivalo na njega kao naslednika. U Sao Oriniju, jedna ivotinja slina guteru, sa grivom od belog perja, tumarala je i itala u dungli. Rudari su takve ivotinje hvatali, izgladnjivali ih; zatim, putali ih jednu protiv druge u jami, kladei se na ishod borbe. Mnogo miliona godina unazad, preci ovih, metar dugih gutera, bile su velike ivotinje duge sto metara, i razumna rasa koja je naseljavala Novu Braziliju oboavala ih je, kleui glave u prirodnoj veliini oko temelja svojih hramova. Ali, rasa - ta rasa je iezla. A izdancima boanstva te rase, smanjenim u toku evolucije, rugali su se u jamama pijani rudari dok su grebli, urlali i ujedali se. On je bio Lork Von Rej. A ilirionu je cena na neki nain morala da se smanji na pola. Moete tim materijalom poplaviti trite, ali, gde otii da nabavite ono, to je po svoj prilici bila najrea supstanca u vasioni? Ne moete uploviti u centar sunca i pokupiti pe, u kojoj su sve supstance galaksije stopljene iz sirove nuklearne materije jedinicama od etiri. Ugledao je svoje obrise u jednom od ogledalskih stubova, pa se zaustavio neposredno pre skretanja prema Nea Limaniju. Posekotina mu je poremetila crte lica, sa punim usnama i utim oima. Tamo gde je oiljak uneo crvenilo, uoio je neto. Nova kosa koja je rasla bila je iste boje i strukture kao kosa njegovog oca, meka i uta kao plamen. Gde nai toliko iliriona (okrenuo je lea ogledalskom stubu)? Gde? "Pitate me, kapetane?" Sa obrtnog postolja u podu Den je podigao kriglu piva do kolena. "Da znam, ne bih sada skitao ovim sletitem." Spustio je ruku, dohvatio drku krigle iz nonih prstiju i ispio polovinu. "Hvala za pie." Nadlanicom je obrisao usta, oiviena ostacima hrane sa penom. "Kada namerava da ponovo sastavi svoje lice...?"

43

Ali, Lork se nagnuo u naslon sedita, gledajui kroz tavanicu. Svetla oko sletita ostavila su vidljivim samo stotinu najsjajnijih zvezda. Na tavanici, kaleidoskopska duica za vetar zatvarala se. Usredsreena meu plavim, skerletnim i cinober ilicama, nalazila se zvezda. "Kai, kapetane, ako eli da se popne na balkon..." Na drugom nivou bara, vidljivi kroz padajuu vodu, oficiri teretnjaka i neki lanovi posade linijskih brodova izmeali su se sa sportistima koji su razgovarali o tekuim i kosmikim prilikama. Donji nivo bio je pun mehaniara i kiborkih spojnika sa komercijalnih brodova. U uglu se razvijala igra kartama. "Moram da naem sebi posao, kapetane. To to me putaju da spavam u zadnjoj komori Kalibana, a zatim se svake noi opijam, ne pomae mnogo. Maram da te oslobadim mog prisustva." Vetar je ponovo naleteo; duica se jeila oko zvezde. "Dene, da li si", Lork je mozgao, "ikada shvatio da je svako sunce, kada putujemo izmeu njih, pe u kojoj su svi svetovi carstva stopljeni? Svaki element meu stotinama fuzionisan je iz njegove centralne nuklearne mase. Uzmi, recimo, ovaj ovde", pokazao je na prozirni krov, "ili bilo koji drugi: zlato se tamo ba sada fuzionie, kao i radijum, azot, antimon, u koliinama koje su ogromne - vee od Arka, vee od Zemlje. I tamo ima iliriona, Dene." Nasmejao se. "Pretpostavimo da postoji neki nain da se uroni u jednu od ovih zvezda i zahvati ono to mi je potrebno." Ponovo se nasmejao; zvuk zapleten u njegovim grudima bio je izmeana ljutnja, oajanje i bes. "Pretpostavimo da moemo stati na rub neke zvezde koja e postati nova i saekati da ono to elimo bude izbaeno, i zgrabiti to kada se razbukti - ali nove su implozije, a ne eksplozije, zar ne, Dene?" Raspoloen, gurnuo je rame kiborkog spojnika. Pie je prsnulo sa ruba krigle. "Ja, kapetane, bio sam jednom u novi." Den obliznu nadlanicu. "Bio si?" Lork pritisnu rukom jastuk. Zvezda sa oreolom je treperila. "Brod na kome sam plovio bio je zahvaen novom - mora da je od tada prolo deset godina." "Nije li ti drago to se nisi naao na njoj." "Bio sam. Ali smo umakli." Lork spusti pogled sa tavanice. Den je seo na zelenu klupu, sa vornatim laktovima na kolenima; rukama je obuhvatio kriglu. "Jeste?" "Aha." Den baci pogled na svoje rame, na kome je prekinuta pantljika prsluka bila nezgrapno vezana u vor. "Upali smo i izvukli se." Na Lorkovom licu izbi uenje. "Hej, kapetane! Izgleda besan!" Pet puta je Lork pogledao svoje lice u ogledalu, oekujui da ono nosi jedan izraz, da bi otkrio da ga je oiljak pretvorio u neto potpuno udno. "ta je, Dene?" Australijanac pogleda svoju kriglu. Na njenom dnu bila je samo pena. Lork pritisnu papuicu za naruivanje na naslonu stolice. Prema njima su po luku pole jo dve krigle, u kojima se rastvarala pena. "Ba ono to mi je potrebno, kapetane." Den posegnu nogom. "Jedna za tebe. Evo. I jedna za mene." Lork je pijuckao svoje pie i, ispruio stopala i oslonio ih na pete sandala. Nita se na njegovom licu nije pokrenulo. Niti se ta drugo pomaklo. "Zna li za Institut Alkan?" Den je padigao glas da nadjaa uzvike i smeh koji su dopirali iz ugla gde su dva mehaniara poela da se rvu na trambulini. Posmatrai su mahali aama. "Na Varpisu u Zmaju imaju taj veliki muzej sa laboratorijama i materijalima, pa prouavaju stvari kao to su nove." "Moja tetka je tamo upravnik", Lorkov glas je bio dubok, a rei su se izdvajale od okolne vike. "Je l' da? Svejedno, oni upuuju ljude kad god dobiju izvetaj da se neka zvezda panaa kao..." "Gledaj ! Ona pobeuje!" "Ne! On joj povlai ruku!" "Hej, Von Reje, da e pobediti mukarac ili ena misli li?" Grupa oficira dola je do rampe da posmatra me. Jedan potapa Lorka po ramenu, a zatim preokrenu ruku. Na dlanu mu je bila novanica od deset alfa-funti. "Noas ne kladim se ja." Lork odgurnu ruku. "Lork, ja dupliram na enu ovo..." "Sutra tvoj novac ja uzeu", ree Lork. "Sada ide ti." Mladi oficir ispusti zvuk gaenja i povue prstom niz lice, klimnuvi glavom svome drugu. 44

Ali, Lork je ekao da Den nastavi. Den vrati pogled sa prizora rvanja. "Izgleda da se neki teretnjak izgubio u plimnom poniranju i uoio neto udno u vezi sa spektralnim linijama jedne zvezde udaljene nekoliko solara. Zvezde su uglavnom od vodonika, aha, ali je u ovom sluaju otkriveno obilato nagomilavanje tekih materijala u gasovima povrine; a to je neobino. Kada su se najzad snali, poslali su izvetaj o stanju zvezde kartografskom drutvu Alkana, koje je poelo da nagaa ta je posredi: nagomilavanje nove. Poto se sastav zvezde ne menja u novi njeno nagomilavanje ne moe da se registruje sa rastojanja posredstvom spektralne analize ili bilo ega slinog; sa Alkana su poslali tim da posmatra zvezdu. Oni su prouavali nekih dvadeset ili trideset zvezda tokom poslednjih pedeset godina. Postavili su prstenove stanica za daljinsku kontrolu toliko blizu zvezdi koliko je planeta Merkur udaljena od Sola; one alju televizijske slike povrine zvezde; te stanice sagorevaju ve sekundu nakon to sunce krene, Postavljali su prstenove stanica sve dalje i dalje, da bi iz sekunde u sekundu slale izvetaje o itavom dogaaju. Na rastojanju od otprilike jedne svetlosne nedelje postavili su prve stanice sa ljudskom posadom; ak i one su naputene da bi se otilo u udaljenije stanice im je nova poela. Bilo kako bilo, naao sam se na brodu koji je trebalo da odnese namirnice za jednu od tih stanica sa ljudskom posadom, koja je ekala da sunce udari. Tebi je poznato da stvarno vreme, potrebno da sunce pree iz svog pravilnog sjaja do maksimalne prividne veliine koja je dvadeset ili trideset hiljada puta sjajnija, iznosi svega dva do tri asa." Lork potvrdi glavom. "Oni jo ne mogu tano da procene kada e nova koju posmatraju krenuti. Ja to ne razumem ba u potpunosti, ali sunce kome smo prilazili nekako je krenulo pre nego to smo stigli do nae usputne stanice. Moda je to bio neki uvoj u prostoru, ili greka na instrumentima, ali mi smo promaili stanicu i zaputili se pravo u sunce, tokom prvg asa njegove implozije." Den sagnu glavu da otpije penu. "U redu", ree Lork. "Usled toplote trebalo je da budete pretvoreni u atome pre nego to ste stigli toliko blizu sunca, koliko je Pluton udaljen od Sola. Trebalo je da budete smrvljeni stvarnim fizikim udarima. Gravitacione plime trebalo je da vas raskomadaju. Zraenje kome je brod bio izloen trebalo je, prvo, da razbije svako organsko jedinjenje na brodu i, drugo, svaki atom podvrgne fisiji sve do jonizovanog vodonika..." "Kapetane, mogu bez pokuaja da se setim jo sedam raznih stvari. Jonizacione frekvencije trebalo je da..." Den zastade. "Ali nijedna od njih nije se desila. Na brod je provuen neposredno kroz sredite sunca i napolje na drugu stranu. Bili smo bezbedno poloeni oko dve svetlosne nedelje daleko. im je shvatio ta se deava, kapetan je uvukao glavu i iskljuio sve nae senzorske ulazne skanere, tako da smo padali naslepo. Jedan as kasnije izvirio je i veoma se zaudio da smo jo daleko. Ali, instrumenti su zabeleili nau putanju. Proli smo pravo kroz novu." Den zavri pie. Ukoso pogleda Lorka. "Kapetane, opet izgleda besan." "Kakvo je objanjenje?" Den slegnu ramenima. "Kada nas je Alkan dohvatio, imali su puno raznih miljenja. Prouili su one mehurove, zna, koji eksplodiraju na povrini svakog sunca, to su dva ili tri puta vei od planete srednje veliine, gde temperatura iznosi svega osam stotina ili hiljadu stepeni. Takva temperatura mogla je da ne uniti brod. Moda smo bili uhvaeni u jedan takav mehur i preneseni kroz sunce. Neko je izneo miljenje da su, moda, energetske frekvencije nove polarizovane u jednom pravcu, a da je neto uzrokovalo da se energije broda polarizuju u drugom, tako da su na neki nain prole jedna kroz drugu kao da se nisu ni dodirnule. Drugi su doli sa mnogim teorijama koje je trebalo da obore prethodne. Najverovatnijim se inilo da su vreme i prostor bili podvrgnuti tako silovitom naprezanju kakvo postoji u novi, da zakoni koji upravljaju prirodnom mainerijom fizike i fizikih dogaaja naprosto nisu funkcionisali." Den ponovo slegnu ramenima. "Nikada se u tom pogledu nisu sloili." "Gledaj! Gledaj, oborio je nju!" "Jedan, dva - ne, ustala je ona..." "Ne! Pobedio je nju! Pobedio je nju!" Na trambulini, iscereni mehaniar teturao se nad svojim protivnikom. Pola tuceta aa pia mu je ve bilo doneto; po obiaju, morao je da popije koliko god je mogao, a poraeni da popije ostatak. Vei broj inovnika doao je da mu estita i pokupi opklade za sledei me. "Pitam se..." Lork se namrti. "Kapetane, ja znam da ti tu nita ne moe da uini, ali ne treba tako da izgleda." "Pitam se da li Alkan ima neke beleke o tom putovanju, Dene." 45

"Mislim da ima. Kao to rekoh, bilo je to pre desetak godina..." Ali, Lork je gledao u tavanicu. Duica se zatvorila pod vetrom koji je razbijao no na Arku. Preklopna mandala potpuno je pokrila zvezdu. Lork podie ruke do lica. Usne mu padoe dok je lovio korenje ideje koja mu je proletela kroz glavu. Raseeno tkivo prevelo je izraz lica u blaeno muenje. Den ponovo poe da govori. Zatim odustade, sa hrskaviavim licem punim uenja. "Zvao se Lork Von Rej. Morao je to sebi tiho da ponavlja, da se osigura ponavljanjem; jer, jedna ideja je okupirala njegovo bie. Kada je seo, gledajui uvis, oseao se potpuno potresenim. Neto usred njegovog bia bilo je raspolueno isto tako silovito kao to je Prineva ruka raspolutila njegovo lice. mirkao je da bi jasnije video zvezde. A njegovo ime..." "Da, kapetane Von Rej?" "Uvuci bona krilca." Mi ih uvue. "Plovimo postojanim tokom. Bona krilca potpuno uvuena. Linseose i Idase, ostanite za svojim krilcima i preuzmite prvo deurstvo. Ostali mogu da se malo odmore." Lorkov glas tutnjao je nad zvucima vasione. Okrenuvi se od cinoberskog toka, u kame su visile ugljenisane zvezde, Mi mirnu i ponovo uoi obrise kabine. Olga trepnu. Mi sede na divan da se iskljui. "Videemo se u zajednikoj prostoriji", nastavi kapetan. "A ti, Mie, donesi svoj..." 4. Mi je povukao konu torbu koja je leala ispod divana i prebacio je preko ramena. "...senzorni sirinks." Vrata su kliznula na svoje mesto, a Mi je stao na vrh tri stepenika iznad plavog tepiha zajednike prostorije za posadu u Roku. Stepenite je spiralno vijugalo u senkama: jezici metala koji su se uvijali, pod svetlima sa tavanice slali su odbleske na zid i lie filodendrona ispred ogledalskog mozaika. Ketin je ve sedeo ispred slojevite table za trodimenzionalni ah i postavljao figure. Poslednji top kljocnu u svom uglu, a balon-fotelja, globus elatinskog glicerina uoblien uz telo, pokrenu se. "Hajde, ko e prvi da igra sa mnom?" Kapetan Von Rej stade na vrh spiralnog stepenita. Kada je poao nanie, njegov razbijeni odraz utisnu se u mozaik. "Kapetane?" Ketin podie bradu. "Mie? Ko od vas eli prvu igru?" Tij i Sebastijan doli su kroz nadsvoena vrata i preko rampe to se protezala iznad bazena boje limuna, koji je ispunjavao treinu prostorije. Lahor. Voda se zatalasa. Tama je plovila iznad njihovih glava. "Dole!" naredi Sebastijan. Njegova ruka trgnu utika, a ivotinje se svalie na elini liaj. Velike ivotinje kolapsirale su oko njega kao krpe. "Sebastijane? Tij? Igrate li?" Ketin se okrenu prema rampi. "Ranije mi je to bila strast, ali vie ne igram tako dobro." Pogledao je uz stepenace, ponovo uzeo topa i zagledao se u kristal sa crnim jezgrom. "Recite mi, kapetane, da li su ovi komadi originalni?" Na dnu stepenita, Von Rej podie crvene obrve. "Nisu." Ketin se iskezi. "Oh." "Od ega su?" Mi je preao preko tepiha i pogledao preko Ketinovog ramena. "Nikada nisam video ovakve komade." "Neobian stil za ahovske figure", uoi Ketin. "Republika Vega. Moete ga dosta videti u nametaju i arhitekturi." 46

"Gde je ta Republika Vega?" Mi uze peaka: unutar kristala sunev sistem, dragulj u sredini, okruen nagnutim ravnima. "Nema je vie nigde. Odnosi se na ustanak u dvadeset osmom veku, kada je Vega pokuavala da se odvoji od Zmaja. Nije uspela. Umetnost i arhitekturu tog perioda prihvatili su nai poznavaoci umetnosti. Mislim da je u itavoj taj stvari bilo neeg herojskog. Svakako su pokuavali da budu to originalniji paslednji otpor zarad kulturne autonomije i tako to. Ali, postalo je neka vrsta utive drutvene igre da se ulazi u trag uticajima." Uze jo jedan komad. "Graa mi se i dalje dopada. Stvorili su tri zlatna muziara i jednog neverovatnog pesnika. Mada je samo jedan od muziara imao veze sa ustankom. Ali, veina ljudi to ne zna." "Ne ali se", upita Mi. "U redu. Odsvirau ti igru." Obiao je oko ahovske table i seo na zeleni glicerin. "Koje hoe, crne ili ute?" Von Rej posegnu rukom preko Mievog ramena do komandne ploe koja je prekrivala daruje fotelje i pritisnu mikro-prekida. Svetla na ahovskoj tabli se ugasie. "Hej, zato...?" Grubi Miev apat prekide se zbog razoaranja. "Uzmi sirinks, Mie." Lork poe prema kamenu na utim ploicama uoblienom u skulpturu. "Ako ti kaem da naini novu, Mie, ta e uiniti?" Seo je na kameni izdan. "Ne znam. Na ta mislite?" Mi je podigao instrument iz torbe. Preao je palcem preko klavijature. Proetao je prstima preko induktivne ploe; mali prst se zaklatio na pompeznom noktu. "Sada ti kaem. Napravi novu." Mi zastade. Zatim, "U redu", i njegova ruka poskoi. Zvuk zatutnja posle bleska. Boje zaostale iza naknadne slike zamrljanog prizora, koje su se kovitlale u iezavajuoj sferi, nestadoe. "Dole!" ree Sebastijan. "Dole, sada..." Lork se nasmeja. "Nije loe. Doi ovamo. Ne, ponesi svoju paklenu harfu." Pomerio se na kamenu, da napravi mesta. "Pokai mi kako to funkcionie." "Da vam pokaem kako sirinks svira." "Ba to." Postoje izrazi koji se deavaju na spoljnoj strani lica; postoje izrazi koji se dogaaju iznutra, samo sa drhtanjem na usnama i onim kapcima. "Obino ne dozvoljavam da se ljudi zavitlavaju sa mojom sviraljkom." Usne i oni kapci su mu drhtali. "Pokai mi." Mieve usne se suzie. On ree: "Dajte mi ruku." Kada je namestio kapetanove prste preko sedla table za rezonantnu sliku, pred njima zasija plava svetlost. "Sada pogledajte dole." Mi pokaza na prednji deo sirinksa. "Iza ova tri majuna soiva nalaze se hologramske reetke. Njihov fokus je tamo gde je plava svetlost, i one daju trodimenzionalnu sliku. Ovde kontroliete sjaj i jainu. Pomerite ruku napred." Svetlost se pojaa... "Sada unazad." ...i zatamni se. "Kako pravi sliku?" "Trebalo mi je godinu dana da nauim, kapetane. Sada, ove strune kantroliu zvuk. Nije svaka od njih razliita nota; one su razliite strukture zvuka. Visina tona menja se pomeranjem prstiju blie ili dalje. Evo, ovako." On potegnu mesinganu icu i ljudski glasovi zatreperie neugodnim podzvukom. "elite li da ovo neim zamiriete? Ovde, natrag. Ovo dugme kantrolie intenzitet slike. itavu stvar moete da uinite veoma usmerenom na taj nain to..." "Pretpostavimo, Mie, da postoji devojako lice koje elim da ponovo stvorim; zvuk njenog glasa koji izgovara moje ime; takoe i njen miris. Sada u rukama imam tvoj sirinks." Podie instrument iz Miovog krila. "ta treba da uradim?" "Da vebate. Vidite, kapetane, doista ne volim da se drugi ale sa mojom sviraljkom..." Isprui ruku da je uzme. Lork je povue izvan Mievog damaaja. Onda se nasmeja. "Evo ti." Mi je uzeo sirinks i brzo otiao do ahovske table. Protresao je torbu i stavio u nju instrument. 47

"Vebanje", promrmlja Lork. "Nemam vremena za to. Ne ako elim da pobedim Princa Reda zarad iliriona, a?" "Kapetane Von Rej?" Lork pogleda navie. "Hoete li nam rei ta se deava?" "ta eli da zna?" Ketinova velika ruka poivala je na prekidau kojim se ukljuuje ahovska tabla. "Gde idemo? Kako emo tamo stii? I zato?" Posle nekoliko trenutaka, Lork ustade. "Zato me to pita, Ketine?" ahovska tabla trepnu, osvetlivi Ketinovu bradu. "U igri ste protiv Red-ift limiteda. Kakva su pravila? Kakva je nagrada?" Lork zatrese glavom: "Nisam te razumeo." "U redu. Kako emo doi do iliriona?" "Jeste, kako doi emo?" Tijin meki glas natera ih da pogledaju. Na podnoju stepenita, pored Sebastijana, meala je pil karata. Ustala je kada su pogledali. "U sunce koje survava se zaroniti?" Zatrese glavom. "Kako, kapetane?" Lorkovi dlanovi prekrie kotane vorove kolena. "Linseose? Idase?" Na suprotnim zidovima visila su dva dvometarska pozlaena rama. U onom koji se nalazio ba iznad Miove glave, Idas je leao postrance ispod svetala kompjutera. Preko sobe, u drugom okviru, sa kosom i trepavicama koje su svetlucale, bledi Linseos se sklupao nad svojim kablovima. "Dok plovite, naulite uho." "U redu, kapetane", proguna Idas, kao ovek koji govori u snu. Lork ustade i pljesnu rukama. "Mnogo godina je proteklo otkako sam ja morao da postavim to pitanje. Osoba koja je umesto mene odgovorila bio je Den." "Slepi Den?" Mi e. "Den koji je skoio?" upita Ketin. Lork klimnu glavom. "Umesto ove kamadine teretnjaka", on pogleda navie, gde su simulirane zvezde vitlale na visokoj, tamnoj tavanici da ih podsete da meu bazenima i papratima i oblicima stena hitaju izmeu svetova, "imao sam jedan trkaki brod na kome je Den radio kao kiborki spojnik. Jedne noi u Parizu ostao sam predugo na nekoj zabavi, pa me je Den poveo kui na Ark. Pilotirao je sam itavim putem. Moj drugi spojnik, neki student, bio se uplaio i pobegao." Zatrese glavom. "Nema veze. Uglavnom, bio sam tamo. Kako da doem do dovoljno iliriona da sruim Red-ift pre nego to on srui nas? Koliko bi ljudi elelo da to zna? Pomenuo sam to Denu jedne veeri dok smo pili kraj bazena za jahte. Dobiti ga sa sunca? On je zataknuo palac za kai, pogledao na jednu od duica za vetar koja se irila iznad anka i rekao: 'Jednom sam bio uhvaen u novu'." Lork pogleda po prostoriji. "Seo sam i sluao." "ta mu se dogodilo?" upita Mi. "Kako se desilo da bude dovoljno dugo u blizini da upadne u jo jednu? eleo bih to da znam." Ketin je vratio topa na tablu i razbakario se na divanu. "Kaite: gde je bio Den tokom itavog tog vatrometa?" "Bio je u posadi broda koji je nosio namirnice za jednu od istraivakih stanica Instituta Alkan, kada je zvezda buknula." Mi pagleda Tij i Sebastijana, koji su sluali sa stepenica na kraju rampe. Tij je ponovo meala karte. "Posle hiljadu godina prouavanja, izbliza i iz daljine, prilino je uznemiravajue koliko malo toga znamo o onome to se deava u centru najkobnije od svih zvezdanih katastrofa. Sastav zvezde ostaje isti; samo se organizacija materije unutar zvezde remeti procesom koji jo nije potpuno shvaen. Moda je to efekat plimnih harmonika. Moda je to ak ala Maksvelovog demona. Najdua koncentrisanja koja su posmatrana trajala su godinu i po dana, ali kada su uoena, ona su ve bila u toku. Stvarno vreme potrebno novi da dostigne svoju maksimalnu jainu od asa kada bukne, iznosi nekoliko asova. U sluaju supernove - a zabeleene su svega dve u naoj galaksiji, jedna u trinaestom veku u Kasiopeji i jedna bezimena zvezda u dvadeset etvrtom stoleu, a nijedna od njih nije mogla da se detaljno proui - buktanje traje otprilike dva dana; kod supernove sjaj se poveava faktorom od nekoliko stotina hiljada. Rezultirajua svetlost i radiosmetnje sa supernove iznose vie od zdruene svetlosti svih zvezda u galaksiji. Alkan je otkrio neke druge galaksije jednostavno zato to se u njima pojavila supernova i gotovo potpuna anihilacija jedne jedine zvezde uinila je vidljivom itavu galaksiju od nekoliko milijardi zvezda." 48

Tij je prebacila karte iz jedne ruke u drugu. Sebastijan upita: "ta Denu desilo se?" Primoravao je svoje ljubimce da se priblie njegovim kolenima. "Njegov brod je promaio i bio provuen kroz centar sunca usred prvog asa implozije - i zatim izbaen na drugu stranu." ute oi fiksirale su Ketina. Na raskidanim crtama Lorkovog lica bilo je teko proitati tananost njegovih oseanja. Naviknut na nejasna oseanja, Ketin slegnu ramenima i pokua da utone u fotelju. "Dobili su upozorenje svega nekoliko sekundi ranije. Jedino to je kapetan mogao da uradi bilo je da iskljui sve dolazee senzorne ulaze kod kiborkih spojnika." "Naslepo oni leteli su?" upita Sebastijan. Lork klimnu glavom. "Bila je to nova u koju je Den upao, i to pre nego to vas je sreo; prva nova", potvrdi Ketin. "Tano tako." "ta se dogodido u drugoj?" "U toj prvoj desilo se jo neto. Otiao sam u Institut Alkan i pogledao itavu stvar. Trup broda bio je izbrazdan bombardovanjem rasutim lutajuim esticama. Jedini materijal koji je mogao da se probije u podruje zatite oko broda morao je da bude formiran od gotovo vrste nuklearne materije iz sredita sunca. Morao je da bude sastavljen od elemenata sa ogromnim jezgrima, najmanje tri ili etiri puta veim nego kod uranijuma." "Hoete da kaete da je brod bio bambardovan meteoritima iliriona?" upita Mi. "Jedna od stvari koje su se dogodile u drugoj novi", Lork ponovo pogleda Ketina, "desila se poto je naa ekspedicija bila organizovana u potpunoj tajnosti, poto je nova bila locirana uz pomo moje tetke sa Instituta Alkan, a da nikome nismo rekli za razlog naeg odlaska, i poto je ekspedicija bila lansirana i ve bila u toku. Pokuao sam da rekonstruiem stvarne uslove prve nezgode, kada je Denov brod pao u sunce, to je mogue vernije, na taj nain to sam itav manevar izveo naslepo: naredio sam posadi da senzorne ulaze dri iskljuenim u svojim percepcionim kabinama. Postupajui protivno naredbi, Den se odluio da pogleda ono to prethodnog puta nije video." Lork je ustao i leima se okrenuo posadi. "Nismo ak ni bili u oblasti u kojoj je mogla postojati bilo kakva fizika opasnost za brod. Najednom, osetio sam da je jedno krilce na brodu divlje mlatnulo. Zatim sam zauo Denov vrisak." Okrenuo se licem prema njima. "Povukli smo se i nekako dohramali do Zmaja, koristei plimno noenje stigli smo do Sola i spustili se na Stanicu Triton. Tajnost je okonana pre dva meseca." "Tajnost?" upita Ketin. Iskrivljenost koja je bila Lorkov osmeh podie se u miiima njegovog lica. "Vie ne. Doao sam na Stanicu Triton u Zmaju radije nego u sklonite u Vlaiima. itavu posadu otpustio sam sa uputstvom da sve ono to znaju kau to je mogue veem broju osoba. Pustio sam tog ludaka da se klimata po luci i brblja sve dok ga Pakao-3 nije progutao. ekao sam. I ekao sam dok ono to sam oekivao nije dolo. Onda sam vas pokupio direktno iz luke gomile. Rekao sam vam ta nameravam. Kome ste vi ispriali? Koliko je ljudi ulo ono to sam vam rekao? Koliko vas je osoba ulo da mrmljate, ekajui se po glavi. Smeno je to to sam uradio, a?" Lorkova ruka se skupila u pesnicu na iljku kamena. "ta ste ekali?" "Poruku od Princa." "Jeste li je dobili?" "Jesam." "ta se u njoj kae?" "Zar je to vano?" Lork ispusti zvuk slian smejanju. Doao je iz njegovog stamaka. "Nisam joj se jo posvetio." "Zato ne?" upita Mi. "Zar ne elite da znate ta vam on poruuje?" "Ja znam ta radim. To je dovoljno. Vratiemo se do Alkana i locirati drugu... novu. Moji matematiari su nainili dva tuceta teorija koje su u stanju da objasne fenomen koji e nam omoguiti da uemo u sunce. U svim tim teorijama, efekat e se preobrnuti na kraju onih nekoliko prvih asova, tokom kojih sjaj zvezde raste do maksimalne jaine." "Koliko dugo novi da zgasne treba?" upita Sebastijan. "Nekoliko nedelja, moda dva meseca. Supernovi su potrebne ak do dve godine da splasne." "Poruka", ree Mi. "Ne elite da vidite ta to kae Princ?" "Ti eli?" 49

Ketin se naglo nagnu preko ahovske table. "Da." Lork se nasmeja. "U redu." Krupnim koracima preao je preko sobe. Jo jednom dodirnu komandnu tablu na Miovoj fotelji. U najveem okviru na visokom zidu svetlosna fantazija izbledi u dvometarski oval pozlaenih listova. "Znai tako. To si radio svih ovih godina!" ree Princ. Mi je posmatrao koate vilice i osetio kako se njegove sopstvene vilice stisnue; podie oi prema Prinevoj tankoj, visokoj kosi, i njegova vlastito elo se zategnu. Nagnuo se napred u fotelji, dok su mu se prsti grili da uoblie, kao na svrinksu, otri nos, izvore plavetnila. Ketinove oi se rairie. Pete njegovih sandala zakaile su tepih kada ih je nevoljno gurnuo napred. "Ne znam ta hoe da postigne. Niti me je briga. Ali..." "To Princ je?" proapta Tij. "...nee uspeti. Veruj mi." Princ se nasmei. Tijin apat pastade gatovo neujan. "Ne. Ja ak ne znam ni gde si krenuo. Ali, pazi. Stii u tamo pre tebe. Onda", podie svoju ruku u crnoj rukavici, "videemo", Ispruio je ruku napred, tako da je njegov dlan ispunio ekran. Onda su prsti kljocnuli; uo se zveket stakla... Tij tiho vrisnu. Princ je gurnuo prst u soivo kamere za poruke, razmrskavi ga. Mi pogleda Tij; ispustila je karte. ivotinje zaklepetae na uzici; vetar razbaca Tijine karte po tepihu. "Evo", ree Ketin, "ja u ih pokupiti!" Nagnuo se iz stolice i posegao nezgrapnim rukama po podu. Lork ponovo poe da se smeje. Jedna karta se prevrnula na tepihu pored Mieve noge. Trodimenzionalno unutar lameliranog metala, sunce je buktalo nad morem crne boje. Preko zida mora nebo je bilo puno plamena. Na obali, dva gola deaka drala su se za ruke. Onaj tamniji, kiljio je na suncu, razdraganog i osvetljenog lica. Drugi, povuen napred, gledao je njihove senke na pesku. Lorkov smeh, koji je podseao na viestruke eksplozije, valjao se kroz zajedniku prostoriju. "Princ je prihvatio izazov." Pljesnu po kamenu. "Dobro! Vrlo dobro! Ej, a ti misli da emo se sresti pod goruim suncem?" Njegova ruka se podie, pesnica. "Mogu da osetim njegovu kandu. Dobro! Da, dobro!" Mi je brzo pokupio karte. Gledao je od kapetana do ekrana za posmatranje, na kome su multihromne promenljive nijanse zamenile lice, ruku. (A tama, na suprotnim zidovima, bili su tamni Idas i bledi Linseos u svojim manjim okvirima.) Njegove oi vratie se na dva deaka pod bukteim suncem. Dok je posmatrao, prstima leve noge epao je tepih, a desnom grebao on izme; strah mu je udarao u kukovima, motajui se po nervima du kime. Najednom ispusti kartu u torbu sa sirinksom. Prsti su oklevali unutar kone torbe, znojei se na ljuspicama. Poto je iezla, slika je bila jo stranija. Izvukao je ruku i obrisao je o bedro, pa pogledao da li je neko video. Ketin je gledao kroz karte koje je podigao. "To je to sa ime se igra, Tij? Tarot?" Pogledao je navie. "Ti si Ciganin, Mie. Siguran sam da si ih ranije video." Drao je karte tako da ih Mi moe videti. Ne gledajui, Mi klimnu glavom. Pokuavao je da ruke dri odvojene od bedara. (Postojala je jedna debela ena koja je sedela iza vatre - u prljavoj suknji od tampanog tekstila - i brkati mukarci koji su sedeli naokolo ispod treperavog ispusta jedne stene, posmatrajui kako karte sevaju, sevaju u njenim debelim rukama. Ali, to je bilo...) "Ovamo", ree Tij. "Ti meni njih daj." Pruila je ruku. "Mogu li da pogledam itav pil?" upita Ketin. Njene sive oi se rairie. "Ne." U njenom glasu osealo se iznenaenje. "ao mi je..." poe Ketin, zbunjen. "Nisam imao nameru da..." Tij uze karte. "Ti... da li gleda u karte?" Ketin je pokuavao da ostane hladan. Ona klimnu potvrdno. "U tarot gledanje irom Federacije uobiajeno je", ree Lork. Sedeo je na skulpturi. "O Prinevoj poruci tvoje karte kau li neto?" Kada se okrenuo, njegove oi blesnue kao jaspis, kao zlato. "Moda tvoje karte o Princu i meni neto rei e?" Mi je bio iznenaen kako je kapetan lako preao na dijalekt Vlaia. Izraz unutra bio je brz osmeh. 50

Lork ustade s kamena. "ta karte o ovom brzom brisanju kroz no kau?" Piljei ispod debelih plavih obrva, Sebastijan je privukao svoje tamne prilike. "Ja njihovu sliku videti hou. Da. Gde Princ i ja meu karte padamo?" Ako ona bude gledala, on e imati priliku da vidi vie tih karata: Ketin se nasmei. "Da, Tij. Daj nam oitanje kapetanove ekspedicije. Koliko je ona umena u njihovom itanju, Sebastijane?" "Tij nikada ne grei." "Ti samo nekoliko sekundi Prinevo lice videla si. Na licu linije ovekove sudbine ispisane su." Lork se podboi pesnicama. "Iz pukotine preko mene, ti gde ove linije moju sudbinu mogu rei dodirnuti hoe li?" "Ne, kapetane..." Ona spusti pogled na svoje ruke. Karte su izgledale prevelike za njene mirne prste. "Ja karte samo slaem i itam." "Nisam video nikaga ko ita tarot jo od vremena kad sam bio u koli." Ketin se osvrnu na Mia. "Bio je neki osobenjak iz Vlaia na mom seminaru iz filozofije koji je znao ove karte. Jedno vreme sam mislio da se mogu nazivati pravim amaterom poklonikom Knjige istine, kako je nepravilno nazivana u sedamnaestom veku. Pre bih rekao", napravio je pauzu, oekujui Tijinu potvrdu, "Knjiga o gralu?" Nije je dobio. "Hajde. itaj mi, Tij." Lork spusti pesnice niz bedra. Tijini vrhovi prstiju poivali su na zlatnim poleinama. Sa svog sedita na dnu rampe, sivim oima prepolovljenim epikantusom Epikantus - nabor preko unutranjeg ugla oka; prim. prev. gledala je izmeu Ketina i Lorka. Ona ree: "Hou." "Mie", pozva Ketin, "doi i baci pogled na ovo. Kai nam svoje miljenje o osobinama..." Mi ustade u svetlosti igrake table. "Hej... !" Okrenue se prema napuklom glasu. "Ti veruje u to?" Ketin podie jednu obrvu. "Naziva mene sujevernim zato to pljujem u reku? Sada ti prorie budunost iz karata! Aaa!" to i nije bio pravi zvuk koji je ispustio. To je znailo gaenje. Njegova zlatna minua se tresla i bleskala. Ketin se namrti. Tijine ruke poivale su nad pilom karata. Mi zaika s pola rastojanja tepiha. "Stvarno e pokuati da kae budunost pomou karata? To je budalasto. To je sujeverno!" "Ne, nije, Mie", uzvrati Ketin. "ovek bi pomislio da ti, jedini od svih..." Mi mahnu rukom i ispusti promukli smeh. "Ti, Ketine, i te karte. To je stvarno neto?" "Mie, ove karte zapravo ne predviaju nita. One jednostavno pruaju razloan komentar o sadanjim prilikama..." "Karte nisu razlone! One su od metala i plastike. Ne znaju..." "Mie, sedamdeset osam karata tarota predstavljaju simbole i mitoloke slike koje su se vraale i odjekivale tokom etrdeset pet vekova ljudske istorije. Neko ko razume te simbole moe da izgradi dijalog o datoj situaciji. Nema nieg sujevernog u tome. Knjiga promena, pa ak i Haldejska astrologija postaju sujeverne kada se zloupotrebe primene za upravljanje umesto za navoenje i sugerisanje." Mi ponovo ispusti zvuk. "Doista, Mie! Savreno je logino: govori kao neko ko je iveo pre hiljadu godina." "Hej, kapetane?" Mi je preao ostatak rastojanja i, provirivi pored Lorkovog lakta, zakiljio u pil karata u Tijinom krilu. "Verujete u te stvari?" Stavio je ruku na Ketinovu padlakticu, kao da je hvata, da bi je umirio. Tigrovske oi ispod vea boje re pokazae agoniju; Lork se isceri: "Tij, meni karte itaj." Ona okrenu pil i poe da prebacuje slike, "Kapetane, izaberite jednu", iz ruke u ruku. Lork se nagnu da vidi. Najednom, kaiprstom zaustavi karte koje su prolazile. "Kosmos izgleda da je." Imenovao je kartu na koju mu je prst pao. "U ovoj trci, nagrada je vasiona." Pogleda navie ka Miu i Ketimu. "Mislite li da treba da uzmem Kosmos da bi se poelo itanje?" Uokvirena masom njegovih ramena, 'aganija' postade suptilnija. Mi odgovori uvijanjem svojih tamnih usana. "Nastavi", ree Ketin. 51

Lork izvue kartu: Jutarnja magla plela je brezu i tis i sveto drvo; na proplanku, gola figura skakala je i bacakala se u plavom praskozorju. "Ah", ree Ketin, "Hermafrodit koji igra, spoj svih mukih i enskih principa." Trljao je uho izmeu dva prsta. "Znate, tokom otprilike trista godina, od devetnaestog veka do iza poetka vasionskih putovanja, postojao je visok hristijoniziran komplet tarot karata to ga je projektovao jedan prijatelj Viljema Batlera Jejtsa, koji je postao tako omiljen da je gotovo unitio prave slike." Kada je Lork nagnuo kartu, difrakcione slike ivotinja sevnue i ieznue u mistinom grobu. Mieva ruka stee se na Ketinovoj. Podie bradu kao da pita. "ivotinje apokalipse", odgovori Ketin. Pokaza preko kapetanovog ramena prema etiri ugla groba: "Bik, Lav, Orao, a to udno majmunoliko stvorenje pozadi je patuljasti bog Bes, poreklom iz Egipta i Anadolije, zatitnik ena pri poroaju, bi bednih, dareljiv i uasan bog. Postoji njegov kip koji je prilino uven: uuren, isceren, zubat, pari se sa lavicama." "Aha", proapta Mi. "Video sam kip." "Jesi? Gde?" "U nekom muzeju." On slegnu ramenima. "Mislim, u Istanbulu. Neki turista odveo me je tamo kad sam bio dete." "Avaj", sanjario je Ketin. "Ja sam se zadovoljio trodimenzionalnim halogramima." "Samo, to nije patuljak. On je", Mievo struganje prestade kad je pogledao ka Ketinu, "moda dvaput vii od tebe." Njegove zenice, koje su se kolutale u iznenadnom seanju, otkrie iliaste beonjae. "Kapetane Von Rej, vi dobro tarot znate?" upita Sebastijan. "Karte itane mi desetak puta su", objasni Lork. "Majka moja volela nije da itae sluam iji mali stolovi su postavljeni bili ispod raskrsnica vetrobrana na ulicama. Jednom prilikom, kad pet ili est godina imao sam, nekako sam se izgubio. Dok lutao sam oka dela Arka koji ranije nikad video nisam, zaustavio sam se i moje sree oitanje dobio." Nasmejao se; Mi, koji nije ispravna procenio izraz lica koji se prikupljao, oekivao je ljutnju. "Kada sam stigao kui i rekao to majci, bila je veoma uzrujana i rekla mi da to ne smem vie da uradim." "Znala je da je sve to glupo!" praapta Mi. "ta su karte rekle?"upita Ketin. "Neto o smrti u mojoj porodici." "Je li neko umro?" Lorkove oi se suzie. "Oko mesec dana kasnije ubijen je moj ujak." Ketin se zamisli. Ujak kapetana Lork Von Reja? "Ali, dobro karte vi ne znate?" ponovo upita Sebastijan. "Samo imena nekih: Sunce, Mesec, Obeeni ovek. Ali, njihovo znaenje prouavao ja nikada nisam." "Ah", Sebastijan klimnu glavom. "Prva karta izabrana uvek sam si. Ali Kosmos karta Velike tajne je. Ljudsko bie ne moe predstavljati. Ne moe izabrati se." Lork se namrti. Zbunjenast je izgledala kao gnev. Pogreno protumaivi, Sebastijan se zaustavi. "U pilu tarot karata", nastavi Ketin, "postoji ezdeset est karata Male tajne - ba kao to su pedeset dve karte za igranje, samo sa paevima, vitezovima i kraljevima za dvorske karte. One se odnose na obine ljudske stvari: ljubav, smrt, porez - i tome slino. Postoje jo dvadeset dve karte: Velika tajna, sa kartama kao to su Budala i Obeeni ovek. One predstavljaju prvobitne kozmetike entitete. Teko da moete izabrati neku od njih da biste predstavili sebe." Lork je nekoliko sekundi posmatrao kartu. "to da ne?" Pogleda u Ketina. Sada je sav izraz bio iezao. "Dopada mi se ova karta. Tij je rekla da izaberem, i ja sam to uinio." Sebastijanova se ruka podie. "Ali..." Tijini tanki prsti uhvatie kosmate zglobove njenog druga. "Izabrao je", ree. Metal njenih oiju sevao je od Sebastijana, preko kapetana, do karte. "Tamo stavite je." Dala mu je znak da poloi karte. "Kapetan koju kartu eli moe izabrati." Lork poloi kartu na tepih, sa plesaevom glavom prema sebi, a nogama prema Tij. "Kosmos je preokrenut", promrmlja Ketin. Tij ga pogleda: "Preokrenut za vas, uspravan za mene." Glas joj je bio otar. 52

"Kapetane, prva karta koju izaberete ne predvia nita", ree Ketin. "U stvari, prva karta koju uzmete uklanja sve mogunosti koje predstavlja iz vaeg oitanja." "ta ona predstavlja", upita Lork. "Ovde muko i ensko se sjedinjuju", ree Tij. "Ma i putir, sadrina i posuda zdruuju se. Upotpunjenje i izvesne uspehe to znai; kosmiko stanje boanske spoznaje pokazuje. Pobedu." "I sve to izdvojeno je iz moje budunosti?" Lorkovo lice je opet pretpostavljalo agoniju. "Odlino! Kakva e to trka biti ako znam da u pobediti?" "Rezervisano znai opsesiju jednom stvari, tvrdoglavost," dodade Ketin. "Odbijanje da se naui..." Tij najednom sklopi karte. Prui pil. "Ti, Ketine, itanje zavrie?" "Uh? Ja... Sluaj, ao mi je. Nisam... U svakom sluaju, znam samo znaenje desetak karata." Ui su mu se crvenele po rubovima. "utau." Jedno krilo oea pod. Sebastijan je ustao i odvukao svoje ljubimce. Jedna je lepetala po njegovom ramenu. Lahor, i kosa zagolica Mia po elu. Sada su svi stajali, izuzev Lorka i Tij, koji su uali oko Hermafrodita koji igra. Jo jednom je Tij promeala i rairila karte, ovog puta sa slikama okrenutim nadole. "Izaberite." iroki prsti sa odebljalim noktima stegnue kartu, povukoe: Radnik je stajao pred dvostrukim svodom od kamena. Jedan seka kamena bio je utaknut u njegov runi zglob. Maina je usecala svoju treu petokraku zvezdu u gornju preagu. Suneva svetlost je obasjavala zidara i fasadu zgrade. Kroz okvir vrata iezavala je tama. "Trojka pentagrama. Ova karta pokriva vas." Mi pogleda kapetanovu podlakticu. Ovalna utinica bila je gotovo izgubljena izmeu dvostruke tetive du zgloba. Mi dodirnu utinicu na svojoj ruci. Plastini umetak zauzimao je etvrtinu irine zgloba: obe utinice bile su iste veliine. Kapetan poloi Trojku pentagrama na Kosmos. "Ponovo izaberite." Karta izae preokrenuta: Crnokoso dete u brokatnom prsluku, sa izmama od ukraene koe, naslonjeno na balak maa na kome se nalazio draguljima ukraen srebrni guter. Figura je stajala u senci pod liticom; Mi nije mogao da kae da li je to deak ili devojica. "Preokrenuti Pa sablje. Ovu kartu vi ukrtate." Lork postavi kartu popreno na Trojku pentagrama. "Ponovo izaberite." Iznad morske obale, na vedrom nebu sa pticama, jedna ruka, pruajui se iz koturova magle, drala je oblije petokrake zvezde u krugu. "As pentagrama", Tij pokaza ispod ukrtenih karata. Lork tamo stavi kartu. "Ova karta ispod vas lei. Izaberite." Veliki plavokosi momak stajao je na kamenom poploanoj stazi u vrtu. Gledao je uvis, sa rukom pozadi. Jedna crvena ptica samo to se nije spustila na zglob njegove ruke. Na kamenovima u dvoritu, bilo je iseeno devet oblija zvezde. "Devetka pentagrama." Pokazala je pored are na tepihu. "Ova karta iza vas lei." Lork postavi kartu. "Izaberite." Ponovo obrnuta: Meu olujnim oblacima gorelo je ljubiasto nebo. Munja je zapalila vrh kamenog tornja. Dva mukarca skoila su sa gornjeg balkona. Jedan je nosio bogatu odeu. Mogli ste ak da vidite draguljima ukraene prstenove i zlatne rese na sandalama. Drugi je nosio uobiajeni radni prsluk i bio je bosonog i bradat. "Preokrenuta Kula!" proapta Ketin. "Uh-ah. Znam ta..." pa uuta jer ga Tij i Sebastijan pogledae. "Kula preokrenuta", Tij pokaza iznad are. "Ova iznad vas lei." Lork postavi kartu, pa povue sedmu. "Preokrenuta Dvojka maeva." Naopake: 53

ena povezanih oiju sedela je na stolici ispred okeana, drei dva maa ukraena na grudima. "Ovo ispred vas lei." Sa tri karte u sredini: i etiri naokolo, prvih sedam karata formiralo je krst. "Ponovo izaberite." Lork izabra. "Kralj maeva. Ovde stavite ga." "I jo jednom." Lork izvue svoju devetu kartu. "Trojka palica, preokrenuta." "Koja ide ispod Kralja." "avo..." Ketin pogleda Mievu ruku. Prsti su se bili ispruili, a mali nokat se utisnuo u Ketinovu ruku. "...preokrenut." Prsti se opustie; Ketin ponovo pogleda Tij. "Ovde stavite." Obrnuti avo ode ispod Palica. "I izaberite." "Kraljica maeva. Paslednju kartu ovde stavite." Pored krsta sada je stajao uspravni red od etiri karte. Tij je promeala pil. Protrljala je prstima podbradak. Kada se nagnula preko ivopisne diorame, kosa boje gvoa rasula joj se po ramenima. "Vidi li Princa u tome?" upita Lork. "Vidi li mene i sunce za kojim teim?" "Vas vidim i Princa. I enu takoe, koja srodstvo sa Princom ima, jednu tamnu enu..." "Crne kose, ali plavih oiju?" upita Lork. "Prineve oi su plave." Tij klimnu glavom. "Nju takoe ja vidim." "To je Rubi." "Karte preteno maevi i pentagrami su. Mnogo novaca ja vidim. Takoe, mnogo borbe oko toga i zbog toga ima." "Sa sedam tona iliriona?" promrmlja Mi. "Ne morate itati karte da biste videli..." "..." Ketin e. "Jedini pozitivni uticaj od Velike tajne avo je. Karta nasilja, pobune, borbe ta je. Ali takoe roenje duhovnog razumevanja to znai. Pentagrami na poetku vaeg itanja lee. Karte novca i bogatstva su. Maevi preuzimaju njih; karte moi i sukoba. Palica simbol intelekta i stvaralatva je. Mada broj palica je tri i mali je, iz visokog itanja on dolazi. To dobro je. Ali, pehara - simbola oseanja i naroito ljubavi - nema. Loe je. Da budu dobre, palice pehare imati moraju." Ona podie karte u sredini krsta: Kosmos, Trojka pentagrama, Pa maeva. "Sada..." Tij zastade. etiri oveka disali su u istom ritmu. "Vi kao svet vidite sebe. Karta koja pokriva vas o plemenitosti, o aristakratiji govori. Tako isto, i o nekim vetinama koje posedujete vi..." "Rekoste da ste bili kapetan na trkama, zar ne?" upita Ketin. "To sa materijalnim poveanjem za koje zainteresovani ste, ova karta otkriva. Ali, Pa maeva pretie vas." "To Princ je?" Tij odmahnu glavom. "Mlaa osoba to je. Neko ko ve sada blizak vama je. Neko koga poznajete. Tamnokos, vrlo mlad ovek, moda..." Ketin prvi pogleda Mia. "...koji nekako izmeu vas i plamteeg sunca vaeg doi e." Sada Lork pogleda uvis, preko svog ramena. "Hej, sada. Sluaj..." Mi se namrti na ostale. "ta ete da uradite? Da me otpustite na prvom zastanku, zbog nekih glupih karata? Mislite da u vas prei?" "ak ako i otpustite njega", ree Tij, bacivi pogled navie, "to promeniti nita nee." Kapetan blago pljesnu Mia po bedru. "Ne sekiraj se, Mie." "Ako ne verujete u njih, kapetane, zato gubite vreme sluajui...?" pa prekinu poto je Tij premestila karte. "U bliskoj prolosti vaoj", nastavi Tij, "As pentagrama lei. Opet, mnogo novca, ali prema svrsi usmerenog." "Priprema ove ekspedicije mora da vas je mnogo kotala", prokomentarisa Ketin. 54

"Strano mnogo?" Sebastijanovi prsti prebirali su po glavi jednog od njegovih ljubimaca. "U dalekoj pralosti, Devetka pentagrama lei. Opet karta bogatstva to je. Na uspeh vi naviknuti ste. U najboljim stvarima vi uivali ste. Ali, u ne posrednoj budunosti vaoj Kula preokrenuta je. Uopte, ona znai..." "...otii pravo u zatvor. Nemojte se kladiti u prolazak. Nemojte", Ketinove ui se ponovo zacrvenee kada Tij suzi pogled na njemu, "skupite dve stotine alfa-funti." On se zakalja. "Zatvaranje ova karta oznaava; velika kua se rui." "Von Rejovi imali su nju?" "ija kua nisam rekla." Na to se Lork nasmeja. "Iza toga Dvojka maeva obrnuto lei. Od neprirodne strasti, kapetane; uvajte se." "ta to treba da znai?" praapta Mi. Ali, Tij je sa krsta od sedam karata prela na red od etiri. "Na vrhu vaih napora Kralj maeva sedi." "To je moj prijatelj Princ?" "Jeste. Na va ivot on uticati moe. On snaan ovek je i lako do mudrosti vas dovesti moe; a i do vae smrti." Ona zatim pogleda uvis, sa licem jako zabrinutim. "Isto tako, sve nae ivote... On..." Kada nije nastavila, Lork upita: "ta, Tij?" Njegov glas, ve umiren, postao je dublji i vri. "Ispod njega..." "ta bilo je, Tij?" "...Trojka palica preokrenuta lei. Ponuene pomoi: uvajte se. Najbolja odbrana protiv razoaranja oekivanje je. Osnova toga avo je. Ali preokrenut. Vi duhovno razumevanje o kome govorila sam primiete. U..." "Hej." Mi pogleda Ketina. "ta je videla?" "." "...predstojeoj borbi, povrina stvari smaknue se. Praktinosti ispod udnog i udnijeg e videti se. I mada Kralj maeva zidove stvarnosti povui e, iza njih Kraljicu maeva vi otkriete." "To je... Rubi? Kai mi, Tij vidi li sunce?" "Nema sunca. Sama ena, tamna i snana kao njen brat, a njena senka baca..." "Iz svetlosti koje zvezde?" "Njena senka preko vas i preko Princa pada." Lork mahnu rukama preko karata. "A sunce?" "Vaa senka u noi pada. Zvezde na nebu vidim. Ali, jo ne samo jedno sunce..." "Ne!" Meutim, to je bio Mi. "To je sve ludo! Glupost! Nita, kapetane!" Njegov nokat se zabode; i Ketin trgnu ruku. "Nita vam ona ne moe rei iz njih!" Naglo se okrenu na bok. Njegova u izmu obuvena noga ritnu meu Sebastijanove ljubimce. Oni uzletee i potegnue krajeve svojih lanaca. "Hej, Mie! ta ti..." Bosom nogom pree preko paslaganih karata. "Hej!" Sebastijan povue klepeue senke. "Hajde, mirni sad budite!" Rukom je prelazio od glave do glave, zglobovima i palcem eui iza tamnih uiju i eljusti. Ali, Mi je ve krenuo preko rampe iznad bazena. Torba ga je lupkala po bedru pri svakom karaku, dok nije iezao. "Poi u za njime, kapetane", Ketin patra prema rampi. Kada su se krila smirila kraj Sebastijanovih sandala, Lork ustade. Kleei, Tij je kupila rasute karte. "Vas dvoje na krilca vratiu. Linseosa i Idasa oslobaam." Kao to se veselost preobraala u agoniju, zabrinutost je izgledala kao keenje. "Vas dvoje u svoje kabine idite." Lork prihvati Tijinu ruku kad je ustala. Tri izraza preletela su preko njenog lica, jedan za drugim: iznenaenje, strah a trei je bio kad je prepoznala njegov. "Za ono ta iz karata proitala si, tebi zahvaljujem." Sebastijan prie da uzme njenu ruku iz kapetanove. "Ponovo ja zahvaljujem ti." 55

U hadniku koji je vodio do kamandnog mosta Roka projektovane zvezde plovile su na crnom zidu. Spram jedne plave, Mi je ukrtenih nogu sedeo na podu, sa torbom u krilu. Njegove ruke modelirale su oblike u koi. Zurio je u kruea svetla. Ketin je doetao da hola, drei ruke na leima. "Koji ti je avo?" raspitivao se prijateljski. Mi pogleda navie i pogledom uhvati zvezdu koja je iskrsla iza Ketinovog uha. "Ti doista voli da sebi komplikuje ivot." Zvezda je plovila nadole, iezavi na podu. "Uzgred, ta je bila karta koju si sakrio u torbu?" Mieve oi se brzo vratie na Ketina. On trepnu. "Ja sam vrlo vet u dizanju takvih stvari." Ketin se nasloni leima na zvezdama iarani zid. Tavanini projektor koji je kopirao spoljnu no obasjavao je takama svetlosti njegovo kratko lice i njegov dugi, ravni stomak. "To nije ba najbolji nain da se bude dobar sa kapetanom. Ima neke udne ideje, Mie - priznajem, fascinantne su. Da mi je neko rekao da u raditi u istoj posadi, danas, u trideset prvom veku, sa nekim ko moe da otvoreno bude skeptian u pogledu tarota, ne bih verovao. Jesi li ti zaista sa Zemlje?" "Aha, sa Zemlje sam." Ketin protrlja zglob ruke. "Kada o tome razmiljam, sumnjam da bi takve fasilizovane ideje magle doi sa nekog drugog mesta osim sa Zemlje. im je re o narodima iz doba velikih meuzvezdanih migracija, posredi su kulture davoljno prefinjene da ne shvate stvari kao to je tarot. Ne bih se udio da u nekom pustinjskam gradu severne Mongolije ima nekog ko jo uvek misli da Zemlja plovi u iniji na leima slona koji stoji na zmiji sklupanoj na kornjai to pliva u moru venosti. Na neki nain sam srean to nisam roen tamo, na tom fascinantnom mestu. Ono stvara spektakularne neurotiare. Bio je neki osobenjak na Harvardu..." Zastao je i ponovo pogledao Mia. "udan si ti momak. Ovde si, leti na zvezdanom teretnjaku, proizvod tehnologije trideset prvog veka, a u isto vreme glava ti je puna okamenjenih ideja zastarelih pre hiljadu godina. Da vidim ta si to digao?" Mi gurnu podlakticu u torbu, pa izvadi kartu. Pogleda je, spreda i straga, pre nego to Ketin prui ruku i uze je. "Sea li se ko ti je rekao da ne veruje u tarot?" Ketin je prouavao kartu. "Bila je to moja..." Mi uze rub torbe u ruke i stegnu ga. "Ta ena. Davno, kada sam bio stvarno mali, sa pet ili est godina." "Je li i ona bila Ciganka?" "Aha. Brinula se o meni. Imala je karte kao to su Tijine, ali nisu bile trodimenzionalne. Bile su stare. Kad smo lutali po Francuskoj i Italiji, itala je ljudima karte. Znala je sve o njima, ta slike znae i tome slino. I kazala mi je. Rekla je da je to, bez obzira ta ko kae, prevara. To je podvala, bez ikakvog znaenja. Rekla je da su Cigani dali tarot karte svima." "To je tano. Po svoj prilici, Cigani su ih doneli sa istoka na zapad u osamnaestom ili devetnaestom veku. I sigurno su pomogli da se rasprostru po Evropi tokom sledeih pet stotina godina." "Ba to mi je rekla - da su karte pripadale prvo Ciganima i da Cigani znaju: one su samo prevara. I da kartama nikada ne treba verovati." Ketin se nasmei. "Vrlo romantino miljenje. Slaem se sa samim sobom: ideja da su svi ti simboli, proceeni kroz pet hiljada godina mitologije, u sutini beznaajni i nemaju nikakvu vezu sa ovekovim razumom i delovanjem, ima pomalo prizvuk nihilizma. Na nevolju, previe znam o ovim simbolima da bih u to poverovao. Ipak, zanima me ta ima da kae. Znai, ta ena sa kojom si iveo kad si bio dete, itala je tarot karte, ali je ipak insistirala da su one podvala?" "Aha." Pustio je torbu. "Samo..." "Samo ta?" upita Ketin kad je Mi zastao. "Samo, bila je jedna no - neposredno pre kraja. Nije bilo nikoga osim Cigana. ekali smo u peini, u noi. Svi smo bili uplaeni, jer je neto trebalo da se dogodi. Odrasli su a tome aputali, a kad bi neko dete nailo, zautali bi. I te noi ona je itala karte - ali ne kao neto to je lano. Svi su sedeli oko vatre u mraku, sluajui je kako ita karte. Sledeeg jutra, neko me je rano probudio, dok je sunce jo izlazilo iznad grada izmeu planina. Svi su odlazili. Nisam poao sa Momom, enom koja je itala karte. Nikada vie nisam video nikoga od njih. Oni sa kojima sam doao, ubrzo su iezli. Na kraju, otiao sam u Tursku sasvim sam." Mi je palcem trljao oblik pod koom torbe. "Te noi kada je ona itala karte u svetlosti vatre, seam 56

se, bio sam strano uplaen. I oni su bili uplaeni, zna. A nisu hteli da nam kau zbog ega. Ali, bili su dovoljno uplaeni da pitaju karte - mada su znali da je sve to la." "Mislim da ljudi, kad situacija postane ozbiljna, koriste svoj zdravi razum i odbacuju sujeverje dovoljno dugo da sauvaju glave." Ketin se namrti. "ta misli da je to bilo?" Mi slegnu ramenima. "Moda je neko bio protiv nas. Zna ve kako je sa Ciganima. Svako misli da su oni kradljivci. Moda su to mislili. Moda su bili poli po nas iz grada. Niko na Zemlji ne voli Cigane. To je zato to mi ne radimo." "Ti dovoljno teko radi, Mie. Ba zbog toga se pitam zato si napravio svu tu guvu sa Tij. Nanee tetu svom dobrom imenu." "Sa Ciganima se nisam druio od svoje sedme ili osme godine. Osim toga, stekao sam svoje utinice. Mada, nisam ih dobio sve dok nisam dospeo na Kuperovu astronautiku akademiju u Melburnu." "Doista? Mora da si ve imao petnaest ili esnaest godina. Naravno to je prekasno. Na Luni, mi smo svoje dobili kad smo imali tri ili etiri, kako bismo mogli da radimo sa naim nastavnim kompjuterima u koli." Ketinov izraz se najednom usredsredi. "Hoe da kae da je postojala itava jedna grupa odraslih mukaraca i ena, sa decom, koja je lunjala od grada do grada, od zemlje da zemlje, na Zemlji, bez utinica?" "Aha. Mislim da jeste." "Bez utinica nema mnogo poslova koje moe da radi." "Sigurno da nema." "Nije udo da su tvoje Cigane lovili. Grupa odraslih koja putuje bez mogunosti za prikljuivanje!" Zatrese glavom. "Ali, zato ih niste nabavili?" "Mi smo samo Cigani. Nikada ih nismo imali. Nikada ih nismo hteli. Ja sam ih uzeo zato to sam bio sam i - pa dobro, zato to sam mislio da je tako lake." Mi obesi podlakticu preko kolena. "Ali, to jo nije bio razlog da dou i isteraju nas iz svakog grada u koji se naselimo. Jednom, seam se, uhvatili su dvojicu Cigana i ubili ih. Tukli su ih dok nisu postali palumrtvi, a zatim su im odsekli ruke i obesili ih na drvee glavom nadole da iskrvare do smrti..." "Mie!" Ketinovo lice se zgri. "Bio sam jo dete, ali se seam. Moda je zbog toga Moma na kraju odluila da pita karte ta da ini, premda u njih nije verovala. Moda smo se zato rasturili." "Samo u Zmaju", ree Ketin. "Samo na Zemlji." Tamno lice se okrenu prema njemu. "Zato, Ketine? Nastavi, kai mi, zato su nam to inili." Nije bilo nikakvog upitnog znaka na kraju reenice. Umesto toga - promukla uvreenost. "Zato to su ljudi glupi, i uskogrudi, i to se plae svega to je drugaije." Ketin zatvori oi. "Zato vie volim mesece. ak i na velikom mesecu, teko je okupiti toliko mnogo ljudi da bi se takvo neto deavalo." Otvori oi. "Mie, razmisli o ovome. Kapetan Von Rej ima utinice. On je jedan od najbogatijih ljudi u vasioni. I ima ih svaki rudar ili ista ulica, ili konobar, ili arhivar ili ti. U Federaciji Vlaii ili u Spoljnim naseobinama to je opti kulturni fenomen - deo naina da se sve maine zamiljaju kao neposredan produetak oveka, to su prihvatili svi drutveni slojevi od vremena Etona Klarka. Sve do ovog razgovora, smatrao sam da je to opti kulturni fenomen i na Zemlji. Sve dok me nisi podsetio da na naem udnom predakom matinom svetu nekakvi neverovatni kulturni anahronizmi mogu da izlapljuju sve do naih dana. Ali, injenica da grupa Cigana bez utinica, osiromaenih, koja pokuava da radi tamo gde nema ta da se radi, koja prorie budunost metodom koji su potpuno prestali da shvataju, dok je ostatak vasione uspeo da postigne razumevanje koje su preci tih istih Cigana imali hiljadu petsto godina ranije - evnusi van zakona koji odlaze u grad - nije mogla da bude poraznija za bilo kog obinog radnika ili radnicu sa utinicom. Evnusi? Kada se prikljui na veliku mainu, onda to naziva spojnienjem; ne bi verovao odakle taj pojam vodi poreklo. Ne, ne shvatam zato se to dogodilo. Ali shvatam malo kako se deavalo." Zatrese glavom. "Zemlja je udno mesto. Bio sam tamo u koli etiri godine, a tek sada sam poeo da saznajem koliko toga nisam razumeo. Oni meu nama koji nisu tamo roeni, moda nikada nee biti u stanju da je potpuno shvate. ak i u preostalom delu Zmaja, mi ivimo na mnogo jednostavniji nain, verujem." Ketin pogleda kartu u svojoj ruci. "Da li zna kako se zove ta karta koju si digao?" Mi klimnu glavom. Sunce. "Zna, ako ide okolo i die karte, one ne mogu dati potpuno predskazanje. Kapetan je bio veoma eljan da ovu vidi." 57

"Znam." Povukao je prste du kaia svoje torbe. "Karte su ve govorile o tame da dolazim izmeu kapetana i njegovog sunca; a ja sam samo digao kartu iz pila." Mi zatrese glavom. Ketin odloi kartu. "Zato je ne vrati? U vezi s tim, mogao bi da se izvini to si napravio tu guvu." Mi je pola minuta drao oboren pogled. Zatim je ustao, uzeo kartu i poao prema holu. Ketin ga je posmatrao kako zamie iza ugla. Zatim je prekrstio ruke i spustio glavu da razmisli. Njegove misli otplovile su ka bledoj praini meseca kojih se seao. Ketin je sanjario u tihom holu; najzad je sklopio oi. Neto ga je dotaknulo po boku. Otvorio je oi. "Hej..." Linseos (sa senkom Idasa na svom ramenu) priao mu je i na laniu izvukao magnetofon iz njegovog depa. Drao je kutiju ukraenu dragim kamenjem. "ta ova..." "...stvar radi?" zavri Idas. "Hoe li imati neto protiv da to vrati?" Razlog Ketinove ljutnje bio je to su mu prekinuli misli. "Videli smo kako se igra time, tamo u luci." Idas uze predmet iz belih prstiju svoga brata... "Sluaj..." poe Ketin. ...i predade ga Ketinu. "Hvala!" Stavio je kutiju natrag u dep. "Pokal nam kako radl..." "...i za ta ga koristi?" Ketin je zastao, a potom uzeo magnetofon u ruku. "To je samo matrini magnetofon, u koji mogu da diktiram beleke i sreujem ih. Koristim ga da napiem roman." Idas ree: "Hej, znam ta to..." "...i ja. Zato elim da..." "...napravi jedan od..." "...zato ne napravi psihoramu..." "...jer je to mnogo lake. Da li smo mi..." "...u njemu?" Ketin nae sebe kako pokuava da kae etiri stvari. Zatim se nasmeja. "Sluajte vi, proslavljeni slanie i kutijico za biber, ja tako ne mogu da mislim!" Zamisli se za trenutak. "Ne znam zato elim da napiem roman. Siguran sam da bi lake bilo da napravim psihoramu, kada bih imao opremu, novac i veze u psihoramskom studiju. Ali, nije to ono to elim. I ne znam da li ete biti 'u njemu' ili neete. Nisam jo poeo da razmiljam o temi. Jo samo pravim beleke o formi." Oni se namrtie. "O grai, estetici itave stvari. Ne moete tek tako sesti i pisati, znate. Treba da razmiljate. Roman je bio umetnika forma. Moram ga izumeti ponovo pre nego to budem mogao da jedan napiem. Jedan koji u hteti da napiem, u svakom sluaju." "Oh", ree Linseos. "Jesi li siguran koji roman..." "...sigurno da znam. Da li si itao Rat..." "...i mir. Aha. Ali, bila je to psihorama..." "...sa e-ong u ulozi Natae. Ali, to je bilo..." "...uzeto iz romana? Upravo tako. Ja..." "...sada se seam?" "Aha", Idas potvrdi mraan iza brata. "Samo", sada se obrati Ketinu, "kako je mogue da ne zna o emu eli da pria?" Ketin slegnu ramenima. "Onda, moda e napisati neto o nama, poto jo ne zna ta..." "...moemo li da ga tuimo sudu ako kae neto to nije..." "Hej", prekinu ih Ketin. "Moram da naem temu koja e nositi roman. Kazao sam vam da ne mogu rei da li ete biti u njemu ili..." "...bilo kako bilo, koje teme ima u njemu?" Idas je govorio preko Linseosovog ramena. "Uh? Kao to rekoh, beleke. Za tu knjigu." "Da ujemo." 58

"Sluajte, momci, nemojte..." Onda slegnu ramenima. Okrenuo je rubinske stoere na vrhu magnetofona, a zatim kljocnuo prekidaem za reprodukciju: "Lina beleka broj pet hiljada trista sedam. Treba imati na umu da je roman - bez obzira koliko je intiman, psiholoki, ili subjektivan - uvek istorijska projekcija svog sopstvenog doba." Glas se reprodukavao preglasno i prebrzo. Meutim, olakavao je presluavanje. "Da bih napisao svoju knjigu, moram biti svestan koncepcije istorije u mom dobu." Idasova ruka bila je crna epoleta na ramenu njegovog brata. Sa oima boje korala i kore drveta, bili su namrteni, napreui svoju panju. "Istorija? Zaeli su je pre 3.500 godina Herodot i Tacit. Definisali su je kao prouavanje svega to se dogaalo tokom njihovog ivota. I sledeih hiljadu godina to i nije bilo nita drugo. Hiljadu petsto godina posle Grka, u Konstantinapolju, Ana Komnena, u svom legalistikom sjaju (i u osnovi istim jezikom kao Herodot), pisala je istoriju kao prouavanje onih dogaaja u ovekovam delovanju koji se mogu dokumentovati. Sumnjam da bi ova ljupka Vizantinka verovala da se neto dogodilo samo ako je o tome pisano. Ali, nezabeleeni dagaaji jednostavno nisu bili razmatrani u podruju istorije u Vizantiji. itav koncept se transformisao. U sledeih hiljadu godina doli smo do onog veka koji je zapoeo sa prvim globalnin sukobom, a zavrio se prvim sukobom izmeu svetova koji su se raali. Nekako se pojavila teorija da je istorija niz ciklinih uspona i padova kada jedna civilizacija prestie drugu. Dogaaji koji se nisu uklapali u ciklus definisani su kao istorijski nevani. Nama je danas teko da shvatimo razlike izmeu Spenglera i Tojnbija, mada su se prema svim izvetajima njihovi prilazi smatrali popularnim u njihovim danima. Nama se ini da su oni; samo cepidlaili oko toga gde je ili kada odreeni ciklus zapoeo. Sada, kada je prolo jo hiljadu godina, moramo se rvati sa De Ejlingom i Broblinom, 34-Alvinon i Krespburgovim pregledom. Samo zato to su oni nai savremenici, poznato mi je da oni zastupaju isto istorijsko gledite. Koliko sam samo zora video kako trepere iza dokova arlsa dok sam se unjao i premiljao da li se slaem sa Zanderovom teorijom opte istorijske konvencije, ili sam posle svega jo uz Broblina. Ipak, mogu da gledam dovoljno daleko da znam da e kroz jo hiljadu godina ove razlike izgledati tako zanemarljive kao prepirka izmeu dvojice srednjovekovnih teologa koji raspravljaju o tome da li na vrhu igle moe da igra dvanaest ili dvadeset etiri anela." "Lina beleka broj pet hiljada trista osam. Nikada ne izgubiti iz vida sliku ogoljenih javorova spram cinobernog..." Ketin iskljui magnetafon. "Oh", ree Linseas. "To je bilo neto udno..." "...zanimljivo", zavri Idas. "Da li si uopte shvatio..." "...on misli na istoriju..." "...na istorijski koncept naeg vremena?" "Pa, u stvari, shvatio sam. To je sasvim zanimljiva teorija, zaista. Ako bi samo..." "Mogu da zamislim koliko je sloena", ree Idas. "Hou da kaem..." "...za ljude koji ive da bi shvatili..." "Zaudo, nije sloena." (Ketin) "Jedino to treba da uinite je da shvatite kako mi smatramo..." "...Moda za ljude koji e iveti kasnije..." "...to nee biti tako teko..." "Doista. Niste li primetili" (Ponovo Ketin) "kako itava drutvena matrica posmatra kao da je..." "Ne znamo mnogo o istoriji." Linseos poea svoje srebrnasto runo. "Ne mislim da..." "...to moemo sada da razumemo..." "Sigurno da moete!" (Ketin jo) "Mogu to da objasnim veoma..." "...Moda kasnije..." "...u budunosti..." "...bie lake..." Tamni i beli osmeh zaplovie najednom prema njemu. Blizanci su se okrenuli i otili. "Hej", uzviknu Ketin. "Zar vi ne...? Mislim, mogu da obja..." Zatim: "Oh." On se namrti i stavi ruke na kukove, posmatrajui blizance kako polako odlaze hodnikom. Idasova crna lea bila su ekran za raskomadana sazvea. Posle nekoliko trenutaka, Ketin je podigao magnetofon, pritisnuo rubinske take i tiho progovorio: "Lina beleka broj dvanaest hiljada osamsto deset: inteligencija stvara otuenost i oseanje nesree kod..." On zaustavi magnetofan. mirkajui, gledao je za blizancima. 59

"Kapetane?" Na vrhu stepenita, Lork spusti ruku sa vrata i pogleda nanie. Mi provue palac kroz poderotinu na boku svojih pantalona i poea kuk. "Eh... kapetane?" Onda je uzeo kartu iz torbe. "Evo vaeg sunca." Vee boje re spletoe se u senci. ute oi spustie svoju svetlost na Mia. "Ja, eh, pozajmio sam je od Tij. Vratiu je..." "Doi ovamo, Mie." "Da, gospodine." Poao je navie spiralnim stepenitem. Talasii su oplakivali ivicu bazena. Njegov lik, koji se podizao, sijao je iza filodendrona na zidu. Lork otvori vrata. Uoe u kapetanovu kabinu. Mi prvo pomisli: njegova kabina nije nita vea od moje. Zatim: u njoj ima vie stvari nego u mojoj. Osim kompjutera, na zidovima, podu i tavanici nalazili su se projekcioni ekrani. Pored mehanikog darmara, u kabini nije bilo nieg to bi odavalo linost koja u njoj ivi - ak ni krabotina. "Da pogledamo kartu." Lork sede na kablove izuvijane preko divana i pogleda dioramu. Poto nije bio ponuen da sedne na divan, Mi odgurnu kutiju za alat u stranu i sede na pod prekrtenih nogu. Iznenada, Lorkova kolena pokleknue; pesnice mu se stegoe; ramena mu zadrhtae; miii lica se nabrae. Gr je proao i on je ponovo seo. Udahnuo je toliko da su mu se vezice preko stomaka zategle. "Hajde, sedi ovamo." Lupnu dlanom po ivici divana. Meutim, Mi se samo zaljulja na podu tako da sede pored Lorkovih kolena. Lork se sagnu i stavi kartu na pod. "Ovo je karta koju si ukrao?" Izraz koji je bio njegovo mrtenje namreka mu lice. (Mi je gledao kartu.) "Da je ovo prva ekspedicija koju sam okupio radi pronicanja u tu zvezdu..." Nasmeja se. "est obuenih i krnih ljudi, koji su pod hipnozom prouili operaciju, poznaju raspored vremena itavog poduhvata kao to znaju kucanje sopstvenog srca i funkcioniu tako skladno kao slojevi bimetalne trake. Kraa meu lanovima posade...?" Ponovo se nasmeja, lagano tresui glavom. "Toliko sam bio siguran u njih. Onaj u kojeg sam bio najsigurniji bio je Den." Uhvati Mia za kosu i blago prodrma deakovu glavu. "Ova posada mi se vie dopada." Pokaza na kartu. "ta vidi ovde, Mie?" "Pa, ini mi se... dva deaka koji se igraju pod..." "Igraju?" upita Lork. "Zar izgleda kao da se igraju?" Mi sede i zagrli torbu. "ta vi vidite, kapetane?" "Dva deaka sa rukama stegnutim za borbu. Vidi kako je jedan svetao, a drugi taman? Vidim ljubav protiv smrti, svetlost protiv tame, red protiv haosa. Vidim sudar svih suprotnosti pod... suncem. Vidim Princa i sebe." "Koji je koji?" "Ne znam, Mie." "Kakav je to ovek Princ Red, kapetane?" Lorkova leva pesnica pade na breuljak desnog dlana. "Video si ga na ekranu za posmatranje u boji i u tri dimenzije. Treba li da pita? Bogat je kao Krez, Krez poslednji kralj Lidije (560-546. pre n. e.), poznat po svom bogatstvu; prim. prev. razmaeni psihopata. Ima jednu ruku i sestru toliko lepu da ja..." Pesnica i dlan se razdvojie. "Ti si sa Zemlje, Mie. Iz istog sveta iz koga potie Princ. Posetio sam je mnogo puta, ali tamo nisam nikada iveo. Moda ti zna zato bi neko sa Zemlje imao svako preimustvo koje moe da se iscedi iz bogatstva Zmaja, deak, mladi i ovek bio..." Glas se zaplete. Ponovo pesnica i dlan. "Nije vano. Izvuci svoju paklenu harfu i odsviraj mi neto. Hajde. Hou da vidim i ujem." Mi zaeprka po torbi. Jedna ruka na drvenom vratu, druga klizei ispod skale i politure; zatvori prste, usta i oi. Koncentracija ga naini namrtenim; zatim se opusti. "Rekli ste da je jednoruk?" "Pod tom crnom rukavicom kojom je tako dramatino smrskao kameru nije bilo nieg osim mehanizma." "To znai da mu nedostaje utinica", nastavi Mi svojim grubim apatom. "Ne znam kako je tamo odakle dolazite; na Zemlji je to otprilike najgora stvar koja moe da vam se dogodi. Kapetane, moj narod nije imao nijednu, a Ketin je maloas upravo zavrio svoje objanjenje kako me je to uinilo tako jadnim." Sirinks izae iz torbe. "ta elite da vam odsviram?" Rizikovao je nekoliko tonova, nekoliko svetlosti. 60

Ali, Lork je ponovo zurio u kartu. "Samo sviraj. Moraemo da se utaknemo im stignemo do Alkana. Hajde. Pauri sad. Svaraj, rekoh ti." Mieva ruka pade prema... "Mie!" ...i proe ne udarivi. "Zato si ukrao ovu kartu?" Mi slegnu ramenima. "Pa, bila je tamo. Pala je na tepih, pored mene." "Ali, da je to bila neka druga karta - Dvojka pehara, Devetka palica - da li bi je digao?" "Mislim da bih." "Jesi li siguran da ne postoji na ovoj karti neto naroito? Da je neka druga bila tamo, da li bi je ostavio da lei, ili bi je vratio...?" Odakle mu je to dolo, Mi nije znao. Ali, bio je to ponovo strah. Da bi mu se suprotstavio, okrenu se i uhvati Lorka za koleno. "ujte, kapetane! Ne obraajte panju ta kau karte. Ja u vam pomoi da doete do te zvezde, znate? Idem pravo sa vama, i vi ete pobediti u ovoj trci. Nemojte dazvoliti da vam neka aava ena kae neto drugaije!" U njihovom razgovoru; Lork je utonuo u sebe. Zatim pogleda ozbiljno u tamnu namrtenost. "Nemoj samo zaboraviti da toj aavoj eni vrati njenu kartu kad izae odavde. Uskoro emo biti na Vorpisu." Napetost nije mogla dugo da se odri. Grubi smeh razdvojl tamne usne. "Ja ipak mislim da se oni igraju, kapetane." Mi se pomeri ispred divana. Stavivi svoje boso stopalo na vrh Lorkovog u sandali, suta slika teneta i gospodara, on udari. Svetlosti zatreperie preko maina, bakra i rubina, kao arpeo koji podsea na harpsihord. Harpsihord - izvijeni klavir fortepijano, kod Engleza; prim. prev. Lork pogleda momka pored svog kolena. Neto mu se dogodilo. Nije znao uzrok. Ali, po prvi put tokom dugo vremena, posmatrao je nekoga iz razloga koji nisu imali nikakvu vezu sa njegovom zvezdom. Nije znao ta je video. Pa ipak, sedeo je zavaljen unazad i posmatrao ono ta je Mi stvarao: Gotovo ispunjavajui kabinu, Ciganin je pokrenuo milijardu svetlosti boje plamena oko velike sfere, u taktu sa tronim figurama sveanih i neskladnih fuga. 5. Svet? Vorpis. Svet koji ima toliko mnogo u sebi, na sebi... "Dobrodoli, putnici..." ...dok mesec, pomisli Ketin kada su napustili kosmodrom kroz kapije obasjane zorom, mesec odrava svoje sive krasote umanjene u stenama i praini. "...Vorpis ima dan od trideset tri asa, gravitaciju taman toliku da puls povea za jednu treinu normalnog zemaljskog pulsa tokom perioda aklimatizacije od est asova..." Proli su stometarski stub. Grotla, zapaljena pod zorom, lila su magle koje su zaogrtale visoravan. Zmija, oivotvorena i mehanika, simbol itavog ovog iskriavog sektora noi, uvijala se na svom stubu. Kada je posada zakaraila na pokretni kolovoz, spljoteno sunce razmazivalo je modrice noi. "...sa etiri grada od po preko pet miliona stanovnika. Vorpis proizvodi petnaest odsto celokupnog dinaplasta za Zmaj. U ekvatorijalnim zonama, sa obilatim tragovima lave, etrdesetak ruda vadi se iz tenih stena. Ovde, u tropskim polarnim oblastima, jahai s mreama love arolate i akvalate du kanjona izmeu visoravni. Vorpis je irom galaksije poznat po Institutu Alkan, koji se nalazi u glavnom gradu njegove Severne hemisfere - Feniksu..." Proli su granicu glasa informacione slube, stigli u tiinu. Dok se put uzdizao sa stepenita, Lork, meu posadom, zurio je na trg. "Kapetane, gde sada emo?" Sebastijan je poneo samo jednog od svojih ljubimaca sa broda. On se ljuljao i gazio po njegovom desnom ramenu. "Poi emo maglenim puzaem u grad, a zatim otii do Alkana. Svako ko eli moe poi sa mnom, ili skitati oko muzeja, ili dobiti nekoliko asova dopusta u gradu. Ako neko eli da ostane na brodu..." "...i propusti priliku da vidi Alkan...?" "...kota li mnogo da se ue..." 61

"...ali kapetan ima tetku koja ovde radi..." "...tako da moemo ui besplatno", zavri Idas. "Nemojte brinuti a tome", ree Lork kada su strali sa platforme do terena na kome su bili privreni magleni puzai. Polarna oblast Vorpisa bila je proarana stenovitim zaravnima, od kojih su mnoge imale povrinu od nekoliko kvadratnih kilometara. Izmeu njih, masivne magle brazdale su se i suljale, ne meajui se sa azotno-kiseonikom atmosferom iznad njih. Aluminijum-oksid u prahu, kao i arsenik-sulfat u vaporizovanim ugljovodonicima oslobaali su se sa burnog dna, ispunjavajui prostor izmeu zaravni. Neposredno iza ravni koja je nosila kasmodrom bila je jo jedna, sa obraenim biljkama, samoniklim na junijim geografskim irinama, a ovde uvanim kao prirodni park (tamnosmee, rasto, skerletno); na najveoj zaravni bio je Feniks. Magleni puzai, inercijalne letelice iji su pogon statiki naboji koji se stvaraju izmeu pozitivno jonizovane atmosfere i negativno jonizovanog oksida, orali su povrinu magle kao lae. U prostranam holu, vremena polazaka klizila su ispod providnih kocki, a za njima strelice koje su usmeravale gomilu prema pristanitu za ukrcavanje: PARK ANDROMEDA - FENIKS - MONKLER a jedna velika ptica, kupajui se u vatri, letela je kroz multihrom, ispod izama, bosih nogu i sandala. Na palubi puzaa, Ketin se naslonio na ogradu posmatrajui kroz plastini zid kako beli talasi prte i odmotavaju se preko sunca da bi ih trup skrhao. "Jesi li ikada pomislio", ree Ketin kada mu se Mi pribliio siui ledenu bombonu, "kako bi teko bilo oveku iz prolosti da razume sadanjost. Pomisli da se neko ko je umro u, recimo, dvadeset estom veku probudi ovde. Shvata li kako bi on bio potpuno uasnut i zbunjen dok bi etao po ovom puzau?" "Aha?" Mi izvadi slatki iz usta. "Hoe ovo da zavri? Ja sam gotov?" "Hvala. Evo, uzmi recimo..." Ketinova vilica zadrhta kad njegovi zubi smrskae kristalni eer iz lanenih vlakana, "...istou. Postojao je hiljadugodinji period, od otprilike petnaestog do dvadeset petog veka, kada su ljudi troili neverovatno mnogo vremena i energije odravajui stvari istim. To se zavrilo kada je poslednja zarazna bolest postala ne samo izleiva, nego i nemogua. Postojala je jedna neverovatnost koja se nazivala 'kijavica', za koju si i u dvadeset petom veku mogao biti siguran da e je imati bar jednom godinje. Nagaam da je u to vreme postojao neki izgovor za taj feti: izgleda da je bio neki uzajamni odnos izmeu prljavtine i bolesti. Ali, kada je zaraza postala zastarela stvar, zdravstvene mere su isto tako postale prevaziene. Kada bi na ovek od pre pet stotina godina, meutim, video tebe kako hoda po ovoj palubi samo sa jednom cipelom na nozi, pa te video kako seda da jede bosom nogom, ne pobrinuvi se da je opere - moe li zamisliti kako bi on bio potresen?" "Ne ali se?" Ketin klimnu glavom. Magla se razbi na litici, varniei. "Ideja o poseti Alkanu inspirisala me je, Mie. Razvijam itavu teoriju istorije. Ona je u vezi sa mojim romanom. Hoe li da me udostoji sa malo panje? Objasniu ti. Palo mi je na um, ako ovek uzme u razmatranje..." Stao je. Prolo je dosta vremena da itava pregrt izraza preleti preko Mievog lica. "ta je to?" upita, poto nita nije mogao da smisli. "Kakva je tvoja torija?" "Sajana Von Rej Morgan!" "ta?" "Ko, Mie. Sajana Von Rej Morgan. Imao sam savreno posrednu misao: palo mi je na um ko je kapetanova tetka, upravnik Alkana. Kada je Tij itala tarot, kapetan je pomenuo nekog ujaka koji je ubijen kada je on bio dete." Mi se namrti: "Aha..." Ketin zatrese glavom, podsmevajui se neverici. "Ko ta?" upita Mi. "Morgan i Andervud?" Mi pogleda nadole, sa strane; oni su u svim pravcima pretresali obmanjujue asocijacije. 62

"Mislim da se to desilo pre nego to si ti roen", ree najzad Ketin. "Ali, mora da si uo o tome, video to negde. itav taj dogaaj prikazivan je irom galaksije u psihoramama, u vreme kada se to desilo. Imao sam svega tri godine, ali..." "Morgan je izvrio atentat na Andervuda!" uzviknu Mi. "Andervud je", ree Ketin, "izvrio atentat na Morgana. Ali, u tome i jeste stvar." "Na Arku", ree Mi. "U Vlaiima." "Sa milijardama ljudi irom galaksije koji su itavu stvar iskusili u psihoramama. U to vreme nije mi moglo biti vie od tri godine. Bio sam kod kue na Luni i posmatrao inauguraciju sa mojim roditeljima, kada se taj neverovatni tip u plavom prsluku probio kroz gomilu i pretrao trg Hronaiki sa icom u ruci." "Bio je zadavljen!" uzviknu Mi. "Morgan je bio zadavljen! Video sam psihoramu tog dogaaja! Jednom prilikom prole godine u gradu Marsu, kada sam bio na putovanju u trouglu, doiveo sam to kao krai prilog. A moda je to bio dokumentarac o neem drugom." "Andervud je Morganu gotovo odsekao glavu", objanjavao je Ketin. "Kad god ponovo doivljavam snimak, oni odsecaju onaj deo koji se odnosi na stvarnu smrt. Ali, jo pet milijardi bilo je podvrgnuto emocijama oveka koji je ba trebalo da poloi zakletvu za svoj drugi mandat kao ministar Vlaia, a kojeg je iznenada napao ludak i ubio ga. Svi mi osetili smo kako nam se Andervud sputa na lea; uli smo kada je Sajana Morgan vrisnula i osetili kada je pokuala da ga otrgne; uli smo poslanika Kol-sina kako urla na treeg telohranitelja - to je onaj deo koji je stvorio itavu zbrku u potonjim istragama - i osetili smo kako nam Andervud stee tu icu oko vrata, osetili kako se useca u nas; izmahnuli smo desnom rukom, a levu nam je epala gospoa Taj; onda smo umrli." Ketin zatrese glavom. "A tada je glupi operater projektora zvao se Naibn'n, i zahvaljujui njegovom idiotizmu zamalo da mu je sprila mozak gomila ludaka koji su pomislili da je on ukljuen u zaveru - okrenuo psihomat na Sajanu (umesto na ubicu, kako bismo mogli da saznamo ko je i gde namerava), tako da smo sledeih trideset sekundi svi mi bili ta histerina ena koja ui na trgu drei krvaree telo svog mua, usred zbrke jednako histerinih diplomata, poslanika i policajaca, koji su posmatrali kako Andervud vrluda i vijuga kroz masu, da bi konano iezao." "Taj deo nisu prikazali u gradu Marsu. Meutim, seam se Morganove ene. To je kapetanova tetka?" "Mora biti da je ona sestra njegovog oca." "Otkud zna?" "Pa, pre svega, po imenu - Von Rej Morgan. Seam se kako sam jednom itao, pre nekih sedam ili osam godina, da ona ima neku vezu sa Alkanom. Veruje se da je ona sjajna i oseajna ena. Tokom prvih desetak godina posle atentata, ona je bila u ii onog uasno prefinjenog dela drutva uvek tamo-amo izmeu Zmaja i Vlaia; viala se na Plamenoj plai obeovog sveta, ili se prikazivala sa svoje dve male keri na nekoj vasionskoj regati. Provela je dosta vremena sa svojom roakom, Lejlom Selvin, koja je i sama bila ministar Federacije Vlaii tokom jednog mandata. Psihoramski snimci uvek su bili kidani, iz elje da se ona sauva od skandala, ili iz potovanja prema itavom tom uasu sa Morganom. Danas, ako se ona pojavi na otvaranju neke umetnike izlobe ili na nekom drutvenom dogaaju, to je jo predmet objavljivanja, mada su je poslednjih nekoliko godina malo zapostavili. Ako je ona upravnik Alkana, sva je prilika da se u to upetljala da bi stekla publicitet." "uo sam o njoj", Mi klimnu glavom, najzad podigavu pogled. "Postojao je jedan period kada je ona verovatno bila najpoznatija ena u galaksiji." "Misli li da emo je sresti?" "Hej", ree Ketin, drei se za ogradu i naginjui se natrag, "to bi stvarno bilo neto! Moda bih mogao da napiem svoj roman na temu Morganovog ubistva, neku vrstu savremenog istorijskog romana." "Oh, da", ree Mi. "Tvoju knjigu." "Jedina stvar koja me zadrava jeste to, to ne mogu da naem temu. Ne znam kako bi gospoa Morgan reagovala na tu zamisao. Oh, ne bih ja napravio nita slino onim senzacionalnim izvetajima koji uporno naknadno izlaze u psihoramama. Hou da pokuam da dam odmereno, studiozno umetniko delo, posveeno ovoj temi, koja je traumatizovala veru itave jedne generacije u ureen i racionalan svet ovekovog..." "Ponovo, ko je koga ubio?" "Andervud je - zna, upravo mi je palo na um, kada je to uradio bio je mog uzrasta - zadavio ministra Morgana." "Ne elim da pogreim ako je budem sreo. Uhvatili su ga, zar ne?" 63

"Bio je na slobodi dva dana, predao se dvaput i bio dvaput puten zajedno sa hiljadu dvesta udaka koji su priznali to ubistvo takom tih etrdeset osam asova; dospeo je do kasmodroma sa namerom da se sretne sa svoje dve ene na jednoj od rudarskih stanica u Spoljnim naseobinama, kada je uhapen u imigracionom uredu. Ima tu materijala za tuce romana! Hteo sam temu koja je istorijski znaajna. Ako nita drugo, bie to mogunost da iznesem moju teoriju, koja, kao to sam hteo da kaem..." "Ketine?" "A... da?" Njegove oi, do maloas na bakarnim oblacima, vratie se na Mia. "ta je?" "A?" "Tamo." Kroz razbijene breuljke magle zasvetleo je metal. Zatim se crna mrea uzdigla iz talasa mrekajui se. Desetak metara iroka, mrea se izbacila iz magle. Prianjajui za sredite rukama i nogama, sa prslukom koji je leteo, sa tamnom kosom koja je ibala sa njegovog maskiranog lica, ovek je mreu odvezao u dolju; magla ga pokri. "Verujem", ree Ketin, "da to jaha na mrei lovi domorodakog arolata, ili moda akvalata, u kanjonima izmeu visoravni." "Je l' da? Jesi li bio ovde -ranije..." "Ne. Na univerzitetu sam doiveo desetak alkanskih izlobi. Gotovo svaka velika kola je sa njima izosenzorno povezana. Ali, nikada ovde nisam bio; samo sam sluao glas informativne slube tamo na sletitu." "Oh." Jo dva jahaa pojavila su se na povrini u svojim mreama. Magla zavarnii. Kada su se spustili, iskrsnuli su etvrti, peti i esti. "Izgleda itav opor." "Mree", razmiljao je Ketin. Nagnuo se preko ograde. "Velika mrea, koja se iri meu zvezdama, kroz vreme..." Govorio je polako, meko. Gonii iezoe. "Moja teorija glasi: ako drutvo shvatite kao..." Zatim baci pogled na zvuk pored njega, kao vetar. Mi je izvadio sirinks. Ispad tamnih i drhtavih prstiju, sive svetlosti vrtele su se i plele. Kroz imitaciju magle, zlatne pauine su svetlucale i utapale se u estotonsku melodiju. Vazduh je bio otar i hladan; oseao se miris vetra, ali ne i njegov pritisak. Tri, pet, tuce putnika okupilo se da gleda. Iza ograde, jahai na mreama su se jo jednom pojavili, a neko, shvativi deakovo nadahnue, uzviknu: "Ohhh, vidim ta on..." i zauta, jer su to uinili i svi drugi. Zavrilo se. "Bilo divno je!" Mi pogleda navie. Tij je stajala iza Sebastijana. "Hvala." Nasmeio se i poeo da vraa instrument u torbu. "Oh." Ugledao je neto i ponovo podigao pogled. "Imam neto za tebe." Zavue ruku u torbu. "Naao sam ovo na podu, tamo na Roku. Mislim da si je... ispustila?" Pogleda Ketina i vide da namrteni izraz iezava. Onda je pogledao Tij i osetio kako se njegov osmeh otvara u svetlost njenog. "Hvala ti." Stavila je kartu u veliki dep svog aketa. "Karta je li dopala ti se?" "A?" "Svaku kartu da bi dobio meditirati mora." "Ti meditirao si?" upita Sebastijan. "Oh, da. Dugo sam je gledao. Ja i kapetan." "To dobro je." Nasmeila se. Mi se poigravao svojim kaiem. U Feniksu, Ketin upita: "Stvarno nee da ide?" Mi se opet poigravao svojim kaiem. "Jok." Ketin slegnu ramenima. "Mislim da bi ti se dopalo." "Video sam muzej ranije. Hou samo malo da se proetam."

64

"Dobro", ree Ketin. "U redu. Videemo se kada se vratimo u luku." Okrenuo se, potrao uz kamene stepenice iza kapetana i ostalih lanova posade. Stigli su do autoplatforme, koja ih je pronela kroz vrleti prema blistajuem Feniksu. Mi je posmatrao maglu koja se prosipala du kriljaca. Vei puzai - tek to su se iskrcali sa jednog - bili su usidreni na dokovima levo; manji su se lupkali desno. Mostovi su se pruali sa stena, premoavajui pukotine useene tu i tamo po zaravni. Mi paljivo proaka uho noktom malog prsta i krenu ulevo. Mladi Ciganin je najvei deo ivota pokuavao da proivi oima, uima, nosem, nonim prstima i prstima ruku. Tokom najveeg dela ivota u tome je uspevao. Ali, povremeno, kao to se desilo na Roku, za vreme Tijinog itanja tarota, ili za vreme razgovora sa Ketinom i kapetanom posle toga, morao je sebi priznati, da ono to se deavalo u njegovoj prolosti utie na njegove sadanje postupke. Usledilo je vreme sazmoposmatranja. Preispitujui se, otkrio je stari strah. Sada, znao je da ima dve razdraljive povrine. Jednu je mogao da stia udarajui osetljive ploe na svom sirinksu. Da bi ublaio drugu, morao je da ima duge, line sesije samodefinisanja. Definisao je: Osamnaest, devetnaest? Moda. U svakom sluaju, ve sam pune etiri godine u dobu razuma, kako ga zovu. I mogu da glasam na izborima u Zmaju. Mada nikad nisam glasao. Opet, biram svoj put niz stene i dokove jo jedne luke. Gde ide, Mie? Gde si bio i ta e raditi kad tamo stigne? Sedi i malo sviraj. Samo, to mora da znai vie od toga. Aha. Kapetanu to neto znai. eleo bih da to mogu da zamutim preko svetlosti na nebu. Gotovo da mogu kada ujem da o tome govori. Ko bi drugi mogao da zapali moju harfu da podraava sunce? To bi bila prilino jaka svetlost. Oslepela je Dena... i pitam se kako je izgledala. Ne eli li da provede sledeih pet petina svog ivota sa netaknutim rukama i oima? Da se veem za neka tlo, da naem, devojke i pravim decu? Jok. Pitam se da li je Ketin srean sa svojim teorijama i belekama i belekama i teorijama? ta bi se desilo kada bih pokuao da sviram svaj sirinks na isti nain na koji on pokuava da uradi svoju knjigu, razmiljajui, odmeravajui? Jedna stvar, ne bih imao vremena da sebi postavljam ova loa pitanja. Kao: ta kapetan misli o meni? Spotie se o mene, smeje se i podie Mia i stavlja ga u dep. Ali to znai vie od toga! Kapetan stie svoju aknutu zvezdu. Ketin pravi svoju pauinu od rei koje niko ne slua. Ja, Mi? Ciganin sa sirinksom umesto sa larinksom. Meutim, meni to nije dovoljno. Kapetane, gde me odvodi? Hajde. Sigurno da u ii. Ne postoji nikakvo drugo mesto na kome bi trebalo da budem. Mislim da u pronai ko sam kada tamo stignem. Ili, da li umirua zvezda zaista odaje toliko svetlosti koliko mogu da vidim... Mi je siao sa sledeeg mosta, s palevima za pantalonama, s pogledom nadole. Zveket lanaca. On pagleda navie. Lanci su se vukli preko valjka veliine tri metra, izvlaei priliku iz magle. Na steni ispred stovarita, mukarci i ene tumarali su na dinovskoj maineriji. U svojoj kabini, kranista je jo nosio masku. Prekrivena mreama, ivotinja je iskrsavala iz magle, bijui krilima perajima. Mree su kloparale. Arolat (a mogao je biti i akvalat) bio je dug dvadeset metara. Manje dizalice sputale su kuke. Jahai mrea drali su krila ivotinje i kaili ih. Kada je Mi siao meu ljude da posmatra sa litice, neko uzviknu: "Aleks je povreen!" Sputena pomou kolotura, skela je iznela posadu od petorice. ivotinja se umirila. Puzei uz mree, kao da su one udobne merdevine, popustili su jedan odsek spona. U sredini je mlitavo visio jaha. Jedan je gotovo ispustio svoj odsek; povreeni jaha zanjiha se i udari u plavu slabinu. "Dri to tamo, Bo!" "U redu! Uhvatio sam!" "Podigni ga, lagano." Mi se zagleda u maglu. Prvi jaha dospeo je do stene, dok su spone tandrkale po kamenu tri metra dalje. Popeo se, vukui svoju mreu. Odvezao je trake sa ake, razdvojio prikljuke sa ruke, kleknuo i iskljuio utikae sa vlanih glenjeva. Zatim je prevukao mreu preko ramena na iroki dok. Magleni plovci na ivici mree jo su drali najveu masu prepleta, vitlajui njime po vazduhu. Bez njih, procenio je Mi, ne uzimajui u obzir neto veu gravitaciju, mehanizam klopke imao je masu od vie stotina kilograma. Ja tri jahaa stigla su do ivice, sa vlanom kosom prilepljenom za njihove maske - na glavi jednog oveka isticala se kovrdava i crvena kosa - vukui svoje mree. Aleks je hramao izmeu dvojice drugara. 65

Stigla su jo etiri jahaa. Jedan plavokosi, snaan ovek tek to je iskljuio mreu iz svoje leve ake, podie pogled prema Miu. "Hej", bilo je to grleno roktanje, "ta na tvom bedru. ta je to?" Slobodnom rukom zabacio je svoju bujnu kosu. Mi pagleda nanie, pa navie. "A?" ovek udarcem odbaci mreu sa leve izme. Desno stopalo bila mu je boso. "Senzorni sirinks, a?" Mi se nasmei. "Aha." ovek klimnu glavom. "Dete jednom koje je avola moglo da svira poznavao sam..." Zastao je, oborene glave. Gurnuo je palac ispod vilice na maski. titnik za usta i one ploice se svukae. Kada ga je to pogodilo, Mi je osetio kako ga neto zagolica u grlu, to je bio jo jedan aspekt njegove govorne mane. Stegao je vilice i otvorio usne; zatim je zatvorio usne i otvorio zube. Ni na jedan ni na drugi nain ne moete govoriti. Zato je pokuao da to zavri privremenim znakom pitanja; zastrugalo je u nekontrolisanom uzviku: "Leo?" Prskajue crte se slomie. "Ti, Mie, si to?" "Leo, ta ti...? Ali...!" Leo je spustio mreu iz drugog runog zgloba, iskljuio utika iz drugog glenja, a zatim zgrabio aku spona. "Sa mnom u kuu mrea doi! Pet godina, desetak... ili vie..." Mi se i dalje osmehivao, jer je to bilo jedino to je mogao da uini. I on je zgrabio spone, pa su vukli mreu - uz pomo maglenih plovaka - preko stene. "Hej, Karo, Bolsume, ovo Mi je!" Dva oveka se okrenue. "Vi momka o kojem govorio sam seate se? To on je. Hej, Mie, ti pedalj vii nisi li? Koliko godina, sedam, osam, prolo je? I jo sirinks ima?" Leo pogleda na torbu. "Ti dobar si, kladim se. Dobar bio si." "Jesi li ikada i sam nabavio sirinks, Leo? Mogli bismo da zajedno sviramo..." Leo zatrese glavom uz osmeh koji je pokazivao nelagodnost. "U Istanbulu poslednji put sirinks imao sam. Ne od tada. Dosad zaboravio sve to sam." "Oh", ree Mi i nasluti gubitak. "Hej, to senzorni sirinks je koji u Istanbulu ukrao si?" "Sa mnom je sve vreme od tada." Leo prsnu u smeh i stavi ruke oko Mievih otrih ramena. Smeh (da li je Mi osetio Leov dobitak?) valjao se kroz ribareve rei: "A ti sirinks sve vreme svirao si? Sada za mene svira. Sigurno! Ti za mene mirise i zvukove i boje udarae." Veliki prsti eali su tamnu pleku ispod Mieve radne bluze. "Hej, Bo, Karo - vi pravog sviraa sirinksa sada videete." Dva jahaa su oklevala: "Doista svira tu stvar?" "Bio je ovde neki ova pre otprilike est meseci koji je mogao da odsvira jednu lepu..." Rukama punim oiljaka nainio je dve krivulje u vazduhu, pa laktom gurnuo Mia. "Zna na ta mislim?" "Mi bolje od tog svira!" insistirao je Leo. "Leo nije mogao prestati da govori o onom deaku kojeg je poznavao na Zemlji. Rekao je da ga je nauio da sam svira, ali kada smo Leu dali sirinks..." On zatrese glavom, smejui se. "Ali, ovo deak taj je!" uzviknu Leo, lupkajui Mia po ramenu. "A?" "Oh!" "Mi ovo je!" Proli su kroz dvospratna vrata kue mrea. Visei na visokim kukama, mree su tvorile lavirinte i zavese. Jahai su veali mree na okvire sa zateznim kukama koji su se na koloturima sputali sa tavanice. Kada bi se mrea tako rastegla, jaha je mogao da popravi pokidane spone, ponovo podesi reaktivne sparivae koji omoguuju da se mrea kree i oblikuje se na osnovu nervnih impulsa iz utinica. Dva jahaa gurala su napolje jednu veliku mainu sa puno zuba. "ta je to?" "Time oni e arolata kasapiti." "Arolata?" Mi klimnu glavom. "To je ono to ovde mi lovimo. Akvalate tamo oko Crne ploe love." "Oh." 66

"Ali, Mie, ta ovde ti radi?" Koraali su izmeu zveckavih spona. "Ti u mreama neko vreme ostae? Ti malo sa nama radie? Ja vetinu jahanja koju novi ovek treba da zna..." "Ja sam samo dobio izlazak sa broda koji se ovde zaustavio za izvesno vreme. To je Rok. Kapetan je Von Rej." "Von Rej? Sa Vlaia brod je?" "Jeste." Leo je povukao mehanizam kuka sa visokih greda i poeo da razastire svoju mreu. "ta u Zmaju on radi?" "Kapetan je morao da svrati u Institut Alkan radi nekih tehnikih informacija." Leo je trgnuo koloturni lanac i kuke su zaklepetale jo oko tri metra. On poe da razastire sledei sloj. "Von Rej, da. To dobar brod mora da je. Kada sam prvi put u Zmaj doao", postavio je tamne spone preko sledee kuke, "niko sa Vlaia nikad u Zmaj doao nije. Jedan ili dvojica, moda. Ja sam bio sam." Spone kljocnue na mesto; Leo ponovo povue lanac. Gornji deo mree podizao se u svetlosti sa gornjih prozora. "Sada mnoge ljude iz Federacije sreem. Desetorica na ovoj obali rade. A brodovi tamo-amo sve vreme idu." On zaklima glavom, nesreno. Neko pozva s druge strane radnog padruja. "Hej, gde je doktor?" Njen glas odjekivao je u prepletima. "Ima ve pet minuta kako Aleks ovde eka." Leo zatrese mreu da bi se uverio da vrsto lei. Osvrnue se prema vratima. "Ne brini! On e ovamo doi!" viknu kao odgovor. Uhvati Mia za rame. "Ti sa mnom poi!" Proli su izmeu okaenih mrea. Drugi jahai su ih i dalje veali. "Hej, h' da svira s tim?" Pogledali su navie. Jaha se dopola spustio niz spone, a onda skoi na pod. "To hou da vidim." "Sigurno da hoe", uzviknu Leo. "Znate stvarno..." poe Mi. Ma koliko mu je drago bilo da vidi Lea, ipak je uivao u linom razmiljanju. "Dobro! Jer Leo ni o em' drugom i ne govori." Kad su nastavili izmeu mrea, pridruili su im se drugi jahai. Aleks je sedeo na podnoju stepenita koje je vodilo do balkona za posmatranje. Drao se za rame, naslonivi glavu na zupce. Povremeno je uvlaio neobrijane obraze. "Sluaj", ree Mi Leu, "zato jednostavno ne odemo negde da neto popijemo? Moda bismo mogli da malo popriamo. Svirau ti pre nego to krenemo..." "Sada sviraj!" insistirao je Leo. "Kasnije razgovaraemo." Aleks otvori oi. "Je l' to taj momak o kome si nam", napravio je grimasu, "priao, Leo?" "Vidi, Mie. Posle toliko godina, ugled uiva." Le je preokrenuo jedno bure za mazivo, koje zazvea na betonu. "Sada sedi." "Ama, Leo." Mi je preao na grki. "Stvarno ne bih hteo. Tvom prijatelju je stvarno muka i ne elim da ga uznemiravam..." "Budale!" viknu Aleks, pa ispljunu sukrvicu meu iskrzana kolena. "Tako u zaboraviti na bol. Do avola, kada e taj doktor stii?" "Neto za Aleksa ti sviraj." "Ja ba..." Mi pogleda povreenog jahaa mrea, a zatim ostale mukarce i ene koji su stajali du zida. Smeak se pomeao sa bolom na Aleksovom licu. "Odsviraj nam neto, Mie." Nije eleo da svira: "U redu." Uzeo je sirinks iz torbe i zagnjurio glavu kroz kai. "Verovatno e doktor stii usred svirke", prokomentarisao je Mi. "Nadam se da e uskoro stii", zabrunda Aleks. "Znam da mi je bar jedna ruka slomljena. U nozi nita ne oseam, a neto unutra krvari..." Ponovo ispljunu crveno. "Moram da poem u lov ponovo za dva asa. Bolje bi bilo da me brzo zakrpi. Ako ne bude mogao, tuiu ga. Platio sam prokleto zdravstveno osiguranje." 67

"Zakrpie te on", uveravao ga je jedan od jahaa. "Nikada dosad nisu dozvolili da istekne polisa osiguranja. Umukni i pusti dete da svira..." Zastao je, jer je Mi najzad poeo. Svetlost je obasjala staklo i pretvorila ga u bakar. Hiljade i hiljade ovalnih okana formirale su udubljenu fasadu Alkana. Ketin je etao stazom pored reke koja je vijugala kroz vrt muzeja. Reka - iste guste magle koje su preplavljivale polarni deo Vorpisa - penuala se na obali. Napred, proticala je ispod nadsvoenog bletavog zida. Kapetan je bio dovoljno daleko ispred Ketina, tako da su njihove senke imale istu duinu na uglaanom kamenju. Meu fontanama, nadzemno postolje neprekidno je donosilo sledee platforme pune posetilaca, po nekoliko stotina odjednom. Ali, za nekoliko sekundi oni su iezavali iaranim stazama koje su vodile niz stene kroz koje je izvirivao kvarc. Na jednom bronzanom valjku, u fokusu svetla koja su se odraavala sa okana, stotinak metara ispred muzeja, stajala je u rumenom jutru Miloska Venera, bez ruku, u svojoj mermernoj arobnosti. Linseos zakilji svojim ruiastim oima i odvrati lice od bleska. Idas, pored njega, gledao je naprednazad, gore-dole. Tij, sa rukom u Sebastijanovoj, vukla se za njim, sa kosom koja se podizala u ritmu sa klepetima ivotinje na njegovom sjajnom ramenu. Sada svetlost prelazi u plavo, pomisli Ketin dok su prolazili ispod luka i ulazili u predvorje u obliku soiva. Istina je, nijedan mesec nema dovoljno prirodne atmosfere da izazove tako dramatinu difrakciju. Ipak, nedostaje mi lunarna usamljenost. Ova hladna struktura plastike, metala i kamena bila je jednom najvea zgrada koju je nainio ovek. Koliko smo daleko odmakli od dvadeset sedmog veka. Postoji li desetak zgrada veih od ove irom galaksije? Dvadesetak? udna pozicija za akademsku pobunu ovde: sukob izmedu tradicije tako otelotvorene i apsurdnosti nove arhitekture. Sajana Morgan vije gnezdo u grobu ovekove istorije. Tome odgovara: beli soko brino premilja na kostima. Sa tavanice visio je osmougli ekran preko koga su se emitovale objave. Sada je tekla nanizana svetlosna fantazija. "Hoete li mi dati lokal 739-E-6", kapetan Von Rej upita devojku na alteru za informacije. Ona podie ruku i pritisnu dugmad na malom komunikacionom aparatu utaknutom u njen lanak. "Svakako." "Zdravo, Bani", ree Lork. "Lork Von Rej!" devojka na alteru uzviknu glasom koji nije bio njen. "Doli ste da vidite Sajanu?" "Tano, Bani. Ako nema previe posla, mogao bih da se popnem i porazgovaram sa njom." "Trenutak samo, da vidim." Bani, ma gde da se nalazila u konici oko njih, oslobodila je kontrolu nad devojkom taman toliko da ona podigne obrve u znak uenja. "Doli ste da vidite Sajanu Morgan?" upita svojim sopstvenim glasom. "Jesam", nasmei se Lork. U tom trenutku Bani se vratila. "Odlino, Lore. ekae vas u Jugozapadu 12. Tamo je manja guva." Lork se okrete svojoj posadi. "Zato ne prolutate malo po muzeju? Za jedan as imau ono to mi treba." "Hoe li on da nosi", devojka se namrti na Sebastijana, "tu stvar po muzeju? Nemamo prostorije za kune ljubimce." Bani joj odgovori: "Taj ovek je u vaoj posadi, Lore, zar ne? Ne izgleda da ta ivotinja pogani okolo." Okrete se prema Sebastijanu. "Hoe li znati da se pristojno ponaa?" "Svakako da hoe." On potapa kandu koja je poivala na njegovom ramenu. "Moete je povesti", ree Bani. "Sajana je ve pola da se sretne sa vama." Lork se okrete Ketinu: "Zato ne poe sa mnom?" Ketin pokua da suzbije izraz iznenaenja na svom licu. "U redu, kapetane." "Jugozapad 12", ree devojka. "Jednostavno, poite liftom do prvog sprata. Je li to sve." "Jeste." Lork se okrete posadi. "Videemo se kasnije." Ketin poe za njim. Postavljena na mermernim blokovima, pored spiralnog lifta nalazila se zmajeva glava, iroka tri metra. Ketin se zagleda u prevoje na gornjem delu kamenih usta. "Moj otac je to poklonio muzeju", ree Lork kada su zakoraili u lift. "Oh?" 68

"Potie iz Nove Brazilije." Kada su se popeli otprilike do centralnog stuba, eljust pade. "Kada sam bio dete, imao sam obiaj da se igram u jednom od njegovih najbliih roaka." Turisti koji su se smenjivali, kipteli su po prizemlju. Zlatni krov ih prihvati. Zatim iskoie iz lifta. Slike su bile rasporeene na razliitim rastojanjima od sredinog izvora svetlosti. Svetiljka sa vie soiva projektovala je na svaki obeeni ram najbliu aproksimaciju svetlosti (koju je utvrdilo nekoliko uenjaka sa Alkana) i pod kojom je svaka slika izvorno slikana: vetaka ili prirodna svetlost, crveno sunce, belo sunce, uto ili plavo. Ketin pogleda veu grupu ljudi koja je lutala po izlobi. "Ona e stii ovamo za nekoliko minuta", ree kapetan. "Dosta je daleko." "Oh", uini Ketin, proitavi naslov izlobe: Likovi moga naroda U nadglavlju se nalazio ekran za obavesti, manji od onog u holu. Upravo se iznosilo da su sve slike i fotografije delo umetnika iz poslednjih tri stotina godina i da prikazuju mukarce i ene sa raznih svetova na radu i u igri. Bacivi pogled na spisak umetnika, Ketin se razoarao to je prepoznao samo dva imena. "Hteo sam da poe sa mnom, zato to sam hteo da govorim sa nekim ko zna ta je posredi." Ketin, zauen, pogleda navie. "Moje sunce - moja nova. U svom umu, gotovo sam se srodio sa njenim sjajem. Pa ipak, ja sam i dalje ovek pod svom tom svetlou. Tokom itavog mog ivota, ljudi oko mene obino su radili ono to sam eleo da ine. Kada nisu..." "Primoravali ste ih?" Lork suzi svoje ute oi. "Kada nisu hteli, razmislio bih ta mogu da ine, pa sam ih koristio za tu svrhu. Uvek se neko drugi pojavi da popuni druga radna mesta. elim da razgovaram sa nekim ko e razumeti. Ali, razgovorom se to nee saoptiti. Mogu uiniti neto da ti pokaem ta sve ovo znai." "Ja... mislim da ne razumem." "Razumee." Portret jedne ene (Belatriks IV): imala je odeu od pre dvadeset godina. sedela je pored prozora, smeei se u zlatnoj svetlosti sunca koje nije bilo naslikano. Idi sa Etonom Klarkom (bez oznake mesta): bio je to star ovek. Njegov radni kombinezon bio je demodiran ve dvesta godina. Upravo se spremao da se iskljui iz jedne velike maine. Meutim, bila je toliko velika da je niste mogli prepoznati. "To me udi, Ketine. Moja porodica - bar ona sa oeve strane - potie sa Vlaia. Ipak, odrastao sam govorei kao Zmajevac, u mom sopstvenom domu. Otac je pripadao uaurenom jezgru konzervativnih graana Vlaia koji su zadrali toliko mnogo ideja svojih predaka sa Zemlje i iz Zmaja; samo, to je bila jedna Zemlja mrtva ve pedeset godina kada su najraniji od ovih slikara podigli etkicu. Kada zasnujem porodicu, moja deca e po svoj prilici govoriti na isti nain. Ne ini li ti se neobinim da smo ti i ja verovatno blii nego, recimo, Tij i Sebastijan?" "Ja sam sa Lune", podseti ga Ketin. "Zemlju poznajem samo preko jedne produene posete. Ona nije moj svet." Lork na to ne obrati panju. "U neemu smo Tij, Sebastijan i ja veoma slini. U onim osnovnim uvstvenostima mi smo blii nego ti i ja." Ketinu je ponovo bila potrebna neugodna sekunda da protumai agoniju unakaenog lica. "Neke nae reakcije na odreene situacije bie predvidljivije u naem meusobnom odnosu nego u odnosu prema tebi; da, znam da to ne ide dalje." Naini pauzu. "Ti nisi sa Zemlje, Ketine. Ali Mi jeste. I Princ je. Postoji li meu njima isti odnos kao izmeu Sebastijana i mene? Taj Ciganin me opinjava. Ne razumem ga. Ne na nain na koji mislim da razumem tebe. Ni Princa ne razumem." Portret jahaa mrea: Ketin pogleda datum - jedan osobit jaha mrea, sa zamiljenim negroidnim crtama, reetao je maglu pre dvesta osamdeset godina. Portret mladia: savremenog, da. Stajao je ispred jedne ume... stabala? Ne. ta god da su bila, nisu bila stabla. "Sredinom dvadesetog veka, tano 1950. godine", Ketin se osvrnu na kapetana, "na Zemlji je postojala mala drava zvana Velika Britanija, koja je, prema popisu, imala nekih pedeset sedam meusobno nerazumljivih dijalekata engleskog. Postojala je i velika zemlja zvana Sjedinjene Drave, sa stanovnitvom 69

gotovo etiri puta veim od onog u Velikoj Britaniji, koja se prostirala na est puta veoj teritoriji. U njoj su postojale varijante naglaska, ali su samo dve enklave, sastavljene od po manje od dvesta hiljada ljudi, govorile na nain koji bi se mogao nazvati uzajamno nerazumljivim sa standardnim jezikom; koristim ova dva navoda da bih naglasio misao, zato to su obe zemlje govorile u sutini istim jezikom." Portret deteta koje plae (godina 2852, Vega IV) Portret deteta koje plae (godina 3052, Nova Brazilija II) "Kakvu misao?" "Sjedinjene Drave su bile proizvod itave komunikacijske eksplozije, seoba naroda, razmene informacija, razvoja filma, radija i televizije koji su standardizovali govor i kostur misli - meutim, ne i samu misao - to znai da osoba A moe da razume ne samo osobu B, nego isto tako i osobu X, Y i Z. Narod, informacije i ideje kreu se preko galaksije mnogo bre nego to su se kretali preko SAD 1950. godine. Potencijal razumevanja je srazmerno vei. Vi i ja roeni smo na rastojanju od jedne treine galaksije. Izuzimajui jedan prigodan koleki vikend na Univerzitetu Zmaj na Kentauru, ovo mi je prvi put da sam uopte izvan Sunevog sistema. Ipak, vi i ja smo mnogo blii po informacionoj grai nego ta su to bili Kornvolanin i Velanin pre hiljadu godina. Imajte to u vidu kada elite da procenite Mia - ili Princa Reda. Mada Velika zmija obavija svoj stub na stotinama svetova, narod u Vlaiima i Spoljnim naseobinama to raspoznaje; nametaj Republike Vega podrazumeva istu stvar o svojim vlasnicima ovde ili tamo; Eton Klark ima za vas isti znaaj kao za mene. Morgan je izvrio atentat na Andervuda i postao deo i vaeg i mog iskustva..." Zastao je, jer se Lork namrtio. "Hoe da kae da je Andervud izvrio atentat na Morgana." "Oh, naravno... Hteo sam rei..." Nelagodnost se kuvala pod njegovim obrazima. "Da... ali hteo sam da kaem..." Izmeu slika je dolazila ena u belom. Kosa joj je bila pokrivena visokom tokom i srebrna. Bila je mrava. Bila je stara. "Lore!" Ispruila je ruke. "Bani ree da si ovde. Mislila sam da odemo u moju kancelariju." Naravno, pomisli Ketin. Veina slika koje je video bile su snimljene pre petnaest ili dvadeset godina. "Sajana, hvala ti, Mogli smo i tamo doi. Nisam hteo da te uznemiravam ako si u poslu. Neemo ti oduzeti mnogo vremena." "Glupost. Dodite, vas dvojica. Razmatrala sam neke ponude za pola tone veganskih svetlosnih skulptura." "Iz doba Republike?" upita Ketin. "Avaj, ne. Onda bismo mogli lako da ih se reimo. Ali poranile su sto godina da bi neto vredele. Doite." Dok ih je vodila izmeu naslaganih slika, bacila je pogled na iroku metalnu narukvicu koja joj je pokrivala utinicu na lanku. Jedan od mikro brojanika je treperio. "Oprostite, mladiu." Okrenula se Ketinu. "Imate li... neku vrstu magnetofona uza se?" "Zato... da, imam." "Moram da vas zamolim da ga ovde ne koristite." "Oh, nisam..." "Ne ba odskora, ali esto imam probleme da sauvam privatni ivot." Stavila je ruku na njegovu. "Vi to razumete? Postoji polje za automatsko brisanje koje e potpuno izbrisati mainu ako se ukljui." "Ketin je lan moje posade, Sajana. Ali, to je posada koja se veoma razlikuje od one prethodne. Vie nema nikakve tajne." "Tako sam i shvatila." Sklonila je ruku. Ketin vide kako je pala na beli brokat. Ona ree, a Ketin i Lork se na to zgledae: "Kada sam jutros stigla u muzej, za tebe je bila stigla poruka od Princa." Doli su do kraja galerije. Ona se kratko okrenu Lorku. "Drim te za re u pogledu uvanja tajne." Vee napravie ivahan metalni izraz na njenom licu. Lorkove vee bile su kao zarali metal: izraz je bio preseen oiljkom. Ipak, pomisli Ketin, to mora da je porodino obeleje. "Da li je on na Vorpisu?" 70

"Pojma nemam." Vrata se rairie i oni prooe kroz njih. "Ali on zna da si ovde. Je li to neto vano?" "Upravo sam prispeo na kosmodrom, pre jednog i po asa. Odlazim noas." "Poruka je prispela pre sat i dvadeset pet minuta. Njeno poreklo je prikladno izoblieno, tako da mu operatori ne mogu ui u trag bez velikih tekoa. Sada prolaze kroz te potekoe..." "Nemoj se oko toga gnjaviti." On ree Ketinu: "ta e imati da kae ovog puta?" "Sve emo to videti prilino brzo", ree Sajana. "Ne vodi rauna o tajnosti. Ipak e mi biti drae da govorimo u mojoj kancelariji." Ova galerija bila je zbrka: skladina prostorija, ili materijal za izlobu koji jo nije razvrstan. Ketin je ba hteo, ali Lork upita prvi: "Sajana, kakav je to kr?" "Verujem", pogledala je datum na zlatnom natpisu na drevnom drvenom koveiu, "1923: Eolska korporacija. Da, to je zbirka muzikih instrumenata iz dvadesetog veka. To je jedan 'Ondes Martinot' koga je izumeo francuski kompozitor istog imena 1942. godine. Ovde imamo", nagnula se da bi proitala etiketu, "jedan 'Duo Arts Player' klavir na pravljen 1931. godine. A ova stvar je... Milov 'Violano virtuozo' iz 1916. godine." Ketin je zurio kroz staklena vrataca na prednjoj strani violana. ice i ekii, klapne, lanii i prstenovi visili su u senci. "ta je to radilo?" "Stajalo je u barovima i parkovima zabave. Ljudi su stavljali kovani novi u prorez i automatski bi zasvirala violina na pultu u unutranjosti, sa klavirskom pratnjom programiranom na perforiranoj papirnoj traci." Pomerila je srebrni nokat na spisak naziva. "'The Darktown Strutters' Ball'..." Povukla je nokat dalje kroz zbrku termina, jo benda i vergla. "Neki od novijih akademika osporavaju preokupiranost instituta dvadestim vekom. Gotovo svaka etvrta naa galerija posveena je tom veku." Sklopila je ruke na brokatu. "Moda ih vrea to je to bilo tradicionalno interesovanje uenjaka tokom osam stotina godina; odbijaju da vide oiglednost. Na poetku tog jedinstvenog veka, oveanstvo se sastojalo od velikog broja drutava koja su ivela na jednom svetu; na njegovom kraju, bilo je to u osnovi ono to je i danas: informacijski ujedinjeno drutvo koje je ivelo na nekoliko svetova. Od tada broj svetova se poveao; nae informacijsko jedinstvo je promenilo svoju prirodu nekoliko puta, pretrpelo je veliki broj katastrofalnih erupcija, ali je u osnovi opstalo. Dok ovek ne postane neto veoma, veoma razliito, to doba mora ostati fokus interesovanja uenjaka: to je bio vek u kome smo mi postali." "Nemam naklonost prema prolosti", oglasi se Lork. "Nemam za nju vremena." "Mene intrigira", ree Ketin. "Hou da napiem knjigu; ona e se pa svoj prilici time baviti." Sajana ga pogleda. "Hoete? Kakvu knjigu?" "Roman, mislim." "Roman?" Proli su ispod ekrana za obavesti galerije: sivo. "Nameravate da napiete roman. Kako opinjavajue. Pre nekoliko godina imala sam prijatelja antikvara koji je pokuavao da napie roman. Zavrio je samo prvo poglavlje. Ali, tvrdio je da je to strano prosvetljavajue iskustvo, koje mu je dalo veoma dubok uvid u to kako se tano proces razvija." "U stvari, ve dugo na tome radim", javi se Ketin. "Velianstveno. Ako zavrite knjigu, moda ete dozvoliti da institut izvri psihiko snimanje pod hipnozom, vaeg stvaralakog iskustva. Imamo jednu ispravnu tamparsku presu iz dvadeset drugog veka. Moda emo odtampati nekoliko miliona primeraka i distribuirati ih sa jednim dokumentarnim psihoramskim pregledom bibliotekama i drugim obrazovnim institucijama. Sigurna sam da mogu da pobudim izvesno interesovanje za ovu ideju kod lanova upravnog odbora." "Nisam ak ni razmiljao o tome da bi ona mogla biti tampana..." Stigli su do sledee galerije. "Jedini mogui nain je preko Alkana. Nemojte to zaboraviti." "Ja... neu." "Kada e se ova zbrka razmrsiti, Sajana?" "Dragi neae, mi imamo mnogo vie materijala nego to moemo da izloimo. On mora negde da ode. Postoji preko hiljadu dvesta javnih i sedam stotina privatnih galerija u ovom muzeju. Kao i tri i po hiljade skladinih prostorija. Prilino dobro sam upoznata sa sadrajem veine njih. Ali ne svih." Ili su polako ispod visokih rebara. Prljenovi su se pruali prema krovu. Hladna svetla na tavanici bacala su senku zuba i duplje na mesingano postolje lobanje velike kao kuk slona. 71

"To lii na uporednu izlobu reptilske osteologije Osteologija - nauka o kostima, deo anatomije; prim. prev. izmeu Zemlje i..." Ketin je zurio kroz kaveze kostiju. "Ne bih umeo da kaem odakle ta stvar potie." Lopata pleke, karlino sedlo, kljun kljunjae... "Koliko je daleko tvoja kancelarija, Sajana?" "Oko sedamsto metara, kao to arolat leti. Uzeemo sledei lift." Uli su kroz nadsvod u okno lifta. Spiralni nosa ih je podigao kroz desetak spratova. Hodnik od plia i mesinga. Drugi hodnik, sa staklenim zidom... Ketin zabrekta: itav Feniks ocrtavao se pod njima, od centralnog tornja do maglom obavijenog pristanita. Mada Alkan vie nije bio najvia zgrada u galaksiji, svakako je bio daleko najvia u Feniksu. Jedna platforma vijugala je u srce zgrade. Du mermerom prekrivenog zida visilo je sedamnaest platana u Dehajevom nizu, Pod Sirijusom. "Jesu li ovo..." "Nilis Selvinovi molekularno-reprodukcioni falsifikati, nainjeni u dvadeset osmom veku na Vegi. Dugo vremena bili su uveniji od originala - koji su izloeni dole, u Junoj zelenoj sobi - a toliko ima istorije u vezi sa tim falsifikatima da je Bani odluila da ih ovde okai." Pa vrata. "Tu smo." Otvorila su se u tamu. "Sada, moj neae", kada su uli unutra, tri snopa svetlosti pala su odnekud da ih okrue na crnom tepihu, "hoe li biti tako dobar da mi objasni zato se vraa? I ta je itava ta stvar sa Princem?" Okrenula se licem prema Lorku. "Sajana, hou jednu drugu novu." "Hoe ta?" "Zna da je prva ekspedicija morala da bude naputena. Ponovo u pokuati. Nije potreban nikakav specijalan brod. To smo nauili proli put. To je nova posada; i nova taktika." Reflektori su ih pratili preko tepiha. "Ali, Lore..." "Ranije, bilo je to pedantno planiranje, kretanje dobro podmazano, uzupeno, pogonjeno poverenjem u nau sopstvenu preciznost. Sada, mi smo oajna gomila lukih pacova, sa jednim Miem meu nama; i jedino to nas pokree je moj bes. Ali, to je strana stvar za bekstvo, Sajana." "Lore ne moe tek tako otii i ponoviti..." "I kapetan je drugaiji, Sajana. Ranije, Rok je bio pod komandom polovine oveka, oveka koji je znao jedino za pobedu. Sada sam itav ovek. Znam i za poraz." "Ali, ta hoe da ja..." "Postojala je jo jedna zvezda koja je bila predmet prouavanja na Alkanu i koja je bila blizu take nove. elim njeno ime i podatak kada se oekuje da e opaliti." "Hoe da tek tako ode? A ta sa Princem? Zna li on zbog ega ide na novu?" "Ba me mnogo briga. Kai ime moje zvezde, Sajana." Neizvesnost uzburka njenu mravost. Ona dodirnu neto na srebrnoj narukvici. Nova svetlost. Sa poda se podizao blok instrumenata. Ona sede na klupu koja se takoe podigla i pogleda preko indikatorskih svetala. "Ne znam da li postupam ispravno, Lore. Bes? Kada odluka ne bi imala toliko uticaja na moj ivot kao na tvoj, bilo bi mi lake da postupim u duhu tvog zahteva. Aron je zasluan za to to sam upravnik." Ona dodirnu tablu, i iznad njih se pojavi... "Do sada sam bila uvek isto toliko dobrodola u dom Arona Reda kao i u dom moga brata. Ali, maina je radila do take gde to vie ne moe tako da ostane. Ti si me doveo u taj poloaj: da donesem odluku koja okonava vreme velike udobnosti za mene." ...nekoliko zvezda. Ketin najednom spozna veliinu sobe. Otprilike petnaest metara u preniku, formirana od taaka svetlosti, visila je hologramska projekcija galaksije i okretala se. "Imamo sada tamo vei broj studijskih ekspedicija. Nova koju si promaio bila je tamo." Ona dodirnu dugme i jedna zvezda meu milijardama zasija - tako jako da se Ketinove zenice suzie. Onda je 72

izbledela i itavi kupolasti astrarijum bio je sablasno osvetljen zvezdanom svetlou. "Sada imamo jednu ekspediciju koja se zanima za nagomilavanje..." Ona zastade. Isprui ruku; i otvori jednu malu fioku. "Lore, itava mi je ova stvar doista neugodna..." "Nastavi, Sajana. Hou ime te zvezde. Hou traku sa njenim galaktikim koordinatama. Hou svoje sunce." "I ja u uiniti sve to mogu za tebe. Ali, prvo mora da povlauje staroj eni." Iz fioke je izvadila u dnu Ketinovih usta nastade uzvik iznenaenja, ali ga on zatomi - pil karata. "Hou da vidim kakav savet daje tarot." "Ve su mi itali karte za ovaj poduhvat. Ako mi one mogu rei sklop galaktikih koordinata, u redu stvar. U protivnom, nemam vremena za njih." "Tvoja majka je bila sa Zemlje i uvek je gajila zemaljsku maglovitu nevericu prema misticizmu, mada je intelektualno priznavala njegovu efikasnost. Nadam se da u tom pogledu ide oevim stopama." "Sajana. Ve sam imao jedno potpuno itanje. Nema nieg to bi mi drugo moglo rei." Rairila je karte licem nadole. "Moda ima neeg to mogu rei meni. Uostalom, neu obaviti celo itanje. Izaberi samo jednu." Ketin pogleda kako je kapetan povukao jednu kartu i upita se da li su je karte pripremile za ono krvavo popodne na trgu Hronaiki, pre etvrt veka. pil karata nije bio obini trodimenzionalni, kakav je imala Tij. Likovi su bili crtani. Karte su bile ute. Lako je moglo biti da potiu iz sedamnaestog veka ili ak od ranije. Na Lorkovoj karti jedno golo truplo visilo je sa drveta uetom vezano za gleanj. Obeeni ovek. Zatvorila je pil. "Preokrenut. Pa, ne mogu rei da sam iznenaena." "Ne predvia li Obeeni ovek dolazak velike mudrosti, Sajana?" "Preokrenut", podseti ga. "Bie postignuta po veliku cenu." Uzela je kartu i stavila je, sa ostalim delom pila, natrag u fioku. "Ovo su koordinate zvezde koju eli." Pritisnu jo jedno dugme. Papirna traka sputala se na njen dlan. Siuni metalni zupci su je grizli. Ona je podie i proita. "Sve koordinate su ovde. Drimo je pod prismotrom ve dve godine. Ima sreu. Predviamo da e se implozija dogoditi za desetak do petnaest dana." "Odlino", Lork uze traku. "Doi, Ketine." "A Princ, kapetane?" Sajana se podie sa klupe. "Zar ne eli da vidi svoju poruku?" Lork zastade. "Hajde, pusti je." Ketin vide kako neto oive na Lorkovom licu. Odetao je do pulta dok je Sajana Morgan traila indeks poruke. "Evo je." Ona pritisnu jedno dugme. Na suprotnoj strani sobe, Princ se okrenu licem prema njima. "ta, do avola..." njegova ruka u crnoj rukavici udari u kristalni pehar i njegov ukraeni tanjir i odbaci ih sa stola, "...misli da ini, Lore?" Ruka se vrati; bode i izrezbareni drveni tap zakloparae na pod s druge strane. "Sajana, i ti prua pomo, zar ne? Ti si izdajnika kuka. Ljut sam, razjaren! Ja sam Princ Red - ja sam Zmajevac! Ja sam osakaena Zmija; ali ja u te zadaviti." Damastni stolnjak zguva se u crnim prstima; a ispod zvuk drveta koje se cepa. Ketin po drugi put proguta svoj ok. Poruka je bila trodimenzionalna projekcija. Jedan prozor van fokusa iza Princa bacao je svetlost jutra nekog sunca - moda Sola - preko smrskanog doruka. "Mogu da uinim bilo ta, bilo ta to elim. Ti hoe da to sprei." Nagnu se preko stola. Ketin pogleda u Lorka, u Sajanu Morgan. Njena ruka, bleda i sa izraenim venama, stezala je brokat. Lorkova, snana i vornovata, leala je na bloku sa instrumentima; dva prsta drala su prekida. "Ti si me uvredio; ja mogu da budem vrlo zao, jednostavno iz kaprica. Sea li se zabave na kojoj sam bio primoran da ti polomim glavu da bih te nauio lepom ponaanju? Tvoje postojanje je za mene uvredljivo, Lore Von Rej. Nameravam da se posvetim dobijanju obeteenja za tu uvredu." Sajana Morgan iznenada pogleda svog neaka i vide njegovu ruku na prekidau. "Lore! ta to ini...?" Zgrabi ga za lanak ruke, ali on uhvati njenu i odgurnu je. "Znam o tebi mnogo vie nego to sam znao kad sam ti proli put poslao poruku", ree Princ od stola. 73

"Lore, skloni ruku sa prekidaa!" insistirala je Sajana. "Lore..." Razoaranost je pucketala u njenom glasu. "Proli put kada sam ti se obratio, rekao sam ti da nameravam da te zaustavim. Sada, kaem ti da te moram ubiti da bih te zaustavio, doista. Sledei put kada ti budem govorio..." Ruku u rukavici uperio je napred. Kaiprst mu je drhtao... Kada je Princ iezao u treptaju, Sajana udari Lorkovu ruku i odbaci je. Prekida se iskljui. "ta smatra da si sada uradio?" "Kapetane...?" Pod zvezdama koje su se okretale, Lork odgovori smehom. Sajana ree ljutito: "Poslao si Prinevu poruku preko sistema javnog obavetavanja! Onaj bogohulni ludak vien je na svakom ekranu irom itavog instituta!" U ljutnji, ona udari odzivnu plou. Indikatorska svetla se ugasie. Blok i klupa poee da tonu u pod. "Hvala ti, Sajana. Dobio sam ono zbog ega sam ovde doao." uvar muzeja upade u kancelariju. Okno svetlosti osvetli ga kad je proao kroz vrata. "Oprostite mi, strano mi je ao, ali bilo je... oh, trenutak." On udari u komunikacioni aparat na zglavku svoje ruke. "Sajana, da li ste bacili svoju srebrnu vlasulju?" "Oh, za ime boje, Bani. Bio je to nesrean sluaj!" "Nesrean sluaj! Bio je to Princ Red, zar ne?" "Naravno da jeste. Sluaj, Bani..." Lork stegnu Ketinovo rame. "Hajdemo." Ostavili su straara i Bani, koji su se prepirali sa Sajanom. "Zato..." Ketin je pokuao da postavi pitanje oko kapetanovog ramena. Lork se zaustavi. Pod Sirijusom broj 11 (Selvinov falsifikat) bletao je u skerletnom slapu iza njegovog ramena. "Rekao sam ti da ne mogu rei ta sam mislio. Moda ti sve ovo malo pokazuje. Sada emo pokupiti ostale." "Kako emo ih nai? Oni jo lutaju po muzeju." "Misli?" ponovo upita Lork. Donje galerije bile su haos. "Kapetane..." Ketin pokua da zamisli hiljade turista suoenih sa Prinevom pretnjom; seti se svog prvobitnog sueljavanja na Roku. Posetioci su preplavili onisko prizemlje Ficderaldovog salona. Dugine alegorije genija iz dvadesetog veka glazirale su svetlou zasvoene zidove. Deca su brbljala sa roditeljima. Studenti su nagvadali jedni sa drugima. Lork je koraao krupnim koracima izmeu njih, sa Ketinom iza lea. Spiralno se kreui stigli su u hol iznad zmajeve glave. Crna stvar zaklepeta iznad gomile. "Ostali mora da su s njim", uzviknu Ketin, pokazujui na Sebastijana. Ketin zaokrenu oko kamene eljusti. Lork ga sustie na plavoj ploi. "Kapetane, upravo smo videli..." "...na ekranima za obavesti, to je bilo..." "...Princa Reda, kao na brodu..." "...bilo po itavom muzeju. Vratili smo se..." "...ovamo, da vas ne mimoiemo..." "...kad siete. Kapetane, ta..." "Hajdemo." Lork prekide blizance, stavivi svakom ruku na rame. "Sebastijane! Tij! Moramo se vratiti u pristanite po Mia." "I otii sa ovog sveta, na vau novu!" "Hajdemo prvo u pristanite. Posle emo ce dogovoriti gde emo zatim." Progurali su se prema zasvoenom ulazu. "Mislim da bi trebalo pouriti pre nego to Princ stigne ovamo", ree Ketin. "Zato?" Bio je to Lork. Ketin pokua da prevede njegov izraz. 74

Bio je neprotumaiv. "Stii e mi i trea poruka. Imam nameru da je saekam." Zatim vrt: buan i zlatan. "Hvala, doktore!" uzviknu Aleks. Gnjeio je svoju ruku: aku, podlakticu, lakat. "uj, dete." Okrenu se Miu. "Zna, ti si stvarno vet na tom sirinksu. ao mi je to je mediko-aparat stigao ba usred izvoenja. Ali, ipak ti hvala." Nasmeio se, pa pogledao na zidni asovnik. "Mislim da u ipak na posao. Malahas!" Otiao je kreui se izmeu zveckajuih velova. Leo tuno upita: "Sada ti odloiti to e?" Mi povue zateznu uzicu torbe i slegnu ramenima. "Moda u jo svirati kasnije." Poe da provlai ruku kroz remen. Zatim njegovi prsti padoe na kone prevoje. "ta ti je, Leo?" Ribar gurnu levu ruku pod izlizane spone na svom pojasu. "Ti, ba me nostalginim ini, deko." Zatim desnu ruku. "Zato to toliko vremena prolo je, da deak vie nisi." Leo sede na stepenice. Osmeh mu okrznu usne. "Ja ovde srean nisam, mislim. Moda vreme da se opet krene je. A?" Klimnu glavom. "Aha." "Misli?" Mi se okrenu na buretu, licem prema njemu. "Zato sada?" Leo stisnu usne. Izraz je govorio isto to i sleganje ramenima. "Kada ja staro vidim, znam koliko mi je potrebno novo. Osim toga, o odlasku dugo vremena ve razmiljam." "Kuda ide?" "Do ovih Vlaia idem." "Ali, ti jesi sa Vlaia, Leo. Mislio sam da si rekao da hoe neko novo mesto?" "U Vlaiima stotina svetova neobinih postoji. Ja moe biti na desetak pecao sam. Neto novo hou, da; ali, takoe, posle ovih dvadeset pet godina - kui hou." Mi je posmatrao pune crte lica, bledu kosu: prisnost? To podesi kao to bi masku za maglu, pomisli Mi pa onda to namesti na lice koje to mora da nosi. Leo se toliko promenio. Mi, koji je imao tako kratko detinjstvo, izgubio je sada neto od toga. "Hou samo novi svet, Leo. Ne bih hteo da idem kui - ak i kada bih je imao." "Jednog dana kao to ja Vlaie, Zemlju ili Zmaj ti elee." "Aha." Obesio je torbu preko ramena. "Moda hou. Zato da ne, kroz dvadeset pet godina?" Odjek: "Mie!" I: "Hej, Mie?" Pa ponovo: "Mie, jesi li unutra?" "Hej!" Mi je ustao i rukama napravio levak pred ustima. "Ketine?" Uzvik mu je bio runiji ak i od govora. Dugaak i ljubopitljiv, Ketin je doao izmeu mrea. "Gle, kakvog iznenaenja. Nisam mislio da u te ovde nai. Iao sam niz pristanite i pitao ljude da li su te videli. Neki drugar ree da ovde svira." "Da li je kapetan zavrio sa Alkanom? Da li je dobio to je eleo." "I neto odozgo. U institutu ga je ekala poruka od Princa. Lork ju je objavio preko sistema za javne obavesti." Ketin zazvida. "Pakosno!" "Dobio je svoju novu?" "Dobio ju je. Samo, on ovde eka na jo neto. Ne mogu to da razumem." "Znai, kreemo na zvezdu?" "Jok. Onda hoe da ide na Vlaie. Treba da saekamo nekoliko sedmica. Ali, ne pitaj mene ta hoe tamo da radi." "Vlaie?" upita Mi. "Da nee tamo biti nova?" Ketin okrete dlanove nagore. "Mislim da nee. Moda on misli da je bezbednije provesti vreme na domaoj teritoriji." "ekaj malo! " Mi se ponovo okrete ka Leu. "Leo, moda e ti kapetan dozvoliti da se sa nama prebaci do Vlaia?" "Ha?" Leova brada izviri iz njegovih ruku. "Ketine, kapetan ne bi imao nita protiv da Leu dozvoli vonju do Vlaia, zar ne?" 75

Ketin pokua da izgleda rezervisano sumnjiav. Izraz je bio previe sloen i ispao je prazan. "Leo je moj stari prijatelj. Jo tamo sa Zemlje. Uio me je da sviram na sirinksu, kad sam bio dete." "Kapetan ima mnogo briga..." "Jeste, ali on ne bi imao nita protiv..." "Ali, mnogo bolje od mene sada on svira", upade Leo. "Kladim se da e kapetan pristati ako ga zamolim." "Ja ne nevolje tvom kapetanu elim da pravim..." "Moemo ga zamoliti." Mi zabaci torbu iza sebe. "Hajde, Leo. Gde je kapetan, Ketine?" Ketin i Leo izmenjae poglede nepredstavljenih odraslih zdruenih mladievim oduevljenjem. "Pa? Hajde!" Leo ustade i poe za Miom i Ketinom prema vratima. Sedam stotina godina ranije, prvi naseljenici na Vorpisu isklesali su Esclaros des Nuages u stenoviti rub zaravni Feniksa. Izmeu sidrita za manje maglene puzae i pristanita u kojima su pristajali jahai mrea, stepenice su se sputale u belu maglu. Sada su bile izlomljene i izlizane. Naavi ove stepenice naputene u podnevnom odmoru Feniksa, Lork se etao izmeu kvarcom poprskanih zidova. Magla je oplakivala donje stepenice; beli talasi valjali su se sa horizonta, svaki plavo osenen na levoj strani, pozlaen suncem na desnoj, kao goropadni jaganjci. "Hej, kapetane!" Lork pogleda uz stepenice. "Hej, kapetane, mogu li da razgovaram sa vama na trenutak?" Mi je silazio stepenitem pokretima raka. Sirinks mu se klatio na kuku. "Ketin mi je rekao da nameravate na Vlaie, kad krenemo odavde. Upravo sam naleteo na momka kojeg sam poznavao tamo, na Zemlji, jednog starog prijatelja. Uio me kako da sviram na sirinksu." Protrese torbu. "Mislio sam da bismo, poto idemo u tom pravcu, mogli da ga odbacimo do njegove kue. Bio je zaista dobar prijatelj..." "U redu." Mi klimnu glavom. "A?" "Do Vlaia ima svega pet asova. Ako bude u brodu kad krenemo i ostane u tvojoj projekcionoj kabini, nemam nita protiv." Mieva glava vrati se na drugu stranu. "Oh, boe. U redu." Zatim se nasmeja. "Hvala, kapetane!" Okrenu se i potra uz stepenice. "Hej, Leo!" Poslednje dve preskoi odjednom. "Ketine, Leo! Kapetan se sloio." Pa ponovo viknu natrag: "Jo jednom hvala!" Lork je siao niz jo nekoliko stepenica. Posle nekog vremena, seo je prema grubom zidu. Brojao je talase. Kada je doao do etiri, prestao je. Polarno sunce kruilo je po horizontu; manje zlatno, vie plavo. Kada je ugledao mreu, rukama je kliznuo niz bedra, zaustavivi ih na koatim vorovima kolena. Spone su zazveale na donjim stepenicama. Onda je jaha ustao, do struka u kotrljajuoj belini. Magleni splavari odneli su mree uvis. Iz kvarca su izbijale plaviaste iskre. Lork se oslanjao na zid. Podigao je glavu. Tamnokosi jaha penjao se uz stepenice, dok su se pauine metala talasale iznad i iza njih. Mree udarie o zid i zazveckae. Nekoliko stepenika nie njega, ona skide masku za maglu. "Lore?" Njegove ruke se rairie. "Kako si, me nala, Rubi? Znao sam da hoe. Reci mi kako?" Disala je teko, nenaviknuta na teinu kojom je rukovala. Pantljike su se stezale, oputale, stezale izmeu njenih grudi. "Kada je Princ saznao da si napustio Triton, poslao je trake na sedamdesetak mesta na koja si mogao otii. Sajana je bila na samo jednom od njih. Onda je meni prepustio da primim obavetenje o tome na kom mestu je jedna primljena. Bila sam na obeovom svetu; kada si pustio traku u Alkanu, dojurila sam." Mree su se sklopile na stepenicama. "Kada sam otkrila da si na Vorpisu, u Feniksu... pa, trebalo je mnogo rada. Veruj mi, ne bih to ponovo uinila." Odmarala je ruku na steni. Mree su zveale. "Rizikujem u ovoj igri, Rubi. Jednom sam pokuao da je odigram pomou kampjutera koji je crtao poteze." Zatresao je glavom. "Sada igram rukom, okom i uhom. Do sada, ishod nije nita loiji. A mnogo se 76

bre razvija. Uvek sam voleo brzinu. To je po svoj prilici ono to me ini istom osobom koja sam bio kad smo se prvi put sreli." "Princ mi je jednom rekao neto veoma slino." Pogledala je navie. "Tvoje lice." Na njenom zatreperi bol. Bila je dovoljno blizu da mu dodirne oiljak. Njena ruka se pokrenu, a zatim se spusti. "Zato to nikada nisi...?" Nije zavrila misao. "Koristi mi. Omoguuje da mi svaka uglaana povrina na svim ovim hrabrim, novim svetovima slui." "Kakva je to vrsta usluge?" "Podsea me zbog ega sam ovde." "Lore", oajanje je raslo u njenom glasu, "ta ini? ta ti, ili tvoja porodica, mislite da moete postii?" "Nadam se da ni ti ni Princ to jo ne znate. Nisam pokuao da to sakrijem. Ali, predajem ti poruku na prilino starinski nain. ta misli, koliko e vremena trebati da glasine premoste prostor izmeu tebe i mene?" Seo je. "Bar hiljadu osoba zna ta Princ pokuava da uini. Pustio sam im jutros njegovu poruku. To vie nije nikakva tajna, Rubi. Ima mnogo mesta za sakrivanje; postoji jedno na kome mogu stajati u svetlosti." "Znam da pokuava da uini neto to e unititi porodicu Red. To je jedina stvar u koju bi uloio toliko mnogo vremena i napora." "eleo bih da mogu rei da nisi u pravu." Upleo je prste. "Ali, ti jo uvek ne zna ta je to." "Znamo da to ima neku vezu sa zvezdom." On klimnu glavom. "Lore, elela bih da viem na tebe, vritim - ko misli da si?" "Ko sam ja da prkosim Princu i lepoj Rubi Red? Ti si lepa, Rubi, i pred tvojom lepotom ja stojim veoma usamljen, iznenada proklet svrhom. Tebe i mene, Rubi, svetovi kroz koje smo proli ne prilagoavaju za neki smisao. Ako ja preivim, onda e svet, stotinu svetova, nain ivota, preiveti. Ako Princ preivi..." Slegnu ramenima. "Ipak, moda je to nekakva igra. Stalno nam govore da ivimo u besmislenom drutvu, da u naim ivotima nema postojanosti. Svetovi sada teturaju oko nas, pa ipak ja samo elim da se igram. Jedina stvar na koju sam spreman jeste da se igram, da se jako igram, koliko god mogu jae; i sa stilom." "Ti me zbunjuje, Lore. Princ je toliko predvidiv..." Ona podie obrve. "To te iznenauje? Princ i ja smo zajedno odrasli. Ali, ti me dariva nepoznatim. Na onoj zabavi, pre toliko godina, kada si me poeleo, da li je i to bio deo igre?" "Ne... da... znam da nisam nauio pravila." "Sada?" "Znam nain da napravim sopstvena. Rubi, ja elim ono to ima Princ... ne. Hou da osvojim ono to on ima. Kada to budem imao, moda u se okrenuti i to odbaciti. Ali, hou da to steknem. Mi se borimo, a tok koliko ivota i koliko svetova se menja. Da, sve ja to znam. Onda si bila rekla: mi smo osobiti ljudi, makar samo po snazi. Ali, ako bih pokuao da to saznanje uvek imam na umu, bio bih paralisan. Ovde sam, ovog trenutka, u ovoj situaciji, sa svim tim to treba uraditi. Ono to sam nauio, Rubi, jeste kako ja da igram. ta god inim - ja, osoba kakva sam i kakvom sam stvoren - moram da to inim na taj nain da pobedim. Nemoj to zaboraviti. Sada si mi uinila jo jednu uslugu. Dugujem ti upozorenje. Zbog toga sam te ekao." "ta je to to hoe da uini zbog ega daje takvo izvetaeno izvinjenje?" "Jo ne znam", nasmeja se Lork. "To zvui prilino otrcano, zar ne. Ali, to je istina." Duboko je disala. Njeno visoko elo se boralo dok joj je vetar gurao kosu napred preko ramena. Oi su joj bile u senci. "I ja tebi dugujem isto upozorenje." On klimnu glavom. "Smatraj da ti je dato." Ona ustade sa zida. "Smatram." "Dobro." Zatim ona zamahnu rukom natrag; zabaci je napred! A trideset kvadratnih metara lananog prepleta polete preko njene glave i zazveketa na njega. Spojke zahvatie njegove podignute ruke i ogrebae ih. Posrnuo je pod njihovom teinom. "Rubi...!" Ona zabaci drugu ruku; pade jo jedan sloj. Nagnuo se unazad, a mree se zategoe, udarajui ga po glenjevima tako da se okliznuo. 77

"Ne! Pusti me..." Kroz spone koje su se svaljivale, ona je ponovo imala masku: svetlucajue staklo, njene oi; njena usta i nozdrve, sprene. Sav izraz bio je u njenim uzanim ramenima, malim miiima odjednom naglaenim. Ona se podignu; stomak joj se nabra. Adapterska strujna kola pojaavala su snagu njenih ruku otprilike pet stotina prema jedan. Lork bi povuen niz stepenice. On pade, zadran zidom. Stena i metal povredie mu ruku i kolena. Ono to su spone davale u snazi, rtvovale su u tanosti pokreta. Ispupenje je prelo prepletom, i on je dobio mogunost da se popne ispod njega i izmakne dva stepenika. Meutim, Rubi trgnu natrag; on bi povuen za etiri nadole. Dva je preao leima, zatim jedan na kuku. Vukla ga je nanie. Magla joj je oplakivala listove; ona se povlaila dublje u zaguljivu maglu, saginjui se dok joj crna maska nije stigla do njene povrine. On se odbacio od nje, i pao niz jo pet stepenika. Leei na boku zahvatio je spone i povukao ih. Rubi posrnu, ali on oseti da mu je ivica drugog kamena ogrebla rame. Lork pusti mree i ispusti zadrani dah. Ponovo pokua da se izvue iz onoga to je po njemu palo. Ali, on zau kako Rubi krklja. Odbio je spone sa svog lica i otvorio oi. Neto izvan mrea... Neto je jurilo, tamno i lepravo, izmeu zidova. Rubi zamahnu rukom da to otera. A list mree raskinu se nad Lorkom. On se uspravi, izbegavajui spone. Dvadeset kilograma metala pade natrag u maglu. Rubi posrnu, ieznu. Lork je siao niz jo nekoliko stepenika. Magla mu je oplakivala bedra. Opora arsenska izmaglica obuhvati mu glavu. On se zakalja i epa stenu. Tamna stvar je sada leprala oko njega. Teina se za trenutak podie; on se zakoprca, stomakom na kamenju. Usisavajui sveiji vazduh, dahui i oseajui vrtoglavicu, on pogleda natrag. Mrea je lebdela iznad njega, rvui se sa ivotinjom. On se povue uz jo jedan stepenik, kada prilika zalepra osloboena. Spone teko padoe na njegovu nogu; povukoe se sa nje; kliznue niz stepenice; iezoe. Lork je seo i prisilio sebe da prati let stvari izmeu kamenja. Uzdigla se iznad zidova, zavrtela se dvaput, a zatim se vratila na Sebastijanovo rame: Zdepasti kiborki spojnik gledao je sa zida. Lork je teturajui ustao, gotovo zamurio, zatresao glavom, zatim posrnuo uz Esclaros des Nuages. Sebastijan je privrivao elinu traku oko savitljive kande stvorenja kada je Lork stigao do njega, na vrh stepenita. "Ponovo ti se", Lork udahnu jo jednom i spusti ruku na Sebastijanovo zlatom poprskano rame, "zahvaljujem." Gledali su sa stena, ali nikakav jaha nije razbio maglu. "Vi u velikoj opasnosti ste?" "Jesam." Tij brzo prie preko pristanita do Sebastijanove strane. "ta bilo je?" njene oi, ive kao metal sevale su izmeu dvojice mukaraca. "Ja crnog miljenika pustio sam." "Sve u redu je", ree joj Lork. "Zasad, bar. Ja svau sa Kraljicom maeva upravo imao sam. Ali va ljubimac spasao mene je." Sebastijan uze Tij za ruku. Kada su njeni prsti osetili prisne oblike njegovih, ona se smirila. Sebastijan upita ozbiljan: "To vreme da se poe je?" A Tij: "Vae sunce slediti?" "Ne. Vae" Sebastijan se namrti. "Do Dim, Mrtve sestre, sada idemo", ree im Lork. Senka i senka; senka i svetlost: blizanci su prilazili preko pristanita. Mogao se videti zaueni izraz na Linseosovom licu. Ne i na Idasovom. "Ali...?" poe Sebastijan. Zatim se Tijina ruka pokrenu u njegovoj, i on prestade. Lork odlui da ne prui odgovor na nezavreno pitanje. "Ostale da pokupimo treba. Ja to sam ekao imam. Da; vreme da se ide je." 78

Ketin posrnu i epa spone. Zveket odjeknu u kui za mree. Leo se nasmeja: "Hej, Mie. U poslednjem baru tvoj veliki prijatelj mnogo pio je, ini mi se." Ketin uhvati ravnoteu. "Nisam pijan." Podie glavu na metal koji je stvarao zavese. "Trebalo bi da popijem dvaput vie - da bih se opio." "Smeno. Ja jesam." Mi otvori svoju torbu. "Leo, rekao si da eli da ti jo sviram. ta bi eleo da vidi?" "Bilo ta, Mie. Bilo ta to hoe sviraj." Ketin ponovo zatrese mree. "Od zvezde do zvezde, Mie; zamisli, veliki preplet koji se rasprostro preko galaksije, sve dokle i ovek. To je matrica u kojoj se istorija danas deava. Zar ne razume? To je sve. To je moja teorija. Svaki pojedinac je vor u toj mrei, a ice izmeu njih su kulturne, ekonomske i psiholoke niti koje veu pojedinca za pojedinca. Svaki istorijski dogaaj je kao talasi u toj mrei." Ponovo zazveketa sponama. "On prolazi preko i kroz mreu, irei ili skupljajui one kulturne veze koje upliu svakog oveka sa svakim ovekom. Ako je dogaaj dovoljno katastrofalan, veza se kida. Mrea je malo poderana. De Ejling i 34-Alvin jedino raspravljaju o tome gde takvi talasii poinju i kojom se brzinom kreu. Ali, njihovo ukupno gledite je isto, zna. Hou da uhvatim zamah i obim ovog prepleta u moj... roman, Mie. Hou da ga rairim oko itave mree. Ali, moram da naem tu sredinu temu, taj veliki dogaaj koji potresa istoriju i koji ini da spone udaraju i svetlucaju za mene. Mesec, Mie; da otponem na nekoj lepoj steni, sa mojom usavrenom umetnou, da zamiljam tok i pomeranje mree; to je ono to elim, Mie. Ali, takva tema nee da doe!" Mi je sedeo na podu, gledajui na dno torbe, traei kontrolno dugme koje je otpalo sa sirinksa. "Zato ne pie o sebi?" "Oh, ta je divna zamisao! Ko bi to itao? Ti?" Mi nae dugme i gurnu ga na njegovu osovinu. "Ne verujem da bih mogao proitati bilo ta dugo kao to je roman." "Ali, ako bi tamo bio, recimo, sudar izmeu dve velike porodice kao to su Prineva i kapetanova, zar ne bi bar to mogao?" "Koliko si beleaka za tu knjigu napravio?" Mi naie na zrak svetlosti kroz hangar. "Ni deseti deo onoga to mi je potrebno. ak i ako je osueno na propast kao neki starinski muzejski koveg sa motima, to e biti ukraeno draguljima", zaljuljao je mree natrag, "majstorski uraeno", spone zazveae; glas mu se pojaa, "minuciozan rad; savren!" "Roen sam", ree Mi. "Moram da umrem. Pitam se. Pomozi mi. Eto, upravo sam napisao za tebe tvoju knjigu." Ketin pogleda svoje velike, slabe prste. Posle krae pauze ree: "Mie, zbog tebe neki put poelim da zaplaem." Miris kima. Miris badema. Miris srdia. Melodije su se obruavale i zaplitale. Izgrieni nokti, proireni zglobovi; Ketinove nadlanice obasjane jesenjim bojama; preko betonskog poda njegova senka igrala je u mrei. "Hej, hajde", Leo se smejao. "Ti sviraj, aha, Mie! Ti sviraj!" A senke zaigrae na glasovima: "Hej, momci, jeste li jo..." "...ovde? Kapetan nam je rekao da..." "...vas ieprkamo. Vreme je..." "...da se krene. Hajde..." "...idemo!" 6. "Pa palica." "Pravda." "Suenje. Moja karta. Kraljica pehara." "As pehara." "Zvezda. Moja karta. Pustinjak." 79

"Sa trubama ona vodi!" Leo se nasmeja. "Smrt." "Budala. Moja karta je. Sada: Kralj novia." "Trojka novia." "Kralj novia. Moja karta to je. Petica maeva." "Dvojka." "Mag; moja karta." Ketin je gledao zatamnjenu ahovsku tablu na kojoj su Sebastijan, Tij i Leo - posle asa seanja igrali tarot-vist za troje. Igra mu nije bila dovoljno poznata; ali oni to nisu znali i on je razmiljao o tome zato ga nisu pozvali da igra. Posmatrao je igru petnaestak minuta preko Sebastijanovog ramena (tamna stvar se uurila pored njegove noge), dok su maljave ruke delile i slagale karte. Iz svog skromnog znanja, Ketin je pokuao da sastavi blistave preice kako bi se ubacio u igru. Igrali su tako brzo... Odustao je. Ali, kada je doao do mesta gde su Mi i Idas sedeli na rampi drei noge iznad bazena, osmehnuo se, u depu je palcem naao take na kraju svog magnetofona. Idas ree: "Hej, Mie, ta ako okrenem ovo dugme...?" "Pazi!" Mi gurnu Idasovu ruku sa sirinksa. "Oslepee svakog u ovoj prostoriji!" Idas se namrti. "Onaj koji sam imao, ranije kada sam se njime ludirao, nije imao..." glas mu utihnu, ekajui izostalo dovrenje misli. Mieva ruka kliznu sa drveta na elik i plastiku. Njegovi prsti dodirnue strune i zakaie nepojaane note. "Doista moe nekog da povredi ako ne koristi ovu stvar kako valja. Ona je visoko usmerena, i koliina svetlosti i zvuka koju moe da izvue u stanju je da rascepi mrenjau ili probije bubnu opnu. Da bi se postigla prozranast u hologramskim slikama, zna, ova stvar koristi laser." Idas zatrese glavom. "Nisam se nikada time dovoljno dugo igrao da bih nauio kako radi unutar tog..." Isturi ruku da dodirne bezbednije strune. "Doista lepo izgleda..." "Zdravo", ree Ketin. Ketin sede s druge strane Mia. Nekoliko sekundi je posmatrao. "Ba mi pade na um jedna misao", ree. "U devedeset odsto sluajeva, kad jednostavno kaem nekom u prolazu 'zdravo', ili kada osoba sa kojom razgovaram ode da uradi neto drugo, ja provedem sledeih petnaest minuta ponavljajui sluaj, pitajui se da li je moj osmeh protumaen kao neprikladna familijarnost, ili je moj uzdrani izraz shvaen kao hladnoa. Takvu promenu ponavljam sebi desetak puta, varirajui moj ton i glas u pokuaju da izdvojim detalj koji je mogao da prouzrokuje reakciju druge osobe..." "Hej", Mi pogleda uvis sa sirinksa. "U redu je. Svia mi se. Samo sam bio zauzet, to je sve." "Oh", Ketin se nasmei; zatim smeak bi nagrien namrtenou. "Zna, Mie, zavidim kapetanu. On je stekao cilj. A njegova opsednutost iskljuuje sve uenje o tome ta drugi misle o njemu." "Ja ne doivljavam sve to kao to si opisao", ree Mi. "Ne ba mnogo." "Ja doivljavam." Idas pagleda okolo. "Kad god sam sam, ja to inim sve..." pa spusti tamnu glavu da ispita svoje zglobove. "Prilino je lepo od njega to nam je dao slobodno celo ovo vreme i pustio da brod leti sa Linseosom", ree Ketin. "Aha" ree Idas. "Mislim da..." pa preokrenu svoje ruke, kao da ita tamne linije na dlanovima. "Kapetan ima previe briga", ree Mi. "A ne eli ih. Nita nije potrebno da bi se preao ovaj deo puta, tako da e uskoro morati imati neto da se zabavi. Ja tako mislim." "Misli da kapetan ima rave snove?" "Moda." Mi udarom izvue miris cimeta iz svoje harfe, ali je on bio tako jak da im se inilo da im nos i drelo gore. Ketinove oi napunie se suzama. Mi zatrese glavom i okrenu unazad dugme koje je Idas bio dodirnuo. "ao mi je." "Vitez..." preko sobe, Sebastijan podie oi sa igre i nabra nos, "...maeva." 80

Ketin, jedini sa dovoljno dugim nogama, dodirnu vodu ispod rampe prstom sandala. Obojeni ljunak se zatrese; Ketin izvadi svoj magnetofon i pritisnu dugme: "Romani su prvenstveno posveeni odnosima." On se zagleda u iskrivljenja na mozaikom zidu iza lia dok je govorio. "Njihova popularnost potie od toga, to oni razbijaju usamljenost ljudi koji ih itaju, onih koji su u sutini hipnotisani mahinacijama svoje opinjenosti potpuno su u vezi..." Mi se nagnu i ree u kutiju ukraenu draguljima: "Kapetan i Princ se po svoj prilici nisu ak ni videli licem u lice tokom poslednjih deset godina!" Ketin, uznemiren, iskljui magnetofon. Htede da razmotri odgovor; ali ne nae nijedan. Zato ponovo ukljui spravu: "Ne treba zaboraviti da je drutvo koje dozvoljava da se to desi ono drutvo koje je dopustilo da roman iezne. Kada pie, imaj na umu da je predmet romana ono to se deava izmeu lica osoba kad one razgovaraju jedna sa drugom." Ponovo je iskljui. "Zato pie tu knjigu?" upita Mi. "Hou da kaem, ta e sa njom uiniti?" "Zato ti svira na sirinksu? Siguran sam da to ini zapravo iz istog razloga." "Samo, ako ja itavo vreme provedem spremajui se, nikada nita neu zasvirati; a to je aluzija." "Poinjem da shvatam, Mie. Nije mi to cilj, ali moji metodi postizanja toga takvi kakvi su tebi smetaju." "Ketine. Doista razumem ta radi. Hoe da stvori neto lepo. Ali, to se tako ne ostvaruje." "Sigurno, morao sam dugo vebati da bih znao svirati na ovome. Meutim, ako hoe neto takvo da stvori, to mora podstaknuti ljude da oseaju i raduju se ivotu oko njih, ak i ako je to neto za ime neki momak traga po podrumu Alkana. To ne moe shvatiti ako ne razume neto od sopstvenih oseanja." "Mie, ti si fina, dobra i krasna osoba. Stvar je samo u tome to nisi u pravu. Ti divni oblici koje poseduje u svojoj harfi - gledao sam crte tvog lica dovoljno dugo da shvatim koliko one odraavaju strah." Mi pogleda navie i bore mu se urezae u elo. "Mogu da sedim i posmatram te kako svira satima. Meutim, to su trenutne radosti, Mie. Jedino kad ovek sve to zna o ivotu izdvoji i upotrebi da bi potkrepio tvrdnju o znaaju oponaanja uzora, dobija se ono to je i lepo i trajno. Da, postoji jedan deo u meni koji nisam mogao da iskoristim za ovaj rad, onaj koji tee i buja u tebi i iklja iz tvojih prstiju. Ali, postoji jedan veliki deo u tebi koji svira da bi nadglasao zvuk nekog ko unutra jeca." On odmahnu glavom na Miev mrki pogled. Mi ponovi zvuk. Ketin slegnu ramenima. "Proitau tvoju knjigu", ree Idas. Mi i Ketin ga pogledae. "Proitao sam... pa, neke knjige..." On ponovo pogleda svoje ruke. "Hoe li?" Idas klimnu glavom. "U Spoljnim naseobinama, ljudi itaju knjige, ponekad i romane. Ali, nema... pa, samo su stare..." Pogleda na okvir prema zidu: Linseos je leao kao duh; kapetan je bio u drugom. Pogleda natrag sa izgubljenim izrazom na licu. "U Spoljnim naseobinama je sasvim drugaije nego to je..." Rukom napravi pokret po brodu, pokazujui na itav Zmaj. "Reci, poznaje li dobro mesto u koje idemo?" "Nikad tamo nisam bio", ree Ketin. Mi zatrese glavom. "Pitao sam se zna li da li moemo dobiti..." Ponovo pogleda u pod. "Nije vano..." "Morae da ih pita", ree Ketin, pokazujui na igrae karata na drugoj strani prostorije. "To je njihov dom." "Oh", ree Idas. "Pa, da. Mislim..." Onda je skliznuo sa rampe, pljusnuo u vodu, pregazio ljunak i preao preko tepiha, dok mu je voda curila s nogu. Ketin pogleda Mia i zatrese glavom. Plava prostirka je potpuno upila vodeni trag. "estica maeva." "Petica maeva." "Izvinite, da li iko od vas zna..." "Desetka maeva. Ja sam na redu. Pa pehara." "...o tom svetu na koji idemo? Da li znate da li..." "Kula." 81

("eleo bih da se ta karta nije pojavila preokrenuta u kapetanovom itanju", Ketin proapta Miu. "Veruj mi, ona ne nagovetava nita dobro.") "etvorka pehara." "Moja karta. Devetka palica." "...moemo da dobijemo..." "Sedmica palica." "...'blaenstvo'?" "Toak sree. Moja karta je..." Sebastijan pogleda navie. "'Blaenstvo'?" Istraiva koji je odluio da najudaljenijoj planeti zvezde Dim, Mrtve sestre, nadene ime Elizijum, Elizijum - po najstarijim pesnicima, naroito Homeru, blagosloveni kraj u koji odluni junaci odlaze, a ne umiru; raj; prim. prev. napravio je lou alu. Uz sve raspoloive ureaje za planoformiranje, to je jo bio zaleeni ugarak koji se eliptino kretao na transplutonskoj udaljenosti od sablasne svetlosti zvezde, go i nenaseljen. Neko je davno izloio sumnjivu teoriju da su sva tri preostala sveta bila zapravo meseci koji su se nalazili u senci dinovske planete kada je dolo do katastrofe, pa su tako izbegli bes koji je unitio njihovog zatitnika. Lo si mesec ako si mesec, pomislio je Ketin kada su proletali. Nita bolje nisi proao ni ako si svet. Dobar nauk. Dok je istraiva dalje istraivao, ponovo je zadobio svoje oseanje za razmere. Smeak mu se spotakao na srednjem svetu; nazvao ga je Dis. Dis - staroitalski bog podzemnog sveta; prim. prev. Njegova sudbina nagovetava da je sutina razumevanja okasnila; razmetanje bogovima jo jednom je ubralo klasinu nagradu. Njegov brod skrhao se na planeti koja je najblia zvezdi. Ostala je bezimena, pa je sve do ovih dana oznaavana kao Drugi svet, bez formalnosti, ceremonija ili kapitala. Sve dok nije doao jedan drugi istraiva, Drugi svet nije odao tajnu. Za te prostrane ravnice, koje su sa daljine procenjivane kao okamenjena zgura, ispostavilo se da su okeani - vode, i to smrznute. Istina, gornji sloj od tri do trideset metara bio je izmean sa svakom vrstom kra i otpadaka. Na kraju se dolo do zakljuka da je Drugi svet nekada itav bio ispod tri do trideset est kilometara debelog sloja vode. Po svoj prilici, devedeset odsto isparilo je u svemir kada je Dim, Mrtva sestra, postala nova. To je ostavilo procenat suvog kopna neto malo vei nego kod Zemlje. Atmosfera u kojoj se nije moglo disati, potpuno odsustvo organskog ivota, temperature veoma niske? Sitni problemi u poreenju sa darom mora; laki za korigovanje. Tako je oveanstvo, u ranim danima Vlaia, posegnulo za sagorelim i smrznutim tlom. Najstariji grad Drugog sveta - mada ne i njegov najvei, poto se zbog trgovinskog i ekonomskog pada tokom proteklih tri stotine godina smanjio broj stanovnika - dobio je paljivo izabrano ime: Grad uasne noi. I Rok se spustio kraj crnog mehura Grada s vrhom nazvanim avolja kanda. "...od osamnaest asova." Bio je to kraj glasa informativne slube. "Da li ti je ovaj dom dovoljan?" upita Mi. Leo pogleda preko polja. "Nikada po ovom svetu nisam iao", uzdahnu ribar. U daljini, more izlomljenog leda irilo se prema horizontu. "Ali veliki segmentirani nari sa est peraja u jatima se morem kreu. Ribari sa harpunima dugim kao pet visokih ljudi love ih. Vlaii to su; dom za mene dovoljan to je." Nasmei se, a njegov smrznuti dah podie se da mu zatamni plave oi. "Ovo je tvoj svet, zar ne, Sebastijane?" upita Ketin. "Mora biti da se raduje to si doao kui." Sebastijan odgurnu tamno krilo koje je lupalo pred njegovim oima. "I dalje moj, ali..." Pogleda okolo, pa slegnu ramenima. "Iz Tule poreklom sam. To vei grad je; na etvrtini puta oko Drugog sveta lei. Odavde veoma daleko je; i vrlo razlikuje se." Pogleda na sumrano nebo. Sestra je bila visoko, mutan biser iza navlake oblaka metalne boje. "Vrlo razlikuje se." Zatrese glavom. "Na svet, da", ree Tij. "Ali ne na dom uopte." Kapetan, nekoliko stepenica ispred njih, pogleda natrag dok su oni razgovarali. "Gledajte." Pokaza na kapiju. Ispod oiljka, lice mu je bilo nepomino. "Na stubu zmaj ne obavija se. Ovo dom je. Za tebe i tebe i tebe i mene, ovo dom je!" "Dom dovoljno", ponovi Leo. Ali, glas mu je bio oprezan. Sledili su kapetana napolje, kroz kapije bez zmije. Pejza je sadravao sve boje spaljivanja: Bakar: oksidira u utim proarano zeleno. 82

Gvoe: crni i crveni pepeo. Sumpor: njegov oksid je sme sa kapima purpurnog. Boje su se premazale odrazom pranjavog horizonta i ponavljale su se u zidovima i kulama Grada. U jednom trenutku Linseos zatamni srebrne rese svojih trepavica da bi pogledao u nebo, gde je roj senki poput mahnitih crnih listova namigivao na iscrpljeno sunce, nesposobno za neto vie od veeri, ak i u podne. On se osvrnu na stvorenje na Sebastijanovom ramenu koje je sada irilo krila i zveketalo svojom uzicom. "A kako miljenik osea da je kod kue?" Isprui ruku da potape posaeno stvorenje, samo da bi je trgnuo natrag od tamne kande. Blizanci se pogledae i nasmejae. Sili su u Grad uasne noi. Na polovini puta do njega, Mi je poeo da koraa unazad uz pokretne stepenice. "To... to nije Zemlja." "Ha?" Ketin kliznu pored, ugleda Mia i sam poe da hoda unatrag. "Pogledaj sve to tamo dole, Ketine. To nije Sunev sistem. To nije Zmaj." "Ovo putovanje je tvoj prvi odlazak sa Sola, zar ne?" Mi klimnu glavom. "Nee biti neke velike razlike." "Ali, samo pogledaj, Ketine." "Grad uasne noi", promrmlja Ketin. "Sva ta svetla. Po svoj prilici, plae se mraka." Jo trenutak ili su unatrag i gledali preko table za igru dama: kitnjaste figure za igranje - gomila kraljeva, kraljica i stene koje su nadvisivale vitezove i peake. "Hajde", ree Mi. Dvadeset metara iroke otrice metala koje su sainjavale dinovske stepenice ponesoe ih nadole. "Bolje da sustignemo kapetana." Ulice blizu kosmodroma bile su pune jeftinih pansiona. Nadstrenice iznad etalita oglaavale su plesne dvorane i psihorame. Mi pogleda kroz prozirni zid ljude koji su plivali u rekreacionom klubu. "Ne razlikuje se mnogo od Tritona. est alfa-penija? Meutim, cene su mnogo nie." Polovina prolaznika bili su, oigledno, lanovi posada ili oficiri. Ulice su bile pune. Mi zau muziku, iji je deo dopirao iz otvorenih vrata barova. "Hej, Tij." Mi pokaza prema jednoj nadstrenici. "Jesi li ikad radila na takvom mestu?" "U Tuli, da." Struno itanje: slova su treperila, skupljala se i irila preko natpisa. "Ostajemo u Gradu..." Okrenue se prema kapetanu. "...pet dana." "Hoemo li se smestiti na brodu?" upita Mi. "Ili ovde u gradu, gde moemo da se zabavimo?" Zamislite taj oiljak. Presecite ga sa tri bliske linije pri vrhu: kapetanovo elo se nabralo. "Svi vi podozrevate opasnost u kojoj se nalazimo." Oima pree preko zgrada. "Ne. Neemo ostati ni ovde ni na brodu." Zakoraio je kroz krila jedne komunikacione kabine. Ne zatvarajui krila, preao je rukom ispred induktivnih ploa. "Ja Lork Von Rej sam. Jorgos Secumi?" "Da li njegov konsultativni sastanak zavren je pogledau." "Jedan android njegov bie dovoljan", ree Lork. "Samo malu uslugu elim." "On uvek sa vama lino, gospodine Von Rej, eli da razgovara. Samo trenutak, ja da je na raspolaganju mislim." Jedna figura se materijalizovala u video-stubu. "Lore, toliko dugo nisam video tebe. ta za tebe mogu da uinim ja?" "Da li neko koristi Tafit na Zlatu tokom sledeih deset dana?" "Ne. Ja sam sada u Tuli i biu tokom sledeeg meseca. Zakljuio sam da si u Gradu i da ti je potrebno mesto da odsedne." Ketin je ve uoio da je kapetan promenio dijalekt. Postojale su slinosti izmeu kapetanovog glasa i Secumijevog, koje su osvetljavale obojicu, a koje je bilo nemogue opisati. Ketin je prepoznao zajednike ekscentrinosti koje su mu ocrtavale naglasak gornje klase Vlaia. On pogleda na Tij i Sebastijana da bi video jesu li na to reagovali. Samo mali drhtaji u miiima oko oiju, ali javili su se. Ketin se osvrnu na video-stub. 83

"Imam grupu sa sobom, Jorgi." "Lore, moje kue su tvoje kue. Nadam se da ete ti i tvoji gosti uivati u svom boravku." "Hvala, Jorgi." Lork izae iz govornice. lanovi posade se meusobno zgledae. "Postoji mogunost", ree Lork, "da sledeih pet dana koje u provesti na Drugom svetu budu poslednji koje u uopte negde provesti." Napregnuto je gledao kako e reagovati. Jednako napregnuto, nastojali su da prikriju reakcije. "Moemo to vreme da provedemo prijatno. Ovim emo putem." Jednoinsko vozilo se uspuzalo na inu i ponelo ih preko Grada. "Ono Zlato je?" Tij upita Sebastijana. Mi, pored njih, pritisnu lice na staklo. "Gde?" "Tamo." Sebastijan pokaza preko skverova. Meu blokovima, istopljena reka presecala je Grad. "Hej, ba kao na Tritonu", ree Mi. "Je li i jezgro ove planete istopljeno pomou iliriona?" Sebastijan odmahnu glavom. "Cela planeta za takvo neto prevelika je. Samo prostor ispod svakog grada. Ta pukotina Zlato zove se." "Mie?" "Ha?" Pogledao je kako Ketin izvlai svoj magnetofon. "ta hoe?" "Uini neto." "ta?" "Vrim jedan eksperiment. Uini neto." "ta hoe da uinim?" "Bilo ta to ti padne na um. Nastavi." "Pa..." Mi se namrti. "U redu." Mi je tako i postupio. Blizanci, sa drugog kraja vozila, okrenue se da gledaju. Tij i Sebastijan pogledae Mia, zatim jedno drugo, pa ponovo Mia. "Linosti", poe Ketin u svoj magnetofon, "najjasnije su odreene svojim postupcima. Mi je koraknuo od prozora, pa je zamahao rukom okolo-naokolo. Na osnovu njegovog izraza, mogu rei da ga je razveselilo moje iznenaenje zbog estine njegovog postupka, a da je istovremeno bio radoznao da sazna jesam li zadovoljan. Spustio je ruke natrag na prozor, malo tee diui, i stisnuo zglobove na prozorski prag..." "Hej", ree Mi. "Samo sam zamahao rukom. Dahtanje, moji zglobovi - to nije bio deo..." "'Hej'", ree Mi, zakaivi palac u rupu na boku svojih pantalana. "Samo sam zamahao rukom..." "Boga mu!" Mi otkai palac, nervozno stisnuvi pesnicu i izbacivi 'Boga mu!', pa se okrenu razoaran. "Postoje tri vrste postupaka: namerni, iz navike i bezrazloni. Da bi bile neposredne i shvatljive, linosti moraju biti predstavljene sa sva tri." Ketin pogleda prema prednjem delu vozila. Kapetan je zurio kroz savijenu plou koja se spajala s krovom. Njegove ute oi vrsto su posmatrale tronu svetlost Dim, koja je pulsirala kao plamici na dinovskoj eravici. Svetlost je bila toliko slaba da on nije morao da kilji. "Zbunjen sam", Ketin priznade svojoj draguljima ukraenoj kutiji, "ipak. Ogledalo mog posmatranja se preokree i ono to je najpre liilo na bezrazlonost vidim dovoljno puta da prepoznam kao naviku. Ono za ta sam pretpostavljao da je navika sada izgleda kao deo velikog projekta. Dok se ono to sam prvobitno prihvatao kao nameru rasprskava u bezrazlonost. Ogledalo se ponovo okree i linost za koju sam smatrao da je opsednuta namerom otkriva da je njena opinjenost samo navika; njene navike su bezrazlono beznaajne; dok oni postupci koje sam tumaio kao bezrazlone, otkrivaju najdemonskiju nameru." ute oi spustie se sa umorne zvezde. Lorkovo lice buknu oko oiljka istom grotesknou kakvu je Ketin propustio da vidi kod Mia. "Bes", prosudi Ketin. Bes. Da, on se smeje. Ali kako iko moe da razlikuje smeh i bes na tom licu. Meutim, ostali su se takoe smejali. "Kakav je to dim?" upita Mi, koraknuvi oko reetke koja se puila na kaldrmi.

84

"To samo kanalizaciona reetka je, mislim", ree Leo. Ribar pogleda maglu to se kolutala uz stub koji je podupirao sjajna induktivno-fluorescentna ulina svetla. Na tlu, para se nadimala i uvijala; ispred svetlosti se njihala i podrhtavala. "Tafit je ba na kraju ove ulice", ree Lork. Koraali su uzbrdo, pored jo desetak reetaka koje su isputale paru kroz veito vee. "Mislim da je Zlato upravo..." "...upravo iza onog nasipa?" Lork klimnu glavom blizancima. "Kakvo je to mesto Tafit?" upita Mi. "Mesto gde mogu da se oseam udobno." Jedva primetna agonija poigravala je kapetanovim crtama. "I gde mi nee smetati", Lork uini pokret kao da e ga pljusnuti, ali se Mi pognu. "Stigli smo." Kapija duga est metara, sa komadima stakla u boji umetnutim u kovano gvoe, povukla se kada je Lork stavio ruku na plou. "Sea me se." "Tafit nije tvoj?" upita Ketin. "Pripada jednom starom kolskom drugu, Jorgosu Secumiju, koji je vlasnik Rudnika Vlaii. Pre desetak godina esto sam ga koristio. Tad je brava podeena i za moju ruku. Uinio sam to isto za njega sa nekoliko mojih kua. Sada se ne viamo tako esto, ali, bili smo veoma bliski." Uli su u vrt Tafita: Svrha cvea u njemu nikada nije bila da se vidi u punoj svetlosti. Cvetovi su bili purpurni, kestenjasti, ljubiasti - boje veeri. Ljuske pauinaste tilde boje liskuna blistale su preko bezlisnih grana. Bilo je mnogo niskog bunja, a sve vie biljke bile su tanke i ratrkane, da bi im senke bile to je mogue manje. Srednji zid samog Tafita bio je savijeno oblije stakla. Na velikoj duini uopte nije bilo zida, i kua i vrt su se stapali. Neka vrsta staze vodila je do stepenita useenog u stenu ispod onoga to su po svoj prilici bila prednja vrata. Kada je Lork stavio ruku na plou vrata, svetla su poela da trepere po itavoj kui, iznad njih u prozorima, daleko na krajevima hodnika, odraavala se oko uglova, prodirala kroz prozirni zid sa ilicama kao kod ljubiastog ada, ili okna od ilibara poprskanog crnim. ak i ispod: jedan odeljak poda bio je providan i mogli su videti svetla koja se pale u prostorijama donjih spratova. "Uite." Sledili su kapetana preko tepiha be boje. Ketin je koraao napred, da bi ispitao policu sa bronzanim statuetama. "Benin?" upitao je kapetana. "Mislim da jeste. Jorgas ima strast prema Nigeriji iz trinaestog veka." Kada se Ketin okrenuo prema suprotnom zidu, oi mu se rairie. "Ovo ne mogu biti originali." Zatim se skupie. "Van Megerenovi falsifikati?" "Ne. Bojim se da su ovo proste, stare kopije." Ketin se prigueno nasmeja. "Jo mi je na umu Dehajova Pod Sirijusom." Nastavili su niz hol. "Mislim da je tamo bar." Lork proe kroz jedna vrata. Svetlost je dopirala samo do polovine rastojanja, od onoga to se nalazilo iza dvanaest metara velikog stakla na suprotnoj strani. U prostoriji, ute lampe su bacale svetlost na bazen opalescentnog peska ispunjenog osejotinama sa stenovitog zida. Osveenja su ve stizala u prostoriju na jednom rotacionom podijumu. Na lebdeim staklenim policama stajale su blede statuete. Beninske bronze u holu; ovde su bili rani Kikladici, Kikladici stanovnici Kiklada, ostrvske grupe u junom delu Egejskog mora; prim. prev. svetli i bezizraajni. Izvan prostorije bilo je Zlato. Dole, izmeu slanih litica, lava je plamtela kao dan. Reka stena je proticala, njiui senke litica izmeu drvenih greda tavanice. Mi je iskoraio i rekao neto bezglasno. Tij i Sebastijan skupie oi. "Nije li to..." "...neto to treba gledati!" Mi je optrao oko bazena sa peskom, nagnuo se na staklo, sa rukama na licu. Zatim se iscerio nazad, preko ramena. "To je kao kad je ovek usred nekog Pakla na Tritonu!" 85

Stvar sa Sebastijanovog ramena je pala na pod, Ieprajui, i sakrila se iza svog gospodara, kada je u Zlatu neto eksplodiralo. Opadajua vatra osvetlila je njihova lica. "Koje pie sa drugih svetova elite prvo da probate?" upita Lork blizance dok je pregledao boce na postolju. "Ono u crvenoj boci..." "...u zelenoj boci izgleda sasvim dobro..." "...ne ba tako dobro kao ono pie koje smo dobili na Tubnlanu..." "...kladim se. Na Tubmanu smo dobili pie zvano 'blaenstvo'..." "...znate li ta je to blaenstvo, kapetane?" "Nema blaenstva." Lork podie boce, po jednu u svakoj ruci. "Crvenu ili zelenu? Obe su dobre." "Sigurno bih mogao uzeti malo..." "...i ja, takoe. Ali, mislim da nema..." "...mislim da nema. Zato u uzeti..." "...crveno..." "...zeleno." "Po jedno od svakog. Stie." Tij dodirnu Sebastijanovu ruku. "ta je?" Sebastijan se namrti. Ona pokaza na zid kada je jedna od polica otplovila od druge slike. "Pogled iz Tule niz Vlanu Jarugu to je!" Sebastijan uhvati Lea za rame. "Pogledaj. To moj dom je!" Ribar pogleda. "Ti sa zadnjeg prozora kue u kojoj roen sam gleda", ree Sebastijan. "Sve to vidi." "Hej." Mi se pribliio i potapao Ketina po ramenu. Ketin skrenu pogled sa skulpture koju je razgledao, na Mievo tamno lice. "A?" "Ona stolica bez naslona, tamo. Sea se onog nametaja u stilu Republilie Vege, o kome si priao dok smo bili na brodu?" "Da." "Da li je ta stolica iz tog doba?" Ketin se nasmei. "Ne. Sve to se ovde nalazi nainjeno je prema dizajnu iz doba pre zvezdanih letova. itava ova prostorija je prilino verna kopija neke elegantne amerike gospodarske kue iz dvadeset prvog ili dvadeset drugog veka." Mi klimnu glavom. "Oh." "Bogatai su uvek zaljubljeni u starine." "Nikada ranije nisam bio na ovakvom mestu." Mi pogleda po prostoriji. "To je stvarno neto, a?" "Da. Jeste." "Doite po svoj otrov", Lork ih pozva sa postolja. "Mie! Sada na svom sirinksu svirae?" Leo je doneo dva vra i jedan gurnuo u Mievu ruku, a drugu u Ketinovu. "Sviraj. Uskoro dole, na ledene dokove ii u. Mie, sviraj meni." "Sviraj neto uz ta moemo da igramo..." "...igraj sa nama, Tij. Sebastijane..." "...Sebastijane, hoe li i ti da igra sa nama?" Mi rastvori torbu. Leo je otiao da za sebe nae vr. Zatim se vratio i seo na stolicu bez naslona. Mieve slike bledele su pred Zlatom. Ali, muzika je bila ukraena otrim, upornim etvrtinskim tonovima. Mirisala je kao zabava. Na podu, Mi je telo sirinksa uravnoteio na pocrneloj, ronatoj nozi, i davao takt prednjim delom izme i klatio se. Prsti su mu leteli. Svetlot od Zlata, od ureaja po sobi, od Mievog sirinksa ibala je kapetanovo lice izrazom besa. Dvadeset minuta kasnije, on ree: "Mie, moram da te ukradem malo." Mi prestade da svira. "ta elite, kapetane?" "Drutvo. Izlazim." Lica igraa delovala su razoarano. Lork pritisnu brojanik na postolju. "Ukljuio sam senzorni rikorder da svira." Muzika ponovo poe. Sablasne vizije Mievog sirinksa jo jednom zaplesae, zajedno sa slikama Tij, Sebastijana i blizanaca koji su igrali, zvukom njihovog smeha... 86

"Gde emo, kapetane?" upitao je Mi. Stavio je sirinks na navlaku. "Neto sam razmiljao. Ovde nam je neto potrebno. Imam nameru da naem neko blaenstvo." "Hoete da kaete da znate..." "...gde moe da se dobije?" "Vlaii su moj dom", ree kapetan. "Biemo odsutni moda jedan as. Hajdemo, Mie." "Hej, Mie, hoe li da ostavi tvoj..." "...sirinks, ovde kod nas..." "...sada? Bie u redu. Mi neemo..." "...neemo dozvoliti da mu se ita desi." Sa tanko razvuenim usnama, Mi pogleda sa blizanaca na svoj instrument. "U redu. Moete svirati. Ali, da pazite, a?" Poao je do Lorka, koji je stajao pored vrata. Leo im se pridruio. "Sada takoe vreme da odem je." U Miu, iznenaenje se otvorilo kao neoekivana rana. On mirnu. "Za vonju, kapetane, zahvaljujem vam." Proli su kroz hol i vrt Tafita. Izvan kapije, zaustavili su se pored reetke koja se puila. "Za ledene dokove, tamo dole idi." Lork pokaza niz brdo. "Jednoinsko vozilo na kraju linije uzmi." Leo klimnu glavom. Njegove plave oi susretoe se sa Mievim tamnim, i zbunjenost pree preko njegovog lica. "Pa, Mie. Moda jednog dana ponovo videemo se, ha?" "Aha", ree Mi. "Moda." Leo se okrenu i ode niz ulicu koja je se puila, lupajui petama izama. "Hej", Mi ga pozva posle nekoliko trenutaka. Leo se osvrnu. "Eton Klark." Leo se nasmei, pa ponovo krenu. "Znate", ree Mi Lorku. "Po svoj prilici, nikada ga vie neu videti. Hajdemo, kapetane." "Jesmo li negde blizu kosmodroma?" zapita Mi. Sili su niz stepenice na stanici jednoinske eleznice punoj ljudi. "Na rastojanju koje se moe prei peke. Mi smo na oko osam kilometara niz Zlato od Tafita." Kamioni za prskanje bili su proli nedavno. Ljudi koji su skitali okolo odraavali su se na mokrom trotoaru. Grupa dece - dva deaka bila su sa zvoncima oko vrata - protrala je pored jednog starca, smejui se. On se okrenuo, poao za njima nekoliko koraka, sa ispruenom rukom. Zatim se vratio i poao prema Miu i Lorku. "Starca neim pomoi hoete li? Sutra, sutra u posao utaknuu se. Ali noas..." Mi se osvrnu za prosjakom, ali Lork nastavi put. "ta je tamo?" Mi pokaza visoku arkadu svetala. Ljudi su se gomilali ispred vrata na blistajuoj ulici. "Tamo nema blaenstva." Okrenuli su oko ugla. Na dalekoj strani ulice parovi su se zaustavili kod jedne ograde. Lork je preao ulicu. "Tamo je drugi kraj Zlata." Ispod neravne kosine, sjajne stene vijugale su u noi. Jedan par se okrenuo, drei se za ruke, sjajnih lica. S bletavilom u kosi, na rukama i ramenima, jedan ovek se popeo uz etalite, odeven u prsluk od lamea. Zdela dragulja visila mu je o vratu. Par ga zaustavi. Ona je kupila dragulj od prodavca i, smejui se, stavila ga na elo svog mladia. Ratrkani svetlosni zraci iz sredinog grozda kamenova potekli su arajui po njegovoj dugoj kosi. Otili su vlanom ulicom, smejui se. Lork i Mi stigli su do kraja ograde. Gomila uniformisanih vlaikih policajaca penjala se kamenim stepenicama; tri devojke trale su za njima, vritei. Pet mladia ih je sustiglo, i vriskovi se pretvorie u smeh. Mi se osvrtao da ih vidi kako su se okupili oko prodavca dragulja. Lork pode niz stepenice. "ta je tamo dole." Mi pouri za njim. Na jednoj strani irokih stepenica, ljudi su pili za stolovima postavljenim pored kafea useenih u stenoviti zid. "Izgleda kao da znate kuda idete, kapetane." Mi uhvati kapetana za lakat. "Ko je ono?" Gledao je za jednim etaem. Meu lako odevenim ljudima, ona je nosila debeli kaput s kapuljaom oivienom krznom. 87

"Ona je jedan od ledenih ribara", ree mu kapetan. "I Leo e uskoro nositi takav kaput. Oni najvei deo vremena provode izvan zagrejanog dela Grada." "Gde idemo?" "Mislim da je to bilo ovuda." Krenuli su du tamne ivice; u steni se nalazilo nekoliko prozora. Plava svetlost curila je izmedu senki. "Ovi lokali menjaju vlasnike svakih par meseci, a ja nisam bio u Gradu pet godina. Ako ne naem mesto koje traim, nai emo neko koje zadovoljava." "Kakvo je to mesto?" Neka ena vrisnu. Jedna vrata se otvorie; ona posrui izae. Neko drugi je posegnuo iz tame, uhvatio je za ruku, oamario je dvaput i trgnuo natrag. Vrata se zalupie na drugi vrisak. Jedan starac - po svoj prilici i on ledeni ribar - podupirao je mlaeg oveka ramenom. "Natrag u sobu vratiemo te. Glavu digni. Sve u redu bie. U sobu vodimo te." Mi je posmatrao kako prolaze posrui. Jedan par se zaustavio kraj kamenog stepenita. Ona je tresla glavom. Na kraju, potvrdno je klimnula i oni su se vratili natrag. "Mesto na koje mislim, meu ostalim stvarima, razvilo je unosan posao u kome je na prevaru nalazilo ljude za rad u rudnicima Spoljnih naseobina i uzimalo proviziju za svakog regrutovanog. Bilo je to potpuno u skladu sa zakonom; u vasioni ima mnogo glupih ljudi. Ja sam bio predradnik u jednom od ovih rudnika, pa sam stvari video sa drugog kraja. Nije ba mnogo ugodno." Lork pogleda kroz vrata. "Drugaiji naziv, isti lokal." Poao je niz stepenice. Mi je brzo pogledao iza sebe, pa krenuo za njim. Uli su u drugu prostoriju sa daanim barom kraj jednog zida. Nekoliko ploa multihroma isputalo je blede boje. "Isti su i posetioci." Priao im je ovek stariji od Mia, a mlai od Lorka, sa ekinjastom kosom i neistim noktima. "ta mogu da uinim za vas, momci?" "ta imate to bi uinilo da se prijatno oseamo?" On zamuri na jedno oko. "Sedite." Tamne figure su prole i zastale ispred anka. Lork i Mi uvukli su se u lou. ovek je izvukao stolicu, obrnuo je i seo za elo stola. "U kojoj meri elite da se oseate prijatno?" Lork okrenu ruke dlanovima nagore na stolu. "Dole imamo..." ovek baci pogled prema vratima pozadi kroz koja su ljudi ulazili i izlazili, "...pato-banju." "ta je to?" upita Ml. "Mesto sa kristalnim zidovima koji odraavaju boju tvojih misli", ree Lork. "Ostavi odeu kod vrata i zaplovi izmeu stubova svetlosti na strujama glicerina. One to zagrevaju do temperature tela i razotkrivaju sva tvoja ula. Uskoro zatim, lien dodira sa ulnom stvarnou, postaje umno poremeen. Tvoje vlastite psihotike fantazije stvaraju predstavu na bini." Pogleda natrag na oveka. "Hou neto to moemo poneti sa sobom." Iza ovekovih tankih usana pronicljivo se pojavie sastavljeni zubi. Na bini, na kraju anka, jedna naga devojka zakorai u koralni zrak reflektora i zapeva neku pesmu. Oni koji su sedeli za ankom zapljeskae u taktu pesme. ovek brzo pogleda kapetana, pa Mia. Lork sklopi ruke. "Blaenstvo." ovekove vee padigoe se ispod zamrene kose koja mu je pala niz elo. "To sam i mislio." I on sklopi ruke. "Blaenstvo." Mi pogleda devojku. Koa joj je bila neprirodno blistava. Glicerin, pomisli Mi. Aha, glicerin. On se nasloni na kameni zid, pa se brzo odgurnu. Kapi vode vlaile su hladnu stenu. Mi protrlja rame i ponovo pogleda kapetana. "Saekaemo to." ovek klimnu glavom potvrdno. Trenutak zatim, ree Miu: "ime se ti i ovaj lepi ovek bavite?" "Posada... na teretnjaku." Kapetan klimnu glavom tek toliko da potvrdi. "Znate, ima dobrog posla u Spoljnim naseobinama. Jeste li ikada pomiljali da malo odradite u rudnicima?" "Radio sam u rudnicima tri godine", ree Lork. "Oh", ovek zauta. Trenutak zatim, Lork upita: "Nameravate li da poaljete po 'blaenstvo'?" "Ve sam poslao." Mlitav osmeh pree preko njegovih usana. 88

Za barom, ritmiko pljeskanje pretvorilo se u aplauz kada je devojka zavrila pesmu. Skoila je sa bine i potrala preko poda, prema njima. Mi vide da je neto brzo uzela od jednog mukarca za ankom. Zagrlila je oveka za stolom. Ruke su im se spojile, i dok je ona otrala u senku, Mi vide kako ovekova ruka pade na sto, sa uzdignutim zglobovima zbog neega ispod. Lork stavi svoju ruku preko ovekove, potpuno je pokrivajui. "Tri alfa-funte", ree ovek. Lork drugom rukom stavi tri novanice na sto. ovek izvue ruku i pokupi ih. "Hajde, Mie, dobili smo to smo hteli." Lork se podie od stola i poe preko prostorije. Mi potra za njim. "Hej, kapetane. Taj ovek nije govorio kao da je iz Vlaia?" "Na ovakvom mestu, uvek govore tvoj jezik, bez obzira koji je. To pomae u njihovom poslu." Kada su doli do vrata, ovek ih iznenada jo jednom pozva. Klimnu glavom prema Lorku. "Samo sam hteo da te podsetim da doe na zadnja vrata kad bude hteo jo toga. Zbogom, lepotane." "Videemo se, rugobo." Lork izae kroz vrata. U hladnoj noi zastao je na vrhu stepenita, sagnuo glavu nad sklopljene ruke i duboko udahnuo. "Sada ti, Mie." Isprui ruku. "Pridrui mi se." "ta treba da uradim?" "Duboko udahni vazduh, dri ga malo, pa ga ispusti." Kada se Mi nagnuo, pade i senka koja nije bila njegova. Mi odskoi. "U redu. ta imate to?" Mi pogleda uvis, a Lork nanie, na policajca. Lork suzi oi i otvori ruke. Policajac odlui da ignorie Mia, pa pogleda Lorka. "Oh." Prevue donjom usnom preko gornjih zuba. "Neto opasno to moglo je biti. Neto protivzakonito, razumete?" Lork klimnu glavom. "Moglo je biti." "Ova mesta naokolo, da pripazite treba." Lork ponovo klimnu potvrdno glavom. Klimnu i policajac. "Recite, kako bi da postupite po svome bilo, da uzmete malo?" Mi ugleda smeak koji kapetan sebi jo nije bio dopustio. Lork podie ruke do policajca. "Sebe nokautirajte." Policajac se sagnu, udahnu, podie se. "Hvala", i zakorai u tamu. Mi ga je trenutak gledao, zatresao glavom, slegnuo ramenima, zatim se cinino namrtio prema kapetanu. Stavio je ruke oko Lorkovih, sagnuo se, ispraznio plua, zatim ih napunio. Poto je zadravao dah gotovo itav minut, eksplodirao je: "ta sada treba da se desi?" "Nemoj da brine o tome", ree Lork. "Ve se desilo." Poli su natrag, du ivice, pored plavih prozora. Mi pogleda reku blistavog stenja. "Znate, eleo bih da mi je sirinks ovde. Hteo bih da sviram." Gotovo da su ve stigli do stepenica, sa otvorenim kafeima ispod svetala. ulo se zveanje pojaane muzike. Neko za stolom ispustio je au, koja se razbila na kamenu, a zvuk je iezao pod navalom aplauza. Mi pogleda svoje ruke. "Zbog ove stvari svrbe me ruke." Krenuli su uz stepenice. "Kada sam bio dete, tamo na Zemlji, u Atini, postojala je ulica kao to je ova. Zvala se Odds Mnisicleous, a prolazila je kroz Plaku. Radio sam na nekoliko mesta u Plaki, znate? Zlatni zatvor, 'O Kai 'H. Tamo se popnete stepenicama od Adrianoua, a iznad toga je zadnja terasa Erehteona, u svetlostima reflektora preko zida Akropolja, na vrhu brda. A narod za stolovima na stranama ulice jede iz tanjira i smeje se. Jeste li nekada bili u Plaki, u Atini, kapetane?" "Jednom, davno", ree Lork. "Tada sam imao godina otprilike kao ti sada. Bio sam, istina, samo jedno vee." "Onda svakako ne poznajete susedstvo iznad toga. Ne, ako ste bili samo jedno vee." Miev hrapavi apat dobio je impuls. "Idete tom ulicom kamenih stepenica sve dok noni klubovi ne ostanu za vama i ne postoji nita osim zemlje i trave i ljunka, ali idete i dalje, dok se ruevine isturaju preko zida. Onda doete do tog mesta koje se zove Anafiotika. To znai 'Mali Anafi', znate? Anafi je bilo ostrvo koje je gotovo uniteno jednim zemljotresom, pre mnogo vremena. Tamo imaju male kamene kue, na samom boku planine, kao i ulice svega etrdeset pet centimetara iroke, sa stepenicama toliko strmim da imate utisak da se penjete uz merdevine. Poznavao sam jednog ovu koji je tamo imao kuu. Pa, kad bih zavrio posao, 89

naao bih devojke. I neto vina. ak i kada sam bio dete, znao sam da naem devojke..." Mi puknu prstima. "Popnete se do njegovog krova zaralim spiralnim stepenicama izvan prednjih vrata i oterate make. Zatim bismo igrali i pili vino i posmatrali kako se grad prostire niz planinu kao tepih svetala, a onda uz planinu, sa malim manastirom kao komadiem kosti na vrhu. Jednom smo preglasno svirali, pa je stara dama u kui iznad nas bacila bokal na nas. Ali, mi smo se smejali i uzvratili joj vikom i prinudili je da ustane i sie na au vina. A nebo se ve sivilo iznad planina, iznad manastira. Voleo sam to, kapetane. A i ovo volim. Mogu da sviram mnogo bolje nego to sam umeo onda. To je zato to mnogo sviram. Volim da sviram o stvarima koje vidim oko sebe. A ima mnogo toga oko mene to mogu da vidim a vi ne moete. Ako neto ne moete da dodirnete, to ne znai da ne moete da pomiriete i vidite i ujete. Hodao sam niz jedan svet, pa uz drugi i dopada mi se sve to vidim u svima njima. Znate krivulju svoje ruke u ruci nekoga koji je vama vaniji nego drugima? To su spirale galaksije uhvaene jedne u druge. Znate krivulju svoje ruke kada je druga ruka otila, i pokuavate da se setite kakav je to oseaj bio? Ne postoji nikakva slina krivulja. Hou da ih sviram, jednu spram druge. Ketin kae da sam uplaen. Jesam, kapetane. Bojim se svega to je oko mene. Tako, to god vidim, ja to pritiskam na svoje one jabuice, stavljam u to svoje prste i jezik. Volim dananji dan; to znai da moram iveti zastraen. Jer dananji dan je straljiv. Ali barem se ne bojim da se uplaim. Ketin, on je sav spetljan sa prolou. Sigurno, prolost je ono to pravi sadanjost kao to sadanjost pravi sutranjicu. Kapetane, postoji reka koja se lomi pored nas. Ali, mi moemo poi da pijemo na samo jednom mestu, ono se zove 'sada'. Sviram na svom sirinksu, znate, i to je kao poziv svima da siu i piju. Kad sviram, elim da svi aplaudiraju. Jer, kad sviram, ja sam tamo gore, vidite, sa hodaima po zategnutom uetu, koji balansiraju na tom plamteem rubu ludila gde moj um jo radi. Igram u vatri. Kada sviram, vodim sve ostale igrae gde vi i vi", Mi je pokazivao na ljude koji su prolazili, "on i ona, ne moete bez moje pomoi. Kapetane, pre tri godine, kada sam u petnaestoj ivio u Atini seam se jednog jutra gore na krovu. Bio sam naslonjen na stub ardaklije, sa sjajnim listovima groa na svom obrazu, sa svetlostima grada koje su se gasile u zori, a igra je bila prestala i dve od tri devojke razabirale su se na crvenom ebetu ispod gvozdenog stabla. I najednom, zapitao sam se: 'ta radim ovde?' Zatim se ponovo upitao: 'ta radim ovde?' Onda se neka melodija zaplela u mojoj glavi, prolazei kroz nju uvek iznova. Bio sam se uplaio, kapetane. Bio sam uzbuen i srean i smrtno uplaen, i kladim se da sam se iroko kezio, kao to se sada cerim. Tako ja to doivljavam, kapetane. Ja nemam glas kojim bih pevao ili vikao. Ali, ja znam da sviram na svojoj harfi, zar ne? I ta sada inim, kapetane? Penjem se nekom drugom ulicom kamenih stepenica, svetovima dalekoj, u zori tada, u noi sada, srean i uplaen kao avo. ta radim ovde? Aha! ta radim?" "Lupa gluposti, Mie." Lork pusti stub na vrhu stepenita. "Hajde da se vratimo u Tafit." "Oh, da. Vai, kapetane." Mi najednom pogleda u razvaljeno lice. Kapetan mu uzvrati pogled. Duboko, izmeu razbijenih linija i svetlosti, Mi ugleda raspoloenje i saaljenje. Nasmeja se. "Voleo bih da sada imam moj sirinks. Svirao bih vam oi izvan glave, posuvratio bih vam nos izvan nozdrva, i bili biste dvostruko runiji nego sada, kapetane!" Zatim pogleda preko ulice: najednom su vlani plonik i ljudi i svetla kaleidoskopirali iza zapanjujuih suza. "Voleo bih da imam moj sirinks, sada", ponovo proapta Mi, "da ga imam sa mnom... sada." Zaputili su se natrag prema stanici jednoinske eleznice. "Jedenje, spavanje, rad: kako bih mogao da objasnim sadanje znaenje ova tri pojma nekome ko je, recimo, iz dvadeset treeg stolea?" Ketin sede na rub grupe koja je pasmatrala igrae, i njega samog meu njima, kako se smeju ispred Zlata. Povremeno se naginjao nad svoj magnetofon. "Nain na koji mi postupamo u ovim procesima sasvim je izvan moi shvatanja nekog od pre sedam stotina godina, ak i ako poznaje intravenozno hranjenje i koncentrate za ishranu. Ipak, on ne bi imao nigde blizu informacijsku opremu pomou koje bi mogao razumeti kako svako u ovom drutvu, izuzimajui veoma, veoma bogate ili veoma, veoma siromane, uzima svoju dnevnu ishranu. Polovina ovog procesa izgledala bi potpuno nerazumljiva; druga polovina, odvratna. udno je da je pijenje ostalo isto. U isto vreme dok su se ove promene dogaale - blagaslovi Etona Klarka - roman je manje ili vie umro. Pitam se da li u tome postoji neka veza. Budui da sam izabrao ovu arhainu umetniku formu, moram li smatrati mojom publikom one koji e to itati sutra, ili treba da to namenim onima od jue? Prolost ili budunost, ako izostavimo ove elemente iz pripovesti, moe posluiti da delu prui vie impulsa."

90

Senzorni rikorder bio je ukljuen da snima i ponovo snima, tako da je prastorija bila ispunjena umnoenim igraima i sablastima igraa. Idas je svirao kontrapunkt zvuka i slika na Mievom sirinksu. Razgovori, stvarni i snimljeni, ispunjavali su prostoriju. "Uprkos svom ovom igranju oko mene, namenjujem svoju umetnost mitolokoj publici. Pod kojim drugim uslovima bih se mogao nadati da komuniciram?" Tij iskorai izmeu Tija i Sebastijana. "Ketine, svetlo na ulaznim vratima mirka." Ketin iskljui magnetofon. "Mora da su se Mi i kapetan vratili. Ne sekiraj se, Tij. Pustiu ih da uu." Ketin izae iz prostorije i pouri kroz hol. "Hej, kapetane", Ketin se povue unatrag, "zabava tee..." Ruka mu pade sa brave. Srce mu dvaput udari u grlu, a moglo je isto tako da se zaustavi. On odstupi od vrata. "Vidim da ste prepoznali mene i moju sestru? Onda, ne moramo da vas uznemiravamo predstavljanjem. Moemo li ui?" Ketinova usta pakuae da izgovore neku re. "Znam da nije ovde. ekaemo." Gvozdena kapija sa svojim staklenim ornamentima ukaza se kroz paru. Lork pogleda siluete biljki spram ilibara Tafita. "Nadam se da zabava jo traje", ree Mi. "Prei sav ovaj put i nai ih sklupane u uglu, usnule..." "Srea e ih podii." Kada se uspeo na stenu, Lork izvadi ruke iz depova. Lahor mu podie krajeve prsluka, rashladivi prostor izmeu njegovih prstiju. Dlanom pokri krug ploe na vratima. Vrata se uvukoe. Lork stupi unutra. "Ne izgleda kao da su se onesvestili." Mi se nasmei i pouri prema dnevnoj sobi. Zabava je bila snimljena, pa presnimljena, pa ponovo presnimljena. Umnoene melodije vitlale su tuce umnoenih Tiji u razliitim ritmovima. Raniji blizanci sada su bili desetak istovetnih blizanaca. Sebastijan, Sebastijan i Sebastijan, na razliitim stupnjevima pijanstva, sipali su pie, crveno, plavo, zeleno. Lork stade iza Mia. "Linseose, Idase! Doneli smo vam vau... ne mogu da vas razlikujem. Tiina, trenutak!" Pritisnu na zidu prekida senzornog rikordera... Sa ivice peanog bazena, blizanci pogledae, bele ruke se razdvojie, crne se sklopie. Tij je sedela kraj Sebastijanovih nogu, obgrlivi njegova kolena: sive oi sevale su ispod trepuih onih kapaka. Ketinova jabuica skakala je po njegovom dugom vratu. Princ i Rubi se okrenue, prekinuvi posmatranje Zlata. "Izgleda kao da smo parnim valjkom preli preko ovog skupa. Rubi je predloila da nastave i da ne obraaju panju na nas, ali..." On slegnu ramenima. "Drago mi je da se ovde sreemo. Jorgi nije bio raspoloen da mi kae gde se nalazi. On ti je dobar prijatelj. Ali ne toliko dobar koliko sam ti ja neprijatelj." Crni vinilni prsluk labavo je visio na njegovim kotanobelim grudima. Rebra su se otro isticala. Crne pantalone, crne izme. Oko gornjeg dela njegove ruke, na vrhu rukavice: belo krzno. Jedna ruka udari Lorkovu grudnu kost, ponovo je udari, ponovo. Ruka je bila unutra. "Mnogo si mi pretio, na zanimljiv nain. Kako misli da to ostvari?" Potka Lorkovog straha bila je mrea egzaltacije. Kada Princ iskorai, krilo Sebastijanovog ljubimca oea mu list. "Molim..." Princ okrznu pogledom stvorenje. Zastao je na bazenu sa peskom, sagnuo se izmeu blizanaca, zagrabio vetakom rukom pesak i napravio pesnicu. "Ahhh..." Njegov dah, ak i sa odvojenim usnama, itao je. Uspravi se, otvorivi prste. Tamna stakalca padoe puei se na tepih. Idas naglo povue noge. Linseas samo bre zamirka. "Kakav je to odgovor na moje pitanje?" "Smatraj to demonstracijam moje ljubavi prema snazi i lepoti. Vidi?" Princ udari nogom krhotine vrueg stakla preko tepiha. "Bah! Previe neistoa da bi moglo da konkurie muranskom staklu. Doao sam ovde..." "Da me ubije?" "Da te urazumim." "ta donosi osim razuma?" "Svoju desnu ruku, jer znam da nema oruje. Verujem u moje sopstveno. Ovo oboje igramo na sreu, Lore. Eton Klark je postavio pravila." "Prine, ta pokuava da uini?" "Da odrim stvari onakvim kakve su." "Zastoj znai smrt." 91

"Ali manje razornu od tvog ludakog kretanja." "Ja sam gusar, sea se?" "Veama brzo napreduje da pastane najvei kriminalac milenijuma." "Nastoji li da mi kae neto to mi nije poznato?" "Iskreno se nadam da ne nastojim. Radi svih nas ovde, radi svetova oko nas..." Princ se nasmeja. "Po svakom loginom nastavku argumenata, Lore, ja sam u pravu sve dokle ova borba tee. Je li ti to palo na pamet?" Lork skupi oi. "Znam da hoe ilirion", nastavi Princ. "Jedini razlog zbog ega ga eli jeste da poremeti ravnoteu sila; inae, on za tebe ne bi vredeo, Zna li ta e se desiti?" Lork napui usne. "Rei u ti: to e unititi ekonomiju Spoljnih naseobina. Pojavie se itav talas radnika koji e morati da se presele. Oni e navaliti. Imperija e doi na ivicu rata kao to je bila prilikom uguenja Vege. Kada za kompaniju kao ta je Red-ift limited nastane zastaj u kulturi, to je ravno propasti. To e unititi toliko posla za veliki broj ljudi na Zmaju, koliko e propast majih kompanija znaiti za Vlaie. Da li je to dobar poetak tvog argumenta?" "Lore, ti si nepopravljiv!" "Da li ti donosi olakanje da sam ja o tome dobro razmislio?" "Zaprepaen sam." "Evo jo jednog argumenta koji moe da upotrebi, Prine: ti se ne bori samo za Zmaj, nego i za ekonomsku stabilnost Spoljnih naseobina, isto tako. Ako ja pobedim, treina galaksije e poi napred, a dve treine e nazadovati. Ako ti pobedi, dve treine galaksije zadrae svoj sadanji standard, a jedna treina e nazadovati." Princ klimnu glavom. "Hajde, sada me uniti tvojom logikom." "Ja moram preiveti." Princ zastade. Namrti se. Namrtenost se prekide smehom zaprepaenja. "Je li to sve to ima da kae?" "to bih se ja muio da ti kaem da se radnici mogu preseliti uprkos tekoama? Kao i da nee doi ni do kakvog rata, zato to ima dovoljno svetova i hrane za sve... ako se bude pravilno raspodelila, Prine? Da e poveanje koliine iliriona stvoriti dovoljno novih projekata da apsorbuje svu radnu snagu?" Crne Prineve vee se podigoe. "Toliko iliriona?" Lork klimnu glavom. "Toliko." Pored velikog prozora, Rubi je pokupila runo grumenje stakla. Ispitivala ga je, naizgled nesvesna razgovora. Ali, Princ isprui ruku. Ona ih odmah stavi na njegov dlan. Paljivo je pratila njihove rei. "Pitam se", ree Princ, gledajui parie, "da li e to dejstvovati." Njegovi se prsti zatvorie. "Da li insistira na ponovnom otvaranju ove nae zavade?" "Ti si lud, Prine. One snage koje su iznudile stara neprijateljstva kretale su se oko nas jo kad smo bili deca. Zato se ovde pretvarati da ti parametri obeleavaju nae terene?" Prineva pesnica poe da drhti. Ruka se otvori. Plavi kristali bili su proarani unutranjom plavom svetlou. "Heptodinski kvarc. Da li ti je poznat? Blagi pritisak na neisto staklo esto stvara... kaem 'blagi'. To je, naravno, geoloki relativan pojam." "Ponovo preti. Odlazi... sada. Ili me mora ubiti." "Ti ne eli da ja odem. Mi pokuavamo da ovde izmanevriemo barbu pojedinca, kako bismo odluili iji e svetovi i gde pasti." Princ odmeri kristale. "Mogu da bacim neki od ovih sasvim precizno kroz tvoju lobanju." Preokrenu ruku; krhotine ponovo padoe na pod. "Ja nisam budala, Lore. Ja sam ongler. Hou da zadrim da se svi nai svetovi obru iznad moje glave." Pokloni se i koraknu unazad. Ponovo njegova noga oea ivotinju. Sebastijanov ljubimac cimnu svoj lanac. Krila presekoe vazduh, trgnue gospodarevu ruku naprednazad... "Dole! Dole sada sputi se...!" ...lanac se izvue iz Sebastijanove ruke. ivotinja se podie uvis, zalepra tamo-amo pod tavanicom. Onda se obrui na Rubi. Ona zakovitla rukama oko glave. Princ odskoi, pognu se ispod krila. Ruka u rukavici polete. Stvorenje ciknu, zalepra. Princ ponovo lupi po crnom telu. Ono zadrhta u vazduhu, pade. 92

Tij vrisnu, dotra do ivotinje, koja je iznemoglo leprala na leima, i povue je. Sebastijan se podie iz stolice, stegnutih pesnica. Zatim kleknu da pomogne pavreenom ljubumcu. Princ preokrenu svoju crnu ruku. Vlano crvenilo zamrljalo je tepih. "To je stvorenje koje te je napalo na Esclarosu, zar ne?" Rubi ustade, i utei zabaci svoju tamnu kosu sa ramena. Haljina joj je bila bela, ukraena crnim na porubu, okovratniku i rukavima. Dodirnu satenski prsluk na koji su pale kapi krvi. Princ je posmatrao cvileeg stvora izmeu Tij i Sebastijana. "To gotovo da poravnava rezultat, Rubi?" Protrlja ruku: krvavo crvenilo. Namrti se na zamazane prste. "Lore, postavio si mi pitanje: kada u ostvariti svoje pretnje? U toku sledeih ezdeset sekundi. Ali, imamo sunce izmeu nas o kome treba odluiti. Ona govorkanja koja si pomenuo Rubi, doprla su do nas. Zatitna gaza Velike bele kuke severa, tvoje tetke Sajane, u koju se umotala, veoma je efikasna. Pala je onog trenutka kada si napustio njenu kancelariju. Zavirili smo i kroz druge kljuaonice; uli smo vesti o suncu koje treba da postane nova. Ono, ili njemu slina sunca izgleda da su ve neko vreme u sreditu tvog interesovanja." Njegove plave oi podigoe se sa umrljane ruke. "Ilirion. Ja tu ne vidim meusobnu vezu. Nije vano. Aranovi ljudi na tome rade." Napetost se pojavi kao bol u Lorkovim kukovima i krstima. "Za neto se priprema. Hajde. Uini to." "Moram da vidim kako. Golom rukom, mislim... ne." Prineve vee poprimie oblik lukova; podie svoju tamnu pesnicu. "Ne. Potujem tvoj pokuaj da se opravda preda mnom. Ali, kako se opravdava pred njima?" Krvavim prstima pokaza na posadu. "Eton Klark bi se sloio sa tobom, Prine. Kao i pravda. Ja nisam ovde zato to mi je situacija odgavarala. Samo se borim da je reim. Razlog zbog koga moram da se tuem sa tobom jeste to mislim da te mogu pobediti. To je jedini. Ti si za zastoj. Ja sam za pokret. Stvari se kreu. Tamo nema etike." Lork pogleda blizance. "Linseose? Idase?" Crno lice pogleda gore; belo - dole. "Znate li ta rizikujete u ovoj utakmici?" Jedan gledajui u njega, drugi u stranu, oni klimnue potvrdno. "elite li da napustite posao na Roku?" "Ne, kapetane, mi..." "...hou da kaem, ak i ako bi sve..." "...sve promene, na Tumbanu..." "...u Spoljnim naseobinama, moda..." "...moda e Tobijas otii odande..." "...i pridruiti nam se ovde." Lork se nasmeja. "Mislim da bi vas Princ poveo... ako to elite." "Namazane katranom i posute pepelom", ree Princ. "Svenule i oklevetane. Nadiveo si sopstvene legende. Proklet da si, Lore." Rubi iskorai. "Vi!" ree blizancima. Obojica je pogledae. "Da li zaista znate ta e se desiti ako pomognete kapetanu Von Reju i on uspe?" "Moda e pobediti..." Linseos konano pogleda u stranu, dok su mu srebrne trepavice drhtale. Idas se priblii da zatiti brata, "...a moda i nee." "ta kau o naoj kulturnoj solidarnosti?" ree Lork. "Nije to svet kakvim si ga ti zamiljao, Prine." Rubi se naglo okrenu. "Ima li dokaza da je tvoj?" Ne saekavi odgovor, okrenu se prema Zlatu. "Po gledaj ga, Lore." "Gledam. ta vidi, Rubi?" "Ti - ti i Princ - hoete da kontroliete unutranje vatre koje svetove pokreu. Tamo, vatra je izbila. Unakazila je ovaj svet, ovaj grad, na nain na koji je Princ unakazio tebe." "Da bi nosio takav oiljak", Princ (Lork oseti kako mu se vilica kruti; miii su se gomilali na slepoonicama i elu) ree lagano, "mora biti vei nego ja." "Da bih ga nosio moram da te mrzim." Princ se nasmei. Mi, Lork vide krajem oka, stajao je leima naslonjen na dovratak, drei obe ruke iza sebe. Labave usne bile su pale sa belih zuba; belo je okruilo obe zenice. 93

"Mrnja je navika. Dugo smo se mrzeli, Lore. Mislim da u to sada privesti kraju." Prineve ruke se opustie. "Sea li se kako je to poelo?" "Na Sao Oriniju? Seam se da ste tada bili isto tako razmaeni i zli kao to ste sada..." "Mi?" Prineve obrve se ponovo pretvorie u lukove. "Mi zli? Ali, ti si bio razmetljivo surov. To ti nisam nikada oprostio." "to sam se narugao tvojoj ruci..." "Jesi li? udno, ne seam se. Uvrede takve vrste obino retko zaboravljam. Ali; ne. Govorim o onoj varvarskoj izlobi u koju si nas doveo u toj dungli. ivotinje; a nismo mogli videti ni one u jami. Svi oni, visei preko ivice, znojei se, viui; pijani i - bestijalni. I Aran je bio jedan od njih. Seam ga se jo uvek: blistavo elo, rasuta kosa, lice iskrivljeno u medveu dreku, pesnica koja se trese." Princ sklopi svoje pliane prste. "Da, njegova pesnica. To je bilo prvi put da sam svog oca video takvog. To me je prestrailo. Od tada smo vie puta videli da tako izgleda, zar ne, Rubi?" Baci pogled na svoju sestru. "Bila je integracija sa firmom De Targo kad je izaao iz konferencijske sale to vee... Ni Anti-Flamina skandal pre sedam godina... Aron je armantan, kulturan i krajnje zao ovek. Ti si bio prva osoba koja mi je prikazala tu svirepost. To ti nikada neu oprostiti, Lore. Ovaj tvoj plan, ta god da je, sa tim smenim suncem: moram to da zaustavim. Moram da zaustavim ludilo Von Rejovih." Princ koraknu napred. "Ako Federacija Vlaii propadne kada ti propadne, to je onda samo da bi Zmaj iveo..." Sebastijan jurnu na njega. To je nastupilo tako iznenada da su se svi zaprepastili. Princ pade na jedno kaleno. Ruka mu pade na kvarcne krhotine: presijavale su se plavom vatrom. Kada ga Sebastijan udari, Princ hitnu jedan od komadia kroz vazduh: fiju. Komadi ulete u maljavu ruku kiborkog spojnika. Sebastijan zaurla, posrnu unatrag. Prineva ruka ponovo prelete preko svetlih, slomljenih kristala. ...fiju, fiju, fiju i fiju. Krv procuri iz dve take na Sebastijanovom stomaku i iz jedne na bedru. Linseas se baci sa ivice bazena: "Hej, ne moete..." "...da, moe!" Idas zgrabi brata. Sebastijan pade. Fiju... Tij vrisnu, padajui na bok, posegnuvi ka licu koje je krvarilo, ljuljajui se nad Sebastijanom. ...fiju, fiju. Ropui, izvijao je lea u luk. Rane na njegovom kuku i obrazu i dve na grudima treperile su. Princ ustade. "Sada u ubiti tebe." Zakorai preko Sebastijanovih nogu i pete spojnika zaparae tepih. "Da li je to odgovor na tvoje pitanje?" To se popelo odnekud iz dubine Lorkovog bia, usidreno u pralosti. 'Blaenstvo' je uinilo njegovu svest o obliku i konturi, toga preciznom i jasnom. Neto u njemu je zatreptalo. Iz vrha njegove karlice, probilo se u stomak; preskoilo kroz grudi, i; krivudajui divlje, izbilo iz lica; Lork se prodera. U otroj perifernoj svesnosti pod uticajem droge, on ugleda Miev sirinks ostavljen na bini. Dograbi ga... "Ne, kapetane!" ...kada Princ nasrnu. Lork se pognu sa instrumentom na grudima. Okrenu dugme za jainu. Ivica Prineve ruke razbi dovratak (gde je trenutak pre toga stajao naslonjen Mi). Otcepljeni komadi ostavie pukotinu dugu vie od metra. "Kapetane, to je moj...!" Mi skoi, ali ga Lork udari rukom pljotimice. Mi posrnu unazad i pade u peani bazen. Lork izbee postrance i okrenu se licem prema vratima, kada Princ, jo se osmehujui, zakorai u stranu. Tada Lork udari drku za podeavanje. Blesak. Bio je to odraz sa Prinevog prsluka, talas je bio uzan. Princ naglo podie ruku do oiju. Onda zatrese glavom, mirkajui. Lork ponovo udari po sirinksu. Princ se epa za oi, koraknu unazad i vrisnu. Lorkovi prsti cimnue strune zvune projekcije. Mada je snop bio usmeren, eho zaurla prostorijom, zagluujui vrisak. Lorkova glava zatreperi pod zvukom. Ali, on ponovo lupi po zvunoj tabli. Pa opet. Sa svaklm zamahom Lorkove ruke po instrumentu, Princ je teturao unatrag. Sapleo se o Sebastijanova stopala, ali nije pao, Pa opet. Lorka zabole glava. Taj deo njegovog uma jo po strani od jarosne misli: unutranje 94

uvo mora da mu je probijeno... Zatim se bes pope navie u njegovom mozgu. U njemu nije vie postojao nijedan deo izvan toga. Pa opet. Prineve ruke kovtlale su oko njegove glave. Njegova ruka bez rukavice udari jednu od lebdeih polica: Statueta pade. Razjaren, Lork slomi olfaktornu plou. Jedak smrad sagore njegove sopstvene nozdrve, eui gornji deo njegove nosne upljine, tako da mu oi zasuzie. Princ vrisnu, posrnu; njegova pesnica u rukavici udari plou stakla. Ona prsnu od poda da tavanice. Sa zamagljenim i goruim oima. Lork mu se prikradao. Sada Princ udari - obema pesnicama o staklo; ono se rasprsnu. Krhotine zazveae po podu i steni. "Ne!" kriknu Rubi. Ruke su joj bile preko lica. Princ zatetura napolje. Vrelina zapljusnu Lorkovo lice. Ali, on ga je pratio. Princ je teturao i spoticao se prema sjaju Zlata. Lork je koraao kao rak niz nazupanu padinu. I ponovo udari. Svetlost oinu Princa. Mora da je ponovo ovladao delom svog ula vida, jer ponovo rukama zagreba po oima. Pade na kolena. Lork posrnu. Ramenom strugnu o vrelu stenu. Ve je bio sav klizav od znoja. Curio mu je niz elo, slivao se u vee, lio niz oiljak. Preao je est koraka. Sa svakim, izbacivao je svetlost-sjajniju od Zlata, zvuk glasniji od urlika lave, smrad otriji od sumpornih isparenja koja su mu cepala grlo. Njgov bes bio je stvaran i crvenji i stvarniji od Zlata. "Gnjido... avole... ubre!" Princ pade upravo kad ga je Lork stigao. Njegova gola ruka grabila je po eeoj steni. Podie glavu. Ruke i lice bili su mu iseeni palim staklom. Usta su mu se otvarala i zatvarala kao kod ribe. Njegove slepe oi su mirkale. Lork zamahnu nogom i smrska lice koje je krkljalo. Bilo je zavreno. On udahnu vrui gas. Oi su mu buktale usled toplote. Okrenu se, spustivi ruke niz bokove. Tlo se odjednom nagnu. Crna kora se otvori i toplota ga odbaci natrag. Posrtao je navie, izmeu izdubljenih litica. Svetla Tafita drhtala su iza velova koji su se tresli. On zatrese glavom. Misli su mu se kovitlale po goreem kotanom kavezu. Zakalja se; zvuk je dalazio iz dubine. On ispusti sirinks... ...ona iskrsnu izmeu nazupanih ivica. Sveina mu dodirnu lice, prodirui u plua. Lork se uspravi. Ona je buljila u njega. Usne su joj drhtale bez rei. Lork koraknu prema njoj. Ona podie ruku (pomislio je da e ga udariti, ali nije mario) i dodirnu mu zgreni vrat. Grlo joj je drhtalo. Lork pogleda njeno lice, njenu kosu, uvijenu oko srebrnog elja. U svetlucanju Zlata, njena koa imala je boju samotne orahove ljuske; oi namazane antimonskim prahom, bile su irom otvorene iznad istaknutih jagodica. Ali, njena velianstvenost bila je u blagoj kosini njene brade, u izrazu njenih bakarnih usta uhvaenih izmeu prestravljenog osmeha i rezignacije zbog neeg neizrecivo tunog, u krivulji njenih prstiju stisnutih uz njeno grlo. Njeno lice poe prema njegovom. Tople usne dodirnue njegove, postajui vlane. Na poleini njegovog vrata, toplina njenih prstiju, hladnoa njenog prstena. Njena ruka kliznu. Onda, iza njih, Princ vrisnu. Rubi odskoi, reei. Noktima zapara njegovo rame. Pobee pored njega niz stenu. Lork je ak nije ni pogledao. Iscrpljenost ga je drala u toku. Nagazi na krhotine stakla. Pogleda svoju posadu. "Hajdemo, prokleto da je! Hajdemo odavde!" Ispod vornatog ueta mesa, miii su se kretali kao lanci. Crvena kosa trzala se, gore-dole preko njegovog bletavog stomaka sa svakim udisajem. "Hajdemo sad!" "Kapetane, ta je bilo sa mojim...?" Ali, Lork poe prema vratima. Mi divlje pogleda sa kapetana na plamtee Zlato. Potrao je preko prostorije i pognut projurio kroz slomljeno staklo. U bati, Lork je hteo da zatvori kapiju kad Mi proe izmeu blizanaca, drei sirinks pod jednom rukom, torbu pod drugom. 95

"Natrag na Rok", ree Lork. "Idemo sa ovog sveta!" Tij je nosila povreenu ivotinju na jednom ramenu, a Sebastijana podupirala drugim ramenom. Ketin pokua da joj pomogne, ali je Sebastijan bio prenizak da bi Ketin stvarno mogao da pomogne slabom kiborkom spojniku. Na kraju, Ketin zadenu ruke za kai. Magla se uvijala pod ulinim svetlima dok su oni urili preko kaldrme kroz Grad uasne noi. "Pa pehara." "Kraljica pehara." "Koije. Moja karta je. Devetka palica." "Vitez palica." "As palica. Karta ruci glupaka ide." Uletanje je bilo meko. Sada su Lork i Idas pogonili brodom; ostatak posade sedeo je po zajednikoj prastoriji. Sa rampe, Ketin je posmatrao kako Tij i Sebastijan igraju igru karata za dvoje. "Parsifal - alosna budala - odrekavi se Manje tajne, mora da probije put kroz ostalu dvadeset jednu kartu Velike. Prikazan je na ivici hridine. Jedna bela maka cepa stranjicu njegovih pantalona. Teko je odrediti da li e on pasti ili odleteti. Ali kasnije u nizovima, imamo indikaciju u karti zvanoj Pustinjak: jedan starac sa motkom i svetiljkom na istoj hridini tuno gleda niz stene..." "ta to kog avola priate?" upita Mi. Prstom je prevlaio preko ogrebotine na poliranom ruinom drvetu. "Nemojte mi rei. Ove proklete tarot karte..." "Govorim o avanturama, Mie. Poinjem da mislim da bi moj roman mogao da bude neka vrsta avanturistikog romana." Ponovo je podigao svoj magnetofon: "Razmotri arhetip grala. Gral - po srednjovekovnoj legendi, putir u koji je Josif Arimatejski toboe uhvatio Hristovu krv koja mu je tekla iz rana dok su ga vodili na Golgotu; prim. prev. Neobino je uznemirujue da nijedan pisac koji je juriao na legendu o gralu u njegovoj celovitosti, nije doiveo da zavri svoj rad. Malari, Tenison i Vagner, odgovorni za najpopularniju verziju, paremetili su osnovni materijal u toliko velikoj meri da je mitska graa njihovih verzija ili neprepoznatljiva ili neupotrebljiva - moda razlog da su oni izbegli nesreu. Ali sva istinita kazivanja o gralu - Grof od grala od Kretjena de Troaa u dvanaestom veku, ciklus o gralu Roberta de Borona u trinaestom veku, Parsifal od Volframa fon Eenbaha ili Vilinska kraljica od Spensera u esnaestom veku bila su nezavrena u vreme kada su njihovi autori umrli. Mislim da je jedan Amerikanac, Riard Hovi, krajem devetnaestog veka zapoeo ciklus od jedanaest pozorinih kamada o gralu i umro pre nego ta je peti bio zavren. Slino tome, Dord Mekdonald, prijatelj Luisa Kerola, ostavio je nezavreno delo Poreklo legende o svetom gralu. Isti sluaj je i sa ciklusom pesama arlsa Viljema Taliessin through Logres. A jedan vek kasnije..." "Hoe li da umukne! Kunem ti se, Ketine, da sam ja premozgavao sve to ta si, ti, poaaveo bih!" Ketin uzdahnu i iskljui magnetafon. "Ah, Mie, ja bih poaaveo da sam pisao tako malo kao ti." Mi je vratio instrument u torbu, prekrstio ruke preko nje i naslonio bradu na nadlanicu ruke. "Oh, hajde, Mie. Vidi da sam prestao da brbljam. Nemoj da bude utuen. to si tako kivan?" "Moj sirinks..." "Pa dobro; ogreban je. Ali, to si rekao ve desetak puta i kazao si da to nee loe uticati na njegovo sviranje." "Nije posredi instrument." Mi nabra elo. "Ono ta je kapetan uradio sa..." Zatrese glavom, seajui se. "Oh." "Nije ak ni o tome re." Mi ustade. "Pa, o emu onda?" Mi ponovo zatrese glavom. "Kada sam istrao kroz slomljeno staklo da ga naem..." Ketin klimnu glavom. "Toplota je tamo bila neverovatna. Posle tri koraka, mislio sam da neu uspeti. Zatim sam ugledao gde ga je kapetan ispustio, na polovini padine. Tako, stisnuo sam oi i nastavio da koraam. Mislio sam da e mi tabani sagoreti, pa mora da sam do polovine padine stigao poskakujui. Bila kako bilo, kada sam do njega stigao, podigao sam ga, i... ugledao sam ih." "Princa i Rubi?" 96

"Pokuavala je da ga uzvue uz stenu. Zastala je kada me je ugledala. A ja sam bio uplaen." Pogledao je svoje ruke. Prsti su mu bili stegnuti; nokti iseeni, a dlanovi tamni. "Okrenuo sam sirinks na nju: svetlost, zvuk i miris - sve odjednom, najjaom snagom. Kapetan ne zna da rukuje sirinksom onako kako bi eleo. Oslepela je, Ketine. Po svoj prilici, probio sam joj obe bubne opne. Laser je bio podeen na tako tanak zrak da joj se kosa zapalila, a zatim haljina..." "Oh, Mie..." "Bio sam uplaen, Ketine! Posle svega to se dogodilo sa kapetanom i njima. Ali, Ketine..." apat se zapleo u svim vrstama besmislica u Mievom grlu. "Nije dobro biti toliko uplaen..." "Kraljica maeva." "Kralj maeva." "Ljubavnici. Moja karta je. As maeva..." "Tij, doi i smeni Idasa nakratko", kroz zvunik se zau glas Von Reja. "Da, gospodine. Trojka maa od glupaka dolazi. Carica od mene. Moja karta je." Zatvorila je pil karata i napustila sto, idui u pravcu projekcione kabine. Sebastijan se protegnu. "Hej, Miu?" 7. "ta?" Sebastijan je iao preko plavog tepiha, gnjeei svoju podlakticu. Brodski mediko-aparat popravio mu je slomljeni lakat u roku od etrdeset pet sekundi i neto krae vreme proveo nad manjim, otvorenim ranama. (Ispustio je nekoliko udno obojenih svetlosti kada mu je data tamna stvar sa smrskanim pluima i tri slomljene rskavice rebara. Meutim, Tij se poigravala sa ploom za programiranje sve dok aparat nije uspeno zaumio nad ivotinjom.) Stvorenje se sada gegalo iza gospadara, pretee i sreno. "Mie, zato ti aparatu da tvoje grlo sredi ne dozvoli?" On zanjiha ruku. "To dobar posao bio bi." "Ne mogu. Probali su par puta kad sam bio dete. Odustali su kad sam dobio svoje utinice." Mi slegnu ramenima. Sebastijan se namrti. "Sada to naroito ozbiljno ne zvui." "Nisi u pravu", ree Mi. "To mi ne smeta. Jednostavno, ne mogu to da srede. To je neto kao nervna kon... ili tako nekako." "ta to je?" Mi preokrenu dlanove i pogleda belo. "Nervna kongruencija", Kongruencija - istovetnost, slinost, podudarnost, saglasnost; prim. prev. uskoi Ketin. "Tvoje slobodne glasne ice mora da su nervno kongruentna uroena mana." "Aha. Tako oni vele." "Dve vrste uroenih mana", objasni Ketin. "Kod obe, neki deo tela, unutranji ili spoljni, deformisan je, atrofiran, lli jednostavno loe sklopljen." "Sve moje glasne ice su na svom mestu." "Meutim, u bazi mozga pastoji jedan mali grozd nerava koji, kad ga gleda u poprenom preseku, manje ili vie podsea na ablon ljudskog bia. Ako je ablon potpun, onda mozak ima nervnu opremu koja moe da manipulie itavim telom. Veoma retko ablon sadri isti deformitet kao telo, kao to je sluaj kod Mia. ak i ako se fizika potekoa koriguje, nedostaju nervne veze unutar mozga koje bi manipulisale fiziki korigovanim delom." "Mora da je to ono to ne valja kad Prineve ruke", ree Mi. "Da je ona iskidana u nekoj nesrei ili takvo neto, mogla bi se nakalemiti druga, povezati se vene i nervi i sve ostalo, da izgledala bi kao nova." "Oh", ree Sebastijan. Linseos sie sa rampe. Beli prsti trljali su vorove na njegovoj pesnici boje slonove kosti. "Kapetan doista divno leti..." Idas doe do ivice bazena. "Ta zvezda na koju idemo, gde je...?" "...njene koordinate smetaju je na vrh unutranjeg rukavca..." "...Spoljnih naseobina, onda..." "...ak izvan Dalekih naseobina." "To dug let je", ree Sebastijan. "A kapetan itavim putem lino letee." "Kapetan ima mnogo stvari o kojima eli da razmilja", ree Ketin. 97

Mi povue kai preko ramena. "Takoe, ima mnogo stvari o kojima ne eli da razmilja. Hej, Ketine, hoe li da igramo ah?" "Primetio sam da podvaljuje", ree Ketin. "Hajde da igramo poteno." Sedoe za tablu. Kada su zavrili tri igre, glas Von Reja zazvua zajednikom prostorijom: "Svako u svoju projekcionu kabinu. Nailaze nepouzdane poprene struje." Mi i Ketin skoie iz svojih mehurastih stolica. Ketin je trao prema malim vratima iza spiralnog stepenita. Mi je pourio preko tepiha, uz tri stepenika. Ploa sa ogledalima kliznula je u zid. On nagazi na kutiju za alat, kalem ice, tri ipke zavojnice za trajnu memoriju - istopljene, one su zamrljale ploe solju na mestima gde se barica osuila - i sede na divan. Protrese kablove i ukljui ih u utinice na svom telu. Olga eljna zatrepta iznad, okolo, iza njega. Poprene struje: crvene i srebrne krljuti letele su u pregrtima. Kapetan je upravljao protiv struje. "Mora da ste bili odlian trka, kapetane", prokomentarisa Ketin. "Kakvom ste jahtom plovili? Imali smo u koli trkaki klub koji je iznajmljivao tri jahte. Hteo sam jednog semestra da jednu uzmem." "Umukni i dri vrsto svoje krilce." Ovde, niz spiralu galaksije, bilo je manje zvezda. Gravimetrijska pomeranja ovde su bila blaga. Let u galaktikom sreditu, sa svojim kandenzovanim fluksom, dao je za rad desetak sukobljavajuih frekvencija. Ovde, kapetan je morao da zahvati trag pramenova jonskih iskrivljenja. "Gde uopte idemo?" upita Mi. Lork pokaza koordinate na statikoj matrici, i Mi ih proita spram pokretne matrice. Gde je bila zvezda? "Razmotrite nojmove kao to su: 'dalek', 'usamljen', 'priguen' i dajte im taan matematiki izraz. Pod takvom artikulacijom, oni e ieznuti." "Ali pre nego to ieznu, tu ona lei." "Moja zvezda." Lork razdvoji krilca da bi mogli da je vide. "To je moje sunce. To je moja nova, sa svetlou starom osam stotina godina. Pazi, Mie, i snano ga povuci nanie. Ako me tvoje sunovratno upravljanje krilcima za sekund pomeri od ovog sunca..." "Hajdemo, kapetane!" "...progurau ti Tijin pil niz grlo, i to popreko. Podigni ga natrag." I Mi podie krilce dok je itava no vitlala oko njegove glave. "Kada kapetani koji odavde potiu", razmiljao je Lork kada su se struje izbistrile, "dou u zbrku iskrivljenja sredinog vora, oni nisu u stanju da plove po fluksu i tako sloenom jatu kao to su Vlaii, da bi se spasli. Oni iskliznu sa zraka, upadnu u vrtnju i strmaglave se u svaku vrstu nevolje. U polovini nesrenih sluajeva za koje si uo bili su nastrani kapetani. Jednom sam sa nekim od njih razgovarao. Rekli su mi da smo mi ti koji ovde, na rubu, dovodimo brodove u gravitacioni kovitlac. 'Uvek nekako zaspi sa icama', rekli su mi." On se nasmeja. "Znate, vi dugo letite, kapetane", ree Ketin. "To izgleda prilino jasno. Zato se malo ne iskljuite?" "Imam utisak kao da obmanjujem sopstvene prste u eteru za jo jednu smenu. Ti i Mi ostanite privezani. Ostatak vas, lutaka, neka presee ice." Krilca su se spustila i sklopila, sve dok svako od njih nije postalo samo uzani snop svetlosti. Zatim se svetlost ugasila. "Oh, kapetane Von Rej, neto..." "...neto smo hteli da vas pitamo..." "...ranije. Imate li jo..." "...moete li nam kazati gde ste stavili..." "...mislim, ako je to u redu, kapetane..." "...'blaenstvo'?" No je lagano rasla oko njihovih oiju. Krilca su ih hitro nosila prema maloj rupici na plianoj maski. "Oni mora da su ve prilino dugo tamo; u rudnicima na Tubmanu", prokomentarisa Mi posle nekog vremena. "Razmiljao sam o tome, Ketine. Kada smo kapetan i ja ili niz Zlato da bi nali 'blaenstvo', pojavili su se neki tipovi koji su hteli da se potpiemo da emo tamo raditi. Zna, poeo sam da razmiljam: utika je utika, a utinica je utinica, pa ako sam na jednom kraju, za mene ne bi bilo neke 98

velike razlike da li je na drugom kraju krilce zvezdanog broda, mrea za akvalate, ili seka rude. Mislim da bih mogao tamo provesti neko vreme." "Neka senka Etona Klarka lebdi nad tvojim desnim ramenom, a uva ti levo." "Hvala." Posle nekog vremena, on upita: "Ketine, zato ljudi uvek pominju Etona Klarka kad god hoe da promene posao? Tamo na Kuperu rekli su nam da se momak koji je izumeo utikae zvao Sokit Igra rei: na engleskom, socker - utinica, grlo, fasung; prim. prev. ili tako nekako." "Suket", ree Ketin. "Ipak, mora da je smatrao da je to nesrena podudarnost. Eton Klark je bio filozof i psiholog u dvadeset treem veku, iji je rad omoguio Vladimiru Suketu da razvije svoje nervne utikae. Mislim da odgovor ima neke veze sa poslom. Rad, onakav za kakav je oveanstvo znalo do doba Klarka i Suketa, veoma se razlikovao od dananjeg, Mie. ovek moe da ode u neku kancelariju i upravlja kompjuterom koji e dovesti u skladni odnos velike koliine brojeva koje potiu iz izvetaja o prodajama neega poput, recimo, dugmadi - ili neega isto tako arhainog - tokom nekog vremena u nekim oblastima zemlje. Rad tog oveka bio je od ivotnog znaaja za industriju dugmadi: morali su da imaju tu informaciju da bi mogli da odlue koliko dugmadi da proizvedu tokom sledee godine. Meutim, mada je ovaj ovek radio vaan posao za industriju dugmadi, tako da ga je ona angaovala, plaala ili otputala - sedmicu unutra, a sedmicu napolju - on je mogao i da ne vidi nijedno dugme. On je dobijao odreenu sumu novaca da bi upravljao kompjuterom; s tim novcem njegova supruga je kupovala hranu i odeu za njega i njegovu porodicu. Ali, nije bilo nikakve neposredne veze izmeu mesta gde je radio i naina na koji je jeo i iveo ostatak svoga vremena. Nije bio plaen dugmadima. Kako su zemljoradnja, lov i ribolov postajali zanimanja sve manjeg procenta stanovnitva, ova podvojenost izmeu ovekovag rada i naina na koji je iveo - ta je jeo, kako se oblaio, gde je spavao - postajala je sve vea za mnoge ljude. Eton Klark je ukazao na psiholoku tetnost te injenice za oveanstvo. Bilo je ozbiljno ugroeno itavo oseanje samokontrole i samoodgovornosti koje je ovek postigao tokom neolitske revolucije, kada je po prvi put nauio da sadi itarice i pripitomljava ivotinje i ivi na mestu koje je sam izabrao. Ta pretnja pojavila se jo u doba industrijske revolucije, pa su mnogi na nju ukazali i pre Etona Klarka. Ali, Eton Klark je otiao korak napred. Ako bi situacija jednog tehnolokog drutva bila takva da ne moe postojati nikakva direktna veza izmeu ovekovog rada i njegovog modus vivendi, Modus vivendi - na latinskom, nain ivota, snoljiv ivot u zajednici protivnikih strana; prim. prev. izuzimajui novac, on bar mora oseati da neposredno menja stvari svojim radom, uobliavajui ih, pravei ih tamo gde ranije nisu postojale, pokreui ih sa jednog mesta na drugo. On mora da se trudi u svom poslu i da vidi da se te promene dogaaju pred njegovim oima. U protivnom, imae utisak da mu je ivot uzaludan." "Da je iveo jedan vek pre ili kasnije, moda danas niko ne bi uo o Etonu Klarku. Ali, tehnologija je bila dola do take kada se moglo uiniti neto o emu je Eton Klark govorio. Suket je pronaao svoje utikae i utinice, kao i nervno-reagujua strujna kola, i itavu bazinu tehnologiju u kojoj je maina mogla da se kontrolie neposrednim nervnim impulsima, istim onim, koji pokreu tvoju ruku ili nogu. U konceptu rada dolo je do prave revolucije. Svi veliki industrijski poslovi poeli su da se rastavljaju u poslove koje je ovek mogao da obavlja 'neposredno' mainom. Ranije su postojale fabrike kojima je upravljao samo jedan ovek, neukljuena osoba, koja bi ujutro ukljuila prekida, odspavala pola dana, proverila nekoliko brojanika u vreme ruka, pa zatim stvari iskljuila pre svog odlaska uvee. Sada je ovek odlazio u fabriku, ukljuivao se, pa je mogao gurati sirovine u fabriku levom nogom, oblikovati hiljade i hiljade preciznih delova jednom rukom, sastavljati ih drugom, pa slagati liniju gotovih proizvoda desnom nogom, prethodno ih pregledavi sopstvenim oima. I on je bio mnogo zadovoljniji radnik. Zbog njihove prirode, najvei broj poslova mogao bi se pretvoriti u poslove ukljuivanja i obavljati uspenije nego to je to ranije bio sluaj. U retkim sluajevima kada je proizvodnja, bila neto malo manje efikasna, Klark je ukazivao na psiholoke koristi za drutvo. Eton Klark, reeno je, bio je filozof koji je radniku vratio ovenost. Pod tim sistemom, najvei broj epidemijskih duevnih oboljenja prouzrokovanih oseanjem naputenosti, iezao je. Takva transformacija pretvorila je rat iz retkosti u nemogunost i - posle prvobitnog metea - stabilizovala je ekonomsku mreu svetova tokom poslednjih osam stotina godina. Eton Klark je postao radniki prorok. Zato ak i danas, kada neko hoe da promeni radno mesto, priziva Etona Klarka, ili njegovog duha da ga prati." Mi je zurio preko zvezda. "Seam se da su Cigani ponekad njime proklinjali." Razmiljao je trenutak. "Bez utikaa, verujem da bismo i bili prokleti." 99

"Postojale su frakcije koje su se opirale Klarkovim idejama, naroito na Zemlji, koja je uvek bila pomalo reakcionarna. Ali, one nisu dugo izdrale." "Aha", ree Mi. "Svega osam stotina godina. Nisu svi Cigani izdajice kao to sam ja." Smejao se u zvezdane vetrove. "Sistem Etona Klarka imao je samo jedan nedostatak koji mogu da vidim. Dugo je vremena trebalo da se materijalizuje." "A? Koji?" "To je neto, izgleda, to profesori govore svojim studentima ve godinama. To e uti na uenim skupovima na koje ode, bar jednom. Izgleda da se danas osea izvestan nedostatak kulturne vrstine. To je ono to je Republika Vega pokuala da uspostavi 2800. godine. Usled lakoe i zadovoljstva sa kojima danas ljudi mogu da rade gde god ele, bilo je takvih seoba ljudi sa jednog sveta na drugi tokom desetak poslednjih pokoljenja, koje su raskomadale drutva. Postoji samo gizdavo, razbludno meuplanetsko drutvo koje iza sebe nema nikakvu tradiciju..." Ketin napravi pauzu. "Pre nego to sam se ukljuio, uzeo sam malo kapetanovog 'blaenstva'. Pa, dok sam govorio, ba sam brojao koliko sam osoba uo da to kau od Harvarda do Pakla-3. I zna ta? Mislim da nisu u pravu." "Nisu?" "Nisu. Svi oni tragaju za naim drutvenim tradicijama na pogrenom mestu. Postoje kulturne tradicije koje su sazrele tokom vekova, kulminirajui sada u neto to je danas vitalno i jedinstveno. I zna li ko predstavlja tu tradiciju vie nego bilo ko koga sam sreo dosad?" "Kapetan?" "Ti, Mie." "Ha?" "Ti si sakupio ukrase desetak drutava koji su nam ostavljeni tokom epoha i uinio si da postanu poetno tvoji. Ti si proizvod onih napetosti koje su se sudarale u vreme Klarka, i ti ih reava na svom sirinksu sa shemama znaajnim za dananji..." "Uh, prekini, Ketine." "Traim predmet za svoj rad koji bi sadravao i istorijski znaaj i ovenost. To si ti, Mie. Moja knjiga bi trebalo da bude tvoja biografija! Trebalo bi da kae gde si bio, ta si radio, ta si video i ta si drugima pokazivao. Eto mog drutvenog znaaja, mog istorijskog dometa, varnice izmeu karika koja osvetljava irinu mree..." "Ketine, ti si aav!" "Ne, nisam. Konano sam video to sam..." "Hej vi, odravajte svoja krilca zategnutim!" "ao mi je, kapetane." "Da, kapetane." "Nemojte da askate sa zvezdama ako ete to initi zatvorenih oiju." Dva kiborka spojnika alostivo vratie panju natrag na no. Mi je bio zamiljen. Ketin je bio ratoboran. "Evo zvezde koja se pribliava, bletava i vrela. Ona je jedino to se nalazi na nebu. Odravajte je pravo ispred nas i nemojte joj dozvoliti da se koleba. O kulturnoj vrstini maete brbljati u svoje slobodno vreme." Bez horizonta, zvezda je rasla. Na rastojanju dvadeset puta veem od udaljenosti Zemlje od Sunca (ili Arka od njegovog sunca), svetlost sa srednje zvezde G-tipa nije bila dovoljna da difraktira dan kroz atmosferu poput Zemljine. Na takvim rastojanjima, najsvetliji objekt u noi jo e izgledati kao zvezda, a ne kao sunce - kao veoma sjajna zvezda. Sada su od nje bili udaljeni tri milijarde kilometara, odnosno dvadeset solarnih rastojanja. Bila je to najsjajnija zvezda. "Lepatica; a?" "Ne, Mie", ree Lork. "Samo zvezda." "Kako znate..." "...da e postati nova?" 100

"Zbog nagomilavanja tekih materijala na povrini", objasni Lork blizancima. "Javlja se veoma blago crvenjenje apsolutne boje, to odgovara najslabijem hlaenju povrinske temperature. Takoe se javlja slabano ubrzavanje aktivnosti sunevih pega." "Sa povrine neke od njenih planeta, ipak, ne bi bilo mogue da se to uoi?" "To je tano. Crvenjenje je previe slabo da bi se moglo otkriti golim okom. Sreom, ova zvezda nema planete. Ima samo neki kr velik kao mesec, ali neto blii zvezdi, koji bi mogao da bude neuspeli pokuaj da nastane svet." "Meseci? Meseci!" usprotivi se Ketin. "Ne moete imati mesece bez planeta. Moda planetoide, ali ne mesece!" Lork se nasmeja. "Rekao sam velik kao mesec." Sva krilca su upotrebljena da bi se Rok postavio na orbitu s prenikam od tri milijarde kilometara oko zvezde. Ketin je leao u svojoj projekcionoj kabini, oklevajui da pogled na zvezdu zameni svetlostima svoje prostorije. "Kako stoje stvari sa stanicama za prouavanje koje je Alkan postavio?" "One plove isto tako usamljene kao to smo mi. Na vreme e nam se javiti. Ali, one nam zasad nisu potrebne, kao ni mi njima. Sajana ih je upozorila da mi dolazimo. Pokazau ih na pokretnoj matrici. Evo, moete pratiti njihov poloaj i kretanje. Ovo je glavna stanica sa ljudskom posadom. Udaljena je pedeset puta vie nego mi." "Jesmo li mi unutar opasne zone kada zvezda krene?" "Kada nova pone, zvezda e progutati nebo i sve na njemu na velikoj udaljenosti." "Kada e to poeti?" "U roku od nekoliko dana, kako je Sajana predvidela. Meutim, deavalo se da se takva predvianja ispune dve sedmice pre ili kasnije. Imaemo nekoliko minuta da se sklonimo kada ona krene. Od nje smo sada udaljeni dva i po svetlosna asa." Svi prizori dolazili su im ne posredstvom svetlosti, nego zahvaljujui poremeajima etra, koji su im pruali istovremen pogled na sunce. "Videemo njen poetak tano onog trenutka kada ona krene." "A ilirion?" upita Sebastijan. "Kako do njega doi emo?" "To je moja briga", odgovori mu Lork. "Do njega emo doi kada za to doe vreme. A sada svi moete malo da se opustite." Ali, niko nije pourio da iskljui kablove. Krilca su se smanjila u pojedinane linije svetlosti, pa su se tek posle nekog vremena ugasila dva, a zatim jo dva. Ketin i Mi ostali su najdue ukljueni. "Kapetane", javi se Ketin, posle nekoliko minuta. "Neto sam se pitao. Da li je policija rekla neto posebno kada ste izvestili o Denovom... nesrenom sluaju?" Gotovo ceo minut je proao pre nego to je Lork odgovorio: "Nisam o tome izvestio." "Oh", ree Ketin. "Nisam ni mislio da ste to uinili." Tri puta je Mi nameravao da kae "Ali", ali je odustajao. "Princu su dostupni svi slubeni zapisi koji dolaze preko policije Zmaja. Bar, pretpostavljam da su; ja sam dobio kompjuter koji pregleda sve ono to prolazi kroz Vlaie. Njegov je, bez sumnje, programiran da proelja sve to je u, makar i maglovitoj, vezi sa mnom. Ako bi otkrio Dena, naao bi i novu. Ne elim da je nae na takav nain. eleo sam da to kasnije sazna za Denovu smrt. Koliko je meni poznato, jedini koji za to znaju nalaze se na ovom brodu. Volim da je tako." "Kapetane!" "ta je, Mie?" "Neto nailazi." "Moda brod za snabdevanje stanice?" upita Ketin. "Preduboko je uao. Oni njue za naom vilinskom prainom." Lork je utao dok se strani brod kretao preko koordinatne matrice. "Iskljuite se i idite u zajedniku prastoriju. Ja u vam se pridruiti." "Ali, kapetane..." ote se Miu. "To je teretni brod sa sedam krilaca kao na. Oznake pokazuju da je sa Zmaja." "ta radi ovde?" "Rekoh vam da idete u zajedniku prostoriju." Ketin proita ime broda kada se njegov identifikacioni svetlosni snop preveo na dnu reetke: "Crni kakadu? Hajde, Mie. Kapetan kae da se iskljui." 101

Iskljuili su se i pridruili drugima na ivici bazena. Na vrhu spiralnih stepenica, vrata su se uvukla. Lork zakorai na stepenik u senci. Mi je gledao kako Von Rej silazi i pomislio: kapetan je umoran. Ketin je posmatrao Von Reja i njegov odraz na ogledalskom mozaiku i pomislio: koraa umorno, ali to je umor atlete pre njegove druge pobede. Kada je Lork stigao na pola puta do dole, svetlosna fantazija u osvetljenom okviru na dalekom zidu izbistri se. Svi se trgoe. Mi poe da dahe. "Tako, znai", ree Rubi. "Gotovo nereeno. Je li tako fer? Jo si u prednosti. Ne znamo gde namerava da nae nagradu. Ova trka se odvija kroz startove i zastoje." Pogled njenih plavih oiju zapljusnuo je posadu, zadrao se na Miu, vratio se na Lorka. "Do sino, na Tafitu, nikad nisam osetila takav bol. Moda sam ivela zaklonjena. Ali, bez obzira na to kakva su pravila, lepi kapetane" (sada je odjekivao prezir) "i mi smo odgajani da igramo." "Rubi, hteo bih da razgovaram sa tobom..." Lorkov glas se malo ustezao. "I sa Princem. Lino." "Nisam sigurna da Princ eli da razgovara sa tobom. Vreme koje je proteklo otkada si nas ostavio na ivici Zlata, do nae borbe da doemo do mediko-aparata ne spada u moja... naa prijatnija seanja." "Kai Princu da prelazim na Crnog kakadua. Umoran sam od ove uasne prie, Rubi. Postoje neke stvari koje elim da sazna od mene. Postoje neke stvari koje elim da ti kaem." Njena ruka nervozno krenu prema kosi koja joj je padala na rame. Njen tamni ogrta zatvarao se visokim okovratnikom. Posle jednog trenutka; ona ree: "U redu." Onda ieze. Lork pogleda svoju posadu. "uli ste. Vratite se na svoja krilca. Tij, video sam kako radi svojim vezama. Oigledno, ima vie iskustva u letenju nego bilo ko odavde. Uzmi kapetanske utikae. Pa ako se ita udno desi... ita, bez obzira na to da li sam se vratio ili ne, izvedi Rok odavde, brzo." Mi i Ketin pogledae jedan drugog, a zatim Tij. Lork je preao preko tepiha, pa se popeo rampom. Na pola puta preko belog luka, zaustavio se i zagledao se u svoj odraz. Onda je pljusnuo. Iezao je pre nego to su talasii dodirnuli rub bazena. Na svom divanu, Ketin je u sebe ukljuio utikae, a zatim ukljuio svoj senzorni ulaz izvan broda, da bi otkrio da su svi ve spremni. Posmatrao je kako se Crni kakadu pribliava da bi prihvatio raketoplan. "Mie?" "Aha, Ketine?" "Brinem se." "Za kapetana?" "Za nas." Crni kakadu, udarajui krilcima u mraku, lagano se okrenuo pored njih, da bi uskladio orbite. "Skitali smo, Mie, ti i ja, blizanci, Tij i Sebastijan, sve dobri ljudi - ali besciljni. Onda nas je jedan opsednut ovek zgrabio i doveo ovde, na ivicu svega. Tako smo ovde stigli da bismo otkrili da je njegova opsednutost nametnula red naoj besciljnosti; ili moda neto svrsishodniji haos. Ono to me brine jeste injenica da oseam toliku zahvalnost prema njemu. Trebalo bi da se bunim; pokuavajui da afirmiem svoj sopstveni red. Ali, ja to ne inim. elim da pobedi u svojoj paklenoj trci. elim da pobedi, i dok ne pobedi ili ne izgubi, ja doista ne mogu eleti nita drugo za sebe." Crni kakadu je prihvatio mali raketoplan kao to bi top primio svoje zrno natrag. Bez neophodnosti da se odravaju usklaene orbite, malo se odmakao od njih. Ketin je pasmatrao njegovo tamno obrtanje. "Dobar dan." "Dobro vee." "Po grinikom vremenu, sada je jutro, Rubi." "A ja se trudim da budem ljubazna i pozdravim te po vremenu Arka. Hodi ovuda." Povukla je svoju odoru da bi mu nainila prolaz u crni hodnik. "Rubi?" "Da?" Njen glas bio je neposredno iza njegovog levog ramena.

102

"Svaki put kad te vidim, postavljam sebi pitanje. Pokazala si mi toliko nagovetaja da si velianstvena osoba. Ali, to blista ispod senke koju baca Princ. Pre mnogo godina, kad smo razgovarali na zabavi na Seni, palo mi je na um koliko bi ti bila izazovna osoba da te ovek voli." "Pariz je svetovima i svetovima dalek, Lore." "Princ upravlja tobom. To je od mene sitniavo, ali ja mogu da mu bar oprostim. Nikada nisi pokazala sopstvenu volju pred njim. Osim na Tafitu, ispod istroenog sunca Drugog sveta. Mislila si da je Princ mrtav. Znam da se sea toga. Od tada sam gotovo samo na to mislio. Poljubila si me. Ali, on je vrisnuo i ti si mu otrala. Rubi, on pokuava da uniti Federaciju Vlaii. To su svetovi koji okruuju tri stotine sunaca i koji imaju ko zna koliko milijardi ljudi. To su moji svetovi. Ne mogu dopustiti da umru." "Ti bi oborio stub Zmaja i poslao Zmiju da gmie kroz prainu da ih spase? Ti bi odbio ekonomsku podrku sa Zemlje i dozvolio da krhotine padnu u no? Ti bi otkotrljao svetove Zmaja u epohe haosa, graanskog razdora i liavanja? Svetovi Zmaja su Prinevi svetovi. Jesi li doista toliko uobraen da misli da on svoje svetove voli manje nego to ti voli svoje?" "ta ti voli, Rubi?" "Nisi ti jedini koji ima svoje tajne, Lore. Princ i ja imamo nae. Kada si se popeo sa goreih stena, da, doista sam mislila da je Princ mrtav. Imala sam upalj zub u vilici ispunjen strihninom. Htela sam da ti dam poljubac pobede. Dala bih ti ga, da Princ nije vrisnuo." "Princ voli Zmaj?" On se okrenu i uhvati je za nadlaktice, vukui je prema sebi. Osetio je njen topli dah na svojim grudima. Otvorenih oiju, lica su im se dodirnula. Svojim punim usnama gnjeio je njene tanke, dok se one nisu razdvojile i njegov jezik naleteo na njene zube. Njeni prsti dograbili su njegovu upavu kosu. Putala je ljutite glasove. U trenutku kada je njegov stisak popustio, ona je ve bila otila, iroko otvorenih oiju; zatim su njeni kapci prekrili plavu svetlost, dok ih bes nije ponovo rairio. "Pa?" Teko je disao. Ona povue ogrta oko sebe. "Kad me neko oruje jednom izda", glas joj je bio promukao kao Miev, "ja ga odbacim. Inae, lepi gusaru, ti..." Da li se strogost ublaila? "Mi bismo bili... Ali sada imam druga oruja." Zajednika prostorija za posadu Kakadua bila je mala i jednostavna. Dva kiborka spojnika sedela su na klupama. Jedan je stajao na stepenicama pored vrata svoje projekcione kabine. Ljudi otrih crta, u belim uniformama, podseali su Lorka na jednu posadu sa kojom je radio. Na ramenima su nosili skerletne oznake Red-ift limiteda. Bacili su pogled na Lorka i Rubi. Onaj koji je stajao zakoraio je u svoju kabinu, a ploa vrata zveknu u visokoj prostoriji. Druga dvojica ustadoe da pou. "Hoe li Princ sii?" Rubi pokaza glavom prema gvozdenom stepenitu. "Videete se u kapetanovoj kabini." Lork poe da se penje. Njegove sandale lupkale su po izbuenom stepenitu. Rubi ga je sledila. On zakuca na dvodelna vrata. Ona se otvorie unutra. Lork zakorai unutra, a plastina i metalna rukavica na mehanikoj ruci razvue se sa tavanice i udari ga po licu, dvaput. Lork zatetura na vrata - bila su obloena koom na unutranjoj strani i ukraena mesinganim glavama - tako da se ona zalupie. "To je", ree truplo, "za maltretiranje moje sestre." Lork protrlja obraz i pogleda Rubi. Stajala je pored zida od ada. Navuene zavese bile su iste tamne boje vina kao njen ogrta. "Zar misli da ja ne posmatram sve to se deava na brodu?" ree truplo. "Vi varvari sa Vlaia ste neotesanci kakvima vas je Aron uvek opisivao." Mehurii su se dizali u rezervoaru, milovali rastvoreno i ogoljeno stopalo, hvatali se i grozdili na smeuranoj slabini, kotrljali se uz grudi - rebra su trala izmeu pocrnelih krpa koe - i irili se oko sagorele, elave glave. Usta bez usana zevala su preko polomljenih zuba. Nosa nije bilo. Cevice i ice obmotavale su se oko unitenih utinica. Cevi su izbijale iz stomaka, kuka i ramena. Tekuine su se kovitlale u rezervoaru, a jedina ruka pomerala se napred-nazad, dok su se ugljenisani prsti zatvarali s mrtvakom ukoenou u kandu. "Nisu li ti nikada rekli da je neutivo buljiti? A ti bulji, zna?" Glas je dopirao iz zvunika na staklenom zidu. 103

"Bojim se da sam pretrpeo neto vee povrede nego Rubi, tamo na Drugom svetu." Iznad rezervoara, dve pokretne kamere pomerile su se kad je Lork zakoraio od vrata. "Za nekog kome pripada Red-ift limited, tvoja sposobnost da uskladi orbite nije bila vrlo..." Ova banalnast nije mogla da prikrije Lorkovo zaprepaenje. Kablovi za upravljanje brodom bili su ukljueni u utinice pastavljene na staklenoj pavrini rezervoara. Samo staklo bilo je deo zida. Kablovi su se vijugali preko crnih i zlatnih ploica i nestajali u bakrenastoj reetki koja je pokrivala prednju povrinu kompjutera. Na zidovima, podu i tavanici, u raskonim okvirima, svi ekrani pokazivali su isto lice noi. Na ivici svakog bilo je sivo oblije Roka. U centru svakog bila je zvezda. "Avaj", ree truplo. "Nikada nisam bio sportista, kao to si to bio ti. Ipak, eleo si da razgavara sa mnom. ta ima da kae?" Lork ponovo pogleda Rubi. "Veinu toga rekao sam Rubi, Prine. uo si to." "Nekako mi ne izgleda verovatno da nas oboje dovue ovde, na rub zvezdane katastrofe, samo da bi nam to rekao. Ilirion, Lore Von Rej. Ni ti ni ja nismo zaboravili tvoj glavni cilj za dolazak ovamo. Nee otii dok ne bude kazao gde namerava da dobije..." Zvezda poe da se pretvara u novu. Oni na to nisu mogli da budu pripremljeni. U prvoj sekundi, slike oko njih preobratie se iz taaka u reflektore; svetlost je postajala sve bletavija. Rubi bi baena na zid, rukama prekrivajui oi. "Jo je rano!" uzviknu truplo. "Nekoliko dana prerano..." Lork pree tri koraka preko prostorije, izvadi dva utikaa iz rezervaara i privrsti ih na svoje lanke. Trei utika utaknu u svoju kimenu utinicu. Igra broda prolete kroz njega. Senzorni ulaz ue. Njegovo vienje sobe pokri slika noi. A no je bila razbuktana vatra. Preotevi kontrolu od kiborkih spojnika, on zaokrenu Kakadua i usmeri ga prema voru svetlosti. Brod uroni: napred. Obe kamere usmerie se prema njemu. "Lore, ta to radi?" vrisnu Rubi. "Zaustavi ga!" viknu truplo. "On nas vodi u sunce!" Rubi skoi na Lorka, epa ga. Okrenue se zajedno, posrnue. Kabina i sunce napolju urezae se u njegove oi kao dvostruka ekspozicija. Ona je dohvatila jednu petlju kabla, prebacila je oko njegovog vrata, uvrnula je i poela da ga davi. Omota kabla utiskivao mu se u vrat. Stegnuo je jednu ruku oko nje, a drugom joj gurao lice. Ona zaropta, a glava joj poe unazad (njegova ruka gurala ju je prema sreditu svetlosti). Njena kosa kliznu i olabavi se; perika spade sa izgorelog skalpa. Ona je koristila mediko-aparat jedino da bi povratila zdravlje. Kozmetika plasti-koa kojom je obnovila lice, kidala se izmeu njegovih prstiju. Tanki sloj gume povlaio se sa njenih zamrljanih i udubljenih obraza. Lork iznenada cimnu ruku. Dok je njeno upropaeno lice vritalo prema njemu kroz vatru, odbacio je njene ruke sa svog vrata i odgurnuo je. Rubi poe unazad, saplete se o ogrta, pade. On se okrenu upravo kad mehanika ruka izmahnu prema njemu sa tavanice. On je uhvati. Snaga joj je bila manja nego kod ljudske ruke. Drao ju je lako na rastojanju ispruene ruke, dok su prsti grabili iz pravca besnee zvezde. "Stoj!" prodera se. Istovremeno, iskljui senzorni ulaz po itavom brodu. Ekrani posivee. Senzorni ulaz je ve bio iskopan sa svih est kiborkih spojnika broda. Vatre se ugasie u njegovim oima. "Za ime boga, ta pokuava da uini, Lore?" "Da zaronim u pakao i upecam ilirion svojim golim rukama!" "On je poludeo!" zavrita truplo. "Rubi, on je poludeo! On nas ubija, Rubi! To on namerava - da nas pobije!" "Da! Ubijam vas!" Lork odbaci ruku. Ona epa kabl koji je visio sa njegovog lanka i cimnu utika. Lork je ponovo zgrabi; brod se prope. "Za ime boga, izvuci nas, Lore!" zaplaka truplo. "Izvuci nas odavde!" 104

Brod ponovo poskoi. Vetaka gravitacija je trajala dovoljno dugo da tekuina nane povrinu rezervoara, a zatim naini rupu na staklu dok se gravitacija ispravljala. "Prekasno je", praapta Lork. "Ve smo uhvaeni u gravitacioni kovitlac!" "Zaio nam ovo ini!" "Samo da bih te ubio, Prine." Lorkovo lice je plamtelo besom, dok ga smeh nije izmenio. "To je sve, Prine! To je sve to sada hou." "Neu ponovo da umrem!" zavrita truplo. "Neu da buknem kao kad insekt plane!" "Bukne?" Lorkovo lice se uvi oko oiljka. "Oh, ne! To e biti sporo, sporije nego ranije. Bar deset, dvadeset minuta. Ve postaje toplo, zar ne? Ali, nee biti nepadnoljivo jo pet minuta." Ispod zlatnog odbleska, Lorkovo lice potamne. Pljuvaka mu je kvasila usne sa svakim suglasnikom. "Kuvae se u svojoj tegli kao riba..." On prestade da trlja stomak pod prslukom. Pogledao je po kabini. "ta ovde moe da se zapali? Zavese? Je li tvoj pisai sto od pravog drveta? I svi ovi papiri?" Mehanika ruka trgnu se od Lorkove. Zanjiha se preko sobe. Prsti zgrabie Rubi za ruku. "Ne, Rubi! Zaustavi ga! Ne daj mu da nas ubije!" "Ti si u tekuini, Prine, pa e ih videti kako gore pre nego to ti umre. Rubi, mesta na kojima si ve izgorela nee moi da se znoje. Zato e pre umreti. On e moi da te posmatra nekoliko trenutaka pre nego to njegove tekuine ponu da kljuaju, guma da se svlai; plastika da se topi..." "Ne!" Ruka se trgnu sa Rubine ruke, izmahnu preko prostorije i lupi o povrinu rezervoara. "Kriminale! Lopove, Gusaru! Ubico! Ubico! Ne...!" Ruka je bila slabija nego to je bila na Tafitu. I staklo je bilo slabije. Staklo pue. Hranljive tenosti pljusnue na Lorka kada je zateturao natrag natopljenim sandalama. Truplo u rezervoaru se zgri, upleteno u cevi i ice. Kamere divlje iskoie iz ie. Ruka zveknu na mokre ploice poda. Kad se prsti umirie, Rubi vrisnu, pa vrisnu ponovo. Poletela je preko poda, uzverala se preko iskrzanog ruba stakla, dohvatila truplo, prigrlila ga, poljubila ga, vrisnula, pa ga ponova poljubila, njiui ga tamo-amo. Njen ogrta potamneo je u bari. Onda njen vrisak zamuknu. Ona ispusti telo, baci se na zid rezervoara, pa stee svoj vrat. Lice joj je duboko potamnelo ispod opekotina i unitene minke. Lagano je kliznula na pod. Kada je stigla do dna, oi su joj bile zatvorene. "Rubi...?" Da li se posekla verui se preko stakla ili nije, to nije bilo vano. To je uinio poljubac. Tako brzo posle ljutih opekotina, uprkos onome to je mediko-aparat mogao da uini, mora da je bila u hiperalergijskom stanju. Strani proteini iz Prineve hranljive tekuine prodrli su u njen sistem i prouzrokovali snanu histominsku reakciju. Za nekoliko sekundi podlegla je anafilaktikom oku. A Lork se smejao. To je poelo kao premetanje velikog kamenja u njegovim grudima. Zatim se otvorilo u puni zvuk, odbijajui se o visoke zidove potopljene kabine. Pobeda je bila smena i uasna i njegova. Duboko je udahnuo. Brod se talasao pod njegovim prstima. Jo slep, terao je Crnog kakadua u vrelinu sunca. Negde u brodu, jedan od kiborkih spojnika je plakao... "Zvezda!" uzviknu Mi. "Pretvara se, u novu!" Tijin glas prostreli kroz glavno strujno kolo: "Odavde odlazimo! Odmah!" "Ali, kapetane!" prodera se Ketin. "Pogledaj Crnog kakadua!" "Kakadu, moj boe, on je..." "...boe, pada prema..." "...pada u..." "...sunce!" "Hajde, svi, krilca rairite. Ketine, krilca da rairi rekla sam!" "Boe..." dahtao je Ketin. "Oh, ne..." 105

"Previe sjajna je", odlui Tij. "Bez senzora idemo!" Rok poe da se povlai. "Oh, moj Boe! Oni... oni doista, doista padaju! Tako je sjajna! Oni e umreti! Sagoree kao... oni padaju! Oh, boe, zaustavi ih! Neka neko neto uini! Tamo je kapetan. Morate neto da uinite!" "Ketine!" viknu Mi. "Skini se sa senzora! Jesi li lud?" "Oni se sputaju! Ne! To je kao sjajna rupa u sreditu svega! A oni padaju u nju. Oh, oni padaju. Padaju..." "Ketine", vrisnu Mi. "Ketine, nemoj to da gleda!" "Raste, tako je sjajna... sjajna... sjajnija! Jedva ih vidim!" "Ketine!" Mi se najednom seti, pa viknu: "Zar se ne sea Dena? Iskljui svoj senzorni ulaz!" "Ne! Ne, moram to da vidim! Sada urla. Rastresa itavu no! Moete pomirisati kako ee; saee tamu. Ne mogu vie da ih vidim... ne, eno ih!" "Ketine, prestani!" Mi se uvijao pod Olgom. "Tij, iskljui mu ulaz!" "Ne mogu. Ja ovim brodom protiv gravitacije moram leteti. Ketine! Da iskljui senzor nareujem ti!" "Nie... nie... Opet sam ih izgubio! Ne mogu vie da ih vidim. Svetlost se sada menja u crvenu... Ne mogu..." Mi oseti kako brod poe da se tetura kada Ketinovo krilce divlje zamlatara. Onda Ketin vrisnu: "Ne vidim!" Vrisak postade jecaj: "Nita ne vidim!" Mi se skupi na divanu, s rukama preko oiju, tresui se. "Mie!" viknu Tij. "Prokletstvo, jedno krilce, izgubili smo! Tvojim krilcem grabi!" Mi sada zagrabi naslepo. Suze oajanja cedile su se izmeu njegovih kapaka dok je sluao Ketinove jecaje. Rok se podie, a Crni kakadu potonu. Bila je to nova. Poreklom od gusara, teturajui se slep u vatri, zovem se gusar, ubica, lopov. Podnosim to. Za trenutak u pobrkati svoje nagrade i postati ovek koji je gurnuo Zmaja preko ruba sutranjice. injenica da je to moralo biti da bi se spasili Vlaii, ne umanjuje zloin. Oni koji imaju najveu mo moraju na kraju poiniti najvee prestupe. Ovde, na Crnom kakaduu za plamen sam daleko od venosti. Rekao sam joj jednom da nismo bili udeeni za znaaj. Niti za znaajne smrti. (Postoji smrt iji je jedini znaaj odbrana haosa. A oni su mrtvi...) Takvi ivoti i takve smrti iskljuuju znaaj, kriju krivicu od ubice, oholost od drutveno korisnog junaka. Kako drugi zloinci podnose svoje zloine? uplji svetovi podiu svoju uplju decu, koja rastu samo da bi se igrala ili tukla. Da li je to dovoljno za pobedu? Oborio sam jednu treinu kosmosa da bih podigao drugu, a treu ostavio da se ljulja; a ne oseam nikakav greh. Tada mora da sam slobodan i zao. Pa, onda, slobodan sam, tugujem za njom svojim smehom. Mie, Ketine, vi koji moete govoriti otvoreno o mrei, koji od vas je vie slep zato to nije posmatrao kako pobeujem pod ovim suncem? Mogu da osetim kako se vatra penua pored mene. Kao i ti, mrtvi Dene; ja u epati zoru i vee, ali u pobediti podne. Tama. Tiina. Nita. Onda misao uzdrhta: "Mislim... dakle... jesam Ketin Kraford?" Borio se protiv te misli. Ali ta misao bila je on; on je bio ta misao. Nije bilo mesta na koje bi se usidrio. Trepet. Zveket. Miris kima. Poinjalo je. "Ne!" Grebao je natrag tamu. Uho njegovog razuma priseti se da je neko vritao "Seti se Dena..." a oko razuma predstavi sebi olupinu koja posre. Jo jedan zvuk, miris, treperenje iza njegovih onih kapaka. 106

Borio se za svest u stravi bujice. Ali strah je ubrzao njegovo srce, a ubrzani puls hitnuo ga navie, gde je velianstvenost umirue zvezde leala oekujui ga. San je u njemu bio ubijen. Zadra dah i otvori oi... Pasteli su biserno iskriili pred njim. Visoki akordi odjekivali su blago jedni za drugim. Zatim kim, nana, sezam, onajz... A iza boja, jedan lik. "Mie?" praapta Ketin i zaudi se kako je jasno uo svoj glas. Mi skloni ruke sa sirinksa. Boja, miris i muzika prestadoe. "Jesi li budan?" Mi je sedeo na prozorskom pragu, s ramenima i levom stranom lica osvetljenim bakrom. Nebo iza njega bilo je purpurno. Ketin zatvori oi, gurnu glavu natrag u jastuk i nasmei se. Osmeh se irio, sve vie i vie, razdvajajui se preko njegovih zuba, i najednom stie do ivice suza. "Da." Opustio se i ponovo otvorio oi. "Da, budan sam." Pridigao se. "Gde se nalazimo? Je li ovo Alkanova stanica sa posadom?" Ali, kroz prozor se video pejza. Mi sie sa praga. "Mesec planete koja se zove Nova Brazilija." Ketin je ustao iz visee postelje i priao prozoru. Iza filtera atmosfere, preko malog broja niskih zgrada, povrina pokrivena crnim i sivim stenama prostirala se do lunarno bliskog horizonta. On udahnu hladni vazduh ispunjen ozonom, pa ponovo pogleda Mia. "ta se desilo, Mie? Oh, Mie, mislio sam da u se probuditi kao..." "Den je svoje dobio na putu u sunce. Ti si svoje dobio dok smo se povlaili. Sve frekvencije bile su pomerene prema crvenom. Ultraljubiasta svetlost je ta koja odvaja retine i ini sve ono to se desilo Denu. Tij je na kraju uluila priliku da iskljui tvoj senzorski ulaz sa glavnih kontrola. Jedno vreme si doista bio slep, zna. Doveli smo te do mediko-aparata im smo bili u sigurnosti." Ketin se namrti. "Pa, ta onda radimo ovde? ta se tada desilo?" "Ostali smo daleko, pored stanica sa ljudskam posadom i sa bezbednog rastojanja posmatrali vatromet. Trebalo je neto manje od tri asa da bi dostigao najveu jainu. Razgovarali smo sa alkanskom posadom, kad smo primili kapetanov signal sa Crnog kakadua. Tako smo projurili, prihvatili ga i oslobodili kiborke spojnike sa Kakadua." "Prihvatili ga? Hoe da kae da je uspeo da izae?" "Aha. On je u drugoj prostoriji. Hoe da razgovara sa tobom." "Nije nas obmanuo da brodovi ulaze u novu i izlaze s druge strane?" Krenuli su prema vratima. Napolju, proli su niz hodnika sa staklenim zidom okrenutim prema izlomljenom mesecu. Ketin se izgubio u divnom razmiljanju o kru kad Mi ree: "Ovde." Oni otvorie vrata. Prasak svetlosti udari preko Lorkovog lica. "Ko je tamo?" Ketin upita: "Kapetane?" "ta?" "Kapetane Von Rej?" "...Ketine?" Njegovi prsti vrsto obuhvatie ruice stolice. ute oi se zapiljie, poskaie; poskoie, zapiljie. "Kapetane, ta...?" Ketinovo lice se nabora. Suzbijao je paniku, prinuujui lice da se opusti. "Rekao sam Miu da te dovede da me vidi kad se pridigne. Ti si... ti si u redu, Dobro." Patnja rairi raskinuto tkivo, a zatim se pokoleba. Za trenutak, bila je to agonija. Ketin zadra dah. "l ti si pokuao da gleda. Drago mi je. Uvek sam mislio da e razumeti." "Vi... pali ste u sunce, kapetane?" Lork klimnu glavom. "Ali kako ste izali?" Lork pritisnu glavu na naslon stolice. Tamna koa, crvena kosa proarana utim, njegove neusredsreene oi - to su bile jedine boje u prostoriji. "ta? Izaao, kae?" On prasnu u smeh. "To je sada javna tajna. Kako sam izaao?" Mii zadrhta na olupini vilice. "Sunce..." Lork podie jednu ruku; prsti kao da su podupirali zamiljenu sferu, "...ono se okree, kao, kao neki mesec. Sa neim kao to je masa zvezde, 107

rotacija znai neverovatnu centrifugalnu silu koja materjal potiskuje napolje na ekvatoru. Na kraju nagomilavanja tekih materijala na povrini, kada zvezda postane nova, sve pada unutra, prema sreditu." Njegovi prsti poee da drhte. "Usled rotacije, materijal na polovima pada, bre nego materijal na ekvatoru." On ponovo stegnu ruicu stolice. "U toku nekoliko sekundi poto nova nastane, vie nema sferu, nego..." "Torus!" Bore prekrie Lorkovo lice. Glava mu se trgnu u stranu, kao da pokuava da izbegne jaku svetlost. Onda se unitene crte vratie na mesto. "Jesi li rekao torus? Torus? Da. To sunce je postalo krofna sa rupom dovoljno velikom da se ispuni; sa dva Jupitera, jednim pored drugog." "Ali, Alkan izbliza prouava nove ve gotovo itavo stolee! Zato oni nisu znali?" "Premetanje materije u potpunosti se vri prema sreditu sunca. Pomeranje energije u potpunosti ide napolje. Gravitaciono pomeranje sve povlai prema rupi; premetanje energije odrava temperaturu u rupi toliko hladnom kolika je na povrini neke zvezde crvenog dina - podosta ispod tri stotine stepeni Celzijusa." Mada je soba bila svea, Ketin ugleda kako na hrbatu Lorkovog ela poinje da izbija znoj. "Topoloki produetak torusa te veliine - korona, koja je bila jedino to su alkanske stanice mogle da vide - gotovo je istovetna sa sferom. Premda je ona velika u poreenju sa energetskom loptom; rupu bi bilo prilino teko nai ukoliko ne zna gde se nalazi... ili slucajno u nju ne upadne." Na ruici stolice, prsti se najednom zgrie, zadrhtae. "Ilirion..." "Vi... vi ste nali ilirion, kapetane?" Ponovo Lork podie ruku ispred lica, ovog puta u obliku pesnice. Nastojao je da usredsredi pogled na nju. Drugom rukom pokuavao je da je uhvati, promai je, pa pokua opet, sasvim neuspeno, pa ponovo; otvoreni prsti prikletie zatvorene. Udvostruena pesnica drhtala je kao kod paralize. "Sedam tona! Jedini materijali dovoljno gusti da dospeju u sredite rupe su elementi sa atomskom teinom preko 300. Ilirion. On tamo slobodno plovi, za svakog ko hoe da ue i pokupi ga. Uleti svojim brodom, pogledaj naokolo da vidi gde se nalazi, pa ga pokupi svojim projektorskim krilcima. On se prikuplja na voriima tvojih projektora Ilirion - gotovo apsolutno ist." Ruke mu se razdvojie. "Jednostavno... produi senzorni ulaz, pa gledaj da vidi gde se nalazi." Spustio je lice. "Ona tamo lei; njeno lice... njeno lice je zauujua ruevina u sreditu pakla. A ja sam zamahnuo sa svojih sedam ruku preko zaslepljujueg dana da bih uhvatio komadie pakla koji su plovili okolo..." Ponovo podie glavu. "Postoji jedan rudnik iliriona na Novoj Brailiji..." Izvan prozora iarana planeta visila je ogromna na nebu. "Ovde imaju opremu za rukovanje s poiljkama iliriona. Ali, trebalo je da vidi njihova lica kada smo uneli naih sedam tona, hej, Mie?" Opet se glasno nasmeja. "Je li tano, Mie? Rekao si mi kako su izgledali, je l' da?... Mie?" "Tano, kapetane." Lork klimnu glavom, pa duboko uzdahnu. "Ketine, Mie, va posao je obavljen. Dobili ste vae isprave za odlazak. Brodovi odavde polaze redovno. Neete imati nikakvih potekoa da se ukrcate na neki drugi." "Kapetane", usudi se Ketin, "ta vi nameravate?" "Na Novoj Braziliji postoji dom u kome sam proveo divno doba kad sam bio deak. Tamo se vraam... da ekam." "Zar ne postoji neto to moete da uinite, kapetane? Pogledao sam i..." "ta? Govori glasnije." "Rekoh, ja sam dobro, a i ja sam gledao!" Ketinov glas je zvuao slomljeno. "Ti si gledao odlazei. Ja sam gledao traei sredite. Nervni poremeaj iao je sve do mozga. Neurokongruencija." On zatrese glavom. "Mie, Ketine; neka je Eton Klark sa vama." "Ali, kapetane..." "Eton Klark." Ketin pogleda Mia, pa ponovo u kapetana. Mi se igrao kaiem svoje torbe. Onda pogleda uvis. Trenutak kasnije, okrenuli su se i napustili zamraenu prostoriju. Napolju, jo jednam su bacili pogled na meseev pejza. "Tako", razmiljao je Ketin glasno. "Von Rej ga je stekao, a Princ i Rubi nisu." "Oni su mrtvi. Kapetan je rekao da ih je ubio." 108

"Oh." Ketin pogleda pejza. Posle nekog vremena ree: "Sedam tona iliriona, i ravnotea poinje da se menja. Zmaj zalazi, dok se Vlaii podiu. Spoljne naseobine e pretrpeti izvesne promene. Zahvaljujui Etonu Klarku, seoba radnika danas nije vie tako teka. Ipak, bie problema. Gde su Linseos i Idas?" "Ve su otili. Dobili su zvezdogram od svog brata, pa su otili da ga vide, poto su bili ovde, u Spoljnim naseobinama." "Tobijasa?" "Ba tako." "Jadni blizanci. Jadne trojke. Kada ilirion stigne i ponu promene..." Ketin pue prstima. "Nema vie 'blaenstva'." Pogleda uvis, ka nebu, gotovo bez zvezda. "Nalazimo se u momentu stvaranja istorije, Mie." Mi iskopa vosak iz uha noktom malog prsta. Njegova minua je blistala. "Aha. To sam i ja mislio." "ta e sada da radi?" Mi slegnu ramenima. "Doista ne znam. Zato sam zamolio Tij da mi proita tarot." Ketin podie obrve. "Ona i Sebastijan su sada dole. Njihovi ljubimci slobodno lete oko anka. Poplaili su sve goste i gotovo sve razjurili." Promuklo se nasmeja. "Trebalo je da vidi. Ubrzo poto smire vlasnika, doi e da mi itaju karte. Verovatno u dobiti novi posao kao spojnik. Sada vie nema razloga da se mnogo misli o rudnicima." Prstima stegnu konu torbu pod rukom. "Ima jo puno ta da se vidi, mnogo ta da sviram. Moda bismo ti i ja mogli jo neko vreme da se druimo, da odemo na isti brod. Ponekad si pakleno nezgodan. Ali, nisi mi ni upola nesimpatian kao drugi ljudi. Kakvi su tvoji planovi?" "Doista nisam imao vremena da o njima razmislim." On proturi ruke ispod kaia i spusti glavu. "ta to radi?" "Razmiljam." "O emu?" "O tome da se nalazimo ovde, na savreno dobrom mesecu; da sam upravo zavrio posao i da za neko vreme neu imati nikakvih briga. Zato da ne sednem i ne ponem ozbiljno da radim na svom romanu?" Pogleda navie. "Ali, zna, Mie, ja stvarno ne znam da li zaista elim da napiem knjigu." "Ha?" "Kada sam gledao novu... ne, posle toga, neposredno pre nego to sam se probudio i pomislio da moram provesti ostatak ivota sa naonjacima, sa utinicama za ui i nos, dok sam buno ludio, shvatio sam koliko mnogo nisam gledao, koliko mnogo nisam sluao, mirisao, kuao... koliko malo znam o osnovnim elementima ivota koje ti ima doslovce na vrhovima prstiju. A onda kapetan..." "Do avola", ree Mi. Prstima bose noge skidao je prainu sa izme. "I posle toliko posla koji si na njoj obavio, nee je napisati?" "Mie, eleo bih. Meutim, i dalje nemam temu. A upravo sam se pripremio da poem i potraim neku. Sada sam samo bistar momak koji ima mnogo ta da kae i bezmalo nita nema da kae." "To je samo izgovor", proguna Mi. "ta je sa kapetanom i Rokom? A rekao si da namerava da pie o meni. U redu, hajde. Pii o sebi. Pii o blizancima. Zar stvarno misli da e te tuiti sudu? Bie im drago, obojici. Ja elim da pie o tome, Ketine. Moda neu biti u stanju da to itam, ali u sigurno sluati ako mi bude itao." "Stvarno bi sluao?" "Sigurno. Posle svega to si u to dosad uloio; ako sada ne nastavi, uopte nee biti srean." "Mie, dovodi me u iskuenje. Godinama ve nita drugo nisam eleo da inim." Ketin se nasmeja. "Ne, Mie. Jo sam previe mislilac. Ovo poslednje putovanje Roka? Previe sam svestan svih arhetipskih shema koje sledi. Mogu sada sebi da zamislim kako skreem na neku alegorijsku potragu za gralom. To je jedini nain na koji mogu da se odnosim prema tome, krijui u tome sve vrste mistinog simbolizma. Sea li se svih onih pisaca koji su umrli pre nego to su zavrili svoje prie o gralu?" "O Ketine, to je gomila besmislica. Mora to da napie!" "Besmislica kao tarot? Ne, Mie, strahovao bih za svoj ivot kada bih takvo neto preduzeo." Ponovo pogleda pejza. Mesec, koji je njemu bio tako znan, za trenutak ga je pomirio sa svim neznanim. "elim to. Doista. Mada u ve od poetka morati da se borim sa mnogim nevoljama, Mie. Moda bih mogao. Ali, ne verujem. Jedini nain da sebe sauvam od nevolja, verujem, jeste da napustim to pre nego to zavrim poslednje..." 109

Atina, jula 1966. Njujork, maja 1967.

110