Pozna gotika 15.

vek se karakterie i cvetanjem kulture i pocinje gradanska kultura i stvara se spoj narodne i anticke umetnosti a pronalazak vodene pile je omogucio razvoj novih oblika nametaja. Od 14. veka je drvo spajano sa nazubljivanjem i otpale su gvozdeni spojevi i pruge. Na celu cehova stajali su stari majstori koji se bdeli nad redom u cehu. Cehovi su izdavali svedocanstva i primali nove ucenike a niko nije osim njih mogao da radi zanate. Renesansa i barok U 15. veku se javlja oivljavanje antike u Italiji koje je krajem veka jako unapredilo zanatstvo i izradu nametaja. U 16. veku se ovo prosiruje i na ostale zemlje u Evropi i siri se ovaj stil koji se oslobodio svih strogih formi svoga nastanka. Ponovo se upotrebljava tehnika intarzije i inkrustacije koje su poznavane jo u egipatskoj umetnosti i koja je gajena u Orijentu i dolazila je preko panije i Venecije i upotrebljavana je za ukraavanje krinja, stolica i klupa. Neki nametaj je ipak pogodniji za eksponat u muzejima nego za upotrebu. Iako je renesansa bila sveobuhvatni proces ipak je njen centar bila Italija. Rokoko U baroku je bio u Italiji obljubljen nametaj sa pozlatama. U rokokou su se podrazavali lepota i raskonosti i davali su prednost lakiranim nametajima sa cvecem i uokvirivanjima u boji. U rokokou se trudilo da se dokae da nametaj stvara organsku celinu i u njemu je u 18. veku dolo posle stroge gradnje u srednjem veku do vrhunskog napredka. Posle se pocinje javljati novi klasicni stil i na obzoru je novo englesko narodno stvaranje koje dolazi nemackom nametaju u pomoc i novi podneti za radajucu se evropsku demokratiju. Nametaj srednjeg veka Posle raspada rimske imperije i prodora germana se usidrila rimska kultura u istocnoj rimskoj imperiji, kasnije vizantijskoj u kojoj su se ostaci anticke umetnosti ocuvali vekovima. Na istim osnovama se izgradivala umetnost nametaja. Obljublena dekoracija je bila ulaganje slonovine a od razvoja svile upotrebljavao se i tekstil. Nametaj je bio izmenjen anticki nametaj kod kojih su anticki elementi barbarizovani ali je razvijena kultura uvek pobedivala nad kulturom mladih naroda. U dekoraciji se upotrebljavaju plitki reljefi. Upotrebljavaju se ponovo oivljeni oblici stolica na rasklapanje. Nametaj starog veka Stari vek je znao vec sve vrsta nametaja. Samo se u doba renesanse povacao broj pojedinih vrsta i povecanje tipa nametaja. Navike u Orijentu podmenjivali su upoterbu malog nametaja jer se uobicavalo sedenje na cilimovima (izuzimajuc Kinu). Kod Vavilonjana i Asiraca koji su jedna od najstarijih civilizacija oseca se uticaj egipatskog nametaja o kome imamo dosta informacija. Egipatski nametaj je ukraen rezberijom i ornamentima iz sveta ivotinjskog i biljnog a javlja se i tapaciranje nametaja. Umetnost starog veka poznavalo je radove kao oblaganje zlatom, slonovinom, poznavanje plemenitog drveta kao i per plocu. U grckom domacinstvu je bilo malo nametaja i nametaj je bio od drveta ukraavan staklom, slonovinom i poznavali su i zakrivljavanje drveta pomocu vrele vode, poznavali su tiplovanje, eksere i mnoge postupke koji se i danas primenjuju a produkti su bili ugnacani nekom vrstom politure. Razlike izmedu Egipatskog i grckog nametaja su razlike u shvatanju ivota i smrti jer je egipatska umetnost bila za ivot posle smrti iako nametaj i odevanje podlee istim zakonima. Grcke skulpture i rezbarije imaju estetski znacaj. Grcki krevet je bio lak i pokretan. Rimljani su primili nametaj od Grka. Rimski stolovi su brojni po formi. U umetnosti starog veka su otkriveni svi nacini obradivanja drveta kao i spajanje i oblaganje, politiranje tapaciranje, kao i cinjenica da su svi pronalazci tokom razvoja morali biti ponovo objavljivani kao i da je razvoj nametaja spojen i zavisan od drutvenih i privrednih odnosa.