ZAKON

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI

lan 1. U Zakonu o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br. 72/09, 81/09 ispravka i 64/10 US), u lanu 1. stav 2. ta ka se zamenjuje zapetom i dodaju re i: kao i na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se ure uje rudarstvo smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i ure ajima. lan 2. U lanu 2. ta ka 6) re i: javnih objekata zamenjuju se re ima: objekata javne namene, a re i: se utvr uje opti interes zamenjuju se re ima: je predvi eno utvr ivanje javnog interesa. Ta ka 8) menja se i glasi: 8) urbana obnova jeste skup planskih, graditeljskih i drugih mera kojima se obnavlja, ure uje ili rekonstruie izgra eni deo grada ili gradskog naselja; Ta ka 16) menja se i glasi: 16) naseljeno mesto jeste izgra eni, funkcionalno objedinjeni prostor na kome su obezbe eni uslovi za ivot i rad ljudi i zadovoljavanje zajedni kih potreba stanovnika; Ta ka 19. menja se i glasi: 19) gra evinsko podru je jeste ure eni i izgra eni deo naseljenog mesta, kao i neizgra eni deo podru ja odre en planskim dokumentom za zatitu, ure enje ili izgradnju objekta; Posle ta ke 20) dodaje se ta ka 20a), koja glasi: 20a) gra evinski kompleks predstavlja prostornu celinu koja se sastoji od vie me usobno povezanih samostalnih funkcionalnih celina, odnosno katastarskih parcela, koje mogu imati razli itu namenu; Ta ka 22) menja se i glasi: 22) objekat jeste gra evina spojena sa tlom, koja predstavlja fizi ku, funkcionalnu, tehni ko tehnoloku ili biotehni ku celinu (zgrade svih vrsta, saobra ajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, sklonita i sl.); Posle ta ke 24) dodaje se ta ka 24a), koja glasi: 24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje ivotinja (staje za gajenje konja, tale za gajenje goveda, objekti za gajenje ivine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kuni a, ukrasne ivine i ptica); prate i objekti za gajenje doma ih ivotinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje vrstog stajnjaka, objekti za skladitenje osoke); objekti za skladitenje sto ne hrane (senici, magacini za skladitenje koncentrovane sto ne hrane, betonirane silo jame i silo tren evi), objekti za skladitenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koevi) i drugi sli ni objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za maine i vozila, punice, suionice i sl.); Ta ka 25) brie se.

-2Ta ka 26) menja se i glasi: 26) linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna elezni ka infrastruktura, dalekovod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija i sl. koji moe biti nadzemni ili podzemni, ija izgradnja je predvi ena odgovaraju im planskim dokumentom; Ta ka 27) menja se i glasi: 27) komunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje reenje za izvo enje radova, odnosno gra evinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave; Ta ka 28) menja se i glasi: 28) pripremni radovi jesu radovi koji prethode gra enju objekta i odnose se naro ito na: ruenje postoje ih objekata na parceli, izmetanje postoje e infrastrukture na parceli, ra i avanje terena na parceli, obezbe enje prostora za dopremu i smetaj gra evinskog materijala i opreme, gra enje i postavljanje objekata, instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvo enja radova(postavljanje gradiline ograde, kontejnera i sl.), zemljani radovi, radovi kojima se obezbe uje sigurnost susednih objekata, odnosno sigurnost i stabilnost terena (ipovi, dijafragme, potporni zidovi i sl.), obezbe ivanje nesmetanog odvijanja saobra aja i kori enje okolnog prostora; Ta ka 32) menja se i glasi: 32) rekonstrukcija jeste izvo enje gra evinskih radova na postoje em objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: uti e na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni elementi ili tehnoloki proces; menja spoljni izgled objekta ili pove ava broj funkcionalnih jedinica; Ta ka 33) menja se i glasi: 33) dogradnja jeste izvo enje gra evinskih i drugih radova kojima se izgra uje novi prostor van postoje eg gabarita objekta, kao i nadzi ivanje objekta, i sa njim ini gra evinsku, funkcionalnu ili tehni ku celinu; Posle ta ke 36) dodaje se ta ka 36a), koja glasi: 36a) teku e (redovno) odravanje objekta jeste izvo enje radova koji se preduzimaju radi spre avanja ote enja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih ote enja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zatitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbe uje odravanje objekta na zadovoljavaju em nivou upotrebljivosti, a radovi na teku em odravanju stana jesu kre enje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora i drugi sli ni radovi;. lan 3. U lanu 7. stav 1. posle re i: Evropske unije zapeta se zamenjuje ta kom, a re i: ukoliko nisu u suprotnosti sa zakonom i drugim propisima, standardima, tehni kim normativima i normama kvaliteta. briu se. lan 4. Naslov iznad lana 9. i lan 9. briu se. lan 5. U lanu 13. ta ka 2) ta ka i zapeta zamenjuju se ta kom. Ta ka 3) brie se.

-3lan 6. U lanu 15. stav 2. brie se. lan 7. U lanu 17. stav 1. menja se i glasi: Regionalni prostorni plan se izra uje za ve e prostorne celine administrativnog, funkcionalnog, geografskog ili statisti kog karaktera, usmerene ka zajedni kim ciljevima i projektima regionalnog razvoja. Stav 3. brie se. lan 8. U lanu 18. stav 2. brie se. lan 9. lan 20. menja se i glasi: lan 20. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave sadri naro ito: 1) 2) 3) 4) obuhvat gra evinskog podru ja; planirane namene prostora; mreu naselja i distribuciju slubi i delatnosti; prostorni razvoj saobra aja i infrastrukturnih sistema;

5) delove teritorije za koje je predvi ena izrada urbanisti kog plana ili urbanisti kog projekta; 6) potrebne ematske prikaze ure enja za naselja; 7) planiranu zatitu, ure enje, kori enje i razvoj prirodnih i kulturnih dobara i ivotne sredine; 8) pravila ure enja i pravila gra enja za delove teritorije za koje nije predvi ena izrada urbanisti kog plana; 9) 10) mere i instrumente za sprovo enje plana; mere za ravnomerni teritorijalni razvoj jedinice lokalne samouprave.

Za delove administrativnog podru ja grada Beograda, van obuhvata generalnog urbanisti kog plana, donose se prostorni planovi gradskih optina sa elementima i sadrajem prostornog plana jedinice lokalne samouprave u skladu sa ovim zakonom. lan 10. U lanu 21. re i: i koje je zamenjuju se re ima: ili koje je. lan 11. lan 24. menja se i glasi: lan 24. Generalni urbanisti ki plan sadri naro ito: 1) granice plana i obuhvat gra evinskog podru ja;

-42) generalna urbanisti ka reenja sa namenama povrina koje su preteno planirane u gra evinskom podru ju; 3) generalne pravce i koridore za saobra ajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu; 4) podelu na celine za dalju plansku razradu planovima generalne regulacije za celo gra evinsko podru je; 5) plana. druge elemente koji su zna ajni za dalju plansku razradu urbanisti kog lan 12. lan 26. menja se i glasi: lan 26. Plan generalne regulacije sadri naro ito: 1) 2) 3) 4) 5) granice plana i obuhvat gra evinskog podru ja; podelu prostora na posebne celine i zone; pretenu namenu zemljita po zonama i celinama; regulacione i gra evinske linije; potrebne nivelacione kote raskrsnica ulica i povrina javne namene;

6) koridore i kapacitete za saobra ajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu; 7) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zati enih prirodnih celina; 8) zone za koje se obavezno donosi plan detaljne regulacije sa propisanom zabranom izgradnje do njegovog donoenja; 9) lokacije za koje se obavezno izra uje urbanisti ki projekat, odnosno raspisuje konkurs; 10) pravila ure enja i pravila gra enja po celinama i zonama za koje nije predvi eno donoenje plana detaljne regulacije; 11) druge elemente zna ajne za sprovo enje plana. lan 13. lan 27. menja se i glasi: lan 27. Plan detaljne regulacije se donosi za delove naseljenog mesta, ure enje neformalnih naselja, zone urbane obnove, infrastrukturne koridore i objekte i podru ja za koja je obaveza njegove izrade odre ena prethodno donetim planskim dokumentom. Plan detaljne regulacije za izgradnju objekata komunalne i energetske infrastrukture moe se izuzetno doneti i kada prostornim planom jedinice lokalne samouprave njegova izrada nije odre ena. lan 14. lan 28. menja se i glasi:

-5lan 28. Plan detaljne regulacije sadri naro ito: 1) granice plana i obuhvat gra evinskog podru ja, podelu prostora na posebne celine i zone; 2) detaljnu namenu zemljita; 3) regulacione linije ulica i javnih povrina i gra evinske linije sa elementima za obeleavanje na geodetskoj podlozi; 4) 5) nivelacione kote ulica i javnih povrina (nivelacioni plan); popis parcela i opis lokacija za javne povrine, sadraje i objekte;

6) koridore i kapacitete za saobra ajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu; 7) 8) konkurs; 9) 10) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zati enih prirodnih celina; lokacije za koje se obavezno izra uje urbanisti ki projekat ili raspisuje pravila ure enja i pravila gra enja po celinama i zonama; druge elemente zna ajne za sprovo enje plana detaljne regulacije.

Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razra uju se naro ito i kompozicioni ili oblikovni plan i plan parternog ure enja. Kada se urbanisti kim planom namena zemljita menja tako da nova namena zahteva bitno druga iju parcelaciju plan detaljne regulacije moe sadrati i plan parcelacije. lan 15. lan 30. menja se i glasi: lan 30. Pravila ure enja sadrana u prostornom planu podru ja posebne namene, prostornom planu jedinice lokalne samouprave i planovima generalne i detaljne regulacije sadre naro ito: 1) koncepciju ure enja karakteristi nih gra evinskih zona ili karakteristi nih celina odre enih planom prema morfolokim, planskim, istorijsko-ambijentalnim, oblikovnim i drugim karakteristikama; 2) urbanisti ke i druge uslove za ure enje i izgradnju povrina i objekata javne namene i mree saobra ajne i druge infrastrukture, kao i uslove za njihovo priklju enje; 3) stepen komunalne opremljenosti gra evinskog zemljita po celinama ili zonama iz planskog dokumenta, koji je potreban za izdavanje lokacijske i gra evinske dozvole; 4) opte i posebne uslove i mere zatite prirodnog i kulturnog nasle a, ivotne sredine i ivota i zdravlja ljudi; 5) posebne uslove kojima se povrine i objekti javne namene pristupa nim osobama sa invaliditetom, u skladu sa standardima pristupa nosti; ine

6) popis objekata za koje se pre obnove ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi uslovi za preduzimanje mera tehni ke zatite i drugih radova, u skladu sa posebnim zakonom;

-67) 8) mere energetske efikasnosti izgradnje; druge elemente zna ajne za sprovo enje planskog dokumenta.

Pravila ure enja za delove u obuhvatu planskih dokumenata za koje je odre ena dalja planska razrada su pravila usmeravaju eg karaktera za dalju plansku razradu. lan 16. lan 31. menja se i glasi: lan 31. Pravila gra enja u prostornom planu podru ja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i planovima generalne i detaljne regulacije sadre naro ito: 1) vrstu i namenu objekata koji se mogu graditi u pojedina nim zonama pod uslovima utvr enim planskim dokumentom, odnosno vrstu i namenu objekata ija je izgradnja zabranjena u tim zonama; 2) uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje gra evinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu povrinu gra evinske parcele; 3) poloaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice gra evinske parcele; 4) 5) 6) 7) vozila. Pravila gra enja iz stava 1. ovog lana izra uju se za pretene namene, odnosno zone u obuhvatu plana, a odnose se na pojedina ne gra evinske parcele u meri dovoljnoj da budu osnov za izdavanje lokacijske dozvole na ukupnom zemljitu obuhva enom planom, osim za gra evinsko zemljite obuhva eno planom za koje je odre ena obaveza dalje planske razrade. Pravila gra enja utvr uju se prema mesnim prilikama ili u skladu sa aktom kojim se ure uju opti uslovi o parcelaciji i izgradnji. Pravila gra enja u zavisnosti od vrste planskog dokumenta mogu da sadre i druge uslove arhitektonskog oblikovanja, materijalizacije, zavrne obrade, kolorita i drugo. lan 17. lan 32. menja se i glasi: lan 32. Grafi kim delom planskog dokumenta prikazuju se reenja u skladu sa sadrinom plana. Grafi ki deo prostornog plana izra uje se na topografskim kartama, a mogu se koristiti, u zavisnosti od raspoloivosti i potrebnog nivoa detaljnosti i satelitski snimci, karte iz postoje ih geografskih informacionih sistema, aurne georeferencirane ortofoto podloge i overeni katastarsko-topografski planovi. najve i dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgra enosti gra evinske parcele; najve u dozvoljenu visinu ili spratnost objekata; uslove za izgradnju drugih objekata na istoj gra evinskoj parceli; uslove i na in obezbe ivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje

-7Grafi ki deo urbanisti kog plana izra uje se po pravilu na overenom katastarsko-topografskom, odnosno overenom topografskom planu, odnosno overenom katastarskom planu. Grafi ki deo urbanisti kog plana, osim plana detaljne regulacije, moe se izra ivati i na aurnim georeferenciranim ortofoto podlogama, satelitskim snimcima ili kartama iz postoje ih geografskih informacionih sistema. Grafi ki deo planskog dokumenta izra uje se u digitalnom obliku, a za potrebe javnog uvida prezentuje se i u analognom obliku. lan 18. lan 33. menja se i glasi: lan 33. Dokumenti prostornog i urbanisti kog planiranja moraju biti uskla eni, tako da dokument ueg podru ja mora biti u skladu sa dokumentom ireg podru ja. Planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije. Na regionalni prostorni plan za podru je autonomne pokrajine, regionalni prostorni plan za podru je grada Beograda, prostorni plan jedinice lokalne samouprave, generalni urbanisti ki plan i planove generalne regulacije sedita jedinica lokalne samouprave, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, u pogledu uskla enosti tih planova sa planskim dokumentima ireg podru ja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti. Na prostorne planove jedinica lokalne samouprave, generalne urbanisti ke planove i planove generalne regulacije sedita jedinica lokalne samouprave na teritoriji autonomne pokrajine, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost nadlenog organa autonomne pokrajine, u pogledu uskla enosti tih planova sa planskim dokumentima ireg podru ja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti. Na urbanisti ki plan koji se izra uje u obuhvatu plana podru ja posebne namene unutar granica proglaenog ili zati enog prirodnog dobra, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine, u pogledu uskla enosti sa planskim dokumentima ireg podru ja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti. Ako ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine ne odlu i po zahtevu za davanje saglasnosti na planove generalne regulacije sedita jedinice lokalne samouprave u roku od 30 dana, smatra e se da je saglasnost data. U slu aju da ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma utvrdi da nema uslova za davanje saglasnosti na plan, naloi e nosiocu izrade planskog dokumenta izradu novog nacrta tog planskog dokumenta u roku od 90 dana od dana dostavljanja naloga. U fazi izrade i donoenja planskog dokumenta, pribavljaju se samo saglasnosti i miljenja, propisani ovim zakonom.

-8lan 19. Naslov iznad lana 34. i lan 34. menjaju se i glase: "6. Obavezna dostava priloga planskog dokumenta lan 34. Organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra dostavlja se prilog regulaciono-nivelacionog reenja ulica i javnih povrina sa elementima za obeleavanje na geodetskoj podlozi." lan 20. U lanu 35. stav 3. brie se. U dosadanjem stavu 4. koji postaje stav 3. re i: podru ja prostornih jedinica nivoa 2 po nomenklaturi statisti kih teritorijalnih jedinica briu se. Dosadanji st. 5. i 6 postaju st. 4. i 5. Dosadanji st. 7. i 8. briu se. Dosadanji st. 9. i 10. postaju st. 6. i 7. lan 21. lan 41. menja se i glasi: lan 41. Planski dokumenti sa prilozima moraju biti dostupni na uvid javnosti u seditu donosioca. lan 22. lan 42. menja se i glasi: lan 42 Po donoenju planskih dokumenata, tekstualni deo svih planskih dokumenata se objavljuje u slubenom glasilu donosioca planskih dokumenata, odnosno u slubenom glasilu Republike Srbije, slubenom glasilu autonomne pokrajine ili slubenom glasilu jedinice lokalne samouprave. Planski dokument se u celosti objavljuje u elektronskom obliku i dostupan je putem interneta. lan 23. U lanu 43. stav 2. menja se i glasi: Registar vodi ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja i urbanizma. Stav 3. brie se. Dosadanji stav 4. postaje stav 3. lan 24. lan 44. brie se. lan 25. U lanu 46. stav 2. ta ka 2) brie se. Ta ka 3) menja se i glasi:

-93) okvirne granice obuhvata planskog dokumenta; U ta ki 7) ta ka i zapeta zamenjuju se ta kom. Ta ka 8) brie se. lan 26. U lanu 48. posle stava 6. dodaju se st. 7. i 8. koji glase: Koncept za izmenu i dopunu planskog dokumenta, u zavisnosti od potrebe, moe da sadri samo tekstualni prilog. Za izradu i donoenje manje sloenih planskih dokumenata, kao i za manje izmene planskog dokumenta, na osnovu miljenja vrioca stru ne kontrole, nije obavezna izrada i stru na kontrola koncepta plana, ve se u skladu sa odlukom o izradi i donoenju, odnosno izmeni planskog dokumenta, odmah pristupa izradi nacrta plana. lan 27. U lanu 52. stav 5. menja se i glasi: Mandat predsednika i lanova Komisije traje etiri godine. lan 28. U lanu 54. stav 1. posle re i: reenjem dodaju se re i: za izgradnju novih i dogradnju postoje ih objekata, Stav 2. menja se i glasi: Lokacijskom dozvolom, po zahtevu investitora moe se predvideti i fazna, odnosno etapna izgradnja. Stav 6. menja se i glasi: Zahtev za izdavanje lokacijske dozvole obavezno sadri podatke o vrsti i nameni objekta koji e se graditi, a moe da sadri i podatke o planiranoj dispoziciji, tehni ke karakteristike i sli no koje mogu biti prikazane i na grafi kom prilogu, na katastarsko-topografskoj podlozi. Stav 7. menja se i glasi: Umesto dokaza iz stava 5. ta ka 3) ovog lana za linijske infrastrukturne objekte i objekte za proizvodnju elektri ne energije iz obnovljivih izvora, moe se podneti akt nadlenog organa kojim je utvr en javni interes za eksproprijaciju u skladu sa posebnim zakonom, kona ni upravni akt kojim se ustanovljava pravo zakupa na poljoprivrednom zemljitu za potrebe izgradnje u skladu sa zakonom kojim se ure uje poljoprivredno zemljite, kona ni upravni akt kojim se ustanovljava pravo na izgradnju na umskom zemljitu u skladu sa zakonom kojim se ure uje umsko zemljite, pravnosnana sudska odluka ili ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti sa vlasnikom poslunog dobra ili pismena saglasnost vlasnika predmetnog zemljita, a za ostale energetske objekte iz lana 133. ovog zakona dostavlja se akt nadlenog organa kojim je utvr en javni interes za eksproprijaciju. U slu aju da nadleni organ izda jednu lokacijsku dozvolu za vie parcela, moe se podneti vie dokaza, odnosno isprava razli ite pravne prirode za razli ite katastarske parcele, ako svaki od tih dokaza ispunjava uslove iz ovog zakona propisane za pojedina nu katastarsku parcelu. Posle stava 7. dodaje se novi stav 8, koji glasi:

- 10 Kada se kao dokaz iz stava 5. ta ka 3) ovog lana prilae ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti, pravnosnana sudska odluka ili saglasnost vlasnika poslunog dobra iz stava 7. ovog lana, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika se upisuje u teretni list lista nepokretnosti za predmetno zemljite koji vodi organ nadlean za upis i evidenciju prava na nepokretnosti. Dosadanji stav 8. koji postaje stav 9. menja se i glasi: Ako nadleni organ utvrdi da uz zahtev za izdavanje lokacijske dozvole nije podneta dokumentacija propisana ovim zakonom, obavesti e podnosioca zahteva, najkasnije u roku od osam dana od dana prijema zahteva, da u roku od 30 dana od dana prijema obavetenja dostavi nedostaju u dokumentaciju. Po dostavljanju akta nadlenog organa kojim se obavetava podnosilac zahteva o nedostaju oj dokumentaciji, ne moe se naknadno traiti dokumentacija koja nije navedena u izdatom aktu. Dosadanji stav 9. koji postaje stav 10. menja se i glasi: Ako planski dokument ne sadri uslove za priklju enje na komunalnu, saobra ajnu i ostalu infrastrukturu, nadleni organ ih pribavlja po slubenoj dunosti, o troku investitora. Organi, odnosno organizacije ovla eni za izdavanje tih uslova i podataka duni su da ih po zahtevu nadlenog organa dostave u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Dosadanji stav 10. koji postaje stav 11. menja se i glasi: Lokacijska dozvola izdaje se za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za gra evinsku parcelu, to utvr uje organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole, a moe se izdati i za vie katastarskih parcela koje ine gra evinski kompleks, u skladu sa planskim dokumentom. Do donoenja urbanisti kog plana u skladu sa ovim zakonom, lokacijska dozvola za dogradnju postoje e komunalne infrastrukture izdaje se u skladu sa fakti kim stanjem u regulaciji postoje e saobra ajnice. lan 29. lan 55. menja se i glasi: lan 55. Lokacijska dozvola sadri sve urbanisti ke i tehni ke uslove i podatke potrebne za izradu idejnog, odnosno glavnog projekta, a naro ito: 1) podatke o investitoru; 2) broju i povrini katastarske parcele, osim za linijske infrastrukturne objekte i antenske stubove; 3) naziv planskog dokumenta, odnosno urbanisti kog projekta na osnovu kojeg se izdaje lokacijska dozvola i pravila gra enja za zonu ili celinu u kojoj se nalazi predmetna parcela; 4) 5) 6) uslove za priklju enje na komunalnu, saobra ajnu i drugu infrastrukturu; podatke o postoje im objektima na toj parceli koje je potrebno ukloniti; druge uslove u skladu sa posebnim zakonom. lan 30. U lanu 58. st. 5. i 6. briu se.

- 11 U dosadanjem stavu 7. koji postaje stav 5. re i: o sprovo enju Programa zamenjuju se re ima: o ostvarivanju prostornog plana. U dosadanjem stavu 8. koji postaje stav 6. re i: st. 1, 3. i 5. zamenjuju se re ima: st. 1. i 3. lan 31. U lanu 59. re i: st. 1, 3. i 5. zamenjuju se re ima: st. 1. i 3. U ta ki 6) re : kriterijume zamenjuje se re ju: pokazatelje. lan 32. lan 61. menja se i glasi: lan 61. Urbanisti ki projekat se izra uje, ukoliko je njegova izrada predvi ena planskim dokumentom ili drugim odgovaraju im aktom jedinice lokalne samouprave, za jednu ili vie katastarskih parcela na overenom katastarsko-topografskom planu i sadri: 1) reenje; 2) situaciono reenje, kompozicioni plan i parterno, odnosno pejzano idejna urbanisti ka i arhitektonska reenja objekata;

3) prikaz postoje e saobra ajne i komunalne infrastrukture sa predlozima priklju aka na spoljnu mreu; 4) opis, tehni ki opis i objanjenje reenja iz urbanisti kog projekta.

Urbanisti kim projektom za urbanisti ko-arhitektonsku razradu lokacije moe se utvrditi promena i precizno definisanje planiranih namena u okviru planom definisanih kompatibilnosti, u zakonom propisanoj proceduri." lan 33. U lanu 67. stav 1. posle re i: za poslove urbanizma stavlja se ta ka, a re i: i reenje kojim je utvr en javni interes za eksproprijaciju. briu se. lan 34. lan 68. menja se i glasi: lan 68. Na zahtev vlasnika, odnosno zakupca katastarske parcele vri se ispravka granice parcele, pripajanjem gra evinskog zemljita u javnoj svojini postoje oj parceli, radi formiranja katastarske parcele koja ispunjava uslove gra evinske parcele, na osnovu projekta preparcelacije. Uz zahtev iz stava 1. ovog lana dostavlja se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na katastarskoj parceli i saglasnost koju za vlasnika katastarske parcele koja je u javnoj svojini daje javni pravobranilac. Prilikom izrade projekta preparcelacije mora se potovati pravilo da katastarska parcela u javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu gra evinsku parcelu, kao i da je manje povrine od parcele kojoj se pripaja.

- 12 Na postupak ispravke granica parcele primenjuju se odredbe l. 65. i 66. ovog zakona. Trokove ispravke granica parcele snosi vlasnik, odnosno zakupac katastarske parcele kojoj se pripaja gra evinsko zemljite u javnoj svojini. Potvr eni projekat preparcelacije predstavlja osnov za otu enje ili davanje gra evinskog zemljita u zakup neposrednom pogodbom i zaklju enje ugovora iz lana 97. ovog zakona. lan 35. U lanu 69. stav 1. posle re i: postavljanje dodaje se re : infrastrukturnih,, a re : telekomunikacionih zamenjuje se re ju: elektronskih , a posle re i: manje dodaju se re i: ili ve e. U stavu 3. posle re i: i 20/04 kV stavlja se zapeta i dodaju re i: elektrodistributivnih i elektroprenosnih stubova, kao i stubova elektronskih komunikacija . U stavu 4. posle ta ke na kraju dodaju se re i: Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju postoje e komunalne infrastrukture, kao dokaz o reenim imovinskopravnim odnosima na zemljitu, moe da se podnese i popis katastarskih parcela sa priloenim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljita. U stavu 5. posle ta ke na kraju dodaju se re i: Za izgradnju vetroelektrana, gra evinska parcela predstavlja katastarsku parcelu na kojoj se nalaze vetroturbine sa pripadaju im nadzemnim objektima vetroelektrana (transformatorske stanice, stubovi dalekovoda i sli no), s tim da se nadzemni vodovi visokonaponskih dalekovoda i elise vetroturbina smatraju povlasnim dobrom u odnosu na zemljite drugih vlasnika koje prele u, a koje se smatra poslunim dobrom, tako da se za katastarske parcele ovako odre enog poslunog dobra ne formira gra evinska parcela, niti se zahteva podnoenje dokaza u smislu lana 54. stav 5. ta ka 3) ovog zakona. U stavu 7. posle re i: podzemni linijski infrastrukturni objekat dodaju se re i: ili trasa cevovoda malih hidroelektrana i postrojenja za biogas. Stav 8. menja se i glasi: Za izgradnju malih hidroelektrana, vetroparkova i postrojenja za biogas koje se grade na katastarskim parcelama koje se grani e sa parcelama koje su u vodnom, poljoprivrednom ili umskom zemljitu, gra evinska parcela se formira unutar katastarske parcele na kojoj se gradi glavni nadzemni objekat/objekti, a kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima, uz zahtev za izdavanja lokacijske dozvole, dostavlja se dokaz u skladu sa lanom 135. ovog zakona, odnosno drugi dokazi predvi eni ovim zakonom. Kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za podzemni ili nadzemni deo ovih objekata - cevovode, odnosno vodove, uz zahtev za izdavanje gra evinske dozvole dostavlja se ugovor o ustanovljavanju prava stvarne slubenosti sa javnim preduze em, odnosno drugom organizacijom koja gazduje vodnim ili umskim zemljitem, a kada je vlasnik tog zemljita drugo pravno ili fizi ko lice, dokaz o ustanovljavanju prava stvarne slubenosti u skladu sa posebnim zakonima. Posle stava 9. dodaju se st. 10 12, koji glase: Investitor za izgradnju objekata iz stava 1. ovog lana ima pravo prolaza i provoza preko susednog i okolnog zemljita koje je u svojini drugih vlasnika, radi izvo enja radova u toku izgradnje, kada to zahteva tehnoloki postupak.

- 13 Svi vlasnici i draoci susednog i okolnog zemljita duni su da omogu e nesmetani pristup gradilitu i trpe izvo enje radova za potrebe izgradnje objekta ili ure aja iz stava 1. ovog lana. Investitor je duan da vlasnicima ili draocima susednog ili okolnog zemljita nadoknadi tetu koja bude pri injena prolazom i prevozom. Ako ne bude postignut sporazum o visini naknade tete, odluku o tome donosi nadleni sud. lan 36. lan 70. menja se i glasi: lan 70. Zemljite za redovnu upotrebu objekta jeste zemljite ispod objekta i zemljite oko objekta, koje ispunjava uslove za gra evinsku parcelu. Zemljite za redovnu upotrebu objekta izgra enog u otvorenom stambenom bloku jeste zemljite ispod objekta, a po zahtevu podnosioca zahteva u postupku legalizacije nadleni organ moe odrediti gra evinsko zemljite ispod objekta kao zemljite za redovnu upotrebu, uz obavezu podnosioca zahteva da u roku od pet godina od dana pravnosnanosti reenja o legalizaciji pokrene postupak za utvr ivanje zemljita za redovnu upotrebu u skladu sa ovim zakonom. Zahtev za utvr ivanje zemljita za redovnu upotrebu objekta i formiranje gra evinske parcele podnosi se organu jedinice lokalne samouprave nadlenom za imovinsko-pravne poslove, ako: 1) postoje a katastarska parcela na kojoj je objekat izgra en predstavlja samo zemljite ispod objekta, osim u slu aju iz stava 2. ovog lana; 2) se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju i za koji je nadleni organ utvrdio da postoji mogu nost legalizacije, odnosno za koji je doneto reenje o legalizaciji u skladu sa ranije vae im zakonom, kada je takav objekat izgra en na gra evinskom zemljitu na kome je kao nosilac prava kori enja, odnosno vlasnik upisana jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, Republika Srbija, odnosno lica iji su oni osniva i; 3) je u postupku konverzije prava kori enja potrebno utvrditi zemljite za redovnu upotrebu postoje eg objekta, kada je vlasnik objekta fizi ko ili pravno lice, a kao nosilac prava kori enja na gra evinskom zemljitu na kome je objekat izgra en upisana jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, Republika Srbija ili pravno lice iji je osniva jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija ili drugo pravno, odnosno fizi ko lice. Uz zahtev za donoenje reenja iz stava 1. ovog lana, vlasnik objekta dostavlja dokaz o pravu svojine na objektu i osnov sticanja, odnosno dokaz da je po podnetom zahtevu za legalizaciju nadleni organ utvrdio mogu nost legalizacije, odnosno reenje o legalizaciji, kopiju plana parcele, katastarsko-topografski plan, uverenje organa nadlenog za vo enje poslova dravnog premera i katastra da li je izvreno obeleavanje, odnosno formiranje katastarske parcele i po kom osnovu, kao i isprave na osnovu kojih se moe utvrditi da li je podnosilac lice iz lana 103, 104, 105, 106. i 106a ovog zakona. Po prijemu zahteva iz stava 4. ovog lana, nadleni organ pribavlja po slubenoj dunosti od organa jedinice lokalne samouprave nadlenog za poslove urbanizma izvetaj da li postoje a katastarska parcela ispunjava uslove da bude odre ena kao zemljite za redovnu upotrebu objekta i uslove za gra evinsku parcelu, odnosno da li je, radi utvr ivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta potrebno izraditi projekat parcelacije, odnosno preparcelacije, da li postoje urbanisti ki uslovi

- 14 za izradu ovih projekata, odnosno pribavlja miljenje, ako je ve izvreno obeleavanje ili formiranje katastarske parcele da izrada projekta nije potrebna. Ako je potrebna izrada projekta parcelacije, odnosno preparcelacije, izvetaj sadri i predlog za formiranje gra evinske parcele. Izvetaj iz stava 5. ovog lana, kao i projekat parcelacije, odnosno preparcelacije, izra uju se uz primenu pravila sadranih u vae em planskom dokumentu, koja se naro ito odnose na poloaj postoje eg objekta u odnosu na regulaciju i granice katastarske parcele, uslove i na in obezbe ivanja pristupa parceli, opti minimum u pogledu povrine koji parcela mora ispunjavati u odnosu na namenu postoje eg objekta ili se primenjuju opta pravila za formiranje gra evinske parcele propisana u podzakonskom aktu kojim su utvr ena opta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju. Ako izvetaj iz stava 5. ovog lana sadri obavezu izrade projekta preparcelacije, organ nadlean za donoenje reenja obavetava podnosioca zahteva o potrebi izrade projekta, sa predlogom za formiranje katastarske parcele.` Ako se na osnovu izvetaja iz stava 5. ovog lana utvrdi da nema urbanisti kih uslova za izradu projekta parcelacije, odnosno preparcelacije, nadleni organ o tome obavetava podnosioca zahteva, koji ima pravo da u roku od pet dana od dana prijema obavetenja podnese prigovor optinskom, odnosno gradskom ve u jedinice lokalne samouprave. Reenje o utvr ivanju zemljita za redovnu upotrebu objekta i o formiranju gra evinske parcele donosi organ jedinice lokalne samouprave nadlean za imovinsko-pravne poslove. Reenjem iz stava 9. ovog lana odre uju se svi elementi potrebni za formiranje katastarske parcele, odnosno utvr uje se da je postoje a katastarska parcela istovremeno i gra evinska parcela, a sastavni deo reenja je potvr eni projekat parcelacije ili preparcelacije koji sadri projekat geodetskog obeleavanja, odnosno konstataciju da je katastarska parcela ve obeleena, odnosno formirana. U zavisnosti od osnova sticanja prava svojine na objektu i statusa vlasnika objekta u smislu odredaba ovog zakona koje se odnose na pravo na konverziju bez ili uz naknadu, kao i od toga da li se zemljite ispod objekta koristi ili se koristilo na osnovu ugovora o zakupu zaklju enog u skladu sa zakonom, reenjem iz stava 9. ovog lana utvr uje se pravo vlasnika objekta da na zemljitu za redovnu upotrebu objekta upie pravo svojine bez naknade, odnosno uz naknadu, u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na konverziju uz naknadu, odnosno pravo da mu vlasnik zemljita u javnoj svojini to zemljite otu i ili da u zakup, po trinoj ceni, neposrednom pogodbom, u skladu sa odredbama ovog zakona. Na reenje iz stava 9. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove prostornog planiranja i urbanizma, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. Pravnosnano reenje iz stava 9. ovog lana je osnov za provo enje promene u katastarskom operatu organa nadlenog za poslove dravnog premera i katastra, odnosno osnov da nadleni organ donese reenje kojim dozvoljava deobu, odnosno spajanje svih katastarskih parcela koje ine zemljite za redovnu upotrebu objekta i kojim se formira katastarska parcela koja ispunjava uslove za gra evinsku parcelu. Ako je gra evinska parcela formirana do 11. septembra 2009. godine u skladu sa zakonom, nadleni organ tu injenicu prihvata kao ste eno pravo u postupku odre ivanja zemljita za redovnu upotrebu.

- 15 lan 37. U lanu 71. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi: Agencija je nosilac izrade prostornih planova iz nadlenosti Republike Srbije. Dosadanji stav 2. postaje stav 3. lan 38. U lanu 75. ta ka 3) re i: i programa implementacije briu se. Ta ka 6) menja se i glasi: 6) prua stru nu pomo i priprema izvode iz Prostornog plana Republike Srbije, regionalnog prostornog plana i prostornog plana podru ja posebne namene za potrebe izrade planskih dokumenata jedinice lokalne samouprave; Posle ta ke 9) dodaju se ta . 9a) i 9b), koje glase: 9a) priprema godinji izvetaj o realizaciji Prostornog plana Republike Srbije na osnovu ESPON pokazatelja; 9b) po potrebi izra uje prostorni plan podru ja posebne namene koji se finansira iz drugih izvora, u skladu sa zakonom; lan 39. U lanu 87. posle stava 4. dodaju se st. 5 8, koji glase: Ako je promena namene, odnosno vrste zemljita iz poljoprivrednog u gra evinsko izvrena na osnovu zakona, planskog dokumenta ili odluke nadlenog organa do 15. jula 1992. godine, odnosno do dana stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljitu (Slubeni glasnik RS, broj 49/92), ne pla a se naknada za promenu namene zemljita, bez obzira to je kao na in kori enja tog zemljita upisana njiva, livada, panjak i drugo. Skuptina jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite duna je da organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostavi akt koji sadri obuhvat gra evinskog zemljita kome je namena promenjena do 15. jula 1992. godine. Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra duan je da, po dobijanju akta iz stava 6. ovog lana upie zabelebu o obavezi pla anja naknade za promenu namene, za zemljite kome je namena promenjena iz poljoprivrednog u gra evinsko zemljite posle roka utvr enog u stavu 5. ovog lana. Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljita u gra evinsko zemljite ne pla a se u postupcima legalizacije objekata, kao ni u postupcima za realizaciju projekata za izgradnju objekata od zna aja za Republiku Srbiju, u kojima bi obveznik pla anja bila jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija. Listu projekata za izgradnju objekata od zna aja za Republiku Srbiju utvr uje Vlada. lan 40. U lanu 94. u stavu 3. posle re i: da je podnosilac vlasnik dodaju se zapeta i re i: odnosno zakupac. U stavu 4. posle re i: sredstvima vlasnika dodaju se re i: odnosno zakupca.

- 16 Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi: Licima iz stava 1. ovog lana koji su vlasnici na gra evinskom zemljitu na kome je po vae em planskom dokumentu planirana izgradnja komunalne infrastrukture, moe se priznati trina vrednost tog zemljita kao stvarni troak komunalnog opremanja zemljita. Dosadanji st. 5, 6. i 7. briu se. lan 41. U lanu 96. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi: Otu enje ili davanje u zakup gra evinskog zemljita iz stava 1. ovog lana, kada je vlasnik gra evinskog zemljita u javnoj svojini Republika Srbija, sprovodi Republi ka direkcija za imovinu Republike Srbije, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, kada je vlasnik gra evinskog zemljita u javnoj svojini autonomna pokrajina. Dosadanji st. 2, 3. i 4. postaju st. 3, 4. i 5. U dosadanjem stavu 5. koji postaje stav 6. posle ta ke na kraju dodaju se re i: Pod umanjenjem najve e cene ili najvieg iznosa zakupnine ne smatra se popust koji odobrava vlasnik gra evinskog zemljita za jednokratno pla anje odre ene cene, odnosno zakupnine, u skladu sa podzakonskim aktom ili optim aktom vlasnika zemljita kojim se ure uje gra evinsko zemljite. U dosadanjem stavu 6. koji postaje stav 7. re i: stava 5. zamenjuju se re ima: stava 6. . U dosadanjom stavu 7. koji postaje stav 8. re i: stava 6. zamenjuju se re ima: stava 7. . Dosadanji stav 8. koji postaje stav 9. menja se i glasi: Izuzetno od odredbe stava 6. ovog lana, Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave mogu otu iti ili dati u zakup gra evinsko zemljite po ceni, odnosno zakupnini koja je manja od trine cene, odnosno zakupnine ili otu iti ili dati u zakup bez naknade kada se radi o ispunjavanju ugovornih obaveza nastalih do dana stupanja na snagu ovog zakona, po osnovu ugovora u kome je Republika Srbija jedna od ugovornih strana ili kada se radi o me usobnom raspolaganju izme u vlasnika gra evinskog zemljita u javnoj svojini. Blie uslove, na in i postupak otu enja ili davanja u zakup gra evinskog zemljita propisuje Vlada. U dosadanjem stavu 9. koji postaje stav 10. u ta ki 5) re i: stava 6. zamenjuju se re ima: stava 7. Posle stava 10. dodaju se st. 11 - 14, koji glase: U slu aju davanja koncesije ili poveravanja komunalne delatnosti u skladu sa posebnim zakonima, gra evinsko zemljite se moe dati u zakup bez naknade, na vremenski period predvi en ugovorom o koncesiji na koji se daje u duini trajanja koncesije, odnosno na vremenski period na koji je povereno obavljanje komunalne delatnosti. Radi ostvarivanja privatno-javnog partnerstva, neizgra eno gra evinsko zemljite u javnoj svojini moe se unositi kao osniva ki ulog u privredna drutva, a vlasnik gra evinskog zemljita u javnoj svojini moe sa fizi kim ili pravnim licem zaklju iti i ugovor o zajedni koj izgradnji jednog ili vie objekata. Neizgra eno gra evinsko zemljite u javnoj svojini moe se unositi kao osniva ki ulog u javno preduze e.

- 17 Vlada blie propisuje na in i uslove za ulaganje iz st. 12. i 13. ovog lana.

lan 42. U lanu 97. posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi: Reenje iz stava 4. ovog lana kona no je u upravnom postupku. Dosadanji stav 5. postaje stav 6. Dosadanji st. 6. i 7. briu se. U dosadanjem stavu 8. koji postaje stav 7. re : pravnosnanosti zamenjuje se re ju: kona nosti. Dosadanji stav 9. postaje stav 8. lan 43. U lanu 98. stav 1. menja se i glasi: Ako se promeni vlasnik objekta, odnosno posebnog (fizi kog) dela objekta koji je izgra en ili se gradi na gra evinskom zemljitu u javnoj svojini koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zaklju enom u skladu sa zakonom, zakupodavac e, na zahtev novog vlasnika, izmeniti ugovor o zakupu tako to e na mesto, odnosno pored dotadanjeg zakupca stupiti novi vlasnik objekta, odnosno dela objekta. Posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase: Po upisu prava svojine na objektu koji je izgra en ili legalizovan na gra evinskom zemljitu koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zaklju enog u skladu sa zakonom, na zahtev zakupca, zakupodavac i zakupac zaklju uju ugovor o raskidu ugovora o zakupu i eventualno drugi ugovor u skladu sa propisima, kojim e regulisati na in i uslove izmirenja, odnosno ispunjenja ugovornih obaveza iz ugovora o zakupu. Uslove, na in i postupak za izmenu, odnosno raskid ugovora iz stava 4. ovog lana (na in izmirenja preostalog duga, odnosno izmirenje drugih obaveza preuzetih ugovorom o zakupu, osloba anje od pla anja ugovorene zakupnine ako je pla ena trina vrednost gra evinskog zemljita, davanje saglasnosti za konverziju prava zakupa u pravo svojine bez naknade i sl.) ure uje vlasnik gra evinskog zemljita u javnoj svojini. lan 44. Posle lana 99. dodaje se lan 99a, koji glasi: lan 99a U postupku eksproprijacije nepokretnosti, na nosioce prava kori enja na gra evinskom zemljitu primenjuju se odredbe o administrativnom prenosu, sadrane u zakonu kojim se ure uje eksproprijacija. lan 45. U lanu 101. stav 3. menja se i glasi: "Vlasnicima objekata izgra enim na gra evinskom zemljitu za koje je zaklju en ugovor o zakupu radi izgradnje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03, 34/06 i 39/09), utvr uje se pravo svojine

- 18 na gra evinskom zemljitu bez naknade, ako je u celosti ispla en iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu." Stav 4. brie se. Dosadanji stav 5. koji postaje stav 4. menja se i glasi: "Odredbe st. 1. i 2. ovog lana ne primenjuju se na lica koja po ovom zakonu mogu ostvariti pravo na konverziju prava kori enja u pravo svojine uz naknadu, kao ni na lica iz l. 105, 106. i 106a ovog zakona. U dosadanjem stavu 6. koji postaje stav 5. re i: na osnovu izvoda iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima zamenjuju se re ima: "po zahtevu tih lica". Dosadanji st. 7. i 8. briu se. lan 46. Posle lana 101. dodaje se novi lan 101a koji glasi: lan 101a Licima koja su upisana kao nosioci prava kori enja na neizgra enom gra evinskom zemljitu u dravnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, prestaje pravo kori enja na gra evinskom zemljitu i prelazi u pravo svojine, bez naknade. Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se na lica koja po ovom zakonu mogu ostvariti pravo na konverziju prava kori enja u pravo svojine uz naknadu, kao i na lica iz l. 105, 106. i 106a ovog zakona. Upis prava svojine po zahtevu lica iz stava 1. ovog lana vri organ nadlean za poslove vo enja evidencije nepokretnosti i pravima na njima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Po isteku ovog roka, upis prava svojine vri organ nadlean za poslove vo enja evidencije nepokretnosti i pravima na njima, po slubenoj dunosti." lan 47. U lanu 102. stav 1. posle re i: odnosno Republika Srbija dodaju se re i: ili neko drugo pravno, odnosno fizi ko lice. Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi: Licima iz l.101. i 101a ovog zakona, u postupku konverzije prava kori enja u pravo svojine bez naknade, ne utvr uje se zemljite za redovnu upotrebu objekta. Dosadanji st. 2, 3. i 4. postaju st. 3, 4. i 5. U dosadanjem stavu 5. koji postaje stav 6. re i: st. 3. i 4. zamenjuju se re ima: st. 4. i 5. lan 48. U lanu 103. stav 1. posle ta ke dodaju se re i: Trokovi pribavljanja prava kori enja gra evinskog zemljita obuhvataju, u smislu ovog zakona, ukupnu revalorizovanu cenu kapitala, odnosno imovine ispla enu u postupku privatizacije, odnosno ukupnu revalorizovanu cenu ispla enu za imovinu ili deo imovine privrednog drutva ili drugog pravnog lica u ste ajnom ili izvrnom postupku, kao i druge stvarne trokove. Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

- 19 Odredbe stava 1. ovog lana ne odnose se na lica koja su u postupku javnog oglaavanja, po trinim uslovima, stekla pravo svojine na objektu sa pripadaju im pravom kori enja na izgra enom gra evinskom zemljitu u skladu sa posebnim zakonom, a pre zaklju enja ugovora o kupovini imovine, odnosno dela imovine privrednog drutva ili drugog pravnog lica u ste ajnom ili izvrnom postupku, do dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, broj 72/09). U dosadanjem stavu 2. koji postaje stav 3. posle re i: parcelama dodaju se re i ili na vie katastarskih parcela. Dosadanji stav 3. postaje stav 4. U dosadanjem stavu 4. koji postaje stav 5. re i: stava 3. zamenjuju se re ima: stava 4. Dosadanji stav 5. koji postaje stav 6. menja se i glasi: "Nosilac prava kori enja iz stava 1. ovog lana moe ostvariti pravo na gradnju novih objekata, odnosno dogradnju i rekonstrukciju postoje ih objekata u skladu sa namenom zemljita utvr enom planskim dokumentom, radi obavljanja pretene delatnosti, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim ako pre isteka tog roka izmenom planskog dokumenta nije promenjena namena tog zemljita." Posle dosadanjeg stava 5. koji postaje stav 6. dodaje se stav 7, koji glasi: "Predmet konverzije iz stava 1. ovog lana ne moe biti zemljite koje je posebnim zakonom odre eno kao zemljite koje se ne moe otu iti iz javne (dravne) svojine, odnosno zemljite na kome je predvi ena izgradnja objekata od javnog interesa i povrina javne namene." lan 49. U lanu 104. posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5, koji glase: Ako u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu podzakonskih akata iz lana 108. stav 1. ovog zakona, lice iz stava 1. ovog lana ne podnese zahtev za konverziju prava kori enja u pravo svojine, nadleni organ po slubenoj dunosti utvr uje prestanak prava kori enja u skladu sa odredbama ovog zakona i utvr uje pravo svojine u korist jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite. Lica koja su stekla pravo dugoro nog zakupa na neizgra enom ostalom gra evinskom zemljitu u dravnoj svojini, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br. 47/03, 34/06 i 39/09), a zemljite nisu privela nameni, mogu, na na in propisan st. 2. i 3. ovog lana ostvariti pravo svojine na tom zemljitu, ako su isplatili u celosti iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu. lan 50. Posle lana 106. dodaje se lan 106a, koji glasi: lan 106a Na gra evinskom zemljitu u dravnoj svojini na kome su nosioci prava kori enja privredna drutva i druga pravna lica na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i bilateralnih me unarodnih ugovora kojima se ure uje sprovo enje Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije (Slubeni list SRJMe unarodni ugovori, broj 6/02), pravo kori enja moe se konvertovati u pravo

- 20 svojine uz naknadu u skladu sa ovim zakonom, po okon anju propisanog postupka za povra aj imovine. lan 51. lan 108. menja se i glasi: lan 108. Vlada propisuje na in odre ivanja trine vrednosti gra evinskog zemljita i visine naknade po osnovu konverzije prava kori enja u pravo svojine uz naknadu, kao i uslove, kriterijume i na in ostvarivanja prava na konverziju prava kori enja u pravo svojine uz naknadu. Izuzetno, jedinica lokalne samouprave moe svojim aktom prema urbanisti kim zonama utvrditi trinu vrednost gra evinskog zemljita na svojoj teritoriji. Do donoenja akta iz stava 2. ovog lana, korisnici zemljita koji imaju pravo na konverziju uz naknadu mogu to pravo ostvariti u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktom iz stava 1. ovog lana. lan 52. U lanu 109. stav 5. re i: i predstavlja osnov za promenu upisa u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima briu se. lan 53. Posle lana 109. dodaje se naslov iznad lana i l. 109a - 109v, koji glase: Urbana komasacija lan 109a Urbana komasacija (u daljem tekstu: komasacija) je postupak po kome se u komasacionom podru ju postoje e katastarske parcele, koje se zbog svoje povrine, oblika, poloaja, neodgovaraju eg pristupa na povrinu javne namene ili iz drugih razloga ne mogu racionalno urediti i koristiti, pretvaraju u gra evinske parcele. U postupku komasacije, koji se sprovodi u javnom interesu, vri se preraspodela novoformiranih gra evinskih parcela vlasnicima ranije postoje ih katastarskih parcela, uz istovremeno reavanje imovinsko-pravnih odnosa i obezbe ivanje gra evinskog zemljita za izgradnju objekata i povrina javne namene. lan 109b Odluku o pokretanju postupka komasacije na odre enom podru ju donosi skuptina jedinice lokalne samouprave. lan 109v Vlada blie ure uje slu ajeve u kojima se vri postupak komasacije, predmet, stranke i organe u postupku urbane komasacije, kriterijume za procenu vrednosti zemljita i za dodelu zemljita, trokove i obveznike pla anja trokova, kao i pravna dejstva urbane komasacije. lan 54. U lanu 118. stav 1. menja se i glasi: "Idejni projekat sadri:

- 21 1) projektni zadatak potpisan od strane investitora;

2) postoje e stanje sa visinskim kotama gra evinske parcele, poloajem susednih katastarskih parcela i zgrada i nazivima okolnih ulica; 3) 4) objekata; situaciono reenje sa prikazom regulacionih i gra evinskih linija; nivelaciono reenje sa prikazom spoljnih dimenzija postoje ih i planiranih

5) tehni ki izvetaj, odnosno podatke o mikrolokaciji i funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekata, opis planirane infrastrukture i njenog priklju enja na spoljnu mreu, procenu investicionih ulaganja, kao i druge elemente u zavisnosti od vrste objekta; 6) 7) potpis i overu odgovornog projektanta; saglasnost investitora na idejni projekat.

Idejni projekat objekta visokogradnje pored elemenata iz stava 1. ovog lana sadri i: 1) osnove i karakteristi ne preseke objekta, sa prikazanim ukupnim kotama i spratnom visinom; 2) izgled objekta sa prikazanim visinama venca i najvie ta ke krovne konstrukcije; 3) kompozicioni plan sa spratnostima planiranih objekata i nagibima ravni zavrne etae; 4) ostale prikaze u zavisnosti od vrste projekta. Idejni projekat objekta niskogradnje pored potrebnih elemenata iz stava 1. ovog lana sadri i: 1) 2) 3) poduni profil; karakteristi ne popre ne profile; ostale prikaze u zavisnosti od vrste projekta.

Idejni projekat za ure enje slobodnih i zelenih prostora pored potrebnih elemenata iz stava 1. ovog lana sadri i: 1) 2) 3) grafi ki prikaz i valorizaciju postoje e vegetacije; plan ure enja povrina, sadnje i zelenila; ostale prikaze u zavisnosti od vrste projekta. lan 55. U lanu 119. stav 4. menja se i glasi: Investitor je duan da pribavi saglasnost na tehni ku dokumentaciju od organa, odnosno organizacija za priklju enje objekta na infrastrukturu kada je to propisano posebnim zakonom. Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi: Organ, odnosno organizacija iz stava 4. ovog lana duna je da priklju i objekat na infrastrukturu, ako je utvr eno da je objekat podoban za upotrebu u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ure uje energetika.

- 22 lan 56. U lanu 133. stav 2. ta ka 5) posle re i: ustanova dodaju se zapeta i re i: objekata za slubene potrebe diplomatsko-konzularnih predstavnitava stranih drava, odnosno kancelarija me unarodnih organizacija u Republici Srbiji, ukoliko je to propisano bilateralnim sporazumom, kao i stambenih kompleksa vieporodi nog stanovanja kada je investitor Republika Srbija. Ta ka 9) menja se i glasi: 9) objekata u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog zna aja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne batine, objekata u zati enoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog zna aja sa odre enim granicama katastarskih parcela i objekata u zati enoj okolini kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne batine, objekata u zati enim podru jima u skladu sa aktom o zatiti kulturnih dobara (osim pretvaranja zajedni kih prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u zati enoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog zna aja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne batine), kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zati enog prirodnog dobra od izuzetnog zna aja (osim porodi nih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata i njima potrebnih objekata infrastrukture, koji se grade u selima), u skladu sa zakonom; Ta ka 20) menja se i glasi: 20) objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije, kao i elektrana sa kombinovanom proizvodnjom snage 10 i vie MW. lan 57. lan 135. menja se i glasi: lan 135. Uz zahtev za izdavanje gra evinske dozvole prilae se: 1) 2) kontroli; lokacijska dozvola; idejni ili glavni projekat u tri primerka, sa izvetajem o izvrenoj tehni koj

3) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na gra evinskom zemljitu, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu ako se izvode radovi na nadzi ivanju objekta; 4) dokaz o ure ivanju odnosa u pogledu pla anja naknade za ure ivanje gra evinskog zemljita; 5) dokaz o uplati administrativne takse. Kada se uz zahtev za izdavanje gra evinske dozvole prilae idejni projekat, investitor je duan da pre prijave radova iz lana 148. ovog zakona izradi glavni projekat u skladu sa ovim zakonom. Za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz u smislu stava 1. ta ka 3) ovog lana, moe se dostaviti i kona no reenje o eksproprijaciji i dokaz da je krajnji korisnik eksproprijacije obezbedio nov ana sredstva u visini trine vrednosti nepokretnosti, odnosno ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti sa vlasnikom poslunog dobra, odnosno saglasnost vlasnika predmetnog zemljita. Za izgradnju ili izvo enje radova na gra evinskom zemljitu ili objektu koji je u vlasnitvu vie lica, uz zahtev iz stava 1. ovog lana, prilae se i overena saglasnost

- 23 tih lica, a ako se izvode radovi na nadzi ivanju, prilae se i ugovor zaklju en u skladu sa posebnim zakonom. Za izgradnju ili izvo enje radova na izgradnji objekata za slubene potrebe diplomatsko-konzularnih predstavnitava stranih drava, odnosno kancelarija me unarodnih organizacija u Republici Srbiji, ukoliko je to propisano bilateralnim sporazumom, investitor nema obavezu da dostavi dokaz iz stava 1. ta ka 4) ovog lana, ako postoji reciprocitet sa tom stranom dravom, o emu potvrdu izdaje ministarstvo nadleno za spoljne poslove. Privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, osim lica iz l. 103 106a ovog zakona, kao nosilac prava kori enja na gra evinskom zemljitu, moe ostvariti pravo na gradnju novih objekata, odnosno dogradnju postoje ih objekata u skladu sa namenom utvr enom planskim dokumentom, radi obavljanja pretene delatnosti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, ako pre isteka tog roka izmenom planskog dokumenta nije promenjena namena tog zemljita. Za izgradnju energetskih objekata, uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se i energetska dozvola u skladu sa posebnim zakonom. Organ nadlean za izdavanje gra evinske dozvole, po prijemu zahteva proverava da li zahtev sadri propisane dokaze i da li je idejni, odnosno glavni projekat ura en u skladu sa pravilima gra enja sadranim u lokacijskoj dozvoli. Ako nadleni organ utvrdi da uz zahtev za izdavanje gra evinske dozvole nije podneta dokumentacija, odnosno dokazi propisani ovim zakonom, obavesti e podnosioca zahteva u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva, da u roku od 15 dana od dana prijema obavetenja dostavi nedostaju u dokumentaciju. Po dostavljanju obavetenja nadlenog organa kojim se podnosilac zahteva poziva da dostavi nedostaju u dokumentaciju, ne moe se naknadno traiti dokumentacija koja nije navedena u dostavljenom obavetenju. Ako nadleni organ utvrdi da idejni, odnosno glavni projekat nije ura en u skladu sa pravilima gra enja sadranim u lokacijskoj dozvoli, obavesti e investitora o uo enom nedostatku u roku od osam dana od dana prijema zahteva i naloiti mu da, u roku od 30 dana od dana prijema obavetenja, uskladi idejni, odnosno glavni projekat sa pravilima gra enja sadranim u lokacijskoj dozvoli. Ako investitor u ostavljenom roku ne dostavi idejni, odnosno glavni projekat koji je uskla en sa pravilima gra enja sadranim u lokacijskoj dozvoli, nadleni organ e reenjem odbiti zahtev. Nadleni organ je duan da, kada utvrdi da idejni, odnosno glavni projekat nije ura en u skladu sa pravilima gra enja sadranim u lokacijskoj dozvoli, o tome obavesti Inenjersku komoru Srbije, radi pokretanja postupka pred sudom asti. Za objekte za koje gra evinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se glavni projekat i izvetaj revizione komisije. lan 58. Posle lana 138. dodaje se lan 138a, koji glasi: lan 138a Gra enju se moe pristupiti na osnovu pravnosnanog reenja o gra evinskoj dozvoli i prijavi radova iz lana 148. ovog zakona.

- 24 Investitor moe pristupiti gra enju i na osnovu kona nog reenja o gra evinskoj dozvoli i prijavi radova iz lana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost. Ako je stranka pokrenula upravni spor, a investitor iz tog razloga ne zapo ne sa gra enjem objekta do pravnosnanosti reenja, investitor ima pravo na naknadu tete i na izgubljenu dobit u skladu sa zakonom, ako se utvrdi da je tuba neosnovana." lan 59. U lanu 139. stav 1. posle re i lokalne samouprave dodaju se re i: kao i na prvostepeno reenje o odobrenju izvo enja radova iz lana 145. ovog zakona jedinice lokalne samouprave,. U stavu 2. ta ka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju re i: kao i na prvostepeno reenje o odobrenju izvo enja radova iz lana 145. ovog zakona jedinice lokalne samouprave koji se izvode na teritoriji autonomne pokrajine. Stav 3. menja se i glasi: Gradu Beogradu se poverava reavanje po albi protiv prvostepenog reenja o gra evinskoj dozvoli donetoj za gra enje objekta do 800 m bruto razvijene gra evinske povrine, kao i na prvostepeno reenje o odobrenju izvo enja radova iz lana 145. ovog zakona, na teritoriji grada Beograda. lan 60. U lanu 140. posle stava 1. dodaju se st. 2 8, koji glase: Reenje kojim se utvr uje prestanak vaenja gra evinske dozvole iz stava 1. ovog lana donosi organ nadlean za izdavanje gra evinske dozvole. Gra evinska dozvola prestaje da vai ako se u roku od pet godina od dana pravnosnanosti reenja kojim je izdata gra evinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz lana 133. ovog zakona i porodi ne stambene zgrade koje investitor gradi radi reavanja svojih stambenih potreba. Na zahtev investitora, nadleni organ moe doneti reenje kojim se odobrava da pravnosnana gra evinska dozvola ostaje na pravnoj snazi jo dve godine od roka propisanog stavom 3. ovog lana, ako investitor prui dokaz da je stepen zavrenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutranjih instalacija koje omogu avaju njegovo priklju enje na spoljnu mreu infrastrukture. Posle isteka roka iz stava 3. odnosno stava 4. ovog lana, investitor pla a na ra un Poreske uprave naknadu u visini poreza na imovinu, koji bi se pla ao u skladu sa zakonom kojim se ure uje porez na imovinu za ceo objekat, da je isti izgra en u skladu sa gra evinskom dozvolom, sve dok se za tu lokaciju ne izda nova gra evinska dozvola. Reenje kojim se utvr uje prestanak vaenja gra evinske dozvole iz stava 3. odnosno stava 4. ovog lana donosi organ nadlean za izdavanje gra evinske dozvole, a po pravnosnanosti to reenje dostavlja Poreskoj upravi na ijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat. Nakon isteka roka vaenja gra evinske dozvole, nova gra evinska dozvola za istu lokaciju se moe izdati samo na ime drugog investitora, koji u odnosu na investitora ili njegovog kontrolnog lana, ako je investitor privredno drutvo, ne spada u krug povezanih lica u smislu zakona kojim se ure uje poloaj privrednih drutava.

- 25 Izuzetno od stava 7. ovog lana, nova gra evinska dozvola e se izdati na ime lica koja su tokom izgradnje od investitora pod trinim uslovima kupila objekat, odnosno posebne delove objekta, ako ta lica podnesu zahtev za izdavanje gra evinske dozvole na njihovo ime. lan 61. U lanu 141. posle stava 12. dodaje se stav 13, koji glasi: Odredba ovog lana koja se odnosi na izmenu reenja o lokacijskoj i gra evinskoj dozvoli usled promene investitora shodno se primenjuje i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvr enog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu reenja o gra evinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije vae ih zakona kojima je ure ivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim reenjem zapo eta izgradnja objekta. lan 62. U lanu 142. stav 1. re i: gra enja objekta, odnosno izvo enja radova" zamenjuju se re ju: "izgradnje", a posle re i: "investitor je duan da dodaju se re i: obustavi gradnju i. Posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi: Odredba ovog lana koja se odnosi na izmenu reenja o gra evinskoj dozvoli usled promena u toku gra enja shodno e se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvr enog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu reenja o gra evinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije vae ih zakona kojima je ure ivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim reenjem zapo eta izgradnja objekta. lan 63. lan 144. menja se i glasi: lan 144. Posebna vrsta objekata, odnosno radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadlenog organa za gradnju, odnosno akt za izvo enje radova jesu: radovi na teku em odraavanju objekta ili stana; postavljanje i ane ili drvene ograde; gra enje objekata protivgradne odbrane; gra enje jednostavnih objekata koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagra en glavni objekat, a koji se izvode na na in da ne ometaju redovno kori enje susednih objekata (vrtna senila do 15m osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci povrine do 12m i dubine do 1m, nadstrenice osnove do 10m, de ja igralita, dvorini kamini povrine do 2m i visine do 3m, kolski prilazi objektima irine 2,5-3m, solarni kolektori i sl.); sto ne jame do 20m u osnovi; grobnice i spomenici na groblju; pea ke staze, plo e za obavetavanje povrine do 6m i druga oprema u zati enim prirodnim dobrima (prema odluci privrednog drutva, javnog preduze a, odnosno drugog pravnog lica koji upravlja tim prirodnim dobrom); nosa i antena sa antenama na postoje im zgradama, putevima, infrastrukturi i kontejnerima elektronskih komunikacija, kao i tipski kabineti baznih stanica na odgovaraju im nosa ima, sredstva elektronskih komunikacija koja se postavljaju ili instaliraju na kablovima i mreama elektronskih komunikacija i kablovi elektronskih komunikacija koji se postavljaju ili instaliraju u postoje u linijsku infrastrukturu elektronskih komunikacija kablovsku kanalizaciju; kontejneri za smetaj elektronsko komunikacione i elektroenergetske opreme i ure aja, mikrorovovi za opti ke i druge kablove, tipski ormani za unutranju i

- 26 spoljanju montau za smetaj opreme elektronske komunikacije i sl.; stubi i katodne zatite za eli ne cevovode i stanice katodne zatite, oznake kilometrae, oznake skretanja i zatitne lule na ukrtanjima sa putevima i prugama na linijskim infrastrukturnim objektima tipa gasovoda, naftovoda i produktovoda. lan 64. lan 145. menja se i glasi: lan 145. Gra enje objekata iz lana 2. ta . 24) i 24a) ovog zakona, izvo enje radova na investicionom odravanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mrea komunalne infrastrukture u okviru postoje e regulacije ulica, kao i ure enje saobra ajnica u okviru postoje e regulacije ulica, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene objekta bez izvo enja gra evinskih radova, promena namene uz izvo enje gra evinskih radova, izvo enje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, ugradnja unutranjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postoje i objekat, postavljanje antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova elektronske komunikacione mree, pojedina ni elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi, deo niskonaponske elektrodistributivne mree koji obuhvata 10 kV ili 20 kV vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kV ili 20/04 kV i deo elektrodistributivne mree od transformatorske stanice 10/04 kV ili 20/04 kV do mesta priklju ka na objektu kupca (1 kV), 10 kV i 20 kV razvodna postrojenja, manje crpne stanice i manji ski liftovi, priklju ci na izgra enu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mreu; kompresorske jedinice za gas, ure aji za isporuku gasa, solarni kolektori i solarne elije, tipski toplovodni priklju ci, gra enje zidanih ograda, vre se na osnovu reenja kojim se odobrava izvo enje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadlean za izdavanje gra evinske dozvole. Uz zahtev za izdavanje reenja iz stava 1. ovog lana podnosi se: 1) dokaz o pravu svojine u skladu sa lanom 135. ovog zakona; 2) idejni projekat, odnosno glavni projekat, odnosno tehni ki opis i popis radova za izvo enje radova na investicionom odravanju; 3) informacija o lokaciji za izgradnju pomo nih objekata, garaa, ekonomskih objekata, zidanih ograda, trafo stanica 10/04 kV ili 20/04 kV, antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova elektronske komunikacione mree; 4) dokaz o ure enju odnosa u pogledu pla anja naknade za ure ivanje gra evinskog zemljita za izgradnju garaa, ostava i drugih sli nih objekata, kao i za promenu namene bez izvo enja radova. Na tehni ku dokumentaciju iz stava 2. ta ka 2) ovog lana za izgradnju vodova i priklju aka do izgra ene mree komunalne infrastrukture, pribavlja se saglasnost javnog komunalnog preduze a, odnosno privrednog drutva kome je povereno obavljanje komunalne delatnosti. Za radove iz stava 1. ovog lana na objektima od kulturno-istorijskog zna aja i objektima za koje se pre obnove (restauracije, konzervacije, revitalizacije) ili adaptacije, moraju izdati konzervatorski uslovi u skladu sa odredbama posebnog zakona, podnosi se i saglasnost organa, odnosno organizacije nadlene za poslove zatite kulturnih dobara na idejni, odnosno glavni projekat. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, po zahtevima za izdavanje reenja kojim se odobrava izvo enje radova na objektima iz lana 2. ta . 24) i 24a) ovog

- 27 zakona, kao i za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zati enog prirodnog dobra od izuzetnog zna aja, kao i za izvo enje radova na investicionom odravanju, adaptaciji i sanaciji u zati enoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog zna aja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne batine, reava nadleni organ jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat. Nadleni organ odbi e reenjem zahtev ako je za radove navedene u zahtevu potrebno izdavanje gra evinske dozvole, u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva. Nadleni organ donosi reenje kojim se odobrava izvo enje radova, odnosno promena namene u roku od osam dana od dana podnoenja urednog zahteva. Na reenja iz st. 5. i 6. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja. Po zavretku izgradnje, odnosno izvo enju radova, za objekte iz stava 1. ovog lana, po zahtevu investitora, nadleni organ moe izdati upotrebnu dozvolu. Pravnosnano reenje iz stava 6. ovog lana, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se ure uje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvo enja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvo enje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnano reenje iz stava 6. ovog lana i pravnosnano reenje o upotrebnoj dozvoli. lan 65. U lanu 147. stav 1. posle re i: anamometarskih stubova dodaju se zapeta i re i: kao i stubova za druge namene sa prate om mernom opremom, a re i: visine do 60 metara, pre nika do 300 m briu se, a posle re i: saobra ajnice dodaju se re i: i priklju ci. U stavu 2. posle ta ke dodaju se re i: Uz zahtev za izdavanje privremene gra evinske dozvole ne prilae se lokacijska dozvola. lan 66. U lanu 148. stav 3. menja se i glasi: Prijava sadri datum po etka i rok zavretka gra enja, odnosno izvo enja radova, a ako je gra evinska dozvola izdata na osnovu idejnog projekta, dostavlja se i kopija izvetaja o izvrenoj tehni koj kontroli glavnog projekta. lan 67. U lanu 151. posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi: Gra enjem objekata za koje gra evinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave moe rukovoditi i lice koje ima zavrene specijalisti ke strukovne studije, odgovaraju e struke, odnosno smera, poloen stru ni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa vae om licencom. U dosadanjem stavu 5. koji postaje stav 6. re i: odobrenje za izgradnju zamenjuje se re ima: gra evinsku dozvolu. Dosadanji stav 6. postaje stav 7.

- 28 lan 68. U lanu 155. posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi: Trokove tehni kog pregleda snosi investitor. lan 69. U lanu 156. stav 3. re i: izdavanja odobrenja za izgradnju u organu nadlenom za izdavanje odobrenja za izgradnju zamenjuju se re ima: izdavanja gra evinske dozvole u organu nadlenom za izdavanje gra evinske dozvole. lan 70. U lanu 158. stav 4. re i: Pre izdavanja upotrebne dozvole nadleni organ proverava da li je investitor izvrio sve uplate. briu se. Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi: Objekat je podoban za upotrebu ako je: izgra en u skladu sa gra evinskom dozvolom i tehni kom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio; obezbe en dokaz o kvalitetu izvedenih radova, odnosno ugra enog materijala, instalacija i opreme, izdat od strane ovla enih organizacija; izvreno geodetsko snimanje objekta i ako su ispunjeni drugi propisani uslovi. Dosadanji st. 5, 6, 7. i 8. postaju st. 6, 7, 8. i 9. Posle dosadanjeg stava 9. koji postaje stav 10. dodaje se stav 11. koji glasi: Izuzetno, objekat se moe koristiti i bez izdate upotrebne dozvole, ako u roku od 90 dana od dana formiranja komisije za tehni ki pregled objekta, nadleni organ nije izdao upotrebnu dozvolu, niti je reenjem odbio izdavanje upotrebne dozvole. lan 71. U lanu 162. stav 3. re i: moe reenjem oduzeti zamenjuju se u re ima: e reenjem oduzeti. lan 72. U lanu 164. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi: Sastav, na in izbora i razreenja sudija suda asti, postupak i na in rada blie propisuje ministar nadlean za poslove gra evinarstva. Dosadanji stav 3. postaje stav 4. lan 73. U lanu 168. stav 6. brie se. lan 74. U lanu 174. stav 1. ta ka 2) re i: jedinice lokalne samouprave briu se. Ta ka 3) brie se. lan 75. U lanu 176. stav 1. posle ta ke 1) dodaje se ta ka 1a), koja glasi: 1a) naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno vra anje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez reenja iz lana 145. ovog zakona;.

- 29 lan 76. U lanu 182. stav 1. posle re i: upotrebljava ta ka se zamenjuje zapetom i dodaju re i: to se konstatuje zabelekom inspektora o vremenu i mestu dostave na reenju, odnosno zaklju ku o dozvoli izvrenja. Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: Zabeleka iz stava 1. ovog lana sadri sve relevantne podatke o danu, mestu i vrsti objekta kao i o imenu investitora ili izvo a radova ukoliko je ono poznato, a ukoliko nije postupak e se voditi protiv nepoznatog lica. Naknadnim identifikovanjem investitora ili izvo a radova ili promenom investitora ili izvo a radova, postupak iz stava 1. ovog lana se ne prekida niti se produavaju rokovi odre eni u tom postupku. Dosadanji stav 2. koji postaje stav 3. menja se i glasi: Reenje, odnosno zaklju ak iz stava 1. ovog lana smatra se uredno dostavljenim danom pribijanja na oglasnu tablu nadlenog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava. lan 77. U lanu 184. posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi: Na reenje jedinice lokalne samouprave doneto u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata alba se izjavljuje ministarstvu nadlenom za poslove gra evinarstva. Dosadanji st. 5, 6. i 7. postaju st. 6, 7. i 8. lan 78. U lanu 185. stav 6. menja se i glasi: Naknada za ure ivanje gra evinskog zemljita u postupcima legalizacije za porodi ne stambene objekte i stanove u stambenim zgradama ija je neto korisna povrina do 100m umanjuje se za 99% za svakih 25 m po lanu porodi nog doma instva, a za slede ih 100 m neto korisne povrine u istom objektu, naknada se umanjuje za 60%, osim za objekte izgra ene u ekstra i prvoj urbanisti koj zoni u skladu sa optim aktom jedinice lokalne samouprave. Posle stava 6. dodaju se st. 7 14, koji glase: Jedinica lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi objekat koji je predmet legalizacije ure uje iznos naknade iz stava 6. ovog lana. Pravo na umanjenje iz stava 6. ovog lana ima lice koje je izgradnjom ili kupovinom porodi nog stambenog objekta ili stana u stambenoj zgradi trajno reavalo svoje stambeno pitanje, odnosno ako on ili lanovi njegovog doma instva nemaju drugu nepokretnost na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazi objekat koji je predmet legalizacije, a za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ovim zakonom. Naknada za ure ivanje gra evinskog zemljita sa umanjenjem iz stava 6. ovog lana moe se platiti u jednakim mese nim ratama na period koji ne moe biti dui od 20 godina. Pravo na umanjenje naknade za ure ivanje gra evinskog zemljita imaju vlasnici porodi nih stambenih objekata i stanova u stambenim zgradama u iznosu od 60% na prvih 100 m objekta koji je predmet legalizacije, osim za objekte izgra ene u ekstra i prvoj zoni izgra enosti u skladu sa optim aktom jedinice lokalne samouprave.

- 30 Pravo na umanjenje propisano st. 6 i 10. ovog lana mogu ostvariti lica koja sa jedinicom lokalne samouprave zaklju e ugovor o ure ivanju me usobnih odnosa u pogledu naknade za ure ivanje gra evinskog zemljita ili ugovor o ure ivanju me usobnih odnosa u pogledu pribavljanja propisane dokumentacije do 30. juna 2012. godine. Dokumentaciju propisanu ovim zakonom u postupcima legalizacije, na osnovu pismenog ovla enja vlasnika moe obezbediti i jedinica lokalne samouprave. Ugovor o ure ivanju me usobnih odnosa u pogledu pribavljanja propisane dokumentacije zaklju uje se izme u jedinice lokalne samouprave i vlasnika, a blie uslove u vezi sadrine ugovora, trokova i na ina pla anja ure uje jedinica lokalne samouprave optim aktom koji donosi u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Kriterijume za umanjenje naknade za ure ivanje gra evinskog zemljita u postupcima legalizacije, posebno za objekte izgra ene iz sredstava budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, odnosno sredstava pravnih lica iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, kao i uslove i na in legalizacije utvr uje ministar nadlean za poslove gra evinarstva u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Jedinica lokalne samouprave moe da propie da deo naknade za ure ivanje gra evinskog zemljita koju vlasnik objekta nije platio za izgradnju linijske komunalne infrastrukture (vodovod, kanalizacija, javni put) do dobijanja gra evinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, plati po izgradnji iste, odnosno pre priklju enja objekta vlasnika na linijsku komunalnu infrastrukturu." lan 79. U lanu 187. stav 1. ta . 3) i 4) menjaju se i glase: 3) izgra en na povrinama javne namene, odnosno na zemljitu planiranom za ure enje ili izgradnju objekata javne namene ili povrina javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvr uje javni interes; 4) izgra en, odnosno rekonstruisan u I stepenu zatite prirodnog dobra, odnosno izgra en, rekonstruisan ili dogra en u zoni zatite kulturnog dobra od izuzetnog zna aja i zoni zatite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne batine, odnosno ako su izvedeni radovi na rekonstrukciji ili dogradnji kulturnog dobra, bez prethodno pribavljenog miljenja organa, odnosno organizacije koja se bavi poslovima zatite nepokretnih kulturnih dobara; Ta ke 5), 6) i 7) briu se. St. 2, 3. i 4. menjaju se i glase: Izuzetno od odredbe stava 1. ta ka 3) ovog lana nadleni organ e naknadno izdati gra evinsku i upotrebnu dozvolu ako je objekat izgra en na zelenoj povrini (osim objekata izgra enih na postoje im, odnosno planiranim parkovskim povrinama) ili ako je objekat izgra en u zatitnom pojasu magistralnog ili regionalnog puta, ako organ, posebna organizacija, javno preduze e ili neko drugo pravno lice kao upravlja javnog dobra, u skladu sa posebnim zakonom, da saglasnost za legalizaciju predmetnog objekta, osim za linijske infrastrukturne objekte za koje gra evinsku dozvolu izdaje nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine ili ako je taj objekat u funkciji javne namene. Objekti izgra eni, odnosno rekonstruisani ili dogra eni bez gra evinske dozvole u II stepenu zatite prirodnog dobra, mogu biti predmet legalizacije ako su izgra eni pre donoenja akta o stavljanju tog prirodnog dobra pod zatitu ili su

- 31 izgra eni iz sredstava budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, odnosno sredstava pravnih lica iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave. Objekti izgra eni, odnosno rekonstruisani ili dogra eni bez gra evinske dozvole u III stepenu zatite prirodnog dobra, mogu biti predmet legalizacije ako su izgra eni pre donoenja akta o stavljanju tog prirodnog dobra pod zatitu ili su izgra eni u skladu sa vrednostima, potencijalima i kapacitetima zati enog prostora, u skladu sa principima odrivog razvoja, o emu dokaz od nadlenog organa, odnosno organizacije koja se bavi poslovima zatite prirodnog dobra pribavlja organ nadlean za izdavanje gra evinske dozvole u postupku legalizacije. Posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6, koji glase: "Kada se kao dokaz u postupku legalizacije prilae zapisnik o izvrenom veta enju o tehni koj ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu objekta ili projekat izvedenog objekta koji ne sadri sve potrebne projekte instalacija, ne pribavlja se saglasnost u pogledu mera zatite od poara, a nadleni organ konstatuje u dispozitivu reenja da, s obzirom na minimalnu tehni ku dokumentaciju koja se prilae uz zahtev, Republika Srbija ne garantuje za stabilnost i sigurnost objekta. Odredba stava 5. ovog lana ne primenjuje se na objekte iz lana 133. stav 1. ta . 2), 3), 4), 5), 10) i 11) ovog zakona, kao i na industrijske objekte u kojima se proizvode, prera uju i distribuiraju eksplozivne materije, opasne materije i zapaljive te nosti i gasovi." Dosadanji stav 5. brie se. lan 80. lan 188. menja se i glasi: lan 188. Uz zahtev za naknadno izdavanje gra evinske dozvole za porodi ne stambene objekte do 300m bruto razvijene gra evinske povrine, podnosi se dokaz o pravu svojine, zakupa ili kori enja na gra evinskom zemljitu, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu ili stanu, fotografije objekta i tehni ki izvetaj o stanju objekta sa geodetskim snimkom koji sadri snimak objekta koji je predmet legalizacije, bruto razvijenu gra evinsku povrinu u osnovi objekta, spratnost (po potrebi i specifikaciju posebnih fizi kih delova po etaama), kao i dokaz o uplati administrativne takse. Tehni ki izvetaj iz stava 1. ovog lana moe da izra uje i preduzetnik koji ispunjava uslove za odgovornog projektanta ili odgovornog izvo a radova, u skladu sa odredbama ovog zakona. Dokumentaciju iz stava 1. ovog lana moe, na osnovu pismenog ovla enja vlasnika obezbediti i jedinica lokalne samouprave, u skladu sa lanom 185. ovog zakona. lan 81. lan 190. menja se i glasi: lan 190. Uz zahtev za naknadno izdavanje reenja o prijavi radova za izgradnju pomo nog objekta podnosi se dokaz o pravu svojine, zakupa, odnosno kori enja na

- 32 gra evinskom zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu, fotografije i skica objekta, sa naznakom povrine i podacima o materijalu od koga je izgra en. lan 82. U lanu 191. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi: Ako se objekti iz stava 1. ovog lana ne koriste za potrebe, ili nisu u funkciji ostvarivanja nadlenosti dravnih organa i organizacija i organa teritorijalne ili lokalne samouprave, odnosno delatnosti javnog preduze a, odnosno drugog pravnog lica iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, pored dokaza navedenih u stavu 1. ovog lana, podnosi se i dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na postupak legalizacije objekata, kao i dokaz o ure ivanju me usobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja ure uje gra evinsko zemljite. Dosadanji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4. lan 83. U lanu 193. stav 1. ta ka 2) menja se i glasi: 2) za objekat izgra en na gra evinskom zemljitu - ugovor o prenosu prava kori enja, odnosno kupovini zemljita, koji je zaklju en izme u tadanjeg korisnika zemljita i podnosioca zahteva i koji je overen kod nadlenog suda, kao i svi drugi pravni poslovi na osnovu kojih je podnosilac stekao pravo dravine na zemljitu; ugovor o kupovini objekta ili kupovini objekta u izgradnji izme u vlasnika, odnosno korisnika zemljita i podnosioca zahteva, koji je overen kod nadlenog suda; ugovor o suinvestiranju izgradnje objekta zaklju en izme u vlasnika, odnosno korisnika zemljita i podnosioca zahteva, koji je overen kod nadlenog suda; ugovor o otkupu stana u objektu koji je izgra en na zemljitu koje je u javnoj svojini, kao i svi drugi pravni poslovi na osnovu kojih se na nesumnjiv na in moe utvrditi pravni kontinuitet prometa zemljita, objekta, odnosno posebnog dela objekta; pravnosnano reenje o nasle ivanju; pravnosnano reenje o statusnoj promeni privrednog drutva iz koga se na nesporan na in moe utvrditi pravni kontinuitet podnosioca zahteva. Posle stava 1. dodaju se st. 2. i 3, koji glase: Ako se kao dokaz iz stava 1. ovog lana prilae ugovor o prenosu prava kori enja koji je zaklju en izme u tadanjeg korisnika zemljita i podnosioca zahteva koji nije sudski overen, po zahtevu podnosioca zahteva, organ nadlean za imovinsko-pravne poslove na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite donosi reenje o prestanku prava kori enja dotadanjeg korisnika i utvr uje pravo kori enja u korist podnosioca zahteva, a po pravnosnanosti tog reenja, organ nadlean za legalizaciju objekata ga prihvata kao dokaz o reenim imovinskopravnim odnosima na zemljitu. Kada je predmet legalizacije objekat sagra en na gra evinskom zemljitu koje je u susvojini, odnosno sukori enju vie lica, pored dokaza o reenom imovinsko-pravnom osnovu podnosioca zahteva, dostavlja se i pismena saglasnost svih suvlasnika, odnosno sukorisnika na gra evinskom zemljitu, koja je sudski overena. Smatra e se da je suvlasnik, odnosno sukorisnik na predmetnom zemljitu dao saglasnost za legalizaciju, ako je znao ili mogao znati za izgradnju predmetnog objekta, odnosno za izvo enje radova, ali se u vreme izgradnje tome nije protivio. lan 84. lan 199. menja se i glasi:

- 33 lan 199. Objekat za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa odredbama ovog zakona, a koji je izgra en do 11. septembra 2009. godine, moe privremeno do pravnosnano okon anog postupka legalizacije, biti priklju en na elektroenergetsku, gasnu i mreu elektronskih komunikacija ili mreu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju. Ako objekat iz stava 1. ovog lana ne bude legalizovan u skladu sa ovim zakonom, gra evinski inspektor je duan da bez odlaganja, po dobijanju akta iz lana 198. stav 1. ovog zakona, primerak tog akta dostavi javnom komunalnom preduze u ili privrednom drutvu koje je privremeno priklju ilo objekat na svoju mreu, odnosno infrastrukturu. Javno komunalno preduze e ili privredno drutvo duno je da po prijemu akta iz stava 2. ovog lana, bez odlaganja, isklju i objekat sa mree odnosno infrastrukture na koju je privremeno priklju en u skladu sa stavom 1. ovog lana. lan 85. U lanu 201. stav 1. posle ta ke 25) dodaju se ta . 26), 27) i 28), koje glase: 26) opta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju ( lan 31); 27) uslovi i normativi za projektovanje stambenih zgrada i stanova ( lan 120); 28) na in i postupak za raspisivanje i sprovo enje urbanisti ko arhitektonskog konkursa ( lan 64). lan 86. Posle lana 204. dodaje se lan 204a, koji glasi: lan 204a Nov anom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazni e se za privredni prestup privredno drutvo ili drugo pravno lice kada trai saglasnost na tehni ku dokumentaciju ako to nije predvi eno posebnim zakonom, odnosno kada ne priklju i objekat na infrastrukturu, ako je utvr eno da je objekat podoban za upotrebu, u skladu sa ovim zakonom ( l. 119 st. 4 i 5). Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kazni e se i odgovorno lice u privrednom ili drugom pravnom licu, nov anom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara. Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog gra evinski inspektor. lan 87. lan 219. brie se. lan 88. Reavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za reavanje o pojedinim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavi e se po propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona. Postupci za prestanak prava kori enja na neizgra enom gra evinskom zemljitu u dravnoj svojini zapo eti u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br.47/03 i 34/06), koji nisu okon ani do 11. lana podnosi nadleni

- 34 septembra 2009. godine, nastavi e se po propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu tog zakona. Pravnosnano reenje o odobrenju za izgradnju, izdato u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br.47/03 i 34/06), moe se po zahtevu investitora ukinuti, ako je po pravnosnanosti tog reenja izmenjen planski dokument na osnovu koga se moe izdati gra evinska dozvola za izgradnju objekta ve e povrine od objekta ija je izgradnja odobrena reenjem ije se ukidanje trai. Reenje kojim se ukida reenje iz stava 3. ovog lana donosi organ nadlean za izdavanje gra evinske dozvole. lan 89. Naknada za kori enje gra evinskog zemljita pla a se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06), dok se navedena naknada ne integrie u porez na imovinu, a najkasnije do 31. decembra 2013. godine. Do isteka roka iz stava 1. ovog lana jedinica lokalne samouprave propisuje blie kriterijume, merila, visinu, na in i rokove pla anja naknade za kori enje gra evinskog zemljita, a moe ih propisati uzimaju i u obzir i namenu kori enja objekta . Lica koja imaju bespravno sagra ene objekte za koje nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa odredbama ovog zakona, lica kojima je pravnosnano okon an postupak legalizacije donoenjem akta kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, kao i lica koja nisu zaklju ila ugovor iz lana 185. Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br. 72/09, 81/09 ispravka i 64/10 US) do ruenja bespravno sagra enog objekta pla aju naknadu za kori enje gra evinskog zemljita propisanu aktom jedinice lokalne samouprave u trostrukom iznosu. lan 90. Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije.