Dvorac, poznatiji kao Katel, nalazi se u Eki na teritoriji optine Zrenjanin.

Pustaru Eku je na licitaciji komorskih dobara kupio Luka Lazar 1781. godine. Na pustari je osnovao naselje i izgradio crkvu za stanovnike naselja, odnosno za podanike na imanju. Dvorac je poetkom XIX veka u tzv. engleskom stilu izgradio Lukin sin Agoton Lazar. Imanje i dvorac je 1870. godine otkupio grof Feliks Ornonkur, a nakon toga je dvorac dograen i izmenjen 1898-99. godine. Dananji izgled zgrada dobija kada je porodica Ornonkur bila u najveem usponu i sa novim prezimenom De La Fontagne et d Harnoncur et Univerzagt i Palavicani. Zgrada je prizemna graevina sloene osnove sa naknadno dograenim krilom u obliku latininog slova L. Prvobitni objekat je izmennjen, tako to je u prostranom potkrovlju, prostor prilagoen za stanovanje. U sredinjem delu dograenog krila je izgraena kula sa piramidalnim krovom, a u produetku je prizemni aneks sa tremom. Trem se protee du celog junog krila, a nose ga udvojeni jonski stubovi. Kompleks dvorca u Eki je okruen manjim parkom, a nekada je inio veu ambijentalnu celinu u kojoj je grof Feliks Ornonkur postavio parkovsku skulpturu, fontanu i drugi parkovski mobilijar. Nekadanji pomoni objeti su udaljeni od dvorca, a danas se nalaze izvan kompleksa. Vlasnik je bio nadaleko poznat odgajiva rasnih paradnih konja. Iako znatno izmenjena kako u enterijeru, tako i eksterijeru, zgrada dvorca u Eki, je u graditeljskom smislu jedinstven objekat. Zgrada oslikava stilsku orijentaciju bivih vlasnika koji su ne sumljivo uticali na koncept arhitekture. Nakon to je renovirao i dogradio dvorac grof Feliks De La Fontagne et d Harnoncur et Univerzagt i Palavicani, priredio je bal u roendansku ast svojoj erki, na kome je svirao Franc List lino i uz prisustvo najuglednijih linosti iz Austo-Ugarske Monarhije, na elu sa uvenim grofom Esterhazijem. U okolini dvorca se nalaze crkva, ribnjak i vodotoranj koji celom kompleksu daju izuzetan ambijentalni i prirodno-ekoloki znaaj. Dvorac je renoviran i u dobrom stanju, a njemu se nalazi hotel lovaki dvorac "Katel". Dvorac je proglaen za spomenik kulture 2001. godine. Legenda: Pre mnogo godina, putujua druina Jove izmia stigla je do zamka u Eki. Poto je ve bila no, spahijine sluge su ih smestile u zasebnu kuu u vrtu da prenoe. Tokom sutranjeg dana, pored malog vodoskoka zamka, poela je da se gradi bina. Kulise su na svoje mesto stavljene u sumrak istoga dana. Tri spahijine kerke su sa zanimanjem pratile ove pripreme, a najvie panje su posvetile vitkom, prelepom mladiu do pola nagom, koji je radio za trojicu. Kada se spustila no, spahija je sa porodicom i svitom zauzeo mesto, na pozornici su popaljene svee i predstava je poela. Bio je to neki lak i naivan komad o mladoj devojci koju salee mnotvo udvaraa, ali ih ona sve odbija, ekajui svoga

dragana da se vrati iz rata. Na kraju, izabranik njenog srca dolazi, rasteruje stare i dosadne udvarae i sve se lepo zavrava. Spahijine erke su oduevljeno tapale na kraju. Bez obzira na naivnost komada, magija pozorita se po prvi put odigrala pred njihovim oima. Pa, ipak, neto ih je zbunjivalo. Na sceni su prepoznali skoro sve glumce koji su tokom dana postavljali kulise, samo nije bilo onog prelepog mladia, i nisu znale gde se do veeras skrivala ova jedina, prelepa devojka u trupi. Glumci su izali da se poklone, i gle uda - lepotica je skinula periku i kostim. Pred erkama spahije je ponovo stajao lepi mladi od pre podne. Od uzbuenja, najjae je ciknula najmlaa sestra. Jo dugo nakon predstave, mlada devojka se nije odvajala od lepog glumca. Primetivi opasnost, stari spahija je glumcima platio mnogo vie od obeanog i otpustio ih. No, mladi nije otiao sa trupom. Danima se glumac sakrivao u senci hrastova ogromnog parka u Eki. Spahija nita nije primeivao, sve do jedne veeri, kada ga je probudio lave pasa. Izaao je na terasu i ugledao u dubini parka dvoje mladih. Gnevan je odvezao pse i napujdao ih na mladia. Mladi je poeo da bei, ali je stigao samo da utri u kulu, koja se nalazila preko puta glavne zgrade zamka. Tu su ga psi sustigli i rastrgli. Devojka se vie nikada nije udavala, ostala je da ivi u zamku Eke sve do svoje smrti. Interesantno je to, da su i nakon spahije, koji je sagradio Eku i kasniji vlasnici zamka bili stranci. I jo neto: ovaj neogotski zamak nikako da se restaurira do kraja. Dok je glavna zgrada obnovljena, kula preko puta nje, koja je isto tako deo zamka, jo uvek je oronula i naputena. Nekoliko puta je do njenog ulaza dovlaen materijal za obnovu i dovoeni su neimari sa juga. No, svaki put neposredno pre nego to bi radovi zapoeli, iz unutranjosti bi se ulo reanje. Psi koji su rastrgli mladia, sada su postali uvari njegovog venog prebivalita. I dan danas, velikim se parkom Eke, posebno u najsenovitijim delovima mogu primetiti mladi parovi. Kau da je hladovina ovoga parka lekovita. Devojka, koju ostavi mladi (ode od nje ili umre), dolazi u hladovinu visokog drvea, nadajui se da e ga videti. itavu ovu priu je zapisala pred smrt upravo najmlaa spahijina ker. Jedino u svom zapisu nije navela, da li je ona u svojim etnjama parkom uspevala da pomiluje duu rastrgnutog glumca. Ali, postoji delimian odgovor i na ovo pitanje. Starice iz sela i dan danas govore kako je kneginja pri povratku iz etnje kroz umu vrta bivala samrtno bleda, i kako bi joj se ruke nekontrolisano tresle. Kada bi nakon izvesnog vremena uspevala da se smiri, palila je sveu kraj vodoskoka gde su nekada glumci montirali binu i kulise. Od maja do novembra, park Eke ispunjava uspavljujui zvuk vodoskoka i teki mirisi borovine i voska. (legenda preuzeta iz knjige "SNOVI ZATRAVLjENIH KULA" Milana Belegianina)

Dvorac je otvoren za posetioce!

udne su legende vezane za banatske dvorce koje se i danas se prepriavaju pranjavim sokacima okolnih banatskih sela. Malo je meutim, onih koji znaju legendu o vatrama na Svetog Iliju, tajnama Daniela, izgubljenim snovima jednog slikara... Jednom reju, Vojvodina je pria o usamljenim, bajkovitim mestima nekadanjih veleposednikih, vojnih, trgovakih i zanatskih porodica tadanje Austrougarske monarhije koja e verovatno zauvek ostati tajna Obilazak vojvoanskih dvoraca ovoga puta zapoeto je posetom nekadanjeg lovakog zamka Katel erdeljanskog grofa Lukaa Lazara, koji se nalazi u Ekoj na teritoriji optine Zrenjanin. Pustaru Eku je na licitaciji komorskih dobara kupio Jermenin Luka Lazar 1781. godine. Kao to je za svaki dvorac vezana poneka pria po kojoj su prepoznatljivi, tako se i za Katel vezuje legenda koja svedoi o snazi i venoj ljubavi. Pre mnogo godina, naime, putujua druina Jove izmia stigla je do zamka u Ekoj. Ve sutradan, pored malog vodoskoka zamka, poela je da se gradi bina. Tri spahijine kerke su sa zanimanjem pratile pripreme, a najvie panje su posvetile jednom vitkom, prelepom mladiu. Kada se spustila no, predstava je poela. Nakon zavretka glumci su izali da se poklone, a pred erkama spahije je ponovo stajao lepi mladi. Od uzbuenja, ciknula je najmlaa kerka. Jo dugo nakon predstave, mlada devojka se nije odvajala od lepog glumca. Primetivi opasnost, stari spahija je glumcima platio mnogo vie od obeanog i otpustio ih. No, mladi nije otiao sa trupom. Danima se glumac sakrivao u senci hrastova ogromnog parka u Eki. Spahija nita nije primeivao, sve do jedne veeri, kada ga je probudio lave pasa. Izaao je na terasu i ugledao ih u dubini parka. Odvezao je pse i pustio ih na mladia. Poeo je da bei, ali je stigao samo da utri u kulu, koja se nalazila preko puta glavne zgrade zamka. Tu su ga psi stigli i rastrgli. Devojka se nikada nije udala i ivela je u zamku Eke sve do smrti. Kula u kojoj je stradao nesreno zaljubljeni glumac i danas je oronula i naputena. Nekoliko puta je do ulaza dovlaen materijal za obnovu i dovoeni su neimari sa juga, ali radovi nikada nisu zapoeti. I danas, velikim se parkom Eke, posebno u najsenovitijim delovima mogu se primetiti mladi parovi. itavu priu zapisala je upravo najmlaa spahijina ker.