Proces probave poinje od trenutka kada hrana ue u usta, gde se pretvara u energiju, dajui telo gorivo.

Probava se deava u probavnom kanalu, jednoj cevi dugoj 9 m koj a se protee od usta do rektuma. Dok hrana putuje ovim kanalom, to traje dan ili due , enzimi - materije, koje se proizvode u ivim elijama i podstiu hemijske promene teku kroz zidove i meaju se sa hranom, ubrzavajui njeno razlaganje. Tek kada je hr ana potpuno razloena, telo moe da je koristi. Dakle, sistem organa za varenje (dig estivni sistem ili crevni sistem) se sastoji iz niza uzastopnih delova u kojima se odvijaju pojedine faze varenja i apsorpcije. Crevo je privreno za telesni zid tr bunom maramicom mezenterom.

Crevni kanal sainjavaju: -usna duplja; -drelo; -jednjak; -eludac; -tanko crevo; - debelo crevo; - analni otvor (rektum)

Usna duplja

Usna duplja ima funkciju primanja hrane, a kod vodozemaca ima ulogu i u disanju. U usnoj duplji se nalaze pomoni organi za varenje: - zubi, - jezik, - pljuvane lezde, - krajnici (samo kod sisara). Usne imaju nekoliko funkcija, od kojih je glavna da unesu hranu u usta na n ajekonominiji nain. Usne poseduju veliki broj nervnih zavretaka, te su veoma osetlj ive na veliinu, teksturu i temperaturu hrane. Kada se unese zalogaj hrane, ona se vae da bi se razloila. Dok vaemo, miii usana i obraza postaju vri i pomau jeziku hranu u ustima. Zubi se sastoje od organske materije dentina, a spolja su pokriveni slojem tvrde glei. Unutranjost zuba je ispunjena zubnom pulpom (vezivno tkivo) u kojoj se nalaze krvni sudovi (ishranjuju zub) i nervi. Koren zuba je pokriven slojem cem enta (kotano tkivo). Kod niih kimenjaka zubi funkcioniu ogranieno vreme i menjaju se celog ivota. Kod sisara postoje samo dve zubne generacije (mleni i stalni). Kod ne kih sisara zubi stalno rastu pa su im krunice vrlo visoke (kljove slonova, sekut ii glodara, onjaci moreva).

Jezik je kod riba slabo razvijen i nepokretan, a kod kopnenih je vrlo pokre tan i dobro razvijen. Pljuvane lezde ne postoje kod riba jer kroz njihovu usnu duplju stalno prolaz i voda. Razvile su se kod kopnenih kimenjaka sa primarnom funkcijom vlaenja hrane. Kod otrovnih zmija se neke od njih razvijaju u otrovne lezde. Kod sisara su razv ijene podjezine, podviline i zaune. Njihov sekret sadri enzim ptijalin koji vari ugl jene hidrate, i amilazu koja deluje na ugljene hidrate (skrob) iz hrane i pretva ra ih u jednostavne eere. Pored ovih enzima pljuvaka sadri 98% vode i lizozom koji u nitava bakterije. Dotok pljuvake se ubrza kada vidimo, namiriemo ili pomislimo na h ranu. Kada se hrana savae i razloi uz pomo pljuvanih enzima, jezik je oblikuje u lopt icu, spremnu za gutanje. Jezik pogura lopticu do zadnjeg dela usta, u drelo, miiavi zadnji deo nosa, usta i grla. drelo

Kod vodenih kimenjaka (kolousta, riba i larvi vodozemaca) drelo je jae razvijeno i sadri proreze za komunikaciju sa spoljanjom sredinom. Kod suvozemnih je slabije ra zvijeno i preko pukotinastog otvora u vezi sa dunikom, preko Eustahijeve tube sa srednjim uhom i preko unutranjih nosnih otvora (hoana) sa nosnom dupljom. Jednjak

Jednjak je miina cev koja sprovodi hranu do eluca. Kod mnogih ptica na njemu se jav lja proirenje voljka, sa mnogobrojnim sluznim lezdama iji sekret razmekava hranu. Tr aheja (dunik) se otvara ka drelu i da bi se spreilo da hrana grekom zaluta u njega, dok gutamo, disanje se zaustavlja. Na larinks (grkljan) se podigne do epiglotisa - pareta hrskavice iza jezika - da bi se zatvorio ulaz u dunik. Meko nepce zatvara zadnji ulaz ka nosu (nazofarinksu). Ako komadi hrane grekom zaluta u dunik, poeemo d a kaljemo, to gura hranu iz dunika nazad u usta. Kada mii jezika i obraza poguraju hr anu do korena jezika, ta radnja postaje refleksna i vie nemamo kontrolu nad njom. Talasi miinih kontrakcija, koji se zovu peristaltika, guraju hranu niz jednjak. Zatvarai kanala

Na jednjak je miina cev koja sa oba kraja ima specijalne prstenaste miie, zvane sfink teri. Gornji sfinkter se otvara kada hrana prolazi iz drela, a zatim se ponovo za tvara, a peristaltika gura hranu niz jednjak ka eludcu. lezde u zidu jednjaka lue s luz koja pomae da se zalogaj lake kree. Na dnu jednjaka drugi prstenasti mii, sfinkter eludanih usta, kontrolie ulaz u el udac. Sadraj eludca je pod veim pritiskom nego u jednjaku, tako da je vano da on ne krene ka jednjaku, kada se sfinkter otvori da bi propustio jo hrane. Da se to ne bi desilo, jedan mali deo glatkog miia jednjaka se kontrahuje ba u trenutku kada hr ana treba da ue u eludac, podiui pritisak taman toliko da se sadraj eluca ne bi podiga o. Sfinkter eludanih usta se otvara da propusti zalogaj ka elucu, a zatim se ponovo zatvara. Hrana provodi vie vremena u elucu nego u jednjaku. eludac

eludac je kesa u obliku slova "J", kao meh gajdi, predstavlja proireni deo creva u kome se hrana nagomilava i zapoinje varenje da bi se zatim postepeno proputala u

crevo. Na elucu se razlikuju dva dela: kardijalni (deo gde jednjak prelazi u eluda c) i pilorini (granici se sa crevom). eludac ima jak miini omota, tako mea hranu da bi se razloila i izmeala sa njegovim sokovima (eludani sokovi) koji hemijski razlau hra nu. eludane lezde produkuju hlorovodoninu kiselinu i enzim pepsin koji zapoinje varen je belanevina. Kontakcije miinog omotaa kontrolie nervni sistem, a naroito pluno-elud nerv, koji kontrolie i proizvodnju i luenje probavnih materija. Kada je hrana spre mna da ode iz eluca, ona je u obliku mlene tenosti koju nazivamo kaa. Na eludac je jed ini deo tela koji proizvodi velike koliine jake kiseline (hlorovodonina).Ona pomae da se probave proteini, sterilie hranu i ubija bakterije. Ali ona moe i da nam stv ori probleme, naroito loe varenje i ir. Prevelika koliina kiseline moe da stvori ireve u elucu. Problemi nastaju kada se kiselina proizvodi u pogrenim koliinama u pogreno vreme. Kod ptica se sastoji iz lezdanog (lezde lue sluz i enzime) i mehanikog dela (bubac). Bubac je veoma muskulozan i obloen vrstom prevlakom koja pomae drobljenju hrane, im e se nadoknauje nedostatak zuba. Kod preivara je eludac veliki i sloen. Izdeljen je na 4 dela: 1. burag najvei deo koji moe da primi veliku koliinu hrane; tu se nalaze bakte rije koje proizvode enzim celulazu koja vari celulozu jedino preivari, zahvaljujui ovim bakterijama, mogu da vare celulozu; 2. kapulja sa mreasto naboranom sluzokoom; tu se hrana mea sa sokom, a zatim s e vraa u usnu duplju na ponovno vakanje (preivanje); 3. litonja deo u koji se hrana vraa posle preivanja; 4. sirite tu se vri varenje. Probavni proteini Jedna od glavnih uloga eluca je probava proteina. To uglavnom radi enzim pep sin, koji se proizvodi u elijama u fundinoj oblasti. Pepsin razlae dugake lance mole kula proteina na manje fragmente. To razlaganje poinje u elucu, hrana putuje dalje da bi se proces zavrio. Poto pepsin razlae proteine, kako to da ne razloi i zid eluca? Ipak je taj zid delimino sainjen od proteina. Izgleda da odgovor lei u tome da se pepsin prvolui u neaktivnom obliku, zvanom pepsinogen, da ne bi razloio i same elije koje ga proizv ode. Potrebna je hlorovodonina kiselina da bi pretvorila pepsinogen u aktivni pep sin, a ta promena se ne odvija dok je pepsinogen slobodan u eludanim sokovima. elij e stomaka su zatiene oblogom od sluzi koji stvara barijeru izmedu sokova zidova elu ca. Jedino ako ta barijera od sluzi popusti, pepsin i hlorovodonina kiselina mogu da probiju rupu u zidu stomaka i izazovu ir na elucu. Luenje eludanih sokova kontroliu i nervi, i hormoni. Prve izluevine se proizvode pomou stimulacije iz nerava, kada mislimo o hrani ili je vidimo, okusimo ili nam iriemo. Problemi mogu da nastanu, ako obeana hrana ne stigne, jer se kiselina tada ne rastvara, ali ako hrana stigne, njeno prisustvo stimulie dalje luenje, koje ov og puta inicira lokalna proizvodnja hormona, zvanog gastrin. Gastrin se lui u pil orinoj oblasti eluca, kada je prisutna proteinska hrana, a i zbog delovanja nerava koji stimulie prisustvo bilo kakve hrane. Crevo Najvanija faza procesa varenja odvija se u crevu u kome se vri i apsorpcija svaren ih hranljivih materija. U vezi sa tim dolazi do poveanja njegove povrine na razliit e naine. Kod viih kimenjaka ono je manje ili vie izdueno (due je kod biljojeda nego ko d mesojeda) i obrazuju se sitni iztataji koji su oznaeni kao vili (crevne resice). Tako npr. kod oveka, povrina resica iznosi 10 m ili 5 puta vie od povrine koe. Crevo se sastoji od dva dela:

1. prednjeg, tankog creva; 2. zadnjeg, debelog creva. Granica izmedu njih je obeleena jednim slepim izratajem slepim crevom. Ptice imaju dva slepa creva. Nakon to se hrana u elucu delimino razloi i pretvori u kiselu kau, ona je spremn a za sledeu fazu u procesu probave. Kaa izlazi kroz jedan uzani ispust na dnu eluca u prvi deo tankog creva, koji se naziva dvanaestopalano crevo. Kada elije, koje o blau zid dvanaestopalanog creva, stimuliu kiseline i masnoe iz kae, one proizvode nek oliko hormona, od kojih neki krvlju putuju do ostala tri bitna organa u probavno m procesu - une kese, jetre i pankreasa. Tanko crevo Nae tanko crevo je deo digestivnog trakta koji je povezan sa elucem i debelim crev om. Ono je elastino, meko crevo od miia i mukozne membrane, koje je vrsto uvijeno i smeteno u donji deo stomaka. Moe da bude dugako oko 6 m. Poetni deo tankog creva je dvanaestopalano crevo (duodenum) koje je u obliku "C",a u koji se ulivaju odvodi jetre i pankreasa, privrcen je za abdomen pomou trbune maramice. U zidu tankog creva nalaze se lezde koje lue velike koliine sluzi i enzime. Sluz kao omota titi crevnu s luzokou od dejstva enzima.

Oko 90% hrane koju jedemo se apsorbuje u krvotok iz tankog creva. im hrana ue u tanko crevo, kruni miii se prvi kontahuju i dele crevo na segmente. Drugi miii izm eu ovih segmenata, se takoe kontahuju, pravei manje segmente, a prva grupa miia se op uta. Proizvod toga je neto slino ljapkanju, koje se naziva ritmika segmentacija i deav a se 12 - 16 puta u minuti. Istovremeno se duni miii naizmenino kontrahuju i oputaju pokretima koji se nazivaju pokreti klatna; zbog toga kaa se potpuno mea sa probavn im sokovima u tankom crevu. Ova meavina se potiskuje kroz tanko crevo pomou perist altike, talasima kontrakcije. Jetra

To je najvea lezda u organizmu kimenjaka, tei oko 1.4 kg kod odrasle osobe i predsta vlja hemijsku fabriku. Nalazi se tano ispod dijafragme u desnoj etvrtini abdomena i toliko je velika da nam njen pun kapacitet verovatno nikada nee trebati. Meutim, taj dodatni kapacitet ponekad moe da bude veoma koristan. Jetra se otruje lake od bilo kog drugog organa u telu, jer sve to dolazi u eludac odatle prelazi pravo u jetru. Sreom, mogue je da se oteti i do tri etvrtine jetre, pre nego to zdravlje bude ozbiljno ugroeno. ak i kada je jetra veoma oteena, njene elije imaju ogromnu mo regen eracije i mogu da se oporave, ukoliko se ukloni izvor trovanja. Krv bez kiseonika se prenosi u jetru iz slezine, eluca i creva pomou jetrene vene, koja donosi sve hranljive materije koje se apsorbuju iz hrane. Ove materi je kroz kapilare prelaze u elije jetre. Svea kiseonikom bogata, dolazi kroz jetren u arteriju. Ovi krvni sudovi zajedno obezbeuju sve sirovine i gorivo koje je jetr i potrebno da bi izvrila svoje komplikovane zadatke. Jetrin sekret je u koja se sak uplja u unoj kesi krukastog oblika, a odatle kroz uni kanal izliva u duodenum. u je te st ukasto - zelene boje koja se uglavnom sastoji od vode i holesterola, unih soli i un ih kiselina, pigmenata i vika holesterola, koje ona isti iz naeg tela. Ne sadri enzi me, ali omoguava varenje masti tako to vri njihovu emulziju (razbija ih na sitne ka pljice). Hormon, holecistokinin skuplja unu kesu i tako potiskuje u kroz uni kanal u d vanaestopalano crevo, gde se ona mea sa kaom. Kada nema kae, jedan zalistak u unom kan alu, koji se naziva Odijev sfinkter, ostaje zatvoren i u ostaje u ucnoj kesi. Ljudskom telu je u potrebna da bi svarila masnoe. Bez nje, masnoe bi jednostavn

o prole kroz na creva i izbacile bi se na drugom kraju. Jetra proizvodi otprilike jednu litru ui dnevno i ta tenost neprestano curi u unu kesu, koja je previe mala da b i mogla da zadri toliko tenosti. Jaka, lepljiva tenost, koja ostaje, se uva na slian nain kao to eludac zadrava hranu - naborani zidovi ili nabori, koji se nalaze na unu tranjem zidu une kese, se ire kada se u nagomila. U normalnim okolnostima masni holesterol u koncentrovanoj ui ostaje tean i ne moe da stvori naslage. Meutim, ako proporcije tenosti iz bilo kog razloga variraju, unutar une kese mogu da se nataloe kristali holesterola. Ti kristali u kombinaciji sa unim solima i pigmentima mogu da formiraju kamen u unoj kesi. Kamen u ui se javlja tri puta ee kod ena nego kod mukaraca, naroito kod osoba koje uzimaju hranu sa mnogo zasienih masnoa. Manje kamenje obino prolazi kroz creva i izbacuje se iz tela, a da ne prouzrokuje nikakve probleme, ali ponekad neki moe da se zaglavi u unom kanalu. Pored toga jetra obavlja jo niz znaajnih funkcija: - u njoj se glukoza pretvara u glikogen; - predstavlja skladite vitamina i gvoda; - transformie otrovne materije u neotrovne (sva krv iz creva prvo prolazi k roz jetru pa zatim ulazi u opti krvotok) i dr. Jetra je i centar za reciklau. Normalni ivotni ciklus crvenih krvnih zrnaca j e oko 100 dana; kada se istroe, izvesne elije u jetri ih razloe, zadravajui delove ko ji mogu ponovo da se iskoriste, a izbacujui one koji ne mogu, ukljuujui i pigment b ilirubin koji prelazi u unu kesu. Ako je taj sistem naruen i jetra ne moe da ukloni bilirubin iz krvi ali ako su uni kanali toliko zapueni da bilirubin na moe da se izl ui, ti zlatno - uti pigmenti se gomilaju u krvotoku i mogu da prouzrokuju uticu. Bi lirubin tada prelazi u druga tkiva tela, ukljuujui kou i oi i daje im ukastu boju. Crvena krvana zrnca nisu jedine stvari koje se recikliraju u jetri; ak i tri ili etiri grama unih soli se koriste uvek iznova. Pored ovih osnovnih funkcija jetra predstavlja i efikasno skladite. Ona pret vara materije koje uu u krvotok u materije koje telo moe da koristi u drugim proce sima. Da bi to uradila ona skladiti neke enzime koji deluju kao katalizatori u pr ocesu prtvaranja jedne materije u drugu. Naprimer, ugljeni hidrati, koji u jetru dospevaju u obliku prostih eera, se odmah pretvaraju u glukozu, energetski izvor koji telo moe odmah da iskoristi. Kada je potrebna instant energija, jetra vraa je dan deo glukoze u krvotok. Jetra ne moe da skladiti svu glukozu te je pretvara u v ee molekule ugljenih hidrata koji se zovu glikogen, a koji mogu da se uvaju i u je tri, i u elijama nekih miia. Ako su sva ova skladita popunjena glukoza se pretvara u trei oblik, u masnou, koja se skladiti pod koom i u drugim delovima tela. Kada je p otrebna dodatna energija, glikogen i masnoa se ponova pretvaraju u glukozu. Glikogen zauzima najvei deo skladitenog prostora jetre, ali u njemu se nalaze i sve koliine gvoda i vitamina A, D i B12 koje su potrebne telu. Oni su nepohodni za zdravlje ljudi i oslobadaju se po potrebi. Pored njih jetra uva i neke materi je koje su manje korisne, ukljuujui i neke otrove koje telo ne moe da razloi. Neki o trovi se unitavaju u jetri. Meutim, ni kapacitet jetre nije beskonaan i ako se toko m dugom perioda konzumira previe otrova, npr. alkohola, oteene elije e se ipak oporav iti, ali fibrozna vezivna tkiva e zameniti normalne elije jetre i izazvati oteenje. To stanje se naziva ciroza jetre i ako se ne lei, spreava jetru da obavlja svoje n ormalne funkcije i vodi do smrti. Pankreas

Pankreas (guteraa) lei u krivini dvanaestopalanog creva, iza donjeg dela eluca i izgl eda kao flaa koja lei postrance. Kod mnogih riba pankreas je rasut u vidu mnogobro jnih lezdanih vorova u crevnoj mezenteri. Pankreas ima dve funkcije: 1. Lui pankreasni sok u kome su snani enzimi u neaktivnom stanju (npr. tripsinogen , himotipsinogen) koji su potrebni za razlaganje ugljneih hidrata, proteina i ma

snoa a aktiviraju se dospeem u duodenum (postaju aktivni tripsin i himotripsin). 2. Kontrolie nivo eera u telu Svakog dana ovekov pankreas proizvede od 1200 - 1500 kubika bistre, bezbojne tenos ti koja se naziva guterani sok, koji niz guterain kanal dospeva u dvanaestopalano cre vo. Pankreas poinje da proizvodi svoje sokove im hrana dospe u usta. To je samo pr eliminarna priprema i kada kisela kaa doe u kontakt sa elijama dvanaestopalanog crev a koje proizvode hormone, lui se jo sokova. Dvanaestopalano crevo u krv lui dva horm ona koja deluju na pankreas: 1.sekretin 2.pankeozimin Pankreasni sok ima pet enzima, od kojih tri dovravaju probavu proteina koja poinje u elucu. Ostali su amilaza, koja prerauje ugljene hidrate i lipaza, jedini enzim koji razgraduje masti u telu. Lipaza deluje na siune kapljice masti koje je pripre mila u i uva se u unoj kesi. Druga glavna funkcija ovekovog pankreas je da proizvodi osnovne hormone insu lin i glukagon. Oni se stvarju u grupama elija pankreas koje se nazivaju Langerha nsova ostrvca. Glukagon podie nivo eera u krvi, ubrzavajui luenje glukoze u krv, dok insulin sniava nivo eera, stimuliui tkiva da crpe glukozu iz krvi. Kada zajedno rade, ovi hormoni kontroliu koliinu energije u telu. Ako se desi bilo kakav disbalans u koliini ovih hormona, dobija se dijabetes, bolest koja potencijalno ugroava ivot. Debelo crevo

Kada na poslednji obrok stigne do kraja tankog creva, veina korisnih hranljivih ma terija je ve apsorbovana. Ono to je ostalo mora da se eliminie. Taj ostatak ulazi u debelo crevo gde se odvija zavrni stadijum varenja. Debelo crevo je dugo oko 2 m i 6.5 cm iroko. Do debelog creva dospeva nesvareni deo hrane, voda i soli. U nje mu se nalazi mnotvo bakterija koje imaju sposobnost sinteze vitamina koje organiz am apsorbuje. U debelom crevu se vri apsorpcija vode i soli i prikupljanje nesvar enih ostataka pre njihovog izbacivanja. Debelo crevo sastoji se od tri dela: - slepog creva (lat. cecum), - kolona (lat. colon) i - zadnjeg ili marnog creva (lat. rectum). Ovaj deo digestivnog trakta poinje od ileocekalnog otvora, na kome se nalazi zali zak koji spreava vraanje sadraja iz debelog u tanko crevo. Slepo crevo je slepo zat voreno na svom donjem delu i odatle potie njegov naziv. Od njega se nanie sputa crv uljak (lat. appendix vermiformis), koji se u narodu esto pogreno naziva slepim cre vom. Kod veine kimenjaka u zavrni deo creva se izlivaju odvodi bubrega i polnog sistema. Taj deo creva je kloaka, koja je u vezi sa spoljanjom sredinom preko kloakalnog otvora. Kod sisara nema kloake vec je zavrni deo creva pravo crevo. Kod njih je k loaka razdvojena na trbuni deo, u koji se izlivaju bubreni i polni odvodi i leni de o pravo crevo, koje se zavrava analnim otvorom.