Visoka kola elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija Beograd

Multimedijalna produkcija
Boja u multimedijalnoj umetnosti

Predavanje broj: 11 as: 21, 22 Pripremila: Mr Zorica oli

Multimedijalna produkcija
Dejstvo boje

Sadraj: psiholoko i simboliko znaenje boja boja u multimedijalnoj umetnosti

Dejstvo boje
Boja izaziva odreene efekte kako psiholoke, tako i fizioloke. Koliko i kakvo dejstvo ima boja na ljudski organizam najbolje pokazju istraivanja hromoterapije leenje raznih bolesti putem boje, kao to su pojedina duevna stanja i oboljenja, cirkulacija krvotoka na primer pojaan puls oveka ako se nalazi u prostoriji sa crveno obojenim zidovima, pojava anemije ili apatije kod dece kao reakcija na crveno-utu boju i tako dalje. Zbog takvih dejstava boje na oveka velika panja poklanja se ulozi i znaenju boje kao izraajnog sredstva u vizuelnim umetnostima.

Dejstvo boje

Od naroitog znaaja je da boja vizuelno komunicira sa ovekom i njegovom sveu, tako da stvara odreene emocije i utiske i na osnovu toga se u oveku formiraju zakljuci i odluke. U tom smislu brojna nauna istraivanja potvrdila su ulogu boje u procesu odluivanja ljudi pri opredeljivanju za odreeni proizvod iz svakodnevnog ivota. Zanimljiva ispitivanja na ovu temu uraena su sa deterdentima. Tako je isti proizvod upakovan u tri pakovanja razliita po boji ali ista po obliku. Jedna je kutija data u utoj boji, druga u plavoj a trea u kombinaciji plave i ute boje. Na pitanje potroaima koji im se deterdent ini najboljim i zato, najvei deo potroaa reagovao je sledeim odgovorima: da je deterdent u utoj kutiji prejak, deterdent u plavoj kutiji je slab a onaj u plavo-utoj kutiji je najbolji.

Dejstvo boje
Za umetnost i dizajn naroiti znaaj ima asocijativna vrednost pojednih boja. U psihologiji asocijacija znai psiholoku pojavu da pri stvaranju pojedinih predstava u ljudskoj svesti jedna predstava izaziva drugu s kojom je (u svesti) u izvesnoj vezi (po slinosti ili suprotnosti). Tako ljudi esto upotrebljavaju izraze plavo kao nebo, crveno kao krv, dajui bojama atribute da bi izrazili intenzitet i vrstu boje. Ovi termini su opisni ali vrlo efektni sa psiholokog stanovita. U tom pogledu vrena su brojna nauna istraivanja i dolo se do rezultata koji mogu da budu od velike koristi prilikom izbora pojedinih boja za razliite vrste i podruja dizajna, iako je naklonost prema pojedinim bojama vrlo individualna i teko je napraviti neke opte preporuke za izbor onih boja koje bi bile apsolutno prihvatljive za sve. Meutim, uprkos tome, sprovedena istraivanja mogu biti dobra osnova za pravilnu upotrebu boje kao izraajnog sredstva u dizajnu. Nakolnost ljudi prema bojama umnogome zavisi i od geografskog podruja. Mediteranci na primer uvaavaju intenzivne boje, a severnjaci pastelne. Na odreene predispozicije u primanju boja utiu i navike i tradicije.

Dejstvo boje
Ustanovljeno je da je najvidjivija boja po danu uta ili narandasta, a u mraku zelena ili plava. Sve boje na svetlosti deluju ue nego to jesu, a u tami ljubiastije. Boje izazivaju i meusobni uticaj jedna na drugu. Istraivanja su takoe pokazala da postoje boje koje vie izazivaju panju posmatraa. Pomou specijalnih aparata za merenje duine trajanja pogleda i panje obavljena su testiranja i pokazalo se da sledee boje izazivaju sledeu panju: narandasta 21,4%; crvena 17%, plava 13,4%, crna 13%, zelena 12,6%, uta 12%, siva 7%, ljubiasta 5,5%.

Psiholoko dejstvo boja

Boje imaju specifino psihosocijalno znaenje. Za korektno smisleno korienje boje znaajno je biti upuen u socijalno kulturnu implementaciju odreene boje kao i u psihologiju iste. Ono to je zanimljivo je da jedna boja moe da ima potpuno suprotna tumaenja u zavisnosti od upotrebe iste i sa kojim ciljem. Tako recimo crvena moe da znai upozorenje ako se nalazi na saobraajnom znaku dok recimo ukoliko se radi o crvenom srcu dolazimo do simbolike strasti i ljubavi. Naunici su istraivali kako boje utiu na naa raspoloenja i dobili rezultate da crvene boje uzbuuju, ute i uto-zelene delimino uzbuuju i umiruju, a plave i ljubiaste uglavnom izazivaju neraspoloenje, mada neka nijanse umiruju. Pokuajte sami da odredite kako boje utiu na vae emocije.

Psiholoko dejstvo boja

Crvena snaga, ivost, dinamika, mukost. Moe da ostavlja i utisak grubosti i otrine, kao i arma i dobroinstva. To je uvek topla boja. Crvena boja drai zenice i pogled, mi u nju gledamo i kada to ne elimo. Uobiajeno je da crvena boja oznaava aktivnost, snagu, trenutak neke strasne elje. Crvena boja nas esto i zbunjuje, ali i zabavlja. To je boja koja je i simbol opasnosti i upozorenja, hrabrosti, gneva, uzbuenja, borbe i zato je politiki simbol revolucije.

Yayoi Kusama, Metamorfoze

Psiholoko dejstvo boja

Narandasta vie nego crvena izraava zraenje i komunikaciju. Topla boja koja je pored ute najvidljivija zapaa se na najveoj udaljenosti. To je boja akcije. Ima prijemiv, topao i intiman karakter. Ona je simbol panje i akcije.

Psiholoko dejstvo boja

uta najsvetlija, najvidljivija i najglasnija boja. To je boja mladosti, prija oveku, stvara radost i zadovoljstvo, zato je i boja optimizma. Zlatnouta je aktivna boja, ali ako se doda zelena podsea na bolest. Ako se doda malo crvene vie prija oveku, zagreva srce i stvara zadovoljstvo.

Joseph Beuys, Capri Batterie

Psiholoko dejstvo boja

Zelena smatra se da nita ne izaziva jer ima neodreen i miran karakter. Kada priroda poinje da zeleni to je nada za novi ivot, tako da je to boja nade. Ako dominira hladna plava boja, zelena postaje ozbiljna i misaona. Dodavanje ute boje daje joj snagu i sunani utisak. Izraava nezrelost, mladost, prirodu i simbol je slobode.

Richard Long, land-art

Psiholoko dejstvo boja

Plava hladna i enstvena boja koja ostavlja umirujui utisak. Izraava izvesnu zrelost, vezana je duhovni, unutranji ivot. Na izvestan nain ostavlja utisak beskonanosti. to je svetlija to vie podsea na sanjarenje i podstie ga. Utisak koji imamo o plavoj boji izaziva u oveku sveinu i higijensku istotu, naroito ako je u kombinaciji sa belom bojom. Izraava odanost, istinu, vernost, naivnost, ast ali i mistiku, melanholiju i depresiju.

Utvreno je da izlaganje plavoj svetlosti moe imati pozitivan uticaj na raspoloenje ini da se ljudi oseaju srenije i sigurnije.

Pipilotti Rist

Psiholoko dejstvo boja

Ljubiasta navodi na razmiljanje i mistinost, ljubomoru i tajne. To je esto tuna boja, melanholina a moe i da ostavlja utisak sveanog. Izraava dostojanstvo i bogatstvo, snagu lojalnost, humanost.

Psiholoko dejstvo boja

Ruiasta sladunjava i stidljiva, sa romantinim i nenim sadrajem. Ona je izraz enstvenosti i ljubavi. Ostavlja utisak i sugerie nenost i intimnost.

Christo and Jeanne-Claude, Surrounded Islands (Okruena ostrva), Miami, Florida

Psiholoko dejstvo boja

Smea daje utisak kompaktnosti i velike korisnosti. Asocira na zemlju. Izraava zdrav duh, ivot i svakodnevni rad.

Theo Mercier

Psiholoko dejstvo boja

Bela sugerie istou. Kako ne sadri poseban karakter, stvara utisak praznine i beskrajnosti. Belo ima efekat potpunog mira u dui. Izaziva utisak sveine, antiseptinosti i po tome je bliska plavoj boji.

Psiholoko dejstvo boja

Crna izraz sumornosti, kao teka boja je simbol beznadenosti. Ali izraava i otmenost i eleganciju, naroito ako ima sjajan refleks. Zbog neprobojnog karaktera izaziva oseanje izgubljenosti veni mir bez perspektive.

Thomas Ruff, Zvezde

Psiholoko dejstvo boja

Siva/ Srebrna ima autonoman karakter. esto je slina beloj po asocijacijama. Nije pasivna kao crna boja, ali ne odreuje nita precizno. Ona je izraz stanja i raspoloenja koje je neutralno i sumnjiavo, simbol je nedosatka energije. Bledilo sive izaziva strah, asocira na starost. Izraava monotoniju i depresiju naroito ako je tamnija.

Simbolika boja

U zavisnosti od socijalnih, kulturnih, istorijskih i geografskih uslova, simbolika boja se iskazuje na razliite naine u raznim sredinama. Mnoge od tih sredina crvenoj boji na primer daju razliita znaenja. Negde je ona boja prokletstva, boja zla, bunta, krvi, patnje, a u drugim sredinama ona se javlja kao boja sree, izvora ivotne snage, znanja, radosti, lepote i ljubavi. Simbolika boja vue svoje korene od praoveka do danas u verskom, geografskom, ezoterinom, kosmikom, etikom, psiholokom i idejnom intimnom i kolektivnom biu oveka.

Simbolika boja
Crvena Uglavnom simbolie ljubav. To je boja krvi i ivota. U Kini se koristi da bi se izrazilo slavlje i srea. U Japanu crvenu boju nose iskljuivo ene. Ona je simbol iskrenosti, sree i sklada. Kod Kineza crvena boja oznaava mukost, a zelena je boja ene. U Americi i mnogim Evropskim zemljama crvena moe predstavljati i boju prostitucije. Plava Smatra se najsigurnijom bojom za korienje zato to ni u jednoj kulturi nema negativnih konotacija. U Kini predstavlja besmrtnost, za Jevreje je sveta boja. Egipani su plavu boju smatrali bojom istine. Simbolie venost, ona je nematerijalna boja i dematerijalizuje sve ono to je na njenoj povrini. Svetloplava je boja sanjara i lutalica. Ljubiasta boja vidovitosti i promiljenosti. Ona je ravnotea izmeu neba i zemlje, strasti i razuma, ljubavi i mudrosti. To je boja alhemije, magije. U Kini se ljubiasta boja vezuje za bogatstvo.U Velikoj Britaniji se okoloda tradicionalno pakuje u ljubiastu ambalau zbog asocijacije kraljevske ljubiaste sa luksuzom.

Simbolika boja
uta oznaava pitomu boju prirode i sunca. Simbolizuje mladost, snagu i boansku venost. Zbog boanskih atributa uta boja je privilegija kraljeva i careva jer oznaava njihovu mo i poreklo. Meutim u prolosti, u pojedinim zemljama uta boja je izraavala zavist, jed i zlobu, lukavsvo, neverstvo, greh. U srednjem veku u Italiji i paniji, varalice, krivokletnici ili lani svedoci su morali za kaznu odreeno vreme da nose ute eire. Zelena U mnogim kulturama zelena je umirujua i boja poleta. Znak je vitlanosti i energije. Zelena oznaava nadu u hrianstvu. Meutim zelena boja ima i negativne konotacije. Po predanju je telo Lucifera zelene boje i ima zelene oi. Narandasta od svih boja najjae zrai. Simbolizuje ravnoteu izmeu duha i libida. Meutim ta se ravnotea lako raskida u jednom ili drugom pravcu, pa narandasta boja postaje ili otkrivenje boanske ljubavi ili amblem pohote. Simbolie i akciju, plodnost, obilje.

Simbolika boja
Smea veoma neutralna boja koja se uvek povezuje sa prirodom. Najrealitinija boja pa tako simbolie samo-disciplinu, rad, stabilnost. Siva/ Srebrna najneutralnija boja. Tonovi sive koriste se da bi se iskazala sofisticiranost. Simbol je neodlunosti. Crna U zapadnim kulturama crna je boja tuge, u istonim je radost. Crna je boja noi, iskuenja, patnje i misterije. Mnogi stari narodi su crnu boju smatrali vanvremenskom. Psiholog Karl Jung u svojim radovima govori o crnoj boji kao boji koja simbolizira mesto klijanja, boji svega to oznaava poetak, boji stalnog proimanja. Bela U najveem broju zapadnih kultura ona je simbol spasenja, svetosti i istote. Meutim u kulturama dalekog istoka predstavlja boju alosti i tuge. U hrianskoj umetnosti bela boja pripada Bogu Ocu, plava Bogu Sinu, a crvena Svetom Duhu. U nekim delovima Afrike belo je boja mrtvih ali joj se pripisuje i velika lekovita mo.

Boja u multimedijalnoj umetnosti

Olafur Eliasson je islandsko - danski umetnik, jedan od najuticajnijih umetnika danas. Posveen je istraivanju ljudske percepcije i kako je realnost zapravo relativna, jer ne postoji jedan nain da se posmatra. U svojim instalacijama eli da obrne ulogu posmatraa - umesto da posetilac posmatra umetniko delo sa distance, Eliasson ga ini integralnim delom umetnosti. esto koristi ogledala u instalacijama na neuobiajen i iznenaujui nain. Eliasson odvodi posetice njegovih izlobi u poseban svet naglaene ulnosti gde boje, svetlost i arhitektura navode na preispitivanje naeg odnosa sa okolinom.

Boja u multimedijalnoj umetnosti

Olafur Eliasson & Ma Yansong (arhitekta) Feelings are facts, 2010 (Emocije su injenice), Peking Kolaborativni projekat Olafur Eliasson-a i arhitekte Ma Yansong-a je specijalno dizajniran za hol UCCA prostora u Pekingu. Prostor je izmenjen toliko da poseticima izgleda kao da ulaze u beskrajan prostor obojene magle.

Boja u multimedijalnoj umetnosti

Zasnivajui ovaj projekat na seriji prethodnih eksperimenata, Eliasson je uneo vetaki proizvedenu maglu u galeriju; stotine fluoroscentnih lampi su instalirane na plafon kao mrea crvenih, zelenih i plavih zona. Prolazei kroz maglu ova svetla kreiraju obojene prostore za etnju. Na svakoj granici gde se sree ove boje, kreiraju se tranzitni prostori cijan, magente i ute, tako da posetioci kreiraju svoj jedinstven spektar boja dok etaju kroz naizgled beskrajan prostor. Instalacija nas navodi na preispitivanje: ta bi trebalo da bude osnova naeg razmiljanja i procenjivanja u prostoru gde se realnost i iluzija prepliu? Kada se naemo usred tako realno ostvarenog fenomena, da li moemo da preispitamo i nae interese, ula i iskustva o onome to nas okruuje? Ma Yansong je o projektu rekao: Kad uete u prostor zaboravite na identitet, socijlani status, ak se pomalo izgubite. To je izazov za vaa oseanja. Reakcije variraju i odgovor je otvoren.

Boja u multimedijalnoj umetnosti

U ovom projektu se preispituje na svakodnevni, ustaljeni oseaj prostorne orijentacije. Dimenzije prostora su znaajno izmenjene sputanjem plafona i konstrukcijom poda koji je pod uglom.

Boja u multimedijalnoj umetnosti

Olafur Eliasson & Ma Yansong, Feelings are facts, 2010 (Emocije su injenice), Peking http://www.olafureliasson.net/

Boja u multimedijalnoj umetnosti

Olafur Eliasson. Green River Project, od 1998

Reke obojene zelenom, ekoloki netetnom bojom znaajno menjaju percepciju okoline u gradovima; Eliasson je izveo ovaj projekat u vie gradova: Tokiu, Los Angeles-u, Stockholm-u, Moss-u i Bremenu

Boja u multimedijalnoj umetnosti

Tate, London The Weather project, 2003 http://www.tate.org.uk/modern/exhibitions/eliasson/about.htm

Instalacija koje je ispunila prostor posebnog dela Tate galerije - Turbine Hall. Eliasson je kreirano finu izmaglicu u vazduhu koristei ureaje za vlanost i ogroman disk sastavljen od stotina monohromatskih lampi koje emituju frekvenciju utog svetla.

Boja u multimedijalnoj umetnosti

Tate, London The Weather project, 2003

Plafon je pokriven ogromnim ogledalom u kojem su posetioci mogli da se vide kao male crne senke naspram masovnog uto-narandastog svetla. Mnogi posetioci su se vraali na ovu izlobu po vie puta, i provodili vreme sunajui se na podu galerije.

Boja u multimedijalnoj umetnosti

MOMA NY Take your time http://www.moma.org/interactives/exhibitions/2008/olafureliasson/#/intro/ Beauty (Lepota) je jedan od radova na ovoj retrospektivnoj izlobi u Muzeju savremene umetnosti u New Yorku estice vode kreiraju sliku koja podsea na fenomen stalno promenljive duge.

Video o ovom radu: http://www.moma.org/explore/multimedia/videos/15/videos-all

Boja u multimedijalnoj umetnosti

Predavanje Olafura Eliasson-a, o svojim idejama i odnosu prema umetnosti TED http://www.ted.com/talks/olafur_eliasson_playing_with_space_and_light.html

Boja u multimedijalnoj umetnosti

Web site, prezentacija dizajnerskog tima, sa naglasenim bojama http://www.benandjulia.com/animation_cartoon_network.html