SEMINARSKI RAD

NAZIV SEMINARSKOG RADA: EVROPSKA UNIJA

EVROPSKA UNIJA

Moto: In varietate concordia (latinski ) "Ujedinjeni u raznolikosti/razliiosti"

OPTI PODACI O EU

Glavni grad Brisel Strazbur Luksemburg Slubeni jezik 24 (bugarski, danski, engleski, estonski, finski, francuski, nemaki, grki, maarski, irski, italijanski, letonski, litvanski, malteki, poljski, portugalski, rumunski, slovaki, slovenaki, holandski, eki, panski, vedski, velki) Malta Nemaka Poljska Portugal Rumunija Slovaka Slovenija Ujedinjeno Kraljevstvo Finska Francuska Holandija eka Republika vedska panija

Drave lanice Austrija Belgija Bugarska Grka Danska Estonija Republika Irska Italija Kipar Letonija Litvanija Luksemburg Maarska Vlada Komisija Parlament Savet Evropski savet Sui generis oze Manuel Barozo Hans-Gert Petering Francuska Nikola Sarkozi 25. mart 1957 7. septembar 1992

Stvaranje - Rimski ugovor - Mastrihtski ugovor

Povrina Stanovnitvo

Ukupno4.324.782 km (7.) Voda (%) 3,08

2007. - 494.070.000 (3.) Gustina - 114/km (69.) BDP (PKM) 2007. priblino Ukupno 14.953 milijardi $ (1.) Po glavi stanovnika 28.213 $ (14.) Valuta Evro () (EUR) (de jure) Britanska funta, Bugarski lev, Danska kruna, Estonska kruna, Letonski lat, Litvanski litas, Maarska forinta, Poljski zlot, Rumunski lej, Slovaka kruna, eka kruna, vedska kruna UTC (UTC 0 do +2) .eu

Vremenska zona Internet domen

KAKO JE STVORENA EVROPSKA UNIJA?

Uei istoriju evropskog kontinenta najvie se moralo pamtiti datume i godine vezane za mnogobrojne ratove i bitke. Poslednji i najstraniji, Drugi svetski rat i pedeset miliona rtava suludog pohoda Adolfa Hitlera naterao je evropske drave da se, po prvi put, okrenu saradnji koja nije imala veze sa ratnim savezima ve je sluila iskljuivo unapreenju ivota Evropljana. Prvi ovakav savez bio je Savet Evrope, osnovan 1949. godine. Na inicijativu Roberta umana, 1951. osnovana je prva (od 3) evropske zajednice Evropska zajednica za ugalj i elik. Ugovorima u Rimu (1957) pod zajedniku kontrolu i u slubu mira i napretka stavljena je potencijalno najdestruktivnija i najopasnija sila koju ovek poznaje i osnovana Evropska zajednica za atomsku energiju (EUROATOM) i, drugim ugovorom, Evropska ekonomska zajednica (EEZ). Njome su, za potpisnice, stvoreni zajedniko evropsko trite, carinska unija, ukinuta su ogranienja uvoza i izvoza i omogueno slobodno kretanje ljudi i kapitala. Videvi veliku korist od ovakve saradnje, EEZ se proiruje na 12 lanica. Ovih dvanaest drava Ugovorom u Mastrihtu (1992) stvara Evropsku uniju. Od tada je bilo jo 3 proirenja EU. Proces je zaokruen 2000. godine Ugovorom u Nici po kome Unija i njenih 27 lanica danas funkcionie.

Evropska unija nije drava, ali nije ni meunarodna organizacija poput Ujedinjenih nacija ili Saveta Evrope. To je zajednica ureenih (a ne bogatih) drava posveenih demokratiji, miru i dobrobiti graana. Tri stuba Evropske unije su: - Ekonomska politika, - zajednika bezbednosna i spoljna politika, - saradnja u oblasti pravosua i unutranjih. poslova Pored teritorije, stanovnitva, institucija i valute, Evropska unija ima jo neka obeleja prave drave: - zastavu - himnu - dravni praznik Dan Evrope Evropska unija (skraeno: EU) je meuvladina i nadnacionalna unija (zajednica) dvadeset sedam evropskih drava. Unija svoje korene vodi od Evropsko ekonomske zajednice osnovane Rimskim ugovorom 1957. od strane est evropskih drava. Od tada se Evropska zajednica proirila pridruivanjem novih drava-lanica i stekla veu mo. Ova zajednica je oformljena pod sadanjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji (vie poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) 1992. godine. Mnogi aspekti EU su postojali i pre potpisivanja ovog ugovora, preko raznih organizacija oformljenih 50-ih godina dvadesetog veka. Lisabonskim sporazumom potpisanim decembra 2007. predviena je izmena sadanjih sporazuma kako bi se korigovale politike i pravne strukture Evropske unije. Proces ratifikacije Lisabonskog sporazuma je predvien je do kraja 2008, ali je ratifikacija ugroena negativnim ishodom na referendumu u Irskoj juna 2008. Evropska unija stvara jedinstveno trite putem sistema zakona koji se primenjuje u svim dravama lanica, to garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala. Ona zadrava zajedniku trgovinsku politiku, poljoprivrednu politiku i politika u oblasti ribarstva i regionalnog razvoja. Evropska unija je 1999. uvela zajedniku valutu evro, koju je do sada usvojilo 13 drava lanica. Politike aktivnosti Evropske unije se ispoljavaju u mnogim sferama, od politike zdravstva i ekonomske politike do inostranih poslova i odbrane. Kontrola pasoa na graninim prelazima drava-lanica je ukinuta engenskim sporazumom.[3] U zavisnosti od razvijenosti svake zemlje ponaosob, organizacija Evropske unije se razlikuje u razliitim oblastima. EU je definisana kao: federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zatiti ivotne sredine; konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zatiti potroaa, unutranjoj politici i kao meunarodna organizacija u spoljnoj politici. Glavna oblast na kojoj EU poiva je jedinstveno trite koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstvenoj moneti (usvojenoj od strane 12 lanica), zajednikoj poljoprivrednoj politici i zajednikoj politici u sferi ribarstva. Sa skoro 500 miliona stanovnika Evropska unija ima 31% udela u svetskom nominalnom bruto domaem proizvodu (15,8 biliona amerikih

O EVROPSKOJ UNIJI

dolara) u 2007.[4]Unija predstavlja svoje lanice u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i posmatra je na samitima Grupe 8 i Ujedinjenih nacija. 21 lanica Evropske unije je i lanica NATO pakta. Vane institucije Evropske unije su Evropska komisija, Evropski parlament, Savet Evropske unije, Evropski savet, Evropski sud pravde i Evropska centralna banka. Graani Evropske unije svoje predstavnike u Evropskom parlamentu biraju svakih 5 godina.

STATUS
Evropska unija je najmonija regionalna organizacija koja trenutno u svetu postoji. Kao to se iz prethodnog moe videti, u nekim oblastima gde su drave lanice svoj suverinitet prepustile Evropskoj uniji, moe se rei da je Evropska unija federacija ili konfederacija. Unija nema pravo da premesti dodatna ovlaenja drugih lanica na sebe bez doputenja odreene lanice. Isto tako, odreeni broj lanica rukovodi samostalno svojim politikama od nacionalnog interesa, kao to su inostrani poslovi, odbrana, valuta. Zahvaljujui ovakvom ustrojstvu, Evropska unija se ne moe definisati ni kao internacionalna organizacija ni kao konfederacija ili federacija. Moglo bi se rei da je sui generis celina. Trenutni i budui status Evropske unije je predmet velike politike panje unutar nekih lanica EU.

PRAVNA OSNOVA
Pravna osnova Evropske unije su ugovori izmeu njenih lanica. Oni su donoeni tokom godina. Prvi takav ugovor je Ugovor iz Pariza (1951) kojim je oformljena Evropska zajednica za ugalj i elik izmeu est evropskih zemalja. Ovaj ugovor je istekao pre donoenja docnijih ugovora. Sa druge strane, Rimski ugovor (1957) i dalje traje, posle njega je donesen Mastrihtski ugovor (1992), koji je Evropsku uniju konstituisao pod tim imenom. Najvie amandmana na Rimski ugovor se ticalo pristupa 10 novih lanica 1. maja 2004. lanice EU su se nedavno dogovorile oko teksta Evropskog Ustava koji e, ako se ratifikuje od strane lanica, postati prvi zvanini ustav EU zamenjujui sve dotadanje ugovore. Ako Ustav ne proe prilikom ratifikacije svih lanica, onda bi moda bilo neophodno ponovo otvoriti pregovore u vezi njegovog donoenja. Veina politiara i dravnih zvaninika se slau oko toga da je sadanji pred-ustav neodgovaraju za trenutnih 25 drava lanica (kao i za budue). Stariji politiari (naroito u Francuskoj) imaju stav da ako ustav ne ratifikuje nekoliko lanica treba nastaviti bez njih.

INSTITUCIJE I SEDITA INSTITUCIJA EVROPSKE UNIJE

Evropska unija ima nekoliko institucija: Evropski parlament (785 lanova) Savet Evropske unije (ili 'Savet ministara') (27 lanova) Evropski savet Evropska komisija (27 lanova) Evropski sud (15 sudija) Evropski finansijski sud (27 lanova) Savet Evrope (46 lanova) Postoji nekoliko finansijskih tela: Evropska centralna banka (koji zajedno sa nacionalnim (narodnim) bankama ini Evropski sistem centralnih banaka) Evropska investiciona banka (ukljuujui Evropski investicioni fond) Postoji jo mnogo tela zaduena za sprovoenje objektivne politike i pravde. To su tzv. Agencije Evropske unije. Pored toga, postoje i savetodavna tela, meu kojima su: Odbor regija Evropska unija nema zvanini glavni grad, a sedita njenih institucija se nalaze u nekoliko razliitih gradova. Brisel je sedite Evropske komisije i Saveta Evropske unije (Savet ministara), kao i domain sastanaka i plenarnih zasedanja Evropskog parlamenta. Brisel se upravo zbog ovoga smatra de fakto glavnim gradom EU. Strazbur je sedite Evropskog parlamenta i domain je veine plenarnih zasedanja. Evropski sud i sekretarijat Evropskog parlamenta se nalaze u Luksemburgu. Evropska centralna banka je smetena u Frankfurtu.

ISTORIJA

Ceremonija potpisivanja Ugovora u Rimu (1957) Pokuaji da se ujedine disparatne nacije Evrope prethode nacionalnoj dravi. Oni su se deavali konstantno kroz istoriju kontinenta jo od propasti Rimskog Carstva. Franako carstvo Karla Velikog, Sveto Rimsko Carstvo i Poljsko-Litvanski Komonvelt su ujedinili velika prostranstva. Mnogo kasnije, tokom 19. veka - carinske unije pod Napoleonom i osvajanja nacistike Nemake '40. godina dvadesetog veka su imala samo trenutno postojanje. S obzirom na izvorne jezike i kulturne razliitosti u Evropi, ovi pokuaji obino su podrazumevali vojno potinjavanje nevoljnih i neposlunih nacija, to bi potom dovelo do nestabilnosti i konanog neuspeha. Jedan od prvih predloga za mirno ujedinjenje kroz saradnju i jednakost lanstva dao je zaetnik pacifizma Viktor Igo (1851). Nakon katastrofa Prvog, a zatim i Drugog svetskog rata, pokretaka snaga za osnivanje Evropske unije (odnosno onoga iz ega e se ona potom razviti) znaajno je porasla, voena eljom da se Evropa obnovi i sprei mogunost da se takvi uasi rata ikada ponove. Evropska zajednica za ugalj i elik (oformljena 1951, a koju su inile: Zapadna Nemaka, Francuska, Italija i zemlje Beneluksa) je bila inicijalna kapisla za dalje ujedinjenje Evrope. Prva carinska unija, koja se izvorno zvala Evropska ekonomska zajednica, osnovana je Rimskim ugovorom 1957, a implementirana 1. januara 1958. Kasnije se promenila u Evropsku zajednicu, koja je sada prvi stub Evropske unije. EU se razvila od trgovakog sistema do ekonomskog i politikog partnerstva.

DRAVE LANICE I PROIRENJA

Od 1. januara 2007. EU ima 27 zemalja lanica. Ukupna povrina tih 27 zemalja je 4,325,675 km. Da je jedinstvena zemlja, bila bi sedma po redu drava u svetu po povrini. Broj graana EU (pod uslovima Mastrihtskog sporazuma) u 27 zemalja je otprilike 496 miliona (januar 2007). Bila bi dakle trea po redu posle Kine i Indije, da se radi o pravoj dravi. Na teritoriji Unije ivi blizu pola milijarde ljudi. Status kandidata imaju Turska, Hrvatska i Makedonija. Bez obzira na veliinu, prava i obaveze drava lanica su jednaki. Graani EU predstavljeni su u Evropskom parlamentu, a drave lanice u Savetu ministara. Sve drave alju jednak broj ministara na Savet, ali njihovi glasovi nose razliit broj poena mada ta razlika ni priblino ne odgovara razlikama u teritoriji i broju stanovnika. Na primer, Nemaka ima 1 poen na svakih skoro 3 miliona stanovnika, a Luksemburg na svakih 100 000. esto ete uti kako male drave nemaju nikakve anse da ostvare svoje namere i interese. Ako neka drava prekri obavezujua pravila ili deluje suprotno interesima EU, protiv nje se moe povesti postupak pred Evropskim sudom pravde. Ukoliko je u pitanju neka teka i trajna povreda temeljnih principa Unije (slobode, demokratije, ljudskih prava, vladavine prava) Evropski sud pravde i Evropski savet mogu privremeno obustaviti prava te drave. U periodu od 1952/1958. est osnivakih zemalja EU bile su: Belgija, Zapadna Nemaka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija. Devetnaest buduih zemalja su joj se pridruile u talasima proirenja koji su dati u sledeoj tabeli: Godi Drave na 1973. Danska, Republika Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo 1981. Grka 1986. Portugalija i panija 1995. Austrija, Finska i vedska Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Maarska, Malta, Poljska, 2004. Slovaka, Slovenija i eka 2007. Bugarska, Rumunija Napomene

Grenland, koji je sastavni deo Danske je na referendumu (1979) napustio sve evropske institucije 1985. godine 1990. godine teritorija i stanovnitvo Evropske zajednice su uveani kada se Istona Nemaka ponovo ujedinila sa Zapadnom Nemakom

KANDIDATI ZA LANSTVO, OSTALE ZEMLJE

Zvanine zemlje kandidati za lanstvo su Hrvatska i Makedonija ali se ne zna kada e ui u Uniju. Turska je takoe kandidat za koga se ne zna taan datum prijema i drava oko koje se vode razne polemike unutar EU o tome da li bi trebala da bude primljena u lanstvo. Mnoge drave, kao to su Norveka, vajcarska i Island, ne ele da uu u EU, ali s njom imaju specijalne sporazume.

TRENUTNA PITANJA
Glavna pitanja sa kojima se Evropska unija u ovom trenutku bavi je njeno proirenje na jug i istok, odnosi sa Sjedinjenim Amerikim Dravama, revizija pravila Pakta za stabilnost i ratifikacija Ustava Evropske unije od strane drava lanica.

STATUS PREKOOKEANSKIH TERITORIJA

Neke teritorije imaju zvanine odnose sa lanicama EU zahvaljujui kolonijalnoj prolosti, kulturnim vezama ili geografskom poloaju. Tu se pre svega misli na prekomorske teritorije Francuske, panije, Holandije i Velike Britanije.

EKONOMSKI POLOAJ

Godine 2005, EU je imala najveu ekonomiju na svetu sa, BDP od 9.48610 evra (ili 12.42710 USD sa kursom od 1,31$ za 1 evro 11. januara, 2005.

IVOTNI STANDARD
Sledi tabela sa podacima o BDP po glavi stanovnika u svakoj dravi EU ponaosob. Podaci su iz 2004.

BDP (PPP), 2004

BDP (PPP) po stanovniku, 2004

BDP (PPP) po stanovniku u 2006, u odnosu na prosek

Drave lanice Evropska unija Luksemburg Republika Irska Danska Austrija Finska Belgija Holandija Nemaka vedska Francuska Italija panija Grka Slovenija Kipar Malta Portugal eka Republika Maarska Estonija Slovaka Litvanija Poljska Letonija Bugarska Rumunija Drave kandidati: Hrvatska Turska Makedonija

BDP (PPP) BDP (PPP) BDP (nominal) miliona po stanovniku po stanovniku me. dolara me. dolara me. dolara 12,954,042 33,436 179,516 195,788 286,767 171,848 338,452 524,035 2,605,373 283,802 1,900,467 1,726,869 1,145,078 261,018 46,384 18,563 8,103 210,049 198,931 179,606 23,927 93,288 52,705 526,253 31,841 76,696 204,412 28,477 72,945 42,859 36,079 35,002 32,822 32,500 32,062 31,628 31,572 31,235 30,322 29,727 27,542 23,519 23,250 22,334 20,365 19,949 19,478 18,492 17,802 17,239 15,443 13,797 13,784 10,003 9,446 29,763 76,224 49,533 48,530 37,378 36,928 35,843 38,323 36,875 33,356 39,562 33,387 30,144 27,815 20,545 17,535 20,500 13,847 17,224 12,587 11,375 10,342 9,471 8,310 8,410 8,401 3,686 5,254

Ujedinjeno Kraljevstvo 1,911,943

57,983 609,987 16,700

17,885 8,385 8,080

8,710 5,692 2,564

Potencijalni kandidati: Bosna i Hercegovina Srbija Albanija Crna Gora 25,505 47,770 18,329 2.412 6,456 7,234 5,107 3.800 2,561 3,215 2,441 1.784

EVROPSKA UNIJA I LJUDSKA PRAVA

Evropska unija nije organizacija ija je prvenstvena svrha zatita ljudskih prava; u Evropi tu ulogu ima Savet Evrope (u okviru kojeg je doneta i Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda - tekst Konvencije). Meutim, Evropska unija, kao i njene drave lanice, spadaju u najvee pobornike ljudskih prava u svetskoj politici. Uslov da EU sklopi sporazum o ekonomskoj saradnji sa nekom dravom je da ta zemlja potuje ljudska prava svojih graana.

EKONOMIJA I USLOVI ZA PRIJEM U EVROPSKU UNIJU

Koristi koje prua uee u jedinstvenom evropskom tritu, uz kvalitet ivota graana u zemljama lanicama EU, osnovni su razlozi koji Evropsku uniju ine izuzetno privlanom za zemlje nelanice. Meutim, pre nego to zemlja postane lan EU, potrebno je da ispuni odreene uslove, tj. Kriterijume iz Kopenhagena (usvojene na sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu, 1993). Ukratko, za lanstvo u EU drava treba da: - ima stabilne institucije koje su garancija demokratije, vladavine prava i potovanja ljudskih prava i prava manjina; - prihvati i obezbedi primenu propisa EU koji reguliu razliite oblasti ekonomske i monetarne unije i politikog ivota; - ima funkcionalnu trinu privredu; - ima preduzea koji se uspeno mogu nositi sa konkurencijom koju donosi uee u jedinstvenom evropskom tritu.

MLADI I OBRAZOVANJE
Od 2000. godine politika EU u oblasti obrazovanja definie se kao deo evropske strategije zapoljavanja. Evropski aci i studenti slobodni su da ue u bilo kojoj zemlji lanici. Ovim se dodatno unapreuju kulturna saradnja i meusobno poznavanje razliitih kultura. Aktivnosti Evropske unije u oblasti razmene studenata i profesora, kao i medjusobnog priznavanja diploma i drugih kvalifikacija, vrlo su raznovrsne i odnose se na sve uzraste od osnovaca do odraslih.

ISTORIJSKI PREGLED DATUMA VANIH ZA EU

Kao izraz sve vee elje za evropskim ujedinjenjem, nakon Drugoga svjetskog rata stvaraju se prve organizacije i pokreti koji promiu ideje evropskog jedinstva... 17. mart 1948. Potpisan je Bruxellski pakt izmeu Velike Britanije, Francuske i zemalja Beneluksa s ciljem zajednike obrane, a koji je poslije preimenovan u Zapadnoeuropsku uniju 7.-10. maj 1948. U den Haagu je odran Evropski kongres (Congress of Europe) koji je trebao povezati razne evropske pokrete i stvoriti evropsku uniju ili federaciju. Na Kongresu je odlueno da se stvori Evropski pokret, nezavisna udruga koja i danas koordinira rad organizacija koje promiu evropsko ujedinjenje, a nakon toga nastali su i Vijee Evrope, Evropska platna unija, Evropska zaklada za kulturu u Amsterdamu i College of Europe u Bruggesu. 5. maj 1949. Potpisan je statut Vijea Evrope (Council of Europe), organizacije koja treba biti nositelj evropskog povezivanja u kulturi, znanosti, zatiti ljudskih prava, demokraciji, pravu i upravi, te usmjeravati evropske zemlje u vie razine povezivanja. Vijee Evrope usvojilo je Konvenciju o temeljnim pravima i slobodama ovjeka, osnovalo je Komisiju i Sud za ljudska prava, usvojilo sporazum o socijalnom osiguranju - Evropsku socijalnu povelju, Evropsku kulturnu konvenciju, Konvenciju o priznavanju diploma i patentnih prava. 9. maj 1950. Francuska objavljuje tzv. "Schumanov plan", projekt stvaranja nadnacionalnog organa koji bi ujedinio industriju ugljena i elika dva najvea evropska proizvoaa, Njemake i Francuske, u Evropsku zajednicu za ugljen i elik te onemoguio svaki budui rat izmeu tih zemalja. Autor tog plana bio je Jean Monnet, francuski ekonomist, no plan je ime dobio po Robertu Schumanu, francuskom ministru vanjskih poslova, zbog njegovih zasluga u pregovorima i provedbi plana. 18. april 1951. U Parizu je potpisan Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugljen i elik (European Coal and Steel Community - ECSC) ime je stvorena prva Evropska zajednica. Uz Njemaku i Francusku ugovor su potpisale Italija, Belgija, Luksemburg i Nizozemska. Ugovor stupa na snagu 25. srpnja 1952. kao prva europska organizacija nadnacionalnog znaaja. 1. - 2. juni 1955. U Messini, na sastanku ministara vanjskih poslova Evropske zajednice za ugljen i elik, predlae se ekonomsko povezivanje zemalja lanica te zajednice. 25. mart 1957. U Rimu se potpisuju ugovori o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (European Economic Community - EEC) i Evropske atomske zajednice (EURATOM), koji stupaju na snagu 1. sijenja 1958. godine. Obje zajednice po uzoru na ECSC dobivaju Vijee ministara i Komisiju, a za sve tri

zajednice osnovana je Skuptina (od 1969. Evropski parlament) i Sud evropskih zajednica. 4. januar 1960. U Stockholmu je, na inicijativu Velike Britanije, potpisan ugovor o osnivanju Evropskoga udruenja slobodne trgovine (European Free Trade Association - EFTA). Dananje su lanice EFTA-e Island, Lihtentajn, Norveka i vicarska. 30. juli 1962. Uvedena je zajednika poljoprivredna politika (Common Agricultural Policy - CAP), prva zajednika politika EEZ-a. 1. juli 1967. Izvrna tijela triju zajednica spojena su u zajedniku Komisiju i Vijee ministara kroz Ugovor o spajanju (eng. Merger Treaty). 1. juli 1968. Uspostavljena je carinska unija zemalja EEZ-a. 1. januar 1973. Danska, Irska i Velika Britanija postaju lanicama EZ-a. 5. decembar 1978. Uspostavljen je Evropski monetarni sustav (European Monetary System) s ciljem uspostavljanja sistema fiksnih valutnih pariteta, dugorone monetarne stabilnosti i mobilnosti kapitala baziranih na ECU (European Currency Unit). 1. januar 1981. Grka postaje lanicom Evropske zajednice. 1. januar 1986. panija i Portugal postaju lanicama Evropske zajednice. 17. - 18. februar 1986. U Bruxellesu potpisan Jedinstveni evropski akt (Single European Act) s ciljem stvaranja Evropske unije kao nadnacionalne politike i ekonomske integracije, koji stupa na snagu 1. juli 1987. godine. Njime se redefiniraju Rimski ugovori i potie politika suradnja s ciljem stvaranja zajednike vanjske politike. Radi lakeg odluivanja naputa se praksa jednoglasnog odluivanja i uvodi se veinsko glasovanje. Glavni ekonomski cilj jest stvaranje jedinstvenoga trita. 9. novembar 1989. Sruen je Berlinski zid, a 3. listopada 1990. Njemaka se ujedinjuje. 19. juni 1990. Potpisan je Sporazum iz Schengena. 7. februar 1992. U Maastrichtu je potpisan Ugovor o Evropskoj uniji (Treaty on European Union), koji stupa snagu 1. studenoga 1993. godine. Ugovor donosi novine u sljedeim podrujima: razvoj ekonomske i monetarne unije, jaanje institucionalne strukture Unije i demokratizacija Evropske zajednice te definiranje zajednike vanjske i sigurnosne politike. 2. maj 1992. U Portu je potpisan sporazum o stvaranju Evropskog ekonomskog prostora (European Economic Area - EEA), kojim su ujedinjena trita EZ-a i EFTA-e. S 380 milijuna ljudi u 19 zemalja ono postaje najveim jedinstvenim tritem na svijetu. Na njemu vrijede propisi koji su na snazi u EZ.

1. januar 1995. Austrija, Finska i vedska postaju lanicama EU. 2. oktobar 1997. Potpisan je Ugovor iz Amsterdama. 1. januar 1999. Uvodi se euro. Banke i poduzea prelaze na poslovanje eurom. 26. februar 2001. Potpisan je Ugovor iz Nice (Treaty of Nice). 1. Maj 2004. Proirenje Evropske unije za deset novih lanica (Poljska, Kipar, Slovenija, Malta, eka, Slovaka, Litvanija, Latvija, Estonija, Maarska).