Adams Daglas UGLAVNOM BEZOPASNI Prevod: Ja i Zoran Adams Douglas MOSTLY HARMLESS, 1992. toperi" (5) POLARIS 1992.

UVOD

Serija "Galatii autos

ta god se desi, desi se. ta god, priliom de avanja, uzrouje da se desi ne to drugo, uzrouje da se d esi ne to drugo. ta god, priliom de avanja, uzrouje da se ono samo ponovo desi, samo se po novo desi. Sve to, meutim, ne de ava se obavezno hronolo im redosledom. 1. Istorija Galasije malice je smuena - i to iz vi e razloga: delom zbog toga t o su se oni oji pou avaju da vode rauna o tome malo smutili, ali i zbog toga to se ionao de avaju nee izuzetno mutne stvari. Jedan od problema ima veze sa brzinom svetlosti i te oama priliom pou aja da se ona prevazie. To ne mo ete izvesti. Ni ta ne putuje br e od svetlosti, sa moguim i zuzetom lo ih vesti, oje se pooravaju sopstvenim posebnim zaonima. Narod Hinge frila sa Arintufle Minor zapravo je pou ao da sagradi svemirse brodove oje su poretale lo e vesti, ali ovi nisu radili naroito dobro, a osim toga bili su izuzet no nedobrodo li ud god bi stigli, tao da, u stvari, i nije imalo mnogo smisla bi ti tamo. I zbog toga su uglavnom narodi Galasije te ili tome da utonu u sopstvenu loalnu mute , a istorija same Galasije bila je, zadugo, u najveoj meri osmolo a. to ne znai da ljudi nisu pou avali. Pou ali su da po alju flote brodova oje e se baviti borbama ili poslovima u daleim rajevima, ali ovima su obino bile potr ebne hiljade godina da stignu bilo uda. Do vremena ada bi onano stigle, otriv ani su drugi oblici putovanja oji su oristili hipersvemir radi zaobila enja brzi ne svetlosti, tao da su one bite za oje su flote sporije od svetlosti poslate u rat ve bile sreene veovima pre nego to bi one stigle na lice mesta. To, razume se, nije remetilo elju njihovih posada da svejedno vode te bit e. Bile su uve bane, bile su spremne, naspavale su se jedno dve hiljade godina, p re le su dale put da obave gadan posao i, Zarona mu, ima da ga obave. Tao je otpoelo prvo vee muenje galatie istorije, sa bitama oje su nepre idno izbijale veovima po to su razlozi zbog ojih su se vodile trebalo da budu s reeni. Meutim, ta vrsta mute i bila je triarija u poreenju sa onom oju su istoriari mo rali da raspetljaju jednom ada je otriveno putovanje roz vreme i ada su bit e poele da pre-eruptiraju stotinama godina pre nego to bi razlozi za njih bili ma ar i potegnuti. Kada je stigao pogon besonane neverovatnoe i ada su itave planete neoeivano poele da se preobra avaju u sladoled od banane, slavni istorijsi fault et Masimegalonsog univerziteta najzad se predao, zatvorio duan i prepustio svoj e zgrade sve br e rastuem pridru enom faultetu za teologiju i vaterpolo, oji je ove tra io ve godinama. to je sve veoma dobro, razume se, ali gotovo zasigurno znai da nio niada nee znati odale su, na primer, stigli Grebulonci, ili ta su tano hteli. A to je te ta, jer da je io znao i ta o njima, mogue je da bi bila izbegnuta najstra nija mogua atastrofa - ili bi bar morala da nae drugi nain da se odigra. Kli, Zu. Ogromni, sivi, grebulonsi istra ivai brod retao se nemo roz crnu prazni nu. Putovao je zapanjujuom, vrtoglavom brzinom, pa ipa je izgledalo, pred titrav om pozadinom milijardi daleih zvezda, da se uop te ne ree. Bio je te jedna mrana truna sleena na besrajnoj granularnosti blistave noi. Na palubi broda, sve je bilo isto ve milenijumima, u dubooj tmini i nemo . Kli, zu.

To jest, gotovo sve. Kli, li, zu. Kli, zu, li, zu, li, zu. Kli, li, li, li, li, zu. Hmmm. Nadzorni program probudi nadzorni program ne to vi eg nivoa duboo u napola usnulom brodsom ibermozgu i prijavi mu da svai put ada napravi 'li' sve to dobije jeste 'zu'. Nadzorni program vi eg nivoa zapita ta bi to trebalo da dobije umesto toga, a nadzorni program ni eg nivoa ree da ne mo e ba tano da se seti, ali da je pomislio ao bi to pre trebalo da bude ne to u vidu udaljenog zadovoljnog uzdaha. Nije znao ta to zujanje predstavlja. Kli, zu, li, zu. Samo je to dobijao. Nadzorni program vi eg nivoa razmislio je o tome i stvar mu se nije dopala . On zapita nadzorni program ta to tano nadgleda, a nadzorni program ni eg nivoa ree da ni toga ne mo e da se priseti, ve samo da je re o neemu to je trebalo da uradi 'li ', uzdah svaih deseta godina ili tu negde, to se obino de avalo bez gre e. Pou ao j e da onsultuje svoju tabelu gre aa, ali nije mogao da je nae, zbog ega je srenuo pa nju nadzornog programa vi eg nivoa na itav problem. Nadzorni program vi eg nivoa poe da onsultuje jednu od sopstvenih tabela n e bi li otrio ta je to nadzorni program ni eg nivoa trebalo da nadzire. Nije mogao da nae tabelu za uporedbu. udno. On ponovo pogleda. Dobijao je samo poruu gre e. On pou a da uporedi poru u gre e sa uporednom tabelom gre aa, ali nije mogao da nae ni nju. On dopusti da pr oe neolio nanoseundi do je sve ponavljao jo jednom. Onda probudi nadglednia f uncije svoga setora. Nadgledni funcije setora navali na neposredne probleme. On pozva svog agenta za nadgledanje oji taoe navali na probleme. U rou od neolio milionit ih delova seunde virtualna ola oja su poivala usnula, nea godinama, nea veo vima, sevala su i vraala se u ivot po itavom brodu. Negde je ne to po lo stra no ao ne treba, ali nijedan program za nadgledanje nije znao da a e o emu je re. Na svaom n ivou nedostajala su ljuna uputstva, a uputstva o tome ta treba uiniti u sluaju da n edostaju ljuna uputstva taoe su nedostajala. Mali moduli softvera - agenti - poulja e logiim putevima, grupisali su se , razmenjivali podate, pregrupisali. Brzo su ustanovili da je brodsa memorija, itavim putem do sredi njeg modula misije, oti la u paramparad. Niava ispitivanja ni su bila u stanju da odrede ta se to dogodilo. Izgledalo je da je a i sredi nji modu l misije o teen. To je veoma pojednostavilo itav problem. Zameniti sredi nji modul misije. P ostojao je jo jedan, rezervna opija, tani dupliat originala. Morao je biti fizii zamenjen, jer iz bezbednosnih razloga nije bilo niave veze izmeu originala i n jegove rezervne opije. Jednom ada se zameni sredi nji modul misije, on e moi sam d a nadgleda reonstruciju ostata sistema u svaoj pojedinosti i sve e biti u red u. Roboti su dobili uputstvo da donesu rezervnu opiju sredi njeg modula misi je iz za tiene ojaane prostorije, gde su je uvali, do logie omore broda radi instala cije. To je zahtevalo podugau izmenu odova za sluaj opasnosti i protoola do su roboti ispitivali agente ne bi li utvrdili autentinost njihovih uputstava. Naj zad su roboti bili zadovoljni, jer su sve procedure bile u redu. Raspaovali su rezervnu opiju sredi njeg modula misije iz sladi nog ui ta, izneli je iz sladi ne oda je, ispali iz broda i odleteli, vrtei se, u prazninu. To je pru ilo prvi znaajniji uvid u to ta ne valja. Dalje ispitivanje brzo je utvrdilo ta se dogodilo. Meteorit je probu io vel iu rupu u brodu. Brod je nije ranije opazio, jer je meteorit glato odseao ona j deo procesne opreme broda oji je trebalo da utvrdi da li je brod pogodio mete orit. Prva stvar oju je trebalo uiniti bio je pou aj da se rupa zatvori. Ispost

avilo se da je to nemogue, jer brodsi senzori nisu mogli da vide da rupa postoji , a nadzornici oji je trebalo da a u da senzori ne rade ao valja nisu radili ao valja i stalno su govorili da su senzori u redu. Brod je mogao samo da zalj ui o postojanju rupe na osnovu injenice da su roboti oevidno ispali roz nju, odnev i sa sobom rezervni moza oji bi mu omoguio da vidi rupu. Brod je pou ao da razmisli inteligentno o tome, nije uspeo, a onda je na trenuta u potpunosti prestao da radi. Razume se, nije shvatio da je prestao da radi, jer je prestao da radi. Naprosto se iznenadio to su zvezde posoile. Posle t reeg soa zvezda brod najzad shvati da mora biti da to on prestaje sa radom i da je vreme da se donesu nee ozbiljne odlue. On se opusti. Onda shvati da jo nije doneo ozbiljne odlue i uspanii se. Ponovo narato prestade da radi. Kada se opet probudio, on zapeati sve pregrade oo mesta na o me je znao da mora biti neviena rupa. Oevidno jo nije stigao na odredi te, pomisli on ispreidano, ali po to vi e nije imao ni najbla eg pojma gde bi to odredi te moglo biti ili ao da doe do njega, izg ledalo je da nema mnogo smisla u tome da se nastavi. On se obrati onim siu nim osta cima uputstava oje je bio u stanju da reonstrui e iz paria sredi njeg modula misije. "Tvoja !!!!! !!!!! !!!!! godi nja misija je da !!!!! !!!!! !!!!!, !!!!!, ! !!!! !!!!! !!!!! !!!!!, sleti !!!!! !!!!! !!!!! bezbednom rastojanju !!!!! !!!!! osmatra ga. !!!!! !!!!! !!!!!...." itav ostata bio je obino ubre. Pre nego to prestane da radi zauve, brod e morati da prenese ta uputstva, tava ava su, svojim primitivnijim podreenim sistemima. Taoe mora da o ivi itavu posadu. U tome je bio drugi problem. Do je posada bila u hibernaciji, umovi svi h lanova, njihova seanja, identiteti i svest o onome to su po li da obave preneti su u sredi nji modul misije radi bezbednog uvanja. lanovi posade nee imati ni najbla u pre dstavu o tome o su i ta tu, zapravo, rade. Pa, dobro. Upravo pre nego to je prestao da radi poslednji put, brod shvati da i mot ori poinju da mu otazuju. Brod i njegova o ivljena i zbunjena posada plutali su dalje pod omandom i zvr nih automatsih sistema, oji su naprosto pou avali da nau mesto za sletanje gde god to mogu i ne to za osmatranje, ta god mogu. to se tie pronala enja neega za sletanje, tu nisu bili naroito uspe ni. Planeta oju su otrili bila je oajno hladna i samotna, tao bolno daleo od sunca oje j e trebalo da je zagreje da je bila potrebna sva Oolin-O-obrazna ma inerija i svi i voto-Davo-Sistemi ne bi li je pretvorili, ili bar jedan njen deo, u naseljivo me sto. Bilo je boljih planeta u veoj blizini sunca, ali brodsi Strateg-O-Mat oigled no je bio zabravljen u mod vrebanja i odabrao je najudaljeniju i najnenametljivi ju planetu i, tavi e, nije hteo da dozvoli da mu io protivurei izuzev glavnog brods og strate og oficira. Budui da su svi na brodu izgubili razum, nio nije znao o je glavni strate i oficir, odnosno, a i ada bi ovaj mogao biti identifiovan, a o je to trebalo da protivurei brodsom Strateg-O-Matu. Ali to se tie nala enja neega to e posmatrati, naleteli su na suvo zlato. 2. Jedna od izuzetnih stvari u vezi sa ivotom jesu vrste mesta ojima je spr eman da se prilagodi. Gde god mo e da se uhvati za ne to - bila to opojna mora Santr aginusa V, u ojima ribe, izgleda, niada ne mare u om to, do avola, pravcu pliv aju, vatrene oluje Frastre, u ojima, a u, pravi ivot poinje na 40.000 stepeni, ili ni i delovi utrobe pacova u ojima razni stvorovi oapaju radi istog, nepatvorenog u ivanja u tome - ivot e uve nai naina da se negde zadr i. Opstae a i u Njujoru, iao je te o shvatljivo zbog ega. Zimi temperatura p ada poprilino ispod zaonsog minimuma, ili, tanije, inila bi to da je io imao dov oljno zdravog razuma da odredi zaonsi minimum. Poslednji put ada je neo napr avio listu stotinu glavnih araternih osobina, zdrav razum zaglavio je negde o o sedamdeset devetog mesta.

Leti je previ e proleto vrue. Jedna je stvar biti vrsta ivota oja u iva u vr elini i smatra, poput Frastranaca, da je temperaturni opseg izmeu 40.000 i 40.004 vrlo ugodan, ali sasvim druga biti od one vrste ivotinja oje moraju da se umota ju u mnogo drugih ivotinja na jednoj tai orbite svoje planete, a zatim da otriju , pola orbite asnije, da im je o a proljuala. Prolee je precenjeno. Mnogi itelji Njujora glasno e trubiti o prijatnostim a prolea, ali ada bi stvarno znali pravu stvar o zadovoljstvima prolea, shvatili bi da postoji najmanje pet hiljada devet stotina osamdeset tri bolja mesta u oj ima se ono mo e provesti nego to je Njujor, i to jo da raunamo samo ona na istoj geo grafsoj irini. Meutim, jesen je najgora. Nema mnogo stvari oje su gore od jeseni u Njuj oru. Nei od stvorova oji ive po ni im delovima utrobe pacova ne bi se slo ili sa t im, ali veina stvorova oji ive po ni im delovima utrobe pacova ionao se ne sla u ni sa ime, tao da njihovo mi ljenje mo e i treba da se odbaci. Kada je jesen u Njujoru , vazduh zaudara ao da neo pee jarce u njemu, a ao ste ba tolio eljni da di ete, najzgodniji plan jeste da otvorite prozor i gurnete glavu u neu zgradu. Tri a MeMilan volela je Njujor. To je nepreidno ponavljala sebi. Gornji Vest Sajd. Jea. Centar. Hej, super oping. SoHo. Ist Vilid . Odea. Knjige. Su i. Itali jani. Deliatesne radnje. Jo. Filmovi. Isto tao jo. Tri a je upravo i la da vidi novi film Vudija Alena oji je sav o nemiru jednog neurotiara u Njujoru. Napravio je taj ve jedan ili dva filma oji istra uju istu temu i Tri a se pitala da li je iada razmi ljao o tome da se preseli, ali ula je da je ba ne to digao nos na tu zamisao. I zato: jo filmova, pr etpostavljala je. Tri a je volela Njujor zbog toga to je voleti Njujor dobar potez to se tie pravljenja arijere. Bio je to dobar oping potez, potez vezan za dobru uhinju, n e ba dobar tasi potez ili potez oji bi se ticao sjajnog valiteta plonia, ali, u svaom sluaju, potez u arijeri oji se rangirao meu najvi e i najbolje. Tri a je bi la voditelja u TV studiju, a Njujor je bio mesto na oji je otpadao najvei deo svetse TV. Tri ino TV voditeljstvo bilo je do te tae vezano isljuivo za Britaniju : oblasne vesti, zatim vesti za dorua, prepodnevne vesti. Mogla se nazvati, ada bi to jezi dozvoljavao, voditeljom oja napreduje zavodljivom brzinom, ali... hej, pa to je televizija, ta ima veze? Bila je, dale, voditelja i napredovala je zavodljivom brzinom. Imala je sve to se pod time zahteva: sjajnu osu, su tinso razumevanje strate og rasporeda ru a za usne, inteligenciju oja je shvatala svet, ao i ono siu no unutra nje mrtvilo oje je znailo da je nije briga. Svaom doe trenut a za veliu priliu u ivotu. Uolio ti sluajno nedostaje onaj za oga e mariti, on da sve ostalo u ivotu postaje sablasno lao. Tri i je stalno nedostajala ona jedna prilia. Ovih dana nije a ni tolio drhtala na pomisao o tome ao nead. Pretpostavljala je da je taj deo u njoj, u stvari, zahvatilo mrtvilo. NBS-u je bio potreban novi vezni reporter. Mo Mineti napu tala je US/AM ju tarnji program da bi rodila bebu. Ponuena joj je ludai visoa svota da to uini u o viru programa, ali je ona odbila, neoeivano, dr ei do ouvanja line privatnosti i dob rog uusa. Timovi advoata NBS prosejali su joj ugovor da bi proverili da li su te osnove pravovaljane, ali na raju su, uz olevanje, morali da je puste. Za nj ih je to bilo naroito goro, jer obino je 'pustiti neoga uz olevanje' izraz uor enjen u sasvim drugom terenu. Proneo se glas da bi mo da, te mo da, odgovarao britansi naglasa. Kosa, t on o e i nadgradnja morali bi da budu u sladu sa ameriim merilima, ali ovde, pre o bare, bilo je mnogo britansih naglasaa oji su zahvaljivali majama za 'Os are', mnogo britansih naglasaa oji su pevali po Brodveju, a neuobiajeno velia publia naviavala se na britanse naglase po rilima Masterpis Tiatra. Britan si naglasci priali su viceve o Dejvidu Letermunu i D ej Lenou. Nio nije razumeo t e viceve, ali su ljudi reagovali na naglasa, tao da je mo da bilo vreme, te mo da . Britansi naglasa na US/AM. Pa, nea ga. Zbog toga je Tri a bila tu. Zbog toga je ljubav prema Njujoru bila sjajan arijerni potez. Nije to, razume se, bio razlog oji je navela. Njena TV ompanija tamo u Velioj Britaniji te o da bi pljunula cenu avionse arte i hotelsog rauna da bi

ona renula u lov na posao po Menhetnu. Budui da je jurila ne to to otprilie odgov ara njenoj desetostruoj plati na Ostrvu, moglo joj je pasti na pamet da istrese d epove za sopstvene tro ove, ali je otrila priu, na la obja njenje i postala vrlo utlj iva to se tie bilo avih zadnjih namera, pa su pljunuli pare za put. Karta za pos lovnu lasu, razume se, ali lice joj je bilo poznato, pa je sme om izvojevala seb i unapreenje. Pravi potezi doneli su joj finu sobu u Brentvudu i eto je sada ao se pita ta e sledee. Pustiti buvu bilo je jedna stvar, uspostaviti vezu drugo. Imala je pone o ime, ponei broj, ali postigla je samo to da su je dva puta stavili na neodreen o dugo eanje, pa je vraena tamo odale je po la. Razvila je mre u, ostavila porue, a li do sada ni na jednu nije dobila odgovor. Pravi posao radi oga je do la obavila je za jedno jutro; zami ljeni posao za ojim je tragala samo je titrao izazovno n a nedosti nom obzorju. Jebi ga. Uzela je tasi od biosopa nazad do Brentvuda. Tasi nije mogao da prie p loniu zbog toga to se dugaa limuzina razba arila preo itavog raspolo ivog prostora, pa je morala da se provlai pored nje. Izi la je sa vla nog vazduha pr enih jareva u bla en u sve inu hola. Fini pamu bluze lepio joj se za o u poput blata. Kosa joj je bila ao da ju je upila na sajmu, sve sa tapiem. Na recepciji je upitala ima li porua , turobno ne oeujui nijednu. Bila je jedna. Oh... Dobro. Upalilo je. Oti la je u biosop upravo zbog toga da bi naterala telefon da zazvoni. Nije mogla da podnese da sedi u sobi i da ea. Pitala se. Da otvori poruu ovde dole? Od odee sve ju je svrbelo i udela j e za tim da se svue do gola i naprosto legne na revet. Kada je po la, orenula je limatizaciju na najni u temperaturu i najjae izduvavanje. Ono to je trenutno elela v i e od svega na svetu bili su trnci. Zatim vreli tu , pa hladan, a onda e ponovo lei n a revet, preo pe ira, i osu iti se na erondi nu. Pa e proitati poruu. Uz mo da jo trn ca. Mo da sve mogue stvari. Ne. Ono to je elela vi e od svega na svetu bio je posao na amerioj televizij i sa platom deset puta veom od britanse. Vi e od svega na svetu. Na svetu. Ono to j e elela vi e od svega vi e nije bilo va ea tema. Sela je na fotelju u holu, ispod encija-palme, i otvorila mali overat sa celofansim prozoriem. 'Molim pozovite', govorio je ovaj. 'Nesrena', i davao broj. Ime je bilo G ejl Endrijus. Gejl Endrijus. To nije bilo ime oje je oeivala. Zatelo ju je nespremnu. Prepoznala ga je, ali nije odmah bila u stanju da a e za to. Da li je to bila seretarica Endija Martina? Asistentinja Hilari Bas? Martin i Bas bili su joj dva glavna ontatn a poziva oje je napravila, ili je pou ala da napravi, na NBS-u. I ta joj to znai ' nesrena'? "Nesrena?" Bila je u potpunosti zbunjena. Da li je to Vudi Alen pou avao da uspostav i vezu sa njom pod la nim imenom? Pozivni broj grada bio je 212. Znai, re je bila o neome u Njujoru. Ko nije bio srean. Pa, to je malice su avalo stvar, zar ne? Vratila se recepcioneru na prijavnici. "Imam problem sa poruom oju ste mi upravo dali", ree ona. "Osoba oju n e poznajem pou ala je da me pozove i rela je da nije srena." Recepcioner zaviri u poruu i namr ti se. "Poznajete li tu osobu?" "Ne", Tri a ree. "Hmmm", ree recepcioner. "Zvui ao da zbog neega nije srena." "Da", ree Tri a. "Izgleda da ovde ima i ime", ree recepcioner. "Gejl Endrijus. Poznajete l i ioga o se tao zove?" "Ne", ree Tri a. "Imate li pojma zbog ega je nesrena?" "Ne", ree Tri a.

"Jeste li pozvali ovaj broj? Ovde ima i broj." "Ne", ree Tri a. "Upravo ste mi predali tu poruu. Samo pou avam da dobijem jo neu informaciju pre nego to pozovem taj broj. Mo da bih mogla da porazgovaram sa osobom oja je primila poziv?" "Hmmm", ree recepcioner, pa ljivo prouavajui poruu. "Ne verujem da ovde imam o ioga o se zove Gejl Endrijus." "Ne, to sam shvatila", ree Tri a. "Samo sam..." "Ja sam Gejl Endrijus." Glas je dopro iza Tri e. Ona se orenu. "Izvinite?" "Ja sam Gejl Endrijus. Intervjuisali ste me jutros." "Oh. Oh, blagi Bo e, da", ree Tri a, malo porumenev i. "Ostavila sam poruu za vas pre dva sata. Niste se javili, pa sam navrat ila. Nisam elela da se mimoiemo." "Oh. Ne. Razume se", ree Tri a, trudei se svim snagama da se prebaci u drugu brzinu. "Ne znam ja ni ta o tome", ree recepcioner, za oga menjanje brzine nije bi lo ritino. "Da li biste da probam da orenem ovaj broj za vas?" "Ne, u redu je, hvala", ree Tri a. "Snai u se sada." "Mogu da pozovem ovu sobu za vas, uolio e to pomoi", ree recepcioner i po novo zaviri u poruu. "Ne, nee biti potrebno, hvala", ree Tri a. "To je broj moje sobe. Ja sam ona za oju je porua ostavljena. Mislim da smo sada sve razjasnili." " elim vam prijatan provod", ree recepcioner. Tri a nije naroito elela prijatan provod. Imala je posla. Taoe nije elela da razgovara sa Gejl Endrijus. Bila je vrlo ruta to se tie bratimljenja sa hri anima. Njene olege zvale su sagovornie iz njenih intervjua h ri ani i esto su se rstile ada bi videle ao neo od njih nevino ulazi u studio n a suoenje sa Tri om, naroito uolio bi se Tri a toplo sme ila i pri tom poazivala zube . Ona se orenu i ledeno nasme i, pitajui se ta da uradi. Gejl Endrijus bila je fina ena od svojih etrdeset godina. Odea joj je nepob itno spadala u ovire oje odreuje sup dobar uus, ali je taoe nepobitno bila na bacana sa tanjeg raja tih granica. Bila je astrolog - slavan i, uolio su glas ine bile istinite, uticajan, budui da je navodno uticala na brojne odlue oje je doneo poojni predsedni Hadson, poev od toga avu aromu laga da oristi ojim d anom u nedelji, pa do toga da li da bombarduje Damas ili ne. Tri a ju je napala prilino divljai. Ne na osnovu toga jesu li prie o predsed niu istinite, to je sada bilo lanjsi sneg. U svoje vreme madam Endrijus strasn o je poricala da je savetovala predsednia Hadsona o bilo emu izuzev o linim, spir itualnim ili dijetalnim stvarima, u ta navodno nije spadalo bombardovanje Damasa . (NI TA LINO, DAMASKU! - galamili su tabloidi u to vreme.) Ne, re je bila o finom, malom gledi tu oje je Tri a potegla na temu astrolog ije ao tave. Madam Endrijus nije bila u potpunosti spremna za to. Tri a, sa drug e strane, nije bila u potpunosti spremna za revan u hotelsom holu. ta initi? "Mogu da vas saeam od bara, uolio vam je potrebno neolio minuta", r ee Gejl Endrijus. "Ali volela bih da porazgovaram sa vama, a veeras putujem iz gra da." Delovala je pomalo urno zbog neega, pre nego ivno ili ljutito. "U redu", ree Tri a. "Dajte mi deset minuta." Popela se do svoje sobe. Ponajpre, imala je tolio malo vere u sposobnos ti tipa za prijem porua na hotelsoj prijavnici da se snae sa bilo ime tolio zap etljanim ao to je porua, da je elela da se dvostruo osigura da joj nea porua nije sluajno gurnuta ispod vrata. Ne bi bilo prvi put da se porue na prijavnici i porue ispod vrata u potpunosti razliuju. Nije bilo nijedne. Ali signalna svetilja na telefonu palila se i gasila. Ona pritisnu dugme za prijem i dobi hotelsu operatoru. "Ima porua za vas od Garija Endrijusa", ree operatora. "Da?" upita Tri a. Nepoznato ime. " ta a e?"

"Nespretan", ree operatora. "Nes... aav?" upita Tri a. "Nespretan. Dasa a e da nije spretan. Pretpostavljam da je eleo da to i vi saznate. Hoete broj?" Kada je poela da ditira broj, Tri a odjednom shvati da je re naprosto o is varenoj verziji porue oju je ve imala. "U redu, u redu", ree ona. "Ima li drugih porua za mene?" "Broj sobe?" Tri a nije mogla da uopa zbog ega je operatora odjednom zatra ila njen broj tolio asno u tou razgovora, ali joj ga je svejedno dala. "Ime?" "MeMilan, Tri a MeMilan", strpljivo je govorila Tri a slovo po slovo. "Nije gospodin MaManus?" "Ne." "Nema drugih porua za vas." Kli. Tri a uzdahnu i ponovo pozva. Ovog puta dala je ime i broj sobe, sve redom , na samom poetu. Operatora nije poazala ni najslaba niji titraj prepoznavanja d a su razgovarale pre manje od deset seundi. "Idem do bara", objasni Tri a. "Do bara. Uolio bude telefonsog poziva z a mene, da li mo ete da mi ga prebacite do bara?" "Ime?" Ponovile su itav postupa jo neolio puta, do Tri a nije bila sigurna da j e sve to se mo e razjasniti razja njeno olio se mo e. Istu irala se, obula istu odeu i popravila minu ve tinom profesionalca, a zat im, pogledav i revet uz uzdah, ponovo izi la iz sobe. Napola je nameravala da se izvue i sarije. Ne. Ne zaista. Pogledala se u ogledalu u holu do je eala lift. Delovala je smireno i s reeno, a uolio je bila u stanju da zavara sebe, mogla je da zavara bilo oga. Morae da sredi na vrst nain to sa Gejl Endrijus. U redu, priredila joj je g adne trenute. Izvinjavam se, ali tava su pravila igre za sve nas - ta vrsta st vari. Madam Endrijus slo ila se da da intervju povodom objavljivanja nove njige, a pojavljivanje na TV bilo je besplatna relama. Ali ne postoje stvari poput bes platnog guranja. Ne, ponovo je izbacila tu reenicu iz testa. A desilo se ovo: Pro le nedelje astronomi su objavili da su najzad otrili desetu planetu, tamo iza orbite Plutona. Tragali su za njom godinama, voeni odreenim odstupanjima u orbitama spolja njih planeta, a sada su je onano prona li i svi su bili stra no zado voljni i svima je bilo stra no drago zbog njih i tao dalje. Planeti je dato ime P ersefona, ali je brzo preimenovana u Ruperta, po papagaju neog astronoma - post ojala je nea zamorna, srceparateljna pria u vezi sa svim tim - i sve je to bilo lepo i rasno. Tri a je sledila priu sa znatnim zanimanjem, i to iz razliitih razloga. A onda, do se potucala za dobrim izgovorom da ode do Njujora na raun sv oje TV ompanije, sluilo se da je opazila novinsu vest o Gejl Endrijus i njenoj novoj njizi 'Vi i va e planete'. Gejl Endrijus ba i nije bila ime oje odmah pali svetiljicu, ali im pomen ete predsednia Hadsona, lag i amputaciju Damasa (svet se oanuo hirur ih zahvata - slu beni izraz bio je 'Damasetomija'), svi su opali na ta ste mislili. Tri a je u svemu tome uoila cau oju je brzo prodala svom producentu. Mi ljenje o tome da ogromne pareanje stenja oje se vrte po svemiru znaju ne to o va im danima to vi ne znate svaao je pretrpelo udar zbog injenice da se poja vila nova pareanja stene tamo napolju o ojoj nio ranije nije znao ni ta. Mora biti da je to poremetilo silne proraune, zar ne? ta sad biva sa svim onim mapama zvezda, retanjima planeta i ostalim stva rima? Svi smo znali (valjda) ta se de ava ada se Neptun nae u devici i tao dalje, ali ta biva ada je Rupert u ascedentu? Zar ne treba preraditi itavu astrologiju? Zar ne bi mo da bio zgodan as da se prizna ao je re o hrpi brbljarija i umesto tog a pree na svinjogojstvo, ija su naela zasnovana na bar neoj vrsti racionalne osnov e? Da smo znali za Ruperta pre tri godine, da li bi predsedni Hadson jeo lag sa

uusom upine utorom, a ne petom? Mo da bi Damas jo postojao? Ta vrsta stvari. Gejl Endrijus je sve to primila srazmerno dobro. Upravo je poinjala da se oporavlja od prvobitnog naleta, ada je napravila ozbiljnu gre u i pou ala da uzd rma Tri u slatim prianjem o diurnalnim luovima, pravim ascedentima i neim od gad nijih oblasti trodimenzione geometrije. Na svoj o otrila je da joj se sve to je uputila prema Tri i smesta vraalo s a veom estinom nego to je ona mogla da zaustavi. Nio nije upozorio Gejl da je ulog a TV brbljive za Tri u bila druga u ivotu. Iza analsog sjaja za usne, njenog cou pe sauvage i ristalno plavih ontatnih soiva nalazio se moza oji je za sebe, u ranijoj, napu tenoj fazi njenog ivota, izborio aademsi stepen u matematici sa n ajvi im ocenama i dotorat iz astrofizie. Do je ulazila u lift, Tri a, blago zabrinuta, shvati da je ostavila torbi cu u sobi i upita se da li da se izvue nazad i da je uzme. Ne. Verovatno je bila bezbednija tamo gde jeste, a unutra nije bilo niega to joj je bilo naroito potrebno . Ona pusti da se vrata zatvore za njom. Osim toga, ree ona sebi uz duboi uzdah, uolio ju je ivot iemu nauio, onda je to sledee: Niada se ne vraaj za torbicu. Do se lift spu tao, gledala je u tavanicu prilino napeto. Svao o ne pozn aje dobro Tri u MeMilan reao bi da je upravo to nain na oji ljudi di u pogled ada pou avaju da zadr e suze. U stvari, mora biti da je gledala maju nu video ameru za bezbednost montiranu gore u uglu. Izmar irala je prilino je. ." ustro iz lifta minut asnije i ponovo oti la do recepci

"Hou sada ovo da ispi em", ree ona, "jer ne bih htela da i ta poe ao ne valja

Ispisala je svoje ime veliim slovima na paretu hartije, zatim svoj broj sobe, zatim 'U BARU' i dala ga recepcioneru, oji se zagleda u njega. "To je za sluaj da bude nea porua za mene. U redu?" Recepcioner je i dalje gledao u hartiju. "Hoete da vidim da li je ova u svojoj sobi?" upita on. Dva minuta asnije, Tri a se uz oret spusti na barsu stolicu pored Gejl Endrijus, oja je sedela ispred a e vina. "Izgledali ste mi ao osoba oja bi radije sedela za barom nego povueno z a neim stolom", ree ona. Bilo je istina i to pomalo iznenadi Tri u. "Votu?" upita Gejl. "Da", ree Tri a sumnjiavo. Upravo je spreila sebe da postavi pitanje: 'Kao s te znali?' ali Gejl svejedno odgovori. "Pitala sam barmena", ree ona sa ljubaznim osmehom. Barmen joj je ve pripremljenu votu armantno gurnuo preo uglaanog mahagoni ja. "Hvala", ree Tri a i o tro je prome a. Nije se sasvim odluila ta da radi sa svom tom iznenadnom finoom i re ila je d a je sve to ne izbaci iz garda. Ljudi u Njujoru nisu bili fini jedni prema drug ima bez dobrog razloga. "Madam Endrijus", ree ona vrstim glasom. "Izvinjavam se zbog toga to ste ne sreni. Znam da smatrate ao sam jutros bila malo gruba prema vama, ali, na raju rajeva, astrologija je samo popularna zabava, to je sasvim u redu. To je deo ou biznisa i to deo oji ste dobro obavili i elim vam sve najbolje sa tim. To je fin a zabava. Meutim, nije posredi nauna disciplina i ne sme se pogre no uzeti ao tava . Mislim da je to ne to to smo jutros obe zajedno veoma uspe no poazale, a pri tom s mo stvorile ne to zabave za narod, to obe radimo da bismo zaradile za ivot. Izvinjav am se zbog toga to ste imali problema sa time." "Ja sam savr eno srena", ree Gejl Endrijus. "Oh", ree Tri a, ne sasvim sigurna ta sad da radi. "U va oj poruci pisalo je d a niste sreni." "Ne", ree Gejl Endrijus. "U poruci sam rela da mislim ao vi niste sreni

, pa sam se pitala zbog ega." Tri a se oseti ao da ju je neo utnuo u potilja. Ona zatrepta. " ta?" upita tiho. "Ima nee veze sa zvezdama. Izgledali ste vrlo ljutito i nesreno u pogled u neega vezanog za zvezde i planete do smo raspravljale i to me je brinulo, pa s am zato do la da vidim da li ste dobro." Tri a se upiljila u nju. "Madam Endrijus..." poe ona, a onda shvati da je n ain na oji je to izgovorila zvuao ba ljutito i nesreno, to je prilino podrivalo pobun u na oju se upravo spremala. "Molim vas, zovite me Gejl, uolio je to u redu." Tri a je samo zbunjeno gledala. "Ja znam da astrologija nije naua", ree Gejl. "Razume se da nije. Re je n aprosto o proizvoljnom supu pravila ao to su ah, tenis ili... ao se zva e ona udn a stvar oju igrate vi Britanci?" "Ovaj, riet? Samoprebacivanje?" "Parlamentarna demoratija. Pravila su se te onao na la u svemu tome. On a nemaju niavog smisla, izuzev u pogledu samih sebe. Ali ada renete da prime njujete ta pravila, ponu da se de avaju raznorazni procesi i vi onda otrivate sve mogue stvari o ljudima. Pravila u astrologiji sluajno su vezana za zvezde i planet e, ali mogle bi biti i o patama i patovima - ne bi bilo niave razlie. Re je naprosto o nainu razmi ljanja o problemu oji dopu ta da ponu da se pomaljaju obrisi p roblema. to vi e pravila, to tanja pravila, to proizvoljnija, utolio bolje. To je a o ada bacite pregr t fine grafitne pra ine na pare hartije da vidite srivena udublj enja. Dopu ta vam da uoite rei oje su bile napisane na paretu hartije iznad njega, oje je sada odneto i sriveno. Grafit nije bitan. On je naprosto sredstvo za ot rivanje udubljenja. I tao, vidite, astrologija nema niave veze sa astronomijo m. Naprosto, stoji u vezi sa nainom na oji ljudi misle o drugim ljudima. I zbog toga, ada ste se jutros, ne znam, tolio oseajno usredsredili na zvezde i planete, poela sam da razmi ljam: nije ona ljuta na astrologiju, ona je, u stvari, ljuta i nesrena zbog pravih zvezda i planeta. Ljudi obino bivaju nesreni i ljuti ada ne to izgube. To je sve to mi je padalo na pamet i nisam bila u stanju da u svemu naem imalo vi e smisla. Zbog toga sam do la da vidim da li ste u redu." Tri a je bila zgranuta. Jedan deo njenog mozga ve je poeo da proizvodi najraznovrsnije stvari. Bio je zaposlen izmi ljanjem svih moguih vrsta pobijanja vezanih za to olio su sme ni horosopi po asopisima i ave sve vrste statistiih triova igraju sa ljudima. Al i sve to postepeno i ile, jer je ovaj deo shvatio da ostata mozga ne slu a. Bila je u potpunosti zgranuta. Upravo joj je potpuni stranac reao ne to to je dr ala u najdubljoj tajnosti toom sedamnaest godina. Ona se orenu da pogleda Gejl. "Ja..." Zaustavila se. Maju na amera za obezbeenje iza bara orenula se da joj sledi poret. To j u je u potpunosti smelo. Veina ljudi ne bi to ni primetila. Stvar nije sazdana ta o da bude primetna. Nije bila sazdana da nagovesti ao danas a i najsuplji i najelegantniji hotel u Njujoru ne mo e da bude siguran da mu lijentela nee iznena da izvui pi tolj ili se pojaviti bez ravate. Ali, iao je bila pa ljivo srivena iza vote, nije mogla da zavara pomno bru eni instint TV voditelje, oja je morala tano da zna ada se amera oree da je gleda. "Ne to nije u redu?" upita Gejl. "Ne, ja... htedoh da a em ao ste me prilino zapanjili", ree Tri a. Ona odlui da ne obraa pa nju na ameru obezbeenja. To se samo ma ta igrala sa njom zbog toga to je tolii deo uma danas posvetila televiziji. Nije to bilo prvi put. Kamera za o smatranje saobraaja, bila je ubeena, orenula se da je gleda do je prolazila pore d nje, a amera obezbeenja u Blumingdejlu ao da je naroito u ivala u tome da je pos matra ao oprobava e ire. Oigledno je malo poela da izi. a joj se priinilo da je jedn ptiica u Central paru prilino napeto piljila u nju. Odluila je da sve izbaci iz uma i gucnula votu. Neo je i ao oo bara i pi tao ljude da li su oni gospodin MaManus.

i..."

"U redu", ree ona i iznenada se otvori. "Ne znam ao ste to isopali, al

"Nisam isopala, ao to vi a ete. Naprosto sam slu ala ta ste govorili." "Ono to sam izgubila bio je, ini mi se, itav drugi ivot." "Svaome se to de ava. Svaog trenuta svaoga dana. Svaa odlua oju don esemo, svai dah oji udahnemo, otvara nea vrata i zatvara mnoga druga. Veinu i ne primetimo. Nea primetimo. Izgleda ao da ste vi primetili jedna od njih." "Oh, da, primetila sam", ree Tri a. "U redu. Evo. Sasvim je jednostavno. Pr e mnogo godina srela sam jednog tipa na neoj uri. Reao je da je sa druge plane te i pitao da li bih da poem sa njim. Rela sam da, u redu. Bila je to tava vrst a ure. Rela sam mu da saea do odem po torbicu, a onda sam rela da e mi biti dr ago da odem na drugu planetu sa njime. On mi ree da mi torbica nije potrebna. Ja sam mu azala da je oigledno do ao sa nee vrlo zaostale planete, inae bi znao da ena uve mora da ima sa sobom torbicu. Postao je malo nestrpljiv, ali nisam htela d a pojurim navrat-nanos samo zbog toga to je reao da je sa druge planete. Oti la sam na sprat. Bilo mi je potrebno izvesno vreme da pronaem torbicu, ali je onda neo drugi bio u upatilu. Kada sam si la, njega nije bilo." Tri a zastade. "I...?" upita Gejl. "Vrata vrta bila su otvorena. Izi la sam. Videla su se svetla. Neava sve tlucava stvar. Stigla sam upravo na vreme da vidim ao se di e u nebo, bez zvua prolee roz oblae i nestaje. To je bilo to. Kraj prie. Kraj jednog ivota i poeta d rugog. Ali te o da i trenuta ovog ivota prolazi, a da se ne upitam za neo drugo ja. Ono ja oje se nije vratilo po torbicu. Oseam se ao da je ona tamo negde, a ja oraam po njenoj senci." Nei lan hotelsog osoblja sada je i ao oo bara i pitao ljude da li su oni gospodin Miler. Nio nije bio. "Stvarno mislite da je to... bila osoba sa druge planete?" upita Gejl. "Oh, svaao. Bio je tu svemirsi brod. Oh, a on je imao dve glave." "Dve? Zar nio nije primetio?" "Bila je to ostimirana zabava." "Shvatam..." "A on je preo nje stavio avez za ptice, razume se. Sa taninom preo aveza. Pretvarao se da ima papagaja. Kucnuo bi po avezu, a ovaj je brbljao gomi lu tupavih stvari tipa 'slata Poli', re tao i tao dalje. Onda je na trenuta sv uao taninu i poeo da urla od smeha. Unutra je bila jo jedna glava i smejala se s a njim. Bio je to trenuta oji me je dobrano uzdrmao, mogu vam rei." "Uverena sam da ste, po svoj prilici, uinili pravu stvar, zar ne, draga m oja?" upita Gejl. "Ne", ree Tri a. "Ne, nisam. I nisam mogla da nastavim posao ojim sam se r anije bavila. Znate, bila sam astrofiziar. Ne mo ete biti valjan astrofiziar uolio ste u stvarnosti sreli neoga sa druge planete o je imao drugu glavu to se pret varala da je papagaj. Naprosto, ne ide. Bar meni nije i lo." "Vidim da bi bilo te o. I to je verovatno razlog to ste pomalo o tri prema l judima oji priaju ono to zvui ao potpuna besmislica."

"Da", ree Tri a. "Pretpostavljam da ste u pravu. Izvinjavam se." "U redu je." "Uzgred, vi ste prva osoba ojoj sam ovo ispriala." "Ba sam se pitala. Jeste li udati?" "Ovaj, nisam. Ovih dana to je ba te o tano znati, zar ne? Ali u pravu ste to ste to pitali, jer verovatno je to razlog. Bila sam prilino blizu da to uinim dva puta, uglavnom zbog toga to sam elela dete. Ali svai moma zavr avao je tao to me je pitao zbog ega se neprestano obazirem. ta da mu a em? U jednom trenutu a sam po mislila ao bih mogla otii do bane sperme i oprobati sreu. Da dobijem neije dete nasumce." "Ne biste to ozbiljno uinili, zar ne?" Tri a se nasmeja. "Verovatno ne. Niada nisam oti la i proverila u stvarnost i. Niada nisam uinila pravu stvar. Pria mog ivota. Niada nisam uinila ba pravu stva r. Pretpostavljam da sam zbog toga na televiziji. Tamo ni ta nije stvarno."

"Izvinite, madam, da li je va e ime Tri a MeMilan?" Tri a se obazre iznenaeno. Pored nje stajao je ove sa vozaom apom. "Da", ree ona, u trenutu ponovo sabrana. "Madam, tra im vas otprilie jedan sat. U hotelu mi reo e da nemaju nioga o se tao zove, ali proverio sam u uredu gospodina Martina i oni mi reo e da je ovo nepobitno mesto u ome ste odseli. Zato ih ja ponovo upitam, oni i dalje gov ore da niada nisu uli za vas, pa ih nateram da probaju da po alju moma po vas, a oni i dalje ne mogu da vas pronau. Na raju nateram ured da mi fasom po alje va u sl iu u ola i poem sam da vidim." On baci pogled na sat. "Mo da sada malo asnimo, ali hoete li svejedno da poemo?" Tri a je bila zapanjena. "Gospodin Martin? Mislite Endi Martin sa NBS?" "Tao je, madam. Proba za US/AM." Tri a soi sa stolice. Nije mogla podneti ni da pomisli na sve porue upuene gospodinu MaManusu i gospodinu Mileru. "Samo, moramo da po urimo", ree voza. "Kolio sam ja uo, gospodin Martin smat ra da bi mo da vredelo probati britansi naglasa. Njegov ef u mre i sav se usopisti o protiv te zamisli. To je gospodin Zvingler, a ja sluajno znam da veeras leti na obalu, jer treba da ga poupim i prebacim na aerodrom." "U redu", ree Tri a. "Spremna sam. Idemo." "U redu, madam. To je ona velia limuzina ispred ulaza." Tri a se orenu Gejli. "Izvinite", ree ona. "Idite! Idite!" ree Gejl. "I sreno. U ivala sam u susretu sa vama." Tri a posegnu za torbicom da ostavi ne to gotovine. "Proleta bila", ree ona. Ostavila ju je na spratu. "Ja astim pie", bila je uporna Gejl. "Stvarno. Bilo je zanimljivo." Tri a uzdahnu. "ujte, stvarno mi je ao zbog onoga jutros i..." "Ne govorite vi e ni re. Sve je u redu. To je samo astrologija. Bezopasna j e. Nije raj sveta." "Hvala." Gonjena naglim porivom, Tri a je zagrli. "Imate sve to vam treba?" upita voza. "Neete da odete po torbicu ili tao n e to?" "Uolio ima i ta to me je ivot nauio", ree Tri a, "onda je to sledee: niada se ne vraaj po torbicu." Ne to vi e od sat asnije, Tri a sede na jedan od dva reveta u svojoj hotels oj sobi. Neolio minuta nije se pomerila. Samo je gledala torbicu, oja je nevi no poivala na drugom revetu. U ruama joj je bila porua od Gejl Endrijus, u ojoj je pisalo: 'Nemojt e biti previ e razoarani. Slobodno me nazovite uolio elite da porazgovaramo o tome . Na va em mestu ja bih ostala od ue sutra uvee. Odmorite se. Ali ne seirajte se zbog mene, i bez brige. To je samo astrologija. Nije raj sveta. Gejl." Voza je bio savr eno u pravu. U stvari, voza je, izgleda, bolje znao ta se de a va u NBS-u od ijedne osobe oju je srela u toj organizaciji. Martin je bio zaint eresovan, Zvingler nije. Dobila je jedno jedino snimanje da doa e da je Martin u pravu i uprsala ga je. Oh, dobro. Oh, dobro, oh, dobro, oh, dobro. Vreme za povrata ui. Vreme da telefonira avio-prevozniu i vidi da li j o mo e da stigne veeras na noni let za Hitrou. Posegla je za veliim telefonsim imen iom. Oh. Sve po redu. Ponovo je spustila imeni, uzela torbicu i odnela je u upatilo. Spustil a ju je i izvadila malu, plastinu utiju u ojoj su joj bila ontatna soiva, bez ojih nije bila u stanju da ita ao valja ni sa hartija sa testom, niti sa idio ta. Do je stavljala siu ne plastine disove u oi, razmi ljala je da uolio postoj i stvar ojoj ju je ivot nauio, onda je to da postoje prilie ada se ne treba vraa ti po torbicu, ali i druge prilie ada treba. Te je trebalo da je naui da pravi

razliu izmeu ta dva tipa prilia. 3. 'Autostopersi vodi roz Galasiju' imao je, u onome to sa smehom zovemo p ro lo u, mnogo toga da a e na temu paralelnih svemira. Meutim, veoma malo od svega toga uop te je pojmljivo bilo ome ispod nivoa naprednog bo anstva, a po to je sada dobro poznata injenica da su sva poznata bo anstva stvorena dobra tri milionita dela seu nde posle poeta Vaseljene, umesto, ao to su to obino tvrdila, nedelju dana pre to ga, ona ve imaju da nam objasne mnogo toga i zbog toga trenutno nisu raspolo iva da daju omentar na temu napredne fizie. Jedina ohrabrujua stvar oju 'Vodi' a e u vezi sa paralelnim svemirima jest e da nemate ni najbla ih izgleda da to razumete. Prema tome, mo ete da govorite: ' ta? ' i 'Eh?', pa a i da urstite oima i ponete da blebeete uolio vam se to dopada, s ve bez iavog straha da napravite budalu od sebe. Prva stvar oju treba shvatiti u vezi sa paralelnim svemirima, a e 'Vodi', jeste da oni nisu paralelni. Taoe je bitno shvatiti da oni nisu, strogo govorei, ni svemiri, ali bie na jla e uolio se potrudite da to shvatite malo asnije, po to prethodno shvatite da sve to ste shvatili do tog trenuta nije istina. Razlog to oni nisu svemiri jeste taj to nijedan dati svemir nije, zapravo, stvar po sebi, ve samo nain gledanja na ono to je tehnii poznato ao ZOZ, ili itava Zbira Op te Zbre. itava Zbira Op te Zbre taoe, zapravo, ne postoji, ali predstavl ja zbir svih razliitih naina na oji bi se mogla posmatrati ada bi je bilo. Razlog to svemiri nisu paralelni jeste isti onaj razlog zbog oga more ni je paralelno. To ni ta ne znai. Mo ete secati itavu Zbiru Op te Zbre ao god vam se dopada - i, uop te uzev, doi ete do neega to e neo zvati domom. Budite stoga sada slobodni da blebeete olio god vas volja. Zemlju oja nas ovde zanima, usled naroite orijentacije u itavoj Zbirci Op t e Zbre, pogodio je jedan neutrino, do druge Zemlje nije. Nije velia stvar ada vas pogodi neutrino. Zapravo, te o je zamisliti i ta mnogo sitnije ime bi se neo mogao nadati da e biti pogoen, tao da biti pogoen neutrinom nije samo po sebi naroito neuobiajen do gaaj za ne to veliine Zemlje. Daleo od toga. Bila bi to neuobiajena nanoseunda ada Zemlju ne bi pogodilo neolio milijardi neutrina u prolazu. Razume se, sve zavisi od toga na ta mislite ada a ete 'biti pogoen', shvat ajui da se materija gotovo u potpunosti sastoji ba ni od ega. Izgledi da neutrino z aista pogodi ne to do putuje roz itavu tu urlajuu prazninu grubo su uporedivi sa v erovatnoom da sa rstareeg boinga 747 nasumce bacite uglini le aj i pogodite, na pri mer, sendvi sa jajima. Svejedno, taj neutrino pogodio je ne to. Ni ta stra no bitno u op toj razmeri st vari, mogli biste rei. Ali problem, ada izlo ite tao, jeste u tome da njime, zapr avo, izriete truanja jednog onavog blebetala ur tenih oiju. Jednom ada se ne to zais ta dogodi u neemu tao divljai slo enom ao to je Vaseljena, Kevin e ga znati gde e se sve to oonati - pri emu je 'Kevin' bilo oji nasumce odabrani entitet oji nema blage veze sa bilo ime. Ovaj neutrino pogodio je jedan atom. Atom je bio deo moleula. Moleul je bio deo nuleinse iseline. Nulei nsa iselina bila je deo gena. Gen je bio deo genetsog oda za rast... i tao dalje. Ishod je bio taj da je jednoj bilji izrastao list vi a. U Esesu. Ili ono me to e, posle mnogo halabue i mesnih te oa geolo e prirode, postati Eses. Bilja je bila detelina. Razbacivala je svoju nadgradnju, to e rei seme, o o sebe na izuzetno delotvoran nain i ubrzo postala preovlaujui tip deteline na svet u. Tana uzrono-posledina veza izmeu te siu ne biolo e zgode i neolio drugih sitnijih arijacija u tom odseu itave Zbire Op te Zbre - ao to su, recimo, to da Tri a MeMil an nije oti la sa Zaphodom Biblbrosom, nenormalno nise cene sladoleda sa uusom ameriog oraha, ili injenica da Zemlju na ojoj se sve to odigralo nisu uni tili Vog oni da bi napravili prolaz za novu hipersvemirsu obilaznicu - trenutno poiva pod brojem 4.763.984.132 na listi prioriteta istra ivaih projeata MasiMegalonsog u

niverziteta i nio od onih oji se sreu na molitvama raj bazena izgleda da ne os ea nimalo hitnje u vezi sa tim problemom. 4.

Tri a poe da osea ao se svet urotio protiv nje. Znala je da je taj oseaj sa vr eno normalan posle nonog leta na isto, ada iznenada treba da se bori sa itavim j ednim danom oji te tajanstveno ugro ava i za oji nisi ni najmanje pripremljena. Pa ipa. Na travnjau su se videli tragovi. Nije, zapravo, ba Bog zna olio marila za tragove na svom travnjau. Tra govi na njenom travnjau mogli su da odu i soe roz prozor to se nje tie. Bila je subota ujutro. Upravo je stigla ui iz Njujora i oseala se umorno, na raj ivaca i paranoidno i jedino je elela da ode u revet do radio tiho svira i da postepeno utone u san uz zvue Neda erina oji stra no pametno pria o neemu. Ali Eri Bartlet nije nameravao da je pusti da utene, a da dobro ne pog leda tragove. Eri je bio stari vrtlar oji je dolazio iz sela subotom izjutra d a joj bode po vrtu tapom. Nije verovao u ljude oji rano izjutra dolaze iz Njujor a. Nije se ulapao u to. Bilo je to protivprirodno. Ali verovao je buvalno u g otovo sve drugo. "Verovatno oni vanzemaljci", ree on, naginjui se i gurajui ivice malih udu bljenja tapom. "Mnogo slu am o vanzemaljcima ovih dana. Sve ne to imam oseaj da su to oni." "Zar?" upita Tri a i ri om pogleda na sat. Deset minuta, raunala je. Bie u st anju da stoji uspravno jo deset minuta. Onda e se naprosto preturiti, bila u spavao j sobi ili i dalje ovde u vrtu. I to uolio bude morala samo da stoji. Ao bude jo prisiljena da pametno lima glavom i govori: 'Zar?' s vremena na vreme, to bi moglo da sre e vreme na pet minuta. "O, da", ree Eri. "Ponead dou ovamo, slete vam na travnja, a onda opet odzuje, ponead sa va om maom. Gospoa Vilijams iz po te, njenu mau - znate, onu uastu - idnapovali su vanzemaljci. Naravno, vratili su je sutradan, ali bila je veoma neobino raspolo ena. itavog jutra se unjala, a onda je popodne zaspala. Obino je bilo obrnuto, u tome je stvar. San izjutra, unjanje popodne. Pome ale joj se vremense zone, razumete, od borava na meuplanetnoj letelici." "Razumem", ree Tri a. "Jo su je i obojili prugasto, a e ona. Ovi tragovi su ba od one vrste trago va ave bi verovatno ostavile njihove letelice." "Ne mislite da je to od osaice?" upita Tri a. "Da su tragovi vi e orugli, reao bih da je tao, ali ovi su ba valjasti, vidite. Sve u svemu, mnogo vi e vanzemaljsi." "Re je o tome da ste pomenuli ao se osaica povarila; trebalo bi je sre diti, inae e poeti da opa rupe po travnjau." "Stvarno sam to reao, gospoice Tri a, i stojim iza toga to sam reao. Ne a e m ja da sto posto nije osaica, samo a em ta mi izgleda verovatnije, ad uzmete u o bzir obli rupa. Dou preo onog drvea, razumete, u svojim modulima za spu tanje..." "Erie..." ree Tri a strpljivo. "Nego, znate ta, gospoice Tri a", ree Eri. "Da pogledam ja tu osaicu, ao to sam hteo pro le nedelje, a vas u da ostavim na miru da radite ta vas je volja." "Hvala, Erie", ree Tri a. "U stvari, sada idem u revet. Uzmite ta god vam tr eba iz uhinje." "Hvala, gospoice Tri a, i nea je sa sreom", ree Eri. On se sa e i podi e ne to s travnjaa. "Gle", ree. "Detelina sa tri lista. Za sreu, razumete." On pa ljivo pogleda da proveri da li je prava detelina sa tri lista, a ne normalna etvorolisna ojoj je jedan list otpao. "Ali da sam ja na va em mestu, pazi o bih na znaove muvanja svemiraca po ovim rajevima." On prodornim pogledom odm eri obzorje. "Naroito iz pravca Henlija." "Hvala, Erie", ree Tri a ponovo. "Hou." Ona ode u revet, pa je nevezano sanjala o papagajima i drugim pticama.

Popodne je ustala i nespoojno se muvala po oolini, nesigurna ta bi da radi too m ostata dana, odnosno, zapravo, toom ostata ivota. Provela je najmanje jedan sat u premi ljanju da li da rene do grada i provede vee od Stavra. Bilo je to tre nutno glavno mesto navraanja visootira nih medijsih ljudi, a ada bi videla dva p rijatelja mo da bi se la e vratila u oloteinu. Na raju je odluila da poe. Zamisao ni je bila lo a. Tamo je obino bilo zabavno. Veoma drag bio joj je i sam Stavro, Gr ij i je otac bio Nemac - prilino udna ombinacija. Tri a je pre dve veeri oti la u 'Alfu', Stavrov prvobitni lub u Njujoru; vodio ga je njegov brat Karl, oji je o sebi mislio ao o Nemcu ija je mati Grinja. Stavro bi bio veoma srean da uje ao je K arl uprsao voenje njujor og luba i Tri a e zato otii i usreiti ga. Nije bilo ba previ ljubavi izmeu Stavra i Karla Milera. U redu. To e da uini. Sledei sat provela je premi ljajui ta da obue. Najzad se odluila za slatu halj inicu oju je upila u Njujoru. Telefonirala je prijateljici da vidi oga e biti u lubu te veeri i saznala da je ovaj itave veeri zatvoren zbog nee privatne zaba ve povodom venanja. Pade joj na pamet ao je pou aj da ivi u sladu sa neavim planom otprili e ao ada pou ava da upi sastoje za nei recept u supermaretu. Dobije jedna od onih olica oja naprosto nee da idu u pravcu u ome ih gurne i zavr i tao to mora da upi potpuno druge stvari. ta onda radi sa time? ta radi sa receptom? Nije znala. Uglavnom, te veeri vanzemaljsi svemirsi brod sleteo joj je na travnja. 5. Gledala ga je ao dolazi iz pravca Henlija, najpre uz blagu radoznalost , pitajui se ave su to svetlosti. Stanujui, ao to je to ve bio sluaj, ne ba na mili on milja od Hitroua, navila se da vidi svetla na nebu. Dodu e, obino ne tao asno uvee, niti tao niso, i to je bio razlog to je bila blago radoznala. Kada je to, ta god ve bilo, poelo da prilazi sve bli e, radoznalost poe da joj se pretvara u zbunjenost. 'Hmmm', pomisli ona, a to je bilo otprilie sve dole je bila u stanju d a dogura sa razmi ljanjem. I dalje se oseala o amueno i oseaj za vreme bio joj je porem een, a porue oje joj je jedan deo mozga vredno slao nisu obavezno stizale na vr eme ili na pravo mesto. Izi la je iz uhinje gde je uvala sebi afu i oti la da otv ori vrata prema vrtu. Duboo je udahnula sve i veernji vazduh, oranula napolje i podigla pogled. Ne to velio otprilie poput rupnije priolice za ampovanje bilo je par irano na neih stotinu stopa iznad njenog travnjaa. Bilo je zaista tamo. Lebdelo je. Gotovo bez zvua. Ne to se porenu duboo u njoj. Rue joj lagano pado e niz boove. Nije primetila da joj vrela afa curi p reo stopala. Jedva da je disala do se lagano, palac po palac, stopu po stopu, letelica spu tala. Svetla su joj blago plesala po tlu, ao da ga oprobavaju i opip avaju. Igrala su po njoj. Izgledalo je sasvim neverovatno da e joj se prilia ponovo pru iti. Da li j u je prona ao? Da li se vratio? Letelica je silazila sve ni e i ni e sve do se najzad nije bez zvua spusti la na njen travnja. Nije izgledala ba ao ona oju je pre tolio godina videla ao odlazi, ali palacava svetla na nonom nebu te o je razluiti u jasne oblie. Ti ina. Onda jedno li i zujanje. Zatim jo jedno li i zujanje. Kli, zu, li, zu. Vrata sliznu e u stranu i prosu e svetlost prema njoj preo travnjaa. eala je, ustreptala. Jedna prilia stade tao da su joj se obrisi ocrtavali na svetlu, zatim jo jedna, pa jo jedna. Krupne oi lagano su treptale prema njoj. Rue behu lagano dignute u zna pozdrava.

"MeMilan?" upita najzad jedan glas - neobian, tani glas oji je sa te oom izlazio naraj sa slogovima. "Tri a MeMilan. Madam Tri a MeMilan?" "Da", ree Tri a, gotovo bez glasa. "Posmatrali smo vas." "P... posmatrali? Mene?" "Da." Gledali su je neo vreme; rupne oi i le su gore-dole po njoj veoma lagano. "Izgledate manji u stvarnom ivotu", ree jedan od posmatraa najzad. " ta?" upita Tri a. "Da." "Ne... ne razumem", ree Tri a. Razume se, nije oeivala ni ta od svega toga, a li a i za ne to to nije oeivala stvar se nije odigravala na nain ao je oeivala. On a najzad ree: "Jeste li... jeste li vi od... Zaphoda?" Pitanje ao da izazva zgranutost tri prilie. Oni poe e da raspravljaju na neom svom tetavom jeziu, a onda joj se ponovo orenu e. "Ne verujemo. Nismo, olio je nama poznato", odvrati jedan. "Gde je taj Zaphod?" upita drugi i pogleda nono nebo. "Ne... Ne znam", ree Tri a bespomono. "Da li je daleo odavde? U om pravcu? Nama nije poznato." Sa bolom u srcu Tri a shvati da oni nemaju pojma o ome to ona govori. Nit i a o emu govori. Ponovo je vrsto stegla svoja nadanja, spaovala ih u stranu i pr ebacila moza u drugu brzinu. Nema svrhe da bude razoarana. Mora se probuditi pre d injenicom da ovde ima novinarsu lovinu stolea. ta da uradi? Da se vrati ui po vi deo ameru? Nee li oni naprosto nestati do se vrati? Bila je ba spetljana u pogle du strategije. Teraj ih da priaju, pomisli ona. Smislie ta treba asnije. "Posmatrali ste... mene?" "Sve vas. Sve na va oj planeti. TV. Radio. Teleomuniacije. Kompjutere. V ideo ola. Robne ue." " ta?" "Vozne parove. Sve. Mi posmatramo sve." Tri a je piljila u njih. "To mora da je stra no dosadno", lupi ona. "Da." "Pa za to onda..." "Izuzev..." "Da? Izuzev ta?" "Zabavnih emisija. Ba volimo zabavne emisije." Nastala je stra no duga ti ina toom oje je Tri a gledala vanzemaljce, a vanz emaljci su gledali nju. "Ima ne to to bih volela da uzmem u ui", ree Tri a vrlo otresito. "Znate ta. Da li biste vi, ili jedan od vas, u li unutra sa mnom da malo bacite pogled?" "Vrlo rado" reo e svi odu evljeno. Sva trojica stajala su malo nespretno u njenoj dnevnoj sobi, do je ona jurcala i uzimala video ameru, 35mm ameru, video reorder, svau napravu za sn imanje oju je mogla da dohvati. Svi su bili tanu ni i, pod domaim osvetljenjem, ne ao bledoljubiasto zeleni. "Zaas u ja, momci", ree Tri a do je preturala po ladicama da nae rezervne tra e i film. Svemirci su gledali police na ojima je dr ala ompat disove i stare ploe . Jedan od njih sasvim blago munu drugoga. "Gle", ree on. "Elvis." Tri a stade i poe opet da pilji u njih. "Dopada vam se Elvis?" upita ona. "Da", reo e oni. "Elvis Prisli?" "Da." Ona zbunjeno zavrte glavom do je pou avala da ugura novu trau u video ameru. "Nei va i ljudi", ree jedan posetilac uz olevanje, "veruju da su Elvisa

idnapovali vanzemaljci." " ta?" upita Tri a. "A jesu li?" "Mogue." "Hoete da a ete da ste vi idnapovali Elvisa?" jenu Tri a. Pou avala je da z adr i dovoljno hladnorvnosti da ne ubrlja opremu, ali ovo je bilo gotovo previ e za nju. "Ne. Ne mi", ree gost. "Vanzemaljci. To je vrlo zanimljiva mogunost. esto r azgovaramo o tome." "Moram ovo da spustim", promrmlja Tri a za sebe. Proverila je da li joj je traa valjano ubaena u video i da li ovaj radi ao treba. Uperila je ameru u n jih. Nije je prinela ou zbog toga to nije htela da ih popla i. Ali bila je dovoljn o isusna da bi bila u stanju uspe no da snima sa boa. "U redu", ree ona. "A sada mi polao i pa ljivo ispriajte o ste. Ti prvi", ree ona onome sleva. "Kao se zove ?" "Ne znam." "Ne zna ." "Ne." "Shvatam", ree Tri a. "A ta je sa vama dvojicom?" "Ne znamo." "Dobro. U redu. Mo da mi mo ete rei odale ste?" Zavrteli su glavama. "Ne znate odale ste?" Ponovo su zavrteli glavama. "Tao, dale", ree Tri a. "Kaav ste... ovaj..." Brljala je, ali, budui da je bila profesionalac, dr ala je ameru mirno do je to inila. "Mi smo u poslanstvu", ree jedan svemirac. "U poslanstvu? U poslanstvu u ome treba da uinite - ta?" "Ne znamo." I dalje je mirno dr ala ameru. "Pa, za to ste onda ovde na Zemlji?" "Do li smo da te odvedemo." Mirna ao amen, mirna ao amen. Mogla bi da oristi stativ. U stvari, upitala se da li bi trebalo da upotrebi stativ. To se upitala zbog toga to joj je to dalo trenuta ili dva da svari ono to su upravo reli. Ne, pomisli, dr anje u r uci pru a vi e slobode. Taoe je pomislila: u pomo, ta da radim? "Za to ste", upita ona smireno, "do li da me vodite?" "Zato to smo izgubili razum." "Izvinite", ree Tri a. "Morau da uzmem stativ." Izgledali su dovoljno sreno i zadovoljno tamo gde su se zateli, ne radei ni ta, do je Tri a na brzinu tra ila stativ i montirala ameru na njega. Lice joj je bilo potpuno neporetno, ali nije imala ni najbla u predstavu o tome ta se de ava i ta da misli o svemu tome. "U redu", ree ona ada je bila spremna. "Za to..." "Dopao nam se tvoj intervju sa astrologom." "Gledali ste ga?" "Mi sve gledamo. Veoma se zanimamo za astrologiju. Dopada nam se. Veoma je zanimljiva. Nije sve zanimljivo. Astrologija je zanimljiva. ta nam zvezde govo re. ta zvezde predviaju. Dobro bi nam do le tave informacije." "Ali..." Tri a nije znala odale da pone. Pomiri se sa tim, pomisli ona. Nema svrhe da pou ava da predvidi i ta u itavoj ovoj zbrci. I tao je rela: "Ali ja ni ta ne znam o astrologiji." "Zato mi znamo." "Vi znate?" "Da. Pratimo svoje horosope. Vrlo smo odu evljeni time. Imamo prilie da vidimo sve va e novine i asopise i odu evljeni smo njima. Ali na voa a e da imamo proble m." "Imate vou?"

"Da." "Kao se zove?" "Ne znamo." "Kao on a e da se zove, Hrista mu? Izvinite, to u morati da iseem. Kao on a e da se zove?" "Ne zna ni on." "Kao onda znate da vam je voa?" "Preuzeo je omandu. Ka e da neo mora da radi ne to tamo." "Ah!" ree Tri a, uhvativ i se za trag. "A gde je to 'tamo'?" "Rupert." " ta?" "Va i ljudi zovu je Rupert. Deseta planeta od va eg Sunca. Tamo smo nastanje ni mnogo godina. Tamo je izuzetno hladno i nezanimljivo. Ali dobro za posmatranj e." "Za to nas posmatrate?" "To je jedino to umemo da radimo." "U redu", ree Tri a. "Dobro. Kaav je to problem o ome pria va voa?" "Triangulacija." "Molim?" "Astrologija je veoma precizna naua. To znamo." "Pa...", ree Tri a, a zatim ostavi stvar na tome. "Ali precizna je za vas ovde na Zemlji." "D... a... a..." Imala je gadan oseaj da je poela nejasno da nazire ne to. "I zato, ada se Venera raa u Jarcu, na primer, to je sa Zemlje. Kao to deluje ao smo mi na Rupertu? ta uolio se Zemlja raa u Jarcu? Te o je za nas da t o znamo. Meu stvarima oje smo zaboravili, a za oje mislimo da su mnoge i duboe , nalazi se i trigonometrija." "Da ra istimo", ree Tri a. " elite da poem sa vama na... Ruperta..." "Da." "Da vam preraunam horosope tao da uzmu u obzir relativne polo aje Zemlje i Ruperta?" "Da." "Dobijam li esluzivna prava?" "Da." "Va a sam", ree Tri a, razmi ljajui ao bi u najgorem sluaju mogla da proda priu 'Ne nal Invajereru'. Kada se popela na letelicu oja e je odvesti do najudaljenijih granica Su nevog sistema, prva stvar sa ojom su se srele njene oi bio je niz video monitora preo ojih su promicale hiljade slia. etvrti svemirac sedeo je i gledao ih, ali bio je usredsreen na jedan poseban eran oji je, za razliu od ostalih, sadr ao m irnu sliu. Bio je to snima spontanog intervjua oji je Tri a upravo sprovela sa njegovom trojicom olega. On podi e pogled ada ju je video ao boja ljivo ulazi. "Dobro vee, madam MeMilan", ree on. "Dobar rad amerom." 6. Ford Prefet dosoi na pod u tru. Tle se nalazilo na otprilie tri palca dalje od tunela za ventilaciju nego to se seao i zato je pogre no procenio tau na ojoj e dosoiti na pod, poeo da tri prerano, nespretno se zateturao i uganuo lana. P roletstvo. Svejedno je otrao hodniom, lao epajui. Svuda po zgradi alarmi su eruptirali u uobiajenu mahnitost uzbuenja. On se baci u zalon iza uobiajenih ormaria za zalihe, obazre se da proveri da ga nio n ije primetio i poe brzo da peca po torbici za uobiajenim stvarima oje e mu biti po trebne. lana ga je, neuobiajeno, boleo ao avo. Tle ne samo to je bilo tri palca dalje od tunela za ventilaciju nego to se seao, ve je i bilo na drugoj planeti od one oje se seao, ali tri palca su bili ta oji su ga uhvatila na legalu. Uredi 'Autostopersog vodia roz Galasiju' esto s

u u veoma ratom rou prebacivani sa jedne planete na drugu, zbog loalne lime , loalnih neprijateljstava, rauna za struju ili poreza, ali uve su ponovo sazda vani na istovetan nain, gotovo do poslednjeg moleula. Za mnogobrojne zaposlene u ompaniji, raspored njihovih ureda predstavljao je jedinu stalnu veliinu za oju su znali u ozbiljno izoblienoj linoj Vaseljeni. Ali ne to je bilo udno. To samo po sebi nije bilo iznenaujue, pomisli Ford do je vadio pe ir za ba canje lae ategorije. Buvalno sve u njegovom ivotu bilo je, u veoj ili manjoj me ri, udno. Re je bila samo o tome da je izgledalo udno na ne to drugaiji nain u poreenju sa onim nainom na oji je naviao da stvari budu udne, a to je bilo, pa, neobino. N ije smesta mogao da razlui ta je to. Izvadio je univerzalni lju broj 3. Alarmi su radili na isti onaj stari nain oji je dobro poznavao. Bilo je u njima nee muzie uz oju gotovo da je mogao da pevu i. Sve to bilo je veoma poz nato. Svet napolju bio je nov za Forda. Niada pre nije bio na Savo-Pilia Hen i i dopala mu se. Imala je neu vrstu arnevalse atmosfere. On izvadi iz torbice deji lu i strelu oje je upio na ulinoj tezgi. Otrio je da je razlog za arnevalsu atmosferu na Savo-Piliji Hen i taj t o su me tani svetovali godi nji prazni pretpostavljenja Svetog Antvelma. Sveti Ant velm bio je, toom ivota, slavni i popularni ralj oji je svima doneo slavnu i p opularnu pretpostavu. Kralj Antvelm pretpostavio je da svi ele, budui da su sve o stale stvari bile sreene ao valja, da budu sreni, da u ivaju i da se zabavljaju na jbolje to mogu. Na samrti poslednja volja bila mu je da sve lino bogatsvo zave ta za finansiranje godi nje svetovine oja e svaoga podseati na to, sa mnogo dobre hran e, plesa i naroito otaenim igrama ao to je bila 'ulovite voeta'. Njegova pretpos tava bila je tao blistavo dobra da su ga zbog nje proglasili za sveca. Ne samo to, ve su one ljude oji su ranije progla avani za svece zbog stvari ao to su smrt amenovanjem na nain bedan u svaom pogledu ili ivot naglavce u buriima punim izme ta smesta ra alovali i sada se za njih smatralo da predstavljaju prilinu bruu. Poznati H-obli zgrade 'Autostopersog vodia' dizao se nad obrisima grada i Ford Prefet probio se u njega na poznati nain. Uve je ulazio roz sistem za ventilaciju, a ne roz glavni ulaz, zbog toga to su glavnim ulazom patrolirali ro boti iji je zadata bio da ispituju zaposlene u dolasu u vezi sa tro ovima. Rauni Forda Prefeta bili su na zlom glasu ao slo eni i te i i on je, sve u svemu, otri o da su roboti sa ulaza previ e lo e opremljeni da shvate razloge oje je eleo da izn ese u vezi sa njima. Zbog toga mu se vi e dopadalo da ue drugim putem. To je pretpostavljalo uljuivanje gotovo svih alarma u zgradi, ali ne i o nog u odeljenju raunovodstva, a to je bilo ba ono to se Fordu dopadalo. Sario se iza ormaria za zalihe, liznuo gumenu sisalju na vrhu streliceigrae i onda je namestio na strunu lua. Posle otprilie trideset seundi robot za obezbeenje, velii ao omanja d inja, ulete hodniom otprilie u visini strua, pri tome osmatrajui levo i desno ne bi li opazio i ta neuobiajeno. avolsi valjano odmereno, Ford mu izbaci strelu na put. Strela prelete ho dni i zaai se, uzdrhtala, za suprotni zid. Do je letela, senzori robota u tren utu se priova e na nju i robot zaorenu za devedeset stepeni da bi je sledio i v ideo ta je to, og avola, i uda se zaputilo. To je upilo Fordu jednu dragocenu seundu, toom oje je robot bio ore nut na suprotnu stranu. On baci pe ir preo leteeg robota i pogodi ga. Zbog raznoraznih senzorsih izra taja ojima je robot bio ura en, on nije m ogao da manevri e unutar pe ira i samo se trzao napred-nazad, nemoan da se orene i suoi sa zarobljivaem. Ford ga brzo povue prema sebi i pribi ga uz tle. Ovaj poe alostivo da cvili . Jednim brzim i uve banim poretom Ford posegnu ispod pe ira univerzalnim ljuem br oj 3 i odvrnu malu, plastinu plou na vrhu robota oja je otvarala pristup njegovim logiim olima. E sad, logia je divna stvar, ali, ao to je proces evolucije otrio, ima odreenih nedostataa. Sve to misli logino mo e da se nadmudri od strane neega drugoga to misli bar u

isto tolioj meri logino. Najla i nain da se nadmudri savr eno logian robot jeste da mu se ubacuje isti redosled nadra aja ponovo i ponovo, tao da se ovaj zatvori u p etlju. To su poazali slavni opiti sa sendviima sa haringom, sprovoeni pre vi e mile nijuma na MIZSIMOIOS-u (Masimegalonsom institutu za sporo i muotrpno otrivan je iznenaujue oiglednih stvari). Robot je programiran da veruje ao voli sendvie sa haringom. To je, u st vari, bio najte i deo itavog opita. Jednom ada je robot programiran da poveruje a o voli sendvie sa haringom, pred njega je stavljen sendvi sa haringom. Na ta bi ro bot pomislio: 'Ah! Sendvi sa haringom! Ja volim sendvie sa haringom.' Onda bi se sagao i uzeo sendvi sa haringom u svoje hvatalje za sendvie sa haringama i ponovo se podigao. Na nesreu po robota, ove su bile izraene na taav nain da je in ispravljanja izazivao ispadanje sendia sa haringama pravo sa hvatalj i za sendvie sa haringama i njihov pad na pod ispred robota. Na ta bi robot pomisl io: 'Ah! Sendvi sa haringom...' - i stao da ponavlja isti in ponovo i ponovo. Jedi na stvar oja je spreavala da sendviu sa haringama ne dosadi itav proleti posao i da ne otpuzi u potragu za drugim nainima ubijanja vremena bilo je to to je sendvi s a haringama, budui da je re o paretu mrtve ribe izmeu dve ri e hleba, bio za nijansu manje svestan onoga to se de ava nego robot. Naunici na Institutu otrili su na taj nain vunu silu iza svih promena, raz voja i noviteta u ivotu, a re je bila o sledeem: sendvii sa haringama. Objavili su la na o tom efetu, oji je pretrpeo op te ritie ao izuzetno tupav. Onda su prove rili broje oje su otrili i shvatili da su, u stvari, otrili ono to se naziva 'dosada', ili, radije, pratinu funciju dosade. U groznici uzbuenja nastavili su da otrivaju druga oseanja, poput 'razdra ljivosti', 'poti tenosti', 'neodlunosti', 'm rzovolje' i tao dalje. Sledei velii proboj ostvaren je ada su prestali da ori ste sendvie sa haringom, priliom ega im je na raspolaganje do ao itav jedan talas no vih oseanja za prouavanje, ao to su 'ola anje', 'radost', ' ivahnost', 'apetit', 'zad ovoljstvo' i, najva nije od svega, elja za 'sreom'. To je bio najvei od svih proboja. Ogromne gomile slo enih ompjutersih programa oji su upravljali pona anjem robota u svim moguim sluajevima mogle su se zameniti veoma jednostavno. Robotima je samo bila potrebna sposobnost da se ili dosauju ili da budu sreni, ao i dva us lova oje je trebalo ispuniti da bi se ostvarila ta stanja. Ostalo e odraditi sam i. Robot oga je Ford zarobio pod pe irom u tom trenutu nije bio srean robot . On je bio srean ada je mogao da se ree. Bio je srean ada je mogao da vidi drug e stvari. Naroito je bio srean ada bi video ao se druge stvari reu, a posebno u olio su se te druge stvari retale i radile stvari oje ne bi smele, zbog toga to je onda mogao, uz prilino zadovoljstvo, da ih prijavi. Ford e to usoro popraviti. On unu iznad robota i stisnu ga olenima. Pe ir je ovome i dalje prerivao sve senzorse mehanizme, ali Ford mu je sada otrio logia ola. Robot je cmizdra vo i jadno zujao, ali mogao je samo da se trza, ali ne i stvarno da se porene. Upotrebiv i lju, Ford izvadi mali ip iz le i ta. im je ovaj izi ao, robot zaneme i napros o stade gde se zateao ao u omi. ip oji je Ford izvadio bio je onaj oji je sadr avao sve uslove oje je tr ebalo ispuniti da bi se robot oseao sreno. Robot je bio srean ada malo naeletrisa nje iz tae sa leve strane ipa stigne u drugu tau sa desne strane. ip je odreivao hoe li naeletrisanje tamo stii ili nee. Ford izvadi malo pare ice oje je bilo prodenuto roz pe ir, pa gurnu jedan raj u gornju levu rupu podno ja ipa, a drugi raj u rupu desno dole. To je bilo sve. Sada je robot mogao da bude srean ta god se desilo. Ford brzo ustade i side pe ir. Robot se di e ushieno u vazduh po neavoj i zuvijanoj putanji. On se orenu i vide Forda. "Gospodine Forde, ser! Tolio sam srean to vas vidim!" "Hej, ao, mali dru ane", ree Ford. Robot smesta javi centralnoj ontroli da je sve sada najbolje to mo e biti u ovom najboljem od svih moguih svetova, alarmi se hitro smiri e i ivot se vrati na normalu.

To jest, gotovo na normalu. Bilo je neeg udnog u vezi sa itavim mestom. Mali robot grgoljio je od eletrinog zadovoljstva. Ford po uri niz hodni, pustiv i da naprava lebdi po njegovom tragu i govori mu ao je prijatno sve i ol io joj je drago to mo e to da mu a e. Meutim, Ford se nije oseao prijatno. Prolazio je pored lica ljudi oje nije poznavao. Nisu izgledali poput nj egove vrste ljudi. Bili su previ e uredni. Oi su im bile previ e mrtve. Svai put ad a bi pomislio da je u daljini ugledao neoga oga poznaje i po urio da se pozdravi , ispostavilo bi se da je to neo drugi, sa sveuupno mnogo zae ljanijom frizurom i mnogo pouzdanijim, odlunijim pogledom od, pa, od ioga oga je Ford poznavao. Stepeni te je pomereno dva palaca ulevo. Tavanica je neznatno spu tena. Hol je bio preureen. Sve te stvari nisu bile same po sebi zabrinjavajue, iao su malo rastrojavale. Stvar oja je zabrinjavala bio je deor. Neada je bio nametljiv i dreav. Sup - jer se 'Vodi' prodavao tao dobro po civilizovanoj i postcivilizaci jsoj Galasiji - ali sup i zabavan. Otaene ma ine za igre bile su nanizane po ho dnicima. Ludai obojeni laviri visili su sa tavanice, opaa morsa stvorenja sa planete Viv izranjala su iz bazena po atrijumima ispunjenim drveem, robotsi batl eri u tupavim o uljama vrteli su se po hodnicima u potrazi za aama u oje bi mogl i da gurnu penu ava pia. Ljudi su vodili grozozmajeve na povocu i dr ali pterosponde na nosaima po uredima. Narod je umeo dobro da se zabavlja, a ao neo i nije, mog ao je da se upi e na urseve oji e to popraviti. Sada nije bilo niega od svega toga. Neo je pro ao po mestu i obavio ogavni posao dovoenja u slad sa dobrim u usom. Ford o tro srenu u jednu malu senicu, pru i ruu i povue leteeg robota za sob om. Tu unu i zapilji se u grgotavog ibernauta. " ta se ovde desilo?" hteo je da zna. "Oh, sve same najlep e stvari, ser, sve same najlep e mogue stvari. Smem li d a vam sednem u rilo, molim vas?" "Ne", ree Ford i odgurnu stvar. Ova je tolio u ivala u tome da bude odbaena na taav nain da je poela da se nji e gore-dole, grgolji i obeznanjuje. Ford je pon ovo dograbi i zadr a vrsto u vazduhu na stopu od lica. Ova pou a da ostane gde jeste , ali nije mogla da se suzdr i da blago ne drhti. "Ne to se promenilo, zar ne?" prosita Ford. "Oh, da", siao je robot, "na najarobniji i najdivniji nain. Tolio mi je l epo zbog toga." "Pa ao je onda bilo ranije?" "Izvanredno." "A dopada ti se nain na oji se promenilo?" hteo je da zna Ford. "Dopada mi se sve", jeao je robot. "Naroito ada tao viete na mene. Uinite to ponovo, molim vas." "Samo mi reci ta se desilo!" "Oh, hvala, hvala!" Ford uzdahnu. "U redu, u redu", prodahta robot. "'Vodi' je promenio vlasni tvo. Ima novu upravu. Sve je tolio predivno da mi doe da se istopim. Stara uprava bila je isto tao prerasna, razume se, iao nisam siguran da sam tao mislio u svoje vreme. " "To je bilo pre nego to ti je u glavu gurnuto pare ice." "Kao istinito. Kao divno istinito. Kao divno, penu avo, isriavo, silovi to istinito. Kao istinsi estatino ispravno opa anje." " ta se desilo?" ustrajao je Ford. "Ko je u toj novoj upravi? Kada su preu zeli vostvo? Ja... oh, nema veze", dodade on ada mali robot poe da blebee od neon trolisanog zadovoljstva i da mu se trlja o oleno. "Idem da vidim sam." Ford se baci na vrata glavnog i odgovornog urednia, supi se u vrstu lop tu ada ovir prsnu i popusti, brzo se ototrlja preo poda do mesta na ome su obino stajala olica sa neim od najmonijih i najsupljih napitaa u Galasiji i d ograbi olica; zatim, oristei ih ao zalon, prevue i njih i sebe preo glavnog i zlo enog dela poda ureda do mesta gde je stajala supocena i izuzetno neuusna sta

tua Lede i Otopoda i sari se iza nje. U meuvremenu je mali robot za obezbeenje, u av i u visini prsa, bio poa en samoubilaim zadovoljstvom zato to je odvuao pu anu pa sa Forda. Taav je bar bio plan, i to neophodan. Trenutni glavni i odgovorni uredn i, Stagjar-zil-Dogo, bio je opasno neuravnote en tip oji je na ubitaan nain gledao saradnie oji bi mu se pojavili u uredu bez stranica sve eg, proverenog primera i imao je bateriju lasersi navoenog vatrenog oru ja povezanog sa posebnim naprava ma za seniranje u oviru vrata oje je trebalo da prepoznaju sve one oji samo donose izuzetno dobar razlog zbog ega nisu ni ta napisali. Na taj nain obezbeivan je viso prinos. Na nesreu, olica sa piem nisu bila tu. Ford se oajnii bacio postrance i napravio salto prema statui Lede i Otop oda, oja taoe nije bila tu. Kotrljao se i bacao po odaji u neoj vrsti nasumine panie, sapleo se, poleteo, tresnuo u prozor oji je sreom bio graen tao da izdr i raetne napade, odbio se i sruio u izgruvanu i iznurenu gomilu iza prijatne, sive sofe od gu vane o e, oja ranije nije bila tu. Posle neolio seundi lagano je provirio povrh sofe. Kao to nije bilo o lica sa piem i Lede sa Otopodom, isto tao, zapanjujue, nije bilo ni pu ane paljbe. On se namr ti. Sve to bilo je u potpunosti pogre no. "Gospodin Prefet, pretpostavljam", ree neiji glas. Glas je dolazio od nalicane spodobe iza ogromnog eramiog radnog stola uovirenog tiovinom. Stagjar-zil-Dogo mo da je i bio avolsa osoba, ali nio ga, i z itavog niza razloga, nije mogao nazvati nalicanim. To nije bio Stagjar-zil-Dog o. "Prema nainu va eg ulasa pretpostavljam da trenutno nemate novog materijal a za, ovaj, 'Vodi'", ree nalicana spodoba. Tip je sedeo latova oslonjenih o sto i dr ao vrhove prstiju na nain oji, neobja njivo, niada nije progla en za zloin. "Imao sam posla", ree Ford poprilino slaba nim glasom. On se teturavo podi e n a noge, istei sa sebe pra inu. A onda pomisli: og avola govorim slaba nim glasom? Morae da preuzme ontrolu nad itavom situacijom. Treba da otrije o je, do avola, ta o soba - i iznenada je smislio nain da to uini. "Ko si ti, do avola?" upita on. "Ja sam tvoj novi glavni i odgovorni uredni. To jest, uolio odluimo da zadr imo tvoje usluge. Ime mi je Van Harl." Nije pru io ruu. Samo je dodao: " ta si to uinio tom robotu za obezbeenje?" Mali robot se vrlo, vrlo polao otrljao po tavanici i tiho jeao za sebe. "Uinio sam da bude veoma srean", odreza Ford. "To mi doe ao misija. Gde je Stagjar? Jo bitnije, gde su mu olica sa piem?" "Gospodin zil-Dogo vi e nije u ovoj organizaciji. Pretpostavljam da mu ol ica sa piem poma u da se pomiri sa tom injenicom." "Organizacija?" drenu Ford. "Organizacija? Koja proleto tupava re za ov avu firmu!" "Upravo je to na e mi ljenje. Nestrutuiranost, preplaenost, neorganizovanost , prealoholiziranost. I sve to", dodade Harl, "samo to se tie urednia." "Ja u da se staram o vicevima", drenu Ford. "Ne", ree Harl. "Ti e da se stara za olumnu o restoranima." On baci pred njega na sto pare plastie. Ford se nije porenuo da ga podi gne." "Ti - ta?" upita Ford. "Ne. Ja Harl. Ti Prefet. Ti raditi olumnu o restoranima. Ja sedeti ovd e i govoriti da ti raditi olumnu o restoranima. Ti apirati?" "Kolumnu o restoranima?" upita Ford, previ e zbunjen da bi se jo stvarno na ljutio. "Sedi, Prefete", ree Harl. On napravi rug u svojoj fotelji na oretanje , ustade i poe da posmatra maju ne mrlje oje su u ivale u arnevalu dvadeset tri spr ata ni e. "Vreme je da dignemo ovaj posao na zdrave temelje, Prefete", odreza on. "Mi u Preduzeu InfiniDim smo..." "Vi - gde?" "Preduzee InfiniDim. Kupili smo va 'Vodi'."

Ford sle e ramenima. Nije imao ta da pauje. "Galasija se menja", ree Harl. "I mi moramo da se menjamo sa njom. Da id emo s tr i tem. Tr i te napreduje. Nove te nje. Nove tehnologije. Budunost je..." "Ni ta mi ne priaj o budunosti", ree Ford. "Bio sam uzdu i popreo u budunosti. Pola vremena provodim tamo. Isto je ao i bilo gde drugde. Bilo ada drugde. ta god. Iste stare stvari u br im olima i po smrdljivijem vazduhu." "To je jedna budunost", ree Harl. "To je tvoja budunost. Mora da naui da misli multidimenziono. Postoje bezgranine budunosti oje se prote u u svim smerovima od ov og trenuta - a i od ovog, i od ovog. Na milijarde, a umno avaju se svaim trenom! Svai mogu polo aj svaog mogueg eletrona naduvava se u milijarde mogunosti! Milija rde i milijarde blistavih, sjajnih budunosti! Zna li ta to znai?" "Pljuca sebi na bradu." "Milijarde i milijarde tr i ta!" "Shvatam", ree Ford. "Znai, prodajete milijarde i milijarde 'Vodia'." "Ne", ree Harl, posegnu za svojom maramicom i ne nae je. "Izvini", ree on, "ali ovo me tolio uzbudi." Ford mu pru i svoj pe ir. "Razlog zbog oga ne prodajemo milijarde i milijarde 'Vodia'", nastavi Ha rl, po to je obrisao usta, "jesu tro ovi. Umesto toga, prodajemo jedan jedini 'Vodi' milijardama i milijardama puta. Koristimo vi edimenzionu prirodu Vaseljene da bis mo srezali tro ove izrade. I ne prodajemo ga stoperima bez prebijene pare. Koja j e to bila glupa zamisao! Nai deo tr i ta oji, vi e ili manje po definiciji, nema ni pr ebijene pare i onda pou avati da prodaje njemu. Ne. Prodajemo uticajnom poslovnom putniu i njegovoj eni na odmoru u milijardama, milijardama razliitih budunosti. To je najorenitiji, najdinaminiji i najprodorniji poslovni poduhvat u itavoj multid imenzionoj besonanosti vreme/prostor/verovatnoa." "A od mene biste hteli da vam budem restoransi ritiar", ree Ford. "Cenili bismo tvoje priloge." "Ubij!" drene Ford. To je drenuo na svoj pe ir. Pe ir soi iz Harlovih ruu. Nije to bilo zbog toga to je imao imalo sopstvenu poretau silu, ve zbog t oga to je Harla tolio prenerazila pomisao da bi je mogao imati. Sledea stvar oja ga je prenerazila bio je prizor Forda Prefeta ao leti na njega preo stola p esnicama napred. U stvari, Ford je samo soio za reditnom articom, ali ne mo ete zauzimati onu vrstu polo aja avu je Harl zauzimao u onavoj vrsti organizacije u avoj ga je Harl zauzimao bez razvijanja zdravog paranoidnog pogleda na ivot. O n uini pametan ora u smislu bezbednosti tao to se bacio unatrag, o tro udario gla vom u stalo neprobojno za raete, a potom utonuo u niz zabrinutih i izuzetno lin ih snova. Ford je le ao preo stola, iznenaen ao je sve lao pro lo. On hitro baci po gled na pare plastie oje je sada dr ao u ruci - bila je to Dine-O-Raun reditna a rtica sa njegovim imenom ve ugraviranim i datumom isticanja dve godine od sada, to je mo da bila najuzbudljivija stvar oju je Ford iada video u ivotu - a onda se u spentrao preo stola da se postara za Harla. Ovaj je disao prilino lao. Fordu pade na pamet da bi disao jo la e ada mu te ina novania ne bi pritisala grudi, i zato je gurnuo ruu u Harlov d ep na grudi ma i poeo da prebira po njemu. Lepa svota gotovine. Kreditna doumentacija. lansa arta Ultragolf luba. Druge lupse lanse arte. Fotografija neije ene i porodic e - verovatno Harlove, ali ovih dana ove nije mogao da bude siguran. Zauzeti slu b enici nisu imali vremena za enu i porodicu sa punim radnim vremenom, ve su ove nap rosto iznajmljivali za viend. Ha! Nije mogao da poveruje ta je upravo prona ao. Polao je izvadio iz novania jedno jedino ludai uzbudljivo pare plastie, ugne deno u sve nju potvrda. Nije bilo ludai uzbudljivo gledati ga. U stvari, bilo je prilino dosadno. Bilo je manje i ne to deblje od reditne artice i poluprovidno. Uolio biste ga prineli svetlu, videli biste mnogo holografsi odiranih informacija i slia ub

e ."

"InfiniDim?" "Milione smo ulo ili u to ime, Prefete. Poni da ga voli

ili poni da se pauj

aenih pseudoinima duboo ispod njegove povr ine. Bio je to Ident-i-Ola i bilo je ba nevaljalo i a avo od Harla to ga je vucara o po novaniu, iao savr eno shvatljivo. Danas je bilo tolio razliitih naina na oji se od vas zahtevalo da pru ite potpuni doaz svog identiteta da je ivot lao mogao postati izuzetno zamoran ve zbog te injenice, na stranu problemi priliom pou aja da se dejstvuje ao oherentna svest u jednoj epistemolo i neodreenoj Vaseljeni. N a primer, pogledajte samo ma ine za gotovinu. Redovi ljudi stoje i eaju da im se oi taju otisci prstiju, da im se saniraju mre njae, sastru e ne to o e sa zadnjeg dela vra ta i da se podvrgnu trenutnoj (ili gotovo trenutnoj - dobrih est ili sedam seund i u zamornoj stvarnosti) genetsoj analizi, zatim da odgovaraju na tri pitanja o lanovima svoje porodice ojih se a nisu ni seali, ao i o zabele enim omiljenim bo jama stolnjaa. I sve to samo da bi podigli malo rezervnog novca za viend. Uol io ste pou avali da dobijete redit za turbo auto, da potpi ete sporazum o smanjen ju broja balistiih projetila ili da platite za itav restoran, stvari su lao mog le postati stvarno zamorne. I zato, Ident-i-Ola . On je svau svacijatu informaciju o vama, va em telu i ivotu bele io na jednu svenamensu articu oju su ma ine mogle da oitavaju i oju ste onda bili u prilici da nosite po novaniu, to je predstavljalo najvei trijumf t ehnologije do dana dana njeg i nad samom sobom i nad zdravim razumom. Ford ga gurnu u d ep. Upravo mu je pala na pamet izuzetno dobra zamisao. P itao se olio dugo e Harl ostati bez svesti. "Hej!" povia on na malog robota veliine bundeve oji je i dalje balavio od euforije na tavanici. "Hoe da ostane srean?" Robot progrglja da hoe. "Onda se dr i mene i bez gre e radi sve to ti a em." Robot odgovori da je sasvim srean tamo gde se zateao na tavanici, hvala lepo. Niada ranije nije shvatio olio se istog u ivanja mo e dobiti zahvaljujui valj anoj tavanici i eleo je da dublje istra uje svoja oseanja u pogledu tavanica. "Samo ostani", ree Ford, "pa e ubrzo da te uhvate i da ti zamene ip za uslo vljavanje. Ao hoe da ostane srean, rei odmah." Robot ispusti dugi, oseajni uzdah potisnute tuge i uz olevanje dolebde s a tavanice. "uj", ree Ford, "mo e li da usreuje ostata sistema za bezbednost jedno dva min uta?" "Jedna od radosti istinse sree", pevu io je robot, "jeste deoba. Bujam, pe nu am se, prelivam od..." "U redu", ree Ford. "Samo ti pro iri malo sree po bezbednjaoj mre i. Ne daj jo j niave informacije. Samo je usrei, tao da ne oseti potrebu da te pita za bilo ta." On podi e pe ir i veselo protra roz vrata. ivot je u poslednje vreme postao malo turoban. Sada je poazivao sve znae da e postati izuzetno lepr av. 7. Artur Dent je u ivotu bio po raznim rupagama, ali niada pre nije video as trodrom sa natpisom: 'a i oajnio potucanje bolje je od dolasa na ovo mesto.' Rad i dobrodo lice za posetioce u holu za dolase istali su sliu predsednia taSad, n asme enog. Bila je to jedina njegova slia oju je io bio u stanju da nae, a napra vljena je ubrzo po to se ustrelio, pa je zato, iao je fotos bio retu iran najbolje t o se moglo, osmeh na njegovom licu izgledao prilino sablasno. Slepoonica mu je bil a docrtana redom. Za fotografiju nije pronaena zamena zbog toga to nije pronaena z amena ni za predsednia. Postojala je samo jedna ambicija oju je io na planeti iada imao, a to je - otii odavde to pre. Artur se prijavi u malom motelu u predgrau i turobno sede na revet oji je bio vla an, a zatim poe da prelistava malu bro uru sa informacijama, oja je taoe bila vla na. Na njoj je pisalo da je planeta zvana taSad nazvana prema prvim reima p rvih naseljenia oji su stigli na nju posle truda da preo svetlosnih godina st ignu do najdaljih neistra enih oblasti Galasije. Glavni grad se zvao taJeTuJe. Nij e bilo drugih gradova vrednih pomena. Naseljavanje planete taSad nije ba bilo uspe n

o, a ljudi oji su stvarno eleli da ive na taSad ba i nisu bili ljudi sa ojima bist e voleli da provodite vreme. U bro uri se pominjala trgovina. Glavni trgovai artial bile su o e vodovep rova sa taSada, ali trgovina tu ba nije cvetala, jer nio pri zdravoj pameti ne bi upio o u vodovepra sa taSada. Ipa, neao je opstajala za dlau, zbog toga to je u Galasiji uve postojao znaajan broj ljudi oji nisu bili pri zdravoj pameti. Artur se oseao prilino neprijatno do se obazirao po neim od saputnia u malom br odsom odelju za putnie, priliom dolasa. Bro ura je opisivala deo istorije planete. Ko god da ju je napisao, oevidno je poeo sa namerom da malo podigne moral, jer je naglasio da, u stvari, nije bil o hladno i vla no sve vreme, ali nije mogao da pronae jo mnogo toga pozitivnog, tao da se ton testa brzo rastoio u divljau ironiju. Govorio je o ranim godinama naseljavanja. Reao je da su glavne delatnos ti to se obavljaju na taSad lov, dranje i ori enje za hranu loalnih vodoveprova, o ji su bili jedina pre ivela ivotinjsa vrsta na planeti, budui da su sve druge jo dav no izumrle od oajanja. Vodoveprovi su bili sitna, opaa stvorenja, a mala margina oja je nedostajala da budu u potpunosti nepogodni za jelo bila je upravo ona n a ojoj je i opstajao ivot na planeti. I onda, oje su bile te nagrade, olio go d beznaajne, oje su inile ivot na taSad vrednim ivljenja? Pa, nije ih bilo. Ni jedne jedine. a je i pou aj pravljenja za vlastito ori enje za titne odee od o e vodovepra io ve ba u razoaranju i zaludnosti, budui da su te o e bile neobja njivo tane i propu ta le su vodu. To je izazvalo mnogo zbunjenih rasprava meu naseljenicima. U emu je bi la tajna odr avanja toplote od vodoveprova? Da je iada io nauio jezi ojim su v odoveprovi razgovarali izmeu sebe, otrio bi da tajna ne postoji. Vodoveprovima j e bilo hladno i bili su mori ao i bilo o drugi na planeti. Nio nije imao ni najmanju elju da naui jezi vodoveprova iz jednostavnog razloga to su ta stvorenja op tila meu sobom tao to su grizla jedno drugo za butine. Budui da je ivot na taSad bi o taav aav je bio, najvei deo onoga to je jedan vodovepar imao da a e o njemu la o se moglo predstaviti na taj nain. Artur je prelistavao bro uru do nije otrio ono to je tra io. U zadnjem delu bilo je neolio mapa planete. Bile su uraene prilino traljavo, jer izgledalo je malo verovatno da e mnogo zanimati ioga, ali rele su mu ono to je eleo da zna. Najpre ih nije prepoznao, jer su mape bile orenute na drugaiji nain od on oga oji je oeivao i izgledale su, prema tome, sasvim nepoznato. Razume se, gore i dole, sever i jug, u potpunosti su proizvoljna odredi ta, ali navili smo da vi dimo stvari onao ao smo navili da ih vidimo i Artur je morao da oree mape go re-dole da bi u njima razabrao iaav smisao. Postojala je jedna velia opnena masa na gornjoj levoj strani slie oj a se su avala nadole do tanu nog strua, a zatim se ponovo naduvavala u vidu ogromne zapete. Sa desne strane bila je zbira rupnih oblija nabacanih zajedno na pozna t nain. Oblici nisu bili sasvim isti i Artur nije znao da li je to zbog toga to je mapa tao gruba, zato to je nivo mora postao vi i, ili, pa, usled toga to su stvari ovde naprosto drugaije. Ali doazi su bili nepobitni. Bila je to nepobitno Zemlja. Ili, radije, najnepobitnije nije bila. Samo je veoma liila na Zemlju i zauzimala iste oordinate u vreme/prostor u. Kave oordinate je zauzimala u verovatnoi moglo se samo nagaati. On uzdahnu. Bilo je to, shvati on, najbli e to se mogao nadati da e prii domu. to je znailo da je otprilie najdalje mogue od doma. Turobno je zalupio bro uru i zapitao se ta, za ime sveta, sad da uradi. Dopustio je sebi da se uplje nasmeje na ono to je upravo pomislio. On pogl eda na svoj stari sat i malo ga protrese da ga navije. Prema njegovoj sopstvenoj vremensoj sali, bila mu je potrebna godina dana da stigne dovde. Godina dana otao se dogodila nesrea u hipersvemiru u ojoj je Fener u potpunosti nestala. U j ednom asu sedela je tu pored njega u MlitD etu; u sledeem trenu brod je napravio jed no savr eno normalno 'hop' u hipersvemiru i, ada se on ponovo obazro, nje vi e nije bilo. Sedi te a nije bilo ni toplo. a joj ni ime nije bilo na listi putnia. Svemirsi prevozni ga je doeao uz oprez ada se po alio. Razne neugodne s tvari de avaju se toom svemirsih putovanja, a mnoge od njih donose velie svote

novca advoatima. Ali ada su ga upitali iz og setora Galasije su on i Fener r enuli i ada im je on reao ZZ9 Plural Z Alfa, opustili su se u potpunosti na nai n za oji Artur uop te nije bio siguran da mu se dopada. a su se malo i nasmejali u br, iao saoseajno, razume se. Uazali su mu na stavu u ugovoru za artu u o joj je pisalo da se bia iji ivot potie iz zona Plurala savetuju da ne putuju hipersv emirom i da to ine na sopstvenu odgovornost. Svi, reo e oni, znaju to. Blago su su zdr avali posprdni smeh i vrteli glavama. Kada je Artur napustio njihove urede, otrio je da blago drhti. Ne samo da je izgubio Fener na najpotpuniji i najzaoru eniji mogu nain, ve je i oseao da to v remena provodi po Galasiji, broj stvari o ojima ne zna ni ta ao da se samo povea va. Upravo do je bio na trenuta izgubljen u tim bolnim seanjima, zau se uca nje na vratima njegove motelse sobe, oja se potom smesta otvori e. Nei gojazni i neuredni ove ue, nosei Arturov mali ofer. Stigao je do: "Gde da ostavim..." ada ne to silovito polete na njega i on se te o srui na vrata, pou avajui da odagna udarcima sitno i u travo stvorenje oje je re ei isoilo iz vla ne noi i zabilo mu zube u butinu i pored debelih slojeva o ne po stave oje je nosio na tom mestu. Doe do rate, ru ne zbre, galame i tresanja. ov e je mahnito viao i poazivao prstom. Artur dohvati glomaznu palicu oja je st ajala poraj vrata oevidno za tu svrhu i tresnu njom vodovepra. Vodovepar smesta otpusti eljust i otlipsa unatrag, zbunjen i izgubljen. Boja ljivo se zavuao u ugao sobe, podvio rep pod zadnje noge i uznemireno se upil jio u Artura, nepreidno i nespretno trzajui glavu na jednu stranu. Izgledalo je da mu je eljust i a ena. Malo je cvileo i strugao morim repom po podu. Pored vrata, d ebeljo sa Arturovim oferom sedeo je i psovao, pou avajui da zaustavi rv iz buti ne. Odea mu je ve bila mora od i e. Artur je piljio u vodovepra, ne znajui ta da ini. Vodovepar ga je upitno gl edao, a onda pou a da mu prie, ispu tajui alostive zvue nali na cviljenje. Bolno je micao vilicu. Zatim naglo soi prema Arturovoj butini, ali i a ena vilica bila mu je p reslaba da dobro uhvati i zato se samo sljoa na pod, tu no cvilei. Debeljo soi n a noge, dohvati batinu i smlavi moza vodovepra u lepljivu, a astu masu na tanom tepihu, a zatim je ostao da stoji tamo, zadihan, ao da izaziva ivotinju da pono vo mrdne ao sme, maar samo jednom. Jedno oo vodovepra preorno je gledalo Artura iz smlavljenih ostataa g lave. " ta mislite, ta je pou avao da a e?" upita Artur tanim glasom. "Ah, ni ta posebno", ree ove. "Bio je to njegov nain da se pona a prijateljsi . A ovo je samo na nain da mu uzvratimo na prijateljstvo", dodade on, ste ui batinu. "Kada je sledei let odavde?" upita Artur. "Mislio sam da ste te stigli", odvrati ove. "Da", ree Artur. "To je trebalo da bude rata poseta. Samo sam eleo da vi dim da li je ovo pravo mesto ili nije. Izvinjavam se." "Hoete da a ete da ste na pogre noj planeti?" upita ove alostivo. "Sme no oli o to mnogo ljudi govori. Naroito oni oji ive ovde." Odmeravao je ostate vodovepr a uz dubou, isonsu ivnost. "Oh, ne", ree Artur, "to je u redu, ovo je ona prava planeta." On podi e mo ru bro uru oja je le ala na revetu i gurnu je u d ep. "U redu je, hvala, ja u ga uze ti", ree on i uze ofer od ovea. Potom prie vratima i zagleda se u hladnu, moru n o. "Da, to je ona prava planeta, u svaom sluaju", ree ponovo. "Prava planeta , pogre na Vaseljena." Jedna usamljena ptica letela je nebom nad njim ada je renuo nazad prem a astrodromu. 8. Ford je imao sopstveni etii od. Nije bio ba Bog zna aav, ali bio je nj egov i on ga se dr ao, manje ili vi e. Jedno od pravila oja je postavio bilo je da

niada ne upuje sam sebi pie. Nije bio ba siguran da li se to rauna u etiu, ali ov e mora da se snalazi sa onim ime raspola e. Taoe je bio vrsti i potpuni protivni b ilo ojeg oblia surovosti prema ma ojoj vrsti ivotinja, izuzimajui guse. Dalje, niada ne bi ni ta urao od poslodavaca. Pa, ne ba tano urao. Kada glavni raunovoa ne bi poeo te o da di e i ada ne bi pritisnuo dugme za u zbunu i hermetio zatvaranje svih izlaza po to bi mu Ford uruio raun za tro ove, onda bi Ford osetio da nije valjano obavio posao. Ali buvalno urasti bilo je druga stvar. To je znailo gristi ruu oja te hrani. Da je sisa svim snagama, a i da je gricne onao iz ljubavi - to da, ali nipo to i da je stvarno ugrize . Ne, ada je ta rua 'Vodi'. 'Vodi' je bio ne to sveto i posebno. Ali to e, pomisli Ford do se provlaio i probijao nani e roz zgradu, upravo sad da se promeni. A oni mogu posle da rive samo sebe. Pogledaj samo sve te st vari. Nizovi urednih, sivih, uredsih prostorija i slu beniih radnih stanica. itavo mesto bilo je unaa eno zujanjem zvaninih porua i vremena sastanaa oji su hital i po eletronsim mre ama. Tamo, na ulici, igrali su se 'ulovite voeta', za ime Z arona, ali ovde, u samom srcu ureda 'Vodia', nio nije maar nemarno utirao loptu po hodnicima ili etao odeven u nepriladno obojenu odeu za pla u. "Preduzee 'InfiniDim'", zare a Ford do je brzim oracima silazio iz jednog hodnia u drugi. Vrata za vratima arobno su se otvarala pred njim bez pitanja. L iftovi su ga sreno i zadovoljno nosili na mesta do ojih ne bi smeli. Ford je po u avao da ide najzamr enijom i najslo enijom putanjom oju je bio u stanju da smisli, a op ti smer bio je nani e roz zgradu. Njegov sreni roboti starao se za sve i irio tal ase pomirljivog zadovoljstva roz sva ola za obezbeenje sa ojima se susretao. Ford pomisli ao bi trebalo da mu nadene neo ime, pa je odluio da ga na zove Emili Sanders, prema neoj devojci za oju su ga vezivala najlep a seanja. Ond a je pomislio da je Emili Sanders bezvezno ime za jednog robota bezbednjaa, pa je umesto toga odluio da ga zove Kolin, prema Emilinom psiu. Sada se retao duboo po utrobi zgrade, po oblastima u oje niada ranij e nije za ao, oblastima visoo i jo vi e obezbeenim. Poeli su da ga susreu zbunjeni pogl edi operativaca pored ojih je prolazio. Na ovom nivou bezbednosti niste ih vi e m ogli nazvati ljudima. A verovatno su radili stvari ave rade samo operativci. K ada se uvee vrate ui, svojim porodicama, ponovo su postajali ljudi, a ada bi ih njihova deica pogledala slatim, sjajnim oicama i rela: "Tatice, ta ti radi po ce o dan?", oni bi samo reli: "Obavljam svoje du nosti ao operativac", i na tome se zavr avalo. Prava istina bila je da su se raznorazne izuzetno nezgodne stvari odigra vale iza veselog, bezbri nog proelja oje je 'Vodi' voleo da poazuje - ili je bar i mao obiaj da ga poazuje pre nego to je umar irala ta dru ina iz preduzea 'InfiniDim' i itavu stvar pretvorila u ne to rajnje nezgodno. Bile su tu svaovrsne utaje porez a, reeti, pronevere i mutni dogovori, a sve se odvijalo dole, po bezbednim nivo ima zgrade oji su slu ili za istra ivanje i obradu podataa. Svaih neolio godina vodi bi postavio temelje svom poslu - zapravo, i z gradi - na neom novom svetu i sve bi za izvesno vreme bilo sunev sjaj i smeh, do bi 'Vodi' pu tao orenje u loalnu ulturu i eonomiju, obezbeivao zapo ljavanje, os eaj glamura i pustolovine i, na raju, ne ba tolio stvarne nadonade olio su me t ani oeivali. Kada bi se 'Vodi' odselio, nosei sa sobom i svoju zgradu, odlazio je malice ao lopov u noi. Zapravo, tano ao lopov u noi. Obino je polazio u rane jutarnje sa te, a ada bi svanuo dan uve bi se ispostavilo da nedostaje mnogo toga. itave u lture i eonomije uru ile bi se za njime, esto posle nedelju dana, a neada napredn e planete ostale bi oajne i zgranute, pa ipa neao sa oseajem da su uestvovale u jednoj velioj pustolovini. 'Operativce' oji su upuivali zbunjene poglede Fordu, do je ovaj mar irao prema dubinama najosetljivijih oblasti zgrade, umirivalo je prisustvo Kolina oj i je leteo sa njim uz zujanje oseajnog ispunjenja i ola avao mu put na svaom ora u. Alarmi su se ogla avali po drugim rajevima zgrade. Mo da je to znailo da je Van Harl ve otriven, to bi moglo biti problem. Ford se nadao da e biti u prilici d a mu vrati Ident-i-Ola u d ep pre nego to se ovaj osvesti. Pa, bio je to problem za

asnije, a on trenutno nije imao ni najbleu predstavu o tome ao e ga re iti. No, na trenuta se nee brinuti. Gde god da rene sa malim Kolinom, bio je oru en oreol om slaanosti i svetlosti i, to je najva nije, voljnim i popustljivim liftovima, ao i, u punom smislu rei, predusretljivim vratima. Ford a poe da zvi due, to mu je verovatno bila gre a. Nio ne voli ljude oji zvi duu, a naroito ne ona bo ansa sila oja nam odreuje puteve. Sledea vrata nisu htela da se otvore. A to je bilo teta, jer ba su to bila ona oja je Ford tra io. Stajala su pre d njime, siva i odluno zatvorena, sa natpisom:
ZABRANJEN ULAZ. AK I OVLA ENOM OSOBLJU. OVDE SAMO TRAITE VREME. TUTANJ! Kolin prijavi da su vrata u ovim donjim delovima zgrade nepobitno mrzovo Sada su se nalazili otprilie deset spratova ispod zemlje. Vazduh je bio ao iz fri idera, a neuusne, sive, pletene tapete ustupile su mesto surovim, elini m zidovima sa zaivcima. Kolinov neobuzdani polet povuao se u neu vrstu odlune raspolo enosti. Reao je da poinje pomalo da se zamara. Sva energija odlazila mu je na to da upumpa maar malo prijateljstva u vrata ovde dole. Ford utnu vrata. Ova se otvori e. "Me avina zadovoljstva i bola", promrmlja on. "Uve upali." U ao je, a Kolin poe za njim. a i sa icom zabijenom pravo u eletrodu za zad ovoljstvo srea mu je bila nee nervozne vrste. Malo je poigravao po vazduhu. Odaja je bila mala, siva i zujala je. Bilo je to nervno sredi te itavog 'Vodia'. Kompjutersi terminali nanizani uz sive zidove predstavljali su prozore na svai vid delanja 'Vodia'. Tu, sa leve strane odaje, saupljali su se izve taji preo Sub-Eta mre e od terensih istra ivaa po svim zaucima Galasije, ubacivali se pravo u mre u ureda pomonia urednia, gde su sve dobre delove isecale seretarice zbog toga to su pomonici urednia trenutno izi li na rua. Preostali primerci potom s u se prebacivali do drugog dela zgrade - druga noga slova 'H' - gde je bilo sme te no pravno odeljenje. Pravno odeljenje isecalo je sve to je jo bilo maar i izdale a valjano i ispaljivalo ostata do odgovornih urednia, oji su taoe bili na ruu . I zato bi seretarice odgovornih urednia proitale materijal, rele da je glupa v i isele najvei deo onoga to je preostalo. Kada bi se urednici najzad doteturali nazad sa rua, uzvinuli bi: "Kavo nam je to bezvezno sranje X" - gde je X ime reenog terensog istra ivaa - "poslao p reo pola prolete Galasije? ta nam vredi to imamo neoga o provodi po tri itava orbitalna razdoblja u proletim umnim zonama Gagraae, sa svim tim zanimljivim dogaajima tamo, uolio je ova hrpa besrvnog blebetanja najbolje to se udostojio da po alje. Obustavite mu plaanje tro ova!" " ta da radimo sa ovim primerom?" pitala bi seretarica. "Ah, pusti ga preo mre e. Moramo ne to da po aljemo napolje. Ba me boli glava, odoh ja ui." I tao bi obraeni primera pro ao poslednje asapljenje u pravnom odeljenju , a onda bi se vratio ovde, gde bi se emitovao preo Sub-Eta mre e radi trenutnog prijema po itavoj Galasiji. Time je upravljala oprema ojom su upravljali i nadg ledali je terminali sa desne strane sobe. U meuvremenu, nalog da se ne plate tro ovi istra ivaa oda iljan je do ompjuter sog terminala zabitog u desnom uglu, a Ford Prefet se sada hitro uputio ba prem a tom terminalu. (Uolio ovo itate na planeti Zemlji, onda: a/ Sreno vam bilo. Ima stra no mnogo stvari o ojima nemate ni pojma, ali n iste jedini. Re je naprosto o tome da su u va em sluaju posledice toga to nemate pojm a ni o emu od ovoga naroito grozne ali, sa druge strane, hej, nema ajgane bez, u ovom sluaju, smlavljenih i potpuno uni tenih jaja. b/ Nemojte zami ljati da imate maar i bledu predstavu o tome ta je to omp ljnija.

jutersi terminal. Kompjutersi terminal nije nei tamo rashodovani TV sa pisaom ma inom ispre d njega. To je interfejs preo oga se um i telo mogu povezati sa Vaseljenom i i spremetati joj delove.) Ford po uri do terminala, sede pred njega i punom brzinom zaroni u njegov deo Vaseljene. Nije to bila normalna Vaseljena oju je poznavao. Bila je to Vaseljena g usto zbijenih svetova, divljih topografija, titansih planinsih vrhova, vrtogla vih urvina, meseca oji se rasprsavaju u morse onjie, bolnih, razlivenih ponor a, oeana oji se nemo nadimaju i bezdanih, tre tavih, usovitlanih punti. Zastao je da bi se sabrao. Smirio je disanje, zatvorio oi i opet pogledao . Znai, to je bilo mesto na ome su raunovoe provodile vreme. Oigledno je bilo da ispod mire sto avola vire. On se pa ljivo obazre, trudei se da ne dopusti da sve pliva, ljulja se i preo njega poulja. Nije umeo da se snae u tavoj Vaseljeni. Nije a znao ni fizie zaone oji su joj odreivali fizie razmere i pona anje, ali nagon mu je reao da potra i najizra e niju crtu i rene prema njoj. Podaleo, na neom nerazaznatljivom rastojanju - be e li to milja, mo da mil ion milja, ili samo truna u njegovom ou? - uzdizao se jedan zapanjujui vrh oji je zalanjao nebo, uspinjao se i uspinjao i razlivao u procvetale aigrete Uras na uba od perja, aglomerate Nabacana masa i arhimandrite Crveni veliodostojni, odmah ispod bisupa. Valjao se prema njemu, sve se hulombetao i turlao, i najzad ga je dosega o posle nepojamno duge entine vremena. Pripio se uz njega, ruu ra irenih, vrsto mu je stegao hrapavu, vornovatu i izbrazdanu povr inu. Jednom ada je bio bezbedan, napravio je jezivu gre u i pogled ao nadole. Do se valjao, sve hulombetajui se i turlajui, rastojanje ispod njega nije ga nepotrebno zabrinjavalo, ali sada, ada se vrsto dr ao, od udaljenosti srce mu se strese, a moza zaovitla. Prsti su mu bili beli od bola i naprezanja. Stezao je zube i riputao njima bez iave ontrole. Oi mu se orenu e naopao sa talasima titravih rajnosti munine. Uz neizmeran napon volje i vere on se naprosto pusti i odbaci. Osetio je ao lebdi. Sve dalje. A potom, nasuprot svaom predoseanju, na vi e. I navi e. Zabacio je ramena, opustio rue, pogled usmerio nagore i pustio da ga ne t o vue, blago, sve vi e i vi e. Nedugo potom, ma olio tavi izrazi bili li eni smisla u virtualnoj Vasel jeni, nad njime se nadnese jedna izboina za oju se mogao uhvatiti i uz oju se m ogao uspentrati. Digao se, uhvatio, uspentrao. Bio je pomalo zadihan. itava stvar delovala je pomalo zamorno. vrsto se dr ao za ispust do je sedeo. Nije bio siguran ini li to da bi sprei o da ne padne dole ili da ne odlebdi navi e sa njega, ali bilo mu je neophodno da se za ne to vrsto uhvati do razgleda svet u ome se zateao. Kovitlave, vrtoglave visine oretale su ga i uvrtale mu moza oo njega samoga, sve do nije zateao sebe ao, zatvorenih oiju, cvili i grli gnusni zid titansog stenja. Lagano je uspostavio ontrolu nad disanjem. Ponavljao je sebi da je sve to samo grafia predstava jednog sveta. Virtualna Vaseljena. Simulirana stvarnost . Mogao je da se istrgne iz nje ad god hoe. Istrgao se. Sedeo je na uredsoj stolici na oretanje od plave imitacije o e, ispunje noj sintetiom penom, ispred ompjutersog terminala. Opustio se. Pripijao se uz padinu nemogue visoog planinsog vrhunca nasaen povrh uso g ispusta iznad ponora od ijih se razmera moza ledi. Nije re bila samo o tome to se predeo nalazio tolio daleo pod njime - on

po ele da ovaj preine da se talasa i nadima. Morao je da se uhvati za ne to. Ne za ameni zid - bila je to opsena. Mora o je da uhvati ontrolu nad situacijom, da bude u stanju da posmatra fizii svet u ome se nalazi i da se istovremeno izvue iz njega u pogledu oseanja. Napregao se u sebi i onda, upravo ao to je ostavio samu stenovitu padinu , ostavio se i same zamisli stenovite padine, ostav i umesto toga da sedi, jasno i slobodno. Pogledao je svet. Disao je ao treba. Bio je opu ten. Ponovo je vladao situacijom. Bio je u etvorodimenzionom topolo om modelu finansijsog sistema 'Vodia', a neo ili ne to ubrzo e hteti da zna za to. I pojavi e se. Sunuv i roz virtualni prostor prema njemu, pojavilo se malo jato opaih stvorenja elinih oiju, iljatih glava i tanu nih brova; bila su prepuna mrgodnih pitan ja o tome o je on, ta tu radi, o mu je to odobrio, avo odobrenje je imao onaj oji je izdao to odobrenje, oje su mu unutra nje mere nogu i tao dalje. Lasers a svetlost treperila je po njemu na sve strane, ao da je on paovanje esa na asi u supermaretu. Laseri vee snage stajali su, na trenuta, na gotovs. injenica da se sve de avalo u virtualnom svemiru ni ta nije menjala. Biti virtualno ubijen u virtualnom svemiru isto tolio je delotvorno olio i prava stvar, jer mrtav si onolio olio misli da si mrtav. Lasersi itai vrlo su se uzbudili do su mu treptali preo otisaa prstiju , preo mre njae i rasporeda lezda na mestu gde mu je prestajala osa. Uop te im se ni je dopadalo ono to su pronalazili. Ton blebetanja i re tanja izuzetno linih i uvred ljivih pitanja postojano se povi avao. Mala hirur a alata za grebanje uzoraa pru il a mu se prema o i vrata ada Ford, zadr avajui dah i molei se sasvim tiho, izvadi Ide nt-i-Ola iz d epa i mahnu njime. U trenutu, svai laser orenuo se prema maloj arti, poev i da ara uzdu i po preo po njoj i roz nju, ispitujui i oitavajui svai moleul. A onda, isto tao naglo, svi prestado e. itavo jato malih virtualnih inspetora stade u stav mirno. "Drago nam je da vas vidimo, gospodine Harle", reo e oni udvoriim jednogl asjem. "Mo emo li ne to da uinimo za vas?" Ford se osmehnu laganim i opaim osmehom. "Da znate", ree on, "sve se ne to mislim da biste mogli?" Pet minuta asnije izi ao je odatle. Otprilie trideset seundi da zavr i posao, a tri minuta da zaba uri tragove . U virtualnom ustrojstvu mogao je da radi manje ili vi e ta mu se dopada. Mogao je da prebaci vlasni tvo nad itavom organizacijom na sopstveno ime, ali sumnjao je da bi to pro lo neopa eno. Ionao to nije eleo. To bi znailo odgovornost, morao bi do a sno u no da radi u uredu, a da i ne pominjemo velie i zamorne istrage po pitanju pronevera i poprilino vreme po zatvorima. eleo je ne to to nee primetiti nio osim o mpjutera: to je bila stvar za oju mu je bilo potrebno trideset seundi. Stvar za oju mu je bilo potrebno tri i po minuta bilo je programiranje ompjutera da ne primeti da je i ta primetio. Morao je da eli da ne zna ta Ford namerava i te tada je ovaj mogao bezbed no prepustiti ompjuteru da osmisli sopstvene odbrane pred informacijama oje su se nepreidno pojavljivale. Bila je to tehnia programiranja izvedena na osnovu nee vrste psihopatsih mentalnih bloova oji su se, ao je primeeno, obavezno pojavljivali od inae savr eno normalnih ljudi ada bi ih izabrali na neu odgovor nu politiu du nost. Onaj poslednji minut utro io je na otrivanje da ompjutersi sistem ve ima mentalni blo. I to povelii. Niada ga ne bi otrio da se nije dao na posao da sam napravi mentalni b lo. Nai ao je na itav niz glatih i uverljivih procedura za poricanje i potprogram a za sretanje pa nje upravo na onim mestima gde je planirao da postavi sopstvene. Kompjuter je poricao svao znanje u vezi sa njima, razume se, a onda je glato odbio da prihvati da postoji bilo ta u vezi sa ime bi i trebalo ne to poricati i, uo p te, bio je tolio ubedljiv da Ford zamalo da pomisli ao mora da je on sam napr avio neu gre u.

Bio je impresioniran. U stvari, bio je tolio impresioniran, da se nije ni muio da postavi sops tvene postupe za mentalni blo, ve je naprosto podesio pozive onih oji su ve bil i tu, a ovi su onda pozivali same sebe u sluaju ispitivanja, i tao dalje. Brzo se dao na popravljanje malih bloova programa oje je sam postavio, samo da bi otrio da ih uop te nema. Psujui, sve je pretra io da ih nae, ali nije mog ao da im otrije ni traga. Upravo se pripremao da ih ponovo postavi, ada je shvatio da je razlog to ne mo e da ih nae taj to ve savr eno rade. Iscerio se od zadovoljstva. Pou ao je da otrije u vezi sa ime je bio onaj drugi mentalni blo ompjut era, ali izgledalo je, ne bez logie, da ovaj ima poseban mentalni blo u vezi s a time. U stvari, vi e nije mogao da mu nae ni traga; bio je tolio dobar. Upita se da mu se sve nije samo uinilo. Pitao se da li mu se samo inilo da je to ne to u vez i sa neim u zgradi, i to neim to je neao bilo povezano sa brojem 13. Napravio je neolio proba. Da, oigledno mu se uinilo. Sada nije bilo vremena za slo ene putanje, oigledno je data nea vrsta op te uzbune. Ford poe liftom do prizemlja, da bi tamo pre ao na espresni lift. Morao je neao da vrati Ident-i-Ola u Harlov d ep pre nego to ovaj primeti da mu nedostaje . Kao, to nije znao. Vrata lifta sliznu e u stranu i otri e rupnu poteru sastavljenu od uvara-b ezbednjaa i robota oji su eali da se ova otvore i dr ali na gotovs oru je gadnog i zgleda. Naredi e mu da izie. Uz sleganje ramenima on napravi ora. Svi se grubo progura e pored njega i uo e u lift oji ih ponese nani e da nastave potragu za njime po donjim nivoima. Ovo je ba zabavno, pomisli Ford i prijateljsi potap a Kolina. Kolin je otp rilie bio prvi stvarno oristan robot na oga je Ford iada nai ao. Kolin je pos aivao u vazduhu pred njime u penu anju radosnog ushienja. Fordu je bilo drago to ga je nazvao po uencetu. Oseao je velio isu enje da ode iz tih stopa i da se nada najboljem, ali z nao je da to najbolje ima daleo vee izglede da se zaista dogodi uolio Harl ne otrije da mu nedostaje Ident-i-Ola . Morao je neao, radom, da je vrati. Oni prio e espresnim liftovima. "ao", ree lift u oga su u li. "ao", odvrati Ford. "Dru tvo, uda smo danas renuli?" upita lift. "Sprat 23", ree Ford. "Taj je danas, izgleda, mnogo popularan sprat", ree lift. "Hmmm", pomisli Ford, ome se zvu svega toga uop te nije dopao. Lift osve tli dvadeset trei sprat na poazivau spratova i jurnu navi e. Ne to u vezi sa poazivae m spratova opalo je Forda, ali nije mogao da utvrdi ta, pa je sve smetnuo sa um a. Vi e ga je brinula zamisao o tome da je sprat na oji se uputio mnogo popularan . Nije ao valja razmislio o tome ta e da radi sa onim to se de ava gore, ta god to b ilo, jer nije imao pojma ta e zatei. Morae naprosto da sredi stvar na licu mesta. Stigli su. Vrata sliznu e i otvori e se. Pretea ti ina. Prazan hodni. Videla su se vrata prema Harlovom uredu, sa jedva vidljivim slojem pra ine oo njih. Ford je znao da se pra ina sastoji od milijardi siu nih moleularnih robot a oji bi ispuzali iz drvenarije, sastavili jedan drugog, popravili vrata, rasta vili jedan drugog, a zatim se ponovo uvuli u drvenariju i naprosto eali na novo o teenje. Ford se upita aav je to ivot, ali ne zadugo, jer mnogo ga je vi e brinulo pitanje aav se ivot trenutno pi e njemu. On duboo udahnu i potra. 9.

Artur se pomalo oseao ao gubitni. Pred njime je bila itava Galasija raz noraznih stvari i on se pitao nije li mo da neprilino od njega da se ali ao mu ned ostaju samo dve: svet na ome je roen i ena oju je voleo. Nea sve ide u paao i proletstvo, pomisli on i oseti potrebu da dobije od neoga savet i pomo. Obratio se 'Autostopersom vodiu roz Galasiju'. Pogleda o je pod 'pomo', a tamo je pisalo: 'Videti pod SAVET'. Pogledao je pod 'savet', a tamo je pisalo: 'Videti pod POMO'. U poslednje vreme pravio je mnogo tavih stva ri i on se upita da li je to sve za ta je slepan. Otputovao je do Istonog ruba Galasije gde su se, ao se govorilo, mogli nai mudrost i istina, a naroito na planeti Havalius, jer bila je to planeta proro a, vidovnjaa i vraa-pogaaa, ba ao i malih picerija, budui da je veina mistia potpu no nesposobna da sama ne to zgotovi za jelo. Meutim, ispostavilo se da je nea vrsta nedaa solila planetu. Do je Artu r lutao ulicama naselja u ome su iveli proroci, u vazduhu se oseao nedostata pol eta. Nai ao je na neog proroa oji je oevidno zatvarao duan na poprilino utuen nain, pa ga je upitao ta se to desilo. "Nio nas vi e ne tra i", ree ovaj mrgodno do je uucavao eser u dasu oju je dr ao preo prozora svoje straare. "Oh? A za to?" "Pridr i taj drugi raj, pa u da ti poa em." Artur pridr a nezaovani raj dase, a stari proro po uri u unutra njost straa re i vrati se tren ili dva asnije sa malim sub-eta radiom. On ga uljui, jedan as zavitlavao se sa biraem anala, a onda spusti napravu na malu drvenu lupu na o joj je obino sedeo i proricao. Zatim je ponovo dohvatio dasu i nastavio da udara eiem. Artur je sedeo i slu ao radio. "... treba da budu potvrene", ree radio. "Sutra", nastavi on, "potpredsedni Pofla Vigusa, Rupi Ga tip, obznanie da namerava da se andiduje za predsednio mesto. U govoru oji e odr ati sutra na..." "Nai drugi anal", ree proro. Artur pritisnu dugme za unapred pode ene stan ice. "... je odbio da omentari e", ree radio. "Sledee nedelje uupan broj nezapo slenih u setoru Zabu ", nastavi ovaj, "bie najgori od ao se pamti. Izve taj objavl jen idueg meseca a e..." "Nai drugi", zaevta proro ivno. Artur ponovo pritisnu dugme. "... ategorii je demantovano", ree radio. "Idue nedelje raljevso venanje izmeu princa ida iz dinastije Sufla i princeze Huli sa Raui Alfa bie najspetaula rnija sveanost iada viena. Na reporter Trilijan Astra nalazi se na licu mesta i alj e nam izve taj." Artur zatrepta. Polici gomile i halabua limenih orestara briznu e iz radija. Veoma pozn ati glas ree: "Pa, Krarte, prizor ovde, sredinom idueg meseca, rajnje je neverova tan. Princeza Huli izgleda blistavo u svojoj..." Proro zbrisa radio sa lupe na pra njavo tle, gde je stao da re ti ao lo e pode eno pile. "Vidi sa ime moramo da se borimo?" proguna proro. "Daj, pridr i ovo. Ne to, ovo. Ne, ne tao. Ovaj raj gore. Obrnuto, budalo jedna." "Slu ao sam ono", po ali se Artur, bespomono uhvaen uo tac sa proroovim eiem. "To rade i svi ostali. Zbog toga ovo mesto lii na grad duhova." On pljunu u pra inu. "Ne, hou da a em, zvualo mi je ao neo oga poznajem." "Princeza Huli? Kada bih morao da visim oolo i a em zdravo svaome o zn a za princezu Huli, zatrebala bi mi nova plua." "Ne princeza", ree Artur. "Reportera. Ime joj je Trilijan. Ne znam odal e joj ono Astra. Ona je sa iste planete sa oje sam i ja. Ba sam se pitao uda je nestala." "Oh, ima je ovih dana na sve strane po ontinuumu. Ovde ne mo emo da hvata mo 3D TV stanice, razume se, hvala Velioj zelenoj mrotini na tome, ali mo e je uti na radiju, cunja tu i tamo po vreme/prostoru. Htela bi da se smiri i nae za sebe neu valjanu eru, eto ta bi ta mlada dama. Ma, sve ima da se oona ao ne valja.

Verovatno ve i jeste." On zamahnu eiem i prilino jao tresnu palac. Poeo je da psuje . U naselju vidovnjaa nije bilo mnogo bolje. Reeno mu je da ad ove tra i dobrog vidovnjaa, onda je najbolje nai vidovnj aa od oga idu drugi vidovnjaci, ali ovaj je zatvorio radnju. Pored ulaza staj ao je natpis na ome je pisalo: 'Ni ta vi e ne znam. Pou ajte na susednim vratima, al i to vam je samo predlog, a ne formalni savet vidovnjaa.' 'Susedna vrata' bila su peina na neolio stotina metara odatle i Artur p oe do tog mesta. Dim i para dizali su se iz, redom, male vatre i izudaranog alaj isanog azaneta obe enog nad njom. Bar se Arturu uinilo da dolaze i iz azaneta. Nadu vana be ia neog loalnog stvorenja nali jarcu visila je sa u eta za rublje i su ila se na suncu; grdno zaudaranje mo da je poticalo odatle. Na zabrinjavajue malom ras tojanju odatle nalazila se i gomila baenih trupla neih loalnih stvorenja nali na jareve, pa je zaudaranje mo da poticalo i odatle. Ali zaudaranje je isto tao lao moglo poticati i od stare dame oja je bila zaoupljena mlaenjem muva, ne bi li ih oterala od gomile trupla. Bio je to b eznade an posao, budui da je svaa muva bila otprilie velia ao zapu a za bocu sa r ilima, a ona je imala samo reet za stoni tenis. Osim toga, izgledalo je da je p oluslepa. Tu i tamo, istom sluajno u, njeno divljao mahanje zaailo bi neu muvu uz bo gato, zadovoljavajue 'pljes', a muva bi odletela roz vazduh i rasprsnula se o a meni zid na neolio jardi od ulaza u peinu. Dr anjem je stavljala do znanja da su to bili upravo oni trenuci za oje j e ivela. Artur je izvesno vreme posmatrao egzotinu predstavu sa pristojne udaljeno sti, a onda najzad pou a da se blago naa lje, ne bi li joj privuao pa nju. Blago na a ljavanje iz iste pristojnosti zahtevalo je, na alost, da najpre udahne poprilino v i e loalne atmosfere nego to je inio do tada, a ao ishod eruptirao je u napad divl jaog isa ljavanja i sruio se uz ameni zid, zagu en i obliven suzama. Borio se za da h, ali svai novi udisaj pogor avao je stvari. On povrati, ponovo se napola ugu i, o totrlja se preo onoga to je povratio, nastavi da se otrlja jo neolio jardi i najzad uspe da se pridigne na rue i olena i otpuzi, dahui, do ne to sve ijeg vazduha . "Izvinite", ree on. Jedan deo daha mu se vratio. "Stvarno mi je u asno riv o. Oseam se ao potpuni idiot i..." Bespomono je poazao gomilicu onoga to je povra tio razlivenu oo ulaza u peinu. " ta da a em?" upita on. " ta uop te da a em?" To joj je najzad privulo pa nju. Sumnjiavo ga je potra ila pogledom, ali, bu dui da je bila poluslepa, imala je te oa da ga pronae u zamuenom, amenitom predelu. On mahnu da joj pomogne. "Ehej!" dovinu. Najzad ga je opazila, zagrotala ne to za svoj raun i ponovo se orenula ml aenju muva. Postalo je jezivo oigledno, na osnovu naina na oji se vazduh retao do j e to inila, da je glavni izvor smrada, zapravo, ona. Be ie oje su se su ile, trula trupla i opaa orba silovito su doprinosili atmosferi, ali glavno mirisno prisust vo bila je ena lino. Ponovo je dobro lepnula jednu muvu. Ova pljesnu o stenu i obli je sopst venom utrobom na nain oji bi ena oigledno smatrala, samo da je mogla da vidi toli o daleo, veoma zadovoljavajuim. Nesigurno, Artur se di e na noge i upotrebi pregr t suve trave da se obri e. N ije znao ta da radi da bi ponovo obznanio svoje prisustvo. Napola se re io da napro sto ponovo odluta, ali bilo mu je neprijatno da ostavi hrpu onoga to je povratio ispred ulaza u enin dom. Pitao se ta da uradi sa time. On poe da upa jo r ljave suve t rave oja se mogla nai tu i tamo. Ipa, brinuo se da bi, uolio se usudi da prie bli e onome to je povratio, mogao naprosto da doda novu oliinu umesto da ra isti staru . Upravo do je raspravljao sa sobom oji bi postupa bio najbolji, on poe da shvata ao mu ova najzad ne to govori.

"Izvinite?" povia on. "Reoh, mogu li vam pomoi?" upita ona tanu nim, hrapavim glasom oji jedva da je uo. "Ovaj, do ao sam po savet", dovinu on, oseajui se malo sme no. Ona se orenu i zapilji u njega, onda se orenu na drugu stranu, zamahnu na muvu i proma i je. "O emu?" upita ona. "Izvinite?" odvrati on. "Reoh, o emu?" gotovo je zare tala. "Pa", ree Artur, "U stvari, ao neu vrstu op teg saveta. U bro uri je pisalo ..." "Ha! Bro ura!" cinu starica. Izgledalo je da sada ma e reetom manje ili vi e nasumce. Artur je pecao po d epu izgu vanu bro uru. Nije bio sasvim siguran za to to ini. Sve je ve proitao, a ona, oeivao je, nee to hteti. Svejedno ju je razmotao, ne bi l i imao ne to nad ime e trenuta ili dva da se mr ti. Taj primera bro ure pametovao je o drevnim mistinim ve tinama proroa i mudraca sa Havalijusa i opao preuveliavao pog odnosti sme taja u gradu Havalionu. Artur je jo nosio sa sobom primera 'Autostoper sog vodia roz Galasiju', ali otrio je, ada mu se obratio, da su stave sve n erazumljivije i paranoidnije i da sadr e mnogo x-ova, j-ova i !-ova. Ne to negde nij e bilo u redu. Da li je stvar bila u njegovom linom primeru, ili je ne to sa neim ili neim po lo stra no ao ne valja, ili je, pa, re bila samo o halucinacijama, tam o u srcu organizacije 'Vodia', to nije znao. Ali, ovao ili onao, sve je manje b io nalonjen da mu veruje u odnosu na uobiajeno stanje, to je znailo da mu nije ver ovao ni trunu i uglavnom ga je oristio ao tacnu sa oje je jeo sendvie do bi sedeo na steni i piljio u ne to. ena se orenula i sada je lagano oraala prema njemu. Artur je pou avao da proceni smer vetra, a da to ne ini previ e upadljivo, pa se malo vrteo levo-desno d o se ona primicala. "Savet", ree ona. "Savet, ha?" "Ovaj, da", ree Artur. "Da, to je..." On se ponovo namr ti, ao da hoe da proveri da nije ne to proitao pogre no i glu po se obreo na pogre noj planeti ili tao ne to. U bro uri je pisalo: 'Prijateljsi ra spolo eni me tani rado e sa vama podeliti znanje i mudrost drevnih naroda. Zavirite s a njima u usovitlana tajanstva vremena pro lih i buduih!' Bili su tu i nei uponi , ali Artura je bilo previ e sramota da ih isee ili pou a da ih neome poloni. "Savet, ha", ree starica ponovo. "U stvari, ao nea vrsta op teg saveta, a e . O emu? ta da radi u ivotu, tao ne to?" "Da", ree Artur. "Tao ne to. Poprilian problem na oji esto nailazim, da bud em savr eno isren." Oajnii je pou avao, malim trzavim poretima, da stoji uz vetar od nje. Iznenadila ga je ada se odjednom o tro orenula i po la od njega prema peini . "Morae onda da mi pomogne sa fotoopirom", ree ona. " ta?" upita Artur. "Fotoopira", ponovi ona strpljivo. "Morae da mi pomogne da je izvuem. Radi na solarne baterije. Ali moram da je dr im u peini da ptice ne seru na nju." "Razumem", ree Artur. "Na tvom mestu, duboo bih udahnula pre ulasa", promrmlja starica ada je roila u tminu ulaza peine. Artur uini ao to ga je posavetovala. Zapravo, gotovo da mu se zavrtelo od previ e iseonia. Kada je osetio da je spreman, zadr ao je dah i renuo za njom un utra. Fotoopira je bila ogromna, stara stvar na limavim olicima. Stajala j e pored samog ulaza u mutnim senama peine. Toovi su se tvrdoglavo uprli u razliit im smerovima, a tle je bilo neravno i amenito. "Idi i nadi i se napolju", ree starica. Artur se sav zajapurio, pou avajui da joj pomogne da pomeri stvar. On limnu u ola anju. Ao njoj nije neprijatno, pomisli on, onda nee biti ni njemu. Izi ao je napolje i dva puta duboo udahnuo, a onda se vratio da nastavi cimanje i guranje. Morao je da to uini neolio puta pre nego to je ma ina najzad b

ila napolju. Sunce je tulo u nju. Starica ponovo nestade u peini i iznese neolio um rljanih metalnih ploa oje je povezala za ma inu da priupljaju sunevu energiju. Ona za mira prema nebu. Sunce je bilo prilino sjajno, ali dan je bio maglia st i mutan. "To e potrajati", ree ona. Artur odvrati da e biti srean da saea. Starica slegnu ramenima i odgaca do vatre. Nad njom je sadr ina otlia brbo tala i lootala. Ona prome a po njoj tapom. "Nee da prezalogaji ?" upita ona Artura. "Jeo sam, hvala", uzvrati Artur. "Ne, stvarno. Jeo sam." "Ma sigurna sam da jesi", ree starica. Prome ala je tapom. Posle neolio mi nuta upecala je pare neega odatle, duvala da se malo ohladi, a onda ga prinela ust ima. Jedno vreme zami ljeno je vaala. Potom je od epala do gomile crnutih stvorova nali jarevima. Ispljunula je pare na gomilu. Polao je od epala nazad do otlia. Pou ala je da ga otai sa svojevr snog trono ca na ome je visio. "Mogu li vam pomoi?" upita Artur i predusretljivo soi. Pohitao je do nje. Zajedno su otaili otli sa trono ca i odneli ga nespretno niz blagu padinu oja se spu tala od njene peine prema r ljavom i vornovatom drvoredu to je obele avao iv icu strmog, ali sasvim plitog udubljenja iz oga je zraila itava nova gama opaih mirisa. "Spreman?" upita starica. "Da..." ree Artur, iao nije imao pojma za ta. "Jedan", ree starica. "Dva", produ i ona. "Tri", dodala je. Artur u poslednji as shvati ta je nameravala. Zajedno su prosuli sadr inu o tla u jara. Posle sat ili dva nedru eljubivog utanja, starica zaljui da su solarne ploe upile dovoljno suneve svetlosti da bi fotoopira mogla da se porene, a onda je oti la da ne to potra i u peini. Najzad je izi la sa neolio listova hartije i propustil a ih roz ma inu. Dala je opije Arturu. "To je, ovaj, to je va savet, znai?" upita Artur, prelistavajui ih nesigurn o. "Ne" ree starica. "To je pria mog ivota. Vidi , valitet saveta oji ti neo mo e ponuditi treba proceniti prema valitetu ivota oji je savetodavac vodio u stv arnosti. E sad, ao pogleda taj doument, videe da sam podvula sve rupnije odlue oje sam iada donela, ne bi li ih istala. Sve su indesirane i pobrojane. Vid i ? Jedino mogu da ti savetujem da donese odlue oje su tano suprotne onim odluama ave sam ja donosila, jer onda mo da nee zavr iti na raju ivota..." Zastala je i isp unila plua da dobro drene, "... u smrdljivoj, staroj peini poput ove!" Dohvatila je reet za stoni tenis, zasuala ruave, dotabanala do svoje gomile crnutih stvorova nali jarevima i navalila da rasteruje muve uz polet i p rilje nost. Poslednje naselje oje je Artur posetio sastojalo se isljuivo od izuzetn o visoih moti. Bile su tolio visoe da sa zemlje nije bilo mogue rei ta im se na lazi na vrhu i Artur je morao da se popne na tri redom pre nego to je otrio jedn u oja je na vrhu imala i ta izuzev platforme porivene ptijim izmetom. Nije to bio la zadata. Na mote ste se peli po ratim, drvenim linov ima zabijenim u njih u spiralama oje su se lagano uspinjale. Svao o je bio ma nje marljiv turista od Artura napravio bi neolio fotografija i oti ao pravo do n ajbli eg bara i grila, gde ste, uz ostalo, mogli upiti velii izbor naroito slati h i sonih ooladnih torti da ih jedete pred asetama. Ali, uglavnom ao posledica toga, veina aseta je oti la. U stvari, uglavnom su oti li i osnovali unosne terapijs e centre po neim od bogatijih svetova severozapadnog podograna Galasije, gde je ivot la i za red veliine od otprilie sedamnaest miliona, a oolada je naprosto

bo anstvena. Ispostavilo se da veina aseta niada nije videla ooladu pre nego to su se prihvatili asetizma. Veina mu terija oje su im dolazile u terapijse centre p redobro su je poznavale. Na vrhu tree mote Artur zastade da doe do daha. Bilo mu je veoma toplo i bio je zadihan, jer svaa mota bila je visoa neih pedeset ili ezdeset stopa. in ilo mu se da se svet oo njega vrtoglavo oree, ali to Artura nije mnogo brinulo. Znao je da, logino, ne mo e poginuti do ne bude oti ao na Stavromula Betu Videti: ' i vot, Vaseljena i sve ostalo', glava 18. i zbog toga je uspeo da razvije bezbri an odnos prema velioj linoj opasnosti. Imao je malu vrtoglavicu od toga to sedi u va zduhu, na visinu od pedeset stopa, i to na vrhu mote, ali izi ao je naraj sa njo m tao to je pojeo sendvi. Upravo se spremao da se upusti u itanje fotoopiranog ivo topisa, ada ga u prilinoj meri prenu blago naa ljavanje iza njega. On se orenu tolio naglo da je ispustio sendvi, oji se oretao roz vaz duh na putu nani e i bio je prilino mali do trenuta ada se zaustavio na tlu. Otprilie na trideset stopa iza Artura stajala je druga mota i, samo na njoj u retoj umi od otprilie trideset moti, vrh je bio zauzet. Zauzimao ga je starac oji je, sa svoje strane, izgleda, bio obuzet duboim mislima od ojih s e mrgodio. "Izvinite", ree Artur. ove nije obraao pa nju na njega. Mo da nije mogao da ga uje. Vetar je pomalo duvao. Bila je ista sluajnost to je Artur uo slaba no naa ljavanj . "Ehej?" dovine Artur. "Zdravo!" ove se najzad obazre. Izgledalo je da je iznenaen to ga vidi. Artur nije m ogao da razabere da li je iznenaen i zadovoljan to ga vidi, ili samo iznenaen. "Je li otvoreno?" dovinu Artur. ove se namr ti ao da nije shvatio. Artur nije mogao da vidi da li ovaj ni je uo ili nije razumeo. "Sad u da sonem tamo", dovinu Artur. "Nemojte otii." On se spusti sa male platforme, ustro sasulja niz spiralne linove i sti e u podno je sa poprilinom vrtoglavicom. Upravo se spremao da rene do mote na ojoj je starac sedeo, ada shvat i da je izgubio orijentaciju putem nani e i da nije siguran oja je tano posredi. Obazre se da nae orijentire i utvrdi oja je prava. Popeo se na jednu. Nije bila ta. "Proletstvo", ree on. "Izvinite!" dovinu on ponovo starcu, oji je sada bio pravo ispred njega, udaljen etrdeset stopa. "Izgubio sam se. Sti em za minut." Ponovo je si ao, sav zajapuren i zabrinut. Kada je stigao, zadihan i oznojen, na vrh mote za oju je bio siguran d a je ona prava, on shvati da ga ove, ovao ili onao, u stvari, zavitlava. " ta hoe ?" dovinu starac mrgodno. Sada je sedeo na vrhu mote oju je Artur prepoznao ao onu na ojoj je jeo sendvi. "Kao ste dospeli tamo?" dovinu Artur zbunjeno. "Misli da u ti te tao rei ono za uenje ega mi je bilo potrebno etrdeset prol ea, leta i jeseni sedenja na vrhu mote?" " ta je sa zimama?" " ta je sa zimama?" "Zar ne sedi na moti i zimi?" "To to sedim na moti veim delom ivota", ree ove, "ne znai da sam idiot. Zimi idem na jug. Imam viendicu na moru. Sedim na dimnjau." "Ima li avih saveta za putnie?" "Da. Kupi viendicu na moru." "Shvatam." ove je piljio preo vrelog, sasu enog, pustog predela. Sa svog mesta Artur je jedva razaznavao staricu, siu nu mrlju u daljini oja je plesala tamo i amo i t ula muve. "Vidi li je?" dovinu odjednom starac. "Da", ree Artur. "U stvari, obratio sam joj se za savet." "Mnogo ti ona zna. Dobio sam viendicu na moru zato to ju je ona odbila. Kaav savet ti je dala?" "Da radim sve suprotno od onoga to je inila."

"Drugim reima, upi viendicu na moru." "Pretpostavljam da je tao", ree Artur. "Pa, mo da u i upiti jednu." "Hmmm." Obzorje je plivalo u smradnoj izmaglici vruine. "Nei drugi savet?" upita Artur. "Koji nema veze sa imanjima?" "Viendica na moru nije samo imanje. To je duhovno stanje", ree ove. Ore nuo se i pogledao Artura. Neobino, oveovo lice sada se nalazilo na samo dve stope od Arturovog. U j ednom pogledu delovalo je ao da ima savr eno normalan li, ali telo mu je sedelo prer tenih nogu na moti etrdeset stopa daleo, do mu je lice bilo ti uz Arturov o. Ne poreui glavu, ao da ne ini ni ta neobino, on ustade i roi na vrh druge mote. Ili je posredi samo vruina, pomisli Artur, ili za njega prostor ima drugaiji obli . "Viendica na moru", ree on, "ne mora a ni da bude na moru. Iao one najb olje jesu tamo. Svi volimo da se oupljamo", nastavi on, "na graninim podrujima." "Stvarno?" upita Artur. "Tamo gde se dodiruju opno i voda. Gde se dodiruju zemlja i vazduh. Gde se telo susree sa duhom. Gde se prostor dodiruje sa vremenom. Svi volimo da bude mo na jednoj strani i da gledamo na drugu."

Artur se stra no uzbudio. Bile su to upravo one stvari ave je obeavala br o ura. Bio je tu ove oji ao da se retao po neoj vrsti e erovsog prostora i govo rio zaista duboe stvari o svemu i svaemu. Ipa, stvar je bila uznemirujua. ove je sada oraao sa mote na tle, sa tl a na motu, sa mote na motu, sa mote na obzorje i nazad: to to je inio bilo je potpuna besmislica u Arturovoj prostornoj Vaseljeni. "Molim te, stani!" ree Artur odjednom. "Ne mo e da podnese , ha?" upita ove. Bez i najmanjeg poreta obreo se nazad, sev i prer tenih nogu na vrh mote etrdeset stopa ispred Artura. "Do ao si do mene ra di saveta, ali ne mo e da izie naraj ni sa im to ne prepoznaje . Hmmm. Znai, moraemo a emo ne to to ve zna , ali da ti zvui ao novost, ha? Pa, uobiajeni posao, pretpostavl am." Uzdahnuo je i alostivo za mirao u daljinu. "Odale si ti, mome?" upita onda. Artur odlui da bude luav. Mua mu je bilo od toga to ga je svao oga bi sreo dr ao za potpunog idiota. "Zna ta", ree on. "Ti si proro. Za to ti ne a e meni?" Starac ponovo uzdahnu. "Samo sam", ree on i zabaci ruu iza glave, "pou av ao da zapodenem razgovor." Kada je ponovo stavio au ispred sebe, na dignutom a ip rstu vrtela mu se Zemljina ugla. Bila je nepogre iva. On je ponovo odlo i. Artur je bio zapanjen. "Kao si..." "Ne mogu ti rei." "Za to ne? Pre ao sam tolii put." "Ne mo e videti ono to ja vidim, zbog toga to vidi ono to vidi . Ne mo e znati znam jer zna ono to zna . Ono to ja vidim i to znam ne mo e se dodati onome to ti zna , to nisu srodne stvari. Niti to mo e zameniti ono to ti vidi i to zna , jer to bi znailo zameniti tebe samog." "Stani, mogu li to da pribele im?" upita Artur do je uzbueno preturao po d e pu da nae olovu. "Mo e da uzme jedan primera na astrodromu", ree starac. "Police su im prepun e toga." "Oh", ree Artur razoarano. "Pa, zar nema niega to se mo da odreenije tie mene?" "Sve to uop te vidi , uje ili isusi na bilo oji nain tie se upravo tebe. Ti s ra Vaseljenu time to je opa a , prema tome Vaseljena oju opa a tie se tebe." Artur ga sumnjiavo pogleda. "Da li i to mogu dobiti na astrodromu?" upita on. "Proveri", ree starac. "Ka e u bro uri", ree Artur, izvadiv i je iz d epa i ponovo pogledav i, "da mogu do biti linu molitvu, stvorenu posebno za mene i za moje potrebe." "Oh, dobro", ree starac. "Evo ti molitve. Ima olovu?" "Da", ree Artur.

"Ide ovao. Da vidimo: 'Za titi me od znanja onoga to ne treba da znam. Za ti ti me a i od znanja o tome da postoje stvari oje se mogu znati, a oje ja ne zn am. Za titi me od znanja da sam odluio da ne znam stvari oje sam odluio da ne znam. Amin.' To ti je to. To ionao izgovara nemo u sebi, pa ad je tao, mo e i naglas." "Hmmm", ree Artur. "Pa, hvala..." "Stra no je bitno da sa tom molitvom ide jo jedna", nastavi starac, "pa ti je bolje da pribele i i nju." "U redu." "Ide ovao: 'Gospode, gospode, gospode...' Najbolje je ubaciti i taj deo . Niada nisi siguran. 'Gospode, gospode, gospode. Za titi me od posledica gornje molitve. Amin.' I to ti je to. Najvei deo nevolja u oje ljudi zapadnu u ivotu pot ie otud to propuste ovaj poslednji deo." "Jesi li iada uo za mesto zvano Stavromula Beta?" upita Artur. "Ne." "Pa, hvala ti na pomoi", ree Artur. "Nema na emu", ree ove sa mote i i eznu. 10. Ford se baci na vrata glavnog i odgovornog urednia, supi se u vrstu lop tu ada ovir prsnu i popusti, brzo se ototrlja preo poda do mesta na ome je stajala fina sofa od gu vane o e i uspostavi strate u operacionu bazu iza nje. Taav je bar bio plan. Na nesreu, fina siva sofa od gu vane o e nije vi e bila tamo. Zbog ega, pomisli Ford do se oretao usred vazduha, zaoolio, zaronio i sario se iza Harlovog radnog stola, ljudi imaju tu glupavu opsesiju da preureuju name taj po uredu svaih pet minuta? Za to su, na primer, zamenili savr eno ispravnu, iao prilino bezlinu sivu sof u od gu vane o e neim to je delovalo ao mali ten? I o je sad ovaj visoi tip sa prenosnim raetnim lanserom na ramenu? Ne o iz upravnog? Nemogue. Ovo je bila uprava. Ili je bar glavna uprava 'Vodia'. Oda le su dolazili tipovi iz tog preduzea 'InfiniDim' Zaron bi ga znao. Nije bilo s unano mesto, sudei po pu evsoj boji i sastavu njihove o e. Sve je to pogre no, pomisli Ford. Ljudi povezani sa 'Vodiem' treba da dolaze sa sunanih mesta. U stvari, bilo ih je neolio i izgledalo je da su svi te e naoru ani i olo pljeni nego to bi se to normalno oeivalo od slu benia jedne ompanije, a i u dana nj em grubom i naopaom poslovnom svetu. Razume se, pravio je mnogo pretpostavi. Pretpostavio je najpre da su r upni, pu evsi bledunjavi tipovi, biovsih vratova, na nei nain povezani sa predu zeem 'InfiniDim'; bila je to razlo na pretpostava i on je njome bio zadovoljan, ti m pre to su na pancirima imali natpise 'Preduzee InfiniDim'. Ipa, imao je neprija tan oseaj da ovo nije poslovni sastana. Taoe je imao neprijatan oseaj da su mu ta pu olia stvorenja na nei nain poznata. Poznata, ali u nepoznatoj odei. No, dobro, bilo ao bilo, nalazio se u sobi ve dobre dve i po seunde i pomislio je da bi otprilie bilo vreme da zapone ne to onstrutivno. Mogao bi, na primer, da uzme neog za taoca. To ne bi bilo lo e. Van Harl je sedeo u svojoj stolici na oretanje, delovao je uznemireno, bledo i potreseno. Verovatno je dobio i nee lo e vesti, pored te voruge na potilj u. Ford soi na noge i jurnu prema njemu. Pretvarajui se da ga je valjano i vrsto poduhvatio ispod latova, Ford usp e da neprimetno ubaci Ident-i-Ola nazad u Harlov unutra nji d ep. Premija! Uinio je ono zbog ega je do ao. Sada samo treba reima da se izvue odatle. "U redu", ree on. "Ja..." On zastade. Velii tip sa raetnim lanserom orenuo se prema Fordu Prefetu i uperio oru je na njega, to Ford nije mogao da ne smatra izuzetno neodgovornim pona anjem. "Ja..." poe on ponovo, a onda, gonjen naglim porivom, odlui da se sagne. Zau se zaglu ujui urli ada plamenovi posoi e sa zadnje strane raetnog lanse

ra, a raeta isoi spreda. Raeta projuri pored Forda i pogodi velii panoramsi prozor, oji bljun u prema napolje u pljusu miliona paradi pod silinom esplozije. Siloviti udarni talasi bue i vazdu nog pritisa prostre e se po sobi i poisti e roz prozor neolio s tolica, ormari za doumentaciju i Kolina, robota bezbednjaa. Ah! Znai, nisu u potpunosti otporni na raete, pomisli Ford Prefet. Neo bi trebalo da prozbori oju re sa neim zbog toga. On se odvoji od Harla i pou a da odredi ojim putem bi trebalo da pobegne. Bio je opoljen. Velii tip sa raetnim lanserom name tao je oru je u polo aj za novo opaljivan je. Ford nije imao pojma ta da uini. "uj", ree on ozbiljnim glasom. Ali nije bio siguran olio daleo e ga dove sti izgovaranje stvari poput 'uj' ozbiljnim glasom, a vreme nije bilo na njegovoj strani. Pa ta da radi , pomisli on, samo jednom si mlad - i baci se roz prozor. T o e bar zadr ati inilac iznenaenja na njegovoj strani. 11.

Prva stvar oju e morati da uini, pomisli otupljeno Artur Dent, jeste da i zgradi sebi ivot. Ovo je znailo da je morao da nae planetu na ojoj e ga voditi. To je morala biti planeta na ojoj je mogao da di e i na ojoj je mogao da ustane i s edne, a da ne oseti neprijatnost zbog sile te e. To je trebalo da bude negde gde j e nivo iseline niza i gde bilje ne pou avaju da te napadnu. "Ne volim to moram da budem antropista u vezi sa tim", ree on neobinom stvo renju iza altera centra za savetovanje raseljenih lica na Pintltonu Alfi, "ali ba bih voleo da ivim negde gde ljudi otprilie izgledaju ao ja. Znate. Ovao oveoli o." Neobini stvor za alterom zamlatara delom svojih neobinijih izraslina; izgle dalo je da ga je ta zamisao ba zgranula. On pocuri i otpljesa sa sedi ta, odmereno stade da iba po podu, proguta stari metalni ormari za spise, pa, uz silno podrigi vanje, izbljuva odgovarajuu ladicu, a iz uha mu izbi e dva blistava pipa. Izvadio je dve fascile iz ladice, usisao ladicu unazad i ponovo povratio ormari. Ot ibao j e nazad preo poda, pocurio na mesto i pljesnuo fascile na sto. "Vidi li ne to to ti se dopada?" upita on. Artur nervozno poe da pregleda prljave i vla ne listove hartije. Oigledno se nalazio u zaostalom delu Galasije i donele ulevo u odnosu na onu Vaseljenu o ju je poznavao i priznavao. Na mestu gde je trebalo da mu se nalazi dom bila je trula seljaa planeta, natopljena i om i naseljena propalicama i vodoveprovima. Ov de a i 'Autostopersi vodi roz Galasiju' ao da je radio te povremeno i upravo je zbog toga bio prisiljen na ovava propitivanja po ovavim mestima. Mesto za oje se uve raspitivao bila je Stavromula Beta, ali za tavu planetu nio niad a nije uo. Raspolo ivi svetovi delovali su prilino jadno. Imali su malo da mu ponude z bog toga to je on imao malo da ponudi njima. Bilo ga je izuzetno sramota ada je shvatio da, iao potie sa sveta oji je imao ola, ompjutere, balet i armanja, on lino nema pojma ao i ta od svega toga radi. Nije umeo da se bavi niim od svega toga. Prepu ten sam sebi, nije bio u stanju ni toster da napravi. Bio je otprilie u stanju da napravi sendvi, i to mu je bilo to. Nije vladala velia potra nja za n jegovim uslugama. Arturovo srce lonu. To ga je iznenadilo, jer mislio je da je ve stiglo n ajni e to mo e. On na trenuta zatvori oi. Tolio je eleo da bude od ue. Tolio je ele da njegov rodni svet, prava Zemlja na ojoj je odrastao, nije bila uni tena. Toli o je eleo da se ni ta od svega toga nije dogodilo. On po ele da se, ad ponovo otvor i oi, zatene na pragu svog malog imanja na zapadu Englese, da sunce sija na zel ene bregove, da putem ide po tansi ombi, da zelenade cvetaju u vrtu, a da se u daljini pab otvara za rua. Tolio je eleo da odnese novine do paba i ita ih uz ri glu gorog. Tolio je eleo da re ava ur tene rei. Tolio je eleo da se beznade no zaglav i na sedamnaest vodoravno.

On otvori oi. Neobini stvor iznervirano je pulsirao na njega i lupao neavom pseudopo dijom po stolu. Artur zavrte glavom i pogleda sledei list hartije. Jadno, pomisli. I sledei. Veoma jadno. I sledei. Oh... E, to je ve delovalo bolje. Bio je to svet po imenu Bartldan. Imao je iseoni. Imao je zelene brego ve. a je, ao se inilo, imao cenjenu nji evnu ulturu. Ali stvar oja mu je najvi e pobudila zanimanje bila je fotografija grupice ljudi sa Bartldana oji su staja li na trgu neog naselja i prijatno se sme ili prema fotoaparatu. "Ah", ree on i podi e sliu do neobinog stvora za stolom. Oi ovoga ispuza e na peteljama i zaotrlja e se gore i dole po paretu hartije , ostavljajui svetlucavi trag sluzi. "Da", ree on zgaeno. "Stvarno izgledaju ba ao ti." Artur se preselio na Bartldan i, oristei novac oji je dobio tao to je p rodao iseene note i ne to pljuvae u banu DNK, upio sebi stan u naselju priazano m na slici. Bilo je prijatno. Vazduh je bio mirisav. Ljudi su izgledali ao on i inilo se da im ne smeta to je i on tu. Nisu ga niim napadali. Kupio je ne to odee i o rmari u ome e je dr ati. Obezbedio je sebi ivot. Sada je trebalo da mu nae svrhu. Najpre je pou ao da sedi i ita. Ali bartldansa nji evnost, iao slavna u it avom tom setoru Galasije, ao da nije mogla da mu zadr i pa nju. Problem je bio u tome to, u stvari, nije govorila o ljudsim biima. Narod Bartldana bio je izuzetno nali ljudima po izgledu, ali ada biste neome reli: 'Dobro vee', ovaj bi se o bazro uz blago iznenaenje, onju io vazduh i reao da stvarno izgleda da je onao ne ba lo e vee, sad ada je Artur to ve pomenuo. "Ne, htedoh da a em da ja vama elim dobro vee", uzvratio bi Artur, to jest, na poetu je tao uzvraao. Ubrzo je nauio da izbegava tave razgovore. "Hou da a em, nadam se da e vam vee biti dobro", dodao bi. Jo zbunjenosti. " elite?" upitao bi najzad Bartldananin uz uglaenu zbunjenost. "Ovaj, da", morao bi onda da a e Artur. "Izrazio sam nadu da..." "Nadu?" "Da." " ta je to nada?" Dobro pitanje, pomislio bi Artur za sebe i povuao se nazad u sobu da ra zmisli o stvarima. Sa jedne strane, nauio je da po tuje ono to je saznao o pogledu Bartldanana n a svet, a to je da je Vaseljena ono to jeste, uzmi je ili ostavi. Sa druge strane , nije mogao da ne oseti da ne eleti ni ta, a ni ne pri eljivati ne to ili ne nadati s e neemu, naprosto nije prirodno. Prirodno. To je bila ona nezgodna re. Jo davno shvatio je da mnoge stvari oje je smatrao za prirodne, ao to su upovanje bo inih polona ljudima, zaustavljanje na crvenom svetlu ili padanje sa ubrzanjem od trideset dve stope u seundi na vadrat, predstavljaju samo navie sa njegovog matinog sveta i ne dejstvuju obavezno na isti nain i na drugim mestima ; ali ni ta ne pri eljivati - to stvarno nije moglo biti prirodno, zar ne? Bilo bi to ao da ne di e . Disanje je bilo jo ne to ime se Bartldanani nisu bavili, i pored sveg tog is eonia u atmosferi. Uglavnom su samo bazali unaoolo. Povremeno su trali i igrali odboju i tave stvari (bez iave elje da pobede, razume se - naprosto su igral i, pa o dobije, taj dobije), ali niada nisu, u stvari, disali. Bilo im je to, iz neog razloga, nepotrebno. Artur je ubrzo otrio da je igranje odboje sa nji ma malo previ e sablasno. Iao su izgledali ao ljudi i a se retali i zvuali ao l judi, nisu disali i nisu pri eljivali stvari. Disanje i pri eljivanje stvari, sa druge strane, bili su otprilie jedino to je Artur radio po itav dan. Ponead bi tolio estoo pri eljivao stvari, da bi m u disanje postalo sasvim uzbueno, pa bi morao da ode i malo prilegne. Sam. U svoj

oj maloj sobi. Tolio daleo od sveta na ome je roen da moza a nije bio u stanj u da mu preradi onu vrstu brojeva oji su tu bili u pitanju, a da se pri tom ne obeznani. Vi e je voleo da ne razmi lja o tome. Najvi e mu se dopadalo da sedi i ita - il i bi mu se bar dopadalo da je bilo iega vrednog itanja. Ali nio u bartldanansim p riama niada nije po eleo ne to. a ni a u vode. Svaao, uzeli bi jednu uolio su edni, ali ao je nema, vi e ne bi razmi ljali o tome. Proitao je itavu jednu njigu u ojoj je glavni juna, toom jedne nedelje, raducao po ba ti, dobro se naigrao odboje, pomogao da se popravi put, napravio svojoj eni dete i onda neoeivano umro od ei ne posredno pre poslednje glave. U oajanju, Artur je pree ljao njigu unazad i najzad n a ao mesto na ome se uzgred pominje nei problem sa vodovodom u drugoj glavi. I t o je bilo to. I tao tip umire. Naprosto se desi. Nije to a bio ni vrhunac njige, jer vrhunca uop te nije bilo. Li je umro otprilie na treini puta roz pretposlednju glavu njige, a preostali bio je nap rosto posveen popravci puta. Knjiga se zavr avala tano na sto hiljaditoj rei, zbog to ga to su na Bartldanu njige uve bile tano tolio duge. Artur baci njigu preo sobe, prodade sobu i ode. Poeo je oajnii da putuje , sve je vi e trgovao pljuvaom, notima, rvlju, osom, svime to je maar o eleo, n e bi li upio arte. Za seme, otrio je, mogao je da putuje prvom lasom. Nigde se nije naselio, postojao je samo u hermetinom, sumranom svetu abina hipersvemirs ih brodova, jeo je, pio, spavao, gledao filmove, zaustavljao se samo po astrodr omima da da jo DNK i uhvati sledei brod za dalee rajeve. eao je i eao da se dogo di ne to nepredvieno. Nevolja sa pou ajem da naterate ono eljeno nepredvieno da se dogodi jeste u tome to ono to nee. To nije ono to 'nepredvieno' znai. Nepredvieni dogaaj oji se naj ad odigrao uop te nije bio ono to je Artur planirao. Brod na ome se nalazio sevnuo je u hipersvemir, jezivo zatreperio istovremeno izmeu devedeset sedam razliitih t aaa u Galasiji, zaaio se za neoeivani zagrljaj sile te e nee neartografisane pl anete u jednoj od njih, njena spolja nja atmosfera zarobila ga je i on poe da pada, uz urli i cepanje, pravo na nju. Brodsi sistemi itavim putem nani e bunili su se da je sve savr eno normalno i pod ontrolom, ali ada se brod poslednji put grozniavo zaovitlao, silovito pr ojurio roz pola milje drvea i najzad esplodirao u loptu uzavrelog plamena, post alo je jasno da ipa nije tao. Vatra zahvati umu, proljua u no, a zatim se pristojno ugasi, budui da se u dana nje vreme to zaonom zahteva od svih nenajavljenih po ara oji prema aju odreenu v eliinu. Krato vreme potom drugi mali po ari bunuli bi to i tamo, do su parad rasu tih ostataa na miru esplodirala ada bi im za to ucnuo as. Onda je i to zamrlo . Artur Dent je iz iste dosade besrajnog meuzvezdanog putovanja bio jedini na brodu oji se potano upoznao sa brodsim postupcima pri opasnim i nepredvieni m prizemljenjima i zato je jedini pre iveo udes. Le ao je o amuen, izlomljen i orvavlj en u neoj vrsti vazdu aste, ru iaste plastine aure po ojoj je bilo ispisano: ' elimo va m prijatan dan' na preo tri hiljade razliitih jezia. Crne, urlajue ti ine vrtoglavo su mu plutale po razbijenom umu. Znao je uz neu vrstu otupljene izvesnosti da e pre iveti, jer jo nije bio na Stavromula Beti. Posle neega to je delovalo ao venost bola i tmine, on postade svestan nemi h oblija oja su se retala oo njega. 12. Ford se sunovraao po otvorenom vazduhu roz obla paradi stala i omada s tolica. Ponovo nije promislio o stvarima, ve se ravnao po sluhu ao bi sebi upi o vreme. Otrio je da u trenucima veliih riza esto prilino poma e ao pusti da mu se pred oima odvrti film ivota. To mu je pru alo priliu da promisli o stvarima, sag leda dogaaje u neoj vrsti perspetive, a ponead je dobijao ljuni nagove taj o tom e ta da uini sledee. Bila je tu zemlja oja mu je jurila u susret ubrzanjem od trideset stopa u seundi na vadrat, ali, pomisli on, sa tim problemom pozabavie se ada doe vre

me. Sve po redu. Ah, evo ga, dolazi. Njegovo detinjstvo. Stvari za dreme , sve je to pro ao r anije. Slie su sevale raj njega. Dosadni trenuci na Betelgezu Pet. Zaphod Bibl bros ao dea. Da, to je sve ve znao. Po ele da u mozgu ima neu vrstu dugmeta za b rzo premotavanje. ura za njegov sedmi roendan, ada su mu polonili prvi pe ir. Ha jde, hajde. Oretao se i vrteo nani e, a spolja nji vazduh na toj visini predstavljao je hladni o za njegova plua. Nastojao je da ne udi e stalo. Rana putovanja na druge planete. Oh, za ime Zarona, bilo je to poput ne og doumentarca o svemirsim putovanjima, pre glavne predstave. Poeci rada za 'V odi'. Ah! To su bili dani. Radili su u olibi na atolu Bvenela, na planeti Fanala, pre nego to su je Ritanarali i Danvedi razvertlali. Pet- est tipova, ponei pe i r, pregr t savr enih digitalnih naprava i, najva nije, mnogo snova. Ne. Najva nije je bi lo mnogo fanalansog ruma. Ao ba hoe da bude u potpunosti taan, rajnje najbitnija stvar bio je stari d ans, onda fanalansi rum, a i nee pla e po ojima su se mota le loalne devoje, ali i snovi su bili bitni. ta li im se u meuvremenu desilo? U stvari, nije mogao da se priseti o emu su bili ti snovi, ali u svoje vr eme delovali su neizmerno znaajno. U njima u svaom sluaju nije bilo mesta za ogro mnu uredsu zgradu niz oju je sada padao. Do svega je do lo ada su nei iz prvob itnog tima re ili da se srase na jednom mestu, pa su postali pohlepni, do su on i drugi ostali na terenu da istra uju i stopiraju i postepeno bivali sve izdvojeni ji od poslovne more u oju se 'Vodi' neizbe no pretvarao i arhitetonse udovi nosti u oju se naselio. Gde su u svemu tome bili snovi? On pomisli na sve silne advoa te ompanije oji su sada zauzimali polovinu zgrade, na sve pomonie urednia, nj ihove seretarice, advoate njihovih seretarica i seretarice advoata njihovih seretarica, ao i na, najgore od svega, raunovoe i propagandno odeljenje. Napola mu je bilo na umu da naprosto nastavi da pada. Da poa e srednja it avoj bandi. Sada je upravo prolazio sedamnaesti sprat, gde se nalazilo odeljenje za propagandu. Gomila mudrija a oji su raspravljali o tome ave bi boje 'Vodi' treba lo da bude i isazivali savr eno nepogre ivu ve tinu da pametuju ada je sve ve gotovo. Da je io od njih sluajno pogledao roz prozor u tom trenutu, prenerazio bi ga prizor Forda Prefeta oji pada poraj njih u sigurnu smrt i poazuje im srednja . esnaesti sprat. Pomonici urednia. Kopilad. ta je sa svim onim njegovim te stovima oje su iseli? Petnaest godina istra ivanja oje je poslao samo sa jedne planete, a oni su ih saseli na dve rei. 'Uglavnom bezopasni'. Srednja i njima. Petnaesti sprat. Logistia administracija, ta god im to znailo. Svi su imal i velie limuzine. Eto ta je znailo. etrnaesti sprat. Kadrovso. Luavo je podozrevao da su oni zauvali njego vo petnaestogodi nje izgnanstvo do se 'Vodi' preobra avao u orporacijsi monolit (i li, radije, duolit - ne sme zaboraviti advoate). Trinaesti sprat. Istra ivanje i razvoj. Stani malo. Trinaesti sprat. Morao je u tom trenutu da razmi lja prilino brzo, jer je situacija postaja la malice hitna. Iznenada se prisetio ploe za priaz spratova u liftu. Na njoj nije bilo t rinaestog sprata. Nije tome posvetio mnogo pa nje, budui da je proveo petnaest godi na na prilino zaostaloj planeti Zemlji gde su bili sujeverni u pogledu broja trin aest, tao da se naviao da boravi po zgradama oje su brojale spratove bez njeg a. Ali ovde nije bilo razloga za to. Prozori trinaestog sprata, nije mogao da ne primeti ada je prohujao po raj njih, bili su zamraeni. ta li se tamo de avalo? On poe da se prisea svih stvari o ojima je Harl govo rio. Jedan, novi, multidimenzioni 'Vodi' pro iren preo besonanog broja Vaseljena. Uz nain na oji je to Harl izneo, zvualo je poput ludae besmislice oju je odsanja lo propagandno odeljenje uz jau potporu raunovoa. Uolio je bilo imalo stvarnije

, onda je bila re o veoma uvrnutoj i opasnoj zamisli. Da li je posredi bila stvar nost? ta se de avalo iza zamraenih prozora na izdvojenom trinaestom spratu? Ford oseti ao mu raste radoznalost, a potom i pania. Bila je to potpu na lista oseanja ojima je raspolagao. U svaom drugom pogledu brzo je padao. Stv arno bi trebalo da orene um razmi ljanju ao da izvue ivu glavu iz te situacije. On baci pogled nani e. Neih stotinu stopa ispod njega ljudi su mileli na sve strane, a nei su poinjali da di u poglede sa puno i eivanja. Ra i avali su mu mesto su privremeno preinuli divni i potpuno lucasti lov na voeta. Mrzeo bi ada bi morao da ih razoara, ali otprilie dve stope ispod njega , to nije shvatio ranije, nalazio se Kolin. Kolin je oigledno sreno igrao uz njega, pratio ga i eao da odlui ta e. "Koline!" drenu Ford. Kolin nije odgovarao. Ford se sledi. Onda odjednom shvati da nije reao Kolinu da mu je ime Kolin. "Doi ovamo!" drenu Ford. Kolin dolebde do njega. Kolin je neizmerno u ivao u spustu i nadao se da j e isti sluaj i sa Fordom. Kolinov svet neoeivano se pomrai ada ga Fordov pe ir iznenada obavi. Koli n neposredno potom oseti ao postaje mnogo, mnogo te i. Bio je pun u ivanja i odu evl jen zbog izazova oji mu je Ford postavio. Samo nije bio siguran hoe li uspeti sa ovim da izie naraj, to je bilo sve. Pe ir je obujmio Kolina. Ford je visio sa pe ira i stezao ga za porub. Dru gim stoperima dopadalo se da obrade pe ire na razne naine; utali bi im u taninu razne ezoterine alate i pomagala, a i ompjutersu opremu. Ali Ford je bio puris ta. On je voleo ad stvari ostaju jednostavne. Nosio je obian pe ir iz obine prodav nice tanina za domainstvo. a je imao i neaav plavi i ru iasti cvetni dezen, i por ed njegovih uestalih pou aja da ga izbeli i ispere. Kroz pe ir je bilo provueno neo lio paradi ice, savitljiva pisalja, a jedan ugao bio je natopljen hranljivim sas tojcima da mo e da ih sisa u sluaju vanrednih prilia, ali inae je to bio obian pe ir ojim mo ete da obri ete lice. Jedina prava izmena, u ije ga je izvoenje ubedio jedan prijatelj, bilo je ojaavanje poruba. Ford je stezao porube ao manija. I dalje su se spu tali, ali brzina je bila usporena. "Gore, Koline!" viao je. Ni ta. "Tvoje ime", povia Ford, "je Kolin. I zato, ada viem: 'Gore, Koline!' o nda elim da ti, Koline, poe nagore. U redu? Gore, Koline! Ni ta. Ili, tanije, nea vrsta prigu enog stenjanja od Kolina. Ford oseti pri lian nemir. Sada su se spu tali veoma polao, ali Ford se oseao vrlo nemirno u pogle du naroda oji se priupljao na tlu pod njim. Prijateljsi loalni tipovi u lovu na voeta razilazili su se, a zdepasti, masivni stvorovi, biovsih vratova i p u evse boje, opremljeni raetnim lanserima, pojavljuvali su se, ao je izgledalo , iz onoga to se obino naziva prazan vazduh. Prazan vazduh, ao to svi isusni gala tii putnici dobro znaju, u stvari je rcat raznim vi edimenzionim slo enostima. "Gore!" drenu Ford ponovo. "Gore! Koline, idi gore!" Kolin se naprezao i jeao. Sada su manje ili vi e bili neporetni u vazduhu. Ford oseti ao mu prsti pucaju. "Gore!" Ostajali su neporetni. "Gore, gore, gore!" Pu se pripremao da lansira raetu na njih. Ford naprosto nije mogao da po veruje. Visio je sa pe ira, a jedan pu pripremao se da lansira raetu na njega. Po nestajalo mu je zamisli o tome ta bi mogao da uini i postajao je ozbiljno uznemire n. Ovo je bila vrsta situacije u ojoj se obino oslanjao na savete 'Vodia', olio god ovi bili izluujui ili nejasni, ali ovo nije bio trenuta za posezanje u d ep. A 'Vodi' sada, izgleda, vi e i nije bio prijatelj i savezni, ve je i sam postao izvor opasnosti. Pa, visio je pored ureda 'Vodia', Zarona mu, a ugro avali su ga stvorovi oji su sada, izgleda, bili vlasnici ove stvari. ta se desilo sa snovima

ojih se nejasno seao sa atola Bveneli? Trebalo je da dopuste da se dogode. Treb alo je da ostanu tamo. Da ostanu na pla i. Da vode ljubav sa dobrim enama. Da ive od ribe. Trebalo je da zna da je sve pogre no onog trenuta ada su poeli da ae once rtne lavire nad bazenom sa morsim udovi tima u atrijumu. On poe da se osea temeljit o protraeno i bedno. Prsti su mu bili u vatri od napregnutog bola. A lana na nozi jo ga je boleo. Oh, hvala ti, lanu, pomisli on goro. Hvala ti to u ovom trenutu iznosi s opstvene probleme. Pretpostavljam da bi voleo finu, toplu vodu u lavoru ao bi se oseao bolje, je li tao? Ili bi bar voleo ada bih se... Tog asa mu je sinulo. Olopni pu zabacio je raetni lanser za rame. Raeta je verovatno bila ta o sazdana da pogodi sve na svom putu to se ree. Ford se trudio da se ne preznojava zbog toga to osea ao mu stisa na avov ima pe ira popu ta. Palcem zdrave noge stao je da gura petu cipele na bolnoj nozi. "Kreni gore, prolet bio!" promrmlja Ford beznade no Kolinu, oji se vesel o naprezao, ali nije imao snage da se digne. Ford je nastavljao posao na peti ci pele. Pou avao je da proceni vreme, ali nije vredelo. Naprosto, treba to da uini . Imao je prilie samo za jedan udarac, i to mu je to. Sada je sinuo zadnji ra j cipele sa pete. Isrivljeni lana malo ga je manje boleo. Znai, to mu je prijalo , ha? Drugim stopalom utnuo je petu cipele. Ova mu sliznu sa stopala i poe da p ada roz vazduh. Otprilie pola seunde asnije raeta eruptira sa nju e lansera, mimoie se sa cipelom oja joj je padala u susret, munjevito promeni smer retanj a i poe nadole, pravo za poretnom metom, pogodi je i esplodira uz silan oseaj za dovoljstva i samodostignua. Sve se to dogodilo na otprilie petnaest stopa od zemlje. Glavna silina esplozije bila je usmerena nadole. Tamo gde je, seundu r anije, stajao vod slu benia preduzea 'InfiniDim', sa raetnim lanserom, na elegant nom, terasastom trgu poploanom veliim ploama svetlucavog amena, iseenog u drevnim amenolomima alabastera na Zentalvabuli, sada je, umesto svega toga, stajala ga dna rupaga, puna rhotinama i uta. Ogromni nalet vrelog vazduha poulja sa mesta esplozije i baci Forda i Kolina silovito prema nebu. Ford se oajnii i slepo borio da zadr i stisa, ali nije uspeo. Bespomono je stao da se oree na putu prema nebu, dostigao vrhunac parabol e, zastao i onda poeo ponovo da pada. Padao je, padao i padao i iznenada se gadno nabio na Kolina, oji se jo dizao. Oajnii se zaaio za malog, loptastog robota. Kolin se divljai oretao po v azduhu prema tornju ureda 'Vodia', pou avajui, uz silno u ivanje, da povrati ontrolu i da uspori. Svet se vrtoglavo oretao oo Fordove glave do su se vrteli i ovitlali jedan oo drugoga, a onda, podjednao vrtoglavo, sve namah prestade. Ford se nae, o amuen, na simsu neog prozora. Pe ir je upravo padao raj njega; on posegnu i dohvati ga. Kolin je lebdeo u vazduhu na neolio ina od simsa. Ford se obazre u izgruvanoj, orvavljenoj i zadihanoj izmaglici. Sims je bio iro samo oo jednu stopu, a on je opasno balansirao na njemu na visini od t rinaest spratova. Trinaest. Znao je da su na visini od trinaest spratova zbog toga to su prozori bili zamraeni. Bio je goro uznemiren. Kupio je te cipele po neoj besmisleno nisoj ceni u prodavnici na donjem Ist Sajdu u Njujoru. Kao posledica toga, napisao je itav esej o radostima dobre obue, oji je u potpunosti odbaen u debalu pod naslov om 'Uglavnom bezopasni'. Proleto nea je sve. A sada mu je, povrh svega, jo i jedna cipela nestala. Zabacio je glavu i zapiljio se u nebo. Ne bi to bila tava mrana tragedija da dotina planeta nije bila uni tena, to je znailo da niada nee moi da pod istim uslovima nabavi drugi par. Dodu e, budui da postoje besonani boni ogranci verovatnoe, postojao je, razum

e se, i gotovo besonaan broj umno aa planete Zemlje, ali, ada razmislite o su tini , jedan par cipela, ma olio bio fin, ipa nije ne to za im ete te tao renuti u potragu, zavitlavajui se pri tom sa vi edimenzionim vreme/prostorom. On uzdahnu. Oh, dobro, najbolje bi bilo da se pomiri sa sudbinom. Bar mu je spasla iv ot. Za sada. Nalazio se na simsu iroom jednu stopu, na trinaestom spratu zgrade, i uo p te nije bio siguran da li je ovaj polo aj bio vredan jedne dobre cipele. Zagledao se slueno roz zamraeno stalo. Bilo je mrano i nemo poput grobnice. Ne. Bilo je sme no pomisliti tao ne to. Bio je na neolio sjajnih uri po g robnicama. Da li je mogao da opazi neaav poret? Nije bio sasvim siguran. inilo mu se da mo e da vidi neavu neobinu, lepetavu senu. Mo da je to bila njegova sopstve na rv oja je apala preo trepavica. On je obrisa. ovee, to bi voleo da ima negde imanje, pa da tamo gaji ovce. Ponovo je zavirio roz prozor, pou avajui da razazn a aav je to obli, ali imao je oseaj, tolio uobiajen u dana njoj Vaseljeni, da gl eda neu vrstu optie vare i da se to samo njegove oi blesasto zavitlavaju sa nj im. Da li se tamo nalazi neava ptica? Da li su to rili na srivenom sprat u iza zamraenog stala otpornog na raetne udare? Neiji ptiarni? Tamo unutra, sasv im sigurno, ne to je lepetalo, ali nije tolio liilo na pticu; vi e na neu vrstu pti colie rupe u prostoru. On zatvori oi, to je ionao eleo da uini. Upita se ta da uini sledee. Da soi a se penje? Nije verovao da postoji nei nain na oji bi mogao da provali unutra. U redu, stalo navodno otporno na raetne udare nije izdr alo ada se na lo na isu e nju pred pravom raetom, ali, sa druge strane, bila je to raeta ispaljena iznut ra i sa veoma malog rastojanja, to je predstavljalo mogunost oja in enjerima to su g a sazdali verovatno uop te nije pala na pamet. To nije znailo da e biti u stanju da provali prozor ovde tao to e omotati pesnicu pe irom i udariti. Ma ta, og vraga, p omisli on, svejedno zamahnu i povredi pesnicu. Bilo je ba dobro to sa mesta na om e je sedeo nije mogao da zamahne valjano, jer bi je mo da povredio ba gadno. Zgrada je silno ojaana ada je u potpunosti preureena posle napada sa ablje zvezde i vero vatno je bila najte e olopljena izdavaa ompanija u svetu biznisa, ali u svaom s istemu, pomisli on, postoji nea slabost, oju je ugradio odbor orporacije. Ve j e otrio jednu. In enjeri oji su sazdali stalo nisu oeivali da ga pogodi raeta sa malog rastojanja i iznutra, i zato prozor nije izdr ao. Dale, ta in enjeri ne bi oeivali da uradi neo o stoji na simsu sa spolja n je strane prozora? Razbijao je glavu tim pitanjem trenuta ili dva pre nego to se setio. Stvar oju najpre ne bi oeivali bilo je to da se tu uop te neo nalazi. Sa mo potpuni idiot sedeo bi tamo gde je on sedeo, to znai da je ve pobeivao. Uobiajena gre a oju su ljudi pravili ada su pou avali da sazdaju ne to to ni potpuna budala n ije u stanju da povari jeste potcenjivanje domi ljatosti potpunih budala. On izvadi novodobijenu reditnu articu iz d epa, zavue je u puotinu izmeu prozora i oolnog ovira i uini ne to to raeta ne bi mogla. Mrdao ju je tamo-amo je dno vreme, da bi onano osetio ao reza popu ta. Odgurnuo je prozor u stranu, otvo rio ga i gotovo pao unatra e sa simsa od smeha, a do je to radio zahvaljivao se veliim ventilacionim i telefonsim neredima sa SrDt 3454. Velii ventilacioni i telefonsi neredi sa SrDt 3454 poeli su u vidu gomi le ustajalog vazduha. Ustajao vazduh, razume se, i jeste problem oji bi ventila cija trebalo da re ava i u naelu ga je i re avala razumno dobro, sve do trenuta ada je neo izmislio ureaje za limatizaciju, oji su problem re avali uz daleo vi e br ujanja. I to je bilo sve lepo i rasno uolio ste bili u stanju da podnesete bu u i apanje, sve do neo drugi nije smislio ne to mnogo vi e sesi i pametnije od uobiajene limatizacije, a to se nazivalo 'ugraena limatsa ontrola zgrade'. E, to je bilo ne to sasvim drugaije. Glavna razlia u odnosu na uobiajeni erondi n ogledala se u tome da je ovd

e bila re o neemu divotalno supljem, to je zahtevalo ogromnu oliinu slo ene merne i regulacione opreme oja je u svaom trenutu daleo bolje znala aav vazduh lju di vole da udi u nego to su to znali sami ljudi. To je taoe znailo da su, da bi se obezbedilo da obini ljudi ne poremete sl o ene proraune oje je sistem pravio za njih, svi prozori u zgradi dr ani hermetii za tvoreni. Potpuno. Do su sistemi instalisani, brojni ljudi oji su i li na posao u te zgrade otprilie ovao su razgovarali sa instalaterima sistema Mudr-o-Dah: "Ali ta ao hoemo da otvorimo prozore?" "Neete hteti da otvorite prozore sa novim Mudr-o-Dahom." "Da, ali pretpostavimo da elimo da ih otvorimo samo malice?" "Neete eleti da ih otvorite a ni malice. Novi sistem Mudr-o-Dah postarae se za to." "Hmmm." "U ivajte u Mudr-o-Dahu." "U redu, a ta ao se Mudr-o-Dah povari, pone da radi ao ne treba ili ta o ne to?" "Ah! Jedno od najmudrije re enih svojstava Mudr-o-Daha jeste da ovaj siste m niao ne mo e da se povari. Dale, nema briga na tu temu. U ivajte u disanju i p rijatno vam bilo." (Razume se, posledica veliih ventilacionih i telefonsih nereda sa SrDt 3454 bila je ta da se sada od svih mehaniih, eletrinih, vantnomehaniih i hidra ulinih sistema, a i onih na vetar, paru ili lipnih, zahteva da negde na sebi ima ju jednu ploicu sa naroitim natpisom. Ma olio mali predmet bio, njegovi onstru tori moraju nai nain da mu negde utisnu tu legendu, jer ona je tu da privue njihovu pa nju, a ne neophodno pa nju orisnia. Legenda je glasila: 'Glavna razlia izmeu stvari oja mo e da se povari i stvari oja niao n e mo e da se povari ogleda se u tome da ada se stvar oja niao ne mo e da se po vari ipa povari, onda se obino ispostavi da je nemogue popraviti je.') Najvee vruine poele su da se podudaraju, uz gotovo arobnu preciznost, sa gla vnim otazivanjima sistema Mudr-o-Dah. U poetu je to izazvalo samo previranje ne zadovoljstva i te neolio smrti od gu enja. Stvarni u as esplodirao je onog dana ada su se tri dogaaja odigrala istov remeno. Prvi dogaaj bila je izjava elnia firme 'Mudr-o-Dah' da se najbolji rezult ati dobijaju ada se njihovi sistemi oriste u umerenoj limi. Drugi dogaaj bio je raspad sistema Mudr-o-Dah usred naroito vrueg i vla nog d ana, a posledica je bila evauacija mnogo stotina ancelarijsih slu benia na uli ce, gde su se sreli sa treim dogaajem, a to je bila pomahnitala masa telefonsih o peratora za meugradse veze oji su bili tolio ivni zbog toga to moraju da govor e svaog bogovetnog dana: 'Hvala vam to upotrebljavate SMD' - svaom svacijatom idiotu oji digne slu alicu, da su najzad izi li na ulice sa ubretarsim antama, meg afonima i pu ama. U tou rvavih dana oji su usledili, svai pojedinani prozor u gradu, bi o otporan na raete ili ne, bio je razbijen, obino uz pratee rie: 'Sja i, bre, sa veze, upu jedan! Ma zabole me oji broj hoe , a jo vi e oji ti je orug. Ma nosi se i gurni petardu pod guzicu! Jeeehaah! Hu hu hu! Prrrrrr! Kva va!' i razne druge i votinjse zvue oje nisu mogli da oriste toom normalnog rada. Posledica toga bilo je da je svim telefonsim operatorima dato ustavno p ravo da a u: 'Upotrebljavajte SMD i crnite!' najmanje jednom na sat ada odgovar aju na telefon, a pred sve uredse zgrade postavljen je zahtev da moraju imati p rozore oji se otvaraju, maar samo malice. Druga neoeivana posledica bilo je dramatino opadanje broja samoubistava. Raznorazni prenapregnuti i ambiciozni slu benici oji su bivali prisiljeni, toom mranih dana tiranije Mudr-o-Daha, da sau pod vozove ili da se izbodu no em, sada su mogli da iziu na sims prozora i soe ao ih je volja. Meutim, esto se de avalo da to om onog trenuta ili dva, olio im je bilo potrebno da se obazru i priberu mis li, iznenada otriju da im je u stvari bilo neophodno jedino da se nadi u sve eg vaz duha i da sagledaju stvari iz nove perspetive, a mo da i farma na ojoj bi mogli da dr e oju ovcu.

Trea potpuno nepredviena posledica bila je srena oolnost da je Ford Prefe t, zaglavljen na trinaestom spratu te o olopljene zgrade i naoru an niim drugim do pe irom i reditnom articom, ipa bio u stanju da se domogne bezbednosti roz pr ozor navodno otporan i na raetne udare. On glato zatvori prozor iza sebe, pustiv i prethodno Kolina da ue za njim, a onda poe da se obazire za stvorom nali na pticu. Stvar oju je, u meuvremenu, shvatio u vezi sa tim prozorima bila je sled ea: budui da su preraeni u prozore oji se mogu otvarati te po to su sazdani tao da budu neprobojni, bili su, zapravo, mnogo nesigurniji nego da su na samom poetu nainjeni ao prozori oji se mogu otvarati. Hej ho, to ti je sme ni stari ivot, pomislio je on vedro, a onda je iznenad a shvatio da prostorija u oju je provalio uz sve te mue nije ba mnogo zanimljiv a. Iznenaeno je zastao. Gde je bilo ono neobino lepetavo oblije? Gde je bilo i ta to je vredelo itave te halabue - neobini veo tajanstva oji ao da je poivao nad tom sobom i jednao neobini redosled dogaaja oji ao da se urotio da ga utera u nju? Odaja je, ao i sve druge odaje u sada njoj zgradi, bila obojena u nei og avni i neuusni preliv sivog. Na zidu je bilo neolio arata i crte a. Najvei njih ov deo Fordu nije azivao ni ta, ali onda je nai ao na ne to to je oigledno bila sica z a neaav plaat. Na njemu je bio nei pticolii natpis i slogan oji je govorio: 'AUTOSTO PERSKI VODI KROZ GALAKSIJU, model II: najjedinstvenija stvar oja je iada postoj ala. Usoro u dimenziji poraj vas.' Nijedan podata osim ovoga. Ford se ponovo obazre. Onda mu pa nju postepeno privue Kolin, besmisleno pr esreni robot-bezbednja, oji se uurio u uglu odaje i blebetao ne to to je neobino pods lo na izraze straha. udno, pomisli Ford. On se obazre da vidi na ta li je to Kolin reagovao. On da ugleda ne to to nije primetio ranije i to je mirno poivalo na vrhu stola. Bilo je oruglo, crno i otprilie veliine malog polopca za toove. Gornji i donji raj bili su mu glato ispupeni, tao da je podsealo na mali dis za baca nje u laoj ategoriji. Povr ina mu je naizgled bila u potpunosti glata, bez preida i iavih ara . Nije radilo ni ta. Onda Ford primeti da je na njemu ne to napisano. Neobino. Trenuta ranije n a njemu nije ni ta pisalo, a sada pi e. Naprosto, nije izgledalo da je postojao ia av primetan prelaz izmeu ta dva stanja. Malim, uzbunjujuim slovima, na njemu je pisala samo jedna re: PANIKA Trenuta ranije na njegovoj povr ini nije bilo niaavih oznaa niti puot ina. Sada ih je bilo. Rasle su. Pania, reao je 'Vodi', model II. Ford poe da ini ono to mu je reeno. Upravo se prisetio zbog ega su mu pu olia stvorenja delovala poznato. Raspored boja bio im je u orporacijsi sivom tonu, ali u svim drugim pogledima izgledali su tano ao Vogoni. 13. Brod se tiho spustio da bi sleteo na ivici prostrane istine, otprilie st otinu jardi od sela. Stigao je iznenadno i neoeivano, ao i uz najmanju moguu buu. Jednog tre nuta bilo je savr eno obino asno popodne rane jeseni - li e je upravo postajalo crve no i zlatno, rea je ponovo poinjala da buja od i a na planinama severa, perje pi a-ptica zgu njavalo se u oeivanju zimsih mrazeva, svaog dana savr eno normalne zve ri otisnue se u gromovitu seobu preo zaravni, a stari Tra barg poinjao je da mrmlja za svoj raun do je epao po naselju; bilo je to mrmljanje oje je znailo da se pre

sli ava i razrauje prie oje e priati o pro loj godini jednom ada se veeri srate i ad ljudi ne budu imali drugog izbora nego da se oupe oo vatre, slu aju ga i gunaju da se to nije tao dogodilo, olio se oni seaju - a ve sledeeg trenuta svemirsi brod stajao je tu, svetlucav pod toplim jesenjim suncem. Malo je zujao, a onda se uti ao. Nije to bio velii svemirsi brod. Da su seljani bili strunjaci za svemir se brodove, smesta bi znali da je re o prilino zgodnom modelu, maloj, udobnoj etvo rosedoj jahti mare 'Hrundi' sa otprilie svaim raspolo ivim opcionim dodatom iz uzev naprednog vetoidnog stabilisisa, na oga se pale samo smetenjaci. Ne mo ete napraviti dobru, usu, o tru rivinu oo trostrane vremense ose ao imate napredn i vetoidni stabilisis. U redu, malo je bezbednije, ali ruovanje od toga postan e sroz nasroz ilavo. Seljani to nisu znali, razume se. Veina njih tu, na daleoj planeti zvano j Lemjuela, niada nije ni videla nei svemirsi brod, a u svaom sluaju nijedan u jednom omadu, i zato, do je ovaj toplo blistao na veernjem svetlu, bio je otp rilie najneobinija stvar na oju su naleteli jo od dana ada je Kirp ulovio ribu sa glavama na oba raja. Svi su zanemeli. Do je pre jednog trenuta dvadeseta ili trideseta ljudi etalo po ool ini, eretalo, secalo drva, nosilo vodu, zavitlavalo pia-ptiice ili naprosto ona o prijateljsi pou avalo da se sloni s puta starom Tra bargu, odjednom je sva dela tnost zamrla i svi su se orenuli da zapanjeno gledaju neobini objeat. Odnosno, ne ba svi. Pia-ptice ostaju zapanjene pred sasvim drugaijim stva rima. Savr eno obian list oji neoeivano le i na amenu naterae ih da se raspr e u smete nom naletu; svaog jutra izlaza sunca u potpunosti ih je iznenaivao, ali dolaza tuinse letelice sa drugog sveta naprosto nije uspeo da im privue maar i deli pa nj e. Nastavile su sa svojim ar, rit i hu do su ljucale po zemlji u potrazi za semenjem; rea je taoe nastavljala svoj mirni, stalo eni loot. Isto tao, glasna pesma bez imalo sluha iz poslednje olibe sleva nesman jeno se nastavljala. Odjednom, uz blago ljocanje i zujanje, vrata svemirsog broda odmota e se nadole. A onda, minut ili dva ao da se ni ta vi e nije de avalo izuzev glasnog pevanj a iz poslednje olibe sleva, do je stvar samo stajala. Nei seljani, naroito deaci, poe e malo da se primiu, ne bi li bolje pogledali . Stari Tra barg pou a da ih otera. Ovo je bilo ba od onih stvari oje stari Tra barg nije voleo. Nije uspeo da je prorene, a ni otprilie, a iao e biti u stanju da ovao ili onao uplete itavu stvar u svoju priu u nastavcima, stvarno je sve zajed no postajalo malo previ e rupno za sreivanje. On rupnim oraom poe napred, odgurnu deae u stranu i di e rue i prastari , vornovati tap u vazduh. Dugi, topli zraci sunca predveerja ba su ga lepo grejali. Pripremio se da doea te bogove, avi god bili, ao da ih sve vreme oeuje. I dalje se ni ta nije de avalo. Postepeno je postajalo jasno da je u brodu do lo do nee rasprave. Vreme j e prolazilo, a starog Tra berga rue poe e da bole. Odjednom se rampa ponovo smota nazad. To je ola avalo posao Tra bargu. Bili su to demoni, a on ih je odagnao. Raz log da ih nije proreao bio je taj da su ednost i pristojnost to zabranjivali. U soro istom trenutu druga rampa razmotala se sa suprotne strane letel ice i dve prilie najzad izio e, i dalje se ne to raspravljajui i ne obraajui pa nju ni n oga, a ni na Tra barga, oga, uostalom, nisu mogli ni da opaze sa mesta na ome su stajale. Stari Tra barg gnevno je stao da grica bradu. Da nastavi da stoji dignutih ruu? Da lene glave pognute napred i tapa uperenog prema njima? Da padne na lea ao da ga je prevladala nea titansa unutr a nja borba? Mo da da naprosto ode u umu i ivi na drvetu jednu godinu, ne progovoriv i n i re ni sa im? Odluio se za to da spusti rue na luav nain, ao da je uinio ono to je name ravao. Prilino su ga bolele, tao da ba i nije imao mnogo izbora. Napravio je mali , tajanstveni zna, oji je upravo izmislio, prema rampi oja se zatvorila, a on da napravio tri i po oraa unazad, ao bi najzad mogao da baci valjan pogled n

a te osobe i prema tome zaljui ta mu dalje valja initi. Vi a osoba bila je vrlo zgodna ena odevena u meu i nabranu odeu. Stari Tra ba rg to nije znao, ali ta odea bila je napravljena od rimplona, nove sintetie tani ne oja je bila izvanredna za svemirsa putovanja, jer je izgledala ubedljivo na jbolje ada je sva izgu vana i znojava. Ni a je bila devoja. Izgledala je nespretno i turobno i nosila je odeu oj a je izgledala ubedljivo najgore ada je bila sva izgu vana i znojava, a ona je, ta vi e, to sigurno znala. Sve oi su ih posmatrale, izuzev oiju pia-ptica, oje su imale nee svoje stvari za posmatranje. ena stade i obazre se. Delovala je odluno. Oigledno je postojalo ne to posebn o to je elela, ali nije tano znala gde bi to mogla da nae. Gledala je od lica do lic a seljana radoznalo oupljenih oo nje i oigledno nije videla ono to je tra ila. Tra barg nije imao pojma oju igru sada da igra i zato je odluio da pribegn e napevima. Zabacio je glavu i poeo da zapeva, ali u istom trenutu preinuo ga j e novi izliv pesme iz olibe Tvorca Sendvia: poslednja sa leva. ena se o tro obazre, a onda joj na lice postepeno doe osmeh. Ne uputiv i ni jedan jedini pogleda starom Tra bargu ona poe prema olibi.

U poslu pravljenja sendvia postoji ve tina za oju je samo retima sueno da nau vremena da joj proue su tinu. To je jednostavan zadata, ali mogunosti za zadovol jstvo mnoge su i duboe: biranje pravog hleba, na primer. Tvorac Sendvia proveo j e mnogo meseci u svaodnevnim savetovanjima sa Grarpom, pearom, i najzad su zaj ednii stvorili hleb tano onavog sastava oji je bio dovoljno gust da se vena see tano i odmereno, a da istovremeno bude laa, vla na i da ima onaj fini uus oji vue na orahe i oji najbolje obogauje sonost peenja od mesa savr eno normalnih zveri. Bilo je potrebno usavr iti i geometriju ri e: precizne odnose irine i du ine ri e, ba ao i debljinu oja e pru iti odgovarajui oseaj masivnosti i te ine gotovom se dviu: ovde je ponovo laoa bila vrlina, ali isto tao i vrstoa, bujnost i ono obeanje sonosti i prijatnog uusa oje je za titni zna zaista punog u ivanja u sendviu.

Odgovarajui alat, razume se, bio je od ljune va nosti i brojni su bili dani oje je Tvorac Sendvia, u trenucima do nije bio zauzet sa pearom raj njegove pei, provodio sa Strinderom, Tvorcem Alati, u odmeravanju i uravnote avanju no eva, odno enju do ovanice i nazad. Sa arom se raspravljalo o elastinosti, jaini, o trini sei a, du ini i uravnote enosti, postavljane su teorije, vr ene probe, preduzimana pobolj an ja, i mnoge su bile veeri ada su se Tvorac Sendvia i Tvorac Alati mogli videti ao obrisi na pozadini zalazeeg sunca, do je ovai ei Tvorca Alati lagano zamahiv ao roz vazduh i oprobavao jedan no za drugim, uporeivao te inu ovoga sa uravnote eno u o noga, elastinost treeg sa ruom etvrtog. Uupno su se zahtevala tri no a. Prvi je bio no za seenje hleba: vrsta, odluna o trica oja je nametala svoju istu i odreujuu volju venama. Onda je tu bio no za ma zanje maslaca, oji je predstavljao savitljivu stvaricu, ali ipa je imao vrstu im u. Rane verzije bile su malo previ e savitljive, ali sada je ombinacija giposti uz jezgro snage bila upravo ona prava za postizanje najvee glatoe i slada namaza . Glavni no , razume se, bio je no za meso. To je bio no oji ne samo to e namet nuti svoju volju sredini roz oju se ree, poput no a za hleb; on je morao raditi sa njom, dopustiti da ga vodi slop mesa, ne bi li nainio ri e najfinije testure i prozranosti, oje e naprosto liziti sa glavne mase mesa u tanu nim prevojima. Tv orac Sendvia potom bi otresao svao pare glatim trzajem zglava na divno odmerenu donju ri u hleba, potresao ga sa etiri ume na zamaha i onda najzad izveo aroliju z bog oje su deca iz naselja tolio obo avala da se oupe i gledaju sa priovanom p a njom u udu. Uz samo etiri nova ve ta zamaha no em priupio bi ostate potresanog oma da u savr eno ulopljenu slagalicu na vrhu prvobitnog pareta. Za svai sendvi veliina i obli potresane paradi bili su drugaiji, ali Tvorac Sendvia uve ih je bez po m ue i bez olevanja priupljao u aru oja se savr eno ulapala. Drugi sloj mesa i d rugi sloj potresanih delova - i glavni in stvaranja bio bi oonan. Tvorac Sendvia dodao bi ono to je stvorio svom pomoniu oji bi onda dodao dva omada blastavaca, flotvice i malice sosa od splagovnice, a potom postavio g

ornji sloj hleba i preseao sendvi etvrtim i mnogo jednostavnijim no em. Nije da i t e operacije nisu zahtevale ve tinu, ali bile su to manje ve tine oje je mogao obavl jati posveeni egrt oji e jednog dana, ada Tvorac Sendvia onano odlo i alate, preuze ti posao od njega. Bio je to polo aj visoog ranga i tom egrtu, Drimplu, drugari su zavideli. Bilo je u naselju onih oji su bili zadovoljni cepanjem drva, ojima je bilo prijatno da nose vodu, ali biti Tvorac Sendvia, to be e samo nebo. I zato je Tvorac Sendvia pevao do je radio. Koristio je poslednje ostate ovogodi njeg usoljenog mesa. Sada je ovo don ele pro lo najbolje dane, ali bogati uus savr eno normalnih zveri bio je ne to nepre vazieno u ranijem isustvu Tvorca Sendvia. Predvialo se da e se sledee nedelje savr eno normalne zveri ponovo pojaviti radi redovne seobe, ada e se itavo naselje opet b aciti na mahnito delanje: lovie zveri, ubie esdeset, mo da a i sedamdeset od mnogo hi ljada oje e grmeti poraj njih. Onda se zveri moraju hitro isasapiti i oistiti; najvei deo mesa usolie se da ih hrani toom zimsih meseci sve do povrata seobe n a prolee, ada e se zalihe dopuniti. Najbolji deo mesa bie smesta ispeen za gozbu oja je obele avala jesenji pro laz. Slavlje e se proneti roz tri dana istog veselja, plesa i pria starog Tra barga o tome ao je lov pro ao, pria oje je vredno izmi ljao u svojoj olibi do je ostat a sela bio u lovu. A onda e ono naj-najbolje meso biti sauvano od gozbe i odneto hladno Tvorc u Sendvia. A Tvorac Sendvia isazae ve tinu oju im je doneo od bogova i napraviti iz vrsne sendvie treeg godi njeg doba, u ojima e itavo naselje u ivati pre nego to pone, deeg dana, da se priprema za surovosti nadolazee zime. Danas je pravio te obine sendvie, uolio se tave rasote, izraene sa tol io ljubavi, mogu iada nazvati obinim. Danas mu pomoni nije bio tu, tao da je T vorac Sendvia sam stavljao nadev, to ga je inilo srenim i zadovoljnim. U stvari, got ovo sve ga je inilo srenim. Secao je i pevao. Spretno bi bacio svao pare mesa na ri u hleba, potre sao ga i priupio potresane delove u slagalicu. Malo salate, malo sosa, jo jedna ri a hleba, jo jedan sendvi, novi stih ' ute podmornice'. "Zdravo, Arture." Tvorac Sendvia zamalo da odsee sebi palac. Seljani su zgranuto posmatrali ada je ena otresito roila prema olibi Tv orca Sendvia. Tvorca Sendvia poslao im je svevi nji Bob u vatrenim oijama. Tao je, bar, reao Tra barg, a Tra barg je bio strunja u tim stvarima. I to je, u stvari, tv rdio Tra barg, a Tra barg je bio... i tao dalje, i tao dalje. Te o da je itava stvar vredela rasprave. Neolicina seljana pitala se zbog ega bi svemoni Bob poslao svog jedinca T vorca Sendvia u usplamteloj vatrenoj oiji umesto u onoj oja bi sletela tiho, ne uni tiv i pola ume, ispuniv ii je duhovima i gadno povrediv i i samog Tvorca Sendvia. Star i Tra barg reao je da je to bila transcendenta volja Bobova, a ada su ga pitali t a li mu to znai 'transcendentna', odvratio im je da pronau u literaturi. To je predstavljalo problem, jer stari Tra barg imao je jedini reni, a nij e hteo da im ga pozajmi. Pitali su ga za to nee, a on im je reao da nije za njih d a znaju volju svevi njeg Boba, a ada su ga ponovo pitali za to ne, on je reao da j e tao zato to je on tao reao. Svejedno, jednog dana do je stari Tra barg bio na plivanju, neo mu se uvuao u olibu i pogledao u reni ta znai 'transcendentno'. Po svemu sudei, 'transcendentno' znailo je 'nesaznatljivo, neopisivo, neizrecivo, ono za ta se ne mo e znati i o emu se ne mo e govoriti'. Tao da su time ra istili bar ta j deo. Ao ni ta drugo, dobili su sendvie. Jednog dana stari Tra barg je reao da je svevi nji Bob objavio da on, Tra bar g, treba prvi da uzima sendvie. Seljani su ga pitali ada se to desilo, a Tra berg je reao da se desilo jue, do nisu gledali. "Odr ite veru", reao im je Tra barg, "i li izgorite!" Dopustili su mu da prvi uzima sendvie. To je delovalo najjednostavnije. A sada je ta ena te tao isrsla niotuda i oti la pravo u olibu Tvorca S endvia. Slava mu se oigledno daleo pro irila, iao je bilo te o znati dole, budui da prema starom Tra bargu druga mesta nisu ni postojala. Svejedno, gde god bilo mest

o sa oga je do la, verovatno negde 'transcendentno', sada je bila tu i nalazila s e u olibi Tvorca Sendvia. Ko je ona bila? I o je bila ta neobina devoja oja se neraspolo eno motala oo olibe, utirala amenie i poazivala svai zna da joj se n e dopada to je tu? Izgledalo je ba udno da neo pree itav put sa neog 'transcendentn og' mesta u oiji oja je oigledno predstavljala silan napreda u odnosu na onu si lovitu i ognjenu oja je donela Tvorca Sendvia, a da mu se uop te ne dopada da bude tu. Svi su se oretali Tra bargu, ali on je bio na olenima, mrmljao je, veoma postojano motrio u nebo i nioga nije hteo da pogleda u oi do ne uspe da smisli ne to. "Trilijan!" ree Tvorac Sendvia, si ui orvavljeni palac. " ta...? Ko...? Kada.. .? Gde...?" "Upravo pitanja oja sam ja nameravala da postavim tebi", odvrati Trilij an, obazirui se po Arturovoj olibi. Po njoj je bilo uredno naslagano uhinjso p osue. Bila su tu dva prilino jednostavna ormaria, polica i drveni revet u uglu. Vr ata u zadnjem delu sobe vodila su do neega to Trilijan nije mogla da vidi, jer su bila zatvorena. "Lepo", ree ona, ali upitnim glasom. Nije mogla sasvim da odredi smisao itavog mesta. "Veoma lepo", odvrati Artur. "Divno. Ne znam da li sam iada bio na lep em mestu. Srean sam ovde. Vole me, pravim im sendvie i... ovaj, to je u stvari to. V ole me, a ja im pravim sendvie." "Zvui, ovaj..." "Idilino", ree Artur vrstim glasom. "To i jeste. Stvarno. Pretpostavljam da ti se nee mnogo dopasti, ali za mene je, pa, savr eno. uj, sedi, molim te, rasomot i se. Hoe li ne to, ovaj, mo da sendvi?" Trilijan uze sendvi i pogleda ga. Pa ljivo ga je onju ila. "Probaj", ree Artur, "dobar je." Trilijan trpnu, zatim odgrize, pa stade zami ljeno da vae. "Stvarno je dobar", ree, zagledajui ga. "Moje ivotno delo", uzvrati Artur u pou aju da zvui ponosito i u nadi da ne zvui ao potpuni idiot. Bio je navinut da ga pomalo obo avaju, a sada e morati da proe roz nee neoeivane mentalne promene. "Kavo je to meso unutra?" upita Trilijan. "Ah, da, to je, ovaj, to je savr eno normalna zver." "To je - ta?" "Savr eno normalna zver. Malice lii na ravu, ili, bolje reeno, na bia. Nea vrsta bizona, u stvari. Krupna ivotinja oja se besomuno zalee." "Pa ta je onda udno oo nje?" "Ni ta, ba je savr eno normalna." "Shvatam." "Samo je malice udno odale dolaze." Tri a se namr ti i prestade da vae. "A odale dolaze?" upita ona punih usta. Nee progutati do ne bude saznal a. "Pa, u stvari, nije re samo o tome odale dolaze, ve i uda idu. U redu je , savr eno je bezopasno. Pojeo sam ih na tone. Vrlo sono. Vrlo meo. Blago slada u us, sa dugom, tamnom aromom." Trilijan jo nije progutala. "Odale", ree ona, "dolaze i uda idu?" "Dolaze iz tae malice istono od planina Hondo. To su one velie iza nas, m ora da si ih videla ada si dolazila, a onda se spu taju u hiljadama preo veliih ravnica Anhondo i, ovaj, to ti je to, u stvari. Odatle dolaze. Tamo idu." Trilijan se namr ti. Bilo je tu neega to nije opala. "Verovatno nisam bio sasvim jasan", ree Artur. "Kada sam reao da dolaze iz tae istono od planina Hondo, hteo sam da a em da se tamo iznenada pojavljuju. O nda se spu taju preo ravnica Anhondo i, ovaj, u stvari, nestaju. Imamo otprilie e st dana da ih ulovimo to vi e mo emo pre nego to nestanu. U prolee rade to isto, samo u suprotnom smeru, razume ." Uz olevanje, Trilijan proguta. Imala je na izboru ili to, ili da isplju

ne, a uus je, u stvari, bio prilino dobar. "Razumem", ree ona, jednom ada se uverila da, ao izgleda, ne trpi nia ve rave posledice. "A zbog ega se zovu savr eno normalne zveri?" "Pa, mislim da je to zbog toga to bi ljudi inae mislili da je to malice udno . Mislim da ih je tao prozvao stari Tra barg. Ka e da dolaze odande odale dolaze i da idu tamo uda idu i da je to volja Bobova i da nema tu ni ta drugo." "ija volja...?" "Jednostavno, ne pitaj." "Pa, ini mi se da ti prija, dobro izgleda ." "Oseam se dobro. I ti izgleda dobro." "Dobro sam. Veoma dobro." "Pa, to je dobro." "Da." "Dobro." "Dobro." "Ba lepo to si navratila." "Hvala." "Pa", ree Artur i baci pogled oo sebe. Zapanjujue olio je te o smisliti t a bi da a e neome posle toliog vremena. "Pretpostavljam da se pita ao sam te na la", ree Trilijan. "Da!" odvrati Artur. "Ba sam se tano to pitao. Kao si me na la?" "Pa, ao to zna , ili mo da ne zna , sada radim za jednu veliu sub-eta program su mre u oja..." "To jesam znao", ree Artur, iznenada se prisetiv i. "Da, ba si se dobro sna la . To je sjajno. Vrlo uzbudljivo. Dobro si uinila. Mora da je mnogo zabavno." "Iscrpljujue." "Sve to jurcanje na sve strane. Pretpostavljam da mora biti tao, da." "Imamo pristup buvalno svim vrstama informacija. Na la sam tvoje ime na l isti putnia broda oji se sru io." Artur je bio zapanjen. "Hoe da a e da su znali da se sru io?" "Pa, razume se da su znali. Ne mo e da ti nestane itav svemirsi putnii bro d, a da neo ne zna za to." "Ali, hoe da a e , znali su gde se to desilo? Znali su da sam pre iveo?" "Da." "Ali nio niada nije do ao u potragu ili radi spasavanja. Nije bilo ba nieg a." "Nije ni moglo. Re je o pravoj zapetljavini u vezi sa osiguranjem. Napros to su zaopali itavu stvar. Pretvarali su se da se niada nije desila. Sada su po tpuno zeznuli sve oo osiguranja. Zna da su ponovo uveli smrtnu aznu za diretor e osiguravajuih ompanija?" "Stvarno?" upita Artur. "Ne, nisam znao. Za oji prer aj?" Trilijan se namr ti. "Kao to misli , prer aj?" "Shvatam." Trilijan uputi Arturu jedan dugi pogled, a onda, novim tonom ree: "Vreme je da preuzme odgovornost, Arture." Artur pou a da razume tu opasu. Otrio je da mu je esto trebalo trenuta ili dva pre nego to tano otrije ta su ljudi imali na umu i zato je pustio da tih t renuta i dva prou polao i na miru. ivot mu je tih dana bio prijatan i opu ten, bil o je vremena da se stvari prihvate. On dopusti da ih natenane prihvati. Ali i dalje nije razumeo ta je htela da a e, pa je na raju to morao i da a e. Trilijan mu uputi hladan osmeh, a onda se orenu prema vratima olibe. "Nasumice?" pozva ona. "Ui. Doi da se upozna sa ocem." 14. Kada se 'Vodi' ponovo smotao u glati, tamni dis, Ford je shvatio neoli

o poprilino uzbudljivih stvari. To jest, bar je pou ao sve to da shvati, ali bilo je preuzbudljivo primiti sve u jednom pou aju. U glavi mu je tulo, lana ga je b oleo, a, iao nije eleo da previ e cmizdri zbog lana, uve je smatrao da je visoa, vi edimenziona logia ne to to najbolje razume do je u toploj adi. Trebalo mu je v remena da promisli o svemu. Vremena, jedno dobro pie i malo bogatog, penu avog ulja za upanje. Morao je da se izvue odatle. Morao je da izvue 'Vodi' odatle. Nije verovao da te dve stvari mogu da idu zajedno. Divlje se obazirao po odaji. Misli, misli, misli. Moralo je biti ne to jednostavno i oigledno. Uolio j e bio u pravu u svom gadnom, pritajenom predoseanju da ima posla sa gadnim, prita jenim Vogonima, onda to jednostavnije i oiglednije, to bolje. Iznenada je video ono to mu je potrebno. Nee pou avati da pobedi sistem, naprosto e ga upotrebiti. Zastra ujua stvar u vezi sa Vogonima jeste njihova rajnje bezumna odlunost da uine svau onu bezumnu stvar na oju su se odluili. Niada nije vredelo obraati se njihovom zdravom razum u, jer toga nisu imali. Meutim, uolio zadr i prisustvo duha, ponead si mogao da i soristi njihovu usogrudu, tvrdoglavu upornost u elji da budu usogrudi i tvrdogl avi. Nije re bila samo o tome da im leva rua nije uve znala ta radi desna, da se tao izrazimo; esto je i sama desnica o tome imala prilino maglovitu predstavu. Da li bi smeo da naprosto po alje stvar po tom samome sebi? Da li bi smeo da je prepusti sistemu i pusti Vogone da smisle ao da mu po alju stvar do su istovremeno zauzeti, ao to e verovatno biti, rastavljanjem zg rade na sastavne delove ne bi li otrili gde ju je sario? Da. Grozniavo je zapaovao 'Vodi'. Umotao ga je. Ispisao je adresu. Uz trenutn i predah, toom oga se pitao da li zaista ini pravu stvar, predao je paet inter noj po tansoj cevi zgrade. "Koline", ree on ada se orenuo maloj, lebdeoj lopti. "Prepustiu te tvojoj sudbini." "Tolio mi je drago", ree Kolin. "Isoristi je najbolje to mo e ", nastavi Ford. "Jer elim da otprati ovaj paet van zgrade. Verovatno e te spaliti ada te otriju, a ja neu biti tu da ti pomogn em. Bie to veoma, veoma gadno po tebe, ali ni ta ti ne vredi. Jasno?" "Sve grgoem od zadovoljstva", ree Kolin. "Kreni!" ree Ford. Kolin poslu no zaroni niz cev za po tu. Sada je Ford morao da se brine samo za sebe, ali to je i dalje bila prilino su tinsa briga. uo je zvue te og tranja pred vratima oja je jo ranije oprezno zaljuao i dogurao ispred njih velii ormar za spise. Brinuo se zbog toga to je sve i lo tolio glato. Sve se zastra ujue dobro po lapalo. itavog dana jurcao je ao muva bez glave, pa se ipa sve odigravalo sa avo lsom precizno u. Osim cipele. Ba mu je bilo rivo zbog cipele. Bio je to raun oji e morati da bude sreen. Uz zaglu ujuu grmljavinu vrata se esplozivno uru i e unutra. U ovitlacu dima i pra ine video je ao u prostoriju hitaju rupna, pu olia stvorenja. Znai, sve je i lo dobro, je li? Sve se zbivalo ao da je na njegovoj strani izuzetna srea? Pa, videemo. Sasvim u duhu naunog istra ivanja, ponovo se bacio roz prozor.
15. Prvi mesec, do su upoznavali jedno drugo, bio je pomalo te a. Drugi mesec, do su pou avali da iziu naraj sa onim to su saznali drugom toom prvog meseca, bio je mnogo la i. Trei mesec, ada je stigla utija, bio je stvarno nezgodan. Na poetu bilo je problem a i pou ati da se objasne o tome ta je Bila je to prijatno jednostavna stvar za Artura, tu na Lemjueli. Dani su bili malice du i od dvadeset pet sati, to je u osnovi znailo jedan sat vi e u jedno o to mesec. te revetu sva

og svacijatog dana; uz to, razume se, redovno je morao da pode ava sat, ali u tom e je Artur prilino u ivao. Taoe je bio od ue u pogledu broja sunaca i meseca oje je Lemjuela imal a - po jedno od svaog - za razliu od neih planeta na oje je naletao s vremen a na vreme i gde je broj ovih bio naprosto sme an. Planeta je pravila puni rug na orbiti oo jedinog sunca svaih tri stot ine dana, to je bio dobar broj, jer je podrazumevao da se godina ne vue ao bez r aja. Mesec je obilazio Lemjuelu te ne to malo e e od devet puta godi nje, to je znailo d mesec ima ne to vi e od trideset dana, a to je bilo rajnje savr eno, jer ti je daval o malo vi e vremena da posvr ava stvari. Ne samo da je bilo umirujue slino Zemlji, ve je , zapravo, predstavljalo pobolj anje. Nasumica, sa druge strane, smatrala je da je zarobljena u nonu moru oja joj se stalno vraa. Imala je napade plaa i mislila je da mesec izlazi da bi je uhv atio. Svae noi bio je tu, a onda, ada bi za ao, izi lo bi sunce i sledilo je. Ponov o i ponovo. Trilijan je upozorila Artura da e Nasumica mo da imati te oa da se prilagodi redovnijem nainu ivota nego to je onaj na oji je bila navinuta do tada, ali Artur nije bio spreman na buvalno urlianje na mesec. Nije, razume se, bio spreman ni za ta od svega toga. Njegova era? Njegova era? On i Trilijan niada nisu - jesu li? Bio je rajnje ubeen d a bi se seao. A ta je sa Zaphodom? "Nismo ista vrsta, Arture", odgovori Trilijan. "Kada sam zaljuila da elim dete, napravili su sve mogue genetse probe na meni i mogli su da nau samo jedan odgovarajui uzora. Te asnije mi je svanulo. Dvaput sam proverila i bila sam u pravu. Obino nee da ti a u, ali ja sam bila uporna." "Hoe da a e da si i la u banu DNK?" upita Artur razrogaenih oiju. "Da. Ali nije bila ba sasvim nasumina, ao to joj ime azuje, jer, razume s e, ti si bio jedini davalac homo sapiens. Meutim, moram rei da izgleda da si bio p rilino est leta." Artur je irom otvorenih oiju piljio u devoju nesrenog izgleda oja se nezg rapno pogrbila u vratima i gledala ga. "Ali ada... olio dugo...?" "Misli , olia joj je starost?" "Da." "Pogre na." " ta time hoe da a e ?" "Hou da a em da nemam pojma." " ta?" "Pa, u mojoj vremensoj liniji mislim da ima otprilie deset godina ao sam je dobila, ali oigledno je poprilino starija od toga. Vidi , ja provodim ivot u putovanju napred-nazad po vremenu. Posao. Vodila sam je sa sobom ada sam mogla, ali to naprosto nije uve mogue. Tada sam je obino ostavljala u vremensim zonama za dnevni borava, ali u dana nje vreme naprosto ne mo e dobiti pouzdano praenje vrem ena. Ostavi ih tamo izjutra i jednostavno nema pojma olio e biti stari uvee. Mo e da se ali do ne poplavi u licu, ali to niuda ne vodi. Jednom sam je ostavila na tav om mestu na neolio sati, a ada sam se vratila, ve joj je pro ao pubertet. Uinila sam sve to sam mogla, Arture, sada stvar zavisi od tebe. Moram da idem da izve tava m sa rati ta." Prvih deset seundi oje su pro le po to je Trilijan oti la bile su otprilie najdu e u Arturovom ivotu. Kao to znamo, vreme je relativno. Mo ete putovati svetlosni m godinama izmeu zvezda i nazad, a ao to inite brzinom svetlosti, onda, ada se v ratite, mo e se desiti da ste ostarili te neolio seundi, do vam je brat bliza nac ili sestra bliznainja ostarila dvadeset, trideset, etrdeset ili olio god v e hoete godina, zavisno od toga olio daleo ste putovali. To e vas pogoditi ao ozbiljan lini potres, naroito uolio prethodno niste ni znali da imate brata blizanca ili sestru bliznainju. Seunde toom ojih st e bili odsutni nee biti dovoljne da vas pripreme za o novih i neobino uveanih porod inih odnosa ada se vratite. Deset seundi utanja nije bilo dovoljno Arturu da preuredi celoupan pogl

ed na sebe i na svoj ivot na nain oji odjednom uljuuje itavu jednu novu eru u vez i sa ijim puim postojanjem nije imao ni najbla i nagove taj slutnje ada se probudio tog jutra. Duboe, oseajne porodine veze ne mogu se izgraditi za deset seundi, olio god vi daleo i brzo putovali po njih, i Artur je oseao samo bespomonost, zb unjenost i o amuenost do je gledao devoju oja je stajala u dovratu i piljila u pod. Pretpostavljao je da nema svrhe da se pretvara da nije beznade an. Pri ao joj je i zagrlio je. "Ne volim te", ree on. "Izvini. Jo ta." te a i ne poznajem. Ali daj mi dva minu

ivimo u neobino vreme. Taoe ivimo po neobinim mestima: svao u sopstvenoj Vaseljeni. Ljudi ojima nastanjujemo sopstvene Vaseljene samo su sene itavih drugih Vaseljena oje se p resecaju sa na om. Biti u stanju da baci pogled u tu zbunjujuu slo enost besonanih meuz avisnosti i da izgovara stvari poput: 'Oh, ao Edi! to si lepo pocrneo. Kao je Kero l?' zahteva veliu meru ve tine filtriranja za oju sva svesna bia na raju moraju da razviju sposobnost, ne bi li se za titila pred razmi ljanjima o haosu roz oji s e valjaju i previru. I zato pustite malo svoje dete na miru, va i? Navod iz njige 'Pratino roditeljstvo u delimino izofreninoj Vaseljeni' " ta je to?" Artur je gotovo odustao. To e rei, niao nee odustati. Uop te nema nameru da odustane. Ni sada. Niti iada. Ali da je od one sojte osoba oje odustaju, ovo bi verovatno bilo vreme ada bi to uinio. Nezadovoljna time to je on mrgud, rave naravi, to eli da ide da se igra u pa leozojsoj eri, ne shvatajui zbog ega sila te e mora da bude uljuena sve vreme i der njajui se na sunce da prestane da je prati, Nasumica je pored toga jo oristila nj egov no sa seenje mesa da isopava amenje i baca ga na pia-ptice zbog toga to je tao gledaju. Artur nije a znao ni da li je Lemjuela imala paleozojsu eru. Prema star om Tra bargu, planeta je pronaena u potpunosti obrazovana u pupu d inovse uhola e u et iri sata i trideset minuta jednog vrunodelja popodne, i iao je Artur, ao isu sni galatii putni sa dobrim ocenama '0' iz fizie i geografije, prilino ozbiljn o sumnjao u sve to, bilo je u su tini traenje vremena upu tati se u pou aje rasprave o tim stvarima sa starim Tra bargom, a i inae niada nije bilo mnogo svrhe da se to radi. Uzdahnuo je do je sedeo i popravljao isrzani i savijeni no . Zavolee je, maar to ubilo njega, nju ili oboje. Nije bilo lao biti otac. Znao je da nio n iada nije reao da e biti lao, ali stvar nije bila u tome, jer pre svega on ni ada nije ni tra io da bude otac. Radio je najbolje to mo e. Svai trenuta oji je mogao da odvoji od pravlj enja sendvia provodio je sa njom, razgovarao je sa njom, etao se sa njom, sedeo na bregu sa njom i gledao ao sunce zalazi nad dolinom u ojoj se ugnezdilo nasel je, pou avao da otrije razne stvari u vezi sa njenim ivotom, pou avao da joj obja nj ava svoj. Bio je to nezgodan posao. Zajednio tle izmeu njih, nezavisno od injenice da su imali gotovo istovetne gene, bilo je otprilie veliine obluta. Ili, radij e, bilo je otprilie veliine Trilijan, a jedino su im se pogledi o njoj te malo razliovali. " ta je to?" Odjednom je shvatio da mu je ne to govorila, a on to nije primetio. Ili, p re, nije joj prepoznao glas. Umesto uobiajenog tona ojim mu se obraala i oji je bio gora i ivan, na prosto mu je postavila jednostavno pitanje. Iznenaeno se obazreo. Sedela je na stolici u uglu olibe onao malo pogrbljeno ao je to obino inila, supljenih olena, razmanutih stopala, tamna osa visila joj je preo li ca do je gledala u ne to to je dr ala u ruama. Artur joj prie, malice nervozno.

Njene promene raspolo enja bile su nepredvidljive, ali do sada su sve bile izmeu razliitih vrsta ravog. Izlivi gorog prebacivanja bez upozorenja ustupali su mesto prezrivom samosa aljenju, a potom dugim naletima mranog oajanja ispreidanim iznenadnim inovima bezumnog nasilja prema ne ivim predmetima i zahtevima da ide do neog eletrinog luba. Ne samo da na Lemjueli nije bilo eletrinih lubova, nego nije uop te bilo lubova, ao ni, u stvari, eletriciteta. Postojala je ovanica i peara, ao i d ve zaprege, ali bili su to najvi i dometi lemjuelanse tehnologije i lep broj Nasu micinih nezaustavljivih napada besa bio je usmeren prema istoj, nerazumljivoj zao stalosti mesta. Mogla je da hvata sub-eta TV na malom Fles-O-Panelu hirur i ugraenom u nj en zglava rue, ali to je nije nimalo veselilo, jer je ovaj bio pun vesti o lud ai zabavnim stvarima oje su se de avale u svim drugim delovima Galasije izuzev o vog. Taoe je esto davao vesti o njenoj majci, oja ju je odbacila da bi oti la i iz ve tavala o neom ratu oji se, izgleda, uop te nije ni desio, ili je bar na nei nai n sav po ao ao ne treba zbog toga to se nisu odr avali niavi valjani vojni supov i. Taoe joj je davao pristup brojnim veliim pustolovnim predstavama oje su pri azivale ao se sve mogue vrste fantastino supocenih svemirsih brodova survavaj u jedni na druge. Seljani su bili u potpunosti hipnotisani svim tim divnim, arobnim sliama oje su joj sevale preo zglava. Videli su survavanje samo jednog svemirsog b roda, a ovo je bilo tolio zastra ujue, silovito i potresno i izazvalo je tolio u as nog pusto enja, po ara i smrti da, glupavo, uop te nisu ni shvatili da je tu re, zaprav o, o zabavi. Starog Tra barga ovo je tolio zapanjilo da je smesta video Nasumicu ao B obovog poslania, ali prilino brzo potom zaljuio je da je ova, zapravo, poslata ao u nja njegove vere, ao ne i strpljenja. Taoe ga je zabrinuo broj survavanja s vemirsih brodova oje je morao da ubacuje u svete prie da bi uop te odr ao pa nju selj ana i da ovi ne bi otrali da pilje u Nasumicin zglava. U tom trenutu nije gledala u zglava. Zglava joj je bio isljuen. Artur tiho unu poraj nje da vidi u ta to gleda. Bio je to njegov runi sat. Sinuo ga je ada je po ao da se tu ira pod obli nji vodopad, a Nasumica ga je prona la i pou ala da ga shvati. "To je samo sat", ree on. "Slu i da poazuje vreme." "Znam to", ree ona. "Ali ti se neprestano zeza sa njime, a on ipa ne poa zuje tano vreme. Niti bilo ta slino." Upalila je poaziva panela na zglavu oji je automatsi davao oitavanje l oalnog vremena. Panel na zglavu bez uma se poduhvatio posla merenja loalne gra vitacije i orbitalnog momenta, zatim je pribele io gde se sunce nalazi i pratio mu retanje na nebu, jo od prva dva minuta po Nasumicinom dolasu. Potom je brzo po upio podate o svojoj oolini, ispitao ave su mesne onvencije u pogledu mern ih jedinica i prepodesio se u sladu sa time. Tave stvari nepreidno je radio, t o vam je bilo naroito dragoceno uolio ste mnogo putovali po vremenu, odnosno po prostoru. Nasumica se namr ti na oev sat oji nije radio ni ta od svega toga. Artur je bio vrlo ponosan na njega. Bio je bolji nego to bi iada mogao d a dopusti sebi. Polonio mu ga je za dvadeset drugi roendan bogati i rivicom opt ereeni um oji mu je zaboravio svai svacijati roendan do tada, ba ao i ime. Po azivao je dan u nedelji, datum, Meseeve mene; na izudaranoj i izgrebanoj poleini b ilo je ugravirano: 'Albertu za dvadeset prvi roendan', zajedno sa pogre nim datumom - slovima oja te to su jo bila vidljiva. Sat je poslednjih godina pro ao roz poprilian broj stvari, od ojih najvei deo nije uljuen pod garanciju. Razume se, Artur nije verovao da garancija izrio m podrazumeva da e sat raditi tano samo unutar vrlo posebnih gravitacionih i magne tnih polja planete Zemlje, i to isljuivo uolio je dan dug dvadeset etiri sata i ao planeta ne esplodira, i tao dalje. Bile su to tolio temeljne pretpostav e da su ih a i advoati propustili. Sreom, sat mu je bio na navijanje, ili, tanije, sa automatsim navijanjem. Nigde drugde u Galasiji ne bi na ao baterije tano one veliine i jaine ave su na Z emlji bile savr eno standardne.

"I avi su mu to brojevi?" upita Nasumica. Artur joj ga uze. "Ovi brojevi po ivici jesu sati. Na malom prozoru sa desne strane pi e UT, to znai utora; tu je jo broj 14, to znai da je posredi etrnaesti dan meseca oji se zove MAJ, a to pi e u ovom prozoriu ovde. A ovaj prozor u obliu polumeseca, tu na vrhu, govori ti o Meseevim menam a. Drugim reima, govori ti olii deo Meseca nou osvetljava Sunce, to zavisi od meup olo aja Sunca, Meseca i... ovaj... Zemlje." "Zemlje", ree Nasumica. "Da." "A to je mesto sa oga dolazite ti i mama?" "Da." Nasumica mu ponovo uze sat i pogleda ga, oevidno neim zbunjena. Onda ga pr inese uhu i zbunjeno poslu a. "Kavi su to zvuci?" "To je ucanje. To je mehanizam oji poree sat. Naziva se satni mehaniza m. To su neavi povezani zupanici i opruge oji oreu azalje tano odgovarajuom br zinom da bi merili sate, minute, dane i tao dalje." Nasumica ga je i dalje gledala. "Ne to te zbunjuje", ree Artur. " ta to?" "Da", ree Nasumica najzad. "Zbog ega je sav od mehanie?" Artur predlo i da pou u etnju. Smatrao je da postoje stvari oje bi trebalo da rasprave, a Nasumica, ao ve nije bila prijemiva i voljna, onda bar sada nije r e ala. Sa Nasumicine tae gledanja sve to bilo je taoe veoma uvrnuto. Nije bila re o tome da je ba elela da bude te a, nego naprosto nije znala ava bi umesto toga trebalo da bude. Ko je uop te bio taj tip? Kaav je to bio ivot oji je trebalo da ivi? Kaav je to bio svet u ome je trebalo da ga ivi? I ava je to bila Vaseljena oja je nepreidno navaljivala na nju roz njene oi i u i? emu je sve to slu ilo? ta je elelo o d nje? Roena je u svemirsom brodu oji je i ao sa neog mesta tamo negde na neo mesto tamo negde, a ada bi stigao tamo negde, ispostavilo bi se da je to tamo n egde samo jo jedno tamo negde sa oga treba stii na neo drugo tamo negde. Njeno normalno oeivanje bilo je da treba da se nalazi tamo negde. Za nju je bilo normalno da osea da je na pogre nom mestu. A onda, nepreidno putovanje po vremenu samo je uinilo problem slo enijim i dovelo do oseanja da ne samo da je uve na pogre nom mestu, ve je tamo soro uve i u pogre no vreme. Nije primeivala da se tao osea, zbog toga to se jedino tao uve oseala, ba ao to joj se niada nije uinilo udno to da gotovo svuda gde ode mora da nosi tegov e ili antigravitaciona odela, a obino i posebne aparate za disanje. Jedina mesta na ojima ste se iada mogli oseati ao treba bili su svetovi oje ste sazdali s ami za sebe - virtualne stvarnosti po eletrinim lubovima. Niada joj nije palo na pamet da je prava Vaseljena ne to u ta biste se mogli ulopiti. A u to je spadalo i ovo mesto, Lemjuela, na oje ju je utnula maja. A sp adala je i ova osoba oja joj je polonila taj dragoceni i arobni dar ivota u zame nu za bolje sedi te. Ba je bilo dobro to se ispostavilo da je prilino drag i prijatel jsi nastrojen, jer bi u protivnom bilo nevolja. Ozbiljno. Imala je u d epu posebn o nao tren amen ojim je mogla izazvati grdne nevolje. Mo e biti veoma opasno ada se stvari posmatraju sa tue tae gledanja bez va ljane pripreme. Sedeli su na mestu oje je Artur naroito voleo, na padini brega oji je g ledao na dolinu. Sunce je zalazilo povrh naselja. Jedina stvar oja Arturu nije bila mnogo draga bilo je to to je odatle mo gao da vidi jo malo dalje, do sledee doline, gde je tamnozelena, naazna brazda u u mi obele avala mesto gde mu se survao brod. Ali mo da je to bilo da ga sprei da se vr ati tamo. Bilo je mnogo mesta sa ojih je mogao da posmatra bujni, talasavi pred

eo Lemjuele, ali ovo ga je posebno privulo, svojim nametljvim tamnim mestom str aha i bola ugne denim na samom rubu vidnog polja. Nije se vraao tamo jo otao su ga izvuli iz ostataa apsule. Nije mogao. Ne bi bio u stanju da podnese. U stvari, vratio se jedan deo puta odmah sledeeg dana, do je jo bio sav o tupeo i o amuen od oa. Imao je slomljenu nogu, dva polomljena rebra, neolio gadni h opeotina i nije ba suvislo razmi ljao, ali je uporno zahtevao da ga seljani odve du, to su oni, nelagodno, i uinili. Ali nije uspeo da doe ba do onog mesta na ome j e tle bilo rastopljeno i uzavrelo i najzad je othramao od u asa zauve. Ubrzo se pronela re da itavu oblast poseuju duhovi i od tada se nio nije u sudio da ode tamo. Zemlja je bila puna divnih, bujno zelenih i ugodnih dolina nije imalo svrhe odlaziti do jedne visoo zabrinjavajue. Nea se pro lost dr i sebe i dopusti sada njosti da se ree u budunost. Nasumica je ugnezdila sat u ruama, lagano ga je oretala da pusti duge zrae veernjeg sunca da toplo sijaju po ogrebotinama i urezima na debelom stalu. Opinjavalo ju je da gleda ao pauolia, mala seundara otucava put u rug. Sv ai put ada bi napravila pun rug, du a od dve glavne azalje premestila bi se t ano na sledei od ezdeset malih podeljaa oo brojania. A ada bi dugaa azalja dov r ila sopstveni puni rug, manja azalja pomerila bi se na sledei glavni broj. "Gleda ga du e od jedan sat", ree Artur tiho. "Znam", ree ona. "Sat je ada velia azalja pree itav put u rug, zar ne? " "Tao je." "Onda, znai da sam ga gledala jedan sat i sedamnaest... minuta." Nasme ila se duboim i tajanstvenim zadovoljstvom i vrlo malo pomerila, ta o da mu se te ovla naslanjala na ruu. Artur oseti ao mu se najzad oteo mali uzdah oji je nedeljama susprezao u grudima. eleo je da prebaci eri ruu preo r amena, ali oseao je da je jo prerano i da bi se postidela i odmala od njega. Ali ne to je radilo. Ne to je popu talo u njoj. Sat joj je znaio ne to za ta do sada nije znal a u ivotu. Artur nije bio siguran da, zapravo, ve razume ta je posredi, ali oseao je duboo zadovoljstvo i ola anje to ju je ne to dirnulo. "Objasni mi opet", ree Nasumica. "Pa, u stvari, nije to ni ta", ree Artur. "Satni mehanizam je ne to to se razv ijalo stotinama godina..." "Zemaljsih godina." "Da. Postajao je sve finiji i finiji, slo eniji i slo eniji. Bio je to viso o struan i precizan posao. Morao je da bude veoma mali i morao je da radi tano, ma olio ti mahala njime ili ga ispu tala." "Ali samo na jednoj planeti?" "Pa, to je bilo mesto na ome je napravljen, da. Niada se nije oeivalo da ide igde drugde i da se suoava sa razliitim suncima i mesecima, magnetnim polji ma i raznim drugaijim stvarima. Hou da a em, i dalje ide savr eno dobro, ali to ne zn ai ba mnogo ovolio daleo od vajcarse." "Od ega?" "Od vajcarse. Tamo je napravljen. Mala, brdovita zemlja. Zamorno uredna. Ljudi oji su ih pravili nisu ni znali da postoje drugi svetovi." "Mnogo velia stvar da je neo ne zna." "Ovaj, jeste." "Pa odale su oni do li?" "Oni, to jest mi... naprosto smo ao odrasli tamo. Evoluirali smo na Zem lji. Iz, ne znam, nee vrste mulja ili tao ne to." "Kao ovaj sat." "Hm. Ne verujem da satovi narastaju iz mulja." "Ni ta ne razume !" Nasumica odjednom soi na noge, viui. "Ni ta ti ne razume ! Ne razume mene, ne razume ni ta! Mrzim te to si tao glupav !" Potrala je zajapureno niz breg, i dalje dr ei sat i viui ao ga mrzi.

Artur soi, prenera en i povreen. Potrao je za njom roz ilavu i busenastu tra vu. Bilo je to za njega te o i bolno. Kada je slomio nogu priliom pada, to nije bio ist prelom i nije valjano zacelio. Teturao se i trzao od bola do je trao. Odjednom se orenula i pogledala ga u oi, lica mranog od besa. Pru ila je sat prema njemu. "Ne razume da ima negde mesto ome ovo pripada? Negde gde radi? Negde gde se ulapa?" Orenula se i ponovo potrala. Bila je sna na i hitrih nogu i Artur nije mog ao ni izdalea da dr i ora sa njom. Nije ovde bila re o tome da nije oeivao da je tolio te o biti otac, nego nije uop te oeivao da bude otac, naroito ne tao iznenada i neoeivano na tuinsoj pl aneti. Nasumica se orenu da ponovo vine na njega. Iz neog razloga zaustavlja la se svai put ada bi to inila. " ta misli , o sam ja?" pitala je gnevno. "Tvoje bolje sedi te? ta misli , ta je mama mislila da sam ja? Nea vrsta arte za ivot aav nije imala?" "Ne znam ta hoe time da a e ", ree Artur, zadihan i bolan. "Nema ti pojma ta io misli sa bilo im!" " ta hoe time da a e ?" "Umuni! Umuni! Umuni! "Reci mi! Molim te, reci mi! Na ta ona misli ada a e ' ivot aav nije imal a'?" " alila je to je ostala na Zemlji! alila je to nije oti la sa onim tupavim bleb etalom crnutog mozga, Zaphodom! Misli da bi u tom sluaju imala drugaiji ivot!" "Ali", ree Artur, "poginula bi! Poginula bi ada je svet uni ten!" "Pa i to je drugaiji ivot, zar ne?" "To je..." "Ne bi morala da me ima! Ona me mrzi!" "Ma, ne misli valjda ozbiljno! Kao io mo e, ovaj, hou da a em..." "Mrzi me zbog toga to je trebalo da ulopim stvari za nju. To je bio moj posao. Ali ulapala sam ih jo gore od nje! I zato me je naprosto isljuila i nasta vila svoj glupavi ivot." " ta je to glupo u vezi sa njenim ivotom? Fantastino je uspe na, zar ne? Ima j e na sve strane po vremenu i prostoru, svuda po sub-eta TV mre ama..." "Glupavo! Glupavo! Glupavo! Glupavo!" Nasumica se orenu i ponovo potra. Artur nije mogao da dr i ora sa njom i najzad je morao da sedne i da saea da mu bol u nozi mine. to se tie mete a u glavi, tu uop te nije znao ta da radi. Othramao je do naselja sat asnije. Smravalo se. Seljani pored ojih je prolazio pozdravljali su ga, ali u vazduhu se oseao nei utisa nemira i neznanj a ta da se radi. Stari Tra barg je poprilino upao bradu i gledao u mesec, a to taoe nije bilo dobar zna. Artur ode u svoju uicu. Nasumica je sedela tiho pogrbljena nad stolom. " ao mi je", ree ona. "Tao mi je ao." "U redu je", ree Artur to je ne nije mogao. "Dobro je, ovaj, malo popriati. T olio moramo da nauimo jedno o drugom, a ivot nije, dale, nije sainjen samo od aja i sendvia..." "Tolio mi je ao", ree ona ponovo, jecajui. Artur joj prie i obgrli je oo ramena. Nije se opirala niti povlaila. Onda Artur vide zbog ega joj je tolio ao. U rugu svetlosti lemjuelanse svetilje le ao je Arturov sat. Nasumica mu je na silu otvorila zadnju stranu no em za mazanje maslaca i svi siu ni zupanici i po luge le ali su u maju nom pijanom haosu tamo gde se zavitlavala sa njima. "Samo sam htela da vidim ao radi", ree Nasumica, "ao se sve ulapa. T ao mi je ao! Ne umem da ga sastavim. ao mi je, ao mi je, ao mi je. Ne znam ta da rad im. Dau da ga poprave! Stvarno! Dau da ga poprave!"

Sledeeg dana Tra barg je nai ao i poeo da pria sve mogue stvari o Bobu. Pou ao j da ispolji smirujui uticaj tao to je pozvao Nasumicu da joj se um orene transce

ndentnom tajanstvu d inovse uhola e; Nasumica je na to rela da nema niave d inovs e uhola e, a Tra barg je postao veoma hladan i utljiv i reao da e biti izbaena u spolj a nju tminu. Nasumica mu je azala, dobro, tamo je i roena, a sledeeg dana stigao je paet.

Sve je postajalo sve rcatije dogaajima. Zapravo, ada je stigao paet, oga je isporuila robotsa sonda oja je i spala iz neba pravei robotse sondirajue zvue, sa sobom je doneo utisa oji se p ostepeno probijao roz itavo naselje, a to je da je tu gotovo posredi jedan dogaaj previ e. Nije to bila gre a robotse sonde. Ona je zahtevala samo potpis ili otisa prsta Artura Denta, ili pa malo elija ogrebanih sa zadnje strane njegovog vrat a, pa e ponovo da ode na put. Lebdela je u blizini i eala, ne ba sigurna u to zbog ega odjednom sva ta ivnost. U meuvremenu, Kirp je ulovio jo jednu ribu sa glavom na oba raja, ali pobli e ispitivanje otrilo je da su to, zapravo, dve ribe presee ne na pola i prilino nespretno za ivene, tao da ne samo da Kirp nije uspeo da pobu di neo vee zanimanje za dvoglavu ribu, ve je i bacio ozbiljnu senu sumnje na aut entinost prve. Izgledalo je da samo pia-ptice smatraju da je sve savr eno normalno . Robotsa sonda dobila je Arturov potpis, pa je pobegla. Artur odnese pa et do svoje olibe i sede zagledan u njega. "Hajde da ga otvorimo!" ree Nasumica, oja se oseala mnogo veselije tog ju tra, ada je sve oo nje delovalo temeljito i a eno, ali je Artur reao: ne. "Za to ne?" "Nije adresiran na mene." "Ba jeste." "Ne, nije. Upuen je... pa, upuen je Fordu Prefetu, a na moju adresu." "Ford Prefet? Je li to onaj to je..." "Da", ree Artur slato. "ula sam za njega." "Pretpostavljam da jesi." "Hajde da ga ipa otvorimo. ta drugo da uinimo?" "Ne znam", ree Artur, oji stvarno nije bio siguran. Tog jutra je u najranije sate odneo o teene no eve do ovanice, a Strinder ih je pogledao i reao da e videti ta mo e da uini. Probali su uobiajeni posao mahanja no evima roz vazduh, balansiranja i opi pavanja tae prevoja i tao dalje, ali sva radost nestala je iz toga i Arturu se javi tu an utisa da su dani njegovog sendviarstva verovatno odbrojani. Pounjio se. Sledee pojavljivanje savr eno normalnih zveri samo to nije usledilo, ali Art ur oseti da e uobiajene svetovine lova i go enja biti prilino uti ane i nesigurne. Ne to se dogodilo ovde na Lemjueli, a Artur je imao u asan oseaj da je, u stvari, re o nje mu. " ta misli , ta je to?" pitala je Nasumica, oreui paet u ruama. "Ne znam", ree Artur. "Ali sigurno ne to lo e i zabrinjavajue." "Otud zna ?" pobuni se Nasumica. "Zbog toga to je sve vezano za Forda Prefeta lo ije i vi e zabrinjavajue nego ono to nije vezano", odvrati Artur. "Veruj mi." "Uznemiren si zbog neega, je li?" upita Nasumica. Artur uzdahnu. "Samo sam malo nervozan i napregnut, ini mi se", ree Artur. " ao mi je", uzvrati Nasumica i ponovo spusti paet. Videla je da bi ga st varnu uznemirilo ada bi ga otvorila. Morae da saea ada ne bude gledao. 16. Artur nije bio siguran ta je prvo primetio da nestaje. Kada je opazio da jednoga nema, um mu je smesta soio na drugo i znao je u trenutu da su oboje nes tali i da e iz toga proistei ne to ludai ravo i nezgodno za sreivanje.

Nasumica nije bila tu. Niti paet. Ostavio ga je gore na polici, tao da itavog dana bude na videlu. Bila je to ve ba poverenja. Znao je da jedna od stvari oje bi trebalo da radi ao otac jeste isazi vanje poverenja prema detetu, ugradnja oseaja poverenja i isrenosti u temelje nj ihovog odnosa. Imao je gadan oseaj da je to idiotsa zamisao, ali svejedno je ta o postupio i, razume se, ispostavilo se da zamisao jeste idiotsa. ove se ui do je iv. Ili barem ostaje iv. Taoe ga hvata pania. Artur istra iz olibe. Sve se de avalo usred veeri. Svetlo je slabilo i uva la se oluja. Nigde nije mogao da vidi ni nju, niti iaav njen trag. Raspitao se . Nio je nije video. Ponovo se raspitao. Nio drugi je nije video. I li su ui da provedu no. Vetar je malo ibao po ivicama naselja, dizao je stvari i bacao ih ool o na opasno nehajan nain. Na ao je starog Tra barga i pitao ga. Tra barg ga je ledeno pogledao, a onda p oazao u pravcu oga se Artur u asavao, te prema tome nagonsi znao da je oti la upr avo tamo. Sada je, dale, znao ono najgore. Oti la je tamo gde je mislila da je nee slediti. Digao je pogled prema nebu, oje je bilo mrgodno, isprugano i bezbojno upravo ona vrsta neba iz oje bi etiri jahaa apoalipse izjahala, a da se pri tom e ne oseaju ao banda potpunih idiota. Uz te a oseaj rajnjeg usuda uputio se na stazu oja je vodila do ume u sus ednoj dolini. Prve te e api i e poinjale su da tuu tle do je Artur pou avao da po tera sebe u neu vrstu tra. Nasumica izbi na vrh brda i spusti pogled u sledeu dolinu. Bio je to du i i te i uspon nego to je oeivala. Malo se brinula da mo da putovanje nou ba i nije tao s jajna zamisao, ali otac joj se itavog dana motao po oolini olibe i pou avao da s e pretvara ili pred sobom ili pred njom da ne uva paet. Najzad je morao da ode d o ovanice da porazgovara sa Strinderom o no evima, a Nasumica je isoristila prili u i zbrisala supa sa paetom. Bilo je savr eno jasno da stvar ne mo e te tao otvoriti tu u olibi, pa a ni u naselju. Mogao bi da naie svaog asa. to je znailo da e morati da ode tamo gde n ee moi da je sledi. Mogla je da se zaustavi tu gde se trenutno nalazila. Pre la je tolii put u nadi da je nee slediti, a a i uolio to bude uinio, niada je nee nai tu gore u um ovitom delu brega do se no primie, a i a upravo poinje. itavim putem navi e paet joj se njihao pod ruom. Bila je to zadovoljavajue abasta stvar: utija etvrtastog polopca ija je svaa stranica otprilie bila du gaa ao njena podlatica, duboa negde ao njena aa, umotana u smei plaspir sa do mi ljatom novom vrstom samovezujue trae. Nije zvecala ada bi je protresla, ali o seala je da joj je te ina uzbudljivo usredsreena na sredi te. Ali ada je ve tolio pre la, postojalo je odreeno zadovoljstvo u tome da se ne zaustavi tu, ve da nastavi nani e prema onome to je izgledalo gotovo ao zabranj ena oblast - tamo gde je pao oev brod. Nije bila sigurna ta tano znai izraz 'pojava duhova', ali mo da e biti zabavno da otrije. Nastavie da ide i sauvati paet za onaj trenuta ada stigne tamo. Ali smravalo se. Nije jo upotrebila svoju malu eletrinu svetilju zbog t oga to nije elela da bude vidljiva sa veliog rastojanja. Sada e morati da je upotr ebi, ali verovatno to nije bilo bitno, jer e se nai sa druge strane brega oji je razdvajao dve doline. Upalila je svetilju. Gotovo u istom trenutu zubac munje procepi prosto r nad dolinom u oju je ulazila i dobrano je upla i. Kada se tmina drhtavo vrati o o nje, a tresa groma zaotrlja preo predela, ona se odjednom oseti veoma sitn o i izgubljeno, a u ruama joj se tresla najobinija tanu na olovica od svetlosti. Mo d a bi ipa trebalo da se zaustavi i otvori paet ovde. Ili bi mo da trebalo da se v rati i ponovo doe sutra. Ali bilo je to samo trenutno olevanje. Znala je da se v eeras nee vraati, a naslutila je da se nee vratiti niada. Nastavila je niz padinu brega. Ki a je sada jaala. Tamo gde je pre ratog

vremena bilo neolio te ih api sada je otpoinjao dobar pljusa; sitao je po drv eu, a tle joj je postajalo lizavo pod nogama. Ili je bar mislila da to i a sie po drveu. Sene su posaivale i ezile s e prema njoj do joj je svetlo posaivalo po drveu. Napred i nani e. urila je sledeih deset ili petnaest minuta, sada ve natopljena do gole o e i sva uzdrhtala, pa je postepeno postala svesna da tamo ispred nje, izgleda, post oji nea druga svetlost. Bila je veoma slaba i ona nije bila sigurna da li joj s e samo priinjava ili ne. Ugasila je svetilju da vidi. Zaista je izgledalo da pre d njom postoji nea vrsta slaba nog sjaja. Nije mogla da razazna ta je posredi. Pon ovo je ugasila svetilju i renula niz breg, prema onome to ju je ealo, ta god to bilo. Ali ne to nije bilo u redu sa umom. Nije odmah mogla da a e ta je to, ali ova nije izgledala poput zdrave, buj ne ume oja se nada valjanom proleu. Drvee je bilo nahereno pod bolesnim uglovima i neao je delovalo bledo, ispijeno. Nasumici se vi e nego jednom javio zabrinjava jui oseaj da ono pou ava da je dohvati do prolazi raj njega, ali bila je to samo igra seni oje je na treperenje i ome anje nagonilo svetlo. Odjednom, ne to pade sa drveta ispred nje. Usplahireno je soila unatrag i pri tom ispustila i svetilju i utiju. Sagla se i unula, a zatim izvadila iz d epa onaj posebno za iljeni amen. Stvar oja je pala sa drveta sada se retala. Svetilja je le ala na tlu o renuta u tom pravcu, tao da je devoja razabrala neu ogromnu, grotesnu prili u ao se lagano tetura prema njoj. ula je slaba no u tanje i ripanje oji su nadjaava li ravnomerni um i e. Zagrabila je po tlu da dohvati svetilju, na la ju je i diret no obasjala stvorenje. U istom trenutu drugi stvor pade sa drveta na samo neolio stopa od nj e. Devoja je divlje sliznula snopom svetilje sa jednog na drugo, a potom je d igla amen, spremna da ga baci. U stvari, stvorenja su bila vrlo mala. Zbog ugla pod ojim je svetlost d olazila izgledala su tolio rupno. Ne samo mala, ve mala, rznata i slata. A on da se im se pridru io jo jedan stvor oji je taoe pao sa drveta. Pao je pravo roz snop svetlosti i zato ga je sasvim jasno videla. Pao je spretno i odmereno, orenuo se, a onda, poput ostala dva, po ao lag ano i odluno prema Nasumici. Ostala je na mestu gde se zatela ao uopana. I dalje je dr ala amen dig nut i spreman za bacanje, ali bila je sve svesnija da su stvorovi prema ojima g a je orenula i pripremila za bacanje, zapravo, veverice. Ili bar stvorenja nali na veverice. Mea, topla, slata stvorenja nali na veverice, oja su joj se p rimicala na nain za oji uop te nije bila sigurna da joj se dopada. Orenula je svetilju pravo na prvo. Ispu talo je ratoborne, izazivae, re t ave zvue i nosilo u jednoj apici malo, otrcano pare nee more, crvene rpe. Nasu mica opominjue di e amen u aci, ali to nije ostavilo niaav utisa na vevericu oj a joj se primicala sa paretom more rpe. Ona se povue. Nije znala ao da izie naraj sa time. Da je bila re o opai m, re eim, zapenjenim zverima blistavih onjaa, orno bi bacila amen na njih, ali pr ema vevericama oje se tao pona aju nije umela da se postavi. Ponovo se povula. Druga veverica poe da je obilazi sa boa. Nosila je po sudu. Ne to nali apici ira. Trea je bila pravo iza nje i napredovala za svoj raun. t a je to nosila? Neo parence rasva ene hartije, pomisli Nasumica. Ponovo je napravila ora unazad, zaaila lanom oren neog drveta i pret urila se na lea. Prva veverica u trenutu soi napred i nae se povrh nje; napredovala joj j e uz trbuh sa hladnom odluno u u oima i paretom more rpe u apici. Nasumica pou a da soi, ali uspela je da se pridigne te otprilie jedan p alac. Veverica se od ovoga upla eno trgla, to je, zauzvrat, upla ilo Nasumicu. ivotinj a se sledila, zariv i joj maju ne and e u o u roz natopljenu o ulju. A onda se lagano , palac po palac, uspela uz nju, zastala i ponudila joj rpu. Bila je gotovo hipnotisana neobino u stvorenja i njegovim maju nim, svetlucavi m oima. Ono joj ponovo ponudi rpicu. Guralo ju je prema njoj ponovo i ponovo, up orno sialo, sve do ona najzad, uznemireno, uz olevanje, ne primi stvar. Veveri

ca nastavi da je napeto gleda, do su joj oi saale po njenom licu. Nije imala p ojma ta da radi. Ki a i blato slivali su joj se niz lice, a povrh nje sedela je vev erica. Ona obrisa rpom ne to blata iz oiju. Veverica slavobitno zare ta, dograbi ponovo stvar, soi sa nje i odsauta u mranu, sve dublju no, odjuri na drvo, zaroni u rupu u stablu, zavali se i pripa li cigaretu. U meuvremenu, Nasumica je pou avala da odagna vevericu sa apicom ira punom i nice i onu sa hartijom. Povlaila se na leima. "Ne!" vinu ona. "Odlazite!" One prestravljeno soi e nazad, a potom opet soi e napred sa darovima. Ona ma hnu amenom na njih. "Odlazite!" drenu Nasumica. Veverice se zgranuto raspr i e. Onda jedna soi pravo na nju, ispusti joj ap icu ira u rilo i otra u no. Druga je jedan trenuta stajala i tresla se, a onda je uredno odlo ila pare hartije pred nju i taoe nestala. Ponovo je bila sama, ali i dalje je drhtala od smetenosti. Nesigurno se digla na noge, podigla amen i paet, a onda zastala i podigla i pare hartije. Bi lo je tolio natopljeno i otrcano da se te o moglo razaznati ta je tu bilo posredi . Izgledalo je da je u pitanju naprosto pare neog asopisa za itanje toom leta. Upravo do je Nasumica pou avala da tano pojmi ta to sve znai, nei ove roi na istinu na ojoj je stajala, di e pi tolj opaog izgleda i ustreli je. Artur se beznade no potucao dve ili tri milje iza nje na padini brega oja je vodila navi e. Neolio minuta po to se dao na put ponovo se vratio i opremio svetiljom. Ne eletrinom. Jedina eletrina svetlost na tom mestu bila je ona oju je Nasumic a ponela sa sobom. Ovo je bila nea vrsta slabe svetilje za oluju: izbu ena metal na posuda iz Strinderove ovanice oja je sadr ala rezervoar sa zapaljivim ribljim uljem, fitilj od upletene suve trave omotan u prozraan film napravljen od osu ene m embrane iz utrobe savr eno normalne zveri. Sada se ugasila. Artur se neolio seundi vrteo tamo-amo na temeljito izgubljen nain. Bil o je oigledno da niao nije mogao naterati stvar da odjednom ponovo plane usred pljusa, ali nije mogue ne potruditi se bar formalno. No, onano, uz olevanje, on odbaci svetilju. ta da radi? Situacija je izgledala beznade na. Bio je potpuno moar, odea mu je ote ala i olembesila se od i e, a sada se jo i izgubio u mrau. Na ratu seundu bio je izgubljen u zaslepljujuem blesu, a onda se pono vo na ao izgubljen u mrau. Blesa munje bar mu je poazao da je veoma blizu vrha brda... pa, nije b io siguran ta e da uini. Morae to da smisli ada doe gore. Nastavio je navi e, hramajui. Neolio minuta asnije stajao je, zadihan, na vrhu. U daljini pod njime videla se nea vrsta slaba nog odsjaja. Nije imao pojma ta je to, a, zapravo, ba mu se i nije dopadalo da razmi lja o tome. Ali bila je to jedina stvar prema ojoj j e mogao da se zaputi i zato je teturavo poeo da se probija prema njoj, izgubljen i prestravljen. Blesa smrtonosne svetlosti proe pravo roz Nasumicu, a otprilie dve se unde asnije istu stvar uini i ove oji je pucao na nju, ne obrativ i pri tom nimal o pa nje na devoju. Pucao je u neoga o je stajao iza nje, a ada se ona orenul a da pogleda, leao je nad telom i preturao mu po d epovima. Scena se sledi i nestade. Neolio seundi asnije zamenila su je dva d in ovsa zuba uovirena savr eno na minanim crvenim usnama. Ogromna, plava eta pojavi se niotuda i poe penu avo da trlja zube, oji su i dalje lebdeli tamo i blistali u titravoj zavesi i e. Nasumica dvaput zatrepta pre nego to je shvatila ta je posredi. Bila je to relama. Tip oji ju je ustrelio predstavljao je deo holograf sog filma projetovanog za vreme leta. Sada je morala biti veoma blizu mesta na ome se brod sru io. Oigledno su mu nei sistemi bili nerazorniji od drugih. Sledeih pola milje puta bilo je naroito ispunjeno nevoljama. Ne samo to je

morala da se bori protiv hladnoe, i e i noi, ve i protiv rasparanih i rastrzanih osta taa brodsog letnog sistema za zabavu. Svemirsi brodovi, mlazna ola i helipod i nepreidno su se survavali i esplodirali oo nje, obasjavali no, ljudi zliova og izgleda sa neobinim e irima vercovali su opasne droge roz nju, a udru eni orestar i hor halapolise dr avne opere izvodio je zavr ni mar anjavantinse zvezdane garde iz IV ina 'Rizgara Blamvelamuma' od Vunta na malom proplanu negde sa njene leve strane. A potom se obrela na ivici jednog ratera veoma gadnog izgleda i mehuras tih ivica. Slaba ni, topli odsjaj i dalje je dopirao iz onoga to bi inae izgledalo ao ogromno pare aramelizovane vaae gume u sredi tu jame: istopljeni ostaci ogromnog svemirsog broda. Podugo je stajala i gledala ga, a onda najzad renu du ivice ratera. Vi e nije bila sigurna ta tra i, ali je svejedno i la dalje, ostavljajui u ase jame sa leve s trane. Ki a je malo oslabila, ali i dalje je bilo izuzetno vla no, a budui da ona ni je imala pojma ta se nalazi u utiji, da li ne to rho ili stvar oja se lao o teti , pomislila je da treba da nae negde srazmerno suvo mesto gde e je otvoriti. Nadal a se da je nije ve o tetila ada ju je ispustila. Klizila je svetiljom po oolnom drveu, oje je ovde bilo tano i veinom s agoreno i izlomljeno. Na srednjem rastojanju uini joj se da vidi nabacani ispust stenja oji bi joj mogao pru iti sloni te, pa je poela da se probija prema njemu. Na sve strane pronalazila je ostate izbaene iz broda priliom pada, pre onane vatr ene lopte. Kada se odmala dve ili tri stotine jardi od ivice ratera, nai la je na i scepane ostate neog vazdu astog, ru iastog materijala, rasva ene, zablaene i obe ene iz meu polomljenih stabala. Pretpostavila je, ispravno, da to mora da su ostaci aure za beg oja je spasla ivot njenom ocu. Pri la je i pogledala ih pobli e, a onda prime tila ne to na tlu pored njih, napola preriveno blatom. Podigla je predmet i obrisala blato sa njega. Bila je to nea vrsta ele tronse naprave veliine male njige. Na omotu su joj se nalazila rupna, prijatna slova oja su bledo svetlucala pod njenim dodirom. Poruivala su: BEZ PANIKE. Zna la je ta je posredi. Bio je to oev primera 'Autostopersog vodia roz Galasiju'. Smesta se osetila smirenije uz to, orenula je glavu gromovitom nebu i p ustila da joj se i nica sliva po licu i u usta. Otresla je glavu i po urila prema stenju. Do se pentrala uz njega i po nj emu, gotovo smesta je otrila savr enu stvar: ulaz u peinu. Uperila je svetilju u unutra njost. Izgledalo je suvo i bezbedno. Pa ljivo birajui put, u la je unutra. Bila je sasvim prostrana, ali nije i la mnogo duboo. Iscrpljena i uz ola anje, sela je na jednu zgodnu stenu, spustila utiju ispred sebe i smesta poela da je otvara. 17. Toom dugog razdoblja bilo je mnogo nagaanja i rasprava o tome gde se del a taozvana 'nedostajua materija' Vaseljene. Svuda po Galasiji nauna odeljenja sv ih veih univerziteta nabavljala su sve slo eniju i slo eniju opremu ne bi li sondiral a i istra ivala srca udaljenih Galasija, a potom samo sredi te i same rubove itave V aseljene, ali ada su joj najzad u li u trag, ispostavilo se da je re o onoj stvari u oju je sva ta oprema bila zapaovana. U utiji se nalazila prilino velia oliina nedostajue materije, male, mee , oble, orugle gra e nedostajue materije, oje je Nasumica odbacila da im budua po olenja fiziara ulaze u trag i ponovo ih otrivaju ada jednom otria trenutnog po olenja fiziara budu izgubljena i zaboravljena. Iz gra i nedostajue materije izvadila je jedan crni dis bez iavih osobe nosti. Spustila ga je na stenu poraj sebe i pro la prstima roz svu nedostajuu mat eriju da bi videla ima li iega vi e, neavo uputstvo ili nea vrsta dodataa, ali nije bilo ba niega. Samo crni dis. Ona ga obasja svetiljom. Kada je to uinila, puotine poe e da se pojavljuju na njegovoj naizgled glat oj povr ini. Nasumica se uznemireno povue, ali onda vide da se stvar, ta god bila,

samo razmotava. Proces je izgledao izvanredno divan. Bio je neobino slo en, a istovremeno j ednostavan i sladan. Delovao je poput pareta origamija oji se otvara sam od seb e, ili pupolja oji procvetava u ru u u samo neolio seundi. Tamo gde je neolio puih trenutaa ranije poivao glato zarivljeni crn i dis, sada se nalazila ptica. Ptica oja je lebdela na njegovom mestu. Nasumica nastavi da se povlai, pa ljivo i oprezno. Donele je liila na pia-pticu, samo je bila prilino manja. To jest, bila je, zapravo, vea, ili, tanije, potpuno iste veliine, ili bar ne vi e nego dvaput vea. Bila je taoe mnogo plavlja i ru iastija od pia-ptice, do je istovremeno bila savr e no crna. Isto tao, bilo je neeg veoma neobinog u vezi sa njom, a Nasumica nije mog la smesta da razazna ta je posredi. Oevidno je sa pia-pticama delila utisa oji je odavala, a to je da posm atra ne to to vi ne mo ete da vidite. Odjednom je nestala. A onda, isto tao naglo, sve potamne. Nasumica se spusti u napregnuti uanj , ponovo dohvativ i posebno za iljeni amen u d epu. Tmina se potom povue i umota u lop tu, da bi as asnije ponovo postala ptica. Lebdela je u vazduhu pred njom, lagano ma ui rilima, zapiljena u devoju. "Izvini", ree ona najednom, "moram da se alibri em. uje li me ada ovo govor im?" "Kada govori - ta?" htela je da zna Nasumica. "Dobro", ree ptica. "A uje li me ada ovo govorim?" Ovog puta govorila je m nogo vi im glasom. "Da, razume se da te ujem!" odvrati Nasumica. "A uje li me ada govorim ovo?" upita ona, ovog puta zagrobno duboim glas om. "Da!" Potom je nastala pauza. "Ne, oigledno ne", ree ptica posle neolio seundi. "Dobro, dale, sluh t i je oigledno u opsegu izmeu 20 i 16 Hz. U redu. Da li ti je ovo ugodno?" upita o na prijatnim, laim tenorom. "Nema neprijatnih harmonia oji pi te u gornjim regi strima? Oigledno ne. Dobro. Njih mogu da oristim ao anale za podate. Dalje. K olio mene vidi ?" Odjednom vazduh nije ispunjavalo ni ta drugo osim ptica oje su se preplit ale. Nasumica je bila navinuta na provoenje vremena u virtualnim stvarnostima, a li ovo je bilo ne to daleo i a enije od svega na ta je ranije nai la. Izgledalo je ao da se itava geometrija prostora predefinisala u ptija oblija ulopljena bez zazora. Nasumica jenu i stavi ae preo lica; rue su joj se pri tom retale ro z prostor ptijeg oblia. "Hmmm, oigledno previ e", ree ptica. "A sada?" Slopila se poput onertine u tunel ptica, ao da je uhvaena izmeu uporedni h ogledala, besonano odra ena u daljinu. " ta si ti?" vinu Nasumica. "Doi emo na to za minut", ree ptica. "Samo reci olio mnogo, molim te?" "Pa, neao si..." Nasumica bespomono mahnu u daljinu. "Vidim, i dalje sam besonanih razmera, ali bar se bli imo pravoj dimenzion oj matrici. Dobro. Ne, odgovor je pomorand a i dva limuna." "Limuna?" "Uolio imam tri limuna i tri pomorand e, pa izgubim dve pomorand e i limun , ta mi ostaje?" "Ha?" "U redu, znai misli da vreme ide u tom smeru, je li? Zanimljivo. Jesam li i dalje besonana?" upita ona, naduvavajui se tamo i ovamo po prostoru. "Jesam li sada besonana? Kolio sam uta?" Iz trenuta u trenuta ptica je prolazila roz preobra aje oblia i razmer a oji su naprosto razarali um. "Ne mogu..." ree Nasumica zbunjeno. "Ne mora da odgovara , sada znam tao to te posmatram. Dale, jesam li ja tv

oja maja? Jesam li stena? Da li izgledam ogromno, gnjecavo i zmijsi prepleteno ? Ne? A sada? Idem li unazad?" Bar jednom, ptica je bila savr eno mirna i neporetna. "Ne", ree Nasumica. "Pa, u stvari i la sam, retala sam se unatrag roz vreme. Hmmm. Dobro, mi slim da smo to sada sredili. Uolio bi volela da zna , mogu ti rei da se u tvojoj Vaseljeni slobodno ree roz tri dimenzije oje zbirno naziva prostor. Kree se pravom linijom po etvrtoj, oju naziva vreme, i ostaje uorenjena na jednom mestu u petoj , oja je prva fundamentala verovatnoe. Posle toga postaje malo zapetljano, a po dimenzijama od 13 do 22 de avaju se razne stvari o ojima ti ba ne bi prijalo da ne t o zna . Trenutno, dovoljno je da zna samo to da je Vaseljena mnogo slo enija nego to m o da misli , a i uolio u razmi ljanju rene od stava da je sve prilino proleto zapetl jano ve na samom poetu. Mogu lao da ne izgovaram re 'proleto' ao te to vrea." "Govori ta god proleto voli ." "Hou." "Ko si ti, do avola?" htela je da zna Nasumica. "Ja sam 'Vodi'. U tvojoj Vaseljeni ja sam tvoj 'Vodi'. U stvari, nastanjuj em ono to je tehnii poznato ao itava Zbira Op te Zbre, to znai... pa, daj da ti po a em." Ona se orenu usred vazduha i sunu izvan peine, a onda sede na stenu, ne posredno uz rub ispusta, van dosega i e oja je ponovo jaala. "Doi", ree ona. "Pogledaj ovo." Nasumica nije volela da joj nareuje jedna ptica, ali ju je svejedno sledi la do ulaza u peinu, i dalje opipavajui amen u d epu. "Ki a", ree ptica. "Vidi ? Samo i a." "Znam ta je to i a." Njeni velovi promicali su roz no, meseina se probijala roz njih. "Dale, ta je to?" "Kao to misli , ta je to? uj, o si ti? ta si radila u toj utiji? Zar sam z ato morala da provedem no trei roz umu i borei se protiv sumanutih veverica da bih o trila ao sam na raju dobila samo neu pticu oja me pita ta je to i a. To je s amo voda oja pada roz proleti vazduh, eto ta je. eli li da zna jo ne to, ili sada mo mo da idemo ui?" Nastala je duga pauza pre nego to je ptica odgovorila: "Hoe ui?" "Nemam ja uu!" Nasumica gotovo prenerazi sebe, tolio je glasno vrisnula te rei. "Gledaj i u..." ree ptiji 'Vodi'. "Gledam i u! ta drugo ima da se gleda?" " ta vidi ?" "Kao to misli , glupa ptico? Vidim samo tovar i e. Najobinija voda, pada." "Kave oblie vidi u vodi?" "Oblie? Nema oblia. To je samo, samo..." "Samo zbra", ree ptiji 'Vodi'. "Da..." "A ta sada vidi ?" Na samoj ivici vidljivosti, slaba ni, tani snop ra iri se iz ptijih oiju. U s uvom vazduhu pod ispustom ni ta se nije moglo nazreti. Tamo gde je snop pogodio a pi i e, do su ove padale roz njega, pojavi se ravni zastor svetlosti, tolio bl istav i iv da je delovao vrsto. "Oh, sjajno. Lasersi ou", ree Nasumica iznervirano. "Niada tao ne to nisa m videla, osim na jedno pet miliona ro oncerata." "Reci mi ta vidi !" "Samo ravni zastor! Glupa ptico." "Nema niega to tu nije bilo ranije. Samo oristim svetlost da ti privuem pa n ju na odreene api u odreenim trenucima. A ta sada vidi ?" Svetlost se ugasi. "Ni ta." "Radim potpuno istu stvar, samo sa ultraljubiastom svetlo u. Ne mo e je videti. " "Za to mi onda poazuje ne to to ne mogu da vidim?"

"Da bi shvatila da ao ne to vidi , to ne znai da to ne to postoji. A uolio e to ne vidi , to ne znai da ne postoji. Re je samo o onome na ta ti ula sreu pa "Dosadno mi je ovo", ree Nasumica, a onda zinu. U i i je lebdela d inovsa i veoma iva trodimenziona slia njenog oca, oji je delovao prenera eno zbog neega. Otprilie dve milje iza Nasumice, njen otac oji se probijao roz umu izn enada zastade. Prenerazilo ga je ada je video sliu samoga sebe prenera enog zbog neega, obe enu, blistavu, usred vazduha ispunjenog i om, na udaljenosti od otprili e dve milje. Otprilie dve milje daleo i donele udesno od smera u ome se zapu tio. Gotovo se u potpunosti izgubio, ubeen da e umreti od hladnoe, vlage i iscrp ljenosti, pri emu gotovo da je poeo da eli da se sve to najzad oona. Upravo mu je edna veverica donela itav asopis posveen golfu, a moza je poinjao da mu arlaue i bee. Kada je ugledao ao se ogromna, blistava slia njega samoga upalila na nebu, to mu je relo da je, sa jedne strane, verovatno u pravu to se tie arlauanj a i blebetanja, ali je po svoj prilici bio u zabludi to se tie pravca u ome se za putio. Duboo udahnuv i, on se orenu i poe u pravcu neobja njive svetlosne predstav e.

n nju."

j ble

"U redu, ta bi to trebalo da doa e?" htela je da zna Nasumica. injenica da je slia predstavljala njenog oca vi e ju je pogodila nego samo pojavljivanje sli e. Prvi hologram videla je ada je imala dva meseca, pa su je a stavili u njega da se igra. Najnoviji je videla pre otprilie jednog sata: svirao je mar anjavan tinse zvezdane garde. "Jedino to da on nije tu ni ta vi e ili manje nego zastor", ree ptica. "Posre di je samo meudejstvo vode sa neba, oja se ree u jednom pravcu, sa svetlo u na uesta lostima to ih tvoja ula mogu da opaze, oja se ree u drugom. U tvom umu ovo obrazu je naizgled vrstu sliu. Ali sve su to slie unutar Zbre. Evo ti jo jedne." "Moja maja!" ree Nasumica. "Ne", ree ptica. "Znam svoju maju ada je vidim!" Slia je predstavljala enu oja izlazi iz svemirsog broda unutar prostra ne graevine nali na hangar. Pratila ju je grupa visoih, mr avih ljubiasto-zelenih stvorenja. Bila je to sasvim sigurno Nasumicina maja. Pa, gotovo sigurno. Trili jan ne bi ba tolio nesigurno oraala pri nisoj gravitaciji, niti bi se obazirala oo sebe prema dosadnom, starom oru enju za odr avanje ivota, uz izraz silne neveri ce na licu, a jo bi manje nosila tao prastaru ameru. "Pa o je to, onda?" htela je da zna Nasumica. "Ona je deo produ eta tvoje maje na osi verovatnoe", ree ptica-Vodi. "Nemam ni najbla u predstavu o emu pria ." "Prostor, vreme i verovatnoa imaju ose du ojih je mogue retati se." "Jo ne znam. Iao mislim da... Ne. Objasni." "Mislila sam da hoe ui." "Objasni!" "Da li bi volela da vidi svoj dom?" "Da ga vidim? Uni ten je!" "Ima preid na osi verovatnoe. Gledaj!" Ne to vrlo neobino i divno sada upliva u vidi na i i. Bila je to ogromna, p lavozelena lopta, magliasta i porivena oblacima; oretala se uz velianstvenu spor ost spram crne, zvezdane pozadine. "Sada je vidi ", ree ptica, "sad je ne vidi ." Na ne to manje od dve milje odatle, Artur Dent stajao je neporetno tamo g de se zateao. Nije mogao da poveruje u ono to je video da lebdi tamo, pod orilj em i e, ali tao blistavo i ivotno stvarno na nonom nebu - Zemlja. Zinuo je pred ti m prizorom. A onda, u trenutu ada je zinuo, ona nestade. Zatim se opet pojavi. Potom, a to je bio deo oji ga je naterao da odustane i da pone da upa osu, Zeml ja se pretvori u obasicu.

Nasumicu je isto prenerazio prizor ogromne, plave i zelene, vodenaste i magliaste obasice to je lebdela nad njom. Onda je to postao niz obasica, ili, tan ije, re je bila o nizu obasica u ome su mnoge obasice nedostajale. itav blistav i niz oretao se i vrteo u zbunjujuem plesu usred vazduha, da bi potom postepeno usporio, postao nesu tastven i nestao u blistavoj tmini noi. " ta to bi?" upita Nasumica tanim glasom. "Pogled du ose verovatnoe na disontinualno verovatan objeat." "A, je li?" "Veina objeata mutira i menja se du ose verovatnoe, ali svet tvoga porela ini ne to neznatno drugaije. On poiva na neemu to mo e nazvati linijom rascepa u prede verovatnoe, to znai da na mnogim oordinatama verovatnoe itav naprosto prestaje da po stoji. Ima ugraenu nestabilnost, to je tipino za sve to poiva unutar onoga to obino oz aavamo ao setori Plurala. Ima li ovo neog smisla?" "Ne." "Hoe da poe i da vidi sama?" "Na... Zemlju?" "Da." "Da li je to mogue?" Ptica-Vodi nije odmah odgovorila. Ona ra iri rila i, uz lagani slad, di e s e u vazduh i odlete u i u oja je opet poinjala da slabi. Vinula se estatino u nono nebo, svetla su sevala oo nje, a dimenzije se supljale za njom. Sunovraivala se, pravila petlje, a onda se ponovo orenula i n ajzad vratila da otpoine na dve stope ispred Nasumicinog lica, do su joj rila l agano i nemo udarala. Ona joj ponovo progovori. "Tvoja Vaseljena prostrana je za tebe. Prostrana u vremenu, prostrana u prostoru. To je zbog filtera roz oje je prima . Ali ja sam izgraena bez iavih f iltera, to znai da primam zbru oja sadr i sve mogue Vaseljene, ali oja sama po seb i uop te nema veliinu. Za mene, sve je mogue. Ja sam sveznajua i svemona, izuzetno ta ta i, tavi e, isporuuju me u zgodnom samonoseem paovanju. Mora sama da odredi olio je od gornjeg istina." Lagani osmeh pro iri se preo Nasumicinog lica. "Ti proleto stvorenjce. Zavitlavala si me!" "Kao to reoh, sve je mogue." Nasumica se nasmeja. "U redu", ree ona. "Hajde da pou amo da vidimo Zemlju . Idemo na Zemlju u neoj tai njene, ovaj..." "Ose verovatnoe?" "Da. Tamo gde nije raznesena. U redu. Znai, ti si 'Vodi'. Kao emo da isami mo vo nju?" "Povratni in enjering." " ta?" "Povratni in enjering. Za mene, proto vremena je nebitan. Ti odlui ta eli . Ja onda naprosto obezbedim da se to ve dogodilo." " ali se." "Sve je mogue." Nasumica se namr ti. "Ti se zaista ali , zar ne?" "Dopusti mi da to izlo im na drugi nain", ree ptica. "Povratni in enjering omo guuje nam da presoimo eanje na jedan od u asno retih svemirsih brodova oji prola ze roz ovaj setor Galasije svae godine, ili tu negde, da bi se odluili hoe li te povesti ili nee. Po eli vo nju, brod doe i poveze te. Pilot mo e da misli da je imao j edan od miliona razloga zbog oga je odluio da se zaustavi i poveze te. Pravi raz log je taj da sam ja odluila da tao uini." "Stvarno si izuzetno ta ta, zar ne, ptiice?" Ptica je utala. "U redu", ree Nasumica. " elim brod oji e me odvesti na Zemlju." "Mo e li ovaj da proe?" Svemirsi brod u spustu bio je tolio tih da ga Nasumica nije primetila sve do se nije obreo gotovo povrh nje.

Artur ga je primetio. Sada je bio milju daleo i pribli avao se. im se pred stava sa osvetljenom obasicom oonala, primetio je blede odsjaje daljih svetlost i oji su se spu tali iz oblaa i, u prvi mah, pretpostavio je da je re o novom del u blistavih son et lumiFre. Bio je potreban trenuta ili tao ne to da mu svane da je to pravi svemirs i brod, a jo trenuta ili dva da uvidi ao se ovaj spu ta pravo na mesto na ome je pretpostavio da mu se nalazi era. To je bilo ada je - i a ili ne, povreena no ga ili ne, mra ili ne - iznenada stvarno poeo da tri. Pao je gotovo smesta, oliznuo se i prilino gadno povredio oleno o amen . Otlizao je ponovo na noge i opet pou ao. Imao je u asan, ledeni oseaj da e izgubit i Nasumicu zauve. Uz hramanje i psove, nastavio je da tri. Nije znao ta je bilo u utiji, ali na njoj je stajalo ime Forda Prefeta, i to ime psovao je do je t rao. Brod je predstavljao jedno od najprivlanijih i najdivnijih plovila oje j e Nasumica iada videla. Bio je zapanjujui. Srebrn, sladan, transcendentan. Da nije znala bolje, rela bi da je to jedan RW6. Kada je ovaj bez zvua sleteo raj nje, ona shvati da to stvarno i jeste RW6 i jedva da je mogla da di e od uzbuenja. RW6 je od one vrste stvari ave mo ete videti samo po onoj vrsti asop isa oji su izmi ljeni da izazovu graanse nemire. Bila je taoe izuzetno nervozna. Nain i vreme njegovog nailasa bili su du boo uznemirujui. Ili je bila re o najbizarnijoj podudarnosti, ili se de avalo ne to v eoma neobino i zabrinjavajue. eala je malo napeto da se otvori brodsi apa. Njen 'Vodi' - sada je o njemu mislila ao o svome - lebdeo je lao nad njenim desnim ramenom, a rila jedva da su mu treperila. Kapa se otvori. Izbi malo slaba ne svetlosti. Proo e trenuta ili dva, a ond a izie jedna prilia. Putni je na trenuta stajao neporetno i oigledno pou avao d a privine oi. Onda opazi ao Nasumica stoji tamo, to ga je malo iznenadilo. On p oe prema njoj. Onda je odjednom iznenaeno vinuo i potrao a njoj. No, Nasumica nije bila osoba a ojoj je trebalo trati usred mrle noi, i to u vreme do je bila malo previ e napeta. Nesvesno je opipavala amen u d epu jo od trenuta ada je videla ao se letelica spu ta. I dalje trei, lizajui, padajui, naleui na drvee, Artur najzad vide da je zaa nio. Brod je proveo na tlu samo oo tri minuta, a ve se, nemo i sladno, ponovo d izao iznad drvea, glato se oretao u finoj izmaglici i e u oju je oluja sada osl abila, peo se, peo, podizao nos i, odjednom, bez po mue, jurnuo roz oblae. Nestao je. Nasumica je bila unutra. Za Artura je bilo nemogue da to zna, ali naprosto je nastavljao dalje i svejedno je to znao. Nestala je. Imao je pril iu da bude otac i jedva da je mogao da poveruje olio se lo e poazao. Pou ao je da nastavi tr, ali noge su mu se vule, oleno ga je bolelo ao zver, a i znao je da je zaasnio. Nije mogao da zamisli da bi mogao da se osea propalije i groznije od toga , ali gre io je. Najzad je othramao do peine u oju se Nasumica slonila i otvorila utiju . Na tlu su se videli otisci svemirsog broda oji je sleteo pre neolio minuta , ali nije bilo ni traga od Nasumice. Neute no je odlutao do peine, na ao praznu uti ju i gomile gra i nedostajue materije rasute na sve strane. Pomalo se ljutio zbog toga. Pou ao je da je naui da rasprema iza sebe. To to se oseao pomalo ljutito to se tao nedolino pona ala pomagalo mu je da se osea manje oajno zbog njenog odlasa. Zna o je da nema naina da je nae. Stopalo mu udari u ne to neoeivano. Sagao se da to podigne i temeljito se iznenadio ada je otrio ta je posredi. Bio je to njegov stari 'Autostopersi vod i roz Galasiju'. Kao to da se obreo u peini? Niada se nije vratio da ga uzme s a popri ta pada. Nije eleo da ponovo poseuje mesto pada i nije eleo da ponovo ima vod i. Verovao je da e ostati ovde na Lemjueli i zauve praviti sendvie. Kao se ovaj o breo u peini? Bio je uljuen. Rei na omotu treptale su BEZ PANIKE na njega. Izi ao je ponovo iz peine na bledu i vla nu meseinu. Seo je na jedan amen da pogleda stari 'Vodi', a onda je otrio da nije u pitanju amen, ve osoba.

18. Artur soi na noge uz upla eni trzaj. Bilo je te o rei od ega se vi e prestravio : da je mo da povredio osobu na oju je nehotino seo, ili da e osoba na oju je neho tino seo da povredi njega zauzvrat. Kada je bolje pogledao, video je da, ao izgleda, ima malo neposrednih razloga za uzbunu. Ko god bio taj na oga je seo, sada je bio bez svesti. Ta oo lnost verovatno je predstavljala glavninu odgovora na pitanje ta radi tu tao opr u en. Ali inilo se da mu je disanje u redu. Artur mu opipa puls. I to je bilo u red u. Le ao je na bou, napola slupan. Artur je tolio davno i na tolio udaljen om mestu poslednji put pru io neome prvu pomo da nije mogao da se seti ta bi trebal o da radi. Prva stvar oju je trebalo uiniti, priseti se on, bila je da obezbedi pribor za prvu pomo. Proletstvo! Da ga orene na lea ili ne? ta ao ima slomljene osti? Ili ao je proguta o vlastiti jezi? ta ao ga bude tu io? Pre svega, o je to? U tom trenutu onesve eni ove glasno zajea i orenu se. Artur se upita da li bi trebalo... On ga pogleda. Ponovo ga pogleda. Ponovo ga pogleda, te da bude rajnje siguran. I pored injenice da je mislio ao se osea onolio lo e olio je to mogue, o n najednom isusi u asan oseaj propadanja. Prilia ponovo zajea i lagano otvori oi. Bilo mu je potrebno izvesno vreme da se usredsredi, onda zatrepta i uoi se. "Ti!" ree Ford Prefet. "Ti!" ree Artur Dent. Ford ponovo zajea. " ta ovog puta treba da ti se obja njava?" upita on i slopi oi u neoj vrsti oajanja. Pet minuta sedeo je i trljao slepoonicu, na ojoj se videla prilino rupna voruga. "Ko je, do avola, bila ta ena?" upita on. "Zbog ega nas oru uju veverice i ta , u stvari, hoe?" "itavu no me proganjaju veverice", ree Artur. "Sve vreme pou avaju da mi utr ape asopise i razne druge stvari." Ford se namr ti. "Stvarno?" upita on. "I parad rpa." Ford razmisli. "Oh", ree on. "Da li je ovo blizu mesta na ome ti se survao brod?" "Da", ree Artur. Reao je to malice napregnuto. "To je verovatno posredi. De ava se. Roboti iz brodsih abina bivaju uni te ni. Kiberumovi oji su ih ontrolisali pre ivljavaju i poinju da zagauju loalnu div lja. De ava se da pretvore itav eosistem u neu vrstu bespomone nametljive industrij e za usluge, oja pru a vrue pe ire i pia prolaznicima. Trebalo bi da donesu nei za on protiv toga. Verovatno su ga i doneli. Verovatno i zaon protiv zaona protiv toga, tao da svi mogu da budu fini i veseli. Hej-ho. ta ree?" "Reao sam da je ta ena moja era." Ford prestade da trlja glavu. "Reci to jo jednom." "Reoh", ree Artur mrgodno, "da je ta ena moja era." "Nisam znao", ree Ford, "da ima eru." "Pa, verovatno ima dosta toga to ne zna o meni", odvrati Artur. "Kada to v e pominjemo, verovatno postoji i dosta toga to ja ne znam o tebi." "Gle, gle, gle. A ada se to desilo?" "Nisam sasvim siguran." "To mi zvui ao poznatija teritorija", ree Ford. "Da li je i mati ume ana?" "Trilijan."

"Trilijan? Nisam mislio da..." "Ne. uj, to mi je malice neprijatno." "Seam se da mi je svojevremeno rela da ima dete, ali samo onao, u prola zu. ujem se sa njom s vremena na vreme. Niada je nisam video sa detetom." Artur ne uzvrati ni ta. Ford malo zbunjeno poe ponovo da opipava glavu. "Jesi li siguran da je to tvoja era?" upita on. "Reci mi ta se desilo." "Fruu. Duga pria. Do ao sam da podignem paet oji sam poslao sebi na tvoju adresu..." "Kaav paet?" "Mislim da bi to moglo biti ne to nezamislivo opasno." "I poslao si ga na moju adresu?" pobuni se Artur. "Najbezbednije mesto oje sam mogao da smislim. Pomislio sam da mogu da se oslonim na to da ga nee otvoriti, pa maar se na smrt dosaivao. Uglavnom, dolazei nou, nisam mogao da naem to naselje. Ravnao sam se po prilino grubim podacima. Nis am mogao da naem niaav signal bilo oje vrste. Pretpostavljam da ovde nemate si gnale i tave stvari." "To mi se najvi e i dopada." "Onda sam uhvatio slabi signal iz tvog starog primera 'Vodia', pa sam se usmerio prema njemu, mislei da e me to odvesti do tebe. Otrih da sam sleteo u ne u umu. Nisam mogao da uopam ta se de ava. Izlazim ti ja, ad vidim ao ta ena stoji tamo. Poem da joj a em zdravo, a onda odjednom vidim da ona ima tu stvar!" "Kavu stvar?" "Stvar oju sam ti poslao! Novi 'Vodi'! Stvorenje nali ptici! Trebalo je da ga dr i na bezbednom mestu, ti idiote, ali ta ena ga je imala odmah poraj ramen a. Potrao sam napred, a ona me odalamila amenom." "Shvatam", ree Artur. " ta si uinio?" "Pa, razume se, pao sam. Bio sam prilino gadno povreen. Ona i ptica po le su prema mom brodu. A ada a em mom brodu, mislim na RW6." "Na ta?" "Na RW6, za ime Zarovo. Trenutno vlada divan odnos izmeu moje reditne artice i centralnog ompjutera 'Vodia'. Ne bi poverovao, Arture, da taj brod..." "Znai, RW6 je svemirsi brod?" "Da! To je - oh, nije bitno. uj, bar se malo usredsredi, va i, Arture? Ili bar napravi neu vrstu ataloga. U toj tai bio sam vrlo zabrinut. I, mislim, ima o sam blag potres mozga. Bio sam na olenima i obilno sam rvario, pa sam uradio jedino to sam mogao da smislim, a to je bilo da molim. Reao sam, molim te, u im e Zarovo, nemoj mi uzimati brod. I ne ostavljaj me napu tenog usred nee tamo pri mitivne zarovane ume bez medicinse pomoi i sa povredom glave. Na ao bih se u ozbil jnoj nevolji, ao, uostalom, i ona." " ta je rela na to?" "Ponovo me je zviznula amenom po glavi." "Mislim da mogu da potvrdim da je to moja era." "Slato dete." "Trebalo bi da je bolje upozna ", ree Artur. "Malo ome a s vremenom, je li?" "Ne", ree Artur, "ali stene bolji oseaj ada treba da se sagne ." Ford podi e glavu i pou a da gleda pravo. Nebo je rudilo na zapadu, to je bila strana na ojoj je sunce trebalo da izie. Artur nije naroito udeo da ga vidi. Poslednja stvar oju je eleo posle palene noi bio je nei tamo proleti dan oji nailazi i navaljuje da zauzme upra njeno me sto. " ta radi na ovavom mestu, Arture?" hteo je da zna Ford. "Pa", ree Artur, "uglavnom pravim sendvie." " ta?" "Ja sam, odnosno verovatno sam bio, zadu en za pravljenje sendvia za jedno malo pleme. Sve je to, u stvari, malo sramotno. Kada sam do ao, to jest ada su me spasli iz olupine onog supervisootehnolo og svemirsog broda oji im se sru io na

planetu, bili su veoma dobri prema meni i ja sam pomislio da bi trebalo malo da im se odu im. Zna , ja sam obrazovan moma iz visootehnolo e ulture, mogao bih da im poa em stvar ili dve. I, razume se, nisam to bio u stanju. Kada se doe na to, n emam, u stvari, ni najbla u predstavu o tome ao bilo ta, zapravo, radi. Ne mislim na video riordere, jer i inae nio ne zna ao oni rade. Mislio sam naprosto na pera, arterse bunare i tave stvari. Ni najmaglovitiju predstavu. Uop te nisam m ogao da im pomognem. Jednog dana mi se smrlo i napravio sam sebi sendvi. To ih j e naprasno stra no uzbudilo. Niada ranije nisu videli sendvi. Bila je to zamisao oja im niada nije pala na pamet, a desilo se da ja ba volim da pravim senvie, pa se sve neao razvilo iz toga." "I ti si u tome u ivao?" "Ovaj, da, mislim da onao ao jesam, stvarno. Nabavio sam dobar omplet no eva, zna , i sve tave stvari." "Nisi, na primer, otrio da je to razorno po um, esplozivno, zapanjujue, da otene dosadno?" "Pa, ovaj, ne. Ne ba tao. Ne da stvarno otene ." "udno. Ja bih." "Pa, pretpostavljam da imamo drugaije poglede na stvari." "Da." "Kao pia-ptice." Ford nije imao pojma o emu ovaj govori, niti je hteo da se zamajava da pi ta. Umesto toga, samo je reao: "Pa, ao emo onda, do avola, da odemo odavde?" "Mislim da je najjednostavniji put odavde da naprosto idemo niz dolinu d o zaravni; za to e nam verovatno biti potreban jedan sat, a onda emo odatle da poem o oolo. Ne verujem da bih mogao ponovo da se suoim sa usponom preo vrha putem ojim sam do ao." "Da idemo odande oolo - uda?" "Pa, nazad do naselja. Pretpostavljam." Artur uzdahnu malice izgubljeno. "Neu ni u avo proleto naselje!" zare a Ford. "Treba da idemo odavde!" "Kuda? Kao?" "Ne znam, ti reci meni. Ti ivi ovde! Mora postojati nei nain da se ode sa ove zarovane planete." "Ne znam. ta ti obino radi ? Sedi i ea da naie svemirsi brod, pretpostavljam. "Oh, da? A olio je svemirsih brodova u poslednje vreme posetilo ovu r upu punu buva oju je i Zaron zaboravio?" "Pa, pre oju godinu bio je tu moj, oji se survao ovde gre om. Onda je t u bila, ovaj, Trilijan, onda isporua paeta, pa sada ti i..." "Da, ali izuzev uobiajenih osumnjienih?" "Pa, ovaj, mislim uglavnom nio, olio je meni poznato. Prilino je mirno u ovim rajevima." Kao da namerno hoe da doa e da gre i, zaulo se dugo, udaljeno valjanje grmlja vine. Ford gnevno soi na noge i poe da oraa napred i nazad u slaba nom, bolnom sv etlu rane zore oja je poivala isprugana preo neba ao da je neo dovuao preo njega pare jetre. "Ti ne shvata olio je ovo bitno", ree on. " ta? Misli , moja era je tamo napolju, sama samcijata usred Galasije? Mis li da ja ne..." "Mo emo li da oseamo sa aljenje prema Galasiji malo asnije?" upita Ford. "O vo je stvarno veoma, veoma ozbiljno. 'Vodi' je promenio upravu. Kupili su ga." Artur soi. "Oh, veoma ozbiljno", drenu on. "Molim te, smesta me obavest i o neoj tamo politici orporacijsog izdava tva! Nemam rei o tome olio sam siln o razmi ljao na tu temu u poslednje vreme!" "Ne shvata ! Postoji itav jedan novi 'Vodi'!" "Oh!" drenu Artur ponovo. "Oh! Oh! Oh! Sav sam se obeznanio od uzbuenja! Jedva eam da izie, pa da otrijem oji su to najuzbudljiviji astrodromi po ojim a se mo e dosaivati usred neog zvezdanog jata za oje niada nisam uo. Molim te, mo em o li da odjurimo do prodavnice oja ga je dobila evo ovog asa?" Ford suzi oi.

"To je ona stvar oju zove sarazam, je l'da?" "Da zna ", urlao je Artur, "sve mi se ini da jeste? Stvarno mislim da to mo d a ona a ava stvarica zvana sarazam cura sa ivice mog naina govora! Forde, proveo sa m jebeno gadnu no! Hoe li, molim te, da pou a da to uzme u obzir do razmatra avim e predivnim omadiima macinih bljuvotina od raznih tamo nepovezanih triavosti dalj e navaliti na mene?" "Probaj malo da se odmori ", ree Ford. "Treba da razmislim." "Ma, za to mora da misli ? Zar ne bismo mogli jednostavno da sednemo i malo p ravimo usnama badambadambadam? Zar ne bismo mogli onao blago da balavimo i malo da ga ljuljamo ne no neolio minuta? Ne mogu to da podnesem, Forde! Ne mogu da p odnesem sve to razmi ljanje i pou aje da razaberem stvari. Mo e misliti da ja to samo tao stojim ovde i evem..." "Ma, ni na raj pameti mi nije palo." "... ali ozbiljno mislim! emu sve to? Pretpostavljamo da svai put ada n e to uinimo znamo ave e biti posledice, to jest manje ili vi e ono to smo eleli da bud u posledice. To ne samo da nije uve ispravno. To je divljai, ludai, glupavo, ra zroo, blebetavo, buba vablje pogre no!" "Tano sam to i ja hteo da a em." "Hvala ti", ree Artur i ponovo sede. " ta?" "Temporalni povratni in enjering." Artur se uhvati ruama za glavu i zavrte je blago tamo-amo. "Postoji li iaav ljudsi nain", zajeao je, "ojim te mogu spreiti da mi i spria ta je to taj temporalni povratni ta-li-mu-ga-proleto-znai-ing?" "Ne", ree Ford, "i to zato to ti je era uhvaena usred svega toga, a sve je smrtno, smrtno ozbiljno." Grmljavina zatutnja u pauzi. "U redu", ree Artur. "Ispriaj mi." "Soio sam sa prozora jednog ureda na velioj visini." Ovo razveseli Artura. "Oh!" ree on. "Pa za to to ne uini ponovo?" "I jesam." "Hmmm", ree Artur razoarano. "Oigledno iz toga nije proistelo ni ta dobro." "Prvi put, uspeo sam da se spasem zapanjujuom i - rei u to u svoj sromnost i - velianstvenom domi ljato u, hitrim razmi ljanjem, spretno u, ve tim radom nogu i samop ovanjem." "U emu se sastojalo samopo rtvovanje?" "Odbacio sam polovinu mnogo voljenog i, mislim, nezamenljivog para cipel a." "A po emu je to samopo rtvovanje?" "Zato to su bile moje!" odvrati Ford mro. "Mislim da imamo razliite sisteme vrednosti." "E pa, moj je bolji." "To pria prema svom... oh, nije bitno. I, dale, spasav i se jednom na vrlo prepreden nain, ti si veoma pametno oti ao i ponovo soio. Molim te, ne reci mi za to. Samo mi ispriaj ta se onda desilo, uolio ba mora ." "Pao sam pravo u otvorenu abinu gradsog mlaznog auta u prolazu, iji je pilot upravo sluajno pritisnuo dugme za atapultiranje ada je hteo samo da prome ni pesmu na stereu. E sad, a ni ja ne mislim da je to bilo naroito pametno sa moj e strane." "Oh, pa ne znam ba ", ree Artur umorno. "Pretpostavljam da si se verovatno uvuao u njegova mlazna ola prethodne noi i namestio pilotovu najneomiljeniju pe smu ili tao ne to." "Ne, nisam", ree Ford. "Samo proveravam." "Mada, neobino, neo drugi to jeste uinio. I u tome je vaa. Mogao si da prati lance i grananja ljunih dogaaja i podudarnosti unatrag i unatrag. Ispostavil o se da je to uinio novi 'Vodi'. Ona ptica." "Kava ptica?" "Nisi je video?" "Ne."

"Oh. Smrtonosna stvarica. Deluje slato, govori rupne rei, seletivno ol abira talasne oblie ao joj se prohte." " ta ti to znai?" "Temporalni povratni in enjering." "Oh", ree Artur. "Oh, da." "Pitanje je: za oga to, zapravo, radi?" "Ja, zapravo, u d epu imam sendvi", ree Artur, preturajui po odei. "Da li bi h teo jedno pare?" "U redu, va i." "Malice je nagnjeen i moar, bojim se." "Nema veze." Neo vreme su vaali. "U stvari, ba je dobar", ree Ford. "Kavo je to meso unutra." "Savr eno normalna zver." "Nisam do sada naleteo na tavu. Dale, pitanje je", nastavi Ford, "za oga ptica, u stvari, sve to radi? Kava je tu prava igra?" "Mmm", jeo je Artur. "Kada sam prona ao pticu", nastavi Ford, " to sam uinio nizom podudarnosti o je su ve i same po sebi zanimljive, uljuila je najfantastiniju multidimenzionu pir otehniu predstavu oju sam iada video. Onda je rela da e staviti svoje usluge m eni na raspolaganje u mojoj Vaseljeni. Kazao sam joj, hvala, ne treba. Ona ree da e svejedno to uiniti, dopadalo se to meni ili ne. Ja reoh nea samo proba, a ona uzvrati da hoe i, zaista, ve je to uinila. Ja primetih da emo jo videti u vezi sa ti me, a ona ree da hoemo. Onda sam odluio da zapaujem stvar i da je odnesem odande. Pa sam je poslao tebi radi bezbednosti." "A, je li? ije?" " ta te briga. A onda, ad uzmem u obzir i ovo i ono, pomislio sam ao bi bilo pametno ada bih ponovo soio roz prozor, budui da mi je upravo ponestalo d rugog izbora u to vreme. Sreom po mene, mlazna ola bila su tu, inae bih ponovo sp ao na hitro razmi ljanje, spretnost, mo da i drugu cipelu ili, uolio bi me sve izd alo, na tle. Ali to je znailo da, dopadalo se to meni ili ne, 'Vodi'... pa... radi za mene, a to je bilo duboo zabrinjavajue." "Za to?" "Zbog toga to ao ima 'Vodi', ti misli da on radi za tebe. Od tada nadalje z a mene je sve i lo opojno glato, sve do onog trenuta ada sam naleteo na ono mal eco sa amenom, a onda, bang, ja sam pro lost. Ispao sam iz petlje." "Da li ti to pou ava da pomene moju eru?" " to pristojnije umem. Ona je sledea u lancu oja e misliti da za nju sve id e bo anstveno. Mo e da mlati oga god hoe po glavi omadiima pejsa a, sve za nju ima da lizi do ne bude uinila ono to je trebalo, a onda ima da doe raj i za nju. To ti je povratni temporalni in enjering i oigledno nio nije shvatio ta je to osloboeno!" "Poput mene, na primer." " ta? Oh, probudi se, Arture. uj, daj da pou am ponovo. Novi 'Vodi' izi ao je i z istra ivaih laboratorija. On oristi novu tehnologiju nefiltrirane percepcije. Z na li ta to znai?" "Ma, ja sam se bavio pravljenjem sendvia, za ime Boba!" "Ko ti je taj Bob?" "Nema veze. Samo nastavi." "Nefiltrirana percepcija znai da ona opa a sve. Kopa ? Ja ne opa am sve. Ti ne o pa a sve. Mi imamo filtre. Novi 'Vodi' nema filtre za ula. On opa a sve. Nije to bila s lo ena tehnolo a zamisao. Re je bila samo o tome da se jedno pare izostavi. Kopa ?" "Za to naprosto ne a em da sam uopao, a onda e ti svejedno nastaviti?" "Dobro. E, sada, zbog toga to je ptica u stanju da opazi svau moguu Vasel jenu, ona je prisutna u svaoj moguoj Vaseljeni. Da?" "D... a... a... a. Manje-vi e." "I onda se de ava da papani iz odeljenja za mareting i raunovodstvo a u, he j, pa to zvui dobro, zar to ne znai da treba da napravimo samo jedan omad i da ga onda prodamo besonaan broj puta? Ne trepi na mene tao, Arture, tao raunovoe misl e!" "Pa to je ba pametno, jel'da?"

"Ne! To je fantastino glupo. uj. Ta ma ina je samo mali 'Vodi'. Ima unutra po ne to stvarno mudro smi ljene ibertehnologije, ali zbog toga to ima nefiltriranu per cepciju svai i najmanji njen poret ima snagu virusa. Mo e da se iri roz vreme, p rostor i milion drugih dimenzija. Bilo ta mo e se usredsrediti bilo gde na bilo oj u Vaseljenu po ojoj se ti i ja reemo. Snaga joj je povratna. Zamisli ompjuters i program. Negde postoji jedna ljuna naredba, a sve ostalo su samo funcije oj e pozivaju same sebe, ili zagrade oje se besrajno ire roz besonaan adresni pro stor. ta se de ava ada se zagrade poni te? Gde je zavr no 'end if'? Da li za tebe i ta o d ovoga ima smisla? Arture?" "Izvini, zadremao sam na as. Ne to o Vaseljeni, da?" "Ne to o Vaseljeni, da", ree Ford umorno. Ponovo je seo. "U redu", ree on. "Zna ta mislim oga sam video u uredima 'Vodia'? Vogone. A h. Vidim da sam najzad izgovorio re oju razume ." Artur soi na noge. "Ta bua", ree on. "Kava bua?" "Grmljavina." " ta s tim?" "Nije to grmljavina. To je prolena seoba savr eno normalnih zveri. Poela je. " "Ma ave su to ivotinje o ojima stalno pria ?" "Ne priam ja stalno o njima. Ja samo stavljam njihove parie u sendvie." "Zbog ega se zovu savr eno normalne zveri?" Artur mu ree. Nije se esto de avalo da Artur ima zadovoljstvo da vidi ao se Fordove oi ir e od zapanjenosti. 19. Bio je to prizor na oji se Artur niada nije sasvim naviao, niti se za morio od njega. On i Ford oti li su brzo stazom pored reice oja se slivala niz dol inu, a ada su najzad stigli do ivice ravnice povuli su se meu granje jednog vel iog drveta da bi bolje videli jedan od neobinijih i divnijih prizora oje je Gal asija imala da ponudi. Ogromno, gromovito rdo hiljada i hiljada savr eno normalnih zveri u velian stvenom nizu prelazilo je preo ravnice Anhondo. U ranoj, bledoj svetlosti jutra , do su ogromne ivotinje juri ale roz finu paru znoja svojih tela, izme anu sa blat njavom izmaglicom oju su im podizala opita to su tula u tle, njihovo prisustvo svejedno je delovalo malo nestvarno i sablasno, ali ono to je zaista izgledalo o a muujue u vezi sa njima bilo je mesto odale su dolazile i ono na oje su i le, a nap rosto se inilo da je to nigde. Obrazovale su vrstu juri nu falangu otprilie stotinu jardi irou i pola mil je dugau. Falanga se niada nije pomerala, osim to je ispoljavala blagu te nju da p ostepeno sree na stranu i unazad toom osam ili devet dana olio se redovno poj avljivala. Ali iao je falanga ostajala manje ili vi e stalna, ogromne zveri oje su je inile juri ale su ravnomerno navi e brzinom od dvadeset milja na sat, pojavljiv ale su se iznenada iz vazduha na jednom raju ravnice i jednao naglo nestajale na drugom raju. Nio nije znao odale dolaze, nio nije znao uda su se zaputile. Bile s u tolio va ne za ivot Lemjuelanaca, da je delovalo ao da se niome nije dopadalo da to pita. Stari Tra barg reao je jednom priliom da se ponead desi da ti oduzm u pitanje ao primi odgovor. Nei seljani u poverenju su mu azali da je to jedin a stvarno mudra stvar oju su iada uli od Tra barga, pa su, posle rate rasprave, celu epizodu pripisali igri sluaja. Bua udara opita bila je tolio jaa da se te o moglo uti i ta drugo osim n je. " ta ree?" vinu Artur. "Reoh", vinu Ford, "izgleda da bi ovo mogla biti nea vrsta doaza dim enzionog pomaa."

"A ta je to?" vinu Artur nazad. "Pa, mnogi ljudi poinju da brinu oo toga to vreme/prostor ao da poazuje znaove pucanja od svega to se de ava po njemu. Ima mnogo svetova na ojima mo e vide ti ao su opnene mase napule i porenule se naprosto od neobino dugaih ili ri vudavih puteva ojima idu ivotinje toom seoba. Ovo bi moglo biti ne to poput toga. ivimo u i a enom vremenu. Pa ipa, u nedostatu po tenog astrodroma..." Artur ga pogleda neao sleeno. " ta misli time da a e ?" "Kao to misli , ta time mislim?" vinu Ford. "Savr eno dobro zna ta sam mislio . Moramo da izja emo odavde." "Da li ti to ozbiljno predla e da pou amo da zaja emo savr eno normalnu zver?" "Aha. Da vidimo uda idu." "Pa, izginuemo! Ne", ree Artur odjednom. "Neemo izginuti. Bar ja neu. Forde, jesi li iada uo za planetu po imenu Stavromula Beta?" Ford se namr ti. "Mislim da nisam", ree on. Izvadio je sopstveni pohabani p rimera 'Autostopersog vodia roz Galasiju' i uljuio ga. "Da li se pi e na nei n eobian nain?" "Nemam pojma. Samo sam uo ao se izgovara, a to je izgovorilo ne to to je i malo puna usta zuba drugih ljudi. Sea se ta sam ti priao o Agrad agu?" Ford razmisli naas. "Misli , onaj tip to je bio ubeen da ga stalno iznova ubi ja ?" "Da. Jedno od mesta na ojima je tvrdio da je poginuo bila je Stavromula Beta. Neo je pou ao tamo da me ustreli, ao izgleda. Ja se saginjem, a Agrad ag, ili bar jedna od njegovih mnogih reinarnacija, biva pogoen. Izgleda da se to o nano ipa dogodilo u neom trenutu vremena i zbog toga pretpostavljam da ne mogu da poginem, bar do se ne sagnem na Stavromuli Beti. Samo to nio niada nije uo za nju." "Hmm." Ford jo neolio puta preduze pretra ivanje 'Vodia roz Galasiju', a li sve to je dobijao bila je samo belina. "Ni ta", ree on. "Samo sam se... ne, niada nisam uo za to mesto", ree Ford najzad. Pitao s e zbog ega mu se ipa negde pali veoma, veoma slaba na svetiljica. "U redu", ree Artur. "Video sam ao lemjuelansi lovci hvataju savr eno no rmalne zveri. Uolio neu probode opljem do je u rdu, samo e biti izga ena, i zb og toga ih mame napolje jednu po jednu da bi ih ulovili. Veoma lii na nain na oji to rade matadori, zna , sa dreavo obojenim ogrtaem. Navede jednu da navali na tebe, a onda roi u stranu i izvede elegantan oret ogrtaem. Ima li pri sebi i ta to podsea dreavo obojen ogrta?" "Mo e ovo?" upita Ford i pru i mu pe ir. 20. So na lea tonu i po te e savr eno normalne zveri, oja se seli roz va svet gromovitom brzinom od trideset milja na sat, nije ba tao lao izvesti, ao to mo da iz prve mo e da izgleda. Svaao nije onolio lao ao to deluje od lemjuela nsih lovaca, a Artur Dent bio je na pragu da otrije ao bi se jo moglo isposta viti da je posredi i te ao te a poduhvat. Ali ono to nije bio spreman da otrije bilo je olio je te o maar i dosp eti do te og poduhvata. Bio je to onaj deo cele stvari oji je trebalo da bude po najla i, ali se ispostavilo da je pratino nemogu. Nisu mogli ni da privuu pa nju maar samo jedne jedine ivotinje. Savr eno no rmalne zveri bile su tolio posveene pravljenju dobre grmljavine svojim opitima, pognutih glava, izbaenih ramena, zadnjih nogu oje su mlele tle u a u, da je bilo potrebno ne to ne samo zastra ujue, ve, zapravo, geolo o da ih uznemiri. ista oliina grmljavine i tutnjave bila je, onano, vi e od onoga sa ime su Ar tur i Ford mogli da iziu naraj. Po to su proveli gotovo dva sata izvodei sve budala stije stvari sa cvetno dezeniranim pe irom za upanje srednje veliine, nisu uspeli da navedu nijednu od ogromnih ivotinja oje su grmele i tutnjale raj njih da ma

ar baci nehajan pogled u njihovom pravcu. Nalazili su se na tri stope od vodoravne lavine znojavih telesa. Vee prib li avanje znailo bi rizi trenutne smrti, pa bilo to hrono-logino ili ne-hrono-logino . Artur je video ta ostaje od one savr eno normalne zveri oja, ao ishod nespretno g proma aja mladog i neisusnog lemjuelansog lovca, biva probodena opljem do jo grmi i tutnji sa rdom. Bilo bi dovoljno da se jednom saplete. Niaav prethodno zaazani sastan a sa smru na Stavromuli Beti, gde god, do avola, bila ta Stavromula Beta, ne bi s pasao ni vas, niti bilo oga drugog od gromovitog, drobeeg mlaenja tih opita. Najzad, Artur i Ford se zatetura e unazad. Seli su, iscrpljeni i pora eni, i poeli jedan drugome da ritiuju tehniu baratanja pe irom. "Mora vi e da ga trese ", po ali se Ford. "Mora da ima potez vi e iz lata ao ho ta proleta stvorenja i ta opaze." "Iz lata?" pobuni se Artur. "Tebi je potrebno vi e giposti u zglavu." "Treba da vi e ma e na raju", usprotivi se Ford. "Treba ti vei pe ir." "Treba vam", ree drugi glas, "pia-ptica." "Treba - ta?" Glas je dopro iza njih. Orenuli su se, a tamo, pozadi, na suncu ranog j utra, stajao je Tra barg. "Da privuete pa nju savr eno normalne zveri", ree on do je oraao prema njima, "potrebna vam je pia-ptica. Ovava." Ispod grube, mantiji sline odore oju je nosio on izvadi malu pia-pticu. Ova je nemirno sedela na aci starog Tra barga i napeto piljila u Bob zna ta to je s autalo na oo tri stope i est ina pred njom. Ford smesta pree u neu vrstu napetog pognutog stava, to je voleo da radi ada nije bio siguran ta se de ava i ta treba da preduzme u vezi sa tim. Veoma lagan o, mahao je ruama oo sebe na nain za oji se nadao da deluje zloslutno. "Ko je to?" prosita on. "To je samo stari Tra barg", ree Artur tiho. "I ne bih se zamajavao sa svim tim otaenim poretima. Isto tolio je isusan folirant ao i ti. Mogli biste za vr iti tao to ete itav dan plesati jedan oo drugoga." "Ptica", sinu Ford ponovo. "Kava je to ptica?" "Naprosto, ptica!", odvrati Artur nestrpljivo. "Poput bilo oje druge pt ice. Pola e jaja i vie ar na stvari oje ne mo e da vidi . Ili ar ili rit ili tao ne to ." "Jesi li iada video neu ao pola e jaja?" upita Ford sumnjiavo. "Za ime sveta, razume se da jesam", ree Artur. "I pojeo sam ih na stotine . Daju prilino dobru ajganu. Tajna je u ocicama hladnog maslaca, a onda lao u lupa masu sa..." "Ne tra im zarovani recept", ree Ford. "Samo hou da budem siguran da je re o pravoj ptici, a ne o neoj vrsti vi edimenzionog ibero mara." On se lagano uspravi iz pognutog polo aja i poe da se isti od pra ine. Meutim, jo je gledao pticu. "Dale", ree stari Tra barg. "Zar pisano je da Bob e sebi povui blagoslov dini to Sendvia Tvorcu ga dade ada nam ga posla?" Ford zamalo da se vrati u prea nji polo aj. "Sve je u redu", promrmlja Artur, "on uve tao govori." Glasno je reao : "Ah, po tovani Tra bargu. Ovaj, da. Bojim se da mislim ao u sada morati da odem. Ali mladi Drimpl, moj egrt, bie dobar tvorac sendvia umesto mene. Poseduje nadareno st, dubou ljubav prema sendviima, a ve tine oje je do sada steao, olio god za sada bile nerazvijene, ada za to doe as ve e sazreti i, ovaj, dale, hou da a em da m islim da e se snai." Stari Tra barg ozbiljno ga je gledao. Stare, sive oi tu no su mu se retale. On di e rue u vazduh; u jednoj je i dalje dr ao nemirnu pia-pticu, a u drugoj tap. "O, Tvore Sendvia oga nam Bob posla!" objavi on. Zastao je, namr tio se i u zdahnuo ada je slopio oi u poniznom razmi ljanju. " ivot e", ree on, "biti mnogo, mno go manje uvrnut bez tebe!" Artur je bio zapanjen. "Zna li", ree on, "mislim da je to najlep a stvar oju mi je io iada reao

"Mo emo li renuti, molim?" upita Ford. Ne to se ve de avalo. Prisustvo pia-ptice na raju Tra bargove pru ene rue oda il jalo je drhtaje zanimanja roz gromovito rdo. Glave su se tu i tamo oretale na trenuta u njihovom smeru. Artur poe da se prisea neih odlazaa u lov na savr eno normalne zveri ojima je prisustvovao. Prisetio se, tao, da su, do su lovci-ma tadori mahali ogrtaima, iza njih uve stajali drugi i dr ali pia-ptice. Uve je pr etpostavljao da su ovi, poput njega, samo do li da gledaju. Stari Tra barg poe napred, malo bli e rdu oje se valjalo. Nee zveri sada s u zabacivale glave sa zanimanjem pred prizorom pia-ptice. Ispru ene rue starog Tra barga tresle su se u zanosu. Izgledalo je da samu pia-pticu ne zanima ono to se de ava. Neolio moleu la vazduha nigde posebno privlailo je svu njenu ivahnu pa nju. "Sada!" uslinu najzad stari Tra barg. "Sada ih mo ete privui pe irom!" Artur se pribli i sa Fordovim pe irom, reui se onao ao su to inili lovci-m atadori, neom vrstom sladnog ooperenja oje mu uop te nije bilo prirodno. Ali sa da je znao ta da radi i to je bilo u redu. Digao je pe ir i protresao ga neolio puta, da bude spreman ada ucne as, a onda je stao da ea. Na odreenom rastojanju opazio je zver oju je eleo. Pognute glave, galopir ala je prema njemu, na samoj ivici rda. Stari Tra barg tr e pticu, zver podi e pogled , zabaci glavu, a onda, upravo do se glava ponovo spu tala, Artur stavi pe ir u vi dno polje zveri. Ova ponovo zbunjeno zabaci glavu, a oi joj renu e za proletom pe i ra. Privuao je pa nju zveri. Od tog trenuta, izgledalo mu je najprirodnije da mami i privlai ivotinju prema sebi. Glava joj je bila dignuta, neznatno naherena na jednu stranu. Uspori la je do asa, a zatim do brzog hoda. Neolio seundi potom ogromno stvorenje s tajalo je meu njima, frtavo, zadahtano, oznojeno, nju ilo je uzbueno pia-pticu, o ja, izgleda, uop te nije primetila njegovo prisustvo. Uz neobine, iroe porete star i Tra barg je dr ao pia-pticu ispred zveri, ali uve van doma aja i stalno ju je povl aio sve ni e. Uz neobine, iroe porete pe ira, Artur je privlaio pa nju zveri ovamo i o amo - uve nani e. "Mislim da u ivotu nisam video ne to ovao glupavo", promrmlja Ford za sebe . "Zver se najzad spusti, zbunjena, ali dobroudna, na olena. "Idi!" pro apta Tra barg napeto Fordu. "Idi! Idi sad!" Ford soi na lea ogromne zveri, grabio je po njenom gustom, zamr enom rznu da bi se popeo, hvatao rupne pregr ti ne bi li se odr ao jednom ada se na ao na mest u. "Sada, Tvore Sendvia! Poi!" Napravio je nei slo eni zna i obredno se ruova o, to Artur nije bio u stanju ba da sledi, budui da je stari Tra barg oigledno izmisli o itavu stvar na licu mesta, a onda je gurnuo Artura. Uz dubo uzdah, on se uspen tra iza Forda na velia, vrela, uznjihana lea i vrsto se uhvati. Ogromni mi ii veliine morsih lavova talasali su se i savijali pod njim. Stari Tra barg odjednom podi e pticu u vazduh. Glava zveri sunu navi e da bi je sledila. Tra barg nastavi da di e u vazduh ruu i pia-pticu; i lagano, te o, savr e no normalna zver di e se sa olena i najzad stade, blago zanjihana. Njena dva jahaa dr ala su se silovito i nemirno. Artur baci pogled preo mora ivotinja oje su juri ale i pou a da vidi iaa v trag mesta sa oga su dolazile. I dalje ni ta. Artur povia Tra bargu. "Zna li odale dolaze?" vinu on. "Ili uda idu?" "Kraljeva teritorija!" dovinu mu stari Tra barg. "Kralj?" vinu Artur iznenaeno. "Kaav ralj?" Savr eno normalna zver nemir no se njihala i poretala pod njima. "Kao to misli , oji ralj?" vinu stari Tra barg. "Onaj ralj." "Re je samo o tome da niada nisi pomenuo neog tamo ralja", dovinu Art ur, prilino zbunjen. " ta?" vinu stari Tra barg. Bilo je te o i ta uti u tutnjavi hiljada opita, a starac je jo bio sav usredsreen na ono to je inio.

?"

I dalje dr ei pticu u vazduhu, on povede zver lagano u rug do se nije na la uporedo sa retanjem veliog stada. On poe napred. Zver ga je sledila. On nastav i napred. Zver ga je i dalje sledila. Najzad se zver zatetura napred sa malim za letom. "Reoh, niada nisi pominjao tamo neog ralja!" vinu Artur ponovo. "Nisam reao neog ralja", vinu stari Tra barg. "Reao sam ralja." On zabaci ruu i onda svom snagom zavitla pia-pticu u vazduh nad rdom. Izgledalo je da je to u potpunosti iznenadilo pia-pticu, budui da uop te nije obr aala pa nju na ono to se de ava. Bio joj je potreban trenuta ili dva da shvati ta se d ogaa, a onda je razmotala mala rila, ra irila ih i poletela. "Idi!" vinu Tra barg. "Idi i sretni se sa svojom sudbinom, Tvore Sendvia!" Artur nije bio ba siguran da eli da sretne svoju sudbinu ao tavu. Samo j e eleo da stignu tamo gde su se zaputili, da bi mogao ponovo da sie sa tog stvoren ja. Uop te se nije oseao bezbedno tamo gore. Zver je ubrzavala do je sledila piapticu. Onda se na la na ivici velie plime ivotinja i, roz trenuta ili dva, spu ten e glave, zaboraviv i pia-pticu, ponovo je trala sa rdom i brzo se primicala tai n a ojoj je ovo nestajalo usred vazduha. Artur i Ford dr ali su se ogromnog udovi ta olio im je ivot mio, oru eni sa svih strana planinama telesa u punom zaletu. "Idi! Ja i tu zver!" vinu Tra barg. Njegov udaljeni glas slaba no im je odzva njao u u ima. "Ja i tu savr eno normalnu zver! Ja i je, ja i je!" Ford drenu u Arturovo uvo: "Kuda ree da idemo?" "Priao je ne to o neom ralju", vinu Artur, oajnii se dr ei. "Kavom ralju?" "Samo je to reao. Reao je onom ralju." "Nisam znao da postoji nei tamo onaj ralj." vinu Ford. "Ni ja", uzvrati Artur poviom. "Osim, razume se, ralja", povia Ford. "A ne verujem da je mislio na nj ega." "Kavog ralja?" vinu Artur. Gotovo da su stigli do tae izlaza. Neposredno ispred njih, savr eno normal ne zveri galopirale su u ni tavilo i nestajale. "Kao to misli , oji ralj?" vinu Ford. "Ja ne znam aav ralj. Samo a e m da sigurno nije mislio na ralja, tao da stvarno ne znam na ta je mislio." "Forde, nemam pojma o emu pria ." "Pa?" upita Ford. A onda, uz nagli nalet, zvezde se pojavi e, orenu e i zav rte e oo njihovih glava, a potom, isto tao naglo, pogasi e se. 21. Magliaste, sive zgrade uzdizale su se i treptale. Tao su posaivale gor e-dole da je to stvarno bilo brua. Kave su to bile zgrade? emu su slu ile? Na ta su je podseale? Tolio je te o znati emu bi stvari trebalo da slu e ada se odjednom neoeiva no pojavite na drugom svetu oji ima drugaiju ulturu, drugaiji sup najosnovnijih pretpostavi o ivotu, a, osim toga, i nemogue turobnu i bezveznu arhiteturu. Nebo nad zgradama bilo je hladno i neprijateljsi crno. Zvezde, oje je trebalo da budu zaslepljujue blistave tae svetlosti tolio daleo od Sunca, bile su zamuene i oslabljene debljinom ogromnog za titnog mehura. Perspes ili ne to poput njega. Uglavnom, ne to mutno i te o. Tri a ponovo namota trau na poeta. Znala je da postoji ne to udno u vezi sa tim. Pa, zapravo, postojalo je otprilie milion stvari oje su bile blago udne u vezi sa tim, ali jedna ju je ba grizla, a niao nije mogla da je dosegne. Ona uzdahnu i zevnu. Do je eala da se traa premota, ra istila je deo prljavih stiropornih a a za afu oje su se priupile na monta nom stolu i bacila ih u orpu. Sedela je u malom monta ersom studiju jedne video ompanije u Sohou. Izle pila je natpise 'Ne uznemiravaj' svuda po vratima i isljuila operatorsu tablu z

a sve pozive. Prvobitno je ovo preduzela ne bi li za titila svoje zapanjujue otrie, ali sada je sve to slu ilo drugoj svrsi: da je za titi od sramote. Gledae itavu trau ponovo od samog poeta. Uolio to bude mogla da podnese . Mogla bi tu i tamo da uljui brzo premotavanje. Bilo je otprilie etiri po podne, ponedelja, a ona je oseala neu vrstu m unine. Pou avala je da otrije oji je razlog te munine, a andidati nisu nedostaja li. Najpre, sve je do lo povrh nonog leta iz Njujora. Zarvavljeno oo. Taj je uve bio ubica. A onda, na njenom travnjau spopali su je vanzemaljci i odneli je na pla netu Rupert. Nije bila dovoljno isusna u toj vrsti stvari da bi bila u stanju d a sa sigurno u a e da je i ova uve delovala ao pravi ubica, ali bila je spremna da se ladi da je prolinju oni oji su roz nju redovno prolazili. Po asopisima su stalno objavljivane arte stresa. Pedeset stresnih poena za gubljenje posla. Se damdeset pet za razvod braa, promenu frizure i tome slino. Nijedna nije pominjal a sluaj ada vas spopadnu vanzemaljci na travnjau i onda vas odnesu na planetu R upert, ali bila je sigurna da vredi bar neolio desetina poena. Nije bila stvar u tome da je putovanje bilo naroito naporno. U stvari, bi lo je izuzetno dosadno. Svaao nije izazivalo vi e stresa od puta preo Atlantia oji je upravo zavr ila i za oji je bilo potrebno otprilie isto vreme: neih se dam sati. E, to je bilo prilino zapanjujue, zar ne? Let do granica Sunevog sistema za isto vreme oje je potrebno za let do Njujora znaio je da mora da su imali nei fantastini, neuveni pogon na brodu. Propitivala je domaine o tome, a oni su se sam o slo ili da je prilino dobar. "Ali ao radi?" uzbueno je pitala. Jo je bila prilino uzbuena na poetu puta . Na la je taj deo trae i pustila ga ponovo. Grebulonci, tao su nazivali s ebe, pristojno su joj poazivali oju dugmad treba pritisati da bi brod po ao. "Da, ali na om naelu mu se zasniva rad?" zaula je sebe ao pita iza ame re. "Oh, mislite da li je re o neemu ao pogon vorp ili tome slino?" uzvrati e pi tanjem oni. "Da", bila je uporna Tri a. " ta je posredi?" "Pa, verovatno je ne to od te fele", reo e oni. "Od ave?" "Pogon vorp, fotonsi pogon, ne to tao. Morali biste da pitate in enjera za letove." "A o je to?" "Ne znamo. Razumete, izgubili smo razum." "Oh, da", ree Tri a, pomalo slaba no. "Reli ste mi. Ovaj, a ao ste to izgu bili razum?" "Ne znamo", odvrati e oni strpljivo. "Zato to ste izgubili razum", ponovi Tri a turobno poput jee. "Hoete li da gledate televiziju? Let je dug. Mi gledamo televiziju. U tom e ba u ivamo." Sve te stvari oje su je tolio opinile nalazile su se na traci, ali pred stava ipa nije ispala sjajna. Najpre, valitet slie bio je izuzetno jadan. Tri a nije znala od ega to tano potie. Imala je oseaj da Grebulonci oriste neznatno drug aiji opseg uestalosti svetlosti i da je po oolini bilo mnogo ultraljubiastog, to je sredilo video-ameru. Bilo i je mnogo interferentnih pruga i video snega. Verov atno ne to u vezi sa tim pogonom vorp o ome nio od njih nije imao pojma. I zato je na snimu u su tini imala samo grupu donele mr avih i bezbojnih l judi oji su sedeli u rugu i gledali televizore na ojima se priazivao normala n TV program. Taoe je uperila ameru roz veoma usi prozor u blizini svog sedi ta i dobila lep, malice isprugan prizor zvezda. Znala je da nije la an, ali trebalo b i najvi e tri ili etiri minuta da se napravi la nja. Na raju je odluila da uva dragocenu trau za samog Ruperta, pa se naprost o zavalila i gledala televiziju sa njima. a je malo i zadremala. Dale, oseanje munine oje ju je obuzelo delimino je poticao od saznanja da

je tolio vremena provela u tuinsom svemirsom brodu zapanjujueg tehnolo og dizaj na samo da bi njegov najvei deo protraila na dremanje ispred repriza 'MASH'-a i 'K egni i Lesi'. Ali ta je drugo mogla da uini? Napravila je i nee fotose, razume se , pa se ispostavilo da su svi gadno zamueni ada ih je donela sa razvijanja. Drugi deo njenog oseaja munine verovatno je poticao od sletanja na Ruperta . To je bar bilo dramatino i da se osa oveu digne na glavi. Brod je najpre lizi o nad mranim i turobnim predelom, terenom tolio beznade no udaljenim od topline i svetlosti svog roditelja Sunca da je delovao poput mape psiholo ih o iljaa na umu napu tenog deteta. Svetlosti su blistale roz sleenu tminu i navodile brod u otvor nee peine oja ao da se otvarala da primi malu letelicu. Na nesreu, zbog ugla prilaza i dubine na ojoj je mali prozor stajao sme te n u oplatu letelice, nije bilo mogue usmeriti video-ameru pravo na bilo ta od sve ga toga. Pre la je preo tog dela trae. Kamera je bila usmerena pravo u Sunce. To je u normalnim oolnostima veoma gadno za video ameru. Ali ada je S unce pribli no treinu milijarde milja daleo, ovo ne mo e da napravi niavu tetu. U s tvari, zvezda jedva da je stvarala iaav utisa. Dobijate samo malu tau svetlos ti nasred adra, a to bi moglo biti bilo ta. Posredi je te jedna od mno tva zvezda . Tri a uljui brzo premotavanje unapred. Ah. E, sledei deo ba je obeavao. Izi li su iz broda u neo prostrano, sivo zd anje nali na hangar. Bila je to oigledno vanzemaljsa tehnologija u dramatinim ra zmerama. Ogromne, sive graevine pod tamnim porivaem mehura od perspesa - iste on e oje je gledala na raju trae. Napravila je jo snimaa tih zgrada do je polaz ila sa Ruperta dva asa asnije, upravo ad se spremala da se urca na svemirsu l etelicu oja e je odneti ui. Na ta su je podseale? Pa, vi e od svega drugog podseale su je na ulise otprilie bilo og nisob ud etnog naunofantastinog filma u poslednjih dvadeset godina. Mnogo vee, razume se, a li sve je delovalo temeljito jeftino i neubedljivo na video eranu. Osim u asnog valiteta slie, morala je jo i da se bori protiv neoeivanih dejstava gravitacije oja je bila primetno ni a nego na Zemlji; otrila je da joj je veoma te o da sprei posaivanje amere na sramotno neprofesionalan nain. Zbog toga je bilo nemogue ra zaznati bilo avu pojedinost. A sada je tu bio voa, prilazio je da je pozdravi, nasme en i pru ene rue. To mu je bilo jedino ime. Voa. Nijedan Grebulonac nije imao ime, uglavnom zbog toga to nisu bili u stanj u da ih smisle. Tri a je otrila da su nei pomislili da bi mogli da se imenuju po liovima iz televizijsih programa oje su primali sa Zemlje, ali olio god se trudili da zovu jedan drugoga Vejn, Bobi i a, nei ostata neega to je poivalo dub oo u ulturnoj podsvesti oju su doneli sa sobom sa daleih zvezda oje su im b ile dom mora da im je govorio da to, zapravo, nije u redu i da nee moi da upali. Voa je izgledao manje-vi e ao i ostali. Mo da ne to malo manje mr avo. Reao je olio je u ivao u njenim emisijama na TV, da joj je najvei obo avalac, olio mu je drago to je mogla da doe na Ruperta i olio su se svi radovali njenom dolasu, o lio se nadao da joj je let bio prijatan i tao dalje. Nije bilo neog posebnog oseaja, bar olio je ona mogla opaziti, da je re o glasniu sa zvezda ili neem slin om. Svaao, sada, do ga je gledala na video traci, izgledao je ao nei ti p u ostimu i sa minom, oji je stao ispred ulisa to se ne bi ba dobro dr ale ada biste se naslonili na njih. Sedela je i piljila u eran, lica oslonjenog na rue, i vrtela glavom u laganoj zbunjenosti. Bilo je grozno. Ne samo da je taj deo bio grozan, ve je i znala ta dolazi sledee. Bio je to deo u ome je Voa pita da li je gladna posle leta i da li bi mo da volela da doe i da ne to pojede? Mogli bi da porazgovaraju o stvarima posle male veere. Prisetila se ta je mislila u tom trenutu. Vanzemaljsa hrana.

Kao li e izai naraj sa time? Da li e stvarno morati da je jede? Hoe li joj biti pristupana nea salveta u oju bi mogla da ispljune stvar? Zar nee biti svih moguih problema sa razliitim i munolo im sistemima? Ispostavilo se, meutim, da je re o hamburgerima. Ne samo da je bila re o hamburgerima, ve su hamburgeri o ojima je bila re oigledno i van svae sumnje bili hamburgeri iz 'Medonalda', podgrejani u mirota lasnoj penici. Nije posredi bio samo izgled. Nije u pitanju bio samo miris. Bile su tu i utije sa polopcem od stiropora u ojima su do li i po ojima je na sve s trane bilo od tampano 'Medonald'. "Jedi! U ivaj!" ree Voa. "Ni ta nije previ e dobro za cenjenu go u!" Bio je to njegov privatni apartman. Tri a se obazirala sa zbunjeno u oja se graniila sa strahom, ali svejedno je sve nabacila na video trau. Apartman je imao vodeni revet. I midi stereo liniju. I jednu od onih vi soih, eletrino osvetljenih, stalenih stvarica oje stoje na stolu i izgledaju ao da po njima plivaju rupne lopte sperme. Zidovi su bili poriveni pli om. Voa se nasloni na smei jastu tapaciran somotom i trcnu osve iva daha u usta. Tri a odjednom oseti velii strah. Bila je dalje od Zemlje nego to se ijedn o ljudso bie iada nalazilo, bar olio je njoj bilo poznato, a stajala je pred vanzemaljsim stvorenjem oje se naslanjalo na smei somotsi jastu i trcalo osve iv a daha u usta. Nije elela da pravi pogre ne porete. Nije elela da ga uzbuni. Ali postojale su stvari oje je morala da zna. "Kao ste... odale ste dobili... ovo?" upita ona i poaza ruom nervozn o po sobi. "Deor?" upita Voa. "Dopada ti se? Vrlo je otmen. Mi, Grebolunci, otmen s mo narod. Kupujemo samo otmena potro aa dobra... pouzeem." Tri a u toj tai neobino lagano limnu. "Pouzeem..." ree ona. Voa se zaiota. Bio je to jedan od onih tamnih, ooladnih, umirujuih i svi lastih iota. "ini mi se da si pomislila ao nam ih dopremaju ovamo. Ne! Ha ha! Otvori li smo poseban po tansi fah u Nju Hemp ajru. Redovno dolazimo da podignemo isporue . Ha ha!" On se opu teno zavali na jastu, posegnu za podgrejanim pomfritom i gric nu jedan omad, do mu je preo usana lebdeo osmeh neoga o se dobro zabavlja. Tri a je oseala ao moza poinje sasvim lagano da joj brboe. I dalje je dr ala uljuenu ameru. "Kao, eh, ovaj, ao plaate te divne... stvari?" Voa se zaiota. "Amerien espresom", ree on i non alantno sle e ramenima. Tri a ponovo lagano limnu. Znala je da daju esluzivne artice otprilie svaom ivom. "A ovo?" upita ona i podi e hamburger oji joj je darovan. "Veoma lao", ree Voa. "eamo u redu." Ponovo, shvati Tri a uz hladne marce oji su joj lizili niz imu, to obja nja va stra no mnogo toga. Ona ponovo pritisnu dugme za brzo premotavanje. Tu nije bilo ba niega to se moglo upotrebiti. Bila je u stanju da rivotvori ne to to bi bilo ubedljivije. Novi oseaj munine stade da joj se prirada do je gledala tu beznade nu, gro znu trau; poela je, uz lagani u as, da shvata ao to mora da je odgovor. Mora da je... Zavrtela je glavom i pou ala da se sabere. Noni let na isto... Pilule za spavanje oje je uzela da ga prebrodi. Vot a ojom je morala da otprati pilule za spavanje. ta jo ? Pa... Bilo je tu sedamnaest godina opsednutosti mi lju da je blistavi ove sa dve glave, od ojih je jedna bila preru ena ao papagaj u avezu, pou ao da je poupi na uri, ali je onda nestrpljivo odleteo na neu drugu planetu leteim t anjirom. Odjednom joj se uini da postoje sve mogue vrste zabrinjavajuih vidova te z amisli oji joj niada, zapravo, nisu pali na pamet. Niada pali na pamet. Za se

damnaest godina. Ona zabi pesnicu u usta. Mora da zatra i pomo. Onda je tu bio Eri Bartlet i njegovo trabunjanje o vanzemaljsoj leteli ci oja se spustila na travnja. A pre toga... Njujor je bio, pa, veoma vru i pu n stresa. Velie nade i goro razoaranje. Astrolo e stvari. Mora da je do ivela nervni slom. To je bilo to. Bila je iscrpljena i do ivela je nervni slom, pa je poela da halucinira ada se vratila ui. Odsanjala je itavu priu. Vanzemaljsa rasa ljudi l i enih sopstvenih ivota i istorije, zarobljenih na daleoj granici na eg Sunevog siste ma i posveenih ispunjavanju sopstvenog ulturnog vauuma na im ulturnim otpadom. H a! Bio je to nain na oji joj je priroda govorila da se to pre prijavi u neu sup u medicinsu ustanovu. Bila je vrlo, vrlo bolesna. Pogledala je olio je afe popila i shvatil a olio te o i ubrzano di e. Deo re enja svaog problema, ree ona sebi, jeste uvianje da ga ima . Poela je d a uspostavlja ontrolu nad disanjem. Ulovila je sebe na vreme. Videla je gde se zatela. Vraala se sa ivice psiholo e provalije na ojoj se na la, ava god ova bil a. Ona poe da se smiruje, da se smiruje, da se smiruje. Zavalila se u stolicu i z atvorila oi. Posle izvesnog vremena, sada ada je ponovo normalno disala, opet ih je otvorila. Odale joj onda ta traa? Jo je i la. U redu. La nja je. Sama ju je napravila, to je to. Mora da ju je ona izradila, jer glas joj je bio na sve strane po snimu, postavljao je pitanja. Tu i tamo amera bi se spustila na raju adra i ona bi tada videla sopstvene noge u sopstvenim cipelama. Krivotvorila ju je i uop te se n ije seala da ju je rivotvorila, niti je imala pojma zbog ega bi tao ne to uinila. Disanje joj je ponovo postajalo uzbueno do je gledala titravi, snegom po riveni eran. Mora biti da i dalje halucinira. Zavrtela je glavom, pou avajui da sve otera od sebe. Nije se seala da je r ivotvorila ijedan deo te veoma oigledno la ne stvari. Sa druge strane, izgledalo je da se sea da je ona veoma nali la njau. Nastavila je da gleda u zbunjenom transu . Osoba za oju je zami ljala da se zove Voa ispitivala ju je o astrologiji, a ona je odgovarala glato i smireno. Samo je ona bila u stanju da otrije dobro pririvenu rastuu paniu u sopstvenom glasu. Voa pritisnu jedno dugme, a purpurni pli ani zid sliznu u stranu i otri v elii niz ravnih TV monitora. Svai monitor priazivao je aleidosop razliitih slia: neolio seundi iz neog viza, neolio seundi iz policijse serije, neolio seundi iz sist ema za obezbeenje supermareta, neolio seundi neijih filmova sa odmora, neoli o seundi sesa, neolio seundi vesti, neolio seundi omedije. Bilo je oevid no da je Voa veoma ponosan na sve te stvari; mahao je ruama poput ompozitora, d o je istovremeno nastavljao da pria potpune besmislice. Jo jedan poret ruu, a svi erani isprazni e se da bi obrazovali jedan jed ini d inovsi ompjutersi eran oji je u vidu dijagrama priazivao sve planete S unevog sistema i njihovu artu na pozadini zvezda u sazve ima. Priaz je bio potpuno neporetan. "Mi posedujemo velie ve tine", govorio je Voa. "Velie ve tine prorauna, osm olo e trigonometrije, trodimenzionog navigacionog rauna. Velie ve tine. Velie, vel ie ve tine. Jedino to smo ih pogubili. Ba teta. Dopada nam se da imamo ve tine, samo to su nestale. Tamo su negde, u svemiru, lete. Sa na im imenima i pojedinostima o na i m domovima i voljenima. Molim te", ree on i poaza joj da sedne za ompjutersu onzolu, "budi ve ta za nas." Posle toga Tri a je oigledno postavila video ameru na stativ da bi uhvatil a itav prizor. Onda je sama zaoraila u adar i smireno sela ispred d inovsog ompj

utersog displeja, provela neolio trenutaa upoznavajui se sa interfejsom, a za tim glato i sposobno poela da se pretvara da ima maar i najbla u predstavu o tome ta da radi. U stvari, nije bilo te o. Na raju rajeva, bila je olovani matematiar i astrofiziar i isusni telev izijsi omentator, a i bila je vi e nego u stanju da foliranjem nadonadi ono to j e pozaboravljala od naue toom godina. Kompjuter za ojim je radila predstavljao je jasan doaz da Grebulonci p otiu iz daleo naprednije i istananije ulture nego to je to njihovo trenutno ispra zno stanje nagove tavalo; uz njegovu pomo bila je u stanju da za pola sata srpi gr ub radni model Sunevog sistema. Nije bio naroito taan ili tao ne to, ali izgledao je dobro. Planete su se o retale po razumno valjanim simulacijama svojih orbita i mogli ste posmatrati r etanje itavog virtualnog osmolo og satnog mehanizma iz bilo oje tae unutar siste ma - vrlo grubo. Mogli ste ga gledati sa Zemlje, mogli ste ga gledati sa Marsa i tao dalje. Mogli ste ga gledati i sa povr ine planete Rupert. Tri a je bila ba odu ev ljena sobom, ali isto tao i vrlo odu evljena ompjutersim sistemom na ome je ra dila. Da je oristila ompjutersu radnu stanicu na Zemlji, za isti zadata vero vatno bi joj trebalo bar godinu dana programiranja. Kada je zavr ila, Voa joj prie iza lea i stade da posmatra. Bio je veoma zado voljan i odu evljen onim to je postigla. "Dobro", ree on. "A sada, molim te, voleo bih da mi poa e ao da oristimo sistem oji si upravo nainila da za na e potrebe prevedemo informacije iz ove nji ge." On lagano spusti jednu njigu ispred nje. Bila je to 'Vi i va e planete' od Gejl Endrijus. Tri a ponovo zaustavi trau. Nepobitno se oseala veoma o amueno. Oseaj da je halucinirala sada se povuao, ali za sobom nije ostavio ni ta la e ili istije u njenoj glavi. Odgurnula je stolicu od monta nog stola i upitala se ta da radi. Pre tolio godina napustila je polje astronomsih istra ivanja jer je znala, bez iave sumn je, da se srela sa stvorenjem sa druge planete. Na uri. I taoe je znala, bez ia ve sumnje, da bi postala predmet poruge samo da je to iome rela. Ali ao je mogla da prouava osmologiju, a da ne a e jednu jedinu najbitniju stvar oju je zn ala u vezi sa njom? Povula je jedini potez oji je mogla. Sve je napustila. A sada je radila na televiziji i ponovo joj se dogodila ista stvar. Imala je video-trau, pravu video-trau najfantastinije prie u istoriji... pa... svega: zaboravljena stanica vanzemaljse civilizacije, zarobljena na najd aljoj planeti na eg Sunevog sistema. Imala je priu. Bila je tamo. Videla je sve. Snimila je na video, za ime Bo je. I ada bi to iada poazala iome, postala bi predmet poruge. Kao da doa e i ta od svega toga? Nije a vredelo ni razmi ljati o tome. itava stvar predstavljala je moru iz buvalno svaog ugla iz oga bi je pogledala. U g lavi poe da joj tue. Imala je aspirina u torbici. Ona izie iz male monta erse radionice do esme na raju hodnia. Uzela je aspirin i popila neolio a a vode. Mesto je delovalo veoma tiho. Obino se po njemu vrtelo mnogo ljudi, ili s e bar poneo vrteo. Ona promoli glavu roz vrata susedne monta ne radionice, ali t amo nije bilo nioga. Malice je preterala sa rasterivanjem ljudi od sopstvene radionice. 'NE UZ NEMIRAVAJ', pisalo je na vratima. 'AK I NE POMI LJAJ DA UE . BA ME BRIGA TA JE POSREDI. BRI I. ZAUZETA SAM!' Kada se vratila, primetila je da svetilja za porue na njenom telefons om loalu mira i pitala se olio li je ve vremena uljuena. "Halo?" upita ona devoju na prijavnici.

"Oh, mis Memilan, ba mi je drago to ste pozvali. Svi pou avaju da vas dobi ju. Va a TV ompanija. Oajni su to vas nema. Mo ete li im se javiti?" "Za to ih niste prebacili na moju vezu?" upita Tri a. "Reli ste da ne smem da povezujem nioga ni zbog ega. Reli ste da a em d a a niste tu. Nisam znala ta da radim. Do la sam da vam predam poruu, ali..." "U redu", ree Tri a, prolinjui sebe. Ona pozva telefonom svoj ured. "Tri a! Gde si, jebem li ga rvavog?" "U monta nom..." "Reo e mi..." "Znam. ta je bilo?" " ta je bilo? Samo proleti vanzemaljsi svemirsi brod!" " ta? Gde?" "Rid ents Par. Velia, srebrna stvar. Nea devoja sa pticom. Govori engl esi, baca amenice na ljude i hoe da joj neo popravi sat. Ma, samo doi ovamo." Tri a je piljila u njega. To nije bio grebulonsi brod. Nije bila stvar u tome da je odjednom post ala strunja za vanzemaljse letelice, ali ovaj brod bio je vita i divan, srebrn ast i beo, otprilie veliine rupne preooeanse jahte, na oju je najvi e i podsea o. U poreenju sa novom letelicom, graa ogromnog, napola rastavljenog grebulonsog broda delovala je poput topovsih ula na bojnom brodu. Topovse ule. Eto na ta su liile one prazne, sive zgrade. A udno u vezi sa njima bilo je to to su promenile polo aj do trenuta ada je ponovo pro la raj njih priliom urcavanja u malu greb ulonsu letelicu. Te stvari brzo joj proo e roz glavu do je istravala iz tasija d o svoje eipe amermana. "Gde je devoja?" vinu ona da nadglasa buu helioptera i policijsih s irena. "Tamo!" drenu producent do je ton-majstor urio da joj oai radio-mirofo n. "Ka e da joj maja i otac potiu odavde iz nee paralelne dimenzije ili tao ne to, i da ima oev sat, i... ne znam. ta da ti a em? Odigraj ne to. Pitaj je ao je to a da si iz daleog svemira." "Mnogo ti hvala, Tede", promrmlja Tri a, proveri da li je mirofon dobro p riaen, dade ton-majstoru probni signal, duboo udahnu, zabaci osu unazad i preb aci se u ulogu profesionalnog reportera, na poznatom terenu, spremna na sve. To jest, gotovo na sve. Osvrnula se da potra i pogledom devoju. To mora da je ona, upave ose i di vljih oiju. U istom asu devoja se orenu prema njoj. I zapilji se. "Majo!" vrisnu ona trenuta potom i poe da gaa Tri u amenjem. 22. Dnevno svetlo rasprsnu se oo njih. Vrelo, te o sunce. Pustinjsa ravnica prostirala se pred njima u izmaglici jare. Grmeli su prema njoj. "Sai!" vinu Ford Prefet. " ta?" vinu Artur Dent, dr ei se olio mu je ivot mio. Nije bilo odgovora. " ta si reao?" vinu Artur ponovo, a onda shvati da Forda Prefeta vi e nem a. Obazro se u panici i poeo da lizi. Shvativ i da vi e ne mo e da se dr i, on se odgurn u to je jae mogao i ototrlja u loptu ada je udario u tle, pa je nastavio da se otrlja i otrlja, to dalje od opita oja su besomuno tula. Kaav dan, pomisli on ada je poeo mahnito da isa ljava pra inu iz plua. Nije imao ovao gadan dan jo od ao je Zemlja esplodirala. Zateturao se na olena, a zatim na stopala i poeo da tri. Nije znao odale to ini niti uda, ali izgledalo mu je da je tranje pametan potez. Utrao je pravo u Forda Prefeta oji je stajao i osmatrao prizor. "Gle", ree Ford. "Upravo nam je ono potrebno." Artur isa lja jo malo pra ine, a obrisa je i iz ose i oiju. Orenuo se, zadi han, da pogleda ono to je Ford posmatrao.

Nije ba izgledalo poput zemlje neog ralja, ili ralja, ili, pa, bilo ave vrste ralja. Ali ipa je delovalo sasvim primamljivo. Najpre, oolina. Bio je to pustinjsi svet. Pra njava zemlja bila je tvrdo nabijena i glato je izubijala svai Arturov deli oji nije ve bio izubijan zabav om iz prethodne veeri. Ne to ispred njih nalazili su se velii obronci oji su delo vali poput pe ara, erodirani u divljane i fantastine oblie usled vetra i ono malo i e to je verovatno padalo u tim rajevima; sasvim su se slagali sa oblicima d inovsi h atusa izraslih tu i tamo iz su nog, narand astog predela. Na trenuta, Artur se usudi da se ponada ao su neoeivano stigli u Ariz onu, Novi Mesio ili mo da Ju nu Daotu, ali bilo je mnogo doaza da nije tao. Tu su, pre svega, bile savr eno normalne zveri oje su jo grmele, jo tutnjal e. Hitale su u desetinama hiljada sa daleog obzorja, potpuno nestajale u du ini o d mo da pola milje, zatim nastavljale da jure, grme i tuu do udaljenog ruba sveta na drugoj strani. Zatim su tu bili svemirsi brodovi parirani ispred bara i grila. Ah. Ba r i gril 'Kraljeva zemlja'. Malice antilimas, pomisli Artur. U stvari, samo je jedan svemirsi brod bio pariran pred barom i grilom 'Kraljeva zemlja'. Ostala tri bila su na parirali tu pored bara i grila. Ali onaj ispred ba je padao u oi. Divna stvar. Sumanuta peraja na sve strane po njemu, dal eo previ e hroma po svim perajima, a najvei deo trupa obojen u oantno ru iasto. uao je tamo poput ogromnog, zami ljenog inseta, ba ao da e svaog asa soiti na ne to daleo otprilie jednu milju. Bar i gril 'Kraljeva zemlja' nalazio se nasred puta ojim bi juri ale savr e no normalne zveri da nisu prolazile roz mali transdimenzioni poremeaj. Stajao je sam, nedirnut. Najobiniji bar i gril. Mesto gde amiond ije ruavaju. Bogu iza lea. T iho. Kraljeva zemlja. "Ima da upim taj svemirsi brod", ree Ford tiho. "Da ga upi ?" upita Artur. "To ne lii na tebe. Mislio sam da ih obino ma njav a ." "Ponead mora da poa e malo po tovanja", ree Ford. "Verovatno mora da poa e i malo gotovine", ree Artur. "Kolio, do avola, ta s tvar mo e da o ta?" Malim poretom, Ford izvadi iz d epa reditnu articu Dine-O-Raun. Artur pr imeti da mu rua ojom je dr i blago drhti. "Nauiu ih ja ao da me postave za ritiara restorana..." dahnu Ford. " ta ree?" upita Artur. "Poazau ti", ree Ford sa opaim sjajem u ou. "Poimo da napravimo ne to tro o va, va i?" "Dva piva", ree Ford, "i, ne znam, dve lepinje sa govedinom, ta god imate, oh, i onu ru iastu stvar tamo napolju." On baci articu na povr inu bara i nemarno se obazre. Nastao je potpuni tajac. Ni ranije nije bilo mnogo bue, ali sada je nepobitno nastao tajac. a je i udaljena grmljavina savr eno normalnih zveri oje su pa ljivo izbegavale 'Kraljev u zemlju' zvuala malo prigu eno. "Upravo smo dojahali u grad", ree Ford, ao da nema ba nieg udnog ni u pogle du toga, niti u pogledu bilo ega drugog. Naslanjao se na an pod lucasto opu tenim uglom. Unutra su bile otprilie tri mu terije, sedele su za barom i pijucale piv o. Otprilie tri. Nei ljudi reli bi da ih je bilo tano tri, ali ovde nije bila re o mestu na ome bi vam se dopadalo da budete tolio odreeni. U baru se nalazio i nei rupan tip oji je name tao stvari na maloj pozornici. Stari omplet bubnje va. Dve gitare. Stvari ao za antri i vestern. Barmen se nije ba hitro porenuo da ispuni Fordovu narud binu. Zapravo, uop t e se nije porenuo. "Nisam siguran da je ta ru iasta stvar na prodaju", ree on najzad, naglasom oji je bio tao otegnut da se nastavljao toom podu eg vremena. "Ma sigurno jeste", ree Ford. "Kolio tra i ?" "Pa..."

"Smisli broj, a ja u ga udvostruiti." "Nije moj da ga prodajem", ree barmen. "Pa iji je?" Barmen limnu prema rupnom tipu oji je name tao stvari po pozornici. Kru pni, gojazni tip, laganih poreta, proelav. Ford limnu. Iscerio se. "U redu", ree on. "Ovamo pivo, daj lepinje. Nea raun bude otvoren." Artur sede za bar i opusti se. Bio je navinut da ne zna ta se dogaa, ali poeo je da u iva u tome. Pivo je bilo prilino dobro i malo mu se od njega prispavalo , to mu uop te nije smetalo. Lepinje sa govedinom nisu bile lepinje sa govedinom. B ile su to lepinje sa nadevom od savr eno normalne zveri. On izmeni sa barmenom ne olio profesionalnih opasi u vezi sa pravljenjem lepinja i pusti Forda da radi t a god je ve naumio. "U redu", ree Ford ada se vratio za svoje sedi te. "Sve je u redu. Dobili smo ru iastu stvar." Barmen je bio veoma iznenaen. "Prodao vam je?" "Dao nam je besplatno", ree Ford i gricnu lepinju. "Hej, ne, nea raun bud e otvoren. Treba da dodamo na njega jo nee stave. Dobre su ti lepinje." On povue dobar gutljaj piva. "Dobro pivo", dodade Ford. "I dobar brod", ree on, odmeravajui rupnu ru iast u i hromiranu insetoliu stvar, iji su se delovi mogli videti roz prozore bara. "Sve je dobro, i to prilino. Zna ", ree on, zami ljeno zavaljen, "u ovavim trenucima neao ti doe da se zapita da li vredi brinuti se oo tiva vreme/prostora i uzron o-posledine celoupnosti multidimenzione matrice verovatnoe, mogueg olabiranja svi h talasnih oblia u itavoj Zbirci Op te Zbre i svim tim stvarima oje su me muile. Mo da oseam da je ono to rupni dasa govori istina. Pusti ga, nea ide svojim toom. Za to je bitno? Nea ide." "Koji rupni dasa?" upita Artur. Ford limnu prema pozornici. Krupni dasa je neolio puta izgovorio 'jed an, dva' u mirofon. Sada su se na pozornici pojavila jo dva tipa. Bubnjevi. Gita ra. Barmen, oji je utao trenuta ili dva, ree: "Ka ete da e vam dati taj brod da bude va ?" "Aha", ree Ford. "Ma nea ide sve, samo je to reao. Uzmi brod. Uzmi ga u z moj blagoslov. Budi dobar sa njim. Biu dobar sa njim." On ponovo povue pivo. "Kao to reoh", nastavi on. "U trenucima poput ovog onao ao pomisli , ma nea ide sve. Ali onda pomisli na tipove iz preduzea 'InfiniDim' i pomisli , nee se o ni ooristiti. Ima da pate. To mi je sveta i versa du nost, da vidim ao ti tipo vi pate. Hej, daj mi to da dodam ne to na raun za pevaa. Zamolio sam ga da mi ispuni jednu posebnu elju i dogovorili smo se. Stvar e da ide na raun. U redu?" "U redu", ree barmen oprezno. Onda sle e ramenima. "U redu, olio god hoe . K olio?" Ford izgovori broju. Barmen se preturi meu boce i a e. Ford brzo presoi pre o bara da proveri da li mu je dobro i da mu pomogne da se podigne na noge. Ovaj je malo poseao prst i laat i malice mu se vrtelo, ali inae je bio dobro. Krupni tip poe da peva. Barmen od epa sa Fordovom reditnom articom da dobije ovla enje. "Da li se to ovde de ava ne to o emu ja ni ta ne znam?" upita Artur Forda. "Zar nije obino tao?" odvrati pitanjem Ford. "Nema potrebe da bude taav", ree Artur. Poinjao je da se budi. "Zar ne bi trebalo da renemo?" upita on. "Hoe li nas taj brod prebaciti na Zemlju?" "Ja ta", uzvrati Ford. "Pa tamo je i Nasumica po la!" ree Artur i prenu se. "Mo emo da je sledimo! A li... ovaj..." Ford pusti Artura da sam promisli o stvarima do je vadio svoje staro iz danje 'Autostopersog vodia roz Galasiju'. "Ali gde smo na ovoj vra noj stvari od ose verovatnoe?" upita Artur. "Hoe li Zemlja postojati ili ne? Tolio sam vremena proveo u potrazi za njom. Pronalazi o sam samo planete oje su joj bile pomalo ili nimalo nali, iao je, sudei po o

ntinentima, oigledno uve posredi bilo pravo mesto. Najgora verzija zove se taSad i tamo me je ugrizla nea vra ja ivotinja. Tao one razgovaraju, zna , grizui jedna d rugu. A pola vremena, razume se, Zemlja a i ne postoji, jer su je razneli prole ti Vogoni. Kolio besmisleno govorim?" Ford ni ta nije uzvratio. Ne to je slu ao. Dodao je 'Vodi' Arturu i poazao er an. Ativna stava glasila je: 'Zemlja. Uglavnom bezopasni.' "Hoe da a e da je tu!" ree Artur uzbueno. "Zemlja je tu! Tu se Nasumica uputil a! Ptica joj je poazivala Zemlju za vreme oluje!" Ford mahnu na Artura da vie malo manje glasno. Slu ao je. Artur je postajao nestrpljiv. I ranije je imao prilie da uje barse pevae ao pevaju 'Voli me ne no'. Malo se iznenadio da to uje na ovom mestu, ma gde, o g avola, ono ve bilo, a svaao ne na Zemlji, ali, sa druge strane, stvari ga nisu ovih dana tolio iznenaivale ao neada. Peva je bio ba dobar, ad se uporedi sa d rugim barsim pevaima i uolio vam se dopadaju tave stvari, ali Artur se nervir ao. Bacio je pogled na sat. To je poslu ilo samo tome da se podseti ao vi e ne ma sat. Nasumica ga je imala, ili bar njegove ostate. "Zar ne misli da bi trebalo da poemo?" upita on uporno. " !" ree Ford. "Platio sam da ujem ovu pesmu." Izgledalo je da su mu oi pune su za, to je Artura pomalo uznemirilo. Niada nije video da je Forda dirnulo i ta izuz ev veoma, veoma jaog pia. Verovatno je to bilo od pra ine. eao je, iznervirano lup ajui prstima, van tata muzie. Pesma se oona. Peva pree na 'Hotel Srcolom'. "Ionao", pro apta Ford, "moram da napi em priaz o restoranu." " ta?" "Moram da napi em priaz." "Da napi e priaz? O ovom mestu?" "Prijem priaza predstavlja overu zahteva za nadonadu tro ova. Sredio sa m da se to de ava potpuno automatsi i bez traga. Ovom raunu bie neophodno pomalo ov eravanja", dodade on tiho, zagledan u svoje pivo s gadnim sme om. "Za dva piva i lepinje?" "I a avanje pevaa." "Za to, olio si mu dao?" Ford ponovo izgovori broj. "Ne znam olio je to", ree Artur. "Kolio to vredi u funtama sterlinga? t a bi mogao da upi za to?" "Verovatno bi mogao da upi , onao ovirno... ovaj..." Ford podi e oi do je obavljao nee proraune u glavi. " vajcarsu", ree on najzad, a zatim uze 'Autostope rsi vodi roz Galasiju' i poe da uca. Artur pametno limnu. Bilo je trenutaa ada bi po eleo da razume o emu, za ime sveta, govori Ford, ali i drugih trenutaa, ao sada, ada je oseao da je ve rovatno bezbednije da i ne pou ava. On pogleda preo Fordovog ramena. "To nee potr ajati dugo?" "Ma ne", ree Ford. "Picin dim. Samo da pomenem da su lepinje bile sasvim dobre, pivo dobro i hladno, mesna divlja fino i a ena, peva u baru najbolji u poznatom svemiru i to mu je otprilie to. Nije mnogo potrebno. Te overa." On dodirnu povr inu na eranu na ojoj je pisalo UNOS i porua nestade u s meru Sub-Ete. "Znai, misli da je barsi peva bio prilino dobar?" "Aha", ree Ford. Barmen se vrati sa paretom hartije, oje ao da mu se tre slo u ruci. On ga gurnu prema Fordu uz neu vrstu nervoznog drhtaja punog pobo nog po to vanja. "Sme na stvar", ree barmen. "Sistem ga je odbacio prva dva puta. Ne mogu rei da me je to iznenadilo." Kapljice znoja stajale su mu na elu. "A onda, odjednom, o da, u redu je, i sistem ga... ovaj, overava. Te tao. Hoete li da... potpi ete? " Ford brzo pree pogledom preo obrasca, pa uvue vazduh roz zube. "Ovo ima mnogo da zaboli 'InfiniDim'", ree on sa zabrinutim izrazom. "Eh, dobro", dodade, "ne' se nose."

On potpisa uz iro sme a i pru i obrazac nazad barmenu. "Vi e novca", ree on, "nego to je puovni zaradio u itavoj arijeri pravljen ja usranih filmova i oncerata po azinima. I to za ono to radi najbolje: stajanj e i pevanje u baru. A jo je sve sam ugovorio. Mislim da je ovo dobar trenuta za njega. Reci mu da mu se zahvaljujem i da hou da mu upim pie." On baci dva novia na bar. Barmen ih odgurnu. "Ne mislim da je to neophodno", ree on blago hrapavim glasom. "Ovo ja astim", ree Ford. "U redu, bri emo odavde." Stajali su na jari i pra ini i posmatrali veliu ru iastu i hromiranu stvar s a zapanjeno u i divljenje. Ili ju je bar Ford posmatrao sa zapanjeno u i divljenjem. Artur ju je samo posmatrao. "Ne misli da je sve to malo preterano, a?" Ponovio je to ada su se popeli unutra. Sedi ta i velii deo omandi bili su preriveni finim rznom ili avoljom o om. Na glavnoj omandnoj ploi nalazio se v elii, zlatni monogram: 'EP'. "Zna ", ree Ford do je palio brodse motore, "pitao sam ga da li je istina da su ga oteli vanzemaljci; i zna ta mi je reao?" "Ko?" upita Artur. "Kralj." "Koji ralj? Oh, ve smo vodili ovaj razgovor, zar ne?" "Nije bitno", ree Ford. "Uglavnom, reao je - ne. Sam je po ao." "Jo nisam siguran o emu pria ", ree Artur. Ford zavrte glavom. "uj", ree on. "Tamo u pregratu sa tvoje leve strane i ma neih traa. Kao bi bilo da izabere malo muzie i pusti je?" "U redu", ree Artur i poe da prebira po utijama. "Da li ti se dopada Elvi s Prisli?" upita on. "Aha, dopada mi se, u stvari", ree Ford. "Sada. Nadam se da ova ma ina mo e d a sae ao to izgleda da mo e." On uljui glavni pogon. "Jeeehaah!" drenu Ford ada su sunuli navi e razornom brzinom. Mogla je. 23. TV mre e ne vole tave stvari. Smatraju ih traenjem. Jedan neporecivi svemi rsi brod sti e niotud usred Londona i to je najvea mogua senzacija. Drugi, potpuno drugaiji, sti e tri i po sata asnije, ali neao to vi e nije to. 'NOVI SVEMIRSKI BROD!' govorili su naslovi i oglasne table nad novinarni cama. 'OVAJ JE RU IAST.' Da se stvar dogodila dva meseca asnije, izvuli bi iz tog a mnogo vi e. Trea svemirsa letelica, pola sata posle druge, mala etvorosedna jahta mare 'Hrundi', dospela je samo do loalnih vesti. Ford i Artur stu ti e se uz urli iz stratosfere i glato parira e na trgu Po rtlend. Bilo je ne to posle est i trideset uvee i bilo je slobodnih mesta. Hitro su se izme ali sa gomilom oja je do la da pilji, onda su glasno reli da ao nio nee d a javi policiji onda e to oni uiniti, pa su lepo pobegli. "Dom..." promuca Artur; hrapav prizvu uvlaio mu se u glas do se obazira o, zamagljenih oiju. "Ma ta si se sav raspilavio", zare a Ford. "Moramo da naemo tvoju eru i onu ptiju stvar." "Kao?" upita Artur. "Ovo je planeta na ojoj ivi pet i po milijardi ljud i i..." "Da", ree Ford. "Ali samo jedna osoba od svih njih upravo je doputovala i z svemira u pratnji mehanie ptice. Predla em da naemo televizor i ne to da pijucamo do gledamo. Treba nam odlina sobna usluga u hotelu. Uzeli su prostrani dvorevetni apartman u Langamu. Tajanstveno, Fordova Dine-O-Raun artica, izdata na planeti udaljenoj vi e od pet hiljada svetlosnih god ina, ao da nije predstavljala niaav problem za hotelsi ompjuter. Ford smesta navali na telefone, do je Artur pou avao da pronae televizor.

"U redu", ree Ford. "Hteo bih da naruim malo reera. Dve rigle. Dve 'uv areve salate'. Pa tete od gu ije d igerice olio god imate. I londonsi zoo." "Ona je na vestima!" vinu Artur iz susedne sobe. "To sam reao", ree Ford u slu alicu. "Londonsi zoo. Stavite ga na raun za ovu sobu." "Ona je... dobri Bo e!" vinu Artur. "Zna li o je intervjui e?" "Zar imate te oa sa razumevanjem englesog jezia?" nastavi Ford. "Re je o zoolo om vrtu odmah uz put odavde. Ma ba me briga ao je ve zatvoren jer je asno. Neu da upim artu, hou da upim zoolo i vrt. Ba me briga ao ste zauzeti. Ovo je so bna usluga, ja sam u sobi i hou va u uslugu. Imate pare hartije? U redu. Evo ta hou da uradite. Sve ivotinje oje se mogu bezbedno vratiti u divljinu, da se vrate. Da se naprave dva dobra tima ljudi oji e im nadgledati napredovanje u divljini i po truditi se da se snau ao treba." "To je Trilijan!" drenu Artur. "To jest, da li je... ovaj... Bo e, ne mog u da podnesem itavu tu fru oo paralelnih svemira. Sve je to tolio proleto zbu njujue. Izgleda da je nea druga Trilijan. Ovo je Tri a Memilan, a tao se Trilija n zvala pre nego... ovaj... Za to ne doe malo i pogleda ? Da vidi mo e li ti da se snae "Samo as", vinu Ford, a onda se vrati pregovorima sa sobnom uslugom. "On da e nam biti potrebni prirodni rezervati za ivotinje oje ne mogu da se snau u div ljini", ree on. "Treba organizovati eipu oja e odrediti oja su mesta najpogodni ja. Mo da e biti potrebno da upimo ne to poput Zaira, a mo da i nea ostrva. Madagasa r. Bafin. Sumatra. Tava mesta. Bie nam potreban iro opseg stani ta. ujte, ne vidim za to smatrate da je to problem. Nauite se da uzimate opunomoenie. Unajmite oga go d hoete. Navalite na posao. Mislim da ete utvrditi da mi je raun ispravan. I nadev od buavog sira za salatu. Hvala." On spusti telefonsu sli alicu i prie Arturu, oji je sedeo na ivici revet a i gledao televiziju. "Naruio sam malo pa tete od gu ije d igerice za nas", ree Ford. " ta?" upita Artur, ija je pa nja bila u potpunosti orenuta televizoru. "Reoh, naruio sam malo pa tete od gu ije d igerice za nas." "Oh", ree Artur neodreeno. "Uve mi je bilo malo nezgodno zbog pa tete od gu ij e d igerice. Malice surovo prema gusama, zar ne?" "Ma jebe ih", ree Ford i baci se na revet. "Ne mo e voditi rauna o svaoj pro letoj stvari." "Pa, lao je tebi da tao a e , ali..." "Mani se!" ree Ford. "Ao ti se ne svia, uzeu i tvoju porciju. ta se de ava?" "Haos!" ree Artur. "Potpuni haos! Nasumica sve vreme vri ti na Trilijan, il i Tri u, ili o god to bio, da ju je napustila, a onda tra i od nje da idu do neog dobrog nonog luba. Tri a se rasplaala i govori da niada nije ni videla Nasumicu, a amoli da ju je rodila. Onda odjednom pone da urla o neome po imenu Rupert i govori da je ovaj izgubio razum ili tao ne to. Taj deo nisam ba najbolje razumeo, da budem isren. Onda je Nasumica poela da baca stvari, pa su prebacili na relam e do ne srede itavu stvar. Oh! Upravo su se vratili na studio! Umuni i gledaj." Prilino uzdrmani voditelj pojavi se na eranu i izvini gledaocima zbog pr eida prethodnog priloga. Izjavio je ao nema niavih dovoljno jasnih novih ve sti, samo da je tajanstvena devoja, oja naziva sebe Nasumica esti Leta Dent, nap ustila studio da se, ovaj, odmori. Tri a MeMilan vratie se, nadao se on, sutra. U meuvremenu, stigli su novi izve taji o NLO pojavama... Ford soi sa reveta, dograbi najbli i telefon i nabode broj. "Konsijer ? Da li biste hteli da budete vlasni ovog hotela? Va je uolio mo ete da mi naete u rou od pet minuta u oje lubove je ulanjena Tri a MeMilan. Sam o stavite itavu stvar na raun ove sobe." 24. eti. Daleo, u mastiljavim dubinama svemira, odigravali su se nevidljivi por Nevidljivi za sve itelje neobine i vatrene zone Plurala, u ijoj je i i poivalo

besonano mno tvo planeta zvanih Zemlja, ali ne i nepovezani. Na samoj granici Sunevog sistema, pogrbljen u zelenoj sofi od ve tae o e, mr godno zagledan u niz TV i ompjutersih erana, sedeo je veoma zabrinuti voa Greb ulonaca. Petljao se sa raznim stvarima. Petljao se sa svojom njigom astrologije . Petljao se sa onzolom ompjutera. Petljao se sa displejima to su nepreidno do bijali podate sa svih grebulonsih ureaja za nadgledanje, oji su svi bili usred sreeni na planetu Zemlju. Bio je uznemiren. Zadata im je bio da nadgledaju. Ali da nadgledaju iz potaje. Isreno, bilo mu je ve malo mua od tog zadata. Bio je prilino siguran da zadata mora da mu je sadr avao i ne to vi e od puog sedenja i gledanja televizije g odinama i godinama. Oigledno su imali i mnogo druge opreme, oja se tu sigurno ni je bez veze nalazila i o ojoj bi znali za ta slu i samo da nisu izgubili i svai t rag sopstvene svrhe. Bio mu je potreban oseaj svrsishodnosti u ivotu, i to je bio razlog zbog oga se orenuo astrologiji, ne bi li popunio zjapei procep oji mu j e postojao usred uma i du e. To e mu svaao ne to rei. Pa, govorilo mu je ne to. Govorilo mu je, bar olio je on mogao da razabere, da e imati veoma rav m esec, da e se stvari retati sa zla na gore, uolio ne bude uspostavio ontrolu nad stvarima i ao ne pone da pravi nee pozitivne orae i da osmi ljava stvari za sebe. Bilo je to istina. Bilo je veoma jasno, na osnovu arte zvezda oju je n apravio oristei njigu o astrologiji i ompjutersi program oji mu je nainila on a fina Tri a MeMilan da retrianguli e sve potrebne astronomse podate. Astrologija zasnovana na Zemlji morala se u potpunosti preraunati da bi dala ishode oji su imali neog smisla za Grebulonce tu, na desetoj planeti, na ledenim granicama Su nevog sistema. Prorauni su rajnje jasno i nedvosmisleno poazivali da e stvarno imati ve oma rav mesec, poev od danas. Zbog toga to je danas Zemlja izlazila u Jarcu, a to j e, za vou Grebulonaca, oji je isazivao sve araterne znae da je lasini Bi, b ilo zaista veoma ravo. Sada je bilo vreme, govorio mu je horosop, za preduzimanje pozitivnih oraa, za dono enje te ih odlua, za utvrivanje toga ta treba da se uini i za delanje. Sve to bilo je veoma te o za njega, ali znao je da nio niada nije reao da rad iti te e stvari nije te o. Kompjuteri su ve predviali polo aj planete Zemlje i pratili je iz seunde u seundu. On naredi da se velie topovse ule orenu. Zbog toga to je sva grebulonsa oprema za nadgledanje bila usredsreena na Zemlju, propustila je da zapazi da sada u Sunevom sistemu postoji jo jedan izvor p odataa. Izgledi da opazi taj drugi izvor podataa - masivni, uti onstrutorsi b rod - sluajno su bili pratino ravni nuli. Bio je isto tolio daleo od Sunca ao i Rupert, ali gotovo dijametralno suprotno, gotovo sriven iza Sunca. Gotovo. Masivni uti onstrutorsi brod eleo je da bude u stanju da posmatra dogaaj e na planeti deset, a da ne bude opa en. To je postizao veoma uspe no. Postojalo je mnogo raznih pogleda u ojima je taj brod bio dijametralno suprotan Grebuloncima. Njegov voa, apetan, imao je veoma jasnu predstavu o tome oji mu je zada ta. Bio je veoma jednostavan i neposredan i on ga je sledio na svoj veoma jedno stavan i neposredan nain ve prilino vremena. Svao o je znao taj zadata mogao je rei da je on besmislen i ru an, da to nije zadata od onih oji obogauju ivot, vraaju prolee u orae, od oga ptice peva ju i cvee cveta. U stvari, pre je bilo obrnuto. U potpunosti obrnuto. Ali nije njegov posao bio da brine zbog toga. Posao mu je bio da radi sv oj posao, a to je bilo da radi svoj posao. Uolio je to dovodilo do izvesnog su e nja pogleda i ogranienosti misli, onda nije bilo njegov posao da brine o tavim s tvarima. Sve tave stvari na oje bi nai ao prosleivane su drugima oji su, sa svoj e strane, imali druge ojima su prosleivali tave stvari. Na mnogo, mnogo svetlosnih godina odavde, zapravo, od bilo gde drugde, p oiva turobna i odavno napu tena planeta, Vogsfera. Negde na vla nim, maglovitim i mul jevitim obalama na toj planeti nalazi se, oru en prljavim, zdrobljenim i ispra njen

im lju turama poslednje neolicine raba prerivenih draguljima, jedan mali ameni spomeni oji obele ava mesto na ome se, ao se mislilo, prvi put uzdigla vrsta vogon vogonblurtus. Na spomeniu je urezana strelica oja poazuje u maglu i is pod oje su ravnim, jednostavnim slovima urezane rei: 'Ovde se zaustavlja prebaci vanje odgovornosti.' Duboo u utrobi svog nevidljivog utog broda, vogonsi apetan zagrota do je posezao za malo izbledelim paretom hartije sa magareim u ima oje je le alo pred njime. Naredba za ru enje. Uolio ste eleli da odredite gde je poinjao apetanov posao, a to je bilo da radi svoj posao oji je bio da radi svoj posao, onda se sve najzad svodilo n a to pare hartije oje su mu jo davno uruile neposredne stare ine. Na paretu hartije n alazila se naredba, a njegov zadata bio je da naredbu sprovede u delo i da unes e olovom oznau u susedni vadrati po to je bude sproveo u delo. Sproveo je u delo naredbu jednom ranije, ali brojne problematine oolnost i spreile su ga da bude u mogunosti da unese oznau u dotini vadrati. Jedna od problematinih oolnosti bila je pluralna priroda ovog setora Ga lasije, gde se mogue nepreidno me alo sa verovatnim. Jednostavno uni tenje nije vas dovodilo ni ta dalje nego ad pritisnete vazdu ni mehur ispod lo e prilepljene trae tapeta. ta god da uni tite, stalno se ponovo negde pojavljivalo. To e usoro biti sr eeno. Drugu je predstavljala grupica ljudi oji su nepreidno odbijali da budu tamo gde bi trebalo da budu i ada bi trebalo da budu. I to e usoro biti sreeno. Trea je bila nervirajua i anarhina napravica zvana 'Autostopersi vodi roz Galasiju'. To je sada bilo dobro i istinsi sreeno i, zapravo, zahvaljujui izvanr ednoj moi temporalnog povratnog in enjeringa, sada je predstavljalo sredstvo ojim e biti sreeno i sve ostalo. Kapetan je naprosto do ao da posmatra zavr ni in te drame. Sam nee pomeriti ni prst. "Poa i mi", ree on. Senovito oblije ptice ra iri rila i di e se u vazduh blizu njega. Tmina prog uta most. Slaba ne svetlosti narato zaplesa e u crnim oima ptice do su se, duboo u njenom adresnom prostoru za naredbe, zagrade za zagradom onano poni tavale, if n aredbe najzad oonavale, petlje za ponavljanje zaustavljale, reurzivne funcije pozivale sebe poslednja dva puta. Blistava slia osvetli se u tmini, vodenasto plava i zelena slia, cev oja je lebdela u vazduhu, obliovana poput isecanog niza obasica. Uz grotavi zvu zadovoljstva, vogonsi apetan zavali se da gleda. 25. " "Upravo tu, broj etrdeset dva", vinu Ford Prefet vozau tasija. "Ba ovde!

Tasi prioi, a Ford i Artur isoi e. Uz put su se zaustavili od dobrog bro ja automata za gotovinu i Ford gurnu vozau roz prozor punu au novca. Ulaz u lub bio je mraan, otmen i odbojan. Naziv mu je pisao samo na najm anjoj ploici. lanovi su znali gde se nalazi, a uolio niste bili lan, onda vam zna nje gde je nije nimalo pomagalo. Ford Prefet nije bio lan od Stavra, iao je jednom bio u drugom Stavrov om lubu u Njujoru. Imao je veoma jednostav nain postupanja sa organizacijama iji nije bio lan. Naprosto je uleteo im su se vrata otvorila, poazao na Artura i az ao: "U redu je. Sa mnom je." Po ao je niz tamne, uglaane stepenice, oseajui se vrlo frudno u novim cipelam a. Bile su od avolje o e i plave, a njemu je bilo veoma drago to je, i pored svega t o se zbivalo, bio dovoljno o trog vida da ih opazi u izlogu prodavnice sa zadnjeg sedi ta jureeg tasija. "Mislio sam da sam ti reao da ne dolazi ovamo." " ta?" upita Ford. Mr avi ove, bolesnog izgleda, odeven u ne to vreasto i italijanso, oraao je uz stepenice raj njih, palei cigaretu, a onda se odjednom zaustavio. "Ne ti", reao je. "On."

Gledao je pravo u Artura, a onda je izgledalo da se malo zbunio. "Izvinite", ree on. "Mora biti da sam vas zamenio sa neim." On ponovo poe uz stepenice, ali gotovo smesta ponovo se orenu, jo zbunjeniji. Piljio je u Art ura. " ta sad?" upita Ford. " ta ree?" "Reoh, ta sad?" ponovi Ford iznervirano. "Da, tao i ja mislim", ree ove, zaljulja se malo i ispusti utiju ibica oju je nosio. Usta su mu se slaba no retala. Onda je stavio ruu na elo. "Izvinite", ree on. "Oajnii pou avam da se setim oju sam drogu uzeo, ali m ora da je posredi jedna od onih od oje niao ne mo e da se seti ." On zavrte glavom i ponovo se orenu, a zatim se pope prema mu om toaletu. "Hajde", ree Ford. Po urio je niz stepenice, do ga je Artur nervozno sledi o. Susret ga je gadno prodrmao, a nije znao zbog ega. Nisu mu se dopadala tava mesta. Uz sve snove o Zemlji i domu oje je sa njao godinama, sada mu je gadno nedostajala oliba na Lemjueli sa no evima i sendv iima. a mu je nedostajao i stari Tra barg. "Arture!" Bio je to zapanjujui uina. Viali su mu ime u stereo tehnici. On se narivi da pogleda u jednom smeru. Na stepenicama iza sebe ugleda Trilijan oja je urila prema njemu u najdivnije izgu vanom rimplonu. Odjednom je de lovala zgro eno. Narivio se u drugom smeru da vidi na ta to gleda odjednom zgro eno. Na dnu stepeni ta bila je Trilijan, odevena... Ne - bila je to Tri a. Tri a o ju je upravo video, histerinu od zbunjenosti, na televiziji. A iza nje stajala je Nasumica, iji je pogled delovao sumanutije nego iada. Iza nje, u prostoru zgodn og, slabo osvetljenog luba, druge mu terije veeri obrazovale su sleeni prizor, uzne mireno zagledani u suob na stepeni tu. Neolio seundi svi su nepomino stajali. Samo muzia iza bara nije umela da se zaustavi. "Pi tolj oji dr i", ree Ford tiho i blago limnu prema Nasumici, "jeste Vaba nata 3. Bio je u brodu oji mi je urala. U stvari, prilino je opasan. Ne miite se nijednog trenuta. Hajde da svi ostanemo mirni i da otrijemo ta je to uznemirav a." "Gde se ulapam?" vrisnu Nasumica odjednom. Rua ojom je dr ala pi tolj sil ovito joj se tresla. Druga rua zaroni joj u d ep i izvadi ostate Arturovog sata. Protresla ih je prema njima. "Mislila sam da u se ovde ulopiti", plaala je, "na svetu oji me je stv orio! Ali ispostavilo se da a ni moja maja ne zna o sam!" Ona silovito baci sa t u stranu i ovaj se razbi meu a ama iza bara, rasuv u svoju unutra njost. Svi su jo trenuta ili dva bili veoma tihi. "Nasumice", ree Trilijan tiho sa vrha stepeni ta. "Umuni!" drenu Nasumica. "Napustila si me!" "Nasumice, veoma je va no da me saslu a i da razume ", ustrajala je Trilijan ti ho. "Nije nam preostalo mnogo vremena. Moramo otii. Svi moramo otii." "O emu pria ? Stalno odlazimo!" Sada su joj obe rue bile na pi tolju, i obe s u se tresle. Nije ga uperila ni u oga posebno. Orenula ga je naprosto prema sv etu uop te. "uj", ree Trilijan ponovo. "Ostavila sam te zbog toga to sam oti la da izve tav am sa rati ta za mre u. Bilo je izuzetno opasno. Ili sam bar mislila da e biti. Stigl a sam, a rat je odjednom prestao. Do lo je do vremense anomalije i... uj! Molim te , slu aj! Jedan izviai ratni brod nije se pojavio gde je trebalo, ostata flote ras ut je u farsinom neredu. To se sada de ava sve vreme." "Ba me briga! Neu da slu am o tvom proletom poslu!" drenu Nasumica. "Hou uu . Hou da se negde ulopim!" "Nije ti ovo ua", ree Trilijan, i dalje smirenim glasom. "Nema je. Nio od nas je nema. Jedva da je io danas ima. Nestali brod o ome sam upravo govorila . Ljudi na tom brodu nemaju dom. Ne znaju odale su. Ne seaju se a ni o su ili ta im je zadata. Veoma su izgubljeni, zbunjeni i upla eni. Nalaze se u ovom Sunevom sistemu i upravo se spremaju da uine ne to veoma... zavedeno, jer tolio su izgublj

eni i zbunjeni. Moramo... da... odemo... smesta. Ne mogu ti rei gde mo emo poi. Mo da vi e nemamo uda. Ali ovde ne mo emo ostati. Molim te. Jo samo jednom. Mo emo li poi?" Nasumica je drhtala u panici i zbunjenosti. "Sve je u redu", ree Artur blago. "Uolio sam ja ovde, bezbedni smo. Ne pitajte me da sad obja njavam, ali ja sam bezbedan, prema tome i vi ste bezbedne. U redu?" " ta to pria ?" upita Trilijan. "Svi se opustite", ree Artur. Oseao se veoma smireno. ivot mu je bio zaaran i ni ta od svega nije delovalo stvarno. Lagano, postepeno, Nasumica poe da se opu ta i da spu ta pi tolj, palac po pala c. Dve stvari dogodi e se istovremeno. Vrata muog toaleta na vrhu stepenica otvori e se, a ove oji se bio navrza o na Artura izie, mrui. Upla ena naglim poretom, Nasumica podi e pi tolj upravo u trenu ada je jedan ove oji je stajao iza nje pou ao da ga dohvati. Artur se baci napred. Zau se zaglu ujua esplozija. On nespretno pade ada s e Trilijan sruila preo njega. Bua polao zamre. Artur di e pogled da bi video a o ga ove sa vrha stepeni ta gleda pogledom potpune zgranutosti. "Ti..." ree on. Onda se lagano, jezivo raspade na delove. Nasumica baci pi tolj i pade na olena, uz jecanje. " ao mi je!" ree ona. "To lio mi je ao! Tolio, tolio mi je ao..." Trilijan joj prie. Tri a joj prie. Artur sede na stepeni te sa glavom meu aama, nemajui pojma ta da uini. Ford je taoe sedeo na stepeni tu ispod njega. On podi e ne to, pogleda sa zanimanjem i dodade to Arturu. "Znai li ti ovo togod?" upita on. Artur ga primi. Bile su to ibice oje je ispustio poginuli. Na utiji je bilo ispisano ime luba. Bilo je ispisano i ime vlasnia luba. Izgledalo je ova o: STAVRO MILER BETA Gledao je u to neo vreme, do su stvari lagano poele da mu se sla u u umu. Pitao se ta da uini, ali to se pitao te onao. Oo njega, ljudi su poinjali da tre i da mnogo viu, ali iznenada mu je bilo veoma jasno da se ni ta ne mo e uiniti, ni sa da niti bilo ada. Kroz novu neobinost bue i svetlosti te to je mogao da razazna oblije Forda Prefeta, oji je sedeo zavaljen i divljai se smejao. Oseaj ogromnog mira potpuno ga preplavi. Znao je da je najzad, jednom za svagda, sve onano gotovo. U tmini mosta, u srcu vogonsog broda, Pro tetni Vogon Jelc sedeo je sam. Svetlosti narato zapalaca e po eranima za nadgledanje spolja njosti, nanizanim p o jednom zidu. U vazduhu nad njim, preidi u plavoj i zelenoj vodenastoj obasic i razlui e se. Mogunosti izbora olabirale su, verovatnoe se stapale jedna u drugu i najzad se sve rastopi i prestade da postoji. Spusti se veoma duboa tama. Vogonsi apetan sedeo je uronjen u nju ne olio seundi. "Svetla", ree on. Nije bilo odgovora. I ptica je smrsana van svae verovatnoe. Vogon sam upali svetlo. On ponovo podi e pare hartije i unese mali zna u vadrati. Dale, sa tim je gotovo. Brod mu se od unja u mastiljavu prazninu. I pored toga to je preduzeo ono to je smatrao izuzetno pozitivnim oraom, grebulonsi voa ipa je dobio veoma rav mesec. Bio je otprilie isti ao i pretho dni meseci, osim to sada nije bilo niega na televiziji. On umesto toga pusti malo lae muzie.