Adams Daglas DO VIENJA I HVALA NA SVIM RIBAMA Prevod: Ja i Zoran Adams Douglas SO LONG AND THANKS FOR ALL

THE FISH, 1985. utostoperi" (4) POLARIS 1992. UVOD

Serija "Galatii a

Daleo u neistra enim zaleima jedne zabaene oblasti zapadnog spiralnog raa Galasije nalazi se maleno, neugledno, uto sunce. Na njegovoj orbiti, na rastojanju od pribli no devedeset sedam miliona mil ja, nalazi se beznaajna plavozelena planeta iji su stanovnici, oji su nastali od majmuna, tolio primitivni da jo smatraju digitalne rune asovnie stra no zgodnom ide jom. Ta planeta ima - ili, da budemo precizni, imala je - jedan problem, oji se mo e opisati ovao: veina njenih stanovnia bila je uglavnom nesrena. Kao re enje ovog problema predlagane su mnoge stvari, ali sve su uglavnom bile povezane s r etanjem neavih malenih, zelenih omada hartije, a to je zaista udno, jer ti mal i, zeleni omadi hartije nisu i sami bili nesreni. Zbog toga je problem opstajao: ljudi su uglavnom bili zlovoljni, a mnogi su se oseali bedno, a i oni sa digitalnim asovnicima. Sve je vei bio broj onih oji su poinjali da misle ao su svi napravili v eliu gre u jo onda ada su si li sa drveta. A nei su i drvee smatrali lo om zami lju i reli su da uop te nije trebalo ni napustiti oean. A onda, jednog etvrta, soro dve hiljade godina po to su izvesnog tipa pri ovali za drvo zbog toga to je reao da bi bilo sjajno ada bi ljudi, za promenu, poeli da se pona aju ljubazno prema drugim ljudima, jedna devoja, oja je za svoj gro sedela u neom afiu u Rimansvortu, iznenada je shvatila u emu su sve vreme g re ili i najzad douila nain na oji bi se svet mogao pretvoriti u dobro i sreno mest o. Ovog puta sve je bilo u redu, stvar je bila sigurna i nio nije morao niog d a priucava za drvo. Ali, na alost, pre nego to je stigla da to neome javi telefonom, Zemlja j e neoeivano uni tena da bi se napravilo mesta za novu hipersvemirsu obilaznicu i tao je ideja izgubljena - inilo se, zauve. Ovo je njena pria. 1. Te veeri se rano smrailo, to je bilo normalno za to doba godine. Bilo je hl adno i vetrovito, to je taoe bilo normalno. Poela je i a, to je bilo naroito normalno. Sleteo je jedan svemirsi brod, to nije bilo normalno. U oolini nije bilo nioga da ga vidi izuzev neolio neopisivo glupih et vorono aca oji blage veze nisu imali ta bi s njim, i da li uop te treba ne to da imaju s njim, da li treba da ga pojedu, ili ta ve. I zato su uradili ono to su uve inili , a to je bilo da ponu da be e od njega i da pou avaju da se sariju jedan ispod dru gog, to niada nije palilo. On sliznu iz oblaa, naizgled balansirajui na jednom jedinom snopu svetl osti. Iz daljine jedva da ste ga mogli i primetiti roz sevanje i olujne obla e, ali vien izbliza izgledao je neobino lepo - siva letelica elegatno obliovanih linija, sasvim mala. Razume se, niada ne mo ete imati valjanu predstavu o tome oje e veliine i avog oblia biti raznorazne vrste, ali ao prihvatite ishode poslednjeg srednj egalatiog popisnog izve taja ao neu vrstu ispravnog vodia u pogledu statistiih p rosea, verovatno ete zaljuiti da e se na letelici nalaziti otprilie est osoba, i biete u pravu. To biste verovatno i inae pogodili. Popisni izve taj, ao i veina tavih do umenata, stajao je u asno mnogo novaca i niome nije reao ni ta to ovaj ve nije znao - osim da svaa svacijata osoba u Galasiji ima po 2,4 noge u proseu i poseduj

e hijenu. Po to to oigledno nije istina, itava stvar je na raju morala da se odbaci . Letelica be umno liznu roz i u, do su je slaba navigaciona svetla obavij ala dugom prijatnog izgleda. Tiho je hujala, umom oji je postepeno bio sve buniji i dublji ao se primicala tlu i oji se na visini od petnaest centimetara pret vorio u te o brujanje. Najzad se spustila i uti ala. Polopac se otvori. Krate stepenice razmota e se same od sebe. Svetlost se pojavi u otvoru, blistava svetlost oja je uljala u vla nu no, a sene su se retale u njoj. Jedan visoi li pojavi se u svetlosti, obazre se unaoolo, tr e se i poju ri niz stepenice, nosei ispod mi e veliu torbu. Orenuo se i rato mahnuo prema brodu. Ki a mu je ve curila roz osu. "Hvala", povia, "Hvala vam veli..." Preinu ga o tri prasa grmljavine. On boja ljivo podi e pogled, a na neu izn enadnu misao poe da pretura po velioj plastinoj torbi za oping, na ijem je dnu sada otrio jednu rupu. Sa strane je na torbi bilo od tampano (za sve one oji umeju da de ifruju e ntaursu azbuu) DUTY FREE MEGA-MARKET, PORT BRASTA, ALFA KENTAURA. BUDITE KAO N APALJENI DVADESET PRVI SLON U SVEMIRSKOM BRODU! "Stani!" povia prilia i mahnu a brodu. Stepenice, oje su poele da se uvlae u prolaz, zaustavi e se, ponovo izvuo e i pusti e ga nazad. Pojavio se ponovo neolio seundi asnije nosei otrcani i zamrljani pe ir oji je ugurao u torbu. Ponovo je mahnuo, smestio torbu pod mi u i potrao da se sloni pod supino m drvea do je, iza njega, svemirsi brod ve poinjao uspon. Sevanje blesnu nebom i natera priliu da zastane na trenuta, a onda je stvor nastavio da tri, promeniv i pravac da bi obi ao drvee u iroom luu. Hitro je trao po tlu, oliznuv i se tu i tamo, pognut pred i om oja je sada lila sve jae i jae, ao da se nebo provalilo. Noge su mu ljapale po blatu. Grmljavina je grotala u brdima. Uzaludno j e obrisao i ne api sa lica i nastavio da se tetura. Jo svetlosti. Ovog puta to nisu bile munje, ve razlivenija i slabija svetlost oja je l agano plesala nad obzorjem, pojaavala se i zamirala. Prilia ponovo zastade ada je videla svetlost, a zatim udvostrui orae, hitajui pravo prema tai na obzorju na ojoj se ova pojavila. Tle je sada bilo strmije, dizalo se navi e i posle sledeih dve ili tri stot ine metara najzad je dovelo stvora do prepree. Prilia zastade da bi bolje osmo trila prepreu, a zatim baci preo nje torbu oju je nosila, pre nego to e se i sa ma popeti. Jedva da je dotaala tle sa druge strane, ada prema njoj roz i u liznu ma ina ija je svetlost uljala roz vodenu zavesu. Stvor se tr e nazad do je ma ina h itala a njemu. Bila je nisa, ru astog oblia, nali na malog ita oji se toci lja po vodi - elegantna, siva i zaobljena, a retala se zastra ujuom brzinom. Prilia nagonsi ispru i rue da bi se za titila, ali pogodio ju je samo mla z vode ada je ma ina sunula poraj nje i odjurila u no. Narato je jo jedan titraj sevanja pre ao nebom i dozvolio namoenoj prilici poraj puta da proita mali natpis na zadnjem delu ma ine pre nego to je ova nestala . Na oevidnu zapanjenost i nevericu stvora, natpis je glasio: 'I moja druga ola su Por e.' 2. Rob MeKena bio je bedni opilan, a to je i sam znao, jer su mu mnogi lj

udi godinama sretali pa nju na to. On nije video razloga da se ne slo i sa njima, o sim jednog oiglednog - naime, mnogo je voleo da se suprotstavlja ljudima, naroito onima oji mu se nisu dopadali, a u tave su spadali, prema poslednjem raunu, svi . Uzdahnuo je i gurnuo menja. Breg je postajao sve strmiji, a njegov amion bio je preoptereen dansim termostatima za radijatore. Nije on bio prirodno predodreen da bude taav mrgud, ili se bar tome nada o. To ga je i a uni tavala, uve ta i a. Ki a je i sada padala, onao za promenu. Bio je to naroiti tip i e, oji je naroito mrzeo, naroito ad vozi. Imao je broj za nju. Bila je to i a tip 17. Negde je itao da Esimi imaju preo dve stotine razliitih rei za sneg, bez ojih bi njihovi razgovori verovatno bili vrlo jednolini. Tao oni razliuju slab sneg i ja sneg, la sneg i te a sneg, moar sneg, o tar sneg, sneg oji pada u r picama, sneg oji pada u naletima, sneg oji ti sused unese na izmama svuda po le pom i istom podu tvog igloa, snegove zime, snegove prolea, snegove ojih se sea iz d etinjstva i oji su bili tolio bolji od svih ovih va ih modernih snegova, fini sn eg, paperjasti sneg, sneg sa brda, sneg iz doline, sneg oji pada izjutra, sneg oji pone da pada iznenada, ba ada si po ao na pecanje, i sneg na oji su se, i por ed svih napora da ih izdresira , popi ali tvoji polarni psi. Rob MeKena je u svoju malu bele nicu zapisao dvesta trideset jedan razliit tip i e, a nije mu se dopadao nijedan. On smanji brzinu za jo jedan polo aj menjaa, a amion povea broj obrtaja. Umi rujue je gunao o svim dansim radijatorsim termostatima oje je nosio. Otao je prethodnog popodneva napustio Dansu, pro ao je roz tip 33 (la a, bocava i a od oje putevi postaju lizavi), 39 (te a pljusa), 47 do 51 (poev o d lae oomite i ice sve do umerene ledene i e oja pada pod o trim uglom), 87 i 88 (dve podvrste oomite provale oblaa oje su se razliovale u nijansama), 100 (r ominjanje posle pljusa, hladno), sve tipove primorsih bura izmeu 192 i 213 odje dnom, 123, 124, 126 i 127 (umereni do srednji hladni naleti, ravnomerno i sinop irano bubnjanje po abini), 11 (apljice oje sipe na slabom vetru), a sada njeg ova najneomiljenija, 17. Ki a tipa 17 predstavljala je prljavo, ljapavo dobovanje o vetrobran, toli o jao da nije bilo mnogo bitno da li su brisai uljueni ili ne. Proverio je teoriju tao to ih je narato isljuio, ali, ao se ispostav ilo, vidljivost se prilino pogor ala. A zatim je jednostavno odbila da se popravi ada ih je ponovo uljuio. U stvari, jedan od brisaa poeo je da landara. Svi svi svi flop svi svi flop svi svi flop svi flop svi flop flop flap greb. Lupio je ruama po volanu, udario nogom o pod, tresao svoj aseta sve do ovaj iznenada nije poeo da svira muziu Berija Manilova, ponovo ga tresao sve do nije prestao, pa je psovao i psovao i psovao, psovao i psovao. Ba u tom trenutu, ada mu je bes bio na vrhuncu, u svetlost njegovih far ova uplivala je, jedva vidljiva roz pljusa, nea prilia poraj puta. Jadna, blatnjava prilia, neobino odevena, morija od vidre u ma ini za pra nje ve a, autostopirala je raj puta. 'Jadni, bedni rele', pomisli Rob MeKena, shvativ i da postoji neo sa vi e prava da se osea zeznutim od njega, 'mora da si promrzao do ostiju. Koja glupa zamisao da stopira po ovao zaguljenoj noi. Em ti je hladno, em si moar ao mi , a amioni namerno teraju preo bara da te poprsaju.' Turobno je zavrteo glavom, jo jednom uzdahnuo, orenuo volan i uleteo pra vo u veliu baru. 'Jesi li shvatio?' pomisli on ada je projurio preo nje. 'Na putu ima p ravih opilana.' Razliven u retrovizoru, neolio seundi asnije, pojavio se odraz autos topera raj puta, morog do gole o e. Jedan as ba mu je bilo drago zbog toga. Trenuta ili dva asnije bilo mu j e rivo zbog toga to mu je bilo drago. Onda mu je bilo drago zbog toga to mu je bi lo rivo zato to mu je bilo drago, pa se, zadovoljan, odvezao dalje u no.

Najzad se isupio pred sobom za ono to ga je preteao onaj por e oga je tv rdoglavo bloirao poslednjih dvadeset milja. Do se tao vozio, i ni oblaci vuli su itavo nebo za njim jer, iao ni sa m to nije znao, Rob MeKena bio je Bog Ki a. On je samo znao da su mu radni dani b edni i da za sobom ima itav niz upropa enih praznia. A oblaci su samo znali da ga v ole i da ele da budu uz njega, da ga paze i da ga vase. 3. stvar. Sledea dva amiona nisu vozili Bogovi Ki a, ali su ovi svejedno uinili istu

Prilia je oraala, ili pre buala, dalje, sve do nije do ao novi breg, a i zdajnia bara ostala za njim. Posle izvesnog vremena i a poe da se smiruje i Mesec se narato uaza iza oblaa. Jedan reno proe raj njega, a njegov voza uputi hodajuoj prilici zajapurene i slo ene znaove da bi poazao ao bi inae bio odu evljen da poveze priliu, samo t o ba ovaj put ne mo e jer ne ide u smeru u ome bi prilia htela, oji god to smer bio, i da je siguran da prilia to shvata. Zaljuio je time to je poazao ohrabruj ui signal palcem gore, ao da hoe da a e da se nada da se prilia osea ba bogovsi zb og toga to joj je hladno i to je mora da gore ne mo e biti, i da e je svaao povest i ada naie sledei put. Prilia je oraala dalje. Proe jedan fijat i uini isto to i reno. Jedan masi pro ao je suprotnom stranom puta i blesnuo farovima na priliu oja je lagano oraala, iao nije jasno da li je time mislio da a e 'zdravo', 'iz vini to idem u suprotnom smeru' ili 'gle, eno neoga u i i, oje sranje'. Zelena t raa na vrhu vetrobrana poazivala je da su poruu, ava god da je, uputili Sti v i Kerola. Oluja se u meuvremenu nesumnjivo istro ila, a ono to je preostalo od grmljav ine sada je gunalo nad udaljenijim bregovima, ao ove oji govori: 'I samo jo ne to da a em...' - dvadeset minuta po to je priznao da je pobeen u raspravi. Vazduh je sada bio istiji, no hladna. Zvu se prilino dobro prostirao. Izgu bljena prilia, oja je beznade no drhtala, sada sti e do mesta na ome se boni put o dvajao ulevo. Nasuprot sreti tu stajao je zna do oga prilia iznenada pojuri i poe da ga prouava grozniavom radoznalo u, trgav i se samo ada su naglo promala jo jedn ola. Pa jo jedna. Prva su projurila nimalo ne obraajui pa nju, druga su besmisleno signalizira la farovima. Ford ortina promae, pa nagazi na onice. Zanev i se od iznenaenja, prilia pridi e torbu uz grudi i pojuri prema olim a, ali u poslednjem trenutu toovi ortine porenu e se i ona odjuri niz put, oigle dno se dobro zabavljajui. Prilia uspori, zastade i ostade tao, izgubljena i odbaena. Dogodilo se da je sutradan voza ortine oti ao u bolnicu da mu izvade slepo crevo, ali zbog jedne mnogo zabavne zbre hirurg mu je gre om ulonio nogu, a pr e nego to je apendetomija ponovo mogla da se zaa e, upala slepog creva se zaompl iovala u divno ozbiljan sluaj peritonitisa, tao da je pravda, na svoj nain, ipa zadovoljena. Prilia se vula dalje. Jedan sab se zaustavi poraj njega. Prozor mu se spusti i prijateljsi glas ree: "Dugo ve pe ai ?" Prilia se orete prema njemu. Stade i uhvati ruu vrata. I prilia i ola i rua na vratima nalazili su se na planeti zvanoj Zemlj a, svetu ije se sveuupno prisustvo u 'Autostopersom vodiu roz Galasiju' sastoj alo iz dve rei: 'Uglavnom bezopasni'. ove oji je napisao te rei zvao se Ford Prefet i u tom trenutu nalazio se na svetu oji je bio daleo od bezopasnog, sedeo je u baru oji je bio daleo

od bezopasnog i tamo neobazrivo izazivao nevolje. 4.

Da li je to bilo zato to je bio pijan, bolestan ili zahvaen samoubilaim lu dilom, to neom nemarnom posmatrau ne bi bilo jasno, ali nije bilo nemarnih posma traa u baru 'Kod matorog ru iastog d uca' u ju nom predgrau grada Han Dold, zbog toga to to nipo to nije bilo mesto na ome si mogao sebi dopustiti nemarnost ao hoe da osta ne u ivotu. Na tom mestu svai posmatra je bio posmatra oa soolovog, te o naoru an, s a bolnim sevanjem u glavi oje ga je teralo da radi a ave stvari ada opazi ne to to m u nije po volji. Nea gadna ti ina sada je popala po tom mestu, ona vrsta zati ja ava se ja vljaju pred nulearnu rizu. a je i zloobna ptiurina, posaena na ipu iznad bara, prestala da re ti imen a i adrese loalnih plaenih ubica, to je bila usluga oju je besplatno davala. Sve oi bile su priovane za Forda Prefeta. Nee od njih stajale su na vr hu pipaa. Dana nji nain na oji je odabrao da se poigrava sa smru bio je isazan time t o je pou ao da plati raun za pie velii poput omanjeg dr avnog bud eta za naoru anje art icom amerien espresa, oju ne priznaju nigde u poznatoj Vaseljeni. " ta vas grize?" pitao je prijateljsim glasom. "Datum isticanja va nosti? Z ar vi, momci, niada niste uli za neo-relativnost? Postoje itave nove oblasti fizi e oje se mogu pobrinuti za tave stvari. Dejstva vremense dilatacije, tempora lna relastatia..." "Ne brine nas datum isticanja", ree ove ome je Ford Prefet uputio te pr imedbe i oji je bio opasni barmen u opasnom gradu. Njegov glas bio je blago, du boo predenje, nali onom blagom, duboom predenju ada se otvara silos interon tinentalnog balistiog projetila. Rua velia poput une lupila je po baru i blag o ga ulubila. "Pa, onda, dobro", ree Ford, zatvoriv i torbicu i pripremiv i se da poe. Jedan a iprst se pru i i lao spusti na rame Forda Prefeta. To ga je spreil o da poe. Iao je prst bio spojen sa aom veliom ao lopata, a aa povezana sa podl aticom nali na batinu, podlatica nije bila povezana ni sa im, osim to je u meta foriom smislu bila vezana vrstom, pseom odano u za bar oji joj je bio dom. Neada je bila na uobiajeni nain povezana sa prvim vlasniom bara, oji ju je na samrtnioj postelji neoeivano zavetovao medicinsoj nauci. Medicinsoj nauci se nije dopao njen izgled, pa ju je smesta zavetovala nazad baru 'Kod matorog ru iastog d uca'. Novi barmen nije verovao u natprirodne pojave, poltergajste i sline uvrnu te stvari, ali je prepoznavao orisnog saveznia ada bi ga ugledao. Rua je sed ela na baru. Primala je narud bine, delila pia, ubilai se razraunavala sa ljudima o ji su se pona ali ao da ele da budu ubijeni. Ford Prefet je mirno sedeo. "Ne brine nas datum isticanja va nosti", ponovio je barmen, zadovoljan to j e sada zadobio punu pa nju Forda Prefeta. "Nas brine itavo to pare plastie." " ta?" upita Ford. Izgledao je pomalo zapanjen. "Ovo", odvrati barmen oji je dr ao articu ao da je to ribica ija je du a p re tri nedelje odlepr ala Tamo Gde Su Ribe Veno Blagoslovene, "mi ne prihvatamo." Ford se narato upita da li da na videlo iznese injenicu da pri sebi nem a niavih drugih plate nih sredstava, ali je odluio da za trenuta produ i. Rua bez tela sada mu je lao, ali vrsto stezala rame izmeu palca i a iprsta. "Ali, ne shvatate", ree Ford, iji je izraz lagano prerastao iz omanje zapa njenosti u zabezenutu nevericu. "Pa ovo je artica amerien espresa. To je naj zgodniji nain za plaanje rauna poznat oveu. Zar niste itali njihovu relamnu po tu?" Veseli prizvu Fordovog glasa poinjao je da vrea barmenove u i. Zvuao je ao neo o neumorno svira drombulje toom jednog od dostojanstvenijih delova 'Ratno g revijema'. Jedna ost Fordovog ramena poe da stru e drugu ost njegovog ramena na nain oji je nagove tavao da je rua nauila osnovna naela bola od izuzetno izve banog muitel ja. Nadao se da e uspeti da sredi posao pre nego to rua pone da stru e neom od ost

iju njegovog ramena neu ost u drugim delovima tela. Sreom, uhvaeno rame nije bil o ono preo oga je bila oaena torba. Barmen odgurnu articu preo bara nazad do Ford Prefeta. "Uop te", reao je glasom prigu enog divlja tva, "nismo uli za tu stvar." to te o da je bilo iznenaujue. Ford ju je dobio zahvaljujui ozbiljnoj ompjutersoj gre i pred raj petna estogodi njeg razdoblja oje je proboravio na planeti Zemlji. Kolio ozbiljnoj, o mpanija 'Amerien espres' ubrzo e saznati, a sve e e i paninije zahteve njenog odelje nja za dugove uutalo je te neoeivano uni tenje itave planete od strane Vogona da b i se napravilo mesta za novu hipersvemirsu obilaznicu. Od tada ju je stalno imao pri sebi, jer je otrio da je orisno nositi s a sobom vrste novca oje nio ne prihvata. "Veresija?" azao je. "Aaaargggh..." U baru 'Kod matorog ru iastog d uca' te dve rei obino su bile povezane. "Mislio sam", ree Ford, "da e ovo biti firma na nivou..." Obazro se po jezivoj supini pljaa a, podvodaa i muziih producenata sriven ih po rubovima mutnih lovi svetlosti ojima su bile ispresecane tamne sene unu tra njih dubina bara. Svi su sada namerno gledali u drugom pravcu i pa ljivo priupl jali niti svojih dotada njih razgovora o ubistvima, vercu droge i ugovorima za obja vljivanje ploa. Znali su ta e se sada desiti i nisu eleli da gledaju da im se ne bi smuila pia. "Umree , moma", promrmlja barmen tiho Fordu Prefetu, a doaz se nalazio raj njega. Iznad bara je neada visio jedan od onih natpisa 'Ne tra i veresiju da ti ne bude rivo ad dobije aom u usta', ali zbog stroge tanosti to je promenjeno u: 'Ne tra i veresiju da ti ne bude rivo ada ti divlja ptica bude i upala grlo do ti bestelesna rua razbija glavu o bar'. Meutim, sve te isprave napravile su neit ljivi darmar od natpisa, a ionao nije isto zvualo, pa je zna onano sinut. Smat ralo se da e se stvar i bez toga ra uti, a i jeste. "Daj da jo jednom pogledam taj raun", ree Ford. Podigao ga je i stao pa ljivo da prouava pod zlobnim pogledom barmena i podjednao zlobnim pogledom ptice, oj a je trenutno svojim and ama grebala duboe brazde po povr ini bara. Bilo je to podugao pare papira. Na dnu se nalazio broj to je stra no liio na jedan od onih serijsih brojeva oji se nalaze ispod stereo ureaja i za oje uve treba silno vremena da se prep i u na carinsu delaraciju. Na raju rajeva, bio je u baru itavog dana i popio je stra no mnogo one stvari sa mehuriima, a naruio je i stra no mnogo tura za sve podvod ae, pljaa e i muzie producente oji iznenada nisu mogli da se prisete o on, u stva ri, be e. Potiho je proistio grlo i potap ao d epove. U njima, olio mu je bilo poznat o, nije bilo niega. Lao, ali vrsto, oslonio je levu ruu na poluotvoreni polopac svoje torbe. Bestelesna rua obnovi mu pritisa na levo rame. "Shvati", ree barmen, a inilo se ao da se njegovo lice sada zloobno lelu ja pred Fordovim, "moram da mislim na svoj ugled. Shvata , ne?" To je to, pomisli Ford. Vi e ni ta drugo nije preostalo. Po tovao je pravila, napravio je bona fide pou aj da plati svoj raun, odbijen je. Sada mu je ivot bio u opasnosti. "Pa", ree tiho, "ao je ve re o tvom ugledu..." Iznenadnom hitrinom otvorio je torbu i tresnuo o bar svoj primera 'Auto stopersog vodia roz Galasiju' i slu benu articu na ojoj je pisalo da je terens i istra iva za 'Vodi' i da mu nipo to nije dozvoljeno da ini ono to je upravo inio. "Hoe da te upi em?" Barmenovo lice zastade usred lelujanja. Ptije and e zaustavi e se usred braz de. Stisa rue lagano popusti. "To e", ree barmen jedva ujnim apatom, "biti sasvim zadovoljavajue, gospodine ." 5. 'Autostopersi vodi roz Galasiju' moan je organ. Zaista, njegov uticaj t

olio je velii da su se morala postaviti stroga pravila ao njegovo osoblje ne bi poelo da ga zloupotrebljava. Zbog toga, nijednom od tih terensih istra ivaa nij e dozvoljeno da prihvata iave usluge, popuste ili posebne tretmane bilo oje v rste za svoje usluge, izuzev: a) ao su napravili bona fide pou aj da plate za us lugu na normalan nain; b) ao bi im ivot inae bio ugro en; c) ao im je ba stalo da to urade. Po to je pozivanje na tree pravilo znailo i rasid sa uredni tvom, Ford je uve najvi e voleo da se zavitlava sa prva dva. Izi ao je na ulicu, ustro oraajui. Vazduh je bio zagu ljiv, ali on je to voleo, zato to je to bio zagu ljivi gra dsi vazduh, pun uzbudljivo neprijatnih mirisa, opasne muzie i udaljenih zvuov a zaraenih policijsih plemena. Nosio je svoju torbu i lao ju je njihao, tao da je mogao dobro da zama hne na svaoga o bi pou ao da mu je uzme bez pitanja. Ona je sadr ala sve to je pos edovao, to u ovom trenutu nije bilo mnogo. Jedna limuzina projuri ulicom, rivudajui izmeu hrpa zapaljenog ubreta, i p restravi neu staru tovarnu ivotinju oja joj uz re tanje odsoi sa puta, ulete u p rozor prodavnice biljnih leova, uljui zavijajui alarm, a zatim odglumi pad niz s tepenice malog pasta-restorana jer je znala da e je tamo fotografisati i nahranit i. Ford je oraao prema severu. Razmi ljao je ao verovatno ide u pravcu osm odroma, ali to je pomi ljao i ranije. Znao je da se ree delom grada u om se plano vi esto i naglo menjaju. "Da li bi voleo da se dobro zabavi ?" upita glas sa neog ulaza. "Kolio mi je poznato", ree Ford, "ve se dobro zabavljam. Hvala." "Jesi li bogat?" upita glas. Orenuo se i otvorio rue iroim poretom. "Da li izgledam ao bogata ?" od vratio je pitanjem. "Ne znam", ree devoja. "Mo da, a mo da i ne. Mo da e se obogatiti. Imam posebnu uslugu za bogate..." "Je li?" upita Ford, zainteresovan, ali oprezan. "A to je?" "Ka em im da je u redu to su bogati." Sa prozora visoo iznad njih eruptirala je paljba iz vatrenog oru ja, ali bio je to samo jedan basista oga su upucali zato to je tri puta uzastopce odsvir ao pogre an rif, a u gradu Han Dold jedan basista ne vredi ni po lule duvana. Ford zastade i zaviri u mrani prolaz. " ta im uradi ?" Devoja se nasmeja i roi malo iz sene. Bila je visoa i imala je onu vr stu ontrolisane stidljivosti oja predstavlja sjajan tri, samo ao ume da je iz vede . "To je moja velia taa", rela je. "Imam magistraturu iz socijalne eono mie i umem da budem vrlo ubedljiva. Ljudi to vole. Naroito u gradu." "Gusnarg", ree Ford Prefet, to je naroita betelgezijsa re oju je oristio uve ada je znao da treba ne to da a e, ali nije znao ta. Seo je na stepenice, izvadio iz torbe bocu starog d ansa i pe ir. Otvorio je bocu i obrisao grli pe irom, to je imalo suprotno dejstvo od onoga oje je namer avao, jer je stari d ans trenutno pobio milione lica oje su gradile slo enu i pro svetljenu civilizaciju na smrdljivijim mestima njegovog pe ira. "Hoe malo?" upitao je, po to je sam popio gutljaj. Slegla je ramenima i prihvatila ponuenu bocu. Neo vreme su sedeli i mirno oslu ivali halabuu provalnih alarma u sused nom blou. "Kao se ispostavlja, duguju mi silnu gomilu love", ree Ford, "pa ao se iada dograbim toga, mogu li mo da tada da doem i da te vidim?" "Naravno, biu ovde", ree devoja. "A olio mnogo?" "Zaostalu platu od petnaest godina unazad." "Za?" "Pisanje dve rei." "Zarone", ree devoja. "Pa za oju ti je od njih dve trebalo tolio dugo

"Za onu prvu. Kada sam nju imao, druga je sama do la posle jednog rua." Ogromni omplet eletronsih bubnjeva izlete roz prozor visoo iznad nj ih i raspr ta se u parie na ulici pred njima. Usoro je postalo oigledno da je nei od provalniih alarma u susednom blo u namerno ativiralo jedno policijso pleme da bi postavilo zasedu drugom. Kola vri teih sirena jurila su prema toj oblasti, samo da bi ih zasoili opteri oji su grmei stizali roz vazduh izmeu gradsih bloova slinih planinama. "U stvari", ree Ford, oji je sada morao da vie ne bi li nadjaao halabuu, "nije bilo ba tao. Napisao sam stra no mnogo, ali su mi sve to iseli." Izvadio je svoj primera 'Vodia' iz torbe. "A onda je, povrh svega, jo i planeta uni tena", poviao je. "Ba vredan posa o, eh? Ali jo mi duguju platu." "Radi za tu stvar?" drenu devoja u odgovor. "Da." "Super fora." "Hoe da vidi stvari oje sam napisao?" poviao je. "Pre nego to ih obri u? Nov o izdanje treba da bude objavljeno veeras preo mre e. Neo do sada mora da je otr io da je planeta na ojoj sam proveo petnaest godina uni tena. Propustili su to pr iliom poslednje dopune, ali ne mo e zauve da izmie njihovoj pa nji." "Postaje nemogue razgovarati, zar ne?" " ta?" Iznad njih se sada nalazio opter oji je, izgleda, bio uljuen u jedan o d bonih or aja protiv benda na spratu. Dim se dizao iz zgrade. Snimatelj zvua vis io je sa prozora na vrhovima prstiju, a pobesneli gitarista mu je tuao po prsti ma zapaljenom gitarom. Heliopter je pucao na sve redom. "Mo emo li da poemo?" Po li su niz ulicu, dalje od bue. Naleteli su na trupu jednog ulinog pozor i ta oja je pou ala da za njih izvede rata omad o problemima ivota u centru grad a, ali je onda odustala i nestala u malom restoranu u oji je nedavno oti la tovar na ivotinja. Sve to vreme, Ford je ucao po tastaturi 'Vodia'. U li su u jedan boni prol az. Ford sede na antu za smee, a informacije poe e da teu eranom 'Vodia'. Prona ao je svoju stavu. Zemlja: uglavnom bezopasni. Gotovo trenutno eran se pretvori u masu sistemsih porua. "Evo ga", ree on. Molimo, saeajte, govorila je porua. Podaci se dopunjuju preo sub-eta m re e. Ovaj podata se menja. Sistem nee raditi sledeih deset seundi. Na raju prolaza lagano promae elino siva limuzina. "Hej, slu aj", ree devoja, "ao te plate, potra i me. Ja sam radnica, a tamo su ljudi ojima sam potrebna. Moram da idem." Odbacila je Fordova napola artiulisana protivljenja i ostavila ga da se di ojaen na anti za smee, pripremajui se da vidi ao e velii deo njegovog radnog vea eletronsim putem biti zbrisan u etar. Napolju, na ulici, stvari su se malo primirile. Policijsa bita preseli la se prema drugim setorima grada, dva pre ivela lana ro-grupe slo ila su se da pri znaju jedan drugome muzie razlie i da produ e solo arijere, trupa ulinog teatra p onovo se pojavila iz pasta-restorana zajedno sa tovarnom ivotinjom, govorei joj da e je odvesti do bara u om e se prema njoj odnositi sa vi e po tovanja, a ne to dalje el ino siva limuzina tiho se parirala raj ivinjaa. Devoja pojuri prema njoj. Iza nje, u tami prolaza, zeleno, treptavo blistanje upalo je lice Forda Prefeta, do su mu se oi lagano irile od zaprepa enja. Jer tamo gde je oeivao da nee nai ni ta drugo do obrisanu, zatvorenu stavu, potela je nepreidna struja informacija - testovi, dijagrami, priazi i slie , dirljivi opisi surfa po pla ama Australije, jogurta po grim ostrvima, restorana oje je trebalo izbei po Los Anelesu, poslova sa menjanjem valute oje je trebalo

?"

izbei u Istambulu, vremena oje je trebalo izbei u Londonu, barova do ojih je tre balo otii po svau cenu. Strane i strane toga. Sve je bilo tu, sve to je iada nap isao. Mr tei se sa sve dubljim nerazumevanjem, i ao je napred-nazad po testu, zast ajui tu i tamo po raznim stavama. Saveti za svemirce u Njujoru: Sletite gde god vas volja, u Central Par, bilo gde. Nioga nee biti brig a, nio vas nee a ni primetiti. Pre ivljavanje: naite smesta posao ao tasista. Posao tasiste je da vozi ljude gde god ovi to po ele u veliim, utim ma inama zvanim tasi. Ne brinite ao ne znate ao ma ina radi i ne govorite jezi, ne razumete se u geografiju, pa a ni u fizie osnove terena, a na glavi vam rastu velie zelene antene. Verujte, to je najbolji nain da ne postanete sumnjivi. Ao vam je telo stvarno udno, pou ajte da se poazujete narodu po ulicama za novac. Amfibijsi oblici ivota sa neog od svetova sistema Svuling, Nosios ili Nausalija naroito e u ivati u Ist Riveru, za oju se pria da je bogatija divnim, ivoto davnim, hranljivim sastojcima od najfinijih i najvirulentnijih laboratorijsih s luzi oje su do sada stvorene. Zabava: ovo je velii odelja. Nemogue je doi do vi e zabave bez eletrouci je centara za zadovoljstvo. Ford pritisnu preida na om je pisalo 'Izvr ni mod u pripravnosti' umesto sada staromodnog 'Stend baj', to je tao davno zamenilo ru no i preistorijso 'Isl j.' Bila je to planeta ije je potpuno uni tenje gledao, gledao sopstvenim oima, ili, tanije, po to je bio zaslepljen palenim udarom vazduha i svetlosti, osetio po d sopstvenim nogama ada je tle poelo da ga udara poput eia, da se trza, urla, zah vaeno plimsim talasima energije oja je uljala sa u asnih, utih vogonsih brodova. A onda, najzad, pet seundi posle trenuta oji je odredio ao poslednji mogu, u sledila je blaga, lelujava munina dematerijalizacije do su on i Artur Dent u vid u zraa poput prenosa sportse emisije podizani roz atmosferu. Nije bilo gre e, nije moglo da je bude. Zemlja je bila neopozivo uni tena. Neopozivo, neopozivo. Suvana i raznesena po svemiru. Pa ipa, ovde se - ponovo je ativirao 'Vodi' - nalazila njegova sopstven a stava o tome ao se mo ete dobro zabaviti u Burnmatu, porajina Dorset, u Engl esoj, ojom se uve ponosio ao jednom od najbaronijih ma tarija oje je iada s tvorio. Ponovo ju je proitao i protresao glavom u najistijem zaprepa enju. Iznenada je shvatio u emu je odgovor na problem: ne to se udno de avalo; a ao se ve ne to udno de avalo, pomisli on, onda je eleo da se to de ava njemu. Ugurao je 'Vodi' nazad u torbu i po urio ponovo na ulicu. Do je opet i ao na sever, pro ao je poraj sive limuzine parirane raj ivin jaa, a iz obli njeg ulaza uo je ne ni glas: "To je u redu, du o, stvarno je u redu, mo ra da naui da ti bude drago zbog toga. Pogledaj ao je zasnovana itava eonomija... " Ford se isceri, obie sledei blo oji je sada bio sav u plamenu, pronae pol icijsi heliopter oji je stajao na ulici neuvan, provali u njega, veza se pojas evima, ursti prste i nestruno ga podi e u nebo. Zastra ujue se tumbao izmeu anjonsih zidova grada, a ada ih se jednom ota rasio, vinuo se roz crne i crvene porove oblaa oji su veito visili nad njim. Deset minuta asnije, do su sve sirene optera urlale, a njegova brzome tna topovsa vatra sipala nasumce po oblacima, Ford Prefet se sjuri na tle izmeu ranova i sletnih svetilji osmodroma Han Dold, gde se spustio poput gigantse , prestravljene i veoma bune mu ice. Po to ga nije previ e o tetio, uspeo je da ga trampi za artu prve lase za sl edei brod oji je napu tao sistem i spustio se u jedno od njegovih ogromnih, naduve nih, meih sedi ta. Ima to da bude zabavno, pomisli on, do je brod tiho treptao roz suluda rastojanja duboog svemira, a abinsa posluga se razmahivala u svoj svojoj es travagantnosti.

"Da, molim", odgovarao je poslu iteljima ad god bi sliznuli do njega, nu dei mu bilo ta. Nasme io se neom neobinom, suludom rado u do je listao tajanstveno obnovljen u stavu o planeti Zemlji. Imao je velii, nedovr en posao za oji e sada moi da se pobrine i bio je izuzetno zadovoljan to mu je ivot iznenada ponudio ozbiljnu svrhu . Iznenada je shvatio da se pita gde li je Artur Dent i da li i on zna za novost. Artur Dent se nalazio na hiljadu etiri stotine trideset sedam svetlosnih godina odatle, u jednom sabu, i bio je sav ao na iglama. Iza njega, na zadnjem sedi tu, sedela je devoja zbog oje je tresnuo glav om u vrata do je ulazio. Nije znao da li je to zbog toga to je posredi bila prva ensa osoba njegove vrste na oju je spustio pogled toom poslednjih godina, ili olio je ve pro lo, ali ga je o amutila sa, sa... Pa ovo je besmisleno, reao je se bi. Sredi se, azao je sebi. Nisi, nastavio je najvr im unutra njim glasom oji je mog ao da postigne, u pribranom i racionalnom stanju. Upravo si stopirao sto hiljada svetlosnih godina preo Galasije, veoma si umoran, malo zbunjen i izuzetno ran jiv. Opusti se, bez panie, usredsredi se na duboo disanje. Orenuo se na sedi tu. "Jeste li sigurni da je sa njom sve u redu?" Osim injenice da je, za njega, bila srceparajue divna, mogao je da razazna vrlo malo; nije video olio je visoa, olio stara, oja joj je tano boja ose . Niti je mogao da je zamoli da ispria ne to o sebi, jer je, na alost, bila potpuno bez svesti. "Samo je drogirana", reao je njen brat i slegao ramenima, ne sreui pogle d sa puta pred sobom. "I to je u redu?" upita Artur upla eno. "Ba me briga", ree ovaj. "Ah", ree Artur. "Ovaj...", dodade po to je jedan trenuta razmi ljao. Do tog asa razgovor je teao zapanjujue lo e. Posle poetne razmene pozdrava, on i Rasel - tao se, naime, zvao brat div ne devoje, a to ime uve je u Arturovom umu prizivalo sliu zdepastog mu arca pl avih brova i fenirane ose, oji e na najmanju provoaciju poeti da nosi veernje o delo i la ni prednji deo o ulje, a zatim e biti potrebna sila da bi se spreio da ome ntari e bilijarse meeve - brzo su otrili da se jedan drugome nimalo ne dopadaju. Rasel je bio zdepast. Imao je plave brove. Kosa mu je bila fina i fenir ana. No, da bi bio po ten prema njemu - mada Artur nije video niavu potrebu za t ime, izuzev uzimanja itave stvari ao iste mentalne ve be - i on sam, Artur, izgleda o je prilino bedno. ove ne mo e da pree sto hiljada svetlosnih godina, uglavnom po t uim odeljcima za prtljag, a da se malo ne izana - a Artur se mnogo izanao. "Nije ona drogo ", ree Rasel iznenada, ao da oigledno misli da neo drugi u olima jeste. "Primila je sredstvo za umirenje." "Ali to je stra no", ree Artur i orete se da bi je ponovo pogledao. Kao da se malo prome oljila, a glava joj je sliznula postrance na rame. Tamna osa pal a joj je preo lica i zalonila ga. " ta joj je, je li bolesna?" "Nije", ree Rasel. "Samo je u potpunosti luda." " ta?" upita Artur prestravljeno. "O inuta, potpuno uvrnuta. Vozim je nazad u bolnicu da im a em da ponovo po u aju. Pustili su je napolje do je jo mislila da je bodljiavo prase." "Bodljiavo prase?" Rasel o tro zatrubi sirenom prema olima oja su izletela iza oue prema njima, presela im put i naterala ih da srenu. inilo se da vi e voli ad je besan. "Pa dobro, mo da ne ba bodljiavo prase", reao je po to se ponovo primirio. "Iao bi verovatno bilo jednostavnije da jeste. Kad neo misli da je bodljiavo prase, verovatno mu naprosto da ogledalo i oju sliu bodljiavih prasia, pa mu a e da sam sredi stvari i da ponovo doe ada mu bude bolje. Ao ni ta drugo, medicina u me da se snae sa time, u tome je stvar. Ali izgleda da to nije dovoljno za Feni." "Feni...?" "Zna ta sam joj upio za Bo i?"

redu."

"Ovaj, ne." "'Bleov medicinsi reni'." "Lep polon." "Tao sam i ja mislio. Ima na hiljade bolesti u njemu, sve po abecednom

"Ka e da se zove Feni?" "Aha. Biraj, reoh joj. Sve to se ovde nalazi mo e da se sredi. Mogu se pre pisati odgovarajui leovi. Ali ne, ona mora da ima ne to posebno. Samo da ote a ivot. Zna , tava je bila i u oli." "Je li?" "Bila je. Pala je do je igrala hoej i slomila ost za oju nio niada nije uo." "Shvatam olio to mo e biti neprijatno", ree Artur sumnjiavo. Bio je prilino razoaran ada je otrio da joj je ime Feni. Bilo je to tao lucasto, nema tovito ime, avo bi nea nezgrapna teta usedelica odabrala za sebe zato to ne mo e da po dnese ime Fenela. "Ne, re je o tome da nije bilo simpatino", nastavio je Rasel, "a i stvarno me je malo nerviralo. Posle je hramala mesecima." Usporio je. "Ovo je tvoja rasrsnica, zar ne?" "Ah, ne", ree Artur. "Pet milja dalje. Ao je u redu." "U redu je", ree Rasel posle najrae mogue pauze ne bi li njome poazao da nije u redu. U stvari, to je bila Arturova rasrsnica, ali nije mogao da ode, ne sazn av i jo ne to o toj devojci oja ga je tolio opinila, iao se nije a ni probudila. I sledea dva sporedna puta e moi da mu poslu e. Svi su oni vodili do naselja oje mu je bilo dom, iao je olevao da zam isli ta e tamo nai. Poznati mea i promicali su u tami poput sablasti, izazivajui onu dr htavicu avu stvaraju samo vrlo, vrlo normalne stvari ugledane tamo gde je um n espreman za njih i u nepoznatoj svetlosti. Po njegovoj linoj vremensoj lestvici, olio je uspevao da proceni, prot elo je osam godina otao je oti ao da ivi pod tuinsom rotacijom daleih sunaca, a li mogao je samo da nagaa o tome olio je vremena pro lo ovde. Zaista, dogaaji oji su se odigrali bili su van njegovog iscrpljenog poimanja, jer ova planeta, njeg ov dom, ne bi trebalo da bude ovde. Pre osam godina, u vreme rua, njegovu planetu su uni tili, u potpunosti ra zorili ogromni, uti, vogonsi brodovi oji su lebdeli na nebu rua ao da su zaon i gravitacije samo loalni propis, a njihovo r enje ni ta vi e od pogre nog pariranja. "Opsena", ree Rasel. " ta?" upita Artur, izbaen iz toa sopstvenih misli. "Ka e da pati od udnovate opsene da ivi u stvarnom svetu. Ne vredi joj govor iti da i ivi u stvarnom svetu, jer onda samo a e da opsene zbog toga i jesu udne. N e znam za tebe, ali mene tavi razgovori prilino zamaraju. Daj joj tablete i pi ni po pivo, eto ta ja odgovaram. Hou da a em, postoji granica do oje ove mo e da se zav itlava, zar ne?" Artur se namr ti, ne prvi put. "Pa..." "Pa onda, svi ti njeni snovi i none more. A dotori samo vezu o udnim so ovima u njenim mo danim talasima." "Soovima?" "Ovo", ree Feni. Artur se hitro orete na sedi tu i zagleda u njene iznenada otvorene, ali u potpunosti prazne oi. ta god da je gledala, to nije bilo u olima. Oi joj zaigra e, glava joj se jednom tr e, a onda je mirno nastavila da spava. " ta je rela?" pitao je boja ljivo. "Rela je 'ovo'." "Ovo ta?" "Ovo ta? Otud, do avola, ja znam? Ovo bodljiavo prase, ovo pare cevi za d imnja, ovo to je ostalo od drugog para le ta don Alfonsa. Ona je u potpunosti lud a, uinilo mi se da sam to ve pomenuo."

"Kao da te nije ba mnogo briga za to." Artur je pou ao da to izgovori to je mogao nehajnije, ali izgleda da nije upalilo. "Slu aj, bao..." "U redu, izvinjavam se. Ne tie me se. Nisam tao mislio", odvrati Artur. "Znam da ti je mnogo stalo, oigledno", dodao je, la ui. "Znam da mora neao da se sn ae s tim. Ali mora da me izvini . Upravo sam doputovao autostopom sa druge strane mag line Konjsa Glava." Besno je gledao roz prozor. Bio je zapanjen da ga od svih oseanja, oja su se borila za prostor u nje govoj glavi, ove noi ada se vratio ui za oju je mislio da je zauve nestala, na jvi e obrvava opsednutost tom neobinom devojom o ojoj nije znao ni ta osim da mu je rela 'ovo' i da mu je njen brat antipatiniji od Vogona. "I tao, ovaj, avi su bili soovi, ti soovi oje si pomenuo?" produ i o je najbr e to je mogao. "uj, to mi je sestra, ne znam za to ti uop te sve to priam..." "U redu, ao mi je. Mo da je bolje da iziem. Ovo je..." U trenutu ada je to reao, stvar je postala nemogua, jer je oluja oja je pro la preo njih ponovo nagrnula svom estinom. Munje su se spajale jedna u drug u preo neba, a neo ao da je sipao na njih roz sito ne to to je stra no podsealo na Atlantsi oean. Rasel opsova; neolio seundi pa ljivo je oretao volan do je nebo tulo po njima. Isalio je bes tao to je gnevno ubrzao da bi zaobi ao jedan amion sa o znaom 'MeKenin prevoz po svaom vremenu'. Napetost je opadala ao je i a prest ajala. "Sve je poelo onim poslom sa agentom CIA-e oga su na li u rezervoaru, ada su svi imali one halucinacije, sea li se?" Artur se upita na trenuta da li da ponovo pomene da je upravo doputovao autostopom sa druge strane magline Konjsa Glava, pa je zbog toga, ao i iz ne ih drugih, raznoraznih, meusobno povezanih i zapanjujuih razloga pomalo van dodira sa nedavnim dogaajima, ali je zaljuio da bi time samo jo vi e zamutio stvari. "Ne", reao je. "To je bio trenuta ada je pula. Bila je u neom afiu. Rimansvort. Ne znam ta je tamo radila, ali je tamo bila ada je pula. Navodno je ustala, smire no izjavila da je pro la roz neo izuzetno otrovenje, malo se zanela, izgledala je neao smu eno, a onda se uz vrisa sruila u sendvi sa jajima." Artur se lecnu. "Stra no mi je ao to to ujem", ree on uoeno. Rasel ispusti neaav grotavi zvu. "A ta je", upita Artur u pou aju da neao pove e stvari, "agent CIA-e radio u rezervoaru?" "Plutao je gore-dole, razume se. Bio je mrtav." "Ali ta..." "Ma hajde, sea se valjda tih stvari. Halucinacija. Svi su azali da je nam e talja CIA-e oja je vr ila opite sa ratnim drogama ili tao ne to. Nea suludnjaa t eorija tvrdila je da je mnogo jeftinije i delotvornije, umesto da izvr i invaziju n a drugu zemlju, da natera sve da misle ao je invazija stvarna." "A ave su to tano bile halucinacije...?" upita Artur vrlo tihim glasom. "Kao to misli , ave halucinacije? Priam o itavoj onoj tarapani sa veliim utim brodovima, ada su svi po a aveli i govorili da emo izginuti, a onda - plop, svi nestado e ada je dejstvo prestalo. CIA je sve poricala, to znai da mora da je isti na." U Arturovoj glavi malo se zavrtelo. On ruom dograbi ne to da bi se primir io, i to dograbi vrsto. Usta su mu se blago otvarala i zatvarala ao da mu je na umu ne to to hoe da a e, ali ni ta nije izlazilo. "Meutim", nastavio je Rasel, "oja god droga da je bila posredi, od Feni se, izgleda, nije tao brzo istro ila. Hteo sam da tu im CIA-u, ali moj prijatelj a dvoat ree mi da bi to bilo ao da napadne ludnicu naoru an bananom, i tao..." "Vogoni...", zasiao je Artur. " uti brodovi... nestali?" "Pa, razume se, bili su halucinacije", ree Rasel i udno se zagleda u Artur a. "Pou ava li da a e da se ne sea niega? Pa gde si bio dosad, za ime sveta?"

Za Artura je to bilo tao zapanjujue dobro pitanje da je napola suio na s edi tu od oa. "Hriste!!!" vrisnu Rasel, borei se da zadr i ontrolu nad olima oja naglo poe e da lize. On srenu sa puta amionu iz suprotnog smera i slete na travnati t eren raj puta. Kada su se ola trgla i zaustavila, devoja na zadnjem sedi tu pol ete na Raselovo sedi te, da bi se potom nespretno smandrljala nazad. Artur se prestravljeno orete. "Je li s njom sve u redu?" zamucao je. Rasel besno provue rue roz feniranu osu. Pogladio je plave brove, pa se orenuo Arturu. "Hoe li, molim te", reao je, "da pusti tu runu onicu?" 6. Odatle do sela bilo je etiri milje hoda: jedna milja do mesta na ome se odvajao sporedni put, dole je odvratni Rasel sada gnevno odbijao da ga odveze, a potom tri milje vijugavim seosim putem. Sab nestade u noi. Artur je gledao ao odlazi, zapanjen poput ovea oji, po to je pet godina iveo u uverenju da je potpuno slep, iznenada otriva da je sam o nosio prevelii e ir. O tro je protresao glavom u nadi da e to razmrdati neu upeatljivu pojedinos t tao da padne na svoje mesto i pru i nei smisao inae potpuno zbunjujuoj Vaseljeni , ali budui da je upeatljiva pojedinost, ao je tave uop te bilo, u potpunosti oman ula da to uini, on ponovo renu putem, u nadi da e mu dobar, esto hod, pa mo da a i malo dobrih, bolnih uljeva pomoi da se uveri bar u sopstveno postojanje, ao ve ne u normalnost. Bilo je 10,30 ada je stigao - injenica oju je otrio roz uma eni i zadiml jeni prozor paba 'Kod onja i onju ara' u ome je toom mnogo godina visio ofucan i stari Ginisov sat na ome je bila slia emua sa riglom a asto zaglavljenom u vr atu. Bio je to pab u ome je proveo ono sudbonosno podne toom oga su uni teni najpre njegova ua, a zatim i itava planeta Zemlja, ili je bar izgledalo da su un i teni. Ne, proletstvo, bili su uni teni, jer da nisu, onda gde se, Boga mu njegovo g, nalazio toom poslednjih osam godina i ao je tamo dospeo ao ne u jednom od onih veliih, utih, vogonsih brodova za oje mu je ogavni Rasel upravo ispripov edao da su predstavljali halucinaciju izazvanu drogom - a ao su bili uni teni, na emu je to trenutno stajao...? Nagazio je onicu na tom nizu misli zbog toga to ovaj nije obeavao da e ga o dvesti imalo dalje nego poslednjih dvadeset puta ada je inio isto. Poeo je ponovo. Bio je to pab u ome je proveo ono sudbonosno podne toom oga se dogodi lo ono, ta ve be e, i to e lepo da razbistri asnije i... Opet nije imalo smisla. Poeo je ponovo. Bio je to pab u ome... Bio je to pab. Po pabovima se slu e pia, a njemu bi jedno ba dobro do lo. Zadovoljan to ga je smu eni misaoni proces najzad doveo do neavog zaljua , i to do zaljua ojim je bio veoma zadovoljan, iao nije re bila ba o onom zalj uu do oga je eleo da doe, zaoraio je prema vratima. I stao. Mali, rundavi terijer istra iza nisog zida i, spaziv i Artura, poe da re i. Meutim, Artur je znao tog psa, i to ga je dobro znao. Pripadao je njegovo m olegi, relamnom strunjau, i zvao se Bozo Nema Zezanja zbog naina na oji su m u dlaice stajale na glavi, a oji je ljude podseao na predsednia Sjedinjenih Amer iih Dr ava; i pas je poznavao Artura, ili bi bar trebalo da ga poznaje. Bio je to jedan glupav pas, nije umeo a ni da ita TV idiota, ureaj za priazivanje testa iz a amere, zbog ega su se nei ljudi bunili protiv njegovog imena, ali trebalo bi bar da je sposoban da prepozna Artura, umesto to stoji tamo, naostre en, ao da je

Artur najstra nija priaza oja je iada ugrozila njegov maloumni ivot. To je nateralo Artura da ode i ponovo zaviri u prozor, a ovog puta pogle d mu nije poivao na polupridavljenom emuu, ve na njemu samom. Kada je ugledao sebe prvi put u poznatoj oolini, morao je da prizna da je pas u pravu. Mnogo je podseao na ne to to bi farmer upotrebio da pla i ptice i nije bilo su mnje da bi njegov odlaza u pab u trenutnom stanju izazvao glasne omentare, a to je jo gore, tu bi bez sumnje bilo neolio ljudi oje poznaje i oji bi se oseti li du ni da ga bombarduju pitanjima za oja se trenutno nije oseao najspremniji. Vil Smiters, na primer, vlasni Bozoa Nema Zezanja, flegmatinog pseta, ivo tinje do te mere glupe da je jednom izbaena iz Vilove vlastite tv relame zbog to ga to nije bila u stanju da prepozna oja bi hrana za pse trebalo da joj se svia, i pored injenice da je preo mesa u svim ostalim porcijama bilo preliveno motorno ulje. Vil e sigurno biti tamo. Tu mu je bio pas, tu su mu bila ola, sivi por e 9 28 S sa natpisom na zadnjem prozoru oji je glasio: 'I moja druga ola su por e'. Prolet bio. Posmatrao je ola i shvatio da je upravo saznao ne to to do tada nije znao. Vil Smiters, ao i veina drugih preplaenih i bezobzirnih opilana oje je Artur poznavao u relamnom poslu, menjao je ola svaog avgusta da bi mogao da p ria ljudima da ga raunovoa tera da to radi, iao je prava istina bila da se raunovoa a volsi trudio da ga zaustavi, jer ta e biti sa odr avanjem oje mora da se plati i t ao dalje - a ovo su bila ola ojih se Artur seao od ranije. Broj na tablici ozn aavao je godinu. S obzirom na to da je sada bila zima, a da se dogaaj oji je pre osam god ina doneo Arturu tolio nevolja odigrao poetom septembra, onda je ovde moglo da proe manje od est ili sedam meseci. Jedan trenuta je stajao jezivo miran i pu tao Bozoa Nema Zezanja da sae g ore-dole i eve na njega. Bio je iznenada zapanjen uvianjem oje vi e nije mogao da izbegava, a re je bila o sledeem: sada je bio stranac na sopstvenom svetu. Kolio god da se trudio, nio ne bi bio u stanju da poveruje u njegovu priu. Ne samo da je zvuala savr eno i a eno, ve je glato protivureila jednostavnim, oiglednim injenicam Da li je ovo stvarno Zemlja? Da li je postojala maar najbla a mogunost da je napravio neu neverovatnu gre u? Pab pred njim bio je nepodno ljivo poznat u svaoj pojedinosti - znao je s vau ciglu, svao pare slju tene boje; a unutra je mogao da prepozna poznatu, mnogo ljudnu, bunu toplinu, gole grede na tavanici, la ne stilse dr ae svetilji od ovanog gvo a, bar lepljiv od piva po ome su ljudi oje je poznavao oslanjali latove i n ad ojim su stajale prilie devojaa izrezane od artona, sa paetiima iiriija izlepljenim po grudima. Sve su to bile stvari njegovog doma, njegovog sveta. Znao je a i to proleto ui te. "Hej, Neznalice!" Zvu glasa Vila Smitersa znaio je da mora brzo da odlui ta e. Ao se bude za dr ao gde jeste, bie otriven i itav cirus e poeti. Sa druge strane, srivanje bi sam o odlagalo trenuta istine, a sada je bilo opao hladno. injenica da se posredi bio Vil ola ala je izbor. Nije Artur njega ba tolio mrzeo - Vil je bio vrlo zabavan. Posredi je bilo to da je bio zabavan na tolio iscrpljujui nain zbog toga to je, budui u relamnom poslu, uve eleo da zna olio s e Artur dobro zabavlja, ao to je voleo da zna i odale dobija jane. Svestan toga, Artur se sari iza jednog ombija. "Hej, Neznalice, ta je bilo?" Vrata se otvori e i Vil izie, obuen u o nu pilotsu janu oju je svojevremen o dao pajta u iz Laboratorije za istra ivanje saobraaja da tresne olima u nju, naroit o radi toga da bi zadobila taj izno eni, izlupani izgled. Neznalica zaevta od odu e vljenja i, budui da je zadobio pa nju oju je tra io, sav srean zaboravi Artura. Vil je tu bio sa neim prijateljima; dru tvo je imalo jednu igru oju su i grali sa psom. "Komunjare!" povia e svi na psa u horu. "Komunjare, omunjare, omunjare! !!" Pas je naprosto iznuo od lajanja, saao je gore-dole, evtao do mu male

co srce ne isoi, van sebe u estatinom besu. Svi su se smejali i hrabrili ga, a potom su se polao razi li u no. E pa, to ra i ava nee stvari, pomisli Artur iza ombija, ovo je neopozivo pla neta oje se seam. 7. Kua mu je i dalje bila na svom mestu. Kao i za to, nije imao pojma. Odluio je da poe i pogleda do je eao da se p ab isprazni, ao bi neometano mogao da ode i pita gazdu za prenoi te po to se svi ra ziu. Kad ono, eto je. urno je otvorio ljuem oji je dr ao ispod amenog apca u ba ti, jer, zapanjujue , telefon je zvonio. Slu ao ga je, slaba no, itavim putem uz stazu i potrao je im je shvatio odale dolazi zvu. Morao je da otvori vrata silom zbog zaprepa ujue gomile relamne prepise o ja se naupila na pragu. Zaglavila su se na onome za ta e asnije otriti da preds tavlja etrnaest istovetnih, lino njemu upuenih poziva da onuri e za dobijanje redi tne artice oju je ve imao, sedamnaest istovetnih preteih pisama zbog neplaanja rau na preo reditne artice oju nije imao, ao i trideset tri istovetna pisma oj a su govorila da je on lino odabran ao ove od dobrog uusa i ugleda oji zna ta h oe i uda ide u dana njem profinjenom i gospodsom svetu, pa prema tome nea izvoli i upi neu tamo ogavnu aten ta nu. Uza sve to, bila je tu i crnuta maa. Probio se roz srazmerno uza otvor oji mu je pru alo sve to, sapleo se p reo hrpe ponuda za vino oje ne bi propustio ni najprobirljiviji poznavalac, o liznuo se po hrpi godi njeodmorsih pozdrava iz vila na moru i dospeo do telefona upravo ada je ovaj prestao da zvoni. Sruio se, zadihan, na hladni revet plesnjivog mirisa i toom neolio mi nuta prestao da se trudi da sprei svet da mu se vrti oo glave na nain oji se ovo me oigledno mnogo dopadao. Po to je neo vreme i sam u ivao u ovitlacu i malo se primirio, Artur poseg nu za svetiljom raj uzglavlja reveta, ne oeujui da se upali. Na njegovo iznenae nje, upalila se. To nije protivureilo Arturovom oseaju za logiu. Po to ga je eletr odistribucija sela bez gre e svai put ada plati raun, inilo se savr eno loginim da ga ne diraju ada ne plati. Slanjem para ove im oigledno samo privlai pa nju. Soba je bila manje-vi e onava avu ju je ostavio, to jest u ogavnom nere du, iao je dejstvo bilo u izvesnoj meri prigu eno debelim slojem pra ine. Dopola pr oitane njige i asopisi gnezdili su se meu hrpama poluprljavih pe ira. Rasparene arap e poivale su u polupopijenim oljicama afe. Ono to je neada bilo polupojeden sendv i sada se napola pretvorilo u ne to to je Artur eleo da zaobie u potpunosti. Pusti oj u munju roz sve ovo, pomisli on, pa e ponovo poeti evoluciju ivota. Samo je jedna stvar u sobi bila drugaija. Na trenuta ili dva nije mogao da vidi ta ta drugaija stvar zapravo predst avlja, jer je i ona bila prerivena slojem odvratne pra ine. Onda su je njegove oi zaaile i zaustavile se. Stvar se nalazila poraj ofucanog, starog televizora na ome je bilo mog ue gledati samo urseve Otvorenog univerziteta, jer ada bi pou ao da priazuje i ta zanimljivije, raspao bi se. Bila je to utija. Artur se pridi e na latove i zailji prema njoj. Bila je to siva utija neao turobnog sjaja. Bila je to etvrtasta, siva utija, stranice ne to du e od jedne stope. Bila je povezana jednom jedinom sivom tr aom, sa urednim vorom na vrhu. Ustao je, do ao je do nje i iznenaeno je dodirnuo. tagod to bilo, oigledno je bilo upaovano ao polon, pa ljivo i lepo, i ealo da ga otvori. Pa ljivo, podigao je utiju i odneo je na revet. Obrisao je pra inu sa vrha i odvezao trau. Na vrhu utije nalazio se polopac iji je prednji raj bio ugur an u telo utije. Izvuao ga je i pogledao u utiju. U njoj se nalazila stalena ugla, sm

e tena u fini, sivi rep-papir. On je pa ljivo izvadi. To nije bila ispravna ugla, zato to je imala otvor na dnu, odnosno, shvati Artur ada ju je prevrnuo, na vrhu , sa debelim rubom. Bila je to posuda. Avarijum. Bio je napravljen od najdivnijeg stala, savr eno prozranog, pa ipa sa ne im neobinim srebrno-sivim svojstvom, ao da su ga pravili od ristala i riljca. Artur je lagano stao da ga oree u ruama. Bio je to jedan od najlep ih pre dmeta oje je iada video, ali ga je u potpunosti zbunio. Pogledao je u utiju, ali tamo nije bilo niega osim rep papira. Ni spolja na utiji nije bilo niega. Ponovo je orenuo posudu. Bila je divna. Bila je izuzetna. Ali bio je to obian avarijum. Kucnuo je posudu notom i ona stade da odzvanja duboom i velianstvenom z vonjavom oja se odr ala du e nego to je to izgledalo mogue, a ada je najzad i ilela, in lo se da nije zamrla, ve da je odlutala do drugih svetova, ao u san duboog mora . Opinjen, Artur je ponovo orenu, a ovog puta sjaj male, pra njave svetilje raj uzglavlja uhvati je pod drugim uglom i zablista na finim urezima na povr ini avarijuma. On ga podi e, podesi ugao svetlosti i iznenada jasno ugleda fine lini je urezanih rei oje su se ocrtavale u stalu. 'Do vienja', pisalo je, 'i hvala...' I to je bilo sve. Za mirao je i ni ta nije shvatao. Jo punih pet minuta oretao je predmet tamo-amo, prinosio ga svetlu pod r azliitim uglovima, ucao da bi oslu nuo hipnotiu zvonjavu, mozgao o znaenju senovit ih slova, ali nije mogao da nae ni ta. Najzad je ustao, napunio avarijum vodom sa e sme i odneo ga na sto raj televizora. Istresao je malu vavilonsu ribicu iz uha i spustio je, uzmigoljenu, u avarijum. Vi e mu nee biti potrebna, osim ad gleda strane filmove. Vratio se, legao na revet i ugasio svetlo. Le ao je miran i tih. Upijao je tminu oja ga je oru ivala, lagano opu tao ud ove itavom du inom, smirivao i sreivao udisaje, postepeno ra istio um od svih misli, s lopio oi, a potom ba niao nije mogao da zaspi. No je bila nemirna od i e. Ki ni oblaci sada su se preme tali i trenutno usred sreivali pa nju na mali usputni afi u neposrednoj blizini Barnmuta, ali su svojim p rolasom poremetili i samo nebo; ono je sada nosilo vla an, nemiran vazduh i ni sa mo nije znalo ta bi sve moglo da uradi ao nastave da mu ovao prose. Mesec izie, neao vodnjiav. Liio je na lopticu papira iz stra njeg d epa far meri upravo izvaenih iz ve -ma ine, za oju e samo vreme i peglanje rei da li je re o s tarom raunu iz samoposluge ili o novanici od pet funti. Vetar malo zatreperi, ao rep onja oji pou ava da odredi ao je raspol o en veeras, a zvono negde otuca pono. Prozori svetlarnia se od rinu. Te o je i ao i trebalo ga je malo limati i gurati, jer mu je ovir bio nat ruo, a neo je svojevremeno bio stra no pametan i prefarbao mu are, ali onano se i pa otvorio. Tu u blizini nae se nea mota da ga pridr i i jedna prilia se isobelja roz njega u usi prostor izmeu suprotnih strana rova. Stajala je i u ti ini gledala nebo. Prilia nije ni po emu liila na stvorenje divljaog izgleda oje je pre ne to vi e od jednog sata banulo u uicu. Nestalo je iscepane, otrcane odee, uprljane bla tom stotina svetova, zamrljane ostacima hrane pojedene s nogu po stotinama turob nih osmodroma, nestala je ra upana griva od ose, nestala je dugaa i ovrd ava brada sa svojim malim eosistemom u procvatu i svim ostalim. Umesto toga, bio je to Artur Dent, uredni i le erni, u somotsim pantalona ma i debelom d emperu. Kosa mu je bila pod i ana i oprana, brada glato izbrijana. Sam o su oi jo govorile da, ta god Vaseljena zami ljala da mu radi, on bi je najljubaznij e zamolio da ve jednom prestane s tim. Nisu to bile one oi oje su poslednji put gledale isti prizor, ba ao to ni je bio isti ni moza oji je tumaio slie uhvaene oima. Nije to bila posledica nia ve hirurgije, ve samo nepreidno delovanje isustva. No mu se u tom trenutu inila ao ivo bie, a tamna zemlja oo nje bila je st

vorenje u oje je pu tao oren. Mogao je da oseti, nali na poigravanje daleih nervnih zavr etaa, to ud aljene ree, izvijanje nevidljivih bregova, gomilanje te ih i nih oblaa, zaustavl jenih tamo daleo na ju noj strani. Mogao je da isusi i prijatne marce oseanja da je drvo, a to je bilo ne to to niada ranije nije isusio. Znao je da je prijatno da zaroni no ne prste u zemlju, ali niada nije shvatio da je tolio prijatno. Oseao je gotovo neprilian talas za dovoljstva oji se pru ao a njemu iz pravca Nove ume. Morae naprolee da proba, pomis li on, ao je to ad ti naraste li e. Iz drugog pravca do njega doe oseaj ao je ada si ovca oju je prepla io l etei tanjir, ali to je bilo buvalno nerazaznatljivo od oseaja ada si ovca oju j e prepla ilo sve redom na ta je u ivotu nai la, jer bila su to stvorenja oja su vrlo malo toga nauila toom svog pute estvija roz ivot, tao da ih je uve iznova zaprep a ivalo sunce oje se izjutra raa, ao i zapanjivala ona silna zelena masa po poljim a. Iznenadilo ga je to to mo e da oseti ovcu oju je tog jutra zaprepastilo su nce, ba ao i mnoga prethodna jutra, i oju je zaprepastila supina drvea dan pre toga. Mogao je da ide sve dalje i dalje, ali je postajalo dosadno, jer se stvar sastojala uglavnom od ovaca zaprepa enih stvarima oje su ih zaprepastile i dan pre toga. Ostavio je ovcu i pustio da mu um sanjivo luta u sve irim rugovima. Oset io je prisustvo drugih umova, stotine i hiljade u pauovoj mre i; nei su bili san jivi, nei usnuli, nei stra no uzbueni, jedan i a en. Jedan i a en. Ovla je preleteo preo njega i pou ao da ga ponovo oseti, ali ga je ovaj i zbegavao ao druga arta sa znaom jabue u igri parova. Osetio je gr uzbuenja, je r je nagonsi shvatio o je to bio, ili je bar znao o bi on voleo da je to bio, a jednom ada shvati ta eli da bude istina, instint je vrlo orisna stvarica da ti pomogne da shvati da to i jeste istina. Nagonsi je, dale, znao da je to Feni i da bi eleo da je nae; ali nije mo gao. Sa previ e napinjanja da to uradi, mogao je da oseti ao gubi tu udnu, novu s posobnost i zato se oanio traganja i pustio um da mu ponovo slobodnije luta. I opet je osetio i a enje. Ponovo nije mogao da ga nae. Ovog puta, svejedno to se nagon zamajavao da mu objasni da je u pravu da tao misli, nije bio siguran da je re o Feni - ili je mo da ovog puta posredi bilo neije drugo i a enje. Imalo je istu osobinu otaenosti, ali neao je to bio op tiji utisa i a enosti, dublji, ao da nije re o zasebnom umu, mo da ni o avom umu. Bilo je drugaije. Pustio je da mu um lagano i iroo utone u Zemlju, da se talasa, traga, to ne. Sledio je Zemlju roz njene dane, lutao uz ritam milijardi njenih bila, curio roz mre e njenih ivota, narastao njenim plimama, oretao se njenom te inom. I a enj e se uve vraalo, dalei, otaeni, tmurni bol. A sada je leteo roz zemlju svetlosti; svetlost je bila vreme, plime su bile dani oji prolaze. I a enje oje je osetio, drugo i a enje, le alo je u daljini pred n im preo zemlje, debljina jedne jedine vlasi ose na usnulom predelu zemaljsih dana. I iznenada naie na njega. Plesao je vrtoglavo na rubu do se zemlja snova glato preidala pred nj im, samenjujui ponor a ni tavilu, do se on divlje izvijao, grabio ni u ta, mlatar ao ruama prema zastra ujuem prostoru, oretao se, padao. Na drugoj strani zupaste raseline nalazila se druga zemlja, drugo vreme, stariji svet, ne i a en ve ovla spojen: dve Zemlje. Probudio se. Hladan povetarac dotae grozniavi znoj priupljen na njegovom elu. Nona mora je minula i ispraznila se, a isto je bilo i sa njim. Ramena mu se poguri e, blago je protrljao oi vrhovima prstiju. Najzad je bio sanjiv, ao da je vrlo umoran. A t o se tie toga ta sve to znai, ao i ta znai, razmislie o tome izjutra; jer sada e poi ostelju na poina. Njegovu linu postelju, njegov lini san. U daljini ugleda svoju uu i upita se ao je to mogue. Obrisi su joj se o crtavali na meseini i on prepozna njen ru njiavi, etvrtasti obli. Obazreo se i pri

metio da se nalazi na neih osamnaest ina iznad ru injaa jednog od svojih suseda, D o na Ejnsvorta. Te ru e bile su pa ljivo negovane, orezane za zimu, vezane po boorima i obele ene i Artur se upita ta li radi iznad njih. Upitao se ta ga tu dr i, a ada j e otrio da ga ne dr i ni ta, nespretno je tresnuo na tle. Pridigao se, obrisao aom i od epao nazad ui sa uganutim zglobom. Svuao se i sruio u revet. Do je spavao, telefon je ponovo zazvonio. Zvonio je punih petnaest minu ta i dvaput ga naterao da se orene. Meutim, nijednog trenuta nije imao ni najma nju priliu da ga probudi. 8.

Artur se probudio oseajui se divno, rajnje prerasno, osve eno, prepun odu ev ljenja to je od ue, sav ustreptao od energije, jedva malo razoaran to je sredina f ebruara. Gotovo je otplesao do fri idera, izabrao tri najmanje upave stvari u njemu, smestio ih na tanjir i napeto ih posmatrao dva minuta. Po to toom tog vremena ni su pou ale da se pomere, nazvao ih je doruom i pojeo ih. Zajedniim snagama one su uni tile zaraznu bolest oju je pre dva dana, uop te ne znajui to, navuao u gasnim movarama Flagatona i oja bi inae pobila polovinu itelja zapadne polulopte, oslepil a drugu polovinu, a sve ostale oterala u ludilo i jalovost, tao da se Zemlja ta j put sreno provula. Oseao se mono, oseao se zdravo. Marljivo je ra istio relamnu po tu a ovom i zati sahranio mau. Upravo do je zavr avao, zazvonio je telefon, ali on ga pusti da zvoni do je na trenuta odavao po tu utanjem. Kogod bio, zvae ponovo, ao je va no. Ritnuo je blato sa cipela i oti ao unutra. Bilo je malo va nih pisama u hrpama ubreta - nea doumentacija iz Vea, od p re tri godine, u vezi sa predvienim ru enjem ue, ao i nea pisma o op tem referendum u u vezi s itavim oblasnim planom preureenja; bilo je tu i staro pismo od 'Grinpis a', eolo e grupe ojoj je povremeno slao priloge; ovoga puta tra ili su pomo za pla n o oslobaanju delfina i itova ubica; zateao je i neolio razglednica od prija telja sa neodreenim pritu bama da im se u poslednje vreme niao ne javlja. Priupio ih je i smestio u fascilu na ojoj je napisao 'Ovo treba uradi ti'. Po to se tog jutra oseao tao poletno i puno snage, dodao je a i re: 'Hitno!' Izvadio je pe ir i jo neolio raznoliih stvarica i predmeta iz plastine to rbe dobijene u mega-maretu Port Braste. Slogan ispisan na njoj bio je jedna vrc ava i inteligentna dosoica na lingvi centauri, ali u potpunosti nerazumljiva na bilo om drugom jeziu i prema tome bez iave svrhe u fri opu na osmodromu. Osi m toga, torba je imala i rupu i zato ju je bacio. Uz naglo trecanje, iznenada je shvatio da mora da mu je jo ne to ispalo u ma lom svemirsom brodu oji ga je doveo na Zemlju, ljubazno srenuv i sa svog puta d a bi ga odbacio ba pored A 303. Izgubio je svoj otrcani i pohabani primera stvar i oja mu je pomogla da prebrodi neverovatna prostranstva osmosa. Izgubio je 'A utostopersi vodi roz Galasiju'. Pa, ree sebi, ovoga puta mi stvarno nee vi e biti potreban. Trebalo je da obavi nee telefonse pozive. Re io se ao da postupi sa masom protivurenosti izazvanih njegovim putovan jem, a to je bilo da ih jednostavno prevazie. Telefonirao je BiBiSiju i zamolio da ga pove u sa efom njegovog odeljenja. "Oh, halo, ovde Artur Dent. uj, izvini to nisam dolazio est meseci, ali bio sam poludeo." "Oh, bez brige. I mislio sam da je tao ne to. Ovde se tave stvari stalno de avaju. Kada da te oeujemo?" "Kada bodljiavi prasii zavr avaju zimsi san?" "Tamo negde na prolee, ini mi se." "Tu sam odmah posle toga." "Dobro. ao." Malo je listao oglasne stranice novina i napravio ratu listu brojeva

oje e probati. "Halo. Da li je to bolnica 'Old Elms'? Da, zovem da vidim mogu li da por azgovaram sa Fenelom, ovaj... Fenela - dobri Bo e, ba sam a av, jo u i sopstveno ime da zaboravim, ovaj, Fenela - pa nije li to sme no? Va pacijent, devoja tamne ose, si no je do la..." "Bojim se da nemamo pacijenta po imenu Fenela." "Oh, nemate? Naravno, mislio sam Fiona, mi je zovemo Fen..." " ao mi je, do vienja." Kli. est razgovora u tom stilu poelo je opasno da nagriza njegovo raspolo enje ve drog, dinaminog optimizma i on odlui da ga, pre nego to ga potpuno napusti, ponese u pab i tamo malo paradira njime. Imao je savr enu zamisao o tome ao da jednim udarcem objasni sve nerazja n jive neobinosti vezane za svoj nestana, tao da je, ada je otvorio vrata oja s u ga sino tolio obeshrabrivala, nehajno zvi duao za svoj gro . "Arture!!!!" Veselo se nasme io isolaenim oima upiljenim u njega iz svih uglova paba, pa je stao da im podrobno pria o tome ao se divno proveo u Ju noj Kaliforniji. 9. Prihvatio je jo jednu riglu i povuao gutljaj. "Razume se, imao sam i linog alhemiara." " ta si imao?" Poinjao je da lupeta i znao je to. Egzjuberans, Hol i Vudhausov najbolji biter predstavljaju me avinu oje se treba loniti, ali jedna od prvih posledica o ve ombinacije jeste to da ti ulone oseanje za to ega se treba loniti, te je ta o taa u ojoj je Artur trebalo da zastane i vi e ni ta ne obja njava bila taa u ojoj je umesto toga postao ma tovit. "O, da", ustrajao je sreno stalastog pogleda. "Zbog toga sam izgubio tol io te ine." " ta?" upita njegova publia. "O, da", reao je opet. "U Kaliforniji su ponovo otrili alhemiju. O, da ." Nasme io se. "Samo", dodao je, "sve to u mnogo orisnijem obliu nego to je onaj ome u..." Zastao je zami ljeno da mu se gramatia malo sredi u glavi. "U ome su ga up otrebljavali na i stari. Odnosno", nastavio je, "u ome nisu uspevali da ga upotre bljavaju. Znate, nisu umeli da naprave da proradi. Nostradamus i to dru tvo. Nisu znali da provale tos." "Nostradamus?" upita neo iz publie. "Nisam znao da je bio alhemiar", ree drugi. "Mislio sam", primeti trei, "da je bio proro." "Postao je proro", ree Artur svojoj publici, iji su sastavni delovi poinja li malo da lelujaju i da mu se mute, "zato to je bio tao bedan alhemiar. Trebalo bi to da znate." Povuao je jo jedan gutljaj piva. Bilo je to ne to to nije probao punih osam godina. Pa je zato probao i samo probao. "Kave veze ima alhemija", upita pare publie, "sa gubljenjem te ine?" "Drago mi je to ste to pitali", odvrati Artur. "Veoma drago. A sad u ja da vam ispriam ava je veza izmeu..." Zastao je. "Izmeu te dve stvari. Stvari oje s te pomenuli. Rei u vam." Zastao je i manevrisao mislima. Bilo je to ao da gleda ao naftni tane ri u mestu oreu u riverc usred Laman a. "Otrili su ao da pretvore vi a telesne masnoe u zlato", izjavio je u iz nenadnom naletu razgovetnosti. "Zeza se." "O, da", reao je. "Ne", ispravio se, "stvarno." Pre ao je pogledom preo sumnjiavog dela publie, to e rei preo svih redom, a

za to mu je trebalo izvesno vreme. "Jeste li vi uop te bili u Kaliforniji?" pitao je. "Znate li vi ta sve oni tamo rade?" Tri lana publie reo e mu da su bili i da pria oje tarije. "Ni ta vi niste videli", bio je uporan Artur. "O, da", dodao je, jer je ne o ponudio da narui jo jednu rundu. "Doaz se", ree on, poaza sebe i pri tom ne proma i vi e od deseta centimet ara, "nalazi pred va im oima. etrnaest sati u transu", reao je, "u tanu. U transu. Bio sam u tanu. ini mi se", dodao je posle zami ljene pauze, "da sam to ve reao." Strpljivo je eao do sledea runda nije u potpunosti podeljena. U glavi je pripremao naredni deo prie, to je trebalo da bude na temu ao tan mora da se or ijenti e du linije povuene pod pravim uglom od severnjae na osnovicu povuenu izmeu a i Venere, i upravo se spremao da se upne da to ispria ada je odluio da presoi c elu stvar. "Dugo", reao je, "u tanu. U transu." Ozbiljno je pogledao publiu, da se uveri da ga pa ljivo slede, a onda nastavio. "Gde sam ono bio?" "U transu", ree jedan. "U tanu", ree drugi. "O, da", ree Artur. "Hvala. I polao", ree i na e se napred, "polao, polao polao, sav vi a masnoe iz va eg tela... pretvara se...u...", zastao je radi boljeg uina, "po o... poo o ... to o no..." - zastao je da bi do ao do daha - "poto no oje onda mo ete da ulonite hirur i. Izlaza iz tana je paao. ta si azala?" "Samo sam se naa ljala." "ini mi se da sumnja u moje rei." "Samo se naa ljala", potvrdio je bitan deo publie duboim brundanjem. "O, da", ree Artur. "U redu. A onda podelite zaradu..." ponovo je zastao da bi obavio matematiu, "...pola-pola sa alhemiarem. Gomila love!" Teturavo se obazro po publici i nije mogao da ne primeti nove sumnjiave i zraze na njihovim smu enim licima. Osetio se uvreeno zbog toga. "Kao bih inae", pitao je, "mogao sebi da dopustim tro ove oo spu tanja lic a?" Prijateljse rue poe e da mu poma u da poe ui. "ujte", pobunio se ada mu ni februarsi vetar zaai lice, "i ivljen izgled trenutno je poslednji modni ri u Kaliforniji. Mora da izgleda ao da si video Galasiju. ivot, htedoh rei. Mora da gleda ao da si video ivot. To sam dobio. Spu tanje lica. Dajte mi osam godina, rea o sam. Nadam se da izgled tridesetogodi njaa nee ponovo postati moderan, inae sam p roerdao hrpu para." Utonuo je u ti inu do su mu prijateljse rue pomagale putem do ue. "Do ao jue", mumlao je. "Mnogo mnogo mnogo sam srean to sam stigao ui. Ili stra no slino mesto..." "Razlia u vremensim zonama", promrmlja jedan od njegovih prijatelja. " Dug je put iz Kalifornije. Sroz te rasturi toom dan ili dva." "Ne verujem da je uop te bio tamo", promrmlja drugi. "Pitam se gde je bio. I ta mu se dogodilo." Posle ne to spavanja Artur je ustao i malo petljao po ui. Oseao se smu eno i malo poti teno, jo rastrojeno zbog putovanja. Pitao se ao da pronae Feni. Sedeo je i gledao avarijum. Ponovo ga je ucnuo, a ovaj je, i pored tog a to je bio pun vode i sa malom, utom, vavilonsom ribicom, oja je neao utueno z evala svojim putem po njemu, odzvanjao svojom duboom i rezonantnom zvonjavom is to onao jasno i hipnotii ao i pre. Neo pou ava da mi se zahvali, pomisli on. Pitao se o i zbog ega. 10.

Mars

zlato

hlad iz

na

"Trei udarac oznaie tano jedan sat... trideset dva minuta... dvadeset seund i. Bip... bip... bip."

Ford Prefet prigu i slaba ni iot zluradog zadovoljstva, shvati da nema ni avog razloga da ga potisuje i nasmeja se glasnim, zlobnim smehom. Prebacio je signal oji je stizao sa sub-eta mre e na izvanredni brodsi h aj-faj sistem, a udni, neao tanu ni, pevucavi glas progovori preo abine sa izu zetnom jasnoom. "Trei udarac oznaie tano jedan sat... trideset dva minuta... trideset seund i. Bip... bip... bip." Jo je malo podesio jainu zvua, do je jednim oom pa ljivo pratio brzo prom enljivi raspored broji na displeju brodsog ompjutera. Za razdoblje oje je im ao na umu, potro nja energije postajala je znaajna. Nije eleo ubistvo na savesti. "Trei udarac oznaie tano jedan sat... trideset dva minuta... etrdeset seundi . Bip... bip... bip." Ponovo je sve proverio po brodiu. Si ao niz rati hodni. "Trei udarac..." Proturio je glavu u malo, delotvorno, svetlucavo, elino upatilo. "...oznaie..." Tamo je fino zvualo. Pogledao je u jednu od siu nih spavaonica. "...jedan sat... trideset dva minuta..." Zvualo je malo prigu eno. Preo jednog od zvunia visio je pe ir. On sinu pe ir. "...i pedeset seundi." Fino. Proverio je popunjeno spremi te tereta i uop te nije bio zadovoljan zvuom. Na putu se naupilo previ e ubreta. Kroio je nazad i saeao da se vrata hermetii zabr ave. Razbio je polopac zatvorene ontrolne ploe i pritisnuo dugme za izbacivanje . Nije znao zbog ega mu to ranije nije palo na pamet. Fijuava i bubnjava hua br zo zamre u ti inu. Posle stane ponovo se ulo blago i tanje. Prestalo je. Saeao je da se pojavi zeleno svetlo i onda ponovo otvorio vrata prema sa da praznom spremi tu za teret. "...jedan sat... trideset tri minuta... i pedeset seundi." Vrlo lepo. "Bip... bip... bip." Onda je oti ao i izveo poslednju, podrobnu proveru prostorije za hibernaci ju u sluaju opasnosti, u ojoj je naroito eleo da se uje. "Trei udarac oznaie tano jedan sat... trideset etiri..." Uzdrhtao je do je virio roz polopac preriven debelim slojem inja na nejasnu masu oblija zatvorenog unutra. Jednog dana, o zna ada, ono e se probudit i, a ada to uini, ele e da zna tano vreme. Istina, ne ba loalno vreme, ali ta mari. "Trei udarac oznaie..." Izi ao je na vrhovima prstiju i vratio se u omandnu abinu. "...jedan sat... trideset etiri minuta... dvadeset seundi." Glas je zvuao jasno ao da ga uje sa telefona u Londonu, to nije bio sluaj, ni izdalea. Zagledao se napolje, u mastiljavu no. Zvezda veliine blistave mrvice bisv ita oja se videla u daljini bila je Zondostina, ili, ao je bila poznata na sv etu sa oga je dolazio onaj neao tanu ni, pevucavi glas, Zeta Plejada. Blistavi, narand asti lu, oji je ispunjavao vi e od polovine vidnog polja, bila je d inovsa gasna planeta Sesefras Magna, raj oje su se nalazili doirani gzagzisijsi ratni brodovi, a ono to se upravo raalo nad njenim obzorjem bio je m ali, hladni, plavi mesec Epun. "Trei udarac oznaie..." Dvadeset minuta je sedeo i posmatrao ao se smanjuje razma izmeu broda i Epuna, do je brodsi ompjuter cedio i gnjeio broje oje e ga uvesti u petlju oo malog meseca, zatvoriti petlju i zadr ati ga tamo da orbitira veno sriven. "...jedan sat... pedeset devet minuta..." Njegov prvobitni plan bio je da isljui svu signalizaciju i zraenje sa bro da, da ga uini to je mogue bli e nevidljivom, izuzev uolio pogledate ba pravo u njeg a, ali onda je do ao na jednu pomisao oja mu se vi e dopadala. Emitovae usamljeni, n

epreidni snop, tana poput olove, ojim e prenositi signal tanog vremena na plan etu sa oje je ovaj poticao, a do oje e ponovo stii te ada prou etiri stotine god ina, putujui pri tom brzinom svetlosti; tu e, verovatno, izazvati poprilino ome anja ada bude prispeo. "Bip... bip... bip..." Iscerio se. Nije voleo da zami lja sebe ao osobu oja se cerea i ioe, a li morao je da prizna da se ioe i cerea ve vi e od pola sata. "Trei udarac oznaie..." Brod je sada bio gotovo savr eno pariran na venoj orbiti oo malo poznatog i niada poseenog meseca. Gotovo savr eno. Samo je jedna stvar ostala. Ponovo je izveo ompjutersu simulaciju lans iranja malog brodsog beg-o-bagija, balansirao acijama, reacijama, tangencijal nim silama, svom matematiom poezijom retanja, i video da je dobra. Pre nego to je po ao, pogasio je svetla. Kada je njegova siu na spasilaa letelica, oblia cigare, sliznula na poeta trodnevnog putovanja do orbitalne svemirse stanice Port Sesefron, neolio se undi je letela niz dugai, poput olove tani snop zraenja oji je te zapoinjao je dno mnogo du e putovanje. "Trei udarac oznaie tano dva sata... trinaest minuta... pedeset seundi." Kiotao se i cereao. Smejao bi se glasno, ali nije imao dovoljno prosto ra. "Bip... bip... bip..." 11. "A naroito mrzim aprilse pljusove." Kolio god da je nedru eljubivo Artur zagrotao, ove je, izgleda, bio vrsto re en da razgovara sa njim. Upitao se da li da ustane i da pree za drugi sto, ali i nilo se da u itavoj afeteriji nema nijednog slobodnog. O tro je me ao svoju afu. "Proleti aprilsi pljusovi. Mrzim, mrzim, mrzim." Artur namr teno pogleda roz prozor. Lai, sunani prah i e visio je nad auto -putem. Pro la su ve dva meseca. Povrata u stari ivot bio je omino la. Ljudsa sean ja tao su neverovatno rata, uljuujui i njegovo. Osam godina sumanutog lutanja uzdu i popreo Galasije sada mu nisu izgledali tolio ao ru an san olio ao fil m oji je snimio sa TV, pa sada dr i asetu u dnu ormana i ne mui se da je pogleda. Ali jedno dejstvo se jo zadr alo, a to je bila njegova radost to se vratio. Sada ada mu se zemaljsa atmosfera onano zauve slopila nad glavom, u ta je, po gre no, verovao, sve unutar nje pru alo mu je izuzetno zadovoljstvo. Uputiv i pogled n a srebrnaste apljice i e, osetio je da mora da se pobuni. "E, ja ih volim", reao je naglo, "i to sve iz oiglednih razloga. Lai su i osve avajui. Svetlucaju i zbog njih se lepo osea ." ove prezrivo frnu. "Svi tao a u", reao je i namrgodio se. Bio je amiond ija. Artur je to znao zbog toga to je njegova otvorena, niim izazvana izjava glasila: "Ja sam amiond ija. Mrzim da vozim po i i. Koja je to iro nija, zar ne? Proleta ironija." Uolio je u toj primedbi bilo iavog srivenog smisla, Artur nije bio u stanju da ga razazna i samo je malo zagrotao, prijateljsi, ali ne ohrabrujue. Ali to ovea tada nije odbilo, ba ao ni sada. "To svi a u o proletim apri lsim pljusovima", reao je. "Tao su proleto prijatni, tao proleto osve avajui , tao divno proleto vreme." Nagao se napred i isrivio lice ao da e da a e ne to stra no o vladi. "A ja bi hteo da znam ovo", ree. "Ao e ve da bude lepo vreme, za to ne mo e da bude lepo bez prolete i e?" Artur odustade. Ostavio je afu, oja je bila previ e vrela da bi se ispil a na brzinu i previ e gadna da bi se pila ad se ohladi. "Pa, ode ti", ree on i umesto toga sam ustade. "Zdravo." Zaustavio se od prodavnice servisne stanice, a zatim se pe e vratio roz auto-par, u ivajui u finoj igri i nih api na svome licu. a je, primeti on, blaga duga svetlucala iznad bregova Devona. I u tome je u ivao.

U ao je u svoj izdrndani, ali obo avani, stari, crni golf GTi, za ripao gumam a i renuo poraj ostrva benzinsih pumpi lizavim puteljom oji e ga dovesti do auto-puta. Gre io je ad je mislio da se atmosfera Zemlje jednom za svagda zatvorila nad njegovom glavom. Gre io je ada je mislio da e iada moi da odlo i za sobom zamr enu mre u olevanj a u oju su ga uvula galatia putovanja. Gre io je to je mislio da e sada moi da zaboravi da je velia, tvrda, masna, prljava, dugom ura ena Zemlja na ojoj je iveo samo mirosopsa taa izgubljena u nezamislivoj besonanosti Vaseljene. I tao je vozio, pevu ei, iao je gre io u pogledu svih tih stvari. Razlog zbog oga je gre io stajao je raj lizavog putelja pod malim i obr anom. eljust mu se razjapi. Istegao je zglob na pedali onice i zaorenuo tao n aglo da je gotovo preturio ola. "Feni!" drenuo je. Po to je za dlau izbegao da je udari olima, udario ju je vratima ola a da se nagao preo i otvorio ih prema njoj. Zaaila su joj ruu i izbila i obran, oji je zatim poeo divljai da se otr lja preo puta. "Sranje", drenu Artur da bi time sebi pomogao to je bolje mogue, soio je roz svoja vrata, za dlau izbegao da ga ne zgazi 'MeKenin prevoz po svaom vre menu' i gledao u stravi ao umesto toga gazi Fenin i obran. Kamion odjuri putem i nestade. Ki obran je le ao ao zgnjeeni pau-osac oji tu no izdi e na zemlji. Pod blagim udarima vetra malo je podrhtavao. On ga podi e. "Ovaj", reao je. Nije mu se inilo da ima puno smisla da joj ponudi stvar nazad. "Otud zna moje ime?" pitala je. "Ovaj, pa..." reao je. "uj, nabaviu ti drugi..." Pogledao ju je i postepeno se uti ao. Bila je povi a, tamne ose, oja joj je u talasima padala oo bledog i ozb iljnog lica. Do je stajala bez poreta, sama, inila se gotovo uzvi ena, poput ipa nee va ne, ali nepopularne vrline u vrtu formalnosti. inilo se da gleda ne to drugo , a ne ono u ta je izgledalo da gleda. Ali ada bi se nasme ila, ao sada, bilo je to ao da je iznenada doputova la odneud. Toplina i ivot poteo e joj u lice, a nemogue dra estan poret u telo. Dej stvo je bilo vrlo zbunjujue, a Artura je ba avolsi pomelo. Nasme ila se, bacila torbu na zadnje sedi te i spustila se na prednje. "Ne brini za i obran", ree mu ada je i on seo. "Pripadao je mom bratu, a njemu se sigurno nije dopadao, inae mi ga ne bi dao." Nasmejala se i stavila sigu rnosni pojas. "Nisi sluajno prijatelj moga brata?" "Ne." Nije postojao nijedan deo nje oji nije izgovorio: 'Dobro.' Njeno fizio prisustvo ovde u olima, njegovim olima, bilo je za Artura rajnje neobino. Oseao se, ada je lagano renuo olima, da jedva uspeva da misli ili da di e, a nadao se da nijedna od tih funcija nije od ivotne va nosti za njegovu vo nju, inae su u gadnoj nevolji. Ono to je, dale, isusio u drugim olima, olima njenog brata, one noi a da se iscrpljen i zbunjen vratio posle o marnih godina provedenih na zvezdama, ni je bila trenutna neravnote a, ili, ao je i bila, sada je bio bar dvaput neravnote n iji, te mu se vrlo lao moglo desiti da padne sa onoga na emu ve uravnote eni ljudi dr e ravnote u. "I tao..." ree on, u nadi da porene razgovor prema uzbudljivom poetu. "Trebalo je da me odveze - moj brat - ali je telefonirao da mi a e da ne mo e. Raspitala sam se o autobusima, ali je ove poeo da gleda u alendar umesto u r ed vo nje, pa sam odluila da stopiram. I eto." "Eto."

"I eto mene ovde. A volela bih da znam otud mi zna ime." "Mo da bi prvo trebalo da razjasnimo", ree Artur, zagledan preo ramena do je ubacivao ola u saobraaj auto-puta, "uda te vodim." Vrlo blizu, nadao se, ili daleo. Blizu bi znailo da ivi blizu njega, dale o bi znailo da mo e da je vozi sve donde. "Htela bih do Tauntona", azala je, "molim te. Ao mo e. Nije daleo. Moga o bi da me odbaci od..." " ivi u Tauntonu?" upitao je, nadajui se da mu je po lo za ruom da zazvui samo radoznalo, a ne odu evljeno. Taunton je bio divno blizu. Mogao bi... "Ne, u Londonu", rela je. "Imam voz za manje od jednog sata." Bila je to najgora mogunost. Taunton se nalazio na par minuta vo nje auto-p utem. Pitao se ta da radi, i do se tao pitao u u asu zau sebe ao govori: "Oh, ja te mogu odvesti do Londona. Daj da te odvezem do Londona..." Smotani idiot. Za to je, za ime sveta, morao da a e 'daj' na tao tupav nain ? Pona ao se ao dvanaestogodi nja. "Po ao si za London?" pitala je. "Ne", ree on, "ali..." Smotani idiot. "Ba si ljubazan", ree ona, "ali stvarno ne. Volim da putujem vozom." I izn enada je nestala. Ili, tanije, nestao je onaj deo oji ju je o iveo. Zagledala se roz prozor u daljinu i ne to je lao pevu ila za svoj gro . Nije mogao da poveruje. Trideset seundi razgovora, i ve je sve upropastio. Odrasli ljudi, ree on sebi, protivureei veovima naupljenog isustva o nain u pona anja odraslih ljudi, ne pona aju se tao. TAUNTON 5 MILJA, ree zna pored puta. Tao je zgrabio volan da su se ola zanela. Morae da uradi ne to dramatino. "Feni", reao je. O tro ga je pogledala. "Jo mi nisi reao ao..." "uj", ree Artur, "rei u ti, iao je pria prilino udna. Vrlo udna." Jo ga je gledala, ali nije rela ni ta. "uj..." "To si ve reao." "Jesam li? Oh. Moram da ti govorim o neim stvarima i da ti ispriam nee stvari... pria oju ti moram rei... za nju bi..." Stalno je ooli ao. U stvari je ele o da a e ne to u stilu: 'Tvoje upletene i zamr ene ovrd e da raspliem do svaa vlas ne bude stajala odvojeno poput bodlji nemirnoga diobraza', ali nije verovao da bi mogao da istera to do raja, a i nije mu se dopadalo pominjanje bodljiavog pra seta. "...za nju bi trebalo vi e od pet milja", odlui se na raju nezadovoljno, a uz to je sve izgovorio prilino nespretno. "Pa..." "Samo pretpostavimo", reao je, "samo pretpostavimo..." pojma nije imao t a sad dolazi i zato je pomislio da bi trebalo da naprosto sedne i slu a, "...da po stoji nei izuzetan nain na oji si mi ti veoma va na, i da sam, iao ti to ne zna , ja veoma va an tebi, ali sve je propalo zbog toga to imamo na raspolaganju samo pet milja, a po to sam ja glupi idiot ada treba da a em ne to veoma va no neome oga sam te sreo, a da istovremeno ne ponem da se sudaram sa amionima, ta bi ti rela... " bespomono se orenuo i pogledao je, "da... treba da uradim?" "Pazi na put!" vrisnula je. "Sranje!" Za dlau je izbegao da uleti meu sto italijansih ma ina za pranje ve a na ne maom amionu. "ini mi se", ree ona uz trenutni uzdah ola anja, "da bi trebalo da mi upi p ie pre nego to mi poe voz." 12. Iz neog razloga postoji ne to vrlo turobno po pabovima u blizini elezniih

stanica, nea naroita vrsta prljav tine, posebna vrsta bledila, nali na boju svinj se pa tete. Ali jo gori od svinjse pa tete jesu sendvii. Postoji u Englesoj uporni stav da je pravljenje zanimljivog, privlanog s endvia, na bilo oji nain prijatnog za jelo, ne to gre no, ne to to samo stranac mo e da u adi. 'Napravite ih da budu suvi', to je savet zaopan negde u oletivnoj nac ionalnoj svesti, 'napravite ih da budu gumasti. Ao pederii ba moraju da budu sve i, operite ih jednom nedeljno.' Jedenjem sendvia po pabovima subotom Britanci tra e da ispa taju nacionalne g rehe, avi god ovi bili. Nije im sasvim jasno avi su to gresi, a i ne ele da z naju. Ali avi god gresi bili, estoo ih ispa taju sendviima oje prave sami za seb e. Ao ima iega goreg od sendvia, onda su to obasice sme tene odmah pored njih . Be ivotne cevi, pune masnoe, plutaju u moru neega vrueg i tu nog, stisnute plastinom p ribadaom u obliu ape efa uhinje; posmrtno seanje, osea ove, na neog efa uhinje oji je mrzeo svet i umro, zaboravljen i sam meu svojim maama, na avom sporednom stepeni tu Stepnija. Kobasice su za one oji znaju avi su im gresi i ele da ispa taju za ne to p osebno. "Mora da ima ne to bolje", ree Artur. "Nema vremena", ree Feni, baciv i pogled na sat. "Voz mi polazi za pola sat a." Sedeli su za malim, limavim stolom. Na njemu se nalazilo neolio prlja vih a a i dva nava ena podmetaa za rigle ispisanih vicevima. Artur je doneo Feni so od paradajza, a sebi pintu ute vode sa mehuriima gasa. I par obasica. Ni sam nij e znao zbog ega. Kupio ih je da ne to radi do mu se gas sredi u a i. Barmen je pljusnuo Arturov usur u lovu piva na baru, na emu mu se Artur zahvalio. "Dobro", ree Feni i baci pogled na sat, "reci mi to to si imao da mi a e ." Zvuala je izuzetno septino, a verovatno se tao i oseala, i Arturovo srce lonu. Oseao je da sveuupno stanje stvari ba i nije najpovoljnije za pou aj obja nje nja, do ona tao sedi, najednom hladna i odbojna, da je u neoj vrsti vantelesn og sna imao telepatsi oseaj da je nervni slom oji je pretrpela povezan sa ooln o u da je, iao injenice to nisu potvrivale, Zemja bila uni tena da bi se napravilo mes ta za novu hipersvemirsu obilaznicu, ne to to je na itavoj Zemlji znao samo on, jer je bio buvalni oevidac sa vogonsog broda, a da su ga, osim toga, i telo i du a n epodno ljivo boleli za njom i da je eleo da ode u revet sa njom to je to pre ljuds i mogue. "Feni", poeo je. "Pitam se da li biste upili arte za na u tombolu? Malecu?" O tro je podigao pogled. "Da supimo novac za End i oja ide u penziju." " ta?" "I treba joj ve tai bubreg." Nad njim se nadnosila pomalo uoena, mr ava, sredovena ena u napirlitanoj, pl etenoj haljini, sa napirlitanom punicom i napirlitanim osmejom oji su verovatno mnogo lizali napirlitani uii. Dr ala je bloi arata za garderobu i limenu posudu za priloge. "Samo deset penija omad", ree, "tao da mo ete da upite a i dva, a da ne osiroma ite!" tetavo se i rato nasmejala, a zatim ispustila neobino dug uzdah. Rei 'a da ne osiroma ite' oigledno su joj pru ile vi e zadovoljstva nego i ta jo od ao su j oj se toom rata nabacivali nei vojnici. "Ovaj, da, u redu", ree Artur, urno poe da opa po d epu i izvadi par novia. Izluujuom sporo u i napirlitanom teatralno u, ao tava stvar uop te postoji, en tcepi dve arte i urui ih Arturu. "Zaista se nadam da ete pobediti", ree sa osmehom oji iznenada slopi pop ut naprednog origamija, "nagrade su tao lepe." "Da, hvala", ree Artur, malo o tro gurnu arte u d ep i pogleda na sat. Orenuo se Feni.

Isto uini i ena sa sreama. "A vi, mlada damo?" upitla je. "To je za End in ve tai bubreg. Znate, ona id e u penziju. Da?" Uspelo joj je da jo vi e rastegne osmeh preo lica. Usoro je mor ala da prestane i da se odmori, inae bi joj se o a rascepila. "Ovaj, ujte, evo vam", ree Artur i gurnu joj novi od pedeset penija u nadi d a e je to otpremiti. "Oh, ba smo pri novcu, zar ne?" upita ena uz dugi, nasmejani uzdah. "Dole iz Londona?" Artur po ele da ona ne govori tolio proleto sporo. "Ne, u redu je, stvarno", reao je i mahnuo ruom, a ona poe jezivom odlun o u da cepa sree, jednu po jednu. "Oh, ali morate da dobijete svoje sree", bila je uporna ena, "inae neete moi da zahtevate svoju nagradu. Nagrade su vrlo lepe, znate. Ba prigodne." Artur dograbi sree i zahvali se to je o trije mogao. ena se ponovo orete Feni. "A sad, ta je sa..." "Ne!" Artur gotovo drenu. "Te su za nju", objasnio je i poazao pet nov ih srei. "Oh, shvatam. Ba lepo!" Izluujue se sme ila oboma. "Pa, zaista se nadam da ete..." "Da", zare a Artur, "hvala." ena najzad ode do stola raj njihovog. Artur se beznade no orete Feni i pa de mu amen sa srca ada je video da se ova trese od bezglasnog smeha. Uzdahnuo je i nasme io se. "Gde smo ono stali?" "Zvao si me Feni, a ja sam se upravo spremala da te zamolim da to ne ini ." " ta hoe time da a e ?" Prome ala je drvenim tapiem za otele so od paradajza. "Zato sam te pitala da li si prijatelj moga brata. U stvari, polubrata. On je jedini oji me zove Feni, a ja nisam ba odu evljena time." "Pa onda, ao se..." "Fener." " ta?" "Fener." "Fener." Ozbiljno ga je gledala. "Da", rela je, "i sada pazim na tebe ao soo da vidim hoe li mi postavit i isto ono glupo pitanje oje mi svi postavljaju sve do ne po elim da vri tim. Biu s roz-nasroz razoarana ao to uini . A osim toga, poeu da vri tim. Zato, pripazi!" Nasme ila se, rastresla osu ispred lica i provirila prema njemu iza nje. "Oh", ree on, "to je malo nepo teno, zar ne?" "Jeste." "Lepo." "Dobro", ree ona roz smeh, "mo e da me pita . Da to pre zavr imo s time. Bolje n ego da me sve vreme zove Feni." "Pretpostavljam da..." ree Artur. "Ostale su nam samo dve sree, vidite, a po to ste bili tolio veliodu ni a da sam maloas razgovarala vama..." " ta?" zaurla Artur. ena sa punom i osmehom i sada gotovo praznim garderobnim bloom mahala mu je sa poslednje dve sree ispred nosa. "Pomislila sam da pru im priliu vama, po to su nagrade tao lepe." Poverljivo je nabrala nos. "Vrlo uusne. Znam da e vam se dopasti. A to je za End in polon za penziju , shvatate. elimo da joj damo..." "Ve tai bubreg, da", ree Artur. "Evo." Pru io joj je jo dva novia po deset penija i uzeo sree. inilo se da je eni padala na um nea misao. Padala je vrlo polao. Naprost o ste mogli da je vidite ao nailazi, ao dugi talas na pe anoj pla i.

"Oh, Bo e", rela je, "da ja mo da ne preidam ne to?" Boja ljivo je gvirila prema njima. "Ne, u redu je", ree Artur. "Sve to iao mo e da bude u redu", dodao je, "i jeste u redu." Saeao je trenuta, a onda zavr io: "Hvala." "Reoh", azala je, u odu evljenoj estazi brige, "da niste vi ojim sluaje m... zaljubljeni?" "Te o je rei", ree Artur. "Jo nismo dobili priliu ni da porazgovaramo." Bacio je pogled na Fener. Sme ila se. ena limnu sa poverljivim razumevanjem. "Potrudiu se da saznate nagrade za oji trenuta", rela je i oti la. Artur se sa uzdahom orenu nazad devojci, ustanoviv i da je u tom asu te o r ei da li je u nju zaljubljen. "Pripremao si se", rela je, "da mi postavi pitanje." "Da", ree Artur. "Mo emo to zajedno, ao hoe ", nastavi Fener. "Da li su me prona li..." "...u orpi..." pridru i joj se Artur. "...u uredu za naene stvari..." azali su zajedno. "...na stanici Fener", dovr ili su. "A odgovor je", odvrati Fener, "ne." "Fino", ree Artur. "Tamo sam zaeta." " ta?" "Tamo sam za..." "U uredu za naene stvari?" hunu Artur. "Ne, razume se da ne. to si a av. ta bi moji roditelji radili u uredu za naene stvari?" upitala je, prilino zapanjena njegovim pitanjem. "Pa, ne znam", promuca Artur, "odnosno, pre..." "Bilo je to u redu za artu." "U..." "U redu za artu. Ili bar tao tvrde. Odbijaju saradnju po tom pitanju. Samo a u da je naprosto nemogue poverovati olio mo e da postane dosadno u redu za arte na stanici u ulici Fener." Zami ljeno je pijucala so od paradajza i gledala na sat. Artur je nastavio da rlja jo trenuta ili dva. "Morau da renem za minut, dva", ree Fener, "a ti nisi ni poeo da mi pria tu s ra no neobinu stvar oju si tolio eleo da sine s vrata." "Za to ne pusti da te odvezem u London?" upitao je Artur. "Subota je, nemam ni ta posebno da radim, pa bih..." "Ne", ree Fener, "hvala ti, to je ba slato od tebe, ali ne. Potrebno mi je da budem sama neolio dana." Nasme ila se i slegla ramenima. "Ali..." "Mo e da mi ispria drugi put. Dau ti svoj broj." Arturovo je srce radilo bum bum tup tup do je ona zapisivala sedam broj eva na paretu papira i pru ala mu ga. "A sada mo emo da se opustimo", rela je sa laganim osmehom oji je ispunj avao Artura, sve do mu se nije uinilo da e od toga prsnuti. "Fener", reao je, u ivajui u njenom imenu do ga je izgovarao. "Ja..." "Kutija", reao je tihi glas, "ooladnih bombona sa lierom, i jo , a znam da e vam se to silno dopasti, gramofonsa ploa otse muzie na gajdama..." "Da, hvala vam, ba lepo..." "Samo sam mislila da vam ih poa em", ree ena sa punom, "po to ste dole iz Lond ona..." Ponosito ih je pru ila Arturu da ih pogleda. Video je da su to zaista uti ja ooladnih bombona sa lierom i ploa sa muziom na gajdama. Ba su bili to to jesu. "Sada u vas pustiti da pijete na miru", ree ona i potap a lao Artura po pro ljualom ramenu, "ali znala sam da biste svaao voleli da vidite." Artur ponovo spoji pogled s Fenerinim i iznenada nije znao ta da a e. Trenut a je do ao i pro ao izmeu njih dvoje, ali itav ritam povarila je ta glupa, proleta e

"Ne brini", ree Fener, gledajui ga postojano preo vrha svoje a e, "priaemo po o." Otpila je gutljaj. "Mo da", dodala je, "ne bi i lo tao dobro da nije bilo nje." Slaba no se nasm e ila i ponovo spustila osu preo lica. Bila je to savr ena istina. Morao je da prizna da je to savr ena istina. 13.

na.

Te noi, od ue, do je saao unaoolo, pretvarajui se da usporeno gazi u uruznim poljem, i pri tom svai as prsao u smeh, Artur pomisli da bi a mogao da podnese da odslu a album gajda e muzie oji je dobio ao nagradu. Bilo je osam sa ti i on odlui da natera sebe, da prisili sebe, da odslu a itavu plou pre nego to joj t elefonira. Mo da e to a i da odlo i za sutra. To bi bilo stalo eno. Ili mo da do sledee n delje. Ne. Bez igara. eleo ju je i nije mario da li to neo zna. Neopozivo i pot puno ju je eleo, obo avao ju je, udeo za njom, eleo da uini vi e stvari nego to za njih ostoji naziva. Zapravo, toom svog lucastog sautanja po ui on zatee sebe ao vie stva ri ao to su 'Jupi'. Njene oi, njena osa, njen glas, sve... Stao je. Stavie plou muzie na gajdama. Onda e je pozvati. A da je mo da najpre pozove? Ne. Evo ta e da uradi. Stavie plou muzie na gajdama. Odslu ae je celu, svai n jen ve tiji vrisa redom. A onda e je pozvati. To je bio ispravan redosled. Eto ta e d a uradi. Pla io se da dodiruje stvari ao ne bi esplodirale ada to uini. Podigao je plou. Nije esplodirala. Izvuao ju je iz omota. Otvorio je gr amofon i uljuio pojaalo. Oboje su pre iveli. Blesasto se iotao do je spu tao iglu na plou. Sedeo je i sveano slu ao ' otsog vojnia'. Odslu ao je 'Emejzing Grejs'. Odslu ao je ne to o neom tamo Glenu, ili ome ve ono be e. Razmi ljao je o svom udotvornom podnevu. Upravo su se spremali da pou, ada ih je pomeo u asni nalet 'ju-huuuanja'. Stra na napirlitana gospoja mahala im je preo sale, nali na neu glupu pticu sl omljenog rila. Svi u pabu orenuli su se prema njima i inilo se da oeuju neaav odgovor. Nisu saslu ali deo o tome ao e srena i zadovoljna biti End i zbog 4 funte i 30 penija za olio su joj svi supa pomogli da se pribli i ceni ve taog bubrega; bi li su nejasno svesni da je neo za susednim stolom dobio utiju ooladnih bombona sa lierom i trebalo im je trenuta ili dva da shvate injenicu da ih je gospoja oja je viala 'ju-hu' pitala imaju li sreu broj 37. Artur otri da je ima. Besno je bacio pogled na sat. Fener ga gurnu. "Idi", rela je, "idi i uzmi. Nemoj da bude mrgud. Odr i im lep govor o tom e olio si srean, a onda mo e da mi telefonira i da mi ispria ao je bilo. I ja bih h tela da ujem plou. Idi." Kvrcnula ga je prstom i oti la. Organizatori su smatrali da je njegov govor priliom prijema malo previ e odu evljen. Na raju rajeva, re je bila o obinom albumu gajda e muzie. 14. Zvrn zvrn. Zvrn zvrn. Zvrn zvrn.

"Alo, da? Da, jest. Aha. Moraete glasnije, ovde je mlogo galama. ta? Ne, ja samo radim na baru uvee. Ivona radi za rua, i D im, on je gazda. Ne, ja nisam bila tu. ta? Moraete glasnije. ta? Ne, ni ta ja ne znam o tomboli. ta? Ne, pojma vi ja nemam. e' da zovnem D ima." Devoja sa bara stavi ruu preo slu alice i vinu preo bunog bara. "Ej D ime, ova na telefonu pria ne to ao je dobio na tomboli. Govori da je t o bila srea 37 i da je on dobio." "Ne, bio je ovde u baru nei moma i on je dobio", povia barmen. "Pita 'el imamo sreu." "Pa otud zna da je dobio ad nema ni sreu?" "D im a e otud znate da ste dobili ad nemate ni sreu. ta?" Ponovo je porila slu alicu ruom. "D ime, taj navalio da se dere i psuje. Ka e ima broj na srei." "Ja ta da ima broj, pa to je bila proleta tombola, zar ne?" "On a e ima nei telefonsi broj na srei." "Ma spu taj tu slu alicu i slu i mu terije, zna ?" 15. Osam asovnih zona prema zapadu usamljeni ove sedeo je na pla i i oplaivao neobja njivi gubita. Mogao je da misli o svom gubitu samo u malim dozama bola, j er itava stvar bila je prevelia da se podnese odjednom. Posmatrao je ao dugai, spori talasi Pacifia sti u po pesu, pa je eao i eao na ni ta za oje je znao da e se desiti. Kada je do lo vreme da se to ne dogodi, ono se, turobno, i nije desilo i tao je popodne promicalo, sunce se spustilo i za dugae linije mora i dan se svr io. Pla a je bila pla a oju neemo imenovati, zbog toga to se tamo nalazila njegov a privatna ua, ali bio je to mali pesoviti potez negde du stotina milja obale o je se najpre pru aju zapadno od Los Anelosa. Ovaj grad opisan je u novom izdanju 'A utostopersog vodia roz Galasiju' u jednoj stavi ao 'gadan, grdan, smrdan, pr dan, i oja jo be e ono re, i jo sve ru ne stvari, fuj', a u drugom, dopisanom svega ne olio sati asnije, ao 'nali na neolio hiljada vadratnih milja relamne po t e 'Amerien espresa', ali bez istog oseaja moralne dubine. Osim toga, vazduh je tu, iz neog razloga, ut.' Obala se pru a zapadno, a zatim sree prema severu do magliastog zaliva San Francisa, oga 'Vodi' opisuje ao 'Zgodno mesto da se poseti. Lao je poverovati da je svao oga sretnete osmii putni. To to ete osnovati novu religiju, za nji h je samo drugi nain da a ete AO. Sve do se ne sredite i malo ne upoznate sa mesto m, najbolje je da odgovarate sa NE na tri od svaa etiri pitanja oja e vam io po staviti, jer se tamo de avaju vrlo udne stvari, od ojih bi nee mogle biti smrtono sne za neopreznog tuinca.' Stotine vijugavih milja amenitih hridi i pesa, palmi , ogromnih talasa i sunevih zalazaa opisani su u 'Vodiu' ao: 'Superi a. Mnogo dob ro.' A negde na tom superi a dobrom potezu obale nalazi se ua tog neute nog ovea , mu arca oga mnogi smatraju ludim. Ali jedini razlog tome bio je, ao bi on re ao ljudima, to to je posredi istina. Jedan od mnogih razloga to su ga ljudi smatrali ludim bila je neobinost nj egove ue oja je, a i u zemlji u ojoj je veina ua neobina na ovaj ili onaj nain, b ila ba estremna u svojoj neobinosti. Kua mu se zvala Izvan ludnice. Njegovo ime bilo je naprosto D on Votson, iao je on vi e voleo da ga zovu a nei njegovi prijatelji su se sada uz olevanje i slo ili s tim - Vono Normaln i. U njegovoj ui nalazile su se brojne udne stvari, uljuujui tu i sivi, stal eni avarijum sa osam ugraviranih rei. Govoriemo o njemu mnogo asnije - ovo je samo pauza da bismo pogledali za laza sunca i da bismo reli da je on taoe bio tu i gledao ga.

Izgubio je sve za im je mario i sada je jednostavno eao na propast sveta - ne znajui da je ona ve bila i pro la. 16. Posle ogavne nedelje provedene u pra njenju anti za otpate iza paba u Ta untonu, gde nije uspeo da nae ni ta, niavu sreu, niaav telefonsi broj, Artur j e probao sve da nae Fener, a to je vi e stvari pou avao, vi e je nedelja prolazilo. Besneo je i psovao sebe, sudbinu, svet i svoje vreme. a je, u svojoj tuz i i gnevu, oti ao i sedeo u afeteriji servisne stanice na auto-putu u ojoj je bi o neposredno pre nego to ju je sreo. "A naroito sam poti ten ad pada sitna i a." "Hoe li, molim te, da preine o sitnoj i i", zare a Artur. "Preinuo bih ja ada bi ona preinula da sipi." "uj..." "Ali ja u da ti a em ta e da radi ada preine da sipi, hoe ?" "Ne." " ibae." " ta." "Ima da iba pljusa." Artur je preo ruba svoje oljice afe gledao tmurni, spolja nji svet. Bilo je potpuno besmisleno doi na ovo mesto, shvatio je on, a tu ga je dovelo vi e sujev erje nego logia. Meutim, ao da eli da ga mami nagove tajem da tave podudarnosti, u stvari, mogu da se de avaju, sudbina je odabrala da ga ponovo spoji sa amiond ijo m oga je tu sreo pro li put. to se vi e trudio da ne obraa pa nju na njega, otrivao je da ga sve vi e uvlai g ravitacioni vrtlog oveovog izluujueg razgovora. "Izgleda", ree Artur nejasno, prolinjui sebe zbog toga to se uop te bae da t o izgovori, "da popu ta." "Ha!" Artur sle e ramenima. Trebalo bi da poe. Eto ta treba da uradi. Treba napros to da poe. "Ki a niada ne prestaje!" drenuo je amiond ija. Tresnuo je pesnicom po st olu, prosuo svoj aj i stvarno je, na trenuta, izgledalo da se pu i. ove ne mo e da ode a da ne uzvrati na tavu izjavu. "Naravno da prestaje", ree Artur. Te o da je tu bilo posredi elegantno pob ijanje, ali morao je to da a e. "Ki a... stalno... pada", besneo je ove, ponovo lupajui po stolu u ritmu rei . Artur zavrte glavom. "Ba je glupo rei da stalno pada..." reao je. oveove obrve uvreeno soi e. "Glupo? Za to je glupo? Za to je glupo rei da i a stalno pada ad stalno pada? " "Nije padala jue." "Jeste u Darlingtonu." Artur zastade, na oprezu. "Hoe da me pita gde sam bio jue?" upita ove. "Ha?" "Ne", ree Artur. "Ali pretpostavljam da mo e da pogodi ." "Zar." "Poinje sa D." "Je li." "A tamo ti je pi alo na sve strane, ja da ti a em." "Ma nemoj tu da sedi , drugar", ree veselo Arturu jedan neznanac u abanici oji je prolazio tuda. "To ti je uta za olujne oblae. Rezervisano posebno za na eg starog 'Ki a pada, trava raste'. Ima jedno tavo mesto u svaom drumsom afiu odavde sve do sunane Danse. Vozi dalje i ne osvri se, to ti je moj savet. To ti i mi svi radimo. Kao posao, Robe? ljaa ? Jesi li stavio gume za vla an teren? Ha, h

a!" d.

Produ io je dalje i oti ao da neom za obli njim stolom ispria vic o Brit Elan

"Vidi , nio od te opiladi ne shvata me ozbiljno", ree Rob MeKena. "Ali", mrano je dodao, nagao se napred i zaolutao oima, "svi znaju da je istina." Artur se namr tio. "Kao moja ena", pro i tao je jedini vlasni 'MeKeninog prevoza za svao vrem e'. "Pria da je sve to besmislica i da di em galamu i uam ni zbog ega, ali", drama tino je zastao i sevnuo opasnim pogledom, "uve unosi ve u uu ada joj telefoniram da sti em ui!" Mahnuo je a iicom. " ta a e na to?" "Pa..." "Imam bele nicu", produ io je. "Imam bele nicu. Dnevni. Vodim ga petnaest god ina. Ima svao svacijato mesto na om sam iada bio. Svai dan. Bele im i avo j e bilo vreme. A bilo je nepreidno", zare a on, "grozno. Bio sam po celoj Engleso j, otsoj, Velsu. Po itavom ontinentu, Italiji, Nemaoj, tamo-amo do Danse, bio sam u Jugoslaviji. Sve je zabele eno i ucrtano. a i ada sam oti ao u posetu mom bra tu", dodao je "u Sietl." "Pa", ree Artur i podi e se da najzad poe, "mo da bi najbolje bilo ada bi to neome poazao." "I hou", ree Rob MeKena. To je i uinio. 17.

Jad. Utuenost. Jo jada i utuenosti. Bio mu je potreban neaav projeat i z ato je zadao sebi jedan. Pronai e gde mu se nalazila peina. Na preistorijsoj Zemlji iveo je u peini, ne u lepoj peini, u bednoj peini, ali... Nije bilo niavog 'ali'. Bila je to potpuno bedna peina i on ju je mrzeo. Ali iveo je u njoj etiri godine, to ju je pretvorilo u neu vrstu doma, a ove voli da vodi rauna o svojim domovima. Artur Dent je bio taav ove i zato je oti ao u E seter da upi ompjuter. To je bilo ono to mu je stvarno bilo potrebno, razume se: ompjuter. Ali osetio je da mora da ima neu ozbiljnu svrhu na umu pre nego to ode i ispovrti go milu zelembaa na ne to to bi ljudi inae mogli pogre no shvatiti ao obinu igrau. I tao je to bila njegova ozbiljna svrha: da odredi taan polo aj peine na preistorijsoj Ze mlji. Objasnio je to oveu u prodavnici. "Za to?" upita ove u prodavnici. To je bilo ono nezgodno pitanje. "U redu, presoite to", ree ove u prodavnici. "Kao?" "Pa, ja sam se nadao da biste mi vi mogli pomoi u tome." ove uzdahnu, a ramena mu se obesi e. "Imate li dosta isustva sa ompjuterima?" Artur se upita da li da pomene Edija, brodsog ompjutera na 'Zlatnom sr cu', oji bi itav posao zavr io za seund, odnosno 'Dubou Misao', ili... ali odluio je da to ne uini. "Ne", reao je. "Bie, izgleda, zabavno popodne", ree ove u prodavnici, ali to je azao sam o u sebi. Ipa, Artur je upio jedan 'Epl'. Toom neolio dana nabavio je i ne to a stronomsog softvera, pa je iscrtavao retanje zvezda, pravio male, grube dijagr ame o tome ao mu se inilo da se sea da su izgledale zvezde na nebu ada bi nou po gledao iz svoje peine, i na tome je marljivo radio nedeljama, veselo odla ui zaljua do oga je znao da e neodlo no doi - naime, da je itav projeat u potpunosti sme an. Grubi crte i po seanju bili su besorisni. Nije a znao ni olio je pro lo, o sim svojevremene grube procene Forda Prefeta da je bilo 'neolio miliona godin a', a i, naprosto, nije znao potrebnu matematiu. Pa ipa, na raju je razradio metod oji e dati bar nei ishod. Odluio je da ne obraa pa nju na injenicu da bi sa tom neverovatnom zbrom pojednostavljenih po

stupaa, divljih pribli nosti i tajanstvenih nagaanja oje je oristio bio srean da pogodi pravu galasiju, pa se dao na posao i do ao do rezultata. Nazvae ga pravim rezultatom. Ko zna? I odista, ao se zgodilo, milijardama nedouivih igri sudbine, pogodio j e ba onaj pravi rezultat, iao on to, razume se, niada nee saznati. Naprosto je o ti ao do Londona i ucnuo na odgovarajua vrata. "Oh, mislila sam da e prvo da mi telefonira ." Artur zinu od zaprepa enja. "Mo e da ue samo na par minuta", rela je Fener. "Upravo izlazim." 18. viteta. Letnji dan u Ajlingtonu pun je turobnog jeanja ma inerije za popravu anti

Fener je bila neodlo no zauzeta to popodne, tao da je Artur lutao u izmagli ci bla enstva i razgledao izloge prodavnica oje su, u Ajlingtonu, jedna rajnje orisna gomila, to e vam rado potvrditi svao ome su redovno potrebne stare stolar se alate, lemovi iz Bursog rata, mre e, ancelarijsi name taj ili, pa, riba. Sunce je udaralo u rovne vrtove. Udaralo je arhitete i vodoinstalatere . Udaralo je advoate i provalnie. Udaralo je pice. Naroito je udaralo agente za ostav tine. Udaralo je i Artura do je ulazio u renoviranu prodavnicu name taja. "Zanimljiva zgrada", veselo e vlasni. "Ovde je podrum sa tajnim prolazom oji ga povezuje sa obli njim pabom. Navodno je sagraen za princa namesnia, da bi ovaj mogao da pobegne ada zatreba." "Hoete da a ete, u sluaju da ga neo uhvati ao upuje furnirani name taj od jelovine", ree Artur. "Ne", odvrati vlasni, "ne iz tog razloga." "Moraete da me izvinite", ree Artur. "Stra no sam srean." "Shvatam." Lutao je ao u magli i zateao se pred uredima 'Grinpisa'. Prisetio se s adr ine svoje fascile oznaene sa 'Ovo treba uraditi - hitno!" oju u meuvremenu nij e ni dodirnuo. Umar irao je sa veselim osmehom na licu i reao da je do ao da im da malo novca ao pomo za oslobaanje delfina." "Mnogo sme no", reo e mu, "bri i." To ba i nije bio odgovor oji je oeivao, i zato je pou ao ponovo. Ovoga pu ta su se ozbiljno razbesneli na njega, pa je naprosto ostavio ne to novca i ponovo se obreo na suncu. Ne to posle est vratio se do Fenerine ue u usom prolazu, dr ei u ruci bocu jca. "Dr ' ovo", ree ona, gurnu mu u ruu debeo onopac i nestade unutra roz ve lia, bela, drvena vrata sa ojih je na crnoj gvozdenoj ipi visio masivni atana c. Kua je bila mala preureena staja u malom industrijsom prolazu iza napu tene Kraljevse poljoprivredne dvorane Ajlingtona. Osim veliih talsih vrata imala j e i normalna ulazna vrata od otmeno lairanih drvenih ploa sa crnim zveirom u vi du delfina. Jedna udna stvar u vezi sa tim vratima bio je njihov prag, oji se na lazio na visini od devet stopa, jer su vrata bila postavljena na gornji od dva s prata i verovatno su prvobitno ori ena za dovlaenje sena gladnim onjima. Stari er visio je iz zida nad vratima, a u e oje je dr ao Artur bilo je pr ebaeno preo njega. Na drugom raju u eta visilo je violonelo. Vrata mu se otvori e iznad glave. "U redu", ree Fener, "povuci u e, umiri violonelo i dodaj mi ga." Povuao je u e, umirio violonelo. "Ne mogu ponovo da povuem u e", reao je, "a da ne pustim violonelo." Fener se na e. "Ja umirujem violonelo", rela je. "Ti povuci u e." Violonelo se izravna sa pragom, lao se nji ui, i Fener ga uvue unutra. "Doi i ti gore", pozvala je.

am

Artur podi e esu sa robom i ue roz vrata tale, a u u ima mu je zujalo. Donja prostorija, oju je narato video ve ranije, bila je prilino nesreen a i puna starudija. Tu se nalazio stari gvozdeni valja za glaanje rublja, a u je dnom uglu stajala je iznenaujue velia gomila sudopera. Bila su tu - Artur se na t renuta upla i ada ih je video - i deja olica, ali izgledala su vrlo stara i bez snebivanja ispunjena njigama. Pod je taoe delovao staro: zamazani beton sa zanosnim puotinama. U stva ri, to je bila mera Arturovog raspolo enja do se peo uz staro, limavo, drveno st epeni te u daljem raju. a mu se i ispucali betonsi pod inio gotovo nepodno ljivo se nzualan. "Moj prijatelj arhiteta stalno mi pria ao bi mogao da napravi divne st vari sa ovim mestom", ree Fener neobaveznim tonom. "Stalno navraa, stoji sav zapanje n i zadivljen i mrmlja o prostoru, objetima, dogaajima i divnim osobinama svetlo sti, a zatim a e da mu treba olova, pa ga nema nedeljama. Divne stvari, prema to me, do sada niao da se dogode." U stvari, pomislio je Artur ada se obazro, gornja soba je ionao bila b ar umereno divna. Bila je jednostavno ura ena, opremljena stvarima napravljenim o d jastuia i stereo stubom sa zvunicima oji bi ostavili utisa i na mome to su podi gli Stounhend . Bilo je cvea oje je delovalo bledo i slia oje su izgledale zanimljive. Pod rovom je bila sme tena nea vrsta galerijse dogradnje u ojoj su se nalazili revet i upatilo, u oje bi, objasnila je Fener, mogao da zafrljai mau. "A li", dodala je, "samo ao je re o srazmerno strpljivoj mai ojoj ne smeta par gad nih puotina na lobanji. I tao. Tu si." "Da." Gledali su se jedan trenuta. Taj trenuta postao je ne to du i trenuta, i iznenada je to bio jedan vrlo dug trenuta, tao dug da naprosto nisi znao da a e odale sve to vreme. Za Artura, oji je obino te io da se osea neprijatno ada je predmet pa nje dr ugih, pa maar bio ostavljen nasamo u pogonu za proizvodnju vajcarsog sira, taj trenuta predstavljao je produ eno otrovenje. Iznenada se osetio ao oovana ivoti nja iz zoolo og vrta oja se budi jednog jutra i otriva da su joj se vrata avez a tiho od rinula i da se savana pru a pred njom, siva i ru iasta pod daleim suncem o je se raa, do se svuda unaoolo bude nei novi zvuci. Pitao se avi su to novi zvuci, do je gledao njeno lice oje se otvore no udilo i njene oi nasmejane uzajamnim iznenaenjem. Nije shvatao da ti to ivot govori svojim glasom, glasom oji ti daje odgo vore na pitanja oja mu nepreidno postavlja , nije svesno primeivao niti prepoznav ao njegove tonove, sve do mu sada nije reao ne to to mu nije reao niada ranije, a to je bilo 'Da'. Fenerin pogled najzad se spusti i ona jedva primetno odmahnu glavom. "Znam", rela je. "Moram da upamtim", dodala je, "da si ti od onih ljudi oji ne mogu da zadr e u ruci ni obino pare hartije a da njime ne dobiju na tomboli ." Orenula se. "Hajde da pro etamo", rela je brzo. "Do Hajd Para. Presvui u se u ne to manj e neudobno." Sada je bila obuena u tamnu odeu poprilino strogih linija, ne naroito dobro obliovanu, i nije joj Bog zna ao stajala. "Nosim je posebno za svog nastavnia violonela", rela je. "On je fini, s tari moma, ali ponead mi se ini da ga sve to gudanje previ e uzbuuje. Silazim dole za trenuta." Lao je potrala uz stepenice do galerije i vinula dole: "Stavi bocu u fr i ider za asnije." Kada je gurnuo bocu ampanjca u vrata fri idera, primetio je da ima pored se be istovetnu bliznainju. Oti ao je do prozora i pogledao roz njega. Orenuo se i razgledao njene p loe. Odozgo je uo u tanje njene odee do pada na pod. Raspravljao je sa sobom o tome ava je on, zapravo, osoba. Reao je sebi vrlo vrsto da e bar u tom trenutu dr ati pogled vrsto i uporno priovan za rubove njenih ploa, itati nazive, bez iavog dav

anja ocena, brojati te prolete stvari ao mora. Dr ae glavu dole. U tome je potpuno, sasvim i bedno zaazao. Gledala ga je odozgo tavom silinom ao da jedva primeuje da je gleda. On da je iznenada zavrtela glavom, nabacila na sebe lau letnju haljinu i brzo nest ala u upatilu. Izi la je trenuta asnije, sva nasme ena i sa e irom za sunce, pa je udnovatom laoom si la niz stepenice, ao da je re o neoj neobinoj vrsti plesnih poreta. Vide la je da je to primetio i lagano je narivila glavu u stranu. "Svia ti se?" upitla je. "Izgleda bo anstveno", odvratio je jednostavno, zbog toga to je to bilo isti na. "Hmmmm", primetila je, ao da joj, u stvari, nije odgovorio na pitanje. Zatvorila je vrata prema spratu, oja su sve vreme bila otvorena, i obaz rela se po sobici da vidi da li je sve u valjanom stanju da mo e neo vreme da ost ane samo. Arturov pogled sledio je njen, i do je on gledao u drugom pravcu, ona izvadi ne to iz ladice i gurnu u platnenu turbu oju je nosila. Artur je ponovo pogleda. "Spremna?" "Jesi li znao?" upitala je sa blago zbunjenim osmehom, "da sa mnom ne to n ije u redu?" Njena otvorenost zatee Artura nespremnog. "Pa", reao je, "uo sam nee neodreene..." "Pitam se olio stvarno zna o meni", rela je. "Ao si to uo tamo gde ja mislim da si uo, onda nije re o tome. Rasel voli da izmi lja stvari, zato to ne ume d a se snae sa njihovim stvarnim stanjem." Trzaj brige pro e Artura. "Pa ta je onda?" upitao je. "Mo e li da mi a e ?" "Bez brige", rela je, "nije ni ta stra no. Samo neobino. Vrlo, vrlo neobino." Dodirnula mu je ruu, a onda se nagla napred i rato ga poljubila. "Ba me zanima", rela je, "da li e uspeti da otrije veeras ta je to." Artur se oseti ao da ga je neo lupnuo po onom mestu na ome odjeuje d uboom, talasavom zvonjavom to ju je ispustio njegov sivi avarijum ada ga je v rcnuo notom. 19. Forda Prefeta nerviralo je to to stalno mora da se budi uz zvu paljbe v atrenog oru ja. Izvuao se iz servisnog tunela oji je prepravio u le aj za sebe tao to je razmontirao deo najbunije ma inerije i oblo io ga pe irima. Spustio se niz prilazno s tepeni te i zapoeo mrgodno lunjanje hodnicima. Delovali su laustrofobino i bili su slabo osvetljeni, a ono malo svetla u njima neprestano je treptalo i miralo do je energija uljala ovuda i onuda r oz brod, izazivajui te o drmusanje i hrapave, brundave zvue. Ali to nije bilo to. Zastao je i pribio se uza zid ada je ne to nali na malu, srebrnu bu ilicu proletelo raj njega niz slabo osvetljen hodni, ispu tajui ogavan, prodoran zvi du. Ni to nije bilo to. S muom se provuao roz pregradna vrata i na ao se u veem hodniu, iao i dalje slabo osvetljenom. Brod se zatrese. To je radio ve podu e vreme, ali ovo je bilo gore. Mali vo d robota proe uz stra no angrljanje. Ali ni to nije to. Dim o trog zadaha dizao se sa jednog raja hodnia, i zato on poe u suprotn om smeru. Pro ao je raj niza osmatraih monitora ugraenih u zid ispod ploa aljenog, p a ipa gadno izgrebanog plesija. Jedan od njih priazivao je neu groznu zelenu i ljusavu reptilsu pril iu oja je bulaznila i urlala o pojedinanom prenosivom glasaom sistemu. Bilo je te o zaljuiti da li je za ili protiv njega, ali su joj oseanja u tom pogledu oigled

no bila vrlo jaa. Ford uti a zvu. Ali to nije bilo to. Pro ao je raj jo jednog monitora. Priazivao je relamu za neu vrstu zubn e paste zahvaljujui ojoj e se navodno oseati slobodnije. Uz to je i la nea ogavna, b una muzia, ali ni to nije bilo to. Nai ao je na jo jedan, mnogo vei trodimenzioni eran oji je gledao na spolj a njost veliog, srebrnog gzagzijansog broda. Do je gledao, hiljadu u asno naoru anih robotsih zvezdanih rstarica Zirzl a munjevito se obru i iza tamne sene meseca, do su im se obrisi ocrtavali pred z aslepljujuim disom zvezde Gzagzis, a brod u istom trenutu iz svih otvora ispust i na njih zloobni blesa jezivih, neshvatljivih sila. To je bilo to. Ford iznervirano zavrte glavom i protrlja oi. Zatim oporai upropa eno telo j ednog mutno srebrnastog robota oji je oigledno nedavno goreo, ali se sada dovolj no ohladio da na njemu mo e da se sedi. Zevnuo je i izvadio iz torbice svoj primera 'Autostopersog vodia roz G alasiju'. Ativirao je eran i stao da nasumce lista po stavama nivoa tri i eti ri. Tra io je nei delotvoran le protiv nesanice. Na ao je ODMOR i pretpostavio da je to stava oja mu je potrebna. Na ao je ODMOR I OPORAVAK i upravo se spremao da produ i, ada mu na um pade bolja zamisao. Digao je pogled prema eranu monitora. Bita je svae seunde divljala sve veom estinom i bua je bila u asna. Brod je pos aivao, vri tao i tresao se na svai novi primljeni ili zadati udar neopisive ene rgije. Ponovo je spustio pogled na 'Vodi' i prelistao popis najverovatnijih loa cija. Iznenada se nasmejao i ponovo poeo da opa po torbici. Izvuao je mali modul za sabijanje memorije, obrisao sa njega mrvice bis vita i onie i uljuio ga u interfejs na zadnjoj strani 'Vodia'. Kada su sve informacije oje je smatrao bitnim bile sabijene unutar modu la, on ga izvadi, lao zabaci na dlanu, gurnu 'Vodi' u torbicu, isceri se i poe u potragu za memorijsim bloovima brodsog ompjutera. 20. "Sunce se leti spu ta niso s veeri, naroito po parovima", reao je glas oz biljno, "ponajpre stoga da uini uoljivijim posaivanje devojaih grudi. Ubeen sam d a je to istina." Artur i Fener se na to zaiota e jedno drugom. Na trenuta ga je vr e stisla. "I siguran sam", ree ovrd avi, tr avi moma, dugaog, tanog nosa, oji je to izlagao sa lupe raj Serpentine, "da bi se posle pa ljive razrade ovog argumenta do lo do zaljua da on savr enom prirodno u i logiom sledi iz svega", ubeivao je on sv og tamnoosog sadruga oji je sedeo na lupi pored njega, sav ojaen zbog svojih b ubuljica, "o emu je priao Darvin. To je sigurno. To je neosporno. I", dodao je, "m nogo mi se dopada." O tro se orenuo i za mirao na Fener roz naoare. Artur je orenu u drugom pra vcu, osetiv i ao se ona trese bez glasa. "Sledei pou aj", rela je ada je prestala da se ioe, "pogaaj." "U redu", reao je, "tvoj laat. Tvoj levi laat. Ne to nije u redu s tvoj im levim latom." "Opet gre a", rela je, "potpuna gre a. Potpuno si na pogre nom oloseu." Letnje sunce tonulo je roz drvee, ao da je... hajde da ne traimo rei. Haj d Par je zapanjujui. U njemu je sve zapanjujue osim smea ponedeljom izjutra. a su i pate zapanjujue. Ko god mo e da proe roz Hajd Par u letnje vee i da time ne bud e dirnut, verovatno prolazi u ambulantnim olima sa ebetom navuenim preo lica. To je par u ome ljudi rade udnije stvari nego po drugim mestima. Artur i Fener nai li su na ovea u orcu oji je ve bao gajde pod drvetom. Gajda zastade da bi terao dvoje Amerianaca oji su dobroudno pou ali da mu spuste par novia na utiju o d gajdi. "Ne", drenuo je na njih, "gubite se! Samo ve bam." Poeo je odluno da naduvava gajde, ali a ni bua oju je to pravilo nije mo

gla da im povari raspolo enje. Artur obavi rue oo njenog strua, a onda ih lagano spusti ni e. "Ovo bi, izgleda, mogla da bude tvoja guza", reao je posle izvesnog vre mena. "ini mi se da je sa njom sve u potpunom redu." "Da", slo ila se, "nema nieg lo eg u vezi sa mojom guzom." Poeli su da se ljube, a onda su to inili tolio dugo da je gajda onano oti ao da ve ba sa druge strane drveta. "Ispriau ti jednu priu", ree Artur. "Dobro." Na li su pare travnjaa srazmerno slobodno od parova oji su buvalno le ali jedno drugom na glavi i gledali zapanjujue pate, ao i niso sunce oje se isri lo na vodi ispod zapanjujuih pataa. "Priu?" ree Fener i pripi njegovu ruu uz sebe. "Koja e ti rei ne to o tome ave se stvari meni dogaaju. iva istina. Zna da ponead ljudi priaju prie o neem to se navodno desilo najboljem prijat elju roaa njihove ene, a u stvari ih je verovatno neo du te linije izmislio. Pa, stvar lii na jednu od tih pria, osim to se stvarno desila, a ja znam da se stvarno desila, jer je osoba ojoj se stvarno desila nio drugi do ja lino." "Kao listi od tombole." Artur se nasmeja. "Da. Trebalo je da uhvatim voz", produ io je. "Stigao sa m na stanicu..." "Jesam li ti priala", preinula ga je Fener, " ta se desilo mojim roditeljima na stanici?" "Da", ree Artur, "jesi." "Samo proveravam." Artur baci pogled na sat. "ini bi se da bi trebalo da razmislimo o tome d a se vratimo", reao je. "Priaj mi priu", ree Fener odluno. "Stigao si na stanicu." "Poranio sam jedno dvadeset minuta. Pogre io sam vreme polasa voza. Pretp ostavljam da je bar podjednao mogue", dodao je posle trenuta razmi ljanja, "da je Britansa eleznica pogre ila vreme polasa voza. Nije mi to do sada palo na pamet. " "Produ i", nasmejala se Fener. "I tao sam upio novine, da re avam ur tene rei, i oti ao do bifea da popijem oljicu afe." "Re ava ur tene rei?" "Da." "Koje?" "Obino u 'Gardijanu'." "Meni se ini da previ e pametuju. Vi e mi se dopada 'Tajms'. Jesi li ih re io?" " ta?" "Ur tene rei u 'Gardijanu'." "Nisam dobio priliu ni da ih pogledam", ree Artur, "I dalje pou avam da upim afu." "Dobro onda. Kupi afu." "Kupujem je. Isto tao", ree Artur, "upujem nee ese." "Koje?" "'Ri Ti'." "Dobar izbor." "Meni se dopadaju. Natovaren svim tim stvarima, odlazim i sedam za sto. I nemoj da me pita aav je sto bio jer je od tada ve pro lo izvesno vreme pa ne mog u da se setim. Verovatno je bio orugao." "U redu." "Onda da ti opi em oolnosti. Ja sedim za stolom. Sa moje leve strane, nov ine. Sa moje desne strane, oljica afe. Nasred stola, utija esa." "Vidim ih savr eno." "Ali ne vidi ", ree Artur, "zbog toga to ga do sada nisam pomenuo, tipa oji ve sedi za stolom. Sedi tamo nasuprot meni." "Kao izgleda?" "Savr eno obino. Atova. Poslovno odelo. Nije delovao", ree Artur, "ao da

bi uradio i ta udno." "Ah. Znam tu vrstu. ta je uradio?" "Uradio je ovo. Nagao se preo stola, podigao utiju esa, rascepio je, izvadio jedan es i..." " ta?" "Pojeo ga." " ta?" "On ga je pojeo." Fener ga je zaprepa eno gledala. " ta si, za ime sveta, ti na to uinio?" "Pa, u datim oolnostima uinio sam ono to bi uinio svai Englez crvene rvi . Osetio sam poriv", ree Artur, "da to prenebregnem." " ta? Za to?" "Pa, to nije jedna od onih situacija za oje nas ue, zar ne? Pretra io sam svoju du u i otrio da u itavom mom obrazovanju, isustvu, a ni u isonsim nagonim a, nema niega to bi mi relo ao da reagujem ada mi neo naprosto, hladno, sedei ispred mene, urade jedan es." "Pa, mogao si..." Fener razmisli o tome. "Moram da priznam da ni ja nisam sigurna ta bih uradila. I ta se desilo?" "Besno sam gledao ur tenicu", ree Artur. "Nisam mogao da re im ni re, uzeo sa m gutljaj afe, bila je previ e vrua da se pije, tao da tu ni ta nisam mogao da uinim . Uzdr avao sam se. Uzeo sam i ja jedan es, upinjui se svom silom da ne primetim" , dodao je, "da se utija ve otvorila na tajanstven nain..." "Ali ti se odupire , najte im putem." "Na svoj nain, da. Pojeo sam es. Pojeo sam ga vrlo odluno i primetno, ta o da on ne bi ni najmanje posumnjao ta to, zapravo, radim. Ja ada pojedem es" , ree Artur, "taj je stvarno pojeden." "A ta je on uradio?" "Uzeo je jo jedan. asna re", ubeivao ju je Artur. "Tano se to desilo. Uzeo je jo jedan es i pojeo ga. Jasno ao dan. Sigurno ao to mi sad sedimo ovde na tra vi." Fener se nelagodno prome olji. "A problem je bio u tome", ree Artur, "po to mu nisam reao prvi put, nea o mi je bilo jo te e da to pomenem u sledeem navratu. ta da a em. 'Izvinite... Ne mogu da ne primetim, ovaj...' Ne vredi. Ne, pravio sam se da ga ne vidim, ao ni ta dr ugo, jo o trije nego prvi put." "Moj ove..." "Pogledao sam ur tenicu, ponovo, i dalje nisam mogao ni maac, a time sam poazao ne to od onog duha oji je ispoljio Henrih V na dan svetog Krispina..." " ta?" "Ponovo sam u ao u boj. Uzeo sam", ree Artur, "jo jedan bisvit. I na trenut a oi su nam se srele." "Ovao?" "Da, ovaj, ne, ne ba tao. Ali su se srele. Samo na trenuta. I obojica s mo srenuli pogled. Ali ja ti tvrdim", ree Artur, "da se u vazduhu oseao eletrici tet. Da je nad stolom malo po malo rastao pritisa. Otprilie u tom trenutu." "Mogu da zamislim." "Tao smo dousurili itavu utiju. On, ja, on, ja..." "itavu utiju?" "Pa bilo je samo osam omada, ali je izgledalo ao da u toj tai pre ivljav amo itav jedan ivot esa. Gladijatori te o da su imali gore trenute." "Gladijatori", ree Fener, "bi to morali da rade po suncu. Fizii napornije." "To mu doe to. Elem, ada je najzad prazna utija le ala mrtva izmeu nas, ove je najzad ustao, uiniv i najgore to je mogao, pa je oti ao. Ispustio sam uzdah ola an ja, razume se. Dogodilo se da je moj voz najavljen trenuta ili dva asnije, pa sam dovr io afu, ustao, podigao novine, a pod novinama..." "Da?" "Bili su moji esi." " ta?" upita Fener. " ta?" "Istina." "Ne!" Izgubila je dah i poela da se valja po travi od smeha.

Gurnula ga je na lea, ototrljala se preo njega, poljubila ga i ponovo s e sotrljala. Iznenadio se olio je laa. "A sad ti meni ispriaj priu." "Uinilo mi se", rela je ponovo nisim, aptavim glasom, "da ti je stra no st alo da se vrati ." "Bez urbe", reao je ivahno, "hou da ti meni ispria priu." Zagledala se preo jezera i zamislila. "Dobro", rela je, "vrlo je rata. I nije sme na ao tvoja, ali... svejed no." Spustila je pogled. Artur je mogao da oseti da je to jedan od onih trenu taa. Vazduh ao da se zaustavio oo njih i eao. Artur po ele da se vazduh malo s loni i gleda svoja posla. "Kada sam bila mala", rela je. "Ta vrsta pria uve tao poinje, jel'da, ' ada sam bila mala...' Svejedno. Ovo je taa u ojoj devoja iznenada a e 'ada sa m bila mala' i pone da se rastereuje. Stigli smo do te tae. Kada sam bila mala ima la sam sliu oja je visila nad uzglavljem mog reveta... Kao ti se ini do sada? " "Dopada mi se. Dobro se razvija. Rano i na prirodan nain uvodi zanimanje z a revet. Verovatno bismo mogli malo da je razradimo tom sliom." "Bila je to jedna od onih slia oju bi deca trebalo da vole", rela je, "ali ona to ne ine. Puna dra esnih ivotinjica oje ine dra esne stvarice, zna ?" "Znam. I mene su progonili tavima. Zeii u jeleiima." "Tano tao. Ti zeii su se, u stvari, nalazili na splavu, ao i probrani pac ovi i sove. Mo da je a bio i jedan irvas." "Na splavu." "Na splavu. I jedan dea je sedeo na splavu." "Meu zeama u jeleiima, sovama i irvasom." "Tano tamo. Dea vesele, ciganse, razbaru ene prirode." "Uf." "Ta me je slia brinula, moram da a em. Pred splavom je plivala jedna vid ra i ja sam le ala nou budna i brinula se zbog te vidre to mora da vue splav sa svim tim bednim ivotinjama na njemu, oje a ne bi trebalo ni da se nalaze na splavu, a vidra je imala tao tana rep da to vue, pa sam mislila da mora da je boli to mor a sve vreme da vue. To me je brinulo. Ne stra no, ve samo neodreeno, ali sve vreme. A onda, jednog dana - a upamti da sam tu sliu gledala iz noi u no godinam a - iznenada sam primetila da splav ima jedro. Nisam ga uop te videla do tada. Sa vidrom je sve bilo u redu, ona je samo plivala uz njih." Slegla je ramenima. "Dobra pria?" upitala je. "Slabo se zavr ava", ree Artur, "ostavlja publiu da vie: 'Da, ali ta s tim?' Fina je sve dotle, ali treba joj onaj onani obrt pre naplate arata." Fener se nasmejala i obgrlila noge. "Bilo je to tao iznenadno otrovenje, godine gotovo neprimeene brige nap rosto su otpale, ao sidanje te ih tegova, ao ada se crno-belo pretvori u olo r, ao suv prut ad se najednom zalije. Iznenadni poma perspetive oji a e: 'Od lo i svoje brige, svet je dobro i savr eno mesto. Sve je, u stvari, vrlo lao.' Vero vatno e pomisliti da tao priam zbog toga to nameravam da a em da se tao oseam ovog p opodneva ili ne to tome slino, zar ne?" "Pa, ja..." ree Artur, iznenada uzdrmanog samopouzdanja. "Pa, to je u redu", rela je. "I jeste tao. Ba se tao oseam sve vreme. A li, vidi , to sam osetila i ranije, a i jae. Neverovatno jae. Bojim se da sam jedna od osoba", rela je zagledana u daljinu, "podlo nih iznenadnim, zapanjujuim otrove njima." Artur oseti da je izgubio vrsto tle pod nogama; jedva da je mogao da govo ri i osetio je zato da je trenutno mudrije da to ni ne pou ava.

soba."

Ponovo je sela. "Ti si potpuno a ast", vinula je, "gotovo sasvim i u potpunosti lucnuta o

"Bilo je to vrlo udno", azala je, ba ao to je nei od egipatsih progonit elja mogao rei da je pona anje Crvenog mora bilo malice neobino ada je Mojsije mahnu o tapom. "Vrlo udno", ponovila je, "jer danima ranije najudnije oseanje se gradilo u meni, ao da u da se porodim. Ne, u stvari nije bilo tao, vi e je bilo ao da se povezujem u ne to, deo po deo. Ne, a ni tao; bilo je ao da e sve na Zemlji, roz mene, da..." "Da li ti", ree Artur blago, "broj etrdeset dva i ta znai?" " ta? Ne, o emu ti to pria ?" uslinula je Fener. "Samo trenutna misao", promrmlja Artur. "Arture, asna re, vrlo mi je stalo do ovoga, ovo je ozbiljno." "Bio sam savr eno ozbiljan", ree Artur. "Samo niao nisam siguran u Vaselj enu." " ta hoe time da a e ?" "Ispriaj mi ostata", reao je. "Ne brini ao zvui udno. Veruj mi, govori ne ome o je video mnogo toga", dodao je, " to je udno. I ne zavitlavam se ada to a e m." Klimnula je i izgledalo je da mu veruje. Iznenada mu je dograbila ruu. "Bilo je tao jednostavno", rela je, "tao divno i neobino jednostavno, ada je do lo." " ta to?" upitao je Artur tiho. "Arture, vidi ", rela je, "to vi e ne znam. A gubita je nepodno ljiv. Kad po u avam da se prisetim, sve postane sautavo i nesigurno, a ao se previ e trudim, stignem najdalje do oljice sa ajem i samo se obeznanim." " ta?" "Pa, ao u tvojoj prii", rela je, "najbolji deo dogodio se u afiu. Sedel a sam tamo sa oljicom aja. Bilo je to posle tih dana nadola enja, tog oseaja povezano sti sa neim. Mislim da mi se blago vrtelo u glavi. A na gradili tu zgrade preo put a afia izvodili su se nei radovi, ja sam gledala roz prozor preo ruba oljice, a to sam uve smatrala najboljim nainom da gledam druge ao rade. I iznenada, is rsnula mi je u umu - ta porua, odneud. I bila je tao jednostavna. Tao je da la smisao svemu. Uspravila sam se u stolici i pomislila: 'Oh. Oh, pa onda je to u redu.' Bila sam tolio zapanjena da sam zamalo ispustila oljicu - zapravo, misl im da je i jesam ispustila. Da", dodala je zami ljeno, "sigurna sam da jesam. Koli o smisla ima u svemu ovome to govorim?" "Bilo je sjajno do nije do lo do oljice." Zavrtela je glavom, pa je ponovo zavrtela, ao da pou ava da je razbistri , a to je, zapravo, i pou avala. "Pa, to je to", rela je. "Sjajno do dela o oljici. To je bila taa u ojo j mi se buvalno uinilo da se svet rasprsnuo." " ta...?" "Znam da zvui a avo i da svi a u da su to bile halucinacije, ali ao su to bi le halucinacije, onda sam ja imala halucinacije na veliom 3D eranu, sa esnaesto analnim Dolbi-stereom, i verovatno bi trebalo da unajmljujem sebe ljudima ojim a su filmovi o ajulama dosadni. Bilo je to ao da mi je tle doslovce istrgnuto pod nogama i... i..." Lao je potap ala travu, ao da eli da se uveri da je tu, a onda je, izgled a, promenila mi ljenje o onome ta e da a e. "I probudila sam se u bolnici. Pretpostavljam da sam od tada stalno ni n a nebu ni na zemlji. I to je razlog mog nagonsog nervoznog reagovanja", rela j e, "prema iznenadnim zapanjujuim otrovenjima u pogledu toga ao e sve biti u red u." Pogledala ga je. Artur je jednostavno prestao da se brine zbog udnih nepravilnosti oje su oru ivale njegov povrata na matini svet, ili, tanije, smestio ih je u onaj deo sv oga uma obele en sa 'Ovo treba uraditi - hitno'. "Evo sveta", reao je sebi. "Evo sveta, aav god razlog bio za to, i ovde e ostati. Sa mnom na njemu." Ali sada m u se inilo da se talasa oo njega, ao one noi u olima do mu je Fenerin brat priao lucaste prie o agentu CIA-e u rezervoaru. Francusa ambasada se zatalasala. Drvee se zatalasalo. Jezero se zatalasalo, ali to je bilo savr eno prirodno i bez iav og razloga za strah, jer je na njega upravo sletela jedna siva gusa. Guse su s

e divno, opu teno zabavljale i nisu imale veliih odgovora na oje su elele da sazn aju pitanja. "Svejedno", ree Fener, naglo, blistavo i sa osmehom oji je zraio iz irom otv orenih oiju, "ne to nije u redu sa delom mene, a ti mora da otrije ta je to. Idemo ui ." Artur zavrte glavom. " ta je bilo?" upitala je. Artur je zavrteo glavom ne da bi izrazio neslaganje sa njenim predlogom, oji je smatrao izvrsnim, jednim od najboljih predloga na svetu, ve zato to je na trenuta pou ao da se oslobodi neugodnog oseaja da e Vaseljena, ba ad on to najman je oeuje, iznenada da soi iza vrata i da vine 'Buu!' "Samo pou avam da sve to ra istim u svojoj glavi", odvratio je Artur. "Ka e da si osetila ao da se Zemlja... rasprsla..." "Da. Vi e nego osetila." "A svi ostali a u", reao je uz olevanje, "da su to halucinacije?" "Da, ali Arture, to je smejurija. Ljudi misle da ad a e 'halucinacije' to obja njava sve ta god eli da objasni , a ono to ne ume da objasni ima jednostavno da o To je samo re, ni ta ne obja njava. Ne obja njava zbog ega su delfini nestali." "Ne", ree Artur. "Ne", dodao je zami ljeno. "Ne", reao je jo zami ljenije. " ta ?" upitao je najzad. "Ne obja njava za to su nestali delfini." "Ne", ree Artur, "razumeo sam. Na ave delfine si mislila?" "Kao to misli , na ave delfine? Govorim o onome ada su svi delfini nes tali." Spustila je ruu na oleno, tao da je shvatio da ono golicanje oje mu ide gore-dole po imi ne predstavlja njeno ne no milovanje njegovih lea, ve da mora b iti jedno od onih gadnih, puzavih oseaja oja je tao esto imao priliu da isusi ada su ljudi pou avali da mu objasne stvari. "Delfini?" "Da." "Svi delfini", ree Artur, "nestali?" "Da." "Delfini? Ka e da su svi delfini nestali? Da li to", ree Artur, nastojei da p otpuno ra isti stvar, "pou ava da a e ?" "Arture, pa gde si bio, pobogu? Svi delfini su nestali istog dana ada s am..." Netremice je gledala u njegove zapanjene oi. " ta?" "Nema delfina. Svi su oti li. Nestali." Prouavala mu je lice. "Zar stvarno nisi to znao?" Iz njegovog zapanjenog izraza bilo je oigledno da nije. "Kuda su oti li?" pitao je. "Nio ne zna. To je znaenje rei nestati." Zastala je. "Pa, ima jedan ove oji a e da zna ta je bilo, ali svi a u da ivi u Kaliforniji", rela je, "i da je lud . Pomi ljala sam da odem da ga vidim, zbog toga to mi se ini da mi je on jedina veza sa onim to mi se dogodilo." Slegla je ramenima, a onda ga je dugo i ute gledala. Spustila mu je ruu na obraz. "Stvarno bih volela da znam gde si bio", rela je. "Mislim da se tada i tebi dogodilo ne to stra no. I zbog toga smo prepoznali jedno drugo." Obazrela se po paru, oji je sada bio pod oriljem sumraa. "Pa", rela je, "sada ima neoga ome mo e sve da ispria ." Artur lagano ispusti iz sebe itavu jednu dugu godinu uzdaha. "To je", reao je, "vrlo dugaa pria." Fener se na e preo njega i privue svoju platnenu torbu. "Ima li to nee veze s ovim?" upitla je. Stvar oju je izvula iz torbe bila je ulubljena i pohabana ao da je bacana u neu preistorijsu reu, pr ena po d suncem oje blista tao crvenim sjajem nad pustinjama Karafuna, napola zatrpa na rupnim pesom oji oru uje miri ljave, parom prerivene oeane Santraginusa V,

smrznuta na gleerima meseca D aglan Bete, ao da se na njoj sedelo, ao da je utiran a po svemirsim brodovima, udarana i uop te zlostavljana, a po to su njeni tvorci pr etpostavljali da bi joj se mogle de avati upravo tave stvari, promi ljeno su je zat vorili u tvrdi plastini omot i na njemu napisali, rupnim, prijateljsim slovima, dve rei: 'Bez panie'. "Odale ti to?" upita zapanjeno Artur i uze joj je. "Ah", rela je. "I mislila sam da je tvoje. U Raselovim olima one noi. I spala ti je. Jesi li bio na mnogo tih mesta?" Artur izvadi 'Autostopersi vodi roz Galasiju' iz omota. Podseao je na m ali, tani, savitljivi portabl-ompjuter. Kucnuo je dva tastera i eran je zabli stao testom. "Na neolio", reao je. "Mo emo li tamo?" " ta? Ne", odvratio je Artur naglo, a zatim ome ao, ali onao oprezno ome ao . " eli li to?" upitao je, u nadi da je odgovor odrian. Posredi je bio in njegove ogr omne veliodu nosti to nije reao: 'Ne eli da poe tamo, zar ne?' ao je trebalo. "Da", rela je. "Htela bih da znam ao je glasila porua oju sam izgub ila i odale je do la. Zato to ne verujem", dodala je, ustav i i obazrev i se po sve veo j tmini para, "da potie odavde. Nisam a sigurna", dodala je jo , obuhvativ i ruom Arturov stru, "da znam g de je to ovde." 21. 'Autostopersi vodi roz Galasiju' je, ao to je ranije esto i sasvim ispr avno isticano, jedna poprilino zapanjujua stvarica. U su tini, ao to mu samo ime nago ve tava, to je pre svega njiga-vodi. Problem je - ili, tanije, jedan od problema, j er ima ih mnogo, pri emu njihov dobar deo nepreidno zagu uje graanse, privredne i riminalne sudove po svim oblastima Galasije, a naroito, tamo gde je to mogue, on e podmitljivije - u sledeem: Prethodna reenica ipa ima neog smisla. Nije problem u tome. U ovome je: Promena. Ponovo proitajte i shvatiete. Galasija je mesto oje se brzo menja. Zaista, ima tolio mnogo stvari ij i se svai deli nepreidno ree, nepreidno menja. Prava mala nona mora, mogli bist e da pomislite, za obzirnog i savesnog urednia oji se uporno trudi da dr i taj o gromni, podrobni i slo eni eletronsi tom uora sa svim promenljivim oolnostima i uslovima oje Galasija izbacuje svaog minuta svaog sata svaog dana - i po gre ili biste. Pogre ili biste u tome to ne shvatate da taj uredni, ao i svi uredni ci oje je 'Vodi' iada imao, nema blage veze sa znaenjem rei 'srupulozan', 'saves tan' i 'po ten', a svoje none more uzima na slamicu. Stave se obnavljaju ili ne preo sub-eta mre e u zavisnosti od toga da li su zgodne za itanje. Uzmite, na primer, sluaj Breinde na Fotu Avalarsom, oju mitovi, predan ja i bezvezno dosadne 3D mini-serije veliaju ao dom velianstvenih i arobnih vatren ih zmajeva Fulornisa. U drevna vremena, pre uspona Ju nog Bragadosa, do je Fragilis pevao, a S asavina Kvenelu a treperila, ada je vazduh bio slada, a noi miri ljave, do su s vi neao uspevali da budu deviansi, ili se bar tao tvrdilo (iao nije jasno a o se, za ime sveta, moglo pomisliti da e io maar izdalea da poveruje u tao b esmislenu tvrdnju o svom tom slatom vazduhu, miri ljavim noima i o emu sve ne), nij e bilo mogue hitnuti ciglu na Breindu Fota Avalarsog, a da ne pogodi bar pet- est fulornijsih vatrenih zmajeva. Druga je stvar da li bi ti se to mnogo dopalo. Nije da Vatreni zmajevi nisu u su tini bili miroljubiva vrsta, jer jesu. O bo avali su to razornom snagom, a itavo to obo avanje stvari razornom snagom esto je b ilo samo za sebe problem: svao ubija ono to voli, a naroito ao je taj neo fulor nijsi vatreni zmaj sa dahom poput plamenog mlaza raete-nosaa i zubima nali na

ogradu para. Drugi problem je bio u tome da su, jednom ada ve navale na to, nas tavljali i uni tavali i one oje vole i drugi ljudi. Dodajte na to odreeni broj lud aa oji su se tuda etali i nabacivali ciglama, pa ete zavr iti tao to e zmajevi na B reindi Fota Avalarsog ozbiljno povreivati gomile ljudi. Ali da li je te ljude bilo briga? Nije. Fulornijsi vatreni zmajevi bili su obo avani irom zemalja Breinde Fota Av alarsog zbog svoje divlje lepote, plemenitosti i navie da grizu ljude oji ih ne obo avaju. Za to je bilo tao? Odgovor je jednostavan: Ses. Postoji ne to, iz neog neobja njivog razloga, gotovo nepodno ljivo sesi u to me ad ti nad glavom preo neba punog meseine niso lete ogromni arobni zmajevi o ji bljuju vatru, i to u noima ionao ve opasno slatim i miri ljavim. Zbog ega je tao, romantiom zahvaeni ljudi sa Breinde Fota Avalarsog ne bi mogli da vam a u, a ionao ne bi zastali da rasprave stvar jednom ada dejstv o otpone, jer im se jato od pet- est fulornijsih vatrenih zmajeva svilastih rila i o astih tela pojavi na veernjem obzorju, pola stanovnia Breinde odjuri u ume sa drugom polovinom, da bi tamo zajedno proveli no bez daha i pojavili se sa prvim z racima sunca svi nasmejani i sreni, i dalje tvrdei, zaljubljenim glasom, da su dev iansi, mada poprilino zajapureno i oznojeno deviansi. Feromoni, govorili su nei istra ivai. Zvuni talasi, tvrdili su drugi. Mesto je uve bilo rcato istra ivaima oji su pou avali da prodru do su tine, pri emu im je za to bilo potrebno stra no mnogo vremena. Nije udo da je 'Vodiev' grafii zavodljiv opis op teg stanja stvari na toj pl aneti ostao zapanjujue popularan meu autostoperima oji su dozvoljavali da ih zave de, pa tao jednostavno niada nije obrisan i zato je namernicima iz asnijih da na ostalo da sami otrivaju da dana nja Breinda u gradu-dr avi Avalaru ne pru a ni ta o sim betona, auto-puteva i zmajburger-barova. 22.

No u Ajlingtonu bila je slata i mirisava. Razume se, nije bilo fulornijsih vatrenih zmajeva na ulici, ali da je n ei navratio ojim sluajem, mogao je slobodno da svrati preo puta na picu, jer n ije bio potreban. A da je isrsla vanredna potreba za njim, do je ovaj jo nasred svoje ame rie vrue sa estra sardelama, uve je mogao da po alje poruu da stave Dajr Strejts e na stereo, jer je sada poznato da ovi imaju gotovo isto dejstvo. "Ne", rela je Fener, "ne jo ." Artur stavi Dajr Strejtse na stereo. Fener je od rinula gornja vrata da bi pustila unutra jo malo slatog, miri ljavog, nonog vazduha. Oboje su sedeli na neim deoracijama napravljenim od jastua, vrlo blizu otvorenoj boci ampanjca. "Ne", ree Fener, "ne do ne pronae ta nije u redu sa mnom, oji deo. Ali pretp ostavljam", dodala je, vrlo, vrlo, vrlo tiho, "da mo emo poeti i sa mestom na ome ti se sada nalazi rua." Artur ree: "Kuda da idem?" "Dole", ree Fener, "za sada." Porenuo je ruu. "Dole se", rela je, "u stvari, nalazi u suprotnom smeru." "Oh, da." Mar Nofler ima neobinu sposobnost da natera svoj etar stratoaster da po dvrisuje i peva ao aneli subotom uvee, iscrpljeni to su bili dobri itave nedelje i eljni jednog dobrog piva - to nije ba , strogo govorei, bitno u ovoj tai, po to ploa j nije do la na to mesto, ali ada se to desi, odigravae se premnogo drugih stvari, a osim toga letopisac ne namerava da sedi ovde sa bele nicom i sveom i zato je nea o izgledalo najprilinije pomenuti to sada, do se stvari jo odvijaju lagano. "I tao dolazimo", ree Artur, "do tvog olena. Ne to je u asno i tragino neisp

ravno sa tvojim levim olenom." "Moje levo oleno", ree Fener, "potpuno je u redu." "Boga mi, stvarno." "A jesi li znao da..." " ta?" "Hm, u redu je, to ti mogu rei. Ne, samo nastavi." "Znai, mora da je ne to vezano sa tvojim stopalima." Nasme ila se u slaba nom svetlu i prome oljila ramenima uz jastue. Na Sorn el usu Beti postoji dru tvo madraca oji ativno u ivaju ada se neo me olji uz njih, n aroito ada je to spontano zbog neritminog naina na oji se ramena poreu, tao da j e prava teta to tog asa nisu bili tu. Ali nisu bili i ta se tu mo e. Artur joj je dr ao levo stopalo u rilu i pa ljivo ga pregledao. Sve one raz norazne stvari vezane s nainom na oji joj je haljina spadala sa nogu ote avale su mu naroito jasno razmi ljanje u tom trenutu. "Moram priznati", reao je, "da pojma nemam ta tra im." "Znae ad pronae ", rela je, "stvarno." U njenom glasu javio se prizvu zadi rivanja. "Nije ta noga." Oseajui se sve vi e zbunjeno, Artur joj spusti levu nogu na pod i orenu se da bi mogao da uzme desnu. Ona se na e, zagrli ga i poljubi, zato to je ploa do la do onog dela od oga, ao znate tu plou, nije bilo niao mogue postupiti drugaije. Onda mu je pru ila desnu nogu. Pogladio ju je, pre ao joj prstima preo zgloba, ispod prstiju, du unutra nje strane stopala i nije mogao da nae ni ta to nije u redu. Posmatrala ga je, dobro se zabavljajui, a onda se nasmejala i zavrtela gl avom. "Ne, nemoj da prestaje ", rela je, "ali vi e nije ta." Artur prestade i namr ti se na njenu levu nogu na podu. "Nemoj da prestaje ." Pogladio joj je desno stopalo, pre ao prstima oo zgloba, ispod prstiju, s a unutra nje strane i reao: "Hoe da a e da to ima veze s time oju nogu dr im...?" Ponovo je slegla ramenima na nain oji bi uneo tolio radosti u ivot sirot og madraca sa Sorn elusa Bete. Namr tio se. "Podigni me", rela je tiho. Spustio joj je desno stopalo na pod i ustao. Isto je uinila i ona. Uzeo j u je u naruje i ponovo su se poljubili. To je trajalo izvesno vreme, a onda je on a rela: "Sada me ponovo spusti." I dalje zbunjen, uinio je tao. "Dale?" Gledala ga je gotovo izazivai. " ta, onda, nije u redu sa mojim stopalima?" Artur i dalje nije shvatao. Seo je na pod, a onda se spustio na olena d a bi joj pogledao stopala tamo gde jesu, u njihovom normalnom polo aju. I do je g ledao izbliza, primetio je ne to udno. Spustio je glavu do zemlje i provirio. Nasta la je duga stana. Te o je seo nazad. ." "Da", reao je, "vidim ta nije u redu sa tvojim stopalima. Ne dotiu zemlju

"I onda... ta misli ...?" Artur brzo podi e pogled i ugleda duboo i eivanje od oga su joj oi iznenada bile gotovo crne. Ugrizla se za usnu i zatresla. " ta...?" zamucala je. "Jesi li...?" Protresla je osu ispred oiju oje su se punile tamnim suzama punim straha. Brzo je ustao, zagrlio je i jednom poljubio. "Mo da ume da uradi isto to i ja", reao je i isoraio pravo roz vrata na spr atu. Ploa je upravo do la do dobrog dela. 23.

Bita je besnela oo zvezde Gzagzis. Uni tavajue sile oje je razvijao ogro mni gzagzijansi brod sada su drobile i raznosile u atome stotine silnih, u asno n aoru anih brodova Zirzla. Nestao je i deo meseca, raznesen istim usijanim energetsim oru jem oje j e uni tavalo i samo tivo prostora do je prolazilo njime. Preostali brodovi Zirzla, olio god bili naoru ani, sada su bili beznade no nadjaani razornom moi gzagzijansog broda i be ali su u zalon meseca oji se sve b r e raspadao, ada je gzagzijansi brod, oji se dao u vrtoglavu poteru za njima, iznenada obznanio da mu treba odmor i napustio bojno polje. Na trenuta, sve se pretvorilo u dvostruo vei strah i zaprepa enje, ali bro d je nestao. Sa zapanjujuim silama za svojim omandama jezdio je prostranim oblastima iracionalno obliovanog prostora, hitro, s laoom i pre svega tiho. Duboo na svom masnom, smrdljivom le aju, oji je napravio od servisnog tu nela, Ford Prefet je spavao meu svojim pe irima i sanjao stara boravi ta. U jednom trenutu sanjao je Njujor. U snu je etao asno nou Ist Sajdom, pored ree oja je sada postala tolio estravagantno zagaena da su iz nje spontano izlazili novi oblici ivota i zahteva li blagostanje i glasaa prava. Jedan od njih sada je plivao poraj njega i mahao mu. Ford mu uzvrati ma hanjem. Stvor ljapnu na obalu i uspe se uz nju. "ao", reao je, "upravo sam stvoren. U svim pogledima predstavljam novinu u Vaseljeni. Mo e li mi ne to rei?" "Puh", odvratio je Ford, malo zbunjeno, "mogao bih mo da da ti a em gde su nei barovi." "A ta je sa ljubavlju i sreom? Oseam dubou potrebu za tavim stvarima", ree on, ma ui pipcima. "Ima li tu nei savet?" "Mo e dobiti pone to od toga", reao je Ford, "na Sedmoj aveniji." "Nagonsi oseam", reao je stvor, napetim glasom, "da treba da budem lep. A jesam li?" "Prilino si otvoren, je li?" "Nema svrhe ooli ati. Jesam li?" Sada je sa stvora curilo na sve strane, miao je i podrhtavao. Obli nji vino pija poe da se zanima za to. "Za mene?" upita Ford. "Ne. Ali, uj", dodao je posle jednog trenuta, "lj udi su veinom neisreni, zna . Zar tamo dole nema tavih ao to si ti?" "Pojma nemam", ree stvorenje. "Kao to reoh, te sam stigao. ivot je za men e potpuno nepoznat. Na ta on, u stvari, lii?" To je bilo ne to na ta je Ford mogao da odgovori sa autoritetom. " ivot ti je", ree on, "ao grejpfrut." "Ovaj, a ao to?" "Pa, spolja je uto-narand ast i ima rupice, a iznutra je soan i me. Ima i o tice. Oh, a nei ljudi pojedu pola za dorua." "Mogu li da popriam sa jo neim?" "Pretpostavljam", ree Ford. "Obrati se policajcu." Duboo na svom le aju, Ford Prefet se prome olji i orete na drugu stranu. To nije bio njegov najomiljeniji tip sna, zato to se u njemu nije pojavila Esce ntria Galumbita, trosisa urva sa Erotiona VI, oja je bila est gost u njegovim snovima. Ali bar je to bio san. Bar je spavao. 24. Sreom je u uliici vula sna na struja nagore, jer Artur ve du e nije radio tav e stvari, ili bar ne namerno, a re je o tome da to ba niao ne smete da pou avate namerno. O tro je poleteo nani e, zamalo zadobiv i gadan lom vilice na pragu, preturio se u vazduhu, tao naglo zapanjen neopisivo glupom stvari oju je upravo uinio da

je potpuno zaboravio da udari u tle, pa nije ni udario. Fini tri, pomislio je, samo ao zna da ga izvede . Tlo mu je pretei visilo nad glavom. Nastojao je da ne razmi lja o tlu, o tome ao je neobino velio i olio b i ga povredilo ada bi odluilo da prestane da visi nad njim i iznenada palo na nj ega. Pou ao je, umesto toga, da misli na prijatne stvari vezane za lemure, to je b ilo ba ono pravo, jer trenutno nije mogao tano da se seti ta je to lemur, da li je to jedna od onih stvari to nailaze u ogromnim, velianstvenim oporima preo ravnica ili ega ono ve be e, ili je to pa nea divlja ivulja, tao da je bilo ba zeznuto mis liti o njima lepe stvari, a da ne razvije ono gnusno oseanje dobre volje prema svi m stvarima i sve to dobro zaposlilo mu je um do je telo pou avalo da mu se prila godi injenici da ne dodiruje ni ta. Celofansi omot sa oznaom oolade 'Mars' prolepr a uliicom. Posle neega to je liilo na trenuta olevanja i nedlunosti on najzad dopusti vetru da ga propusti, lepr avog, izmeu njega i tla. "Arture..." Tle je i dalje zloobno visilo nad njegovom glavom i on pomisli da je ve rovatno do ao trenuta da ne to uini s tim u vezi, recimo da lagano pone da pada u sme ru suprotnom od njega, to je i uinio. Lagano. Lagano. Vrlo, vrlo lagano. Do je padao lagano, vrlo, vrlo lagano, zatvorio je oi - pa ljivo, da ni ta n e poremeti. Oseaj da mu se oi zatvaraju prostrujao mu je roz itavo telo. Po to mu je sti gao do stopala, ada je itavo telo bilo upozoreno na injenicu da su mu oi sada zatv orene tao da nije osetilo paniu zbog toga, lagano, vrlo, vrlo lagano orenuo j e telo u jednom smeru, a um u drugom. To bi trebalo da sredi problem sa tlom. Sada je mogao jasno da oseti vazduh, oji je veselo arlijao oo njega, uz nemiren injenicom da se on nalazi tu, pa je lagano, vrlo, vrlo lagano, ao da sti e iz duboog i daleog sna, otvorio oi. Leteo je i ranije, razume se, leteo je mnogo puta na Kriitu, sve do ni je naisto pobrljavio od ptijih razgovora, ali ovo je bilo drugaije. Ovde se nalazio na sopstvenom svetu, mirnom i bez galame, odvojen od sla ba nog treperenja oje se mo e pripisati mno tvu stvari, zato to je bio u vazduhu. Deset ili petnaest stopa pod njim bio je tvrdi asfalt, a neolio jardi udesno ute uline svetilje Gornje ulice. Sreom, uliica je bila mrana zbog toga to je svetilja oja je trebalo da je obasjava bila povezana sa domi ljato nainjenom vremensom slopom, to e rei da se pal ila neposredno pre rua i gasila pred vee. Bio je, dale, bezbedno obavijen velom tame. Lagano, vrlo, vrlo lagano podigao je glavu a Fener, oja je ute stajala z apanjena i bez daha, do joj se obris ocrtavao u gornjim vratima. Lice mu se nalazilo na neolio ina od njenog. "Upravo sam se spremala da te pitam", rela je duboim, drhtavim glasom, " ta to radi . Ali onda sam shvatila da vidim ta, u stvari, radi . Leteo si. Pa mi se uinilo", nastavila je posle rae pauze pune uenja, "da je to malice glupo pitanje." Artur ree: "Ume li i ti to da radi ?" "Ne." "Da li bi htela da pou a ?" Ugrizla se za usnu i zavrtela glavom, ne tolio da bi rela ne, ve iz iste zapanjenosti. Tresla se ao prut. "Sasvim je lao", navaljivao je Artur, "ao ne zna ao e . To je bitna poje dinost. Nemoj niao biti sigurna ao to radi ." Te da bi joj poazao olio je to lao, odlepr ao je uliicom, vrlo dramatin o sunuo navi e i dolelujao nazad do nje poput novanice na da u vetra. "Pitaj me ao sam to izveo." "Kao... si to izveo?" "Pojma nemam. Nemam blage veze." Slegla je zbunjeno ramenima. "Pa, ao onda mogu ja...?" Artur se doleluja jo malo ni e i ispru i ruu. "Hteo bih da pou a ", reao je, "da mi stane na ruu. Samo jednom nogom."

" ta?" "Probaj." Nemirno, uz olevanje, gotovo ao da pou ava da stane na ruu neome o s toji usred vazduha, stala mu je na ruu. "A sad drugom." " ta?" "Prebaci te inu sa druge noge." "Ne mogu." "Pou aj." "Ovao?" "Ovao." Nemirno, uz olevanje, gotovo ao da... Prestala je da govori sebi na ta lii to to radi zato to je imala oseaj da uop te ne eli da zna. Uprla je pogled vrlo vrsto na olu rova napu tene robne ue na drugoj stran i puta, oji ju je uznemiravao ve nedeljama zato to je bilo oigledno da samo to se n ije sru io, i ona se pitala hoe li io da preduzme ne to s tim u vezi i da li bi, u s tvari, ona trebalo da a e neome za to i na trenuta nije razmi ljala da stoji na r uama neoga o ne stoji ni na emu. "A sada", ree Artur, "prebaci te inu sa leve noge." Pomislila je na to da robna ua pripada ompaniji za proizvodnju tepiha ij i se ured nalazio iza ugla i prebacila te inu sa leve noge, tao da bi stvarno tre balo da ode i da im a e za olu. "A sada", ree Artur, "prebaci te inu sa desne noge." "Ne mogu." "Pou aj." Niada ranije nije videla olu iz ovog ugla i sada joj se uinilo da su bl ato i otpaci oji su se priupili tamo gore, u stvari, mo da ptije gnezdo. Kada bi se samo jo malo nagla napred i prebacila te inu sa desne noge, verovatno bi mogla d a vidi bolje. Artur se upla i ada vide da neo dole u uliici pou ava da joj urade bicil . Niao nije eleo da se upusti u raspravu u tom posebnom trenutu i nadao se da e tip itavu stvar obaviti tiho i bez dizanja pogleda. Imao je utljivi, prepredeni izraz neoga o se izve tio u rai bicila po ul iicama i ve se naviao da ne nailazi na vlasnie ao lebde u vazduhu neolio sto pa iznad njih. U ivao je u obe te navie i bacio se na posao marljivo i sa usredsr eeno u, a ada je otrio da je bicil nepopustljivo vezan olutom volframovog arbid a za gvozdenu ipu usaenu u beton, mirno je ispustio vazduh iz oba njegova toa i p rodu io svojim putem. Artur taoe ispusti dugo zadr avani dah. "Gle avo sam ti na la pare ljuse od jaja", ree mu Fener u uho. 25. Redovni pratioci do ivljaja Artura Denta verovatno su ve steli predstavu o njegovom arateru i naviama; ova predstava, iao se zasniva na istini i, razu me se, samo na istini, ipa nije celovita, budui da ne uljuuje u sebe itavu istinu u svim njenim velianstvenim vidovima. A razlozi za to su oigledni. Posredi su ureivanje, odabir, potreba da se uravnote i ono zanimljivo sa on im to je bitno i da se izbace svi zamorni meudogaaji. Kao ovo, na primer: 'Artur Dent poe u revet. Popeo se uz stepenice, svih petnaest omada, otvorio vrata, u ao u svoju sobu, izuo cipele i arape, a zatim i ostata svoje odee, jedno po jedno, da bi sve to ostavio u uredno zgu vanoj hrpi na podu. Obuao je pid amu, onu plavu na pruge. Umio se i oprao rue, oprao zube, ot i ao u WC, shvatio da je opet pobrao redosled, onda je morao da ponovo opere rue , pa je oti ao u revet. itao je petnaest minuta, pri emu je proveo prvih deset minu ta pou avajui da utvrdi dole je stigao u njizi prethodne noi, a onda je ugasio sv etlo i posle manje od jednog minuta ve je spavao. Bilo je mrano. Le ao je na levom bou dobar sat.

Posle toga, nemirno se prome oljio u snu i, ne budei se, orenuo se na des nu stranu. Sat posle toga oi su mu narato zatreptale i on je blago poe ao nos, ia o e proi jo dobrih dvadeset minuta pre nego to se ponovo orene na levu stranu. I ta o je proveo no, spavajui. U etiri je ustao i ponovo i ao u WC. Otvorio je vrata WC-a...' I tao dalje. To ne valja. Radnja uop te ne napreduje, a da i ne govorimo o aciji. To j e dobro za one fine, debele njige ojih je prepuno amerio tr i te, ali, u stvari, n iuda ne vodi. Uop te vas, urato, ne zanima. Ali propu tane su i drugaije stvari, osim pranja zuba i pou aja da spari iste a rape, a za nee od njih ljudi su se neobino zanimali. ta je bilo, eleli su oni da znaju, izmeu Artura i Trilijan, jesu li i ta napr avili. A odgovor na to je, razume se: gledajte svoja posla. A ta je, a u jo , on radio toom svih onih noi na planeti Kriit? To to na pla neti nije bilo fulornijsih vatrenih zmajeva i Dajr Strejtsa ne znai da su svi se deli svau no i itali. Ili da uzmemo onretniji primer, ta je bilo one noi posle oupljanja odbo ra na preistorijsoj Zemlji, ada se Artur na ao na obronu brega gde je gledao iz laza Meseca, nad drveem oje je blago plamtelo, u dru tvu divne, mlade devoje po imenu Mela, oja je nedavno pobegla od buljenja svaog jutra u stotinu gotovo is tovetnih fotografija setno osvetljenih tuba zubne paste u umetniom odeljenju re lamne agencije na Golgafrinamu. ta je onda bilo? ta se posle desilo? A odgovor je, razume se, da se njiga tu zavr ila. Sledea ne nastavlja priu pre nego to protene pet godina, a to je, a u nei, stvarno malo preterano. 'Taj Artur Dent' dopire povi iz najudaljenijih oblasti Galasije, oji se jo i danas pripisuje tajanstvenoj sondi za duboi svemir za oju se veruje da potie iz jedne tuinse galasije na rastojanju isuvi e jezivom da b i se o njemu razmi ljalo, ' ta je on, ove ili mi ? Zar ga ni ta drugo ne zanima osim aja i rasprava na temu smisla ivota? Zar taj nema nimalo duha? Zar ne osea strasti? Za r se on, da ne ooli imo mnogo, ne tuca?" Oni oji bi to da saznaju nea itaju i dalje. Ostali mogu da odmah soe na poslednje poglavlje u ome ima dobrih fazona, a pojavljuje se i Marvin. 26. Artur Dent dopusti sebi na jedan prezreni trenuta da pomisli, do su le lujali navi e, da se veoma nada da mu se prijatelji oji su ga uve smatrali simpa tinim, premda tmurnim tipom, ili, tanije, udnim, premda tmurnim tipom, dobro zabavl jaju u pabu, ali bilo je to poslednji put, za du e vreme, da je pomislio na njih. Leteli su navi e, lagano se oretali u spirali jedno oo drugoga, nali pl atanovom semenu oje ujesen pada sa platanovih stabala, osim to se ono ree suprot nim smerom. I do su lelujali navi e, umovi su im pevali estatinim znanjem da je ono to rade ili potpuno, potpuno i sasvim nemogue, ili fizia ima da naui jo hrpu toga. Fizia je zavrtela glavom, a onda se, gledajui u suprotnom smeru, usredsr edila na to da dr i uz tle ola du Justonsog puta i tamo dalje, prema Zapadnoj pet lji, da odr ava ulina svetla upaljena i da, ad neo ispusti sendvi u ulici Bejer, obezbedi da ovaj pljesne dole na namazanu stranu. Treptavo izgubljene pod njima, zrnaste trae svetlosti Londona - Londona , nepreidno se podseao Artur, ne neobino obojenih polja Kriita na udaljenim rubo vima Galasije, ije su se svetlucave mrlje bledo ra irile preo neba, ve Londona - n jihale su se, njihale se i oretale, oretale. "Probaj obru avanje", dovinuo je Fener. " ta?" Glas joj je zvuao neobino isto, ali udaljeno u svem tom prostranom, praznom vazduhu. Bio je zadihan i tih od neverice - sve te stvari, ist, slab, udaljen, z adihan, sve u isto vreme. "Letimo..." rela je.

"

"Sitnica", poviao je Artur, "nemoj ni misliti o tome. Probaj obru avanje.

"Obru..." Rua joj uhvati njegovu, od ega joj se odmah vratila te ina; istog asa devoj e vi e nije bilo, sunovratila se ispod njega, divlje grabei ni u ta. Fizia baci pogled na Artura i sledi se od u asa ada vide da je i on nest ao; oseao je muninu od vrtoglavog piiranja, a svai njegov deo vri tao je, izuzev g lasa. Survavali su se, zato to je to bio London, a tave stvari se tu ne rade. Nije mogao da je uhvati, zato to je to bio London, a ne mesto na milion m ilja odatle; uostalom, ve i na puih sedam stotina pedeset est milja, sasvim preci zno govorei, u Pizi, Galilej je jasno poazao da dva tela u slobodnom padu padaju potpuno jednaim ubrzanjem, nezavisno od njihovih relativnih masa. Padali su. Do je padao, Artur je shvatio da su u gadnoj nevolji ao se bude motao po nebu i verovao u sve to Italijani imaju da a u o fizici, ad ve ionao nisu spos obni ni da odr e uspravnost jedne jednostavne ule, pa se, bogami, potrudio da pad a poprilino br e od Fener. Dograbio ju je odozgo i potrudio se da je vrsto obuhvati oo ramena. Uspe o je. Fino. Sada su padali zajedno, to je bilo stvarno slato i romantino, ali n ije re avalo osnovni problem, to jest oolnost da i dalje padaju, a tle nije ealo da vidi ima li on jo pametnih triova u ruavu, ve im je stizalo u susret ao esp resni voz. Nije mogao da dr i njenu te inu, nije imao ime da je dr i niti uz ta. Jedino mu je uspevalo da misli da e, oigledno, poginuti, a ao je eleo se desi bilo ta drugo o sim oiglednog, morao je da uini ne to to nije oigledno. Tu se osetio na poznatoj terit oriji. Pustio ju je, odgurnuo ju je, a ada mu je orenula lice u prigu enom ri u zapanjenog u asa, dohvatio joj je mali prst svojim malim prstom i bacio je navi e, tumbajui se nespretno za njom. "Sranje", rela je do je zadihano sedela ni na emu, a ada se povratila, poleteli su u no. Neposredno ispod oblaa zaustavili su se i pogledali gde su se to na ta o nemogu nain obreli. Zemlja je predstavljala ne to to nije trebalo posmatrati previ e v rstim ili mirnim pogledom, ve te onao ovla baciti pogled, u prolazu. Fener pou a blago da se obori, oprezno, i otri da ada dobro proceni ao da se baci u vetar mo e da izvede ba vrtoglava obru avanja, sa malom piruetom na raj u, posle ega bi jo malo padala, do je haljina lepr ala oo nje, a ovo predstavlja m esto na ome bi itaoci, oje ponajpre zanima ta su Marvin i Ford Prefet radili za to vreme, trebalo da pogledaju naredne glave, jer sada Artur vi e nije mogao da e a, pa joj je pomogao da svue istu. Ova je lelujavo padala, no ena vetrom, sve do se nije pretvorila u taicu i na raju potpuno i ezla, da bi iz raznih slo enih razloga revolucionisala ivot jedne porodice u Hanslou, preo ijeg je onopca za rublje izjutra otrivena. Dizali su se u nemom zagrljaju, sve do nisu uplovili meu one magliaste pr iaze vlage ave viate po rilima aviona, ali je niada ne osetite zato to sedite na toplom, unutar rcatog aviona, i gledate roz malo, izgrebano plesi-stalo, do neiji sini strpljivo pou ava da vam sipa vrue mleo u rilo. Artur i Fener mogli su da ih osete, tanane, hladne i sitne, obavijene oo njihovih tela, vrlo hladne, vrlo sitne. Sada su se osetili, a i Fener, mada za tieni pred elementima samo sa dva proizvoda 'Mara i Spensera', da ad ve ni sila gravi tacije ne mo e da im smeta, onda malo hladnoe i nesta nosti atmosfere mogu lepo da od u i da se pro etaju. Ta dva proizvoda 'Mara i Spensera' oja je, ada se Fener podigla u maglo vito telo oblaa, Artur ulonio vrlo, vrlo lagano, a to je jedini mogu nain ada l etite, pa jo i ne oristite rue, odjezdilo je da izjutra napravi lep rusvaj u Aj lvortu i Rimondu, raunajui redom od vrha nadole. Dugo su bili u oblau, zato to mu se vrh nalazio na vrlo velioj visini, a ada su najzad izi li mori iz njega, do se Fener lagano vrtela, poput morse zve

zde oju je podigla nadolazea plima, otrili su da se, u stvari, tamo iznad obla a nou stvara ona setna meseina. Svetlo je istovremeno bilo prigu eno i blistavo. Ima tu gore raznoraznih p lanina, ali to su prave planine, sa sopstvenim venim snegovima. Izbili su na vrh visoog umulonimbusa i sada su poeli lenjo da lize niz njegove obrise, do je Fener zauzvrat oslobaala Artura njegove odee, darivala ga os loboenjem od nje sve do odea nije nestala na svom putu nadole u sveobuhvatnu beli nu. Ljubila ga je, ljubila mu vrat i grudi, i usoro su lebdeli, lagano se v rtei, u neoj vrsti nemog T-oblia, zbog oga bi mo da a i fulornijsi vatreni zmaj , da je ojim sluajem tada proleteo tim delom neba, narcan picom, pljesnuo rili ma i disretno se naa ljao. Ali, na alost, nije bilo fulornijsih vatrenih zmajeva, niti ih je moglo biti, jer su, poput dinosaura, dodoa i veliih zlupetonsih zimvoa sa Stegbartl a Major u Sazve u Fras, a za razliu od Boinga 747 ojih ima u izobilju, tu no istreb ljeni, a Vaseljena vi e niada nee upoznati njima sline. Razlog to se Boing 747 poprilino neoeivano pojavljuje na gornjem popisu ni je bez veze sa injenicom da se jedan od njih iznenada upleo u ivote Artura i Fener t renuta ili dva asnije. To su velie stvari, zastra ujue velie. Odmah znate ada je jedan od tavi h u vazduhu sa vama. Najpre doe do gromovitog naleta vazduha, poretne zidine vri t eeg vetra, pa poletite odbaeni u stranu, ao ste tolio ludi da u njegovoj neposre dnoj blizini uinite ne to to maar i izdalea podsea na ono to su radili Artur i Fener, poput leptirova u blicu. Ali ovog puta je pora avajui gubita nerava sledilo pregrupisanje trenuta asnije, ao i jedna divna, nova zamisao oja se odu evljeno probila roz oolnu b uu. Gospoa Enid Kapelsen, iz Bostona, u Masausetsu, bila je postarija dama i, zaista, oseala je da joj se raj ivota primaao. Videla je mnogo toga, pone to ju je zbunilo, ali, uznemireno je shvatala u to pozno doba, previ e svega bilo joj je d osadno. Sve je bilo vrlo prijatno, ali mo da pomalo previ e obja njivo, previ e rutinsi . Uz uzdah podigla je malu, plastinu roletnu i pogledala napolje prema ril u. Najpre je pomislila da bi trebalo da pozove stjuardesu, ali onda je pomi slila - ne, proletstvo, neopozivo ne, ovo je za nju i samo nju. Do trenuta ada je dvoje neobja njivih ljudi najzad sliznulo sa rila i odletelo niz struju, stra no se razveselila. Osetila je neizmerno ola anje na pomisao da je buvalno sve to su joj iad a govorili bilo pogre no. Sledeeg jutra Artur i Fener dugo su spavali u uliici i pored nepreidnog zav ijanja popravljanog name taja. Sledee noi radili su isto, samo ovog puta uz 'Soni' vomen. 27. "Sve je ovo zaista divno", rela je Fener dva dana asnije. "Ali stvarno m oram da znam ta mi se desilo. Vidi , ima izmeu nas ta razlia. Ti si ne to izgubio i p onovo na ao, a ja sam na la ne to i to izgubila. Moram to ponovo nai." Morala je da izie na jedan dan i tao je Artur odredio taj dan za telefon iranje. Mjurej Bost Henson bio je novinar u jednom od onih listova sa sitnim ide jama i rupnim tira ima. Bilo bi divno ada bismo mogli da a emo da zbog toga nije bio ni ta gori od ostalih, ali, na alost, to nije bio sluaj. Dogodilo se da je on bi o jedini novinar oga je Artur poznavao, pa mu je Artur ipa telefonirao. "Arture, stara moja supena a io, moja stara srebrna inijo, ao je to str a no neverovatno da mi se javi . Neo mi ree da si odleteo u svemir ili tome slino."

Mjurej je imao svoju vrstu jezia za razgovore oju je izmislio za linu u potrebu i oju nio nije umeo ni da govori niti maar i da sledi. Te o da je najv ei deo svega toga i ta znaio. Oni parii oji su ne to znaili esto su bili tao divno za nuti da nio ne bi ni primetio ada projure u lavini besmislica. Trenuta ada b iste shvatili, asnije, oji su parii va ni, esto je bilo gadan trenuta za sve u vez i s tim. " ta?" upita Artur. "Samo glasine, stara moja slonovsa ljovo, moj mali arta i stolu sa zel enom ohom, samo glasine. Verovatno ni ta ne znai, ali treba mi oja re od tebe." "Nemam ta da a em, obini afansi razgovori." "Cvetamo na njima, stara moja ve taa jetro, cvetamo na njima. Osim toga to bi se super ulapalo u jednu od drugih stvari sa ostalim priama nedelje, tao da bi bilo dovoljno da stavimo tebe ao sve porie . Izvini, ne to mi je upravo ispalo i z uha." Nastala je rata pauza, posle oje se Mjurej Bost Henson vratio na vezu , zvuei isreno potreseno. "Upravo sam se setio", reao je, "ao sam udno vee imao sino. Svejedno, st ari moj, neu da a em ta, ao ti se dopalo jahanje na Halejevoj ometi?" "Nisam", ree Artur uz uzdah, "jahao na Halejevoj ometi. "U redu. Kao ti se dopalo nejahanje na Halejevoj ometi?" "Bilo je mnogo zgodno, Mjurej." Nastala je pauza do je Mjurej to zapisivao. "Za mene je ovo dovoljno dobro, Arture, dovoljno dobro za Etel, mene i p ilie. Klapa sa op tom uvrnuto u ove nedelje. Nedelja uvrnutih, razmi ljamo da je tao na zovemo. Dobro, ha?" "Vrlo dobro." "Ima zgodan prizvu. Prvo imamo tog ovea na oga uve pada i a." " ta?" "Potpuna istina, ao arapin poeta. Sve je doumentovano u njegovoj maloj, crnoj njizi, sve se polapa do svae svacijate zezatorse pojedinosti. Meteo biro sve izbacuje debele ledene banane, a udni oveuljci u belim mantilima doleu sa s vih strana sveta sa malim lenjirima, utijicama i apljicometrima. Taj ove ti je pelina butica, Arture, on ti je sise u ose. On ti je, i ao bih tao daleo da to a em, puni omplet erogenih zona svaog veeg leteeg inseta zapadne polulopte. Zove mo ga Bog Ki a. Fino, ha?" "Mislim da sam ga upoznao." "Dobro zvui. ta si reao?" "Mo da sam ga upoznao. Stalno se ali, je li?" "Neverovatno! Upoznao si Boga Ki a?" "Ao je to isti tip. Reao sam mu da preine da se ali i da neome poa e s voju nji icu." Na Hensonovom raju telefonse linije doe do pauze pune po tovanja. "Bogami, uinio si lepu hrpu. Krajnju hrpu si rajnje uinio. uj, zna li oli o turistia ua plaa tog tipa da ove godine ne ide na Malagu? Hou da a em, zaboravi n avodnjavanje Sahare i tome sline dave i, tog tipa ea itava nova arijera samo da zao bilazi mesta za novac. Taj ove se pretvara u udovi te, mo da emo a morati da sredimo d a ga zvizne glavni zgodita. uj, mo da po elimo da napravimo ne to sa tobom, Arture, ovee Koji Je Stvorio Ki no Boga. Ba zvui, ha?" "Lepo zvui, ali..." "Mo da emo morati da te fotografi emo ispod poljsog tu a, ali to je u redu. Gd e si?" "Ovaj, u Ajlingtonu. uj, Mjurej..." "Ajlington!" "Da..." "Pa, ta misli o pravoj uvrnutosti nedelje, ozbiljno i a enoj stvari. Jesi li i ta uo o onim leteim ljudima?" "Ne." "Mora da jesi. Ta stvar sva ljua od i a enosti. Prava ufteta u avanetu. Me tani on stop telefoniraju da jave o tom paru oji leti po mrau. aljemo nou dole svoje

mome iz fotolaboratorija da srpe originalnu fotografiju. Mora da si uo." "Ne." "Arture, pa gde si bio? Oh, svemira mu, u redu, imam tvoj odgovor. Ali t o je bilo pre vi e meseci. uj, to se ove nedelje de ava svau no, stara moja rendalice za sir, odmah na tvom pragu. Taj par te tao leti po nebu i radi razne stvari. I pri tome ne mislim na gledanje roz zidove i pretvaranje u gvozdene mostove. Ni ta ne zna ? "Ne." "Arture, bilo je neizrecivo ugodno zadovoljstvo razgovarati sa tobom, vrn gliu moj, ali moram da idem. Poslau ovea sa amerom i gumenim crevom. Daj mi adres u, spreman sam i pi em." "uj, Mjurej, hteo bih da te zamolim ne to." "Izvini, imam puno posla." "Hteo bih da saznam ne to o delfinima." "Niava pria. Pro logodi nje vesti. Zaboravi ih. Nema ih." "Va no je." "uj, nio to nee ni da pipne. Ne mo e odr ati priu, zna , ada je jedina vest pro u eno odsustvo onoga o emu se pria. Ionao nije na a teritorija, probaj Nedeljne. Mo da oni puste naslov ' ta se desilo sa priom TA SE DESILO SA DELFINIMA', tamo, za par go dina, negde oo avgusta. Ali ta e io da uini sada? 'Delfini i dalje nestali'? 'Ods ustvo delfina se produ ava'? 'Delfini - dalji dani bez njih'? Pria umire, Arture. L e i i ote e svoje no ice u vazduhu i, eno je, ode do veliog, zlatnog lasa na nebu, s tari moj i mi onjo." "Mjurej, ne zanima me da li to predstavlja priu. Samo elim da otrijem a o da stupim u vezu sa onim tipom u Kaliforniji oji tvrdi da zna ne to o tome. Mis lio sam da bi ti mogao da mi pomogne ." 28.

"Ljudi poinju da priaju", ree Fener te veeri, po to su podigli unutra njeno el "Ne samo to priaju", ree Artur, "nego i tampaju, rupnim, masnim slovima pod visootira nim e irima. Zbog toga sam i pomislio da je bolje da nabavim ovo." Poazao joj je dugae, use bloove avionsih arata. "Arture", rela je i zagrlila ga. "Znai li to da si uspeo da porazgovara s a njime?" "Imao sam dan", ree Artur, "izuzetnog telefonsog iscrpljivanja. Govorio sam buvalno sa svaim odeljenjem buvalno svaog lista u Flit Stritu i najzad s am uspeo da uem u trag njegovom telefonsom broju." "Oigledno si te o radio, sav si natopljen znojem, jadni moj dragi." "Ne znojem", ree umorno Artur. "Upravo je bio fotograf. Pou ao sam da rasp ravljam sa njime, ali... nema veze, uglavnom odgovor je - da." "Govorio si s njim." "Govorio sam s njegovom enom. Rela je da je on previ e uvrnut da bi trenut no do ao do telefona i da li bih zbog toga mogao da pozovem ponovo." Te o je seo, shvatio da mu ne to nedostaje i oti ao do fri idera da to nae. "Hoe pie?" "Ubila bih neog da ga dobijem. Uve znam da me ea te a dan ada me nasta vni ela odmeri od glave do pete i a e: 'Ah da, draga moja, danas bi dobro do lo mal o ajovsog'." "Pozvao sam ponovo", ree Artur, "a ona mi ree da se on nalazi na 3,2 svetl osne godine od telefona i da treba da nazovem ponovo." "Ah." "Zvao sam ponovo. Rela je da se situacija popravila. Sada se nalazi na svega 2.6 svetlosnih godina od telefona, ali to je jo previ e daleo za doviivanje ." "Misli li", upita Fener sumnjiavo, "da ima jo neog sa ime bismo mogli da po razgovaramo?" "Ima jo gore", ree Artur. "Govorio sam sa neim iz neog naunog asopisa o g a lino poznaje, a taj mi je reao da D on Votson ima rajnji doaz, oji su mu izdi

tirali aneli zlatnih brada i zelenih rila, da je najmodernija lucasta teorija o Mesecu istinita. Kod ljudi oji ispituju valjanost tih vizija uz liovanje e pr onai rupe u pitanjima, i to je najdalje to se sa njim mo e dospeti." "Nisam znala da je tolio ravo", ree Fener. Nesvesno se igrala artama. "Ponovo sam telefonirao gospoi Votson", ree Artur. "Njeno ime je, uzgred, Arana D il." "Shvatam." "Drago mi je da shvata . Pomislio sam da nee poverovati u sve to, pa sam zat o priliom tog poziva uljuio automatsu seretaricu da snimi poziv." Pri ao je automatsoj seretarici i neo vreme se zavitlavao i petljao sa svim njenim dugmiima, zbog toga to je to bio model oji naroito preporuuje magazin ' Which?' i oji je gotovo nemogue oristiti, a da pri tom ne poludi . "Evo ga", ree najzad i obrisa znoj sa ela. Glas je bio tana i pucetav od puta do geostacionarnog satelita i nazad , ali je taoe bio neprijatno miran. "Mo da bi trebalo da objasnim", ree glas Arane D il, "da se telefon, u stvar i, nalazi u prostoriji u oju on niada ne ulazi. Vidite, ona je u Ludnici. Von o Normalni ne voli da ulazi u ludnicu, pa to i ne ini. ini mi se da bi to trebalo da znate, jer vam mo e u tedeti telefoniranje. Ao elite da se sretnete sa njim, to s e mo e vrlo lao srediti. Samo treba da doete. On e se sastati sa ljudima samo Izvan Ludnice." Usledio je Arturov glas, u svom najzbunjenijem trenutu: "Izvinjavam se, ne razumem. Gde je Ludnica?" "Gde je Ludnica?" ponovi Arana D il. "Jeste li iad itali uputstva na uti ji aalica?" Na traci, Arturov glas je morao da prizna da nije. "Mo da ete po eleti da to uinite. Mo da ete otriti da to malo razja njava stvari. Mo da ete otriti da vam to azuje gde je Ludnica. Hvala." Zvu telefonse veze zamre. Artur je isljuio ma inu. "Pa, pretpostavljam da to mo emo smatrati pozivom", reao je i slegao rame nima. "U stvari, uspeo sam da dobijem adresu od moma iz naunog asopisa." Fener ga pogleda ponovo, zami ljeno namrgoena, pa onda opet osmotri arte. "Misli li da vredi?" upitla je. "Pa", ree Artur, "stvar u ojoj su se svi sa ojima sam razgovarao slo ili, osim injenice da je potpuno lud, jeste da zna o delfinima vi e od iog ivog."
29. "Va no obave tenje. Ovo je let 121 za Los Aneles. Ao va i planovi za putovanje ne uljuuju Los Aneles, sada bi bio savr en trenuta da se isrcate." 30. Unajmili su ola u Los Anelesu na jednom od mesta na ojima se iznajmljuj u ola oja su drugi odbacili. "Sretanje je malice problem", ree im tip iza sunanih naoara do im je pru ao ljueve. "Ponead je jednostavnije izii i pronai ola oja idu u tom pravcu." Ostali su jednu no u hotelu na Bulevaru Sumraa jer im je neo reao da e tamo u ivati u zbunjenosti. "Ovde su svi ili Englezi ili uvrnuti ili oboje. Imaju bazen za plivanje na oje mo ete da odete i gledate englese ro zvezde ao itaju 'Jezi, istinu i l ogiu' za fotoreportere." Bilo je istina. Bio je tamo jedan i tano je to radio. uvar gara e nije imao Bog zna avo mi ljenje o njihovim olima, ali to je bi lo u redu, jer nisu ni oni. Kasno uvee provezli su se roz brda Holivuda du Mulholend Drajva i zaustav ili se da pogledaju zaslepljujue more lebdee svetlosti oje je predstavljalo Los A neles; asnije su se zaustavili da pogledaju zaslepljujue more lebdee svetlosti oj

e je predstavljalo dolinu San Fernanda. Slo ili su se da utisa zaslepljenosti pre staje neposredno na dnu njihovih oiju i da ne dira vi e nijedan njihov deo, pa su o ti li udno nezadovoljni prizorom. Kao dramatina mora svetlosti bili su fini, ali sve tlo bi trebalo ne to i da osvetljava, a po to su se provezli roz ono to je osvetljav ano ovim naroito dramatinim morem svetlosti nisu ba imali Bog zna avo mi ljenje o t ome. Dugo su spavali i probudili se u vreme rua, ada je bilo idiotsi toplo. Odvezli su se auto-putem do Santa Monie da bi prvi put bacili pogled na Pacifi - oean u posmatranju oga je Vono Normalni provodio sve svoje dane i dobar broj noi. "Neo mi ree", azala je Fener, "da su jednom uli dve postarije dame na ovoj pla i, oje su radile ono to mi radimo, gledale Pacifi prvi put u ivotu. I navodno , posle duge pauze, jedna od njih rela je drugoj: 'Zna , i nije tolio velii ol io sam oeivala.'" Raspolo enje im se postepeno popravljalo do su oraali pla om Malibua i gled ali sve te milionere po njihovim i bungalovima ao pa ljivo dr e jedni druge na ou da bi proverili olio su bogati. Raspolo enje im se jo vi e popravilo ada je Sunce poelo da se spu ta niz zapadn i deo neba, a u trenutu ada su se ponovo na li u svojim lepetavim olima, vozei se prema zalasu sunca pred ojim nio sa imalo dobrog uusa ni u snu ne bi izgr adio Los Aneles, iznenada su se oseali zapanjujue i iracionalno sreni i nije im a sm etalo ni to to grozni, stari radio u olima mo e da svira samo dve stanice, i to ob e istovremeno. Pa ta, obe su pu tale dobar roenrol. "Znam da e moi da nam pomogne", rela je Fener odluno. "Znam da hoe. Kao be e jegovo ime, reci mi ponovo, ao ono voli da ga zovu?" "Vono Normalni." "Znam da e moi da nam pomogne." Artur se pitao hoe li moi i nadao se da e moi i nadao se da to to je Fener izg bila mo e da se nae ovde, na ovoj Zemlji, ta god se poazalo da ova Zemlja predstavl ja. Nadao se, ao to se nadao nepreidno i svesrdno jo od vremena ada su razg ovarali poraj Serpentine, da se od njega nee zahtevati da pou ava da se seti neega to je vrlo vrsto i odluno zaopao u seanjima, odale e, nadao se, prestati da ga uzn emirava. U Santa Barbari zastali su raj ribljeg restorana u ome ao da se nalaz ila prepravljena robna ua. Fener je naruila crvenog barbuna i rela da je izvrstan. Artur je naruio odreza sabljare i reao da se razbesneo od njega. Dograbio je elnericu u prolazu za ruu i grmnuo na nju. "Za to je ova riba tao proleto dobra?" pitao je besno. "Molim vas, izvinite zbog mog prijatelja", ree Fener prenera enoj elnerici. "Mislim da je najzad do iveo prijatan dan." 31. Kada biste uzeli dva Dejvida Bouvija i stavili jednog Dejvida Bouvija na vrh drugog Dejvida Bouvija, a onda priaili jo po jednog Dejvida Bouvija na raj svae rue gornjeg Dejvida Bouvija i umotali itavo zame ateljstvo u prljavi ogrta za upanje dobili biste ne to to ne bi izgledalo ba ao D on Votson, ali bi onima oji g a poznaju izgledalo neobino poznato. Bio je viso i mr av. Do je sedeo u naslonjai zagledan u Pacifi, ne tolio sa neom divljom s lutnjom, olio sa mirnim, duboim razoaranjem, bilo je malo te o rei gde se tano za vr ava naslonja, a gde on poinje, i olevali biste da stavite ruu na, recimo, njego vu podlaticu, da se sluajno itavo ustrojstvo ne sru i sa prasom i odnese i va palac . Ali njegov osmeh, ada ga upravi a vama, bio je zaista izra ajan. inilo se da je sainjen od svih onih najgorih stvari oje vam ivot mo e prirediti, ali oje s u vas, po to ih je on narato priupio na svom licu, iznenada navele da pomislite

: 'Oh. Pa, onda je u redu.' Do je govorio, bilo vam je drago to osmeh od oga se tao oseate oristi tolio esto. "Oh, da", reao je, "dolaze da me vide. Sede upravo ovde. Sede tu gde vi sedite." Govorio je o anelima sa zlatnim bradama, zelenim rilima i lompama mare 'Dr Sul'. "Jedu naos za oji a u da ne mogu da ga nabave tamo odale dolaze. Piju mnogo oa ole i tao su dragi u pogledu mnogih stvari." "Je li?" upita Artur. "Jesu li? I tao, ovaj... Kada se to de ava, onda? K ada dolaze?" I on je gledao prema Pacifiu. Tamo je bilo malih, pe anih travaca oji su trarali po rubu obale; izgledalo je da imaju sledei problem: morali su da tra e hr anu u pesu oji je upravo zapljusnuo talas, ali nisu mogli da podnesu da im se noge povase. Da bi re ili taj problem, trali su neobinim poretima, ao da ih je sa zdao neo izuzetno vispren u vajcarsoj. Fener je sedela na pesu i lenjo crtala prstima po njemu. "Uglavnom toom vienda", reao je Vono Normalni, "na malim suterima. To su sjajne ma ine." Nasme io se. "Shvatam", ree Artur. "Shvatam." Fenerino slaba no naa ljavanje privue njegovu pa nju i on se orete a njoj. Na a ala je nespretnu sliu njih dvoje na oblacima. Na trenuta je mislio da eli da ga napali, a onda je shvatio da ga ori. 'Ko smo mi', govorila je, 'da a emo da je on lud?' Kua mu je u svaom sluaju bila neobina, a po to je to bila prva stvar sa ojo m su se Fener i Artur susreli, pomoglo bi da znamo na ta je liila. A evo na ta je liila: Bila je preorenuta ao ruavica. Doslovce preorenuta, do te mere da su morali da se pariraju na tepihu. Svuda du onoga to bi se normalno nazivalo spolja njim zidom, oji je bio ur a en uusnom ru iastom bojom za enterijere, nalazile su se police sa njigama, pa jo d va ona udna tronoga stoia sa poluoruglim vrhovima oji tao stoje ao da ele da po a u da je neo upravo sru io zid pravo roz njih, ao i slie oje su oigledno bile n apravljene tao da bi smirivale. Mesto na ome je postajala stvarno udna bio je rov. Izvijao se unazad prema sebi poput neega to bi Moris K. E er, da je bio prep u ten te im noima u gradu - to ova pripovest ni u om sluaju ne namerava da tvrdi, ia o je ponead te o ne posumnjati u to gledajui njegove slie, naroito one sa neobinim stepenicama - mo da sanjao posle jedne od njih, jer mali lusteri oji bi trebalo da vise unutra nalazili su se napolju, upereni nagore. Zbunjujue. Natpis nad vratima je glasio: 'Uite Napolje', pa su, nervozno, tao i uini li. Unutra je, naravno, bilo Napolje. Grubi zidovi od cigle, fino malterisan i, oluci u dobrom stanju, vrtna stazica, dva mala stabla, neolio prostorija o je su vodile odatle. A unutra nji zidovi spu tali su se, neobino previjeni, i otvarali se na jedno m raju, stvarajui utisa - neom optiom varom od oje bi se Moris K. E er namr tio i upitao ao je to izvedeno - ao da obuhvataju itav Tihi oean. "Zdravo", ree D on Votson, Vono Normalni. Dobro, reo e oni sebi, 'Zdravo' predstavlja ne to sa ime se mo emo nositi. "Zdravo", reo e oni - i sve je, iznenaujue, potelo ao treba. Izvesno vreme udno je olevao da govori o delfinima, izgledao je neobino r astreseno i ponavljao je: "Zaboravio sam..." ad god bi ih pomenuli, i ponosno i m je poazivao escentrinosti ue. "ini mi zadovoljstvo", reao je, "na nei neobian nain, a niome ne naudi", nastavio je, "u toj meri da to nei dobar oni lear ne bi mogao da popravi." Dopao im se. Bio je otvoren, prijatan i ao da se izrugivao sam sebi pre nego to to uini io drugi.

"Va a ena", ree Artur, obazirui se, "pomenula je ne to o aalicama." Reao je to zabrinutog izraza, ao da se pla i da ova iznenada ne isoi iza vrata i ponovo ih p omene. Vono Normalni se nasmeja. Bio je to la, opu ten smeh i zvuao je ao da ga je mnogo puta oristio i bio sasvim zadovoljan njime. "Ah, da", reao je, "to je u vezi sa danom ada sam onano shvatio da je svet potpuno poludeo, pa sam sagradio Ludnicu da ga zatvorim u nju, jadnia, i da se nadam da e mu biti bolje." To je bila taa u ojoj je Artur ponovo poeo da se osea nervozno. "Ovde se", ree Vono Normalni, "nalazimo izvan Ludnice." Ponovo je poaza o grube cigle, malter i olue. "Proite roz ta vrata", poazao je prva vrata roz oja su u li na poetu, "i u li ste u Ludnicu. Pou ao sam da je lepo urasim, da bi n jeni itelji bili sreni, ali jedan ove tu mo e da uini vrlo malo. Sada vi e uop te ne ula im tamo. Ao iada osetim isu enje, a to mi se ovih dana reto de ava, naprosto pog ledam na natpis iznad vrata, pa se postidim i odustanem." "Onaj?" upita Fener i poaza, prilino zbunjena, na plavu, ura enu tablu na ojoj su pisala neava uputstva. "Da. To su rei oje su me onano preobratile u pustinjaa aav sam sada. Bilo je to sasvim iznenada. Video sam ih i znao sam ta moram da uinim." Na natpisu je pisalo: Uhvatiti tapi u blizini sredi ta. Ovla iti za iljeni raj u ustima. Ubaciti u pr ostor izmeu zuba, tupi raj uz desni. Koristiti blage porete iznutra prema napol je. "Uinilo mi se", ree Vono Normalni, "da svaa civilizacija oja je tolio izgubila glavu da mora da prilo i podrobno uputstvo za paeti aalica nije vi e civiliz acija u ojoj mogu da ivim i ostanem normalan." Ponovo se zagledao prema Pacifiu, ao da ga izaziva da pone da se dere i bulazni pred njim, ali ovaj je mirovao i igrao se sa travcima. "A u sluaju da vam je pro lo za umom da posumnjate, po to vidim da bi se to m oglo desiti, ja sam u potpunosti normalan. Zbog toga i zovem sebe Vono Normalni , naprosto da bih uverio ljude po tom pitanju. Mama me je zvala Vono ada sam b io deo, zato to sam bio eprtlja oja je stalno obarala stvari, a inae sam sasvim no rmalan", dodao je sa jednim od onih osmeha oji su vas terali da pomislite, 'Oh. Pa, onda je u redu', "i taav nameravam da ostanem. Hoemo li da poemo na pla u da v idimo o emu treba da porazgovaramo?" Izi li su na pla u, gde je pre izvesnog vremena poeo da govori o anelima sa zl atnim bradama, zelenim rilima i lompama mare 'Dr Sul'. "U vezi sa delfinima", ree Fener blago, puna nade. "Mogu vam poazati lompe", ree Vono Normalni. "Pitam se, znate li..." "Da li biste voleli da vam poa em", ree Vono Normalni, "lompe? Imam ih. Napravila ih je ompanija 'Dr Sul', a aneli a u da su naroito pogodne za teren na om moraju da rade. Ka u jo da pridr avaju sva prava u vezi sa poruom. Kada im a em d a ne znam ta to znai, oni a u ne, ne zna , i smeju se. Pa, svejedno u ih doneti." Kada je oti ao unutra, ili napolje, zavisi od toga ao gledate na stvar, Artur i Fener se zgleda e zaueno i pomalo oajno, a onda su oboje slegli ramenima i ravn odu no stali da crtaju slie po pesu. "Kao noge danas?" upita Artur tiho. "U redu je. U pesu ne izgleda tao neobino. Ili u vodi. Voda ih savr eno d odiruje. Samo mislim da ovo nije na svet." Slegla je ramenima. " ta misli da je hteo da a e", upitala je, "onim pominjanjem porue?" "Ne znam", odvrati Artur, iao ga je seanje na ovea zvanog Pra, oji mu se smejao, nepreidno grizlo. Kada se Vono vratio, nosio je ne to to je zapanjilo Artura. Ne lompe, jer bile su to savr eno obine lompe sa drvenim dnom. "Pomislio sam da biste voleli da vidite", reao je, " ta aneli nose na noga ma. isto iz radoznalosti. Uzgred, ni ta ne pou avam da doa em. Ja sam nauni i znam ta sainjava doaz. Ali pravi razlog zbog oga sam nazvao sebe imenom iz detinjstva j

este taj to nauni mora da bude potpuno ao dete. Ao vidi stvar, mora da a e da je vidi, svejedno da li je mislio da e je videti ili ne. Prvo vidi, misli asnije, onda testiraj. Ali uve prvo vidi. Inae e videti samo ono to oeuje . To veina naunia boravlja. Poazau vam asnije ne to da to demonstriram. Tao, a drugi razlog zbog oga zovem sebe Vono Normalni jeste taj to e ljudi misliti da sam budala. To mi om oguuje da a em ta vidim ada to vidim. Niao ne mo ete biti nauni ao marite to vas l judi dr e za budalu. Svejedno, pomislio sam da bi vam se mo da moglo dopasti da vidi te i ovo." To je bila stvar oja je Artura tolio zapanjila ada je video da je nos i, jer bio je to divni, srebrno-sivi avarijum, naizgled istovetan onom u Arturo voj spavaoj sobi. Artur je sada ve neih trideset seundi pou avao, bez uspeha, da a e o tro i zapanjenim glasom: 'Gde ste to na li?' Najzad je trenuta do ao, ali ga je proma io za miliseund. "Gde ste to na li?" upita Fener, o tro i zapanjenim glasom. Artur se orete prema Fener o tro i zapanjenim glasom ree: " ta? Zar si ve i ran ije videla ovaav?" "Da", rela je, "imam jedan. Ili sam bar imala. Rasel mi ga je uzeo da s tavi unutra svoje loptice za golf. Ne znam odale je to do lo, znam samo da sam bi la besna na Rasela to ga je uzeo. Za to, zar i ti ima taav?" "Da, bilo je to..." Oboje postado e svesni da Vono Normalni o tro gleda as jedno, as u drugo i po u ava da se ubaci u razgovor. "I vi imate po jedan ovaav?" upitao je oboje. "Da." To su oboje izgovorili. Dugo je i smireno gledao oboje, a onda je podigao avarijum da bi uhvati o zra alifornijsog sunca. inilo se ao da avarijum peva sa suncem, da odzvanja silinom njegove sve tlosti i da baca tamne, isriave duge na pesa i po njima. Oretao ga je i oreta o. Mogli su sasvim jasno da vide urezane rei: "Do vienja i hvala na svim ribama." "Znate li", ree Vono tiho, " ta je ovo?" Oboje su zavrteli glavama lagano, u udu, gotovo hipnotisani blistavilom s eni oje je svetlost bacala po sivom stalu. "To je polon od delfina za rastana", ree Vono duboim, tihim glasom, " delfina oje sam voleo i prouavao, plivao sa njima, hranio ih ribom, a sam i pou a o da nauim njihov jezi, zadata oji su, izgleda, re ili da mi nemogue ote aju, s obz irom na injenicu da sada shvatam da su bili savr eno sposobni da omuniciraju na im j eziom samo da su to eleli." Zavrteo je glavom laganim, laganim osmehom, a onda ponovo pogledao najpr e Fener, pa Artura. "Jesi li..." upitao je Artura, " ta si uinio sa svojim? Mogu li da te upita m to?" "Ovaj, dr im u njemu ribicu", ree Artur, blago postien. "Desilo se da sam im ao ribicu sa ojom nisam znao ta da radim i, ovaj, tu se na ao taj avarijum." Uti ao se. "Nisi uinio ni ta drugo? Ne", reao je, "da jesi, znao bi." Ponovo je zavrt eo glavom. "Moja ena je u na em dr ala meinje", nastavio je Vono, sa neim novim prizv uom u glasu, "sve do pro le noi..." " ta se", upitao je Artur lagano i prigu eno, "desilo pro le noi?" "Nestalo nam je meinja", odvrati Vono ravnim glasom. "Moja ena", dodao je, "oti la je da upi jo ." Jedan trenuta inilo se da je izgubljen u sopstvenim mis lima. "A ta se onda desilo?" upita Fener, istim glasom bez daha. "Oprao sam ga", ree Vono. "Oprao sam ga pa ljivo, vrlo, vrlo pa ljivo, ulon io svau trunicu meinja, a onda sam ga polao obrisao rpom oja ne ostavlja dlai ce, lagano, pa ljivo, oreui ga i oreui. Zatim sam ga prineo uhu. Jeste li... jeste l i prineli jedan od njih uz uho?" Oboje su zavrteli glavama, ponovo lagano, ponovo smeteno. "Mo da bi", ree on, "trebalo da to uinite."

32. Duboa ria oeana. Razbijanje talasa o obale silnije nego to to um mo e da predstavi. Nema grmljavina dubina. A izmeu toga, prizivanje glasova, a ipa ne glasova, pevucava zvonjava, polurei, napola artiulisane pesme misli. Pozdravi, talasi pozdrava to lize u nerazaznatljivo, rei oje se razbijaj u supa. Udari tuge o obale Zemlje. Talasi radosti - gde? Svet neopisivo otriven, neopisivo dosegnut, neopi sivo moar, pesma vode. I sada fuga glasova, amor obja njenja, o neizbe noj atastrofi, o svetu za un i tenje, naletu bespomonosti, grevima oajanja, samrtnom propadanju, pa ponovo preid rei. A onda trzaj nade, pronala enje Zemlje sene u nagove tajima zarivljenog vr emena, utonule dimenzije, potezanje paralela, duboo potezanje, ovitlac volje, njegov zalet i cepanje, let. Nova Zemlja dovuena ao zamena, delfini nestali. Zatim, zapanjujue, samotni glas, sasvim jasan. "Ovaj avarijum vam je darivala ampanja 'Spasimo ljudsa bia'. elimo vam zbogom." I potom zvu dugih, te ih, savr eno sivih tela do se ovitlaju prema nezna nim, bezdanim dubinama, uz tihi iot. 33. Te noi su se zadr ali Van Ludnice i gledali TV program iz nje. "Ovo sam eleo da vidite", ree Vono Normalni ada su ponovo pu tene vesti, " moj stari olega. Tamo je preo, u va oj zemlji, i sprovodi istra ivanje. Samo gleda jte." Bila je to onferencija za tampu. "Bojim se da trenutno ne mogu da omentari em ime 'Bog Ki a'; mi ga zovemo ' spontana paraauzalna meteorolo a pojava'." "Mo ete li nam rei ta to znai?" "Nisam sasvim siguran. Budimo ovde sasvim isreni. Kada otrijemo ne to to ne mo emo da razumemo, volimo da to nazovemo na nain oji vi ne mo ete da razumete, z apravo a ni da izgovorite. Hou da a em, ao vas naprosto pustimo da etate oolo i n azivate ga Bog Ki a, to onda nagove tava da vi znate ne to to mi ne znamo, a bojim se d a to ne mo emo dopustiti. Ne, najpre mu moramo dati naziv oji a e da je na , a ne va , zatim potra imo n ei nain da doa emo da nije ono to vi a ete da jeste, ve ne to to mi a emo da jeste. A ao se poa e da ste vi u pravu, opet neete biti u pravu, jer emo ga napro sto preimenovati u... ovaj... 'supernormalni' - ne paranormalni ili natprirodni, jer po svoj prilici ve znate ta to znai, zar ne? - dale, 'supernormalni inrement ni precipitacioni indutor'. Verovatno emo po eleti da tu negde pri ijemo jo i 'vazi' da bismo se za titili. Bog Ki a! Ha, u ivotu nisam uo tavu besmislicu. U poverenju, ja vam sa tavim ne bih po ao na izlet. Hvala, to bi bilo sve za sada, osim to bih e leo da a em 'ao!' Vonu ao nas gleda." 34.

Na povratu ui pored njih je sedela ena oja ih je neao udno gledala. Tiho su razgovarali izmeu sebe. "I dalje moram da znam", ree Fener, "a sna no oseam da ti zna ne to to mi ne go i ." Artur uzdahnu i izvadi pare hartije.

"Ima olovu?" upitao je. Poela je da tra i oolo i na la jednu. " ta radi , du o?" upitala je, po to je proveo dvadeset minuta mr tei se, vaui ol pi ui po hartiji, precrtavajui, ponovo pi ui, ponovo vaui olovu i besno groui za s "Pou avam da se prisetim jedne adrese oju mi je neo svojevremeno dao." " ivot bi ti bio stra no jednostavniji", rela je, "ada bi upio sebi mali adresar." Najzad joj je dodao hartiju. "Pogledaj ovo." Pogledala je. Meu svim rabotinama i isprecrtavanim stvarima nalazile su s e rei: 'Planine Kventulus Kvazgar. Servobupstra. Planeta Preliumtarn. Sunce Zars. Galatii setor QQ7 Ativ J Gama.' "A ta se tamo nalazi?" "Navodno", ree Artur, "poslednja Bo ja porua njegovoj tvorevini." "To ve vi e lii na ono to treba", ree Fener. "Kao da stignemo tamo?" "Ti stvarno...?" "Da", ree Fener vrsto, "stvarno elim da znam." Artur pogleda roz mali, izgrebani prozor od plesi-stala na nebo napol ju. "Izvinite", iznenada ree ena oja ih je udno gledala, "nadam se da ne misli te da sam nepristojna. Tao se dosaujem na ovim dugim letovima, ba je lepo priati s a neim. Ime mi je Enid Kapelsen, iz Bostona sam. Recite mi, da li esto letite?" 35.

Oti li su do Arturove ue u Vest Kantriju, nagurali par pe ira u torbu i zat im seli da rade ono to svai galatii autostoper na raju radi najveim delom svog vremena. eali su da naie letei tanjir. "Jedan moj prijatelj radio je to petnaest godina", ree Artur jedne noi do su utueno sedeli i gledali nebo. "Ko to?" "Zvao se Ford Prefet." Zateao je sebe da radi ne to to nije verovao da e iada vi e uiniti. Pitao se gde je Ford Prefet. Neobinom podudarno u, sledeeg dana u novinama su se pojavila dva izve taja, jed an o najneverovatnijem incidentu sa leteim tanjirom, a drugi o nizu neprilinih ner eda po pabovima. Ford Prefet se pojavio dan posle toga, sav mamuran, i po alio se da Artur niao ne odgovara na telefonse pozive. U stvari, izgledao je izuzetno ravo, ne samo ao da je provuen natra e roz ivu ogradu, ve ao da je ta iva ograda istovremeno provuena natra e roz ombajn. Ut eturao se u Arturovu dnevnu sobu, poretom rue odbio ponueni oslonac, to je bila gre a, jer je od napora ulo enog u odmahivanje potpuno izgubio ravnote u, pa je Artur na raju morao da ga odvue na sofu. "Hvala ti", ree Ford, "hvala ti velio. Ima li..." reao je i zaspao na tr i sata. "...najbla u predstavu o tome", nastavio je iznenada ada je o iveo, "ao j e te o ubaciti se u britansi telefonsi sistem sa Vla ia? Vidim da nema , pa u ti rei", dodao je, "uz veliu olju afe oju e mi suvati." Teturavo je sledio Artura do uhinje. "Glupi telefonsi operatori neprestano su me pitali odale zovem, a ti s amo probaj da im a e Lavort, pa ima da ti a u da to nije mogue po to dolazi preo drugo ola. ta to radi ?" "Kuvam ti afu." "Oh." Ford je zvuao udno razoarano. Utueno se obazro oo sebe. " ta je ovo?" upitao je. "Pirinane pahuljice." "A ovo?"

"Papria." "Shvatam", ree Ford i vrati dva predmeta, jedan preo drugog, ali to, izg leda, nije htelo da dr i ravnote u ao treba, pa je zato stavio drugo preo prvog, t o je, ao se inilo, upalilo. "Malo me uhvatila razlia svemirsih zona", reao je. " ta sam ono priao?" "O tome ao nisi telefonirao iz Lavorta." "I nisam. Objasnio sam to gospoi. 'Jebe Lavort', reao sam, 'ao ti se to d opada. U stvari zovem sa izviaog trgovaog broda Sirijuse ibernetse orporacije oji se trenutno nalazi na podsvetlosnom putu izmeu zvezda poznatih na va em svetu , mada ne obavezno i vama, draga gospoo.' Reao sam 'draga gospoo'", objasnio je F ord Prefet, "zato to nisam eleo da je uvredi moj nagove taj da je jedan neobrazovan i reten..." "Tatino", ree Artur Dent. "Tano", ree Ford. "Tatino." Namr tio se. "Razlia svemirsih zona", reao je, "vrlo je nezgodna za sretanje sa t eme. Morae ponovo da mi pomogne ", produ io je, "i da me podseti na to o emu sam upravo priao." "'Izmeu zvezda'", reao je Artur, "'poznatih na va em svetu, mada ne obavez no i vama, draga gospoo.'" "'Kao to su Plejada Epsilon i Plejada Zeta'", zaljuio je Ford trijumfalno . "Ova zafrancija od razgovora ba iba, je li?" "Poslu i se afom." "Hvala, neu. 'A razlog', reao sam, 'zbog oga se baem sa tobom, umesto d a pozovem diretno ao to bih mogao, jer mi ovde na Vla iima imamo prilino usavr enu te leomuniacionu opremu, to da zna , jeste da ta uavna d imrija od pilotse zvezdan e ale oja upravlja ovim sinom brodse zvezdane ale navaljuje da zovem na raun dr uge strane. Mo e li u to da poveruje ?" "I da li je mogla?" "Ne znam. Preinula je vezu", reao je Ford. "I tao! ta misli ", pitao je vatreno, " ta sam uradio sledee?" "Pojma nemam, Forde", ree Artur. " teta", ree Ford, "nadao sam se da bi mogao da me podseti . Zna , stvarno mrzi m te tipove. Ba su pravi gadovi osmosa, zuje nebesim besrajem u svojim drndavi m, malim ma inama oje niada ne rade ao treba ili, ada i rade, to su funcije oje nijedan normalan ove ne bi zahtevao od njih, a osim toga", dodao je divlje, "idu pa ti zuje da bi ispriali ada im to poe za ruom." Bila je to savr ena istina i cenjeno gledi te, oga iroo podr avaju ljudi ispr avnog gledi ta, a oni se uglavnom raspoznaju ao ljudi ispravnog gledi ta po samoj in jenici da se dr e tog gledi ta. 'Autostopersi vodi roz Galasiju' u trenutu razuma i lucidnosti, oji je gotovo jedinstven na njegovom trenutnom zbiru od pet miliona devet stotina se damdeset pet hiljada etiri stotine devet strana, a e za proizvode Sirijuse ibern etse orporacije: 'Vrlo je lao ostati zaslepljen pred njihovom su tinsom besor isno u, ao i oseajem postignua oji proishodi iz oolnosti da ste uop te uspeli da ih navedete da ne to rade.' Drugim reima - a to je naelo vrsto poput stene, na ome se zasniva itav gala tii uspeh orporacije - njihove temeljne onstrucione gre e u potpunosti su sr ivene gre ama u njihovom dodatnom dizajnu. "A taj tip", re ao je Ford, "putovao je da bi prodao jo vei broj tavih! Nje gova petogodi nja misija bila je da pronalazi i istra uje udne, nove svetove i prodaj e Napredne sisteme za zamenu muzie loalnim restoranima, liftovima i vinsim ba rovima! Ili, ao jo nemaju restorane, liftove i vinse barove, da im ve tai ubrza r azvoj civilizacije sve do ih, hteli-ne hteli, ne budu imali! Gde je ta afa!" "Prosuo sam je." "Napravi jo . Sad sam se setio ta sam uradio sledee. Spasao sam civilizaciju avu poznajemo. Znao sam da je ne to tome slino." Odluno se oteturao do dnevne sobe, gde je, izgleda, nastavio da pria sam s a sobom, sapliui se po name taju i ispu tajui 'bip bip' zvue. Dva minuta asnije, veoma smirenog izraza lica, Artur doe za njim.

Ford je izgledao zapanjeno. "Gde si bio?" upitao je. "Kuvao sam afu", odvratio Artur, i dalje sa veoma smirenim izrazom lica . Odavno je shvatio da u Fordovom dru tvu mo e da izdr i samo ao na zalihama ima ogroman broj veoma smirenih izraza lica i stalno ih oristi . "Propustio si najbolji deo!" besneo je Ford. "Propustio si deo ada sam zasoio tog tipa! Sada u", dodao je, "morati opet da ga zasoim, da saem svud po nj emu!" Bezobzirno se bacio na stolicu i polomio je. "Bolje je bilo", ree on turobno, "prethodni put." Neodreeno je mahnuo prem a jo jednoj polomljenoj stolici oju je ve stavio preo stola za ruavanje. "Vidim", ree Artur, odmeriv i smirenim pogledom prevrnute ostate. "A, ovaj , ta e ti sve te oce leda?" " ta?" vrisnu Ford. " ta? I to si propustio? Pa to ti je sistem za hibernaci ju! Gurnuo sam tipa u sistem za hibernaciju. Pa morao sam, zar ne?" "Tao izgleda", ree Artur smirenim glasom. "Ne diraj to!!!" drenu Ford. Artur, oji se upravo spremao da vrati na mesto telefon, iz neog tajans tvenog razloga polo en na sto, sinute slu alice, smireno zastade. "U redu", ree Ford, smiriv i se. "Poslu aj ga." Artur prinese slu alicu uhu. "To je slu ba za tano vreme", reao je. "Bip, bip, bip", ree Ford. "Tano to se uje po itavom brodu tog tipa, do on spava, na ledu, i ide oo malo poznatog meseca Sesefrasa Magne. Londonsi govorn i sat!" "Vidim", ree Artur ponovo i odlui da je do ao trenuta za velio pitanje. "Za to?" upitao je smireno. "Uz malo sree", reao je Ford, "pederi ima da banrotiraju zbog telefons og rauna." Bacio se, oznojen, na sofu. "Kao god bilo", reao je, "dramatian dolaza, zar ne?" 36. Letei tanjir u ome je Ford doputovao ao slepi putni zapanjio je svet. Najzad nije bilo niave sumnje, niave mogunosti gre e, niavih halucin acija, niavih tajanstvenih agenata CIA-e pronaenih ao plutaju u rezervoarima. Ovoga puta bio je realan, bio je neosporan. Bio je neosporno neosporan. Sleteo je uz divnu nehajnost prema svemu ispod njega i zdrobio ogromnu o blast najsupljih neretnina na svetu, uljuujui tu i najvei deo robne ue 'Harods'. Stvar je bila masivna, gotovo punu milju s raja na raj, govorili su ne i, mutno srebrne boje, izdubljena, isparana i izobliena brazgotinama mnogih opa ih svemirsih bitaa voenih divljaom silinom pod suncima neznanim oveu. Ulaz se otvori, tresnu preo dvorana, 'Harodsa', uni ti 'Harvija Niolsa' i uz onani, riputavi vrisa izmuene arhiteture sravni ulu eraton Para. Posle dugog, neizdr ivog trenuta unutarnjeg tre tanja i tutnjave ma inerije u raspadanju, iz njega niz silaznu rampu izmar ira divovsi srebrni robot, viso st otinu stopa. On podi e ruu. "Dolazim u miru", reao je i posle dugog trenuta daljeg ripanja dodao: "Vodite me svom gu teru." Ford Prefet, razume se, imao je obja njenje za ovo, do je sedeo sa Artur om i gledao nepreidne frenetine reporterse izve taje na televiziji, od ojih nije dan nije imao ta da a e osim da zabele i da je stvar nanela tetu oja se meri u milij ardama funti i da je pobila u potpunosti drugaiji broj ljudi, pa su onda sve to p onavljali ispoeta, jer robot nije radio ni ta drugo osim to je tamo stajao i jedva primetno se njihao, emitujui rate, nerazumljive, sistemse porue o gre ama. "On dolazi iz drevne demoratije, razume ..." "Hoe da a e , dolazi sa sveta gu tera?"

"Ne", ree Ford, oji je do tog trenuta postao racionalniji i sabraniji n ego pre, jer ga je Artur onano naterao da popije afu, "ni ta tao jednostavno. Ni t a nema tao otvoreno. Na njegovom svetu, ljudi su ljudi. Voe su gu teri. Ljudi mrze gu tere, a gu teri vladaju ljudima." "udno", ree Artur, "uinilo mi se da si reao da je re o demoratiji." "Jesam", ree Ford. "Re je." "Pa onda", ree Artur, nadajui se da ne zvui previ e tupo, "zbog ega se ljudi n e oslobode gu tera?" "Stvarno im niada nije palo na um", ree Ford. "Uveli su glasanje i zato su svi prilino ubeeni da vlada oju su izglasali vi e ili manje odgovara vladi oju e le." "Hoe da a e da oni stvarno glasaju za gu tere?" "O, da", ree Ford i sle e ramenima, "razume se." "Ali", ree Artur, i ponovo pose e ono velio pitanje, "za to?" "Zbog toga to, ada ne bi glasali za atuelnog gu tera", ree Ford, "na vlast bi mogao da doe nei pogre an gu ter. Ima d ina?" " ta?" "Reoh", odvrati Ford, sa sve jaim prizvuom hitnje oji mu se uvlaio u gl as, "ima li d ina?" "Pogledau. Priaj mi o gu terima." Ford ponovo sle e ramenima. "Nei ljudi a u da su gu teri najbolja stvar oja im se iada desila", rea o je. "Razume se, u potpunosti gre e, u potpunosti i pojedinostima, ali neo mora to da a e." "Ali to je u asno", ree Artur. "Slu aj ti mene, bao", ree Ford. "Kada bih dobijao po jedan altairsi dolar svai put ada ujem ao je jedan deo Vaseljene pogledao drugi deo Vaseljene i re ao: 'To je u asno', ne bih sedeo ovde ao limun u potrazi za d inom. Ali ne dobijam i zato sedim. Uostalom, za to izgleda tao smireno i zablesavljeno? Jesi li se zal jubio?" Artur ree - da, zaljubio se, i to ree smireno. "U neu oja zna gde je boca sa d inom? Hou li je upoznati?" Upoznao ju je, zato to je Fener u la u tom trenutu sa hrpom novina po oje j e oti la u selo. Zapanjeno je zastala ada je ugledala rhotine po stolu i rhotin e sa Betelgeza na sofi. "Gde je d in?" upita Ford Fener. Zatim se obrati Arturu: "Uzgred, ta se desil o sa Trilijan?" "Ovaj, ovo je Fener", ree Artur nespretno. "Ni ta nije bilo sa Trilijan, ti m ora da si je poslednji video." "O, da", ree Ford, "oti la je negde sa Zaphodom. Imaju nee lince ili tao ne to. Ili bar", dodao je, "mislim da im se to desilo. Zna , Zaphod se mnogo smirio ." "Stvarno", ree Artur, urno oti av i do Fener da bi joj pomogao sa robom. "Aha", ree Ford, "najzad je bar jedna od njegovih glava normalnija od emu a na iselini." "Arture, ali o je ovo?" upita Fener. "Ford Prefet", ree Artur. "Mo da sam ga spomenuo u prolazu." 37. Uupno tri dana i tri noi d inovsi srebrni robot stajao je u zapanjenoj ne verici, rasreen nad ostacima Najtsbrid a, blago se ljuljajui i pou avajui da razre i br ojne stvari. Vladina delegacija doe da ga vidi, puni amioni razgalamljenih novinara p itali su u diretnim prenosima jedni druge ta oni misle o svemu tome, esadrile r atnih bombardera patetino su pou avale da ga napadnu - ali nije se pojavio niaav gu ter. Robot je lagano osmatrao obzorje. Nou je bilo najspetaularnije, ada su ga svetlo u preplavljivale televizij se eipe oje su ga nepreidno snimale, do on nepreidno nije radio ni ta.

Razmi ljao je i razmi ljao i najzad do ao do zaljua. Morae da po alje napolje svoje servisne robote. Trebalo je da ranije pomisli na to, ali imao je brojne probleme. Jednog popodneva, maju ni letei roboti izlete e uz pisa iz izlaza u zastra ujue m oblau metala. Vr ljali su po oolnom terenu, mahnito napadali nee stvari i bra nili druge. Jedan od njih najzad pronae prodavnicu unih ivotinja sa neolio gu tera, al i je u istom trenutu poeo da, u ime demoratije, brani prodavnicu unih ljubimaca tavom estinom da je malo ta u oolini sauvalo ivu glavu. Preoret je do ao ada je grupa leteih prido lica otrila zoolo i vrt u Rid ents Paru, a naroito uu reptila. Ne nauiv i se oprezu iz prethodne gre e u prodavnici unih ivotinja, letee burg ije i testere odnele su par rupnijih i debljih iguana d inovsom srebrnom robotu, oji pou a da odr i sa njima razgovor na visoom nivou. Konano je robot izjavio svetu da su i pored sadr ajne, isrene i sveobuhvat ne izmene gledi ta razgovori na visoom nivou propali, gu teri su ulonjeni, a budui da je tao, robot namerava da ode negde na rata odmor, pa je iz neog razloga odabrao Barnmut. Ford Prefet, oji je to gledao na televiziji, limnu, nasmeja se, i uze jo jedno pivo. Smesta su poele da se obavljaju pripreme za njegov polaza. Letee alate su pi tale, testerisale, bu ile i turpijale svetlo u itavog tog dana i noi, a izjutra, zapanjujue, divovsi poretni ran poe da se otrlja prema zapad u na neolio puteva istovremeno, sa robotom oji je oslonjen stajao na njemu. Puzao je a zapadu, nali na udni arneval, a oo njega su zujale njegove sluge, heliopteri i novinarse eipe, osio je zemljom do najzad nije stigao u Barnmut, gde se robot polao oslobodio zagrljaja svog prevoznog sistema, oti ao na pla u i tamo le ao deset dana. Bila je to, razume se, uvelio najuzbudljivija stvar oja se iada dogod ila u Barnmutu. Gomile su se svaodnevno oupljale oo oblasti oja je ograena i uvana ao robotova rereaciona zona i pou avale da vide ta ovaj radi. Nije radio ni ta. Le ao je na pla i. Le ao je malice nespretno, na licu. Jedan od novinara iz loalnog lista uspeo je, asno jedne noi, ono to do t ada nije uspelo niome na svetu - naime, zapodenuo je rata, razumljiv razgovor sa jednim od servisnih robota oji su uvali oblast. Bio je to izuzetan proboj. "Mislim da u tome postoji dobra pria", poverio se novinar preo cigarete ponuene roz ogradu od elinih aria, "ali mi treba loalni ugao. Imam ovde listu p itanja", produ io je, nespretno opajui po unutra njem d epu, "mo da mo e da mu ih doturi , emu, ao god ga zvao, da ih na brzaa pogleda." Mali, letei, d epni rafciger reao je da e videti ta mo e da uini, pa je otpi ta Odgovor nije niada do ao. Meutim, neobino je da su se pitanja na paretu hartije manje ili vi e u potpun osti slagala sa pitanjima oja su prolazila roz masivna, bitama izbrazdana ind ustrijsa ola robotovog uma. Bila su sledea: "Kao ti se dopada to si robot?" "Kao ti se dopada to dolazi iz daleog svemira?" "Kao ti se dopada Barnmut?" Rano sledeeg dana poelo je paovanje stvari i posle neolio dana postalo je jasno da se robot priprema da zauve ode. "Pitanje je", ree Fener Fordu, "mo e li da nas ubaci na brod?" Ford divlje pogleda na sat. "Moram da se pobrinem za nee ozbiljne nedovr ene poslove", uslinuo je. Gomila se tisala da prie to je mogue bli e divovsoj srebrnoj letelici, i nije bilo mnogo blizu. Neposredni perimetar bio je ograen i oo njega su patrol irali mali, letei, servisni roboti. Oo toga bila je postavljena vojsa, oja ni ao nije bila u stanju da prodre u taj unutra nji perimetar, ali se gadno uzjoguni la da nioga ne pusti da prodre roz nju. Ona je zauzvrat bila oru eni ordonom p to ba

olicije, da li zbog toga da se za titi javnost od vojse ili vojsa od javnosti, i li, pa, da bi se zajemio diplomatsi imunitet divovsog broda i da bi se spreilo postavljanje listia za pariranje - to niao nije bilo jasno i predstavljalo je predmet mnogih rasprava. Ograda unutra njeg perimetra trenutno se demontirala. Vojsa se neprijatno ome ala, nesigurna ao da reaguje na oolnost da e, ao izgleda, razlog zbog o ga se ona tu nalazi jednostavno da se podigne i ode. D inovsi robot se oo podneva popeo na brod, a sada je bilo pet sati i vi e nije vien ni nagove taj od njega. Mnogo toga se ulo - jo ripanja i tutnjave iz unutr a njosti letelice, muzia miliona srivenih varova; ali oseaj napetog i eivanja u go mili nastao je zbog injenice da su svi napeto i eivali da budu razoarani. Ta divna, neobina stvar do la je u njihove ivote, a sada e naprosto da ode bez njih. Dvoje ljudi su bili naroito svesni tog oseaja. Artur i Fener uznemireno su p ogledom pretra ivali gomilu, nemoni da igde u njoj uoe bilo Forda Prefeta, bilo ia av nagove taj da je imao maar i najbla u nameru da se tu nae. "Kolio je on pouzdan?" upitala je Fener lonulim glasom. "Kolio pouzdan?" ponovi Artur. uplje se nasmejao. "Kolio je plita oea n?" odvratio je pitanjem. "Kolio je hladno Sunce?" Poslednji deo robotovog prevoznog sistema upravo se unosio unutra, a ne olio preostalih odeljaa ograde perimetra bilo je sada slo eno u podno ju rampe, ea jui da poe za sistemom. Vojnici na stra i oo rampe znaajno su se ooperili, naredbe s u se evtale tamo-amo, odr avali su se urni sastanci, ali ni ta, razume se, nije mogl o biti uinjeno da se i ta izmeni. Beznade no, i bez iavog odreenog plana, Artur i Fener gurali su se napred roz gomilu, ali po to je itava gomila taoe pou avala da se progura napred roz gomil u, to ih nije dovelo niuda. Posle neolio minuta vi e ni ta nije ostalo van broda, svai zasebni omad ograde bio je na brodu. inilo se da neolio leteih testerica i libela vr i poslednj u proveru oo mesta, a onda su i same otpi tale unutra roz divovsi ulaz. Pro lo je neolio seundi. Zvuci mehaniog haosa iz unutra njosti promeni e jainu i lagano, te o, divovsa rampa poe da se izvlai iz dvorana 'Harodsa'. Zvu oji je to pratio bilo je ome an je hiljada napetih, uzbuenih ljudi na oje nio nije obraao ni najmanju pa nju. "Stoj!" Megafon zalaja iz tasija oji uz ripu toova stade na rubu zida gomile. "Do lo je", lajao je megafon, "do velie naune provale! Boja. Proboja", isp ravi se on. Vrata se otvori e i napolje isoi jedan mali ove, porelom negde iz bli zine Betelgeza, odeven u beli mantil. "Stoj", ponovo je poviao i ovog puta izvuao ratu, zatupastu, crnu ip u sa svetiljicama po njoj. Svetiljice rato namignu e, rampa se zaustavi u svom usponu, a onda, pooravajui se signalima iz Palca (za oga polovina eletronsih in enjera u Galasiji stalno pou ava da pronae sve e naine bloiranja, do se druga po lovina nepreidno upire da pronae sve e naine bloiranje signala za bloiranje), lag ano se opet spusti. Ford Prefet dograbi svoj megafon iz tasija i poe roz njega da galami n a gomilu. "Mesta", viao je, "mesta, molim, ovo je velii nauni proboj. Ti i ti, iz nesite opremu iz tasija." Potpuno nasumce poazao je prema Arturu i Fener, oji su se na silu progur ali roz gomilu i u hitnji supili uz tasi. "U redu, elim da ra istite prolaz, molim vas, za dva va na nauna instrumenta", brujao je Ford. "Nio nea se ne uznemiruje. Sve je pod ontrolom, ni ta nema da s e vidi. Re je samo o veliom naunom proboju. Samo mirno sada. Va na nauna oprema. Ra ist ite prolaz." Gladna novih uzbuenja, obradovana ovim naglim uidanjem razoaranja, gomila se odu evljeno povue i poe da se razmie. Artur je bio malice iznenaen ada je video ta je od tampano na utijama va ne n aune opreme na zadnjem sedi tu tasija. "Dr i haljinu preo njih", promumlao je Fener do ih je vadio i pru ao joj ih. urno je izvadio velia olica za robu iz supermareta, oja su taoe bila zaglavl

jena na zadnjem sedi tu. Zaangrljala su po tlu, a onda su zajedno natovarili utije na njih. "Ra istite prolaz, molim", povia Ford ponovo. "Sve je pod valjanom naunom ontrolom." "Kazao je da ete vi platiti", ree tasista Arturu, oji smrnuto izvadi ne olio novanica i plati mu. Zauo se udaljeni zvu policijsih sirena. "Poret, tamo", povia Ford, "i nio nee biti povreen." Gomila ponovo nagrnu i zatvori se za njima, do su oni mahnito gurali i vuli egrtava olica iz supermareta roz otpate prema rampi. "Sve je u redu", nastavljao je Ford da vie. "Ni ta nema da se vidi, sve je gotovo. Ni ta se od ovoga stvarno ne dogaa." "Ra istite prolaz, molim", zabrujao je policijsi megafon iz pozadine gomil e. "Do lo je do provale, ra istite prolaz." "Do proboja", drenu Ford ao da eli da se nadmee, "naunog proboja!" "Ovo je policija! Ra istite prolaz!" "Nauna oprema! Ra istite prolaz!" "Policija! Pustite nas da proemo!" "Vomen!" drenu Ford, izvadi iz d epa pola tuceta minijaturnih asetofona i baci ih u gomilu. Usledile su seunde potpunog mete a, to im je omoguilo da dovu u olica iz supermareta do ivice rampe i da ih popnu na njen rub. "Dr ' se dobro", promumla Ford i pusti dugme svog eletronsog palca. Pod njima, divovsa rampa zadrhta i poe lagano da se podi e. "U redu, deco", reao je ada je usome ana gomila ostala pod njima i ad su poeli da se penju uz iso enu rampu u utrobu broda, "izgleda da smo renuli." 38. Artura Denta nerviralo je to to stalno mora da se budi uz zvu paljbe vat renog oru ja. Pa ljivo, da ne probudi Fener, oja je i dalje uspevala da spava ao valja, izvuao se iz servisnog tunela oji je preradio u le aj za njih dvoje, spustio se niz prilazno stepeni te i poeo turobno da lunja hodnicima. Delovali su laustrofobino i bili su slabo osvetljeni. Kola za osvetljenj e ogavno su zujala. Ali to nije bilo to. Zastao je i pribio se uza zid ada je jedna letea bu ilica proletela raj n jega niz slabo osvetljeni hodni sa ogavnim, prodornim zvi duom, sudarajui se pri tom, tu i tamo, sa zidovima poput zbunjene pele. Ni to nije bilo to. S muom se provuao roz pregradna vrata i na ao se u jednom veem hodniu, iao i dalje slabo osvetljenom. Dim o trog zadaha dizao se sa jednog raja hodnia i zato on poe u suprotnom smeru. Nai ao je na osmatrai monitor ugraen u zid ispod ploe od aljenog, pa ipa g adno izgrebanog plesija. "Hoe li da to uti a , molim te?" upitao je Forda Prefeta oji je uao pred hrpom video opreme; uzeo ju je iz izloga prodavnice na Totenhem Kortu, po to je najpre zafrljaio ciglu roz njega; uz opremu, tu je stajala i gadna gomila praznih limen i piva. "Pssst!" za i ta Ford, zagledan u eran sa manijaom usredsreeno u. Gledao je 'Se dmoricu velianstvenih'. "Samo malo", ree Artur. "Ne!" drenu Ford. "Upravo sti emo na dobro pare! uj, najzad sam sve sredio, nivoe napona, onverziju broja linija, sve, a ovo je najbolji deo!" Sa uzdahom i glavoboljom, Artur sede pored njega, pa je gledao najbolji deo. Slu ao je Fordovo uzviivanje, podvrisivanje i juuuhuaanje to je smirenije m ogao. "Forde", ree mirno, ada je sve bilo gotovo, a Ford je po gomili aseta t ra io 'Kazablanu', "ao to da..." "Ovaj je glavni", ree Ford. "Zbog ovoga sam se vratio. Shvata li da ga ni

ada nisam sroz odgledao? Uve sam propu tao raj. Video sam prvu polovinu ponovo no pre nego to su stigli Vogoni. Kada su razneli mesto, mislio sam da ga vi e niada neu videti. Hej, ta se, zapravo, desilo sa svim tim?" " ivot", odvrati Artur i izvadi limenu iz paovanja. "Oh, opet to", ree Ford. "I mislio sam da bi moglo biti tao ne to. Vi e mi s e sviaju ovave stvari", ree ada je Riov afe zatreptao na eranu. "Kao to - ta? " " ta?" "Poeo si da govori : 'Kao to da...'" "Kao to da tolio grubo govori o Zemlji, ada si... oh, nije va no, daj da gledamo film." "Tano", ree Ford. 39. Ostaje da se ispria jo malo toga. Iza onoga to se nazivalo Besrajna Svetlosna Polja Flanusa, pre nego to s u iza njih otrivene Sive Zatvorene Kne evine Sasavine, le e sad Sive Zatvorene Kn e evine Sasavine. Unutar Sivih Zatvorenih Kne evina Sasavine nalazi se zvezda po imenu Zar s, oo oje orbitira planeta Preliumtarn na ojoj se nalazi zemlja Servobupstra, a Artur i Fener su na raju dospeli u tu zemlju Servobupstru, malo umorni od puta . A u zemlji Servobupstri naio e na Veliu Crvenu Ravnicu Rara, oja je sa ju n e strane ograniena planinama Kventulusa Kvazgara, na ijoj e daljoj padini, prema rei ma umirueg Praa, nai poslednju Bo ju poruu Njegovoj tvorevini, ispisanu trideset s topa visoim vatrenim slovima. Prema Prau, uolio je Artura pamenje dobro slu ilo, mesto je uvao Lajestini Vantra el od Loba, a ispostavilo se da tao i jeste na izvestan nain. Bio je to ma li ove sa udnim e irom i prodao im je ulaznicu. "Dr i levo, molim", reao je, "dr i levo", i odjurio dalje poraj njih na ma lom suteru. Shvatili su da nisu prvi oji su se zaputili tim pravcem, jer je put oj i je vodio levom stranom Velie Ravnice bio sav utaban i oru en brojnim ioscima. U jednom su upili utiju olaia peenih u penici u neoj od peina planine oja se gr ejala vatrom slova to su obrazovala poslednju Bo ju poruu Njegovoj tvorevini. U dr ugom su upili neolio razglednica. Slova su bila zamuena erbra om, 'da se ne bi p ovarilo velio iznenaenje!' - pisalo je na poleini. "Znate li ao glasi porua?" pitali su sme uranu teticu na iosu. "Oh, da", veselo je zapi tala, "oh da!" Mahnula im je. Otprilie na svaih dvadeset milja nalazila se mala amena ua sa tu evima i sanitarijama, ali put je bio te a, a visoo sunce pr ilo je Veliu Crvenu Ravnicu , tao da je Velia Crvena Ravnica treperila od vreline. "Da li je mogue", pitao je Artur na jednom od veih iosa, "unajmiti jedan od onih malih sutera? Kao onaj oji ima Lajestini Ventraaosezva e." "Suteri", ree tetica oja je radila za sladoled-barom, "nisu za vernie ." "Pa onda je sve u redu", ree Fener, "mi ba i nismo nei vernici. Mi smo samo radoznali." "Onda se morate smesta vratiti", ree tetica o tro, a ada su renuli, prod ala im je dva sunana e ira mare 'Konana Porua' i fotografiju njih samih toplo zagrl jenih na Velioj Crvenoj Ravnici Rara. Popili su po sodu u senci iosa, a onda su ponovo izi li na sunce. "Poinje da nam ponestaje reme za sunce", ree Fener posle neolio milja. "M o emo da poemo do sledeeg iosa ili da se vratimo do prethodnog, oji je bli i, ali t o znai da moramo ponovo da idemo istim putem." Gledali su napred u udaljenu crnu trunu oja je treptala u jari; pogled ali su iza sebe. Odluili su da produ e.

A onda su otrili da ne samo to nisu prvi i jedini oji su po li na to puto vanje, ve nisu jedini ni u tom trenutu. Na izvesnom rastojanju pred njima, neavo nespretno, niso oblije te o se vulo uz tle, teturalo se bolnom sporo u, napola hramajui, napola puzei. Kretalo se tolio sporo da su ubrzo stigli stvora i videli da je nainjen od pohabanog, izbrazdanog i isrivljenog metala. Zajeao je ada su mu se pribli ili i sruio se u vrelu, suvu pra inu. "Tolio vremena", jeao je stvor, "oh, tolio vremena. I bola isto tao, t olio toga i tolio vremena da se u njemu pati. Jedno ili drugo za sebe mogao bi h verovatno da podnesem. Obara me ada su oboje zajedno. Oh, zdravo, opet ti." "Marvine?" upita Artur o tro i unu raj njega. "Jesi li to ti?" "Ti si uve bio", zajea vreme na ljusa robota, "strunja za superinteligent na pitanja, zar ne?" " ta je to?" pro apta Fener usplahireno, sari se iza Artura i dograbi ga za r uu. "To mi je nea vrsta starog prijatelja", odvrati Artur. "Ja..." "Prijatelja!" zareeta robot patetino. Rei zamre e u neoj vrsti ranja, a p arad re ispado e mu iz usta. "Mora da me izvini do budem pou avao da se setim ta ta re nai. Zna , moja memorijsa ola vi e nisu ono to su neada bila i zato svau re oji ne oristim neolio ziliona godina moram da prebacim u pomonu memoriju. Ah, evo ga ." Robotova ulubljena glava malo se podi e, ao da je zami ljena. "Hm", ree, "ao neobina zamisao." Razmi ljao je jo neo vreme. "Ne", reao je najzad, "mislim da niada nisam nai ao na neog tavog. alim , tu ti ne mogu pomoi." Patetino je povuao olenom po pra ini i zatim pou ao da se pridigne na isr ivljene latove. "Postoji li nea poslednja usluga oju bi mo da voleo da ti uinim?" pitao j e neom vrstom upljeg zveeta. "Mo da pare hartije oje bi voleo da podignem umesto tebe? Ili bi mo da voleo", nastavio je, "da otvorim nea vrata?" Glava mu se uz ripanje orenula u zaralim le ajevima vrata i izgledalo je d a pa ljivo osmatra daleo obzorje. "ini mi se da trenutno nema vrata u oolini", reao je, "ali sam siguran da bi neo ve sagradio oja, samo ada bih dovoljno dugo eao. A onda", ree on i la gano orenu glavu da bi ponovo pogledao Artura, "mogao bih da ih otvorim za tebe . Zna , sasvim sam se naviao na eanje." "Arture", sinu mu o tro Fener u uho, "niada mi nisi priao o ovome. ta si to uinio ovom jadnom stvorenju?" "Ni ta", ubeivao ju je Artur tu no, "uve je taav..." "Ha!" odreza Marvin. "Ha!" ponovio je. " ta ti zna ta je to uve. Govori 'uve ' meni, oji sam, zbog lucastih zadaia po vremenu na oje me nepreidno alju va i o rgansi ivotni oblici, sada trideset sedam puta stariji od same Vaseljene? Biraj rei pa ljivije", ree on, "i tatinije." Od ripao je svoje roz napad a lja i produ io. "Ostavite me", reao je, "produ ite dalje, ostavite me da se bolno upinjem svojim putem. Moj trenuta je najzad soro do ao. Moja tra je gotovo istrana. U p otpunosti oeujem", reao je, slaba no im ma ui slomljenim prstom, "da stignem posledn ji. To bi sasvim odgovaralo. Evo me, mozga veliog poput..." Podigli su ga izmeu sebe i pored njegovih slaba nih protivljenja i uvreda. Metal je bio tolio vreo da im je gotovo peao prste, ali bio je zapanjujue la i mlitavo im je visio izmeu ruu. Nosili su ga putem oji je i ao, levom stranom Velie Crvene Ravnice Rara, prema ru nim planinama Kventulusa Kvazgara. Artur pou a da sve objasni Feneri, ali ga je preesto preidala Marvinova bol na ibernetsa unjava. Pou ali su da vide mogu li mu u jednoj od prodavnica nabaviti rezervne de love i malo ulja za podmazivanje, ali Marvin je sve odbio. "Sav sam od rezervnih delova", jeao je. "Pustite me na miru!" cvileo je.

"Svai moj deli", jauao je, "zamenjen je bar pedeset puta... osim..." Na trenuta se inilo da se gotovo neprimetno ozario. Glava mu je zalelujala izmeu nj ih sa upinjanjem memorije. "Sea li se, ada si me sreo prvi put", azao je najzad Arturu. "Zadat mi je inteletualni posao da vas dovedem na most? Pomenuo sam ti da oseam taj stra ni bol u svim diodama sa leve strane? Pa sam ih zamolio da ih zam ene, ali oni to niada nisu uinili?" Napravio je podu u pauzu pre nego to je nastavio. Nosili su ga izmeu sebe, p od plamteim suncem oje ao da se uop te nije poretalo, a da i ne pominjemo zala enj e. "Da vidim mo e li da pogodi ", ree Marvin, ada je procenio da je pauza dostig la dovoljno neprijatnu du inu, "oji delovi mene niada nisu zamenjeni? Samo napre d, da vidimo mo e li da pogodi . Jao", dodao je, "jao, jao, jao, jao, jao." Najzad su stigli do poslednjeg iosa, spustili Marvina izmeu sebe i odmo rili se u hladu. Fener je upila dva dugmeta za man ete za Rasela, dugmeta napravlje na od uglaanih amenia uzetih sa planina Kventulus Kvazgar, odmah ispod vatrenih sl ova ojima je ispisana poslednja Bo ja porua Njegovoj tvorevini. Artur je razgledao malu policu sa religijsim testovima na tezgi, malim meditacijama o znaenju porue. "Spremna?" upita on Fener, oja limnu. Podigli su Marvina izmeu sebe. Zaobi li su podno je planine Kventulus Kvazgar - i tamo se nalazila Porua i spisana vatrenim slovima du vrha planine. Bila je tu mala osmatranica sa insom usp injaom du vrha velie stene nasuprot poruci i odatle ste imali dobar pogled. Tu se nalazio mali telesop za iznajmljivanje pomou oga su se slova mogla podrobno ra zgledati, ali njega nio niada nije oristio, jer su slova blistala bo ansom jas noom nebesa, pa bi, gledana roz telesop, mogla ozbiljno da o tete mre njau i oni ivac posmatraa. U udu su se upiljili u Bo ju onanu poruu i lagano i neodoljivo se osetili ispunjeni silnim oseanjem spooja i onanog i potpunog shvatanja. Fener uzdahnu. "Da", rela je, "to je bilo to." Gledali su je punih deset minuta pre nego to su postali svesni da Marvin, oji im visi izmeu ramena, ima te oe. Robot vi e nije mogao da podi e glavu i nije proi tao poruu. Podigli su mu glavu, ali se on po alio da su mu video ola gotovo u po tpunosti zaazala. Na li su novi i pomogli mu da prie telesopu. alio se i vreao ih, ali su mu oni zauzvrat pomogli da pogleda svao pojedinano slovo. Prvo slovo je bilo 'I', drug o 'z'. Zatim je sledilo 'v', pa onda 'i', zatim 'nj' i jedno 'a'. Marvin zastade da se odmori. Posle neolio trenutaa nastavili su i omoguili mu da vidi 'v', 'a', jed no 'm' i jedno 'o'. Zatim je sledila pauza. Sledee rei bile su 'se' i 'zbog'. Zatim je, posle nove pauze, i la poslednja re, a Marvinu je bilo neophodno jo odmora pre nego to je mogao da se pozabavi njom e. Poinjala je sa 's', zatim se nastavljala sa 'm'. Sledilo je jedno 'e', za tim 't', a za njim je i lo jo jedno 'n'. Posle poslednjeg predaha, Marvin priupi snagu za poslednji deo. Proitao je 'j' i najzad poslednje 'i' i sljoao im se nazad u naruje. "Mislim", promrmljao je najzad iz dubine svog zaralog, lepetavog grudnog o a, "da mi se dopada." Svetlosti nestade iz njegovog pogleda bespogovorno poslednji put. Sreom, u blizini se nalazila zgrada u ojoj su se mogli unajmiti suteri od tipova sa zelenim rilima. EPILOG Jedan od najveih dobroinitelja svih oblia ivota bio je ove oji niao nij e mogao da se usredsredi na posao ojim se trenutno bavio.

Blistavo? Svaao. Jedan od najnaprednijih genetsih in enjera svog ili bilo og drugog pool enja, uljuujui i ona oja je lino sazdao? Bez sumnje. Problem je bio u tome to su ga daleo vi e zanimale stvari oje ne bi treba lo da ga zanimaju, ili bar, ao su mu ljudi govorili, ne sada. Taoe je, delom i zbog toga, bio prilino razdra ljiv. I tao, ada su njegov svet ugrozili u asni osvajai sa jedne dalee zvezde, oji su jo bili poprilino daleo, ali su brzo putovali, njega, Blarta Verzenvalda III (ime mu je bilo Blart Verzenvald III, to ba i nije mnogo va no, ali je zanimlji vo zato to... ma nema veze, tao se zvao, a o tome za to je to bilo zanimljivo mo emo da priamo i drugom priliom) gospodari njegove rase poslali su u najstro e uvano pr ogonstvo da stvori soj fanatinih superratnia oji e pru iti otpor i nadvladati stra n e osvajae. "Uradi to brzo", reo e mu, "i usredsredi se!" I tao je sedeo raj prozora i gledao letnji travnja, pa je sazdavao i sazdavao i sazdavao, ali su mu neizbe no razne stvari malo sretale pa nju, i do tre nuta ada su osvajai bili ve pratino na orbiti oo njih, pojavio se sa izuzetnim novim sojem super-muva, oje su umele bez iije pomoi da izlete roz otvorenu polov inu poluotvorenog prozora, ao i sa preidaem za isljuivanje dece. Izgledalo je d a je sueno da proslave tih va nih dostignua budu vrlo ratog vea, jer se atastrof a sasvim primala ada su tuinsi brodovi sleteli. Ali, zapanjujue, stra ne osvajae oji su, ao i veina ratobornih vrsta, po li u pljaa i pohod samo zbog toga to nisu mo gli da iziu naraj sa stvarima od ue, zapanjila su Verzenvaldova neobina dostignua , pa su se pridru ili slavlju i potpisali velii broj trgovaih ugovora i napravili program ulturne razmene. I, u zapanjujuem obrtu normalne prase pona anja u tavi m priliama, svi ojih se to ticalo iveli su posle dugo i sreno. Ova pria imala je neu poentu, ali je ona trenutno izmala letopi evoj pa nji.