STANJE ALKOHOLISANOSTI SUDSKOMEDICINSKI ZNAAJ

VETAENJA

 etil- alkohol etanol kolokvijalno alkohol

nervni otrov resorptivno dejstvo metil-alkohol metanol primesa u

alkoholnim piima u veim koliinama mogu

nastati opasna trovanja (gubitak vida, smrtni

ishod) nekad epidemijska trovanja (rakija

Guslar)

Unos alkohola u organizam konzumiranje alkoholnih pia - najznaajnije

preko disajnih puteva - udisanjem alkoholnih isparenja (npr. u kafani) est izgovor Nisam nita popio, ali je u kafani vazduh bio pun alkoholnih isparenja...
Udisanjem alkoholnih isparenja u kafani retko se moe postii alkoholemija vea od 0,1, a samo ako se radi o jako gustim parama i do 0,2

 preko koe - dezinfekcija rana alkoholom ne dovodi do merljivih koncentracija alkohola u krvi Sluaj tekog trovanja usled resorpcije alkohola preko koe, kod deteta koga je majka uvila u oblog natopljen litrom 70% alkohola. Dete je bilo uvijeno oko 12 sati i posle toga je gasnom hromatografijom ustanovljena alkoholemija od 2,78 , a u mokrai je naeno 3,10 alkohola.

 ENDOGENI ("FIZIOLOKI") ALKOHOL nastaje u organizmu kao proizvod metabolizma organskih materija - nije posledica konzumiranja alkoholnih pia est se navodi kao alibi u sudskim procesima Savremena fiziologija skoro ga ne priznaje, a u SM literaturi od 0,01 do 0,03
Pri uzimanju vee koliine ugljenih hidrata (vonih sokova i groa) u digestivnom traktu moe doi do vrenja, produkcije alkohola i resorpcije u krv Izvesna oboljenja (jetre, eerna bolest) mogu da utiu na stvaranje endogenog alkohola do - 0,3

 Svaku alkoholemiju veu od 0,03 treba smatrati posledicom konzumiranja alkohola - sa izuzetkom sluajeva gde postoje pomenuti uslovi za stvaranje EA Na Dalekom Istoku (Japanu), kod nekih osoba pod uticajem gljivice Candidae albicans, koja ini normalnu crevnu floru, u crevu moe nastati znatna fermentacija ugljenih hidrata i stvaranje veih koliina etanola, koji se resorbuje u cirkulaciju - "Auto-Brewery Syndrome" (sindrom sopstvene pivare)

STANJE ALKOHOLISANOSTI Akutno trovanje alkoholom

rasprostranjena upotreba i zloupotreba alkoholnih pia
- opijenost izaziva euforiju tj. dobro raspoloenje - ukorenjen obiaj pijenja alkoholnih pia poreklo trovanja - zadesno - najee - samoubilako - retko - ubilako - izuzetno

Klinike manifestacije stanja alkoholisanosti Faza nadraenosti - vazomotorna - muskulomotorna - pojaana pokretljivost - psihomotorna - pojaana aktivnost alkohol blokira inhibitorne kortikalne mehanizme individualno reagovanje zavisno od strukture linosti veselost, depresivnost imuplsivno (nekontrolisano) ponaanje - samouverenost, smelost, agresivnost, pohotljivost

Klinike manifestacije stanja alkoholisanosti Faza uzetosti - vazomotorna - muskulomotorna poremeaj koordinacije - teturav hod (pad), nerazumljiv govor - psihomotorna - poremeaji svesti do kome

nesmrtno trovanje
- mamurluk glavobolja, zamor depresivnost - mogua amnezija

Ako ovek popije malo, dobar je kao ovca; ako popije malo vie, postaje hrabar kao lav; ako prevri meru, okrutan je kao tigar, a ako mu pie postane strast, nalik je na svinju koja se valja po blatu. Jevrejska narodna poslovica

STANJE ALKOHOLISANOSTI - AKUTNO PIJANSTVO AKUTNO NAPITO STANJE - STANJE NAPITOSTI stadijumi pijanstva

Alkoholemija
0,5 - 1,0

Stadijum___
pripito stanje

1,1 - 1,5
1,6 - 2,0 2,1 - 3,0 3,1 - 4,0 preko 4

lako pijanstvo
srednje pijanstvo teko pijanstvo prepitost smrtni ishod

STANJE ALKOHOLISANOSTI - AKUTNO PIJANSTVO AKUTNO NAPITO STANJE - STANJE NAPITOSTI stadijumi pijanstva

Alkoholemija
0,5 - 1,5

Stadijum_______
lako pijanstvo

1,6 - 2,5
2,6 - 3,5 3,6 i vie

pravo pijanstvo
narkotiko pijanstvo komatozni stadijum

alkoholem. 0,3 - 0,4

panja i svest slabi

intelektulane funkcije

ponaanje euforija, diskretne promene linosti

koordinacija ravnotea loe izvo. preciz. pokreta poremeaji ravnotee nekoord. pokreti, nepravil. kombinac. pokreta saobraaj

percepcija i psihomotorika

vid su. polja vida, nistagmus, mogue dvoslike

sluh sni.praga i razlikov. finih nijansi gubitak sposob. odreiv. zvunog izvora

0,5 - 1,0 pripito stanje

gubit.kontinuiteta . misli, slabi pamenje

gub.samokontr. emoc. labil. nekriti.precenj. sops. sposob., hrabost, nepromi.postup. (opas. u saobraaju) sugestibilnost raste samopouzdanje, opada samokritinost gubitak samokontrole - drskost, agresivnost, labilnost, surovost svae, tue, ubistva, silovanja jako izraena sklonost ka deliktima

pogre. reagovanje (13x u odnosu na trezno st.); manje izra. produ. reakcionog vremena pojaano pojaano pogre. reagov., izra. produ. reakc. vremena, pogreno prera. zapaanja minimum, percep. povrna, kratkotr., bez prera.zapa.

smanj.otr. vida porem. prost. orijent., pad adpat. na svetlo i tamu ablend., iluzije, naro. nou pojaano pojaano

1,1 - 1,5 lako pijanstvo 1,6 - 2,0 srednje pijanstvo

pojaano svest se zamaglj., na trenutke i gubi, gubit. vremenske i prostorne orijentacije ei dui gubici svesti, pospanost panja povrna kratkotrajna dubok san, kod osetljivih i koma

pojaano intel. funkcije redukovane., neshvat. opasnosti, pogreno shvatanje primedbi intelektualna uzetost (neshvatanje), amnezija

pojaano pojaano teturav hod

pojaano pojaano

2,1 - 3,0 teko pijanstvo 3,1 - 4,0 prepitost preko 4 smrtno

nerazumljiv govor, posrtanje, padanje

pojaano redovno dvoslike

pojaano

koma - mogu smrtni ishod

- smrtno trovanje - alkoholemija > 4 moe i manje - depresija centra za disanje

SUDSKOMEDICINSKI ZNAAJ STANJA ALKOHOLISANOSTI Smrtno trovanje alkoholom

M, 52 g - redovno pio i opijao se

dva mladia su ga doveli do kue, pao je dok je otvarao kapiju, pozvana HP, umro je u kolima HP u toku transporta

alkoholemija 7,41
Smrt je nasilna i nastupila je usled akutnog trovanja etil-alkoholom.

 Za postizanje alkoholemije od 7,41 mukarac telesne teine oko 70 kg treba za kratko vreme na prazan eludac da popije najmanje oko 3780 ml - 4 flae vina jaine 12 vol% ili 1512 ml 1,5 flau rakije jaine 30 vol%

 Velike individualne razlike u osetljivosti i nainu ispoljavanja stanja alkoholisanosti biciklista smrtno povreen od automobila alkoholemija 4,30 vozai sluajno zaustavljeni od strane policije u Australiji imali preko 5 rekord - preivljavanje 15 kod ene

SUDSKOMEDICINSKI ZNAAJ STANJA ALKOHOLISANOSTI Zadesno povreivanje - mogu smrtni ishod

padovi povrede glave (film pijandura) na radu u domainstvu smrzavanje aspiracija eludanog sadraja i bolus smrt poar (zaspi sa cigaretom) saobraajne nezgode

M, 66 g - povreen od voza, alkoholemija 3

M, 58 g teka

alkoholisanost od
3,23 bolus smrt komad hleba zaglavljen u drelu i na ulazu u grkljan

M, 60 g
alkoholiar alkoholisan 3,12 poar u stanu, trovanje ugljen monoksidom 80% HbCO; tragovi gara oko nosa i usta

degluticija i aspiracija gara

stanje alkoholisanosti sucidalni stimulans - alkoholemija do 1 - "aica kurai"

anksilolitiko dejstvo suzbija strah podstie na izvrenje suicida

S-280/03 M, 40 godina, 27.03.2003. pucao sebi u usta

podaci od supruge vojno lice neredovno uzimao bensedin nije govorio o suicidu niti je pokuavao baba mu se obesila pre tri godine mogui motiv ekonomski (dugovi)
obdukcioni nalaz ustrelina kroz glavu sa ulazom na nepcu

alkohol: u krvi 0,25 u eludanom sadraju 2,90 u mokrai 0,20

ALKOHOLISANE OSOBE SU POTENCIJALNI IZVRIOCI KRIVINIH DELA ponaanje osoba u stanju alkoholisanosti je pontecijalno kriminogeno - alkohol suzbija kortikalne inhibitorne impulse koji reguliu socijalno prihvatljivo ponaanje - individualno reagovanje - zavisno od strukture linosti - impulsivnost, drskost, agresivnost, bezobzirnost, pohotljivost - posebno znaajno kada se otkoe osobe sa poremeajima linosti (antisocijalne, agresive, seksualno poremeene osobe)

bila je u VII mesecu trudnoe ubio je mu alkoholiar sa 2,27 etanola u krvi

ena prebijena do smrti metalnom ipkom

brojni prugasti i sliveni krvni podlivi po celom telu

lan 114 KZ RS Teko ubistvo (1) ko drugog lii ivota na svirep...nain; (7) ko lii ivota dete ili bremenitu enu; (8) ko lii ivota lana svoje porodice kojeg je prethodno zlostavljao

Krivinopravni znaaj stanja alkoholisanosti krivina dela protiv

ivota i tela telesne povrede, ubistva braka i porodice nasilje u porodici polne slobode silovanje i dr.

asti i ugleda kleveta, uvreda

javnog reda i mira nasilniko ponaanje

slubene dunosti nesavestan rad u slubi

bezbednosti javnog saobraaja

STANJE ALKOHOLISANOSTI vetaenja

Uraunljivost u trenutku izvrenja krivinog dela

Izraunavanje alkoholemije tempore criminis saradnja specijalista sudske psihijatrije i sudske medicine
Sposobnost za bezbednu vonju

uraunljivost u trenutku izvrenja krivinog dela actiones liberae in causa

24. K (1) , . (2) 1. .

ALKOHOLISANE OSOBE SU POTENCIJALNE RTVE KRIVINIH DELA

agresivno i kriminogeno ponaanje osoba u stanju alkoholisanosti moe provocirati njihove telesno povreivanja ili ak liavanje ivota od strane drugih lica

u krvi je naeno 2,20 etil-alkohola

M, 39 g alkoholiar vozio automobil, iznenada skrenuo na levu kolovoznu traku i sudario se sa drugim vozilom

ALKOHOL KAO AKCIDENTOGENI FAKTOR U SAOBRAAJNIM NEZGODAMA Na podruju bive Jugoslavije 20% saobraajnih nesrea bilo je prouzrokovano alkoholisanou uesnika u saobraaju
Oko 40% svih smrtnih sluajeva u saobraajnim udesima bilo je u vezi sa stanjem alkoholisanosti

 Peaci - neoprezno i nepropisno kretanje putem, pretravanje kolovoza (auto-puta), pad na kolovoz

Zakon o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima (ZOBS) iz 2003. godine

lan 164. Voza ne sme da upravlja vozilom u saobraaju na putu ni da pone da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola. Smatrae se da je pod dejstvom alkohola lice za koje se analizom krvi ili krvi i urina ili drugom metodom merenja koliine alkohola u organizmu utvrdi da koliina alkohola u krvi iznosi vie od 0,5 g/kg ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvreno odgovarajuim sredstvima ili aparatima (alkometrom i dr.) za merenje alkoholisanosti, to odgovara koliinama veim od 0,5 g/kg, ili kod koga se, bez obzira na sadrinu alkohola u krvi, strunim pregledom utvrdi da pokazuje znakove alkoholne poremeenosti.

Zakon o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima (ZOBS) iz 2003. godine

lan 164 Ne sme da uzima alkoholna pia niti da otpone upravljanje vozilom ako u organizmu ima alkohola ili ako pokazuje znake alkoholne poremeenosti: 1. voza motornog vozila kategorije C i D dok upravlja vozilom te kategorije; 2. voza vozila kojim se vri javni prevoz dok tim vozilom vri javni prevoz; voza vozila kome je upravljanje vozilom osnovno zanimanje dok upravlja vozilom vrei poslove tog zanimanja; voza instruktor dok osposobljava kandidata za vozaa u praktinom upravljanju vozilom.

Vozai - automobil, motocikl, bicikl i dr. Dozvoljena alkoholemija za vozae amatere ranije 0,5 , sada 0,3 za profesionalce 0 Nemaka 0,8 - Hrvatska 0,5 pa 0 pa 0,3

Uticaj alkohola na vozake sposobnosti opasna i alkoholemija ispod 0,5 pri koncentraciji od 0,3 postoji za jednu treinu vei rizik za nastanak zadesa

 Promene ponaanja i psihikih funkcija faza ekscitacije (nadraenosti): gubitak samokontrole; nekritinost - precenjivanje sopstvenih sposobnosti; agresivnost u vonji (tenja ka bravurama, prebrza vonja, nepotovanje saobraajnih znakova i propisa)

Opasnije su nie alkoholemije jer osoba seda za volan

faza tekog pijanstva: osoba esto nije u stanju da sedne za volan ili je drugi u tome spree nesposobnost za upravljanje vozilom zbog poremeaja stanja svesti

 Poremeaji koordinacije pokreta i reakcije na opasnost - produenje psihike sekunde (reakcionog vremena) vreme koje protekne od uoavanja opasnosti do reagovanja
- pogreno reagovanje neprecizno izvoenje komplikovanih pokreta

 Poremeaji vida - suenje polja vida - smanjenje otrine vida - oteana adaptacija na svetlo i tamu (nona vonja) - poremeaji opaanja i prostorne orijentacije pogrena procena udaljenosti (rizino preticanje) poremeaj u raspoznavanju boja iluzije i halucinacije (naroito nou) Poremeaji sluha - gubitak sposobnosti odreivanja zvunog izvora

alkoholem. 0,3 - 0,4

panja i svest slabi

intelektulane funkcije

ponaanje euforija, diskretne promene linosti

koordinacija ravnotea loe izvo. preciz. pokreta poremeaji ravnotee nekoord. pokreti, nepravil. kombinac. pokreta saobraaj

percepcija i psihomotorika

vid su. polja vida, nistagmus, mogue dvoslike

sluh sni.praga i razlikov. finih nijansi gubitak sposob. odreiv. zvunog izvora

0,5 - 1,0 pripito stanje

gubit.kontinuiteta . misli, slabi pamenje

gub.samokontr. emoc. labil. nekriti.precenj. sops. sposob., hrabost, nepromi.postup. (opas. u saobraaju) sugestibilnost raste samopouzdanje, opada samokritinost gubitak samokontrole - drskost, agresivnost, labilnost, surovost svae, tue, ubistva, silovanja jako izraena sklonost ka deliktima

pogre. reagovanje (13x u odnosu na trezno st.); manje izra. produ. reakcionog vremena pojaano pojaano pogre. reagov., izra. produ. reakc. vremena, pogreno prera. zapaanja minimum, percep. povrna, kratkotr., bez prera.zapa.

smanj.otr. vida porem. prost. orijent., pad adpat. na svetlo i tamu ablend., iluzije, naro. nou pojaano pojaano

1,1 - 1,5 lako pijanstvo 1,6 - 2,0 srednje pijanstvo

pojaano svest se zamaglj., na trenutke i gubi, gubit. vremenske i prostorne orijentacije ei dui gubici svesti, pospanost panja povrna kratkotrajna dubok san, kod osetljivih i koma

pojaano intel. funkcije redukovane., neshvat. opasnosti, pogreno shvatanje primedbi intelektualna uzetost (neshvatanje), amnezija

pojaano pojaano teturav hod

pojaano pojaano

2,1 - 3,0 teko pijanstvo 3,1 - 4,0 prepitost preko 4 smrtno

nerazumljiv govor, posrtanje, padanje

pojaano redovno dvoslike

pojaano

koma - mogu smrtni ishod

Zakon o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima (ZOBS) iz 2003. godine

lan 164. Voza ne sme da upravlja vozilom u saobraaju na putu ni da pone da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola. Smatrae se da je pod dejstvom alkohola lice za koje se analizom krvi ili krvi i urina ili drugom metodom merenja koliine alkohola u organizmu utvrdi da koliina alkohola u krvi iznosi vie od 0,5 g/kg ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvreno odgovarajuim sredstvima ili aparatima (alkometrom i dr.) za merenje alkoholisanosti, to odgovara koliinama veim od 0,5 g/kg, ili kod koga se, bez obzira na sadrinu alkohola u krvi, strunim pregledom utvrdi da pokazuje znakove alkoholne poremeenosti.

Lice pod dejstvom alkohola

Za koje se analizom krvi ili krvi i urina ili drugom metodom merenja koliine alkohola u organizmu utvrdi da koliina alkohola u krvi iznosi vie od 0,5 g/kg Ako je prisustvo alkohola utvreno odgovarajuim sredstvima ili aparatima (alkometrom i dr.) za merenje alkoholisanosti, to odgovara koliinama veim od 0,5 g/kg

Kod koga se, bez obzira na sadrinu alkohola u krvi, strunim pregledom utvrdi da pokazuje znakove alkoholne poremeenosti

UTVRIVANJE ALKOHOLISANOSTI NA IVIM OSOBAMA MENI NEJASNO Kod koga se, bez obzira na sadrinu alkohola u krvi, strunim pregledom utvrdi da pokazuje znakove alkoholne poremeenosti.

Kliniki pregled kada ispitanik odbije da mu se izvadi krv danas to ZKP ne dozvoljava za okrviljenog Miris na alkohol (alkoholni halitus) ne znai da je osoba u pijanom stanju (odrava se i po eliminaciji alkohola i otrenjenju)

lan 143. ZKP Telesni pregled osumnjienog ili okrivljenog

(2) Uzimanju uzorka krvi i preduzimanju drugih medicinskih radnji koje su po pravilu medicinske nauke neophodne radi analize, identifikacije lica i utvrivanja drugih injenica vanih za krivini postupak, moe se pristupiti i bez pristanka lica koje se pregleda, izuzev ako bi usled toga nastupila kakva teta po njegovo zdravlje.

UTVRIVANJE ALKOHOLISANOSTI NA IVIM I LEEVIMA Alkotestiranje - utvrivanje alkohola u izdahnutom vazduhu - Dreger aparat jednostavan, dobar i brz nain utvrivanja alkoholisanosti

 Skrining metoda - negativan rezultat iskljuuje alkoholisanost - pozitivan rezultat nema apsolutnu dokaznu vrednost (treba uzeti krvi i mokrau) Lano pozitivan rezultat - bombone sa alkoholom - skoro konzumiranje pia
vano je da na sluzokoi usne duplje ispitanika ne postoji vie alkohol - posle konzumiranja piva ili vina posle 10 minuta nema ostataka alkohola u ustima, posle koncentrovanih pia od 15 do 18 minuta, a kod potpuno zatvorenih usta i do 25 minuta

obavezno treba zapisati registrovanu vrednost i vreme testiranja

Iz izjave svedoka milicionera: "...Na licu mesta ja sam izvrio alkotestiranje okrivljenog i ostalih vozaa... alkotest je pokazao da kod okrivljenog ima alkohola s tim to se ne seam koja je koliina bila...Ja nisam nigde zabeleio taj podatak o tome u koje vreme i koja koliina alkohola je naena alkometrom...odveo sam ga lino na VMA radi vaenja krvi... a on je traio da mu se oprosti alkohol... ". Okrivljeni voza radnik MUP-a

Utvrivanje alkohola u krvi i mokrai

to pre uzimanje uzoraka krvi (i mokrae) Uzimanje najmanje dva uzorka krvi (i mokrae)

Tehnika ispravnost postupka

- uzimanje dezinfekcija bez alkohola

- obeleavanje
- uvanje - u friideru - analiza - to pre, specifian analitiki metod (gasna hromatografija - GH)

Utvrivanje alkohola u krvi i mokrai setovi za uzimanje i zapisnici jedan uzorak se daje okrivljenom radi provere

mogunost praenja uzorka od uzimanja do analize i izdavanja rezultata chain of evidence validnost dokaza u sudskom postupku

uzorci krvi za analizu na alkohol trebalo bi da se uzmu od svih izvrilaca i rtava krivinih dela to pre, a najvie u roku od 24 sata posle predmetnog dogaaja (potpuna eliminacija alkohola iz organizma u veini sluajeva do 24 sata, retko due)

zakonom nije propisana obavezna procedura da se kod svih relevantnih uesnika u saobraajnoj nezgodi vri analiza (naroito ne kod peaka) to se po pravilu proputa kada uesnici budu hospitalizovani zbog zadobijenih povreda, naroito kada je osoba u tekom optem stanju
propusti peak pijan pretravao kolovoz zbog nevrenja analize na alkohol previdi se glavni akcidentogeni faktor tetne posledice po vozaa

Iz zahteva za sprovoenje istrage Optinskog javnog tuilatva u Lazarevcu, KT br. 496/07 od 07.11.2007. godine, protiv Nikoli Sae iz Arnajeva: : "...U Vreocima, 6.9.2007. godine oko 20,30 asova, upravljajui traktorom ...kojim je vukao...prikolicu... putem Lazarevac Stepojevac...u pravcu Stepojevca ...u nonim uslovima...vukui prikljuno vozilo, na ijem zadnjem delu nisu bila upaljena najmanje dva crvena svetla...usled toga oteeni...Mii Branko...upravljajui putnikim vozilom marke "jugo 55"...udario prednjim delom putnikog vozila u zadnji deo traktorske prikolice i zadobio teke telesne povrede usled kojih je preminuo 23.9.2007. godine...".

 - 297. KZ (2) . 289. . 1. 2, 290. . 1. 2, 291. 1. 295. . 1. 2. , .

Iz zapisnika o uviaju Kri.br. 80/2007: : "...Re je o delu puta koji je potpuno prav, pregledan u oba pravca sa izvuenom razdelnom linijom...kolovoz je suv, nije oteen, od asfaltnog zastora je...na mestu nezgode nije zateen voza putnikog vozila...Branko Mii...koji je nakon saobraajne nesree preveen u ambulantu Veliki Crljeni, a odatle je transportovan u Urgentni centar Beograd...Prikolica od poljoprivredne maine traktora je zateena sa desne strane kolovoza...a neposredno iza zadnjeg dela traktorske prikolice je priljubljen celom irinom eoni deo putnikog vozila "Jugo" i to vozilo se takoe nalazi izvan desne ivice kolovoza...prednji eoni deo putnikog vozila podiao ispod tovarnog sanduka prikolice. Sva oteenja putnikog vozila su u predelu prednjeg eonog dela...Nedostaje komplet prednje vetrobransko staklo koje se nalazi na limu od haube koji je potpuno savijen... ...".

Iz nalaza o analizi alkohola u krvi Mii Branka: : "...krv je uzeta dana 06.09.2007. u 22:00 Urgentni centar od strane med. osoblja sa odeljenja reanimacije, u prisustvu policijskog slubenika...Odreivanje koncentracije alkohola uraeno je metodom gasne hromatografije ...u krvi Mii Branka naeno je 07.09.2007. god. ...etanola 1,60 ili 34,7297 mmol/l...".
1,60 alkohola u krvi 1,5 sat posle nezgode

da nije uzet i analiziran uzorak krvi ne bi bilo otkriveno stanje alkoholisanosti vozaa kao znaajan akcidentogeni faktor

PROPUSTI NAINJENI U ISTRAZI KASNIJE SE NE MOGU ISPRAVITI JER SE BITNI TRAGOVI I

INJENICE NEPOVRATNO GUBE

UTVRIVANJE ALKOHOLISANOSTI NA LEEVIMA U ISM u Bgd skrining metoda radi se u svim sluajevima ako od momenta povreivanja ili oboljevanja nije prolo vie od 24 sata vreme za koje se u veini sluajeva alkohol potpuno eliminie iz organizma (retko dua eliminacija) Uzorci: - krvi iz butne vene - tenost staklastog tela - mokraa

Kod trulenih promena pod

dejstvom trulenih
bakterija moe doi do postmortalne produkcije alkohola

(uglavnom do 1 ,
retko do 2 )

Kod osoba koje nadive povredu i eliminiu sav alkohol, a kod kojih postoji krvni izlivi (subduralni ili epiduralni hematom), mogue je analizom te izlivene krvi utvrditi postojanje stanja alkoholisanosti u vreme povreivanja - alkohol u krvi iz subduralnog hematoma kod osobe koja je umrla posle osmodnevnog nadivljavanja

STANJE ALKOHOLISANOSTI vetaenja

Uraunljivost u trenutku izvrenja krivinog dela actiones liberae in causa

Izraunavanje alkoholemije tempore criminis Sposobnost za bezbednu vonju

Najpouzdaniji podatak o stepenu alkoholisanosti osobe tempore criminis dobija se ukoliko se uzorak krvi uzme odmah nakon predmetnog dogaaja. U veini sluajeva uzorak (ili uzorci) krvi bivaju uzeti izvesno vreme posle predmetnog dogaaja.

Sud zahteva da se vetaenjem utvrdi:

- kolika je bila alkoholemija u vreme predmetnog dogaaja - alkoholemija tempore criminis

- kako

je

postojee

stanje

alkoholisanosti

uticalo na ponaanje osobe uraunljivost,

sposobnost za bezbednu vonju

METABOLIZAM ALKOHOLA unetog alkoholnim piem

RESORPCIJA usna duplja (4 do 20%) eludac (20%) tanko crevo (50%, po nekima i do 80%) debelo crevo

FAKTORI BRZINE RESORPCIJE Brzina konzumiranja - bre konzumiranje bra resorpcija

Jaina alkoholnog pia - ista koliina alkohola bre se resorbuje iz estokog pia nego iz piva ili vina (vea razlike u koncentraciji u digestivnom traktu i krvi bra difuzija) - 1 g alkohola iz estokog pia resorbuje se za 1 minut, a iz piva ili vina za 2 minuta - maksimalna brzina resorpcije iz pia jaine 20% - veoma jaka pia (preko 40 vol.%) mogu da uspore resorpciju

Vrsta pia - bre se resorbuju pia koja sadre ugljen dioksid i topla pia pivo - maksimalna alkoholemija moe da bude kasnije dostignuta (i do jedan sat) i moe da bude manja (25%-50%) nego ako se ista koliina A unese u vidu estokih pia
Pun ili prazan eludac - belanevine u hrani mogu da veu deo A; masna hrana oblae eludac i usporava resorpciju (moe biti produena i do 3-3,5 asa)

Konzumiranje posle obilnog obeda, naroito piva i vina resorpcioni deficit deo unetog A se vezuje za belanevine iz hrane i uopte se ne resorbuje
moe iznositi do 30 - 40% unetog A

minimalan - brz unos koncentrovanog pia na prazan eludac

Pogreno verovanje - uzimanje male koliine hrane uz pie (meze) oslabie dejstvo A - efekat je suprotan - male koliine hrane sa unetim A brzo se pretvaraju u kau, to ubrzava prelaz sadraja u u tanko crevo, gde je resorpcija A najbra
Hrana nema nikakav uticaj na A koji je ve resorbovan - naknadnim uzimanjem hrane, posle zavrene resorpcije, ne moe se uticati na smanjenje postojee alkoholemije Povraanje - u fazi resorpcije, resorpcija skraena sa niom maksimalnom alkoholemijom prema konzumiranoj koliini alkoholnog pia; posle zavrene resorpcije - ne utie na alkoholemiju

Oboljenja i stanja organizma - kod osoba sa resekcijom eluca resorpcija je jako ubrzana jer A alkohol brzo dospeva u tanko crevo (brza resorpcija naglo ispoljavanje toksinih efekata A u mozgu) Psihiki faktori - neraspoloenje i depresivna stanja usporavaju resorpciju i obrnuto Neki lekovi - neki lekovi usporavaju resorpciju smanjujui brzinu pranjenja eluca i obrnuto

ELIMINACIJA
najvei deo A (90-95%) razgradi se u jetri dejstvom enzima alkoholne dehidrogenaze i katlaze manji deo (5-10%) izlui se nepromenjen preko izdahnutog vazduha, mokrae, znoja i fecesa
samo razgradnja A dejstvom alkoholne dehidrogenaze u jetri (oko 80%) odigrava se linerano (ista koliina u istom vremenskom periodu), dok je razgraivanje dejstvom katalaze i eliminacija disanjem, mokraom i znojem varijabilno, u zavisnosti od koncentracije A u krvi i drugih faktora

RESORPCIONA KRIVULJA - izraz nije najprikladniji jer krivulja prikazuje ne samo fazu resorpcije, ve i fazu eliminacije KRIVULJA ALKOHOLEMIJE - bolji izraz predstavlja rezultantu dva procesa koji se simultano odigravaju u organizmu resorpcije i eliminacije idealna krivulja jednokratno unoenje alkoholnog pia na prazan eludac

U prvoj fazi, u kojoj krivulja ima uzlazni smer, preovladava proces resorpcije, dok je razgradnja i eliminacija manjeg intenziteta. Porast alkoholemije je najvei u poetnom delu resorpcione faze, dok pri kraju faze resorpcije alkoholemija neto sporije raste - nema linearnog i pravilnog rasta (iako je on na krivulji prikazan kao linearan)

Ako je alkohol unet na potpuno prazan eludac, RESORPCIJA se zavrava za 10 do 50 minuta (po pravilu posle 30 do 60 minuta), retko nakon 60 do 90 minuta

Posle unosa obilnog i kalorinog obeda, resorpcija moe da bude jako usporena. Pojedine vrste hrane (mleni proizvodi, punomasni sirevi, sardine u ulju, jako rovita jaja) onemoguavaju brz prelaz alkohola u krv resorpcija moe trajati 2 do 3, nekad i do 3,5 asa

procenjivanje trajanja resorpcije je delikatno i izuzetno znaajno za vetaenje alkoholemije tempore criminis mora se vriti u svakom konkretnom sluaju

Posle zavrene resorpcije (vrh krivulje), dolazi do naglog pada krivulje - tzv. difuzioni pad ili difuziona strmina - odgovara koliini alkohola koja pree iz krvi u tkiva i iznosi najvie do 0,3 , (nije rezultat razgradnje alkohola ve njegove difuzije)

Posle dostizanja maksimalne alkoholemije uspostavlja se ravnotea izmeu ova dva procesa - u daljem toku preovlauje eliminacija (silazni deo krivulje) - faza eliminacija se karakterie linearnim padom alkoholemije Proces resorpcije traje jo izvesno vreme, kada se resorbuje jo mala koliina alkohola (tzv. postresorpcija) U veini sluajeva sav alkohol se eliminie do 24 sata

Navedena silazna prava linija dobija se analizom manjeg broja uzoraka venske krvi - ukoliko se analizira vei broj uzoraka krvi u manjim vremenskim razmacima, ne dobija se krivulja u vidu prave linije ve izlomljena tj. cik-cak linija, sa manjim skokovima i padovima

faktor - opadanje koncentracije alkohola u krvi za jedan as - proseno 0,138 - u literaturi - dijapazon od 0,13 - 0,17 - srednja vrednost 0,15

 novija istraivanja - 0,18 - 0,12-0,27 - Novi Sad (2000. - 1574 analize) 0,02-0,73 u zavisnosti od alkoholemije (prosek 0,24)

prosene vrednosti nealkoholiara

kod

zdravih

osoba,

alkoholiari (bar u ranim fazama alkoholizma) eliminacija moe da bude intenzivnija (i do 0,4 na sat)

 kod jako visokih alkoholemija (preko 2,5) eliminacija u poetku moe da bude jako intenzivna (i do 0,3 na sat), dok alkoholemija ne opadne do 2-2,5, posle se smanjuje

faktor varijabilan (i kod iste osobe) - treba

ga procenjivati u svakom konkretnom sluaju

Ukoliko se konzumiranje ponavlja u odreenim vremenskim intervalima i to posle zavrene resorpcije prethodno unete koliine, onda se nakon difuzionog pada krivulja ponovo penje. Ako se alkohol ponovo unese pre zavrene resorpcije prethodno unete koliine, novi porast sledi i pre difuzionog pada, to daje poseban izgled krivulje. Situacija u kojoj se na svaka dva sata popije po jedna aica konjaka, pod uslovom da je izmeu resorpcije i eliminacije uspostavljen konstantan odnos.

upozorenje za vozae - svaka popijena aa estokog pia iziskuje 2 asa, a svaka popijena aa vina ili piva iziskuje najmanje 1 as pauziranja do unoenja novih koliina

alkoholnih pia u organizam, da se ne bi

prevazila alkoholemija od 0,5

Kada se pre i posle obilnog obeda konzumira alkohol ili se konzumira vea koliina piva ili vina slabije jaine, ili kada se zajedno sa piem unosi i hrana, vrh krivulje moe jedno vreme (oko 20 minuta, nekad i 1 do 2 asa) da se zadri na jednom nivou - tzv. plato i da tek posle toga doe do pada (posledica uspostavljanja ravnotee izmeu resorpcije i eliminacije alkohola)

Vetaenje u predmetu K-1609/05 II optinskog suda u Beogradu Dana 29. aprila 2005. oko 0545 asova, u Beogradu dolo do saobraajne nezgode u kojoj je uestvovalo putniko vozilo marke BMW M3, kojim je upravljao K.S. pri brzini od oko 140km/h naglo je izgubio kontrolu na vozilom koje je skrenulo sa kolovoza, udarilo u elektrini stub, prepolovilo se i zapalilo.

voza i suvoza su ispali iz vozila, ali su preiveli nezgodu sa TTP opasnim po ivot

Od K.S. uzet samo jedan uzorak krvi u u 0655 asova - oko 1 sat i 10 minuta posle predmetne saobraajne nezgode U tom periodu nije konzumirao alkoholna pia U uzetom uzorku krvi ustanovljeno je prisustvo etilalkohola u koncentraciji od 1,87 K.S. u jednoj izjavi navodi da je kritine veeri u vremenskom intervalu od 20 minuta do pola sata popio 3 do 4 aice viskija, koje nisu bile vee od 0,5dl. U drugoj izjavi on navodi da je te veeri popio dve tri, ali najvie etiri ae, za vreme od 10 do 15 minuta i da je ubrzo potom (najvie 3 minuta) dolo do saobraajne nezgode.

Da li je od navedene popijene koliine alkoholnih pia mogla biti ostvarena alkoholemija od 1,87?
A C -------p x r C aloholemija [] A koliina resorbovanog alkohola [g] p telesna teina [kg] 105kg r redukcioni faktor [0,6 - za gojazne mukarce]
koncentracija alkohola u telu 60 r -------------------------------------- ------- 0,7 u proseku koncentracija alkohola u krvi 80 varira od 0,55 do 0,80 0,7 srednje uhranjeni miiavi mukarci 0,6 ene, gojazni i jako pothranjeni mukarci

Izraunavanje A 4 ae x 50ml 200 ml viskija 40vol% 0,8 specifina teina alkohola 200ml x 40/100 x 0,8 64g alkohola

A 64 64 C --------- ----------- ----- 1,02 p x r 105 x 0,6 63

Izraunata vrednost od 1,02 predstavlja maksimalnu moguu alkoholemiju koja se dostie kada se sav popijeni alkohol odmah rasporedi po itavom telu tj. kada se odreena koliina alkohola popije za kratko vreme i to na prazan eludac, to omoguava najbru (unutar sata) i najveu moguu resorpciju (bez resorpcionog deficita).

Od najvee koliine alkoholnog pia, koje u svojim izjavama navodi K.S. (4 aice viskija od 50ml), maksimalno dostignuta alkoholemija bila bi oko 1,02, to je znatno manje od 1,87 koliko je ustanovljeno analizom u uzorku krvi uzetom 1 sat i 10 minuta posle predmetne saobraajne nezgode.
Zakljuak suda okrivljeni je dao netaan podatak o koliini popijenog alkohola tj. morao je popiti vie da bi dostigao alkoholemiju od 1,87

Koliku koliini alkoholnog pia je morao popiti da bi ostvario alkoholemiju od 1,87?

ACxpxr

C A p r

aloholemija [] 1,87 koliina resorbovanog alkohola [g] telesna teina [kg] 105kg redukcioni faktor [0,6 - za gojazne mukarce]

A 1,87 x 105 x 0,6 117,81g alkohola A Xml x 40/100 x 0,8 117,81g Xml x 40/100 x 0,8

117,81g 117,81 Xml ----------------- --------- 368,15 368ml viskija 40vol% 40/100 x 0,8 0,32
368:50 7,36 aica viskija od 50ml

Alkoholemija od 1,87 moe biti dostignuta ukoliko se konzumira najmanje oko 368 ml, odnosno neto vie od 7 aica viskija jaine 40vol%, za kratko vreme na prazan eludac, to je znatno vea koliina od one koju navodi K.S. u svojim izjavama (2 do 3, najvie 4 aice od 50ml).
Potvren zakljuak suda okrivljeni je dao netaan podatak o koliini popijenog alkohola tj. popio je vie od onoga to je izjavio

Utvrivanje alkoholemije tempore criminis

Cx Ct + t
Cx Ct t aloholemija tempore criminis [] alkoholemija u vreme uzimanja uzorka [] redukcioni faktor (u proseku 0,138 ) vreme proteklo od dogaaja do uzimanja uzorka [sati] t = 2 sata = 0,138

Ct = 1,5

Cx 1,5 + 0,138 2 = 1,776 1,8

Cx

Ct

preraunavanje se sme vriti samo ako se nedvosmisleno utvrdi da su se i predmetni dogaaj i uzimanje uzorka odigrali u toku linearnog pada alkoholemije u fazi eliminacije

Uvek treba nastojati da se uzorci za analizu uzmu to pre posle dogaaja i to najmanje dva uzorka krvi u razmaku od pola sata ili jedan sat (po

mogunosti i dva uzorka mokrae).

Uporeivanjem koncentracije alkohola u ova dva uzorka moe se utvrditi da li kod osobe postoji tzv. faza eliminacije (faza opadanja alkoholemije) ili faza

resorpcije (faza porasta alkoholemije).

Ako postoji faza eliminacije, oduzimanjem vrednosti alkoholemije iz dva uzeta uzorka izraunava se vrednost faktora eliminacije u konkretnom sluaju.
Ako nisu uzeta dva uzorka krvi, a vri se preraunavanje, onda se u praksi daje interval moguih vrednosti alkoholemije sa maksimalnom i minimalnom vrednosti faktora od 0,13 i 0,17

Utvrivanje alkoholemije tempore criminis u predmetu

S obzirom na to da je nainjen propust to je uzet samo jedan uzorak krvi i to 1 sat i 10 minuta posle odigravanja predmetne saobraajne nezgode, nije mogue sa sigurnou proceniti alkoholemiju u vreme odigravanja predmetne saobraajne nezgode. Na osnovu dostupnih injenica sa verovatnoom se moe zakljuiti samo da je uzorak krvi uzet u fazi eliminacije, ali se ne moe sa sigurnou ustanoviti koja je faza metabolisanja alkohola (resorpcija ili eliminacija) postojala u momentu odigravanja predmetne saobraajne nezgode.

Ukoliko se predmetna saobraajna nezgoda dogodila u vreme kada je poela faza eliminacije, uz primenu vrednosti u intervalu od 0,13 do 0,17, s obzirom na to da se ne moe utvrditi kolika je bila stvarna vrednost ovog faktora u konkretnom sluaju, onda je alkoholemija tempore criminis (Cx) mogla biti u intervalu od oko 2,02 do oko 2,07, to odgovara stanju srednjeg pijanstva, kada dolazi do tekog oteenja psihomotornih sposobnosti vozaa, to ga ini apsolutno nesposobnim za bezbednu vonju.
Ct = 1,87 t = 1,166 (1 sat i 10 minuta; 10 minuta je 1/6 asa - oko 0,166) Cx = Ct + t = 1,87 + 0,13 x 1,166 = 2,02 Cx = Ct + t = 1,87 + 0,17 x 1,166 = 2,07 minimalna vrednost maksimalna vrednost

Cx

Ct

preraunavanje se ne sme vriti ako se dogaaj odigrao u fazi resorpcije jer porast alkoholemije tada nije ravnomeran (linearan) ukoliko je interval izmeu dogaaja i uzimanja uzorka dui od 5 sati (maksimalno 6 asova)

Ukoliko sud prihvati kao verodostojnu izjavu K.S. da je celokupnu koliinu alkoholnog pia konzumirao za kratko vreme (u roku od od oko 10 do 15, najvie 20 minuta) i da se saobaajna nezgoda dogodila vrlo brzo (najvie 3 minuta) posle zavrenog konzumiranja alkoholnog pia, onda je kod njega tempore criminis postojala faza resorpcije kada se samo moe zakljuiti da je on u to vreme bio u stanju alkoholne opijenosti, ali bez mogunosti preciznog procenjivanja vrednosti alkoholemije u tom momentu. Smatra se da, bez obzira na nivo alkoholemije, porast koncentracije alkohola u krvi, koji je svojstven fazi resopcije alkohola, ak i pri koncentracijama alkohola niim od 0,5, znaajno kompromituje psihomotorne sposobnosti (brzina reagovanja, otrina vida, koordinacija pokreta, koncentracija, procena situacije), zbog nemogunosti elija centralnog nervnog sistema da se adaptiraju na porast alkoholemije.

MILJENJE - lekar specijalista neuropsihijatrije i forenzike psihijatrije - lekar specijalista sudske medicine
Na osnovu svega prethodno navedenog zakljuuje se da je K.S. u vreme odigravanja predmetne saobraajne nezgode bio u stanju alkoholne opijenosti, zbog ega su mu psihomotorne sposobnosti (brzina reagovanja, otrina vida, opaanje, koncentracija i koordinacija pokreta) bile u znaajnoj meri kompromitovane, te je tempore criminis bio nesposoban za bezbedno upravljanje motornim vozilom.

Psihiko stanje K.S. u vreme izvrenja krivinog dela koje mu se stavlja na teret, nije imalo karakter bilo kakve tee duevne poremeenosti koja bi u to vreme iskljuivala ili u bitnom stepenu smanjila ili iskljuila sposobnost za rasuivanje odnosno slobodnu volju (uraunljivost) imenovanog.

Stari KZ iz 2002. lan 196. izbaen iz novog KZ

lan 196. Ugroavanje javnog saobraaja usled omamljenosti (1) Ko upravlja motornim vozilom pod dejstvom alkohola ili drugih omamljujuih sredstava, i ako je usled toga oigledno nesposoban za bezbednu vonju i time tako ugrozi javni saobraaj na putevima da dovede u opasnost ivot ili telo ljudi ili imovinu veeg obima, kaznie se zatvorom do tri godine.

Pojam - oigledno nesposoban za bezbednu vonju - ne pojavljuje se u novom KZ

Zakon o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima (ZOBS) iz 2003. godine

lan 164. Voza ne sme da upravlja vozilom u saobraaju na putu ni da pone da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola. Smatrae se da je pod dejstvom alkohola lice za koje se analizom krvi ili krvi i urina ili drugom metodom merenja koliine alkohola u organizmu utvrdi da koliina alkohola u krvi iznosi vie od 0,5 g/kg ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvreno odgovarajuim sredstvima ili aparatima (alkometrom i dr.) za merenje alkoholisanosti, to odgovara koliinama veim od 0,5 g/kg, ili kod koga se, bez obzira na sadrinu alkohola u krvi, strunim pregledom utvrdi da pokazuje znakove alkoholne poremeenosti.

actiones liberae in causa

24. K (1) , . (2) 1. .

NE POSTOJI KONSTANTAN I PRAVILAN

ODNOS IZMEU ALKOHOLEMIJE I

SIMPTOMATOLOGIJE PIJANSTVA, AK NI
KOD ISTE OSOBE U RAZNIM SITUACIJAMA

SIMPTOMATOLOGIJA PIJANSTVA ZAVISI

OD MNOGIH FAKTORA, A NE SAMO OD AKTUELNE ALKOHOLEMIJE

dejstvo alkohola na CNS je jae u resorpcionoj nego u eliminacionoj fazi

bez obzira na nivo alkoholemije, porast koncentracije alkohola u krvi, koji je svojstven fazi resopcije alkohola, ak i pri koncentracijama alkohola niim od 0,5, znaajno kompromituje psihomotorne sposobnosti (brzina reagovanja, otrina vida, koordinacija pokreta, koncentracija, procena situacije), zbog nemogunosti elija centralnog nervnog sistema da se adaptiraju na porast alkoholemije, a u daljem toku resorpcije reakcija slabi

 individualne razlike - neke osobe pokazuju znake pijanstva i pri maloj alkoholemiji
kod alkoholiara u fazi tolerancije na alkohol visoka alkoholemija ne mora biti praena klinikim manifestacijama pijanstva.

trenutno stanje organizma iscrpljenost, bolesti i dr. psihiko otrenjenje stresna situacija (saobraajna nezgoda, hapenje i sl.) moe da utie na to da ponaanje osobe ne bude manifestno poremeeno u skladu sa aktuelnom visokom alkoholemijom

OKRUNI SUD U BEOGRADU K.br.613/02

U spisima se navodi da je 07.11.2001. godine, oko 1740 asova, u Mladenovcu...dolo do

saobraajne nezgode u kojoj je biciklista M.M.

povreen od strane putnikog vozila marke "Lada"

reg. broj BG 439-512, kojim je upravljao P.V.

2. U izvetaju KBC "Beanijska Kosa" br. 1056 od 12.11.2001. godine o izvrenom istraivanju alkohola u krvi Pimi Vojislava, navodi se da je krv uzeta dana 07.11.2001. godine u 1855 asova, te da je u uzetom uzorku krvi naeno 130,26 mmol/l odnosno 6,00 promila alkohola.

 Proverena tehnika ispravnost postupka uzimanja, uvanja i analiziranja krvi Izjava okrivljenog: Kada su zavrili uviaj...otili
smo u dom zdravlja gde mi je izvaena krv. U prisustvu policajca sestra je pokuala da mi izvadi krv iz desne ruke, pa kako nije mogla da nae venu, uinila je to iz leve ruke, prethodno mi je trljala ruku, ne znam tano sa ime, samo znam da mi je trljala ruku, pre stavljanja injekcije. Nakon to mi je izvadila krv, istu je istisnula iz prica u epruvetu i istu zatvorila i predala policajcu. Inae ja slabo pijem, i tog dana nita nisam pio...tako da ne umem da objasnim kako je dolo do toga da mi bude naeno alkohola u krvi.

Izjava policajca: "Ja sam bio u auto patroli koja je

izala na lice mesta...i tom prilikom sam zatekao...vozaa...van vozila...koji je bio u vidno alkoholisanom stanju...da je bio pod uticajem alkohola, zakljuio sam na osnovu njegovog iskaza, a da je pod uticajem alkohola, zakljuio sam na osnovu usporenog govora, teturanja u hodu, usporenih pokreta, a nismo mu davali alkometar ve smo ga odmah odveli na uzimanje krvi u Dom zdravlja Mladenovac...Po mojoj proceni okrivljeni je bio izuzetno pijan, a to zakljuujem jer sam imao mnogo vozaa koji su bili pijani kada sam ih zaustavljao i ovaj je imao sigurno preko 3 promila".

Izjava medicinske sestre: "Kada je doao optueni sa policajcem koji je doneo epruvetu ja sam mu izvadila krv i tu krv stavila u epruvetu... Dok sam vadila krv optuenom on je sedeo ni jednog momenta nije legao i ja nita neuobiajeno nisam primetila u ponaanju optuenog. Nije se ni ljuljao ni padao niti bilo ta slino radio ak se normalno podigao i otiao da se potpie. Ja jo jednom potvrujem da nita neuobiajeno nisam primetila to bi mi skrenulo panju, ja sa njim nita posebno nisam razgovarala a on je radio ono to sam mu ja rekla da bi mu izvadila krv."

VETACI - lekar specijalista neuropsihijatrije i forenzike psihijatrije - lekar specijalista sudske medicine
Ustanovljena visoka alkoholemija u vreme uzimanja krvi (6,00 promila) ukazuje na to da je P.V. pre kritinog dogaaja konzumirao veu koliinu alkoholnog pia. Uinjen je propust to je uzet samo jedan uzorak krvi. Uzimanje drugog uzorka krvi u konkretnom sluaju bilo bi znaajno za potvrivanje izuzetno visoke alkoholemije koja je ustanovljena u konkretnom sluaju.

Alkoholemija od 6 promila, koja je ustanovljena kod P.V. izuzetno je visoka i znatno prevazilazi vrednost od 4 promila, koja se u literaturi navodi kao potencijalno smrtonosna kod veine ljudi. Meutim, poznato je takoe da je reakcija na dejstvo alkohola jako individualna. Opisani su sluajevi preivljavanja sa alkoholemijom znatno viom od 4 promila. Tako se npr. navodi da su mnogi vozai sluajno zaustavljeni od strane policije u Australiji imali alkoholemiju veu od 5 promila.

MILJENJE I Ukoliko je u vreme odigravanja predmetne saobraajne nezgode kod P. V. postojala tzv. faza eliminacije alkohola, mogua alkoholemija u to vreme, izraunata na osnovu alkoholemije od 6 promila, ustanovljenje u uzorku krvi uzetom 75 minuta kasnije, uz primenu prosene minimalne i maksimalne vrednosti faktora eliminacije od 0,13, odnosno 0,17 promila, mogla je iznositi od 6,16 do 6,21 promila, to odgovara tekom pijanstvu. Zbog tekog pijanstva, sposobnost P.V. da shvati znaaj svog dela i mogunost upravljanja svojim postupcima tempore criminis bile su bitno smanjene, a imenovani je u to vreme bio nesposoban za bezbednu vonju.

MILJENJE II U vreme medicinskog ispitivanja kod P.V. nisu uoeni znaci i simptomi bilo kakvog privremenog ili trajnog duevnog oboljenja, privremene duevne poremeenosti ili slaboumlja kao ni simptomi i znaci hronine zavisnosti od alkohola.

Miljenja smo da nema indikacija da se imenovanom izrekne bilo koja mera bezbednosti medicinskog karaktera.

Naknadno konzumiranje alkohola

"konjak alibi" - okrivljeni navodi da je utvrena alkoholemija (ili njen vei deo) posledica konzumiranja alkohola posle predmetnog dogaaja naroito kada voza pobegne sa mesta

nezgode i bude naknadno uhvaen alibi:

svratio u kafanu i popio pie da se smiri

 utvrivanje injeninog stana je ponekad nemogue

uzeti to pre krv i to obavezno dva uzorka ako se ustanovi da je alkohol u eliminacionoj fazi (pad alkoholemije u drugom uzorku), a vaenje krvi je usledilo neposredno posle navodnog naknadnog konzumiranja pia konjak alibi se moe odbaciti da se zaista radilo o naknadnom konzumiranju, morala bi da postoji faza resorpcije sa porastom alkoholemije u drugom uzorku u odnosi na prvi

Predmet IV opintskog suda u Beogradu K-514/07 Saobaajna nezgoda 9.12.2006. ot. M.G. 28 g bila je putnik iza suvozaa u automobilu koji je udaren od pozadi vozilom kojim je upravljao D.D. u pijanom stanju i odbaen unapred na drugo vozilo

Predmet IV opintskog suda u Beogradu K-514/07 Saobaajna nezgoda 9.12.2006. ot. M.G. 28 g bila je putnik iza suvozaa u automobilu koji je udaren od pozadi vozilom kojim je upravljao D.D. u pijanom stanju i odbaen unapred na drugo vozilo

Predmet IV opintskog suda u Beogradu K-514/07 Saobaajna nezgoda 9.12.2006. ot. M.G. 28 g bila je putnik iza suvozaa u automobilu koji je udaren od pozadi vozilom kojim je upravljao D.D. u pijanom stanju i odbaen unapred na drugo vozilo

saobaajna nezgoda u 1730 asova krv uzeta u 1925 asova

oko 1 sat i 55 minuta posle nezgode

 289. (1) , , .

U svojim izjava D. D. navodi da uopte nije konzumirao alkoholna pia pre predmetne saobraajne nezgode, ve da je posle nezgode pio lozovu rakiju s tim to je 19.03.2007. godine pred istranim sudijom izjavio da je popio "gutljaj ili dva", a na glavnom pretresu 14.09.2007. godine izjavio je da je rakiju pio desetak minuta nakon udesa, (u vremenu od 1740 asova) i da je popio i do pola litra rakije. Sline podatke o koliini rakije koju je D. D. navodno popio posle saobraajne nezgode (do pola litra ili 3 do 4 prsta iz pune flae zapremine 2 litra) navode u svojim izjavama i svedoci B. M. i P. N.

Pitanja suda: Odreuje se vetaenje po vetaku specijalisti sudske medicine sa zadatkom da se na osnovu podataka u spisima predmeta izjasni o alkoholemiji okrivljenog u vreme saobraajne nezgode, posebno o tome da li je mogua varijanta odbrane okrivljenog da je pio posle saobraajne nezgode, imajui u vidu sve relevantne injenice u spisima predmeta i naroito odbranu okrivljenog, iskaze svedoka, te vreme kada se desila saobraajna nezgoda i vreme vaenja krvi od okrivljenog radi analize alkohola u krvi.

I Na osnovu podataka iz predmetnih spisa zakljuuje se da je u konkretnom sluaju u toku istranog postupka nainjen niz propusta koji onemoguavaju da se pouzdano utvrdi da li je Dubljevi Dragan u vreme odigravanja predmetne saobraajne nezgode bio u stanju alkoholisanosti i ako jeste, kolika je tada bila alkoholemija. Naime, kod D. D. je na licu mesta izvreno alkotestiranje, ali u predmetnim spisima ne postoje podaci o tanom vremenu kada je izvreno alkotestiranje i kolika je bila oitana vrednost koncentracije alkohola. Od D. D. je uzet samo jedan uzorak krvi za analizu na alkohol i to jako kasno, odnosno 1 sat i 55 minuta posle predmetne saobraajne nezgode.

II Na osnovu ustanovljenih medicinskih injenica ne moe se iskljuiti da je alkoholemija od 1,85 , koja je utvrena u uzorku krvi uzetom od D. D. 1 sat i 55 minuta posle predmetne saobraajne nezgode, nastala iskljuivo kao rezultat konzumiranja lozove rakije oko 10 minuta posle nezgode, s tim to se moralo raditi o jednokratnom konzumiranju na prazan eludac najmanje oko 300 ml rakije jaine 40 vol%, a ukoliko je bilo hrane u elucu, onda i vee koliine rakije s obzirom na resorpcioni deficit do kojeg moe dovesti hrana prisutna u elucu.

III Da je D. D. za kratko vreme posle saobraajne nezgode (oko 1740 asova) popio oko pola litra rakije jaine 40 vol%, kako je to izjavio na glavnom pretresu 14.09.2007. godine, nakon potpune resorpcije navedene koliine alkohola, ostvarena alkoholemija oko 1925 asova, kada je uzet uzorak krvi, iznosila bi oko 3,13 , to je znatno vie od 1,85 koliko je analizom utvreno.

IV Ukoliko je D. D. konzumirao alkoholna pia iskljuivo pre predmetne saobraajne nezgode i ako je kod njega u vreme saobraajne nezgode ve otpoela faza eliminacije, onda je alkoholemija tempore criminis kod njega mogla biti u intervalu od oko 2,01 do oko 2,18.

Ostatak alkohola - kod utvrene relativno niske, ali zakonom nedozvoljene alkoholemije, okrivljeni tvrdi i svedocima dokazuje da toga dana nije nita pio, te da je ustanovljeni nalaz netaan.
Mogue je da se ne radi o netanom nalazu, ve o ostatku alkohola koji je konzumiran prethodnog dana.

Osoba telesne mase 80 kg popila 9 konjaka u vremenskom intervalu od 20 do 23 asa, kada je i otila na spavanje. Sutradan je dolo do udesa oko 7 asova, a krv je bila izvaena u 8 asova. Rezultat analize alkohola u krvi u momentu vaenja je iznosio 0,65 . Ako je resorpcija bila zavrena za 2 asa, faktor eliminacije procenjen sa 0,15, a da je vreme eliminacije alkohola do vaenja krvi iznosilo 7 asova - u momentu vaenja krvi od prethodnog dana moglo je ostati oko 0,65 alkohola u krvi, a da se pri tome nisu morali primeivati subjektivne tegobe ni bilo kakvi simptomi alkoholisanosti.

Pojedine osobe u ovakvim sluajevima mogu oseati znake mamurluka, popraene glavoboljom i drugim simptomima, meutim, izvesne osobe, naroito one naviknute na alkohol, oseaju se posle spavanja potpuno trezne, bez znakova mamurluka i pijanstva, iako u njihovoj krvi postoji odreena koliina alkohola.

 este greke u vetaenju

abloniziranje - dobijeni rezultati nikad nemaju karakter apsolutne tanosti, jer se ne radi o matematikom, ve sloenom biolokom procesu, uslovljenom velikim brojem razliitih faktora koje je teko sve proceniti i inkorporirati prilikom izraunavanja (u nekim zemljama preraunavanje naputeno)

Izjava neuropsihijatra epileptologa vi specijalisti sudske medicine imate svoje formule, a mi u psihijatriji imamo druge formule

 Neregistrovanje vremena i vrednosti koncentracije alkohola kod alkotestiranja Kasno uzimanje uzoraka krvi i mokrae
Uzimanje samo jednog uzorka

Tehnike greke neadekvatno uzimanje (dezinfekcija alkoholom), obeleavanje, uvanje (van friidera) i analiza (treba GH)

UPUTSTVO ZA DOBRU PRAKSU

Registrovanje vremena i vrednosti koncentracije alkohola kod alkotestiranja to pre uzimanje uzoraka krvi i mokrae Uzimanje najmanje dva uzorka

Tehnika ispravnost uzimanje, obeleavanje, uvanje (u friideru) i analiza (treba GH) - referentne laboratorije
Setovi za uzimanje i zapisnici jedan uzorak se daje okrivljenom radi provere

Vetaenje - potovanje navedenih principa

Komisijsko vetaenje specijalista sudske medicine toksikolog specijalista sudske psihijatrije