Donaldson Stiven MO OUVANJA Prevod: elmi Zvezdana Donaldson Stephen POWER THAT PRESERVES (THE), omasa Kovenanta Nevernia"

(3) RUNE 1991. 1. OPASNOST U SNOVIMA

1977. Serija "Letopisi T

Tomas Kovenant je govorio u snu. Ponead je znao ta ini; isidani delovi g lasa nejasno su mu prodirali u uoenost, ao isre nevinosti. No, nije mogao da s e uspravi - te ina iscrpljenosti bila je prevelia. Buncao je ao milioni ljudi pr e njega - zdravi i bolesni, istinsi i la ni. U njegovom sluaju nije bilo nioga da ga uje. Ne bi bio usamljeniji ni da je ostao poslednji ivi spava. Kada ga je presela prodorna zvonjava telefona, probudio se cvilei. Za trenuta, uspravljen u postelji, nije mogao da razlui telefon od sopst venog u asa; oboje je odjeivalo ao oluja roz njegov zamagljeni um. Onda je tele fon ponovo zazvonio. Nagnao ga je da se, oznojen, izvue iz reveta, primorao ga d a se otetura u dnevnu sobu i prisilio ga da podigne slu alicu. Utrnuli, bolesno hl adni prsti lizili su po crnoj plastici, a ada ju je onano stegao, dr ao ju je uz slepoonicu ao pi tolj. Nije imao ta da joj a e, pa je eao u tami da se oglasi osoba sa druge stra ne. Javio se nesiguran ensi glas. "Je li to gospodin Kovenant? Tomas Kovenan t?" "Da", promrmljao je, pa preinuo, pomalo iznenaen svime to je priznao tom jednom rei. "Ah, gospodine Kovenante", reao je glas. "Ovde je Megan Roman." Po to joj nije odgovorio, dodala je pomalo jeto. "Va advoat, seate li se?" Nije se seao; nije znao ni ta o advoatima. Tupa izmaglica pomela je sve ve ze u njegovom seanju. Upros smetnjama na vezi, njen metalni glas zvuao je pomalo poznato; no, nije mogao da je prepozna. Nastavila je. "Gospodine Kovenante, ja sam va advoat ve dve godine. ta vam je? Jeste li dobro?" Poznati glas ga je uznemirio. Nije eleo da se seti o je to. Glupo je pro mumlao: "To nema veze sa mnom." "Mora da se alite. Ne bih zvala da nema veze sa vama. Ni ja ne bih imala veze sa tim da se ne tie upravo vas." "Ne." Nije eleo da se seti. Sebe radi, upinjao se da objasni. "Zaon nema niave veze sa mnom. Ona ga je prer ila. Uostalom, ja... meni ne mo e ni ta." "Bolje bi vam bilo da poverujete da mo e. I bolje da me saslu ate. Ne znam ta vam je, ali..." Preinuo ju je. Bio je suvi e blizu da se seti tog glasa. "Ne", ponovo je reao. "Mene ne obavezuje. Ja sam - spolja. Odvojen. Meni ne mo e ni ta. Zaon nije" , zastao je na asa, tragajui roz maglu za onim to je hteo da a e, "nije suprotan o d Opaije." A onda je upros sebi prepoznao njen glas. Upros bestelesnoj neodreenost i telefonse linije, shvatio je o mu govori. Elena. Munina poraza iscedila je iz njega otpor. "... ta govorite", govorila je. "Ja sam va advoat, Megan Roman. A ao misl ite da vam zaon ne mo e ni ta, onda me bolje saslu ajte. Zato vas i zovem." "Da", bespomono je reao. "Slu ajte, gospodine Kovenante." Prestala je da sariva bes. "Nije ba da mi se svia to sam va advoat. Trzam se od same pomisli na vas. No, dosad jo nisam osta vila lijenta, pa neu da ponem od vas. Saberite se i saslu ajte me." "Da." Elena, tupo je jeao. Elena? ta sam ti to uinio? "Dobro. Evo ao stojimo. Taj... taj va nesreni izlaza u subotu uvee... do veo je stvari do vrhunca. To... jeste li morali da idete u noni lub, gospodine K ovenante? Zar ba u noni lub?" "Nisam hteo." Nije mogao da smisli bolje opravdanje. "Pa, ta je tu je. erif Liton se nao trio. Dali ste mu razlog da se oomi na

vas. U nedelju uvee i jutros je razgovarao sa mno tvom ljudi. Ljudi sa ojima je bi o u vezi govorili su sa drugim ljudima. Gradso vee se sastalo u podne. Gospodine Kovenante, ovo se verovatno ne bi desilo da svima nije u seanju va poslednji dolaza u grad. I tada se puno prialo, ali uglavnom se sve sti alo. Sa da su se svi opet uznemirili. Ljudi tra e da se ne to preduzme. Vee namerava da to i uini. Na a oprezna uprava izvr ie omasaciju va e imovine. F arma 'Utoi te' e verovatno postati zona za industrijsu gradnju. im se to desi, moraet e da se selite. Verovatno e vam po teno platiti za imanje... ali u ovom orugu neete moi da naete drugo prebivali te." "Ja sam riv", reao je. "Imao sam mo, a nisam znao ao da je upotrebim. " Kosti su mu bile do sr i ispunjene starom mr njom i smru. " ta? Da li me slu ate? Gospodine Kovenante, vi ste moj lijent - ma ta da to znai. Ne nameravam da stojim po strani i pu tam da vam se to de ava. Bolesni ili ne, imate graansa prava ao i svao drugi. Postoje zaoni oji tite pojedince od... od proganjanja. Boriemo se. Sada hou", upros metalnim odjecima u telefonu razabra o je ao priuplja snagu, "hou da doete u moju ancelariju. Danas. Razmotriemo sit uaciju, pronai emo nain da utiemo na odluu, ili emo podneti tu bu, ili ne to tree. Pre o sve detalje i napraviti plan. U redu?" Utisa namernog izlaganja opasnosti u njenom glasu za trenuta ga je dos egao. "Ja sam gubavac", reao je. "Ne smeju me dirati." "Glavae e vas izbaciti! Proletstvo, Kovenante, vi izgleda ne razumete ta se de ava. Izgubiete svoj dom. Mo emo se boriti - ali vi ste lijent i ne mogu da se borim bez vas." Od njene estine izgubio je zanimanje. Nejasna seanja na Elenu vitlala su s e u njemu do je govorio. "To nije dobar odgovor." Odsutno je slonio slu alicu sa uha i preinuo vezu. Dugo je stajao i piljio u crni aparat. Ne to u tom nepromenljivom obliu g a je podsealo na to da ga boli glava. Desilo mu se ne to va no. Te sad je uo advoata ao govori. Nedelja uvee i ovo jutro. Drvenasto se orenuo i pogledao u zidni sat. Isprva nije mogao da usredsredi pogled; piljio je u njega ao da je slep. Konano je uspeo da razabere vreme. Popodnevno sunce u prozorima ga je potvrdilo. Spavao je vi e od trideset sati. Elena, pomislio je. To na telefonu nije mogla biti Elena. Elena je mrtva . Njegova er je mrtva. On je riv za to. Osetio je iganje u elu. Bol mu je pulsirao u mozgu ao bolno blistavo svet lo. Sagnuo je glavu da bi ga neao izbegao. Elena uop te nije postojala. Niada nije postojala. Sve je to samo sanjao. Elena, zajeao je. Orenuo se i oteturao a revetu. Do se retao, magla u mozgu postala je crvena. Kada je u ao u spavau sobu, izbeio je oi pri pogledu na jastu; zaustavio se. Jastunica je bila prerivena crnim mrljama. Izgledale su ao trule , ao neava g ljiva oja nagriza belu istou posteljine. Nagonsi je podigao ruu a elu. No, utrnuli prsti ni ta nisu otrili. Bole st oja ao da mu je ispunila celu lobanju poela je da se smeje. Prazna utroba mu se grila od munine. Pritisajui elo obema ruama, po ao je, posrui, a upatilu. U ogledalu nad umivaoniom ugledao je ranu na elu. Za trenuta nije video sebe, nego samo ranu. Izgledala je ao guba, ao nevidljiva rua gube oja mu ste e o u na elu. Crna, sorena rv oiviavala je neravne ivice poseotine, delujui na bledoj o i ao duboa gangrena; rv i survica su se cedili roz puotine u debelim rastama. Prosto je oseao infeciju ao mu se iri roz lobanju pravo u moza. Vreala mu je pogled ao da ve zaudara na bolest i gro znu smrt. Stra no drhtei, orenuo je slavinu da napuni umivaoni. Do je voda naviral a, urno je prao rue. No, prestao je ad je primetio prsten od belog zlata ao labavo stoji n a domalom prstu. Setio se vrele moi oja je u njegovom snu pulsirala roz taj met al. uo je Banora, rvnog gardistu oji mu je uvao ivot, ao vie: Spasi je! Mora ! uo j e sebe ao odgovara: Ne mogu! uo je povi Haila Troja: Gubave! Suvi e si sebian da v

ioga sem sebe. Trgao se ada se setio udarca oji mu je otvorio elo. Elena je umrla zbog njega. Ona nije ni postojala. Pala je u ponor, oajnii se borei sa priazom Kevina Zemljoguba, oga je pr izvala iz groba. Pala i poginula. ezlo zaona je izgubljeno. Trebalo je samo da p odigne ruu pa da je spase. Ona uop te nije postojala. Sanjao ju je do je le ao onesve en od udarca glavom o stoi za afu. Rastrzan izmeu suprotstavljenih u asa, zurio je u ranu ao da je to optu ba p rotiv njega, dvosela prijava. Viala je na njega iz ogledala - proroanstvo boles ti privedeno je raju. Jenuo je, orenuo se i po urio do telefona. Petljao je sapunjavim, morim ruama do je birao broj D oaninih roditelja. Mo da je do la od njih. Bila mu je ena; morao je da razgovara sa njom. Na pola oretanja broja zalupio je slu alicom. Mogao je da je zamisli ao stoji pred njim, edna i zato surova. Sigurno veruje da je on odbio da razgovara ada mu je telefonirala u subotu uvee. Nee mu oprostiti zbog odbijanja na oje je bio primoran. Kao da joj a e da mu treba opro taj, jer je pustio drugu enu da umre u njeg ovom snu? Pa ipa, trebao mu je neo - trebao mu je neo ome e zavapiti. Pomozi mi ! Tolio je odmaao putem a raju lepre da vi e nije mogao sam da se izvue. Nije mogao da pozove leare iz leprozarijuma. Oni bi ga vratili u Luizij anu. Leili bi ga, obuavali i savetovali ga. Vratili bi ga u ivot ao da je njegova bolest jedini problem, ao da mudrost dose e samo do ispod o e - ao da su bol, alje nje i u as samo opsena, triovi u ogledalu, nebitni u hromu, porcelanu i istim, bel im, u tiranim bolniim ar avima i fluorescentnom svetlu. Prepustili bi ga nestvarnosti njegove strasti. Ustanovio je da promulo i ti, dahui ao da je vazduh u sobi suvi e ustajao za njegova plua. Trebalo mu je... trebalo mu je... Grevito oreui brojeve, nazvao je informacije i zatra io broj nonog luba u o ji je oti ao na pie u subotu uvee. Kad ih je dobio, javila se nea ena i rela glasom punim dosade ao je S uzi Turston napustila lub. Pre nego to se setio da to pita, rela mu je i gde pe vaica ima sledei anga man. Ponovo je pozvao informacije, a onda mesto gde bi sada trebalo da nastup a Suzi Turston. Telefonistinja u lubu ga je bez dodatnih pitanja povezala sa n jenom garderobom. im je uo njen dubo, sitnii glas, promulo je zabrzao. "Za to ste to uradil i? Je li vas on nagovorio? Kao je uspeo? Hou da znam..." oli Grubo ga je preinula. "Ko je to? Nemam pojma o emu, do avola, govorite. ta ste to sebi zamislili? Nemam ja niava posla sa vama." "Subota uvee. Uradili ste to u subotu uvee." "Brale, pojma nemam ni o si. Nemam ni ta sa tobom. Hajde se malo nosi. S ini mi se sa telefona." "Jeste, u subotu uvee. On vas je nagovorio. Nazvali ste me 'Bere'." Bere Troprst - davni heroj iz njegovog sna. Ljudi u tom snu, ljudi Domaje, verovali su da je on ponovo roeni Bere Troprst - verovali su zato to mu je lepra odnela d va prsta sa desne rue. "Onaj poludeli matori prosja vam je reao da me oslovit e ao Berea i vi ste to uinili." S druge strane je zavaladala duga ti ina. "Oh, to si ti. Ti si onaj tip ljudi u lubu su reli da ima lepru." "Nazvali ste me Bere", zare tao je Kovenant ao da se gu i u grobnom vazdu hu ue. "Gubavac", dahnula je. "Proletstvo! Mogla sam i da te poljubim. Brale, po teno si me uvrnuo. Stra no lii na jednog mog drugara." "Bere", zare ao je Kovenant.

" ta...'Bere'? Pogre no si uo. Rela sam 'Beret'. Beret Vilijams je moj prij atelj. Odavno se znamo. Od njega sam mnogo nauila. Stalno je bio bar trietvrt lud. Ionao je uve izigravao lovna. Ba bi liilo na njega da doe da me slu a, a da se ne javi. A ti si izgledao..." "On vas je nagovorio. Stari prosja vas je naterao. Pou ava da mi napaos ti." "Brale, ti ima lepru i u mozgu. Ne poznajem niavog prosjaa. Ionao ima m dovoljno besorisnih staraca. Hej, mo da ti i jesi Beret Vilijams. Ovo lii na nje govu alu. Berete, prolet bio, ao mi sme ta ne to..." Kovenanta je opet spopala munina. Preinuo je vezu i previo se napola. elu dac mu je bio suvi e prazan za povraanje; nije jeo punih etrdeset osam sati. Obrisao je znoj iz oiju utrnulim prstima i ponovo nazvao informacije. Poluosu eni sapun sa prstiju poeo je da mu pee oi i magli vid do je oretao dobijeni broj na drugom raju zemlje. Kada je o tar vojnii glas reao "Ministarstvo odbrane", zatreptao je zbog vlage oja mu je ispunila oi ao da se stidi. "Dajte mi Haila Troja". I Troj je b io u njegovom snu. Tvrdio je da je stvaran, da potie iz stvarnog sveta, da nije t vorevina Kovenantove more. "Hail Troj? Samo trenuta, gospodine." Kovenant je uo rato u anje papira. Onda se ponovo javio glas. "Gospodine, nemam na spisu nioga pod tavim imenom ." "Hail Troj", ponovio je Kovenant. "Radi u neom va em... u neom va em odelj enju za smi ljanje. Imao je nesreu. Ao nije poginuo, dosad se sigurno ve vratio na posao." Vojni glas je izgubio na o trini. "Gospodine, ao je zaposlen tamo gde a et e, onda spada u za tieno osoblje. Ne bih vam mogao dati vezu sa njim, a i da ga ima m na spisu." "Samo mi ga dajte", zastenjao je Kovenant. "Razgovarae sa mnom." "Kao se zovete, gospodine?" "Ma, elee da me uje." "Mo da hoe. Ipa moram da znam va e ime." "Oh, proletstvo!" Kovenant je obrisao oi nadlanicom, a onda ponizno rea o. "Ja sam Tomas Kovenant." "Da, gospodine. Spojiu vas sa majorom Rolom. On e moi da vam pomogne." uo je preopavanje, pa ti inu. U pozadini je naslutio niz metalnih otucaja nali na mrtvai sat. Pritisa u njemu je rastao. Ranu na elu oseao je ao vrisa. Pritisnuo je slu alicu na uvo i obgrlio se slobodnom ruom, ne bi li povratio samo ontrolu. Kada je linija ponovo o ivela, jedva se uzdr ao da ne drene. "Gospodine Kovenante", reao je utiv, ulagivai glas. "Ovde je major Rol. Ne mo emo da pronaemo osobu sa ojom elite da govorite. Znate ao je, ovo je velio odeljenje. Mo ete li mi rei ne to vi e o njemu?" "Zove se Hail Troj. Radi u neom va em odeljenju za smi ljanje. Slep je." Rei su mu podrhtavale na usnama ao da se smrzava. "Slep, a ete? Gospodine Kovenante, pomenuli ste nesreu. Mo ete li mi rei ta se desilo sa tim Hailom Trojem?" "Samo mi dajte da priam sa njim. Je li tamo ili nije?" Major je malo olevao. "Gospodine Kovenante, u na em odeljenju nema slepih ljudi. Mo ete li mi rei odale vam ti podaci? Bojim se da ste vi rtva..." Kovenant je iznenada pobesneo i poeo da vie. "Pao je roz prozor ad mu se zapalio stan i poginuo je! Niad nije ni postojao!" Divljim trzajem je istrgao telefonsi vod iz utiaa, orenuo se i bacio a parat na zidni asovni u dnevnoj sobi. Telefon je pogodio asovni i pao na pod ao da je neosetljiv na povrede, ali asovni se smesta raspao. "Mrtav je ve danima! Niad nije ni postojao!" Obuzet besom, utnuo je i sru io stoi za afu utrnulom, obuvenom nogom. Stoi se prevrnuo i razbio ram D oanine slie oja se na la na podu. Ponovo ga je utnuo i slom io mu jednu nogu. Presoio je sofu i jurnuo do polica za njige. Ru io ih je na pod jednu za drugom. Uredna soba gubavca za neolio trenutaa pretvorila se u pretei haos. Od mah je nastavio a spavaoj sobi. Drhtavim prstima izvadio je perorez iz d epa, otvo

rio ga i njime rasparao orvavljeni jastu. Do je perje letelo ao zli sneg izn ad reveta i stoia, vratio je no u d ep i izleteo iz ue. Po ao je u umu iza farme, trei a izdvojenoj olibi u ojoj mu je bila ancel arija. Ao ne mo e da govori o svojoj nevolji, mo da e moi da je zapi e. Do je urio staz om, prsti su mu se ve pru ali da isucaju: pomozite mi pomozite pomozite pomozite! Ali ad je stigao do olibe, ustanovio je da izgleda ao da je ve bio u njoj. Vra ta su bila istrgnuta iz ari, a unutra su olupine pisaih ma ina le ale razbacane usred haosa rasute doumentacije i papira. Sve zajedno bilo je zamazano izmetom, a za udaralo je i na morau. Isprva je piljio u sliu uni tenja ao da ga je uhvatila amnezija. Nije se seao da je uinio ovo. U stvari, znao je da nije; ovo je bio vandalizam, napad na njega ao i po ar u talama pre neolio dana ili nedelja. Neoeivana teta ga je zbuni la. U jednom trenutu zaboravio je ta je upravo uinio u ui. Ja nisam nasilan ove, tupo je pomislio. Nisam. A onda je sueni prostor olibe soio na njega sa svih zidova. Grudi mu je stegao oseaj gu enja. Po trei put je po eleo da povrati, ali nije mogao. Da ui roz stegnute zube, po urio je u umu. Prvo je besciljno lutao, vodei upljine u ostima to je dublje mogao u umu, el ei jedino da pobegne. Kada je predveerje ispunilo bregove i staze sumraom, usmeri o je orae a gradu. Pomisao na ljude privlaila ga je ao mamac. Do se spoticao roz proleno vee, srce su mu stegle udne, nerazumne navale nade. Povremeno bi pomi slio da bi ga umirio prizor obinog lica, bez optu ujueg izraza - da bi to dovelo pod ontrolu rajnosti polo aja u ome se na ao. Bojao se da ugleda tavo lice. Ne bi mogao da podnese saznanje o mentaln om zdravlju tave osobe. Ipa se neravnomerno retao roz umu, ao leptir oji lepr a u napola voljn oj elji za smru. Nije mogao da odoli hladnoj sireni ljudi, mamljenju i bolu svoje obine smrtne rvi. Pomozite! Trzao se ad god bi ga pogodila surova nada. Pomozit e mi! No, ad se pribli io gradu - ad je izbio iz ume iza ra tranih starih ua oj e su za titnii oru avale poslovno srce malog grada - nije smogao hrabrosti da prie b li e. Jasno osvetljeni prozori, verande i prilazi delovali su neprolazno; morao bi da podnese suvi e osvetljenja, suvi e izlaganja da bi stigao do vrata, pa doeali ga dobrodo licom ili ne. No je bila jedini preostali poriva njegove stra ne ranjivosti. Jeei od osujeenosti i potrebe, pou ao je da primora sebe na ora napred. Kr etao se od ue do ue, tra ei neu, ma oju, oja bi mu ponudila maar najmanju moguno st utehe. Ali svetla su ga odbijala. Strahu oji ga je zadr avao pridru ila se i sve st o nepristojnosti postupa uznemiravanja nespremnih ljudi u njihovom roenom dom u. Nije mogao da se natura mu arcima i enama oji su iveli u utoi tu iza ble tavila. Nij e mogao da podnese te inu novih rtava. Na taj nain - saginjui se i unjajui po ivicama zajednice ao zaludni duh, va mpir nesposoban da prepada - pro ao je raj ua i oti ao ao to je i do ao, ispreidanim putem do farme "Utoi te" ao suvi list, tro an do lomljivosti i pogodan za vatru. Toom sledea tri dana ponead bi po eleo da spali uu, da je preda vatri - d a je pretvori u lomau ili grobnicu svoje neisti. Mnogo e e, u manje divljanim raspolo en ima, eleo je da prosto presee vene - da ispusti rv i pusti da sa njom otee i njego va spora beda. No, nije mogao da supi hrabrosti ni za jedno od toga. Rastrzan i zmeu razliitih u asa, ao da je izgubio mo odluivanja. Ono malo snage volje to mu je os talo tro io je na odricanje od hrane i poina. Uzdr avao se od hrane zato to je jednom ve gladovao i ta glad mu je pomogla da se provue roz umu samoobmana do saznanja olio je u asno to to je uinio Leni, Ele ninoj majci. Sada je hteo da postigne isto; eleo je da presee sve izgovore, opravd anja, stranputice i odbrane i da se suoi sa svojim stanjem u najgorem izdanju. A o ne uspe u tome, svai zaljua do ojeg doe bie izdan od roenja, ao Elena, zbog n jegove nesposobnosti da zaljuuje i razumeva. Borio se sa duboom potrebom za odmorom zato to se bojao onoga to bi mu se moglo desiti u snu. Shvatio je da nedu ni ne spavaju. Krivica poinje u snovima. Nijedno odricanje ga nije nadma ilo. Munina oja ga je neprestano vrebala u dubini eluca pomogla mu je da ne jede. Ni groznica zbog polo aja u ome se na ao nij e ga napu tala. Dr ala ga je i uljala ao olop; ao da mu je ojedala du u. Kad god bi

mu zapretio nedostata volje, izleteo bi iz ue ao zalutali vetar i miljama bi p e aio po bre uljcima uz i niz umovite obale Pravedniog potoa. A ad ne bi mogao da se razdrma retanjem, ispru io bi se po izlomljenom name taju u dnevnoj sobi, tao da mu bude neudobno, pa da ne zaspi dovoljno duboo za sanjanje. Za to vreme nije se niim starao o svojoj bolesti. Potpuno je zanemario VP E - vizuelni pregled estremiteta, od ega je zavisila njegova borba protiv lepre - i ostale navie samoza tite, jer su izgubili svao znaenje. Nije uzimao leove o ji su jedno vreme spreili irenje bolesti. elo mu se zagnojilo; hladna utrnulost ga je nagrizala, napredujui uz nerve na aama i stopalima. Prihvatio je tave stvari, prenebregavao je opasnost. Bilo je prigodno; zaslu io je to. Ipa, svae veeri zapadao je u isto grozniavo raspolo enje. U veernjem sumra u potreba za ljudima postajala je nepodno ljiva; izlazio je, pljujui i ste ui zube, u spoljni mra oo unih svetala u gradu. Jedno vee za drugim, pou avao je da prie vra tima ue, bilo oje ue. No, nije mogao da saupi dovoljno hrabrosti da se pribli i svetlu. Ljudi nadohvat rue oo njega ostali su jednao nedosti ni ao da ive u ne om drugom svetu. Svae veeri se, odbaen, vraao u dru tvo nezaleenog ispoljavanja svoje bolesti - i pulsirajueg bola oji mu je ispunjavao lobanju, jer se infecija ela i rila. Elena je umrla zbog njega. Bila mu je er i voleo ju je. Ipa ju je posla o u smrt. Niad nije ni postojala. Nije mogao da nae pravi odgovor. A onda, u etvrta uvee, njegov pad se preinuo. Toom uzaludnog lutanja po stao je svestan zvuova u tamnom vetru. Ton se dizao i spu tao ao glas u oratorij umu, a u pauzama je uo pevanje. Bestelesni u mrau, glasovi su nosili neujednaen p rizvu aljenja, ao da pozivaju na oupljanje uletih du a - stihovi i hor oji su odgovarali jedni drugima na tugu. Elena je bila peva, er u porodici pevaa. Nespret no se probijajui roz mrano predgrae, pratio je nejasnu tugu melodije. Vodila ga je pored ua, oo grada, niz put, do golog polja oje je slu ilo za parade ad god bi grad slavio nei nacionalni prazni. Neolio ljudi jo je uri lo a polju ao da asne, a Kovenant ih je izbegao hodajui pored puta. Kad je sti gao na poljanu, video je velii ator. Stranice su bile podignute, tao da se iz n jega irila iva svetlost. ator je bio pun ljudi. Upravo su seli na lupe posle pevanja, a neolio razvodnia je upuivalo zaasnele na poslednja slobodna sedi ta. Klupe su bile posta vljene u gusto zbijenim redovima oo iroe bine u prednjem delu atora i tu su sede la tri ovea. Pred njima je stajala masivna govornica, a iza njih improvizovani o ltar, urno slepan od borovih dasaa i sumorno ura en sa neolio narivljenih svea i tmurnim, ofucanim zlatnim rstom. Kad su se ljudi smestili na lupe, jedan od onih na bini - niza i nabij en, obuen u crno odelo i belu o ulju - ustao je i stao za govornicu. "Pomolimo se" , reao je zvunim, ubedljivim glasom. Svi prisutni su sagnuli glave. Kovenant je tamah hteo da zgaeno ode, ali tiha smirenost oveovog glasa ga je zadr ala. Nevoljno ga je slu ao ao se slopljen ih ruu tiho moli za govornicom. "Dragi Isuse, Bo e i Spasitelju - molim ti se, pogledaj du e oje su se ovde oupile. Pogledaj u njihova srca, Gospode - vidi bol, patnju, usamljenost, tugu - da, i greh - i glad za Tobom u njihovim srcima. Ute i ih, Gospode. Pomozi im, i sceli ih. Naui ih miru i udu oje donosi molitva pravom imenu Tvojem. Amin." Ljudi su odgovorili u horu. "Amin." oveov glas privuao je Kovenanta. Naslutio je u njemu ne to to je zvualo ao isrenost, ao obino saoseanje. Nije bio siguran; ao da je u snovima nauio olio malo zna o isrenosti. Ali nije oti ao. Do su ljudi podizali glave posle molitve , oprezno se pribli avao svetlu i do ao dovoljno blizu da proita velii natpis postav ljen raj puta. USKR NJE HODOA E ZA ZDRAVLJE Dr Sem B. D onson preporoditelj i iscelitelj od danas pa samo do nedelje

Na bini je za govornicom stajao drugi ove. Nosio je sve tenii oovratni, a oo vrata mu je visio srebrni rst. Podigao je te e naoari oje su mu sliznule niz nos i osvrnuo se po oupljenima. "Osobita mi je ast", reao je, "da pozdravim dotora D onsona i Metjua Logana. Oni su poznati u celoj zemlji po divnim bogoslu e njima radi duhovnih potreba ljudi ao to smo mi. Ne moram vas podseati na to oli o nam je potreban preporod - olio je mnogo onih meu nama oji treba ponovo da o triju mo vere, naroito sada, pred Usrs. Dotor D onson i gospodin Logan e nam pomoi da se vratimo u besrajnu milost Bo iju." Ponovo je ustao onaj nisi u crnom. "Hvala, gospodine", reao je. Sve teni je zastao, a onda napustio govornicu ao da je oteran - preinut na samom poet u ulagivaog uvoda - a dr D onson je mirno nastavio. "Prijatelji, evo mog dragog br ata po Hristu, Metjua Logana. uli ste njegovo divno, divno pevanje. Sada e vam itat i Re Bo iju. Brate Logane." Kad je pri ao govornici, Metju Logan se itavim ogromnim telom nadneo nad dr D onsona. Iao je izgledao ao da uop te nema vrat, glava posaena na iroa ramena bil a je bar pola jarda iznad njegovog olege. Dostojanstveno je listao debelu crnu Bibliju na govornici, na ao ono to je eleo i sagnuo glavu da bi itao ao da se lanja Rei Bo ijoj. Poeo je bez uvoda. "'Ao povrgnete uredbe moje i du i va oj omrznu zaoni moji i rasinete zavj et moj, i ja u vama uiniti ovo: pustiu na vas strah, suhu bolest i vruicu, oje e vam oi isvariti i du u ucvijeliti; i zaludu ete sijati sjeme svoje, jer e ga jesti nepr ijatelji va i. I orenuu lice svoje na suprot vama, i sjei e vas neprijatelji va i, i oji mrze na vas bie vam gospodari, i bje aete ad vas nio ne tjera. Uiniu da nebo nad vama bude ao gvo e, a zemlja va a ao mjed. Snaga e se va a tro iti uzalud, jer zemlja v a a nee raati roda svojega, i drveta po zemlji nee raati roda svojega. Ao mi uzidete na suprot i ne htednete me slu ati, dodau vam sedam puta vi e mua prema grijesima va im. Pustiu na vas zvijeri poljse, oje e vam djecu izjesti i stou potrti i vas umaliti, i opustjee putovi va i. I ja u vama ii na suprot, i pus tiu na vas ma, oji e osvjetiti moj zavjet; a ad se sle ete u gradove svoje, tada u p ustiti pomor meu vas, u biete predani u rue neprijatelju.'" Do je Metju Logan reao rei, Kovenant je osetio da ga zahvata njihova aroli ja. Obeanje azne ga je pogodilo u srce; uhvatilo ga je u lopu ao da je ealo u zasedi njegovu sivu, usuanu du u. Uoeno, nesvesno, po ao je a atoru ao da ga sama letva privlai. "'A ao me ni tao ne stanete slu ati, nego mi uzidete na suprot, i ja u va ma s gnjevom ii na suprot, i sedam puta vema arau vas za grijehe va e. I je ete meso od sinova svojih, i meso od eri svojih je ete. Mrzie moja du a na vas. Obratiu gradove va u pusto , i razoriu svetinje va e, a vas u rasijati po narodima, i uiniu da vas gone s golijem maem; i zemlja e va a biti pusta i gradovi va i rasopani. Tada e zemlji va oj biti mile subote njezine za sve vrijeme dole bude pust a'" Kovenant se zavuao pod ivicu atora i na ao se raj razvodnia u zadnjem de lu atora. Razvodni ga je nepoverljivo odmerio, ali nije ni pou ao da mu pronae sed i te. Visoo na bini sa druge strane Metju Logan je stajao ao divlji patrijarh o ji spu ta odmazdu na pognute, ranjive glave ispod sebe. Kletva je porenula oluju u Kovenantu i on se upla io da e rinuti pre nego to se zavr i. No, Metju Logan je tu zastao i ponovo prolistao Bibliju. Kad je na ao novo mesto, proitao je znatno ti e: "'Ko god, stoga, jede hljeb i pije a u Gospodnju nedostojno, bie riv to huli na rv i meso Gospodnje. Svao o jede i pije ne tujui Gospoda svojega, taj jede i pije osudu nad sobom. Zato mnogi od vas bijahu slabi i bolesni, a nei i umre e. Ao vaistinu procenimo sebe, nee nam se suditi nad glavama na im. Kada nam Gospod bude sudio, biemo isti i neemo deliti sudbinu sveta ostalog.'" Odluno je zalopio Bibliju i mirno se vratio na svoje mesto. Dr Sem B. D onson se smesta na ao na nogama. Sada je prosto zraio energijom; jedva je eao da pone sa govorom. Vilice su mu podrhtavale od uzbuenja ad se obrat io publici. "Prijatelji, ao su divne rei Bo ije! Kao brzo sti u do srca. Kao te e boles

ne, poni ene, slabe. I ao lao nagone i najistije da se trgnu. Slu ajte, prijatelji ! Slu ajte re iz Apoalipse: ' ednome u dati iz izvora vode ive za badava. Koji pobijedi, dau mu sve, i biu mu Bog, i on e biti moj sin. A stra ljivcima i nevjernima i poganima i rvnicima, i urvarima, i vraarima, i idolopolonicima, i svima la ama, njima je dijel u jezer u to gori ognjem i sumporom; oje je smrt druga.' udesne, udesne rei Bo ije. Ovde u jednom ratom odlomu usmo dve velie poue Biblije, Zaon i Molitvu, Stari Zavet i Novi. Brat Logan vam je itao najpre iz S tarog Zaveta, iz dvaseset estog poglavlja tree njige Mojsijeve. Jeste li ga uli, p rijatelji? Jeste li ga saslu ali u ima srca svojega? To je bio glas Boga, svemoguneg Boga. On se ne prenema e reima, prijatelji. On ne ide izoola. On ne rije stvari f inim reima i otmenim jeziom. Ne! On a e: ao budete gre ni, ao r ite moje zapovesti , prepa u vas i razboleti. Ogoliu zemlju i poslau vam bolest i pomor. A ao i dalje b udete gre ni, nainiu od vas ljudo dere i bogalje. 'Tada e zemlji va oj biti mile subote n jezine za sve vrijeme dole bude pusta'. A znate li aav je Zaon Bo iji, prijatelji? Krato u vam ga rei reima Apoa lipse. 'Ne budi pla ljivac, ni neverni, ni neist'. Da ne govorimo o ubistvu, prelj ubi, vraanju, idolatriji, la ima. Svi mi ovde smo dobri ljudi. Mi ne radimo tave s tvari. Ali jeste li se iada upla ili? Jeste iada maar malo posumnjali u svoju v eru? Jeste li iada propustili da ostanete isti u srcu i umu? 'Tada e zemlji va oj b iti mile subote njezine za sve vrijeme dole bude pusta.'" Apostol Pavle naziva ma maem. On a e 'Zato mnogi od vas bijahu slabi i bolesni, a nei i umre e'. Ali Isus ide dalje. On a e 'Idite od mene, proletnici, u oganj vjeni spremljen za avola i anele njegove.' ujem li to da se nei bune? ujem li nee od vas ao a u sebi 'Nio ne mo e b iti tolio dobar. Ljudi smo. Ne mogu biti savr en'. U pravu ste! Naravno, u pravu ste. Ali Zaon gospodnji ne mari za va e izgovore. Ao ste hromi, ao imate artrit is, ao slepite ili vam srce otazuje, ao ste bogalji, ao imate multiples sl erozu ili dijabetes ili bilo oju od ienih rei za greh, budite sigurni da je na v ama letva Bo ija. Ali ao ste zdravi, nemojte misliti da ste bezbedni! Samo imate sreu to Bog nije re io da vam 's gnjevom ide na suprot'. Ne mo ete biti savr eni, prija telji, a Zaon ne mari olio ste se trudili. Umesto da govorite sebi ao ste z bilja pou avali, slu ajte Bibliju. Stari Zavet vam a e jasno ao dan 'Gubavac obolel i nosie odjeu iscepanu i ose na glavi pu tene i porie usnu gornju i viae - proa en, proa en'." Sada je potpuno zaoupio publiu. Kru ni odje njegovog glasa ih je sve s upio u slo enu grupu smrtnosti i slabosti. a se i Kovenant zaboravio, zaboravio je da je uljez u atorsom svetili tu; uo je tolio linih stvari u propovedi da nije mog ao odoleti. Bio je spreman da poveruje da je prolet. "Ah, prijatelji", nastavljao je dr D onson, "mraan je onaj dan u ome nas z adesi bolest, ada bol ili gubita ili li avanje dou po svoje, ada ne mo emo vi e da s e pretvaramo ao smo isti. Ali nisam vam jo reao o molitvi. Seate li se da je Hri st reao 'onaj o izgubi ivot svoj za mene nai e ivot vjeni'? Seate li se da je sveti Pavle reao 'Kada nam Gospod bude sudio, biemo isti i neemo deliti sudbinu sveta os talog.' Jeste li uli svetog Jovana ao u Apoalipsi a e 'Koji pobijedi, dau mu sve , i biu mu Bog, i on e biti moj sin'? To je druga strana, prijatelji. Zaon je sam o polovina svete porue Bo ije. Druga polovina je istota, opro taj, naslee, isceljenje - milost oja pristaje pravednom Bogu. Treba li da vas podsetim ao je Sin Bo ij i izleio svaoga o ga je zamolio? a i gubavce? Treba li da vas podsetim da je On visio na rstu podignutom u bedi i sramu da bi platio cenu na eg greha umesto nas ? Treba li da vas podsetim da su linovi probili njegove ae i stopala? Da mu je oplje probolo bo? Da je bio mrtav tri dana? Mrtav i u palu? Prijatelji, on je to uinio iz samo jednog razloga. Zato da plati za sve n a e uavie, nevernie, neiste sabate, tao da mo emo biti isceljeni. I svi vi mo ete bi ti isceljeni ao verujete u to, i prihvatate to, i volite Gospoda zbog toga. Sve to treba jeste da ponovite ao ove ije dete je umiralo: 'Ja verujem; pomozi never ovanju mojemu!' Samo pet rei, prijatelji. Ao one dolaze iz srca, dovoljne su da se njima zadobije carstvo pravednih." Kao na zna, ustao je Metju Logan i poeo tiho da peva "Blagoslovena sigur nost, Isus je moj". Dr D onson je slopio rue. "Molite se sa mnom, prijatelji", r

Sve glave u publici su se smesta sagnule. I Kovenant se pognuo, ali rana na elu ga je u tom polo aju stra no pela. Ponovo je podigao pogled ba ad je dr D onso n nastavio. "Zatvorite oi, prijatelji. Isljuite susede, decu, roditelje, supruge. Isljuite sve to bi vas omelo. Pogledajte unutra, prijatelji. Pogledajte duboo u sebe i vidite bolest oja je tamo. Slu ajte glas Bo iji ao govori. 'Izmerih ti te i nu, i videh da si potrebit.' Molite se sa mnom u svojim srcima. Isuse dragi, ti si jedina nada na a. Samo tvoja bo ansa milost mo e izleiti bo lest od oje opni na a hrabrost, truli oren na e vere i oja nas alja u oima tvoji m. Pola emo srca na a pred tebe, Gospode. Pomozi nam da smognemo hrabrosti za tih pe t te ih, te ih rei. 'Ja verujem; pomozi neverovanju mojemu!' Molimo ti se, Gospode Bo e, daj nam hrabrosti da budemo isceljeni." Bez stane je ra irio rue nad publiom i nastavio. "Oseate li njegov duh, prijatelji? Oseate li ga u svojim srcima? Oseate li prst njegovog pravedni tva ao dotie bolesno mesto na va oj du i i telu? Ao oseate, istupite napred, sada, i pustite me da se molim sa vama za zdravlje." Pognuo je glavu u nemoj molitvi do je eao da poajnici slede njegov poz iv. Kovenant se smesta uputio a platformi. Razvodni je nainio neodluan poret a o da e ga zaustaviti, a onda se povuao ad je neolio prisutnih podiglo pogled. Kovenant je grozniavo pro ao celom du inom atora, uspeo se na binu uz grube drvene st epenice i zaustavio se pred dr D onsonom. Oi su mu gorele. "Pomozite mi", promulo je apnuo. ove je bio ni i nego to je izgledalo izdalea. Crno odelo bilo je usjajeno, a o ulja prljava od duge upotrebe. Bio je neobrijan; rute, prosede einje preri vale su mu vilice i obraze. Imao je nesiguran izraz lica - gotovo bliza strahu - ad se Kovenant postavio pred njega, ali to je brzo pririo blago u. "Da ti pomog nem, sine?" zvono je reao. "Samo Bog mo e da ti pomogne. Ali ja u rado dodati svo je molitve uzviu svaog poajniog srca." vrsto je polo io ruu Kovenantu na rame. "Kleni, sine, i moli se sa mnom. Zajedno emo zamoliti Boga za pomo." Kovenant je eleo da lene, eleo je da se potini vrstoj aroliji glasa i rue dotora D onsona, ali olena su mu bila uoena od urbe i praznine. Bol u elu goreo je ao da mu iselina nagriza moza. Oseao je da e se onesvestiti ao se sagne. "Pom ozite mi", ponovo je apnuo. "Ne mogu da podnesem." Lice dr D onsona se uozbiljilo im se Kovenant odupro. "Da li si se poajao, sine?" ozbiljno je upitao. "Jesi li na ao bolesno mesto, greh u svojoj du i? Da li istinsi udi za bo ansom milo u Svemogueg?" "Bolestan sam", odgovorio je Kovenant ao da odgovara u litaniji. "Poinio sam zloin." "Da li se aje ? Mo e li izgovoriti onih pet te ih rei sa isrenim bolom u srcu ?" Kovenentu se odjednom zgrila vilica. Kroz stegnute zube je reao ao da j eca. "Pomozi mojem neverovanju." "Sine, to nije dovoljno. Zna da to nije dovoljno." Ozbiljnost dr D onsona p rerasla je u pravedni gnev. "Ne usuuj se da izaziva Boga. Kaznie te venim proletstv om. Da li veruje ? Da li veruje u zdravlje Boga jedinog?" "Ja..." Kovenant se borio da pomeri vilice, ali zubi su mu bili stegnuti ao da ih je oaj stopio u jedno. "Ja... ne verujem." uo je ao Metju Logan preida pesmu. Nagli mu mu je odjenuo u u ima ao poruga. Bedno je dahnuo: "Ja sam gubavac." Po radoznalim licima punim i eivanja u prvim redovima publie video je da ga ljudi nisu uli, da ga nisu prepoznali. Nije se iznenadio; oseao je da su ga ops ene uinile neprepoznatljivim. a i u davna, zdrava vremena nije se mnogo dru io sa r eligioznim sugraanima. No, dr D onson ga je uo. Oi su mu se pretei isolaile i progovor io je tao tiho da ga je i Kovenant jedva uo. "Ne znam o te je nagovorio na ovo, ali nee ti uspeti." Jedva da je za trenuta zastao pre nego to je ponovo progovorio tao da g a i narod pod atorom uje. "Nesrenie, ti si van sebe. Ta poseotina je inficirana i s igurno ima groznicu." Glas za publiu bio je pun saoseanja. "Srce me boli zbog teb e, sine. Bie potrebna velia mo molitve da se tvoj um oisti tao da glas Bo iji dopre do tebe. Brate Logane, hoete li da odvedete ovog sirotog bolesnia u stranu i mo

eao je.

lite se sa njim? Ao Bog blagoslovi va e napore i oslobodi ga groznice, mo e se vrat iti po poajanje." Krupne ae Metjua Logana su mu se slopile oo mi ica ao le ta. Zabio je pr ste u mi ie ao da eli da mu slomi osti. Prosto je odgurao Kovenanta napred, soro ga sneo niz stepenice, pa du prolaza. uo je dr D onsona ao govori iza njega. "Prij atelji, hoete li mi se pridru iti u molitvi za ovu sirotu napaenu du u? Hoete li da pev ate i molite se sa mnom za njegovo isceljenje?" Metju Logan mu je aputao na uvo. "Nismo jo poupili priloge. Ao nas iim pr eine , polomiu ti obe rue." "Ne diraj me!" zare ao je Kovenant. Grmaljevo pona anje je otvorilo izvor gn eva oji je dugo bio zapeaen u njemu. Pou ao je da se otme iz Loganovog stisa. "Da lje rue od mene." Utom su stigli do raja prolaza i provuli se ispod ivice atora napolje, u no. Logan je bez iavog napora odbacio Kovenanta od sebe. Kovenant se sapleo i pao pravo u pra inu na poljani. Kada je podigao pogled, grmalj je stajao podboen, ao tamni div sa svetlo u atora iza lea. Kovenant se bolno uspravio na noge, pribrao ono malo dostojanstva to mu j e ostalo i oti ao. Do se spoticao po tami, uo je ljude ao pevaju Blagoslovena sigurnost, a onda se javio patetini deiji glas. "Gospode, hrom sam! Isceli me!" Kovenant je pao na olena i zgrio se od gaenja. Potrajalo je do nije smog ao snage da se podigne i pobegne od orutne pesme. Po ao je ui glavnom ulicom, izazivajui ljude iz grada da ga jo vi e povrede. N o, sve radnje su bile zatovrene i ulica je bila pusta. Hodao je ao talas tame p od bledim ulinim osvetljenjem, raj visoih, nadmonih divova na stubovima pred sud nicom - i neuznemiren je stigao do raja grada na putu prema farmi "Utoi te". Dve milje do farme pre ao je ao i sve etnje - mereno ritmom oraa, nejedn aim mehaniim ritmom nali na ucanje suvi e navijenog asovnia. Glavna opruga za retanje bila je odve zategnuta; oretala se prebrzo, urei da se ispravi. No, desila se promena u sili oja ga je vodila. Setio se mr nje. Kad je onano stigao do dugaog prilaznog puta a farmi, po glavi je pretu rao divlje planove osvete. Pod hladnim svetlom zvezda video je te a d a naslonjen na po tanso sandue. Te posle neolio trenutaa setio se da je u d au hrana; loal na baalnica mu je isporuivala hranu dvaput nedeljno radije nego da se izlo e rizi u njegovog linog dolasa u upovinu. Jue - u sredu - bio je dan za isporuu. Bio j e tolio obuzet svojim upornim gladovanjem da je potpuno zaboravio na to. Podigao je d a, ne razmi ljajui za to se uop te trudi, i poneo ga prilazom a ui . Kada je zavirio u d a pod jasnim uhinjsim svetlom, ustanovio je da je p o eleo da jede. Osveta zahteva snagu; nije mogao niim da uzvrati svojim muiteljima a o bude bio preslab da se uspravno dr i. Izvuao je iz vree paet i lera. Paovanje je bilo malo zacepljeno na jednom raju, ali nije obratio pa nju na otvor. Pocepao je celofan i bacio ga u stranu. I leri su bili suvi i rti od i zlo enosti vazduhu. Uzeo je jedan i stavio ga na dlan, pa se zagledao u njega ao da je to lobanja oju je opljaao iz neog starog groba. Smuilo mu se od gledanja u hranu. Deo njega je udeo za istom smru od gladi i oseao je da ne mo e da podigne ru u, da ne mo e da zapone odluu o osveti. Naglo je podigao i ler do usta i zagrizao. Ne to o tro mu se zaglavilo izmeu donje usne i gornjih desni. Duboo ga je za selo pre nego to je sigao da preine grizenje. estoi udar bola mu se zario u lic e. Jenuo je i izvuao i ler. Bio je poriven rvlju. Krv mu je tela niz bradu ao pljuvaa. Obema ruama je prelomio i ler i na ao u njemu stari ilet. Isprva je bio suvi e zapanjen da reaguje. Zarala o trica izgledala je nerazum ljivo; nije mogao da veruje da mu iz usta lije rv po ruama i podu. Tupo je pus tio da mu i ler ispadne iz prstiju. Orenuo se i po ao u haos rasturene dnevne sobe. Nesvesno je pogledao D oaninu sliu. Le ala je licem navi e pod ostacima stoia z a afu, a stalo u oviru bilo je preriveno mre om puotina. Gurnuo je stoi u stran u i podigao sliu. D oana mu se sme ila iza puotina ao da je uhvaena u mre u smrtnost

i, a ne zna za to. Poeo je da se smeje. Poeo je tiho, ali usoro je pre ao u divlji grohot. Voda mu je tela iz oiju ao suze, ali i dalje se smejao, smejao se ao da e pui. Pri tom mu je rv prsal a po ruama i D oaninoj slici i uni tenoj sobi. Naglo je bacio sliu i pobegao od nje. Nije hteo da D oana vidi njegovu hi steriju. Divlje se smejui, izjurio je iz ue u umu, jer iao je izgubio ontrolu na d sobom, bio je re en da se slomi to dalje od farme "Utoi te". Kad je stigao do Pravedniog potoa, orenuo se i po ao uzvodno u brda, dal eo od opasne privlanosti ljudi - onolio brzo olio su mu dozvoljavala utrnula, nespretna stopala - i celim putem se oajnii smejao. U neom trenutu toom noi se spotaao; ad se na ao na zemlji, naslonio se na drvo da se malo odmori. Istog asa je zaspao i probudio se te ad mu je jutar nje sunce zasijalo pravo u lice. Neo vreme nije mogao da se seti o je i gde je. Vrela bela sunana svetlo st spalila je sve to je imao u umu; oi su mu bile tolio zasenjene da nije razabir ao oolinu. No, ad je uo pisavi ri straha, poeo je da se ioe. Bio je preslab da se glasno smeje, ali iotao se ao da je to jedino to mu je ostalo. Pisavi ri se ponovio. Podstanut time, uspeo je da se glasnije nasmej e i poeo je da se uspravlja na noge. Od tog napora je oslabio. Morao je da prein e smeh ao bi do ao do vazduha. Onda je ponovo uo ri; deiji ri u asa. Oslonio se na drvo i osvrnuo, iljei roz zaslepljenost suncem da bi nazro mejasne oblie drv ea. Postepeno je uspeo da progleda. Nalazio se visoo na brdu u umi. Veina grm lja i grana propupela je zelenim prolenim li em. Neolio jardi odatle Pravednii pot o veselo je uborio niz amenitu padinu i lunjao roz drvee ao vedra srebrna tra a. Prete an deo padine brda ispod njega bio je bez grmlja zbog amenitog terena; n i ta mu nije zalanjalo pogled nani e. Pogled mu je privula mrlja boje u podno ju brega. S naporom je usmerio oi a njoj. Ugledao je taninu, svetloplavu haljinu na detetu - devojici od mo da etiri ili pet godina. Stajala je napola orenuta a njemu, lea pritisnutih uz crno, pr avo deblo sru enog drveta. Izgledalo je ao da pou ava da se zavue u drvo, ali je ne osetljivo deblo ne pu ta unutra. Sada je nepreidno vri tala, a njen glas je prelinjao agoniju u njegovom umu. Do je ciala, u asnuto je piljila u zemlju dve-tri stope pred sobom. Kovenant za trenuta nije video u ta devojica gleda, a onda je uhvatio tihi zvecavi zvu i razabrao zloobno smee retanje zveare. umsa zveara bila je slupana na manje od jarda od golih nogu devojice. Gla va joj se latila ao da tra i savr eno mesto za napad. Sada je prepoznao njen u as. Pre nego to je uspeo da preo sorene rvi na usnama prevali uzvi, odgurnuo se od drveta i potrao nizbrdo. Strmina je izgladala besonano dugaa, a Kovenantove noge nisu imale snage da ga podupru. Pri svaom orau nani e mi ii su mu podrhtavali i gotovo je padao na olena. No, dr ao ga je detetov nepodno ljivi strah. Nije gledao u zmiju. Zalepio j e pogled za njene gole listove i usredsredio se na potrebu da stigne do nje pre nego to se zubi zveare zariju u njih. Ostata devojice samo je nejasno razabirao, ao da nije ni postojala osim onog to je u opasnosti. Svai drhtavi ri ga je prelinjao da po uri. Ali pri tom nije pazio na oslonac. Pre nego to je pre ao pola razdaljine, s potaao se i glavae sruio ni brdo, tumbajui se i udarajui po o trom amenju. Za trenu ta je uspeo da se za titi ruama, ali onda je lupio pljo timice glavom o iro amen na padini. Izgledalo mu je da propada u amen, ao da mu lice zaranja u tamu. Tamna povr ina stene se prelila preo njega ao talas; mogao je da oseti ao uranja u granitno srce stene. Ne! rinuo je. Ne! Ne sada! Odupirao se svaim atomom snage, ali bio je nadvladan. Potonuo je u njeg a ao da se davi u amenu.

2. SIN VARIOLOV

Vrhovni poglavar Mhoram sedeo je u svojim privatnim odajama duboo u Ves elamenu. Jednostavni zidovi od srca amena oo njega bili su toplo osvetljeni m alim posudama oblua postavljenim u svaom uglu, a naoolo se irio slabi miris sve e isopane zemlje iz oganj-amena znanstva. Ipa je oseao neprirodnu zimu oja je vladala zemljom. Upros odva nim vatrama oje su svuda posejali zubljono e i obluari Poglavarevog Konaa, o tra jeza se primetno uvlaila roz planinsi granit grada. Vr hovni poglavar Mhoram ju je oseao. Mogao je da oseti njen uticaj na raspolo enje Ko naa ojeg su sagradili d inovi. Veselamen se gotovo neprimetno grio od hladnoe. Prvi prirodni znaci prolea ve su asnili itav meseev cilus. Sredi nja no prole dolazila je za etrnaest dana, a Domaja je jo bila oovana ledom. Oo linasto obliovane planinse zaravni Konaa nije bilo mnogo snega; vazduh je bio suvi e hladan za sneg. Napadao je Veselamen neravnomernim, neobinim vetrom sa istoa, bacajui tana sloj snega preo bre uljaa u podno ju, zaslepljujui s ve prozore Konaa debelim slojevima inja i zarobljavajui ledom jezero u podno ju St eg-vodopada. Mhoram nije morao da nanju i Opaiju oja je bacala taj vetar preo Dom aje - i bez toga je znao odale potie. Dolazio je iz Pustog Grobi ta, Kletniovog tabora. Do je sedeo u svojim odajama, nalaen na ameni sto i brade naslonjene n a dlan, Vrhovni poglavar bio je svestan da vetar huji i roz njegove misli. Pre deset godina reao bi da je to nemogue; prirodni ritmovi vremena u Domaji ne mogu biti tao unaa eni. a i pre pet godina, po to je imao vremena da ponovo i ponovo r azmi lja o gubitu ezla zaona, sumnjao bi da Kamen Zlozemlja mo e doneti tolio moi p oglavaru Kletniu. No, sada je vi e znao i bolje razumeo. Boj Vrhovnog poglavara Elene protiv mrtvog Kevina Zemljoguba odigrao se pre sedam godina. ezlo zaona je u borbi sigurno bilo uni teno. Bez uroene podr e ezla poretu na Zemlji, moi izopaenja Opaog bila je ulonjena sa puta velia preprea . Zaon smrti bio je prer en; Elena je prizvala drevnog poglavara Kevina odneud iza groba. Mhoram nije mogao ni da nasluti sve nemerljive posledice tog proboja. Zatreptao je i usmerio pogled zlatno-pegavih oiju a ipu oji je stajao na stolu dve stope od njegovog o trog nosa. Kost je beliasto svetlucala pod svetlo u o ganj-amena. Kip je nainjen uo tavanjem - poslednje Elenino delo anundivian yaja. K rvni gardista Banor ga je sauvao i predao Mhoramu ada su se na li u Dolini Ve ala Ga rotinog estara. Predstavljao je vrlo detaljno izraeno poprsje, portret mr avog, usu anog, nedouivog lica, sa crtama napetim od proroe moi. Po to su se Mhoram i pre iveli iz ratovnije vratili iz Garotinog estara u Veselamen, Banor mu je ispriao o pore lu o tane sulpture. Zapravo, ispriao je sa neobino mnogo pojedinosti. Uobiajena uzdr anost rvne garde pretvorila se gotovo u brbljivost; ta blagoglagoljivost opisa dala je Mhor amu prvi nagove taj o dubooj promeni oja se zaela u rvnoj gardi. Detaljni opis z auzvrat je doveo do velie promene u Mhoramovom ivotu. Neom svojom neobinom logi om doneo je raj moi predvianja Vrhovnog poglavara. Vi e nije bio vidilac i proro Vea poglavara. Zbog onoga to je nauio vi e nije hvatao nagove taje daleih dogaaja u plesu vatre. Tajno saznanje oje je intuicijom steao iz uo tanog ipa zatvorilo je oi njegovog predvianja. Bilo je i drugih posledica. Donelo mu je vi e nade i straha nego to je iad a ranije osetio. Delom ga je otuilo od ostalih poglavara; zapravo, na nei nain ga je udaljilo od svih stanovnia Veselamena. Kada je hodao hodnicima Konaa, mog ao je da vidi po saoseanju, bolu, sumnji i uenju u njihovim pogledima da su primeti li njegovu odvojenost, njegovu voljnu izolaciju. No, vi e ga je pogaala podvojenost oju je oseao izmeu sebe i ostalih poglavara - Kalindrila dru benia Faerinog, Amat in eri Matinove, Trevora sina Grojlovog i Loerije dru benice Trevorove. U svim zaj edniim poslovima, u svim susretima toom svaodnevnog ivota, a i u stapanju umova oje je bilo velia snaga novih poglavara, bio je primoran da sriva tu munu nad u i strah, da ih dr i daleo od njih. Jer nije im reao svoju tajnu. Nije im reao, iao nije imao opravdanja za tavo utanje osim strave. Nagonsi, u oracima oje nije mogao da razazna, Elenin uo tani ip nauio

ga je tajni obreda Obesveenja. Oseao je da ima dovoljno nade i straha u tom saznanju da mu traju celog iv ota. Negde duboo u sebi verovao je da je Banor hteo da on stene to saznanje , samo nije mogao da mu to otvoreno a e. Zavet rvne garde mnogo je ime ograniavao Banora. Toom samo godinu dana na polo aju menia ispoljio je vi e brige za opstana poslavara nego ijedan rvni gardista pre njega. Vrhovni poglavar Mhoram nesvesno se trgao od tog seanja. Tajna oju je po sedovao stajala ga je mnogo ega. Znanje je donosilo nadu, jer je obja njavalo su tinu poraza oji je pratio n ove poglavare od samog poeta - od dana ada su primili od d inova Prvi rug Kevino vog znanstva i ada su polo ili zavet mira. Ao bude upotrebljeno, saznanje bi mog lo da oslobodi mo oja je ostala zaptivena u Krugovima upros trudu mnogih poole nja poglavara i studenata u Znanstvigoru. Moglo bi da donese mudrost Kevinovog z nanstva. Moglo bi a i da poa e prapoglavaru Tomasu Kovenantu ao da upotrebi div lju magiju svog prstena od belog zlata. No, Mhoram je shvatao da je isto ono to ini mo Kevinovog znanstva u dobru j ednao mono i u zlu. Da Kevin, sin Loriov, nije imao tu naroitu sposobnost za mo, ne bi mogao da obesveti Domaju. Ao Mhoram podeli to saznanje sa ostalima, svai poglavar oji po eli da p rizove Obred nee biti primoran da se osloni na nagonso nepoverenje u ivot. To saznanje je r ilo Zavet mira. Na svoj u as, Mhoram je do ao do zaljua da je sam zavet, zapravo, bio bitno slepilo, nesposobnost oja je spreavala nove pog lavare da prodru u srce Kevinovog znanstva. Kada su prvi poglavari, i cela Domaj a sa njima, polo ili zavet i izrazili svoje najvi e ideale i najdublje poverenje u o dricanju od svih nasilnih, uni tavajuih strasti, svih ljudsih nagona za ubistvom, besom i prezirom, ada su se vezali zavetom, glupo su otcepili sebe od osnovne iv otne moi drevnih poglavara. Zato se Vrhovni poglavar Mhoram bojao da poveri svoju tajnu. Predstavljala je snagu oja se mogla upotrebiti jedino ao vladari pore nu najosnovnije obeanje u svom ivotu. To je bilo oru je oje je mogla upotrebiti sam o osoba oja je odbacila sve odbrane protiv oajanja. A isu enje da se oru je upotrebi bie sna no, mo da neodoljivo. Mhoramu nisu bili potrebni proroi snovi da bi predvideo oliu je opasnost poglavar Kletni Opai pripremao braniocima Domaje. Mogao je da je oseti u ledenom zimsom vetru. A zn ao je da je Trotgard ve napadnut. Opsada Veseldrva bila je u tou i sad, do je o n sedeo u svojim privatnim odajama i zlovoljno gledao u uo tani ip. Mogao je da ousi u sopstvenim ustima oajanje oje je dovelo vrhovnog pog lavara Kevina do Kiril Trendora i Obreda Obesveenja. Mo je bila u asna i varljiva. A o nije bila dovoljno velia da ispuni elje vladara, oretala se protiv ruu oje su je oristile. Sudbina vrhovnog poglavara Elene samo je ponavljala pouu Kevi na Zemljoguba; on je posedovao daleo vi e moi nego to se novi poglavari mogu uop te n adati da dosegnu, sada ad su izgubili ezlo zaona; a svim svojim silama nije pos tigao ni ta osim sopstenog neizbe nog oajanja i uni tenja Domaje. Mhoram se bojao da po deli sa ostalima tu opasnost otrivanjem tajne. Bojao se i da pomisli ao je sa d i on sam u toj opasnosti. Ipa, zadr avanje saznanja bilo je protiv svaog delia njegove prirode. Dub oo je verovao da odbijanje da se podeli znanje pogaa i onog o ga odbija i onog ome se odbija. Zadr avanjem tajne za sebe spreavao je Kalindrila, Amatin, Trevora, Loeriju i sve me tre Znanstva i studente ezla da pronau u sebi snagu za odupiranje Obesveenje; postavio je sebe u la ni polo aj sudije oji ih meri i nalazi da su potre biti. Iz istog razloga se pre deset godina uno protivio odluci Vea da sariju od Ha ila Troja saznanje o Eleninom porelu. Ta odlua je oslabila Trojevu ontrolu na d sopstvenom sudbinom. Pa ao je on, Mhoram, mogao da podnese odgovornost da po deli svoju tajnu ao to deljenje dovodi do uni tenja Domaje? Bolje da zlo naini Opa i nego poglavar. Kada je zauo naglo ucanje na vratima, smesta je reao "Napred". Oeivao j e poruu, a po zvuu ucanja znao je o je posetilac. Nije podigao zami ljen pogle d sa ipa ada je vrhovni Kvan u ao u odaju i stao raj stola. Kvan je utao i Mhoram je osetio da stari vrhovni eli da ga pogleda u oi. V rhovni poglavar je zadr ao u sebi uzdah i podigao glavu. Na Kvanovom licu, istro eno

m od godina i izlaganja vazduhu, video je da vesti nisu onave avima se nadao. Mhoram nije ponudio Kvana da sedne; video je da vrhovni eli da stoji. Do voljno esto su sedeli zajedno. Posle svega to su zajedno pro li, bili su stari drugo vi - iao je Kvan, dvadeset godina mlai od Mhorama, izgledao dvadeset godina star iji. Vrhovni poglavar esto je smatrao da je Kvanova neposredna, vojnia otvorenost melem za du u. Kvan je bio sledbeni Maa i nije imao niavih elja da sazna tajne ez la. Upros svojih sedamdeset godina, Kvan je ponosno nosio oznae svoje slu be : utu plou na grudima sa dvostruom crnom dijagonalnom prugom, utu trau oo glave i ma od ebanovine. vornovate ae su mu stajale na boovima ao da su spremne da sva og asa potegnu oru je, ali blede oi su izgledale uznemireno. Mhoram je mirno susreo vrhovniov pogled. "Pa, prijatelju?" "Vrhovni poglavaru", grubo je reao Kvan, "do ao je Znanstvigor." Mhoramu je bilo jasno da vrhovni ima jo ne to da a e. Pogledom je pozvao Kv ana da nastavi. "Svi znanstvozornici i studenti bezbedno su doputovali iz Trotgarda", od govorio je Kvan. "Bibliotee Znanstvigora i Krugovi su nedirnuti stigli ovamo. S vi posetioci i oni oji su ostali bez doma zbog napredovanja vojse Sotonpesta roz Sredi nje Zaravni do li su u potrazi za sloni tem. Veseldrvo je opoljeno." Opet je zastao i Mhoram ga je tiho upitao. "Kave vesti su znanstvozorni ci doneli o toj vojsci?" "Da je... ogromna, Vrhovni poglavaru. Zasula je Dolinu dve ree ao more . D in-besomu Sotonpest nosi sa sobom... istu mo oju smo videli od Ljudosee u bic i od Doriendor Kori eva. Lao je pre ao u a Rila i Luralina. Veseldrvo e mu usoro past i u rue." Vrhovni poglavar je pazio da u glasu ima dovoljno smirenosti da je supro tstavi Kvanovoj obeshrabrenosti. "Bili smo upozoreni, vrhovnie. Kada su se d in-Bes omu i njegove horde uspeli uz Domajin Sunovrat na severu ravnica Ra, Ranjani su nam poslali poruu. Zato je Znanstvigor i sauvan." Kvan je stegao aom dr u maa. "Poglavar Kalindril je ostao u Veseldrvu." Mhoram se trgao od bolnog iznenaenja. "Ostao je da brani grad na drvetu. Sa njim je pet eovojni pod omandom b alalije Amorin... ao i starac-maevni Drini o i stari ezlar Asuraa." Posle prvog udara vesti, zlatom pro arane du ice vrhovnog poglavara pretei su se usredsredile. "Vrhovnie, Vee je nalo ilo da Veseldrvo brane samo oni lilianrili oji ne mogu da podnesu da ga napuste. Vee je nalo ilo da se bita za Domaju odigra ovde", udario je dlanom po stolu, "gde mo emo uzeti najveu moguu cenu za svoje ivote ." "Ti i ja nismo u Veseldrvu", o tro je odvratio Kvan. "Ko bi tamo omandova o da je poglavar Kalindril zanemario svoj cilj? Amorin ne bi - i ti to zna . Vezan i su zajedno cenom oju su platili od Doriendor Kori eva. Ne bi mogla ni da ga os tavi samog. Ne bi mogla ni da odbije pomo staraca." Branio je balaliju Amorin o trim glasom, ali preinuo je ada je Mhoram n ervoznim poretom odgurnuo u stranu sva pitanja o opasnosti. Neo vreme su zajed no utali. Vrhovnog poglavara je uhvatilo bolno predoseanje tuge, ali se savladao. Odsutno je spustio pogled na sto. "Je li vest preneta Faeri, dru benici Kalindrilo voj?" tiho je upitao. "Korimini, starac Znanstvigora, odmah je po ao njoj. On je uio Kalindrila i poznaje ih oboje ve mnogo godina. Izvinjava se to nije prvo posetio Vrhovnog po glavara." Mhoram je sleganjem ramena odbacio svau potrebu za izvinjavanjem. Bolel a ga je nemogunost da stupi u dodir sa Kalindrilom. Veseldrvo je bilo udaljeno est dana jahanja, a nije mogao da dozove Ranihina. Vojsa Opaog potpuno je odsela Veselamen od ravnice Ra; svai Ranihin oji bi pou ao da odgovori na poziv bio bi gotovo sigurno ubijen i pojeden. Vrhovni poglavar je mogao samo da ea - i da se moli da Kalindril i njegovi sadruzi napuste Veseldrvo pre nego to ih Sotonpest opoli. Dve hiljade ratnia sa balalijom ratovnije, dvoje poglavara znanstvozor nia, jedan poglavar - cena Kalindrilove hrabrosti bi mogla biti ogromna. No, a i do je mislio na to, Mhoram je znao da se Kalindril nije upravlj ao hrabro u. Poglavar samo nije mogao da podnese pomisao da e Veseldrvo nestati. Mho

ram se u sebi nadao da e Sotonpest ostaviti drvo u ivotu - i da e ga radije oristi ti nego da ga uni ti. No, Kalindril nije delio njegovu nadu. Jo od ao se pooleba o u bici od Doriendor Kori eva, smatrao je sebe za ovea oji je obe astio poglavars u du nost i izbegao da ispuni ono to je Domaja oeivala od njega. Smatrao je sebe za uavicu. A sada je Veseldrvo, najarobniji poduhvat novih poglavara, bilo u opas nosti. Mhoram je ponovo uzdahnuo i ne no dodirao uo tani ip. Duboo u sebi, spremao se za odluu. "Kvane, prijatelju", goro je upitao, " ta smo postigli za ovih sedam godi na?" Kao da je to znailo raj zvaninog razgovora, Kvan se spustio u stolicu pre o puta Mhorama i malo opustio ramena. "Ulo ili smo sve sile u pripremu za odbranu Veselamena. Oporavili smo ratovniju olio smo mogli - deset pre ivelih eovojni preraslo je u dvadeset pet. Doveli smo ovamo narod iz Sredi nje Zaravni, slonili ih sa puta Sotonpesta. Naupili smo hranu, oru je, zalihe. Sivom Krvniu trebae vi e od mora pragrdana i jamnia da slomi na otpor." "On ima vi e, Kvane." Mhoram je nastavio da gladi neobino reito lice na popr sju anundivian yaja. "A izgubili smo rvnu gardu." "Ne na om rivicom." Kvanov bol zbog gubita uinio je da zvui ljutito. Borio se rame uz rame sa rvnom gardom vi e od ijednog ratnia u Domaji. "U vreme ada je zadata u Primorju dat Koriu i rvnoj gardi, nismo mogli znati da je Sivi Kr vni napao d inove Kamenom Zlozemlja. Nismo mogli znati da e Kori pobediti Besomu a i da e pou ati da donese omad Kamena ovamo." "Nismo mogli znati", uplje je odvratio Mhoram. Na raju rajeva, prestana njegovih proroih snova nije ispao velii gubita. Upros mno tvu strahova oje j e sadr avao, nije ni naslutio napad poglavara Kletnia na d inove. "Prijatelju, da l i se sea ta nam je Banor reao o ovom ipu?" "Vrhovni poglavaru?" "Izvestio je da ga je Elena, er Lenina, nainila po liu Tomasa Kovenanta, Nevernia i nosioca belog zlata - i da je prapoglavar Kovenant pomislio ao pr edstavlja lice rvnog gardiste." Banor je taoe izvestio da ga je Kovenant primor ao da a e Eleni ime Moi srivene u Sedmom rugu, tao da je ispunila uslove za pri bli avanje toj Moi. No, Mhoram se sada zanimao za slinost oju je Vrhovni poglavar E lena unela u svoje delo. To je bila poetna taa, zaeta od ojeg je putovao do dose zanja svog tajnog znanja. "Bila je istinsi me tar u vajanju osti. Ne bi nesvesno omoguila tavu zabunu." Kvan je slegnuo ramenima. Mhoram se toplo nasme io vrhovniovom olevanju da iznese mi ljenje van svoj ih sposobnosti. "Prijatelju moj", reao je, "primetio sam slinost, ali nisam moga o da je razumem. Pomogla mi je Ahana, er Hanina. Iao ne poznaje ve tinu uo tavanja , ima oo umetnia. Shvatila je misao oju je Elena unela u ovo. Kvane, slinost izmeu prapoglavara Tomasa Kovenanta i Banora rvnog gardist e je u tome to obojica zahtevaju apsolutno znanje o sopstvenom ivotu. Za rvnu gar du to je bio njihov zavet. Zahtevali su od sebe ili istu, savr enu slu bu zauve ili niavu slu bu. A Neverni zahteva..." "On zahteva", iselo ga je preinuo Kvan, "da njegov svet bude stvaran, a na ne." Mhoramovu ozbiljnost za trenuta je ubla io ratotrajan osmeh. "Ta potreb a za apsolutnim znanjem je opasna. I Kevin je hteo pobedu ili uni tenje." Vrhovni je pogledao Mhorama u oi pre nego to je odgovorio. "Onda ne prizi vaj ponovo Nevernia. Vrhovni poglavaru, on e prepustiti Domaju propasti da bi ouv ao svoj 'stvarni' svet." Mhoram je podigao obrve i stegao usne. Znao je da vrhovni niada nije v erovao Kovenantu, ali u ovim te im vremenima sumnje su bile va nije i te e za odgonet anje. Pre nego to je stigao da odgovori, na vratima se zaulo urno ucanje i napeti a pat stra ara. "Vrhovni poglavaru, brzo doite! Vrhovni poglavaru!" Mhoram je smesta ustao i po ao a vratima. U tih neolio oraa izbrisao je sve svoje ma tarije i usmerio misli na Veselamen, tragajui za razlogom stra areve uznemirenosti. Kvan je stigao do vrata ora pre njega i otvorio ih. Mhoram je urno izi ao u blistavo, oruglo dvori te.

itava zasvoena peina palate bila je jaro osvetljena bledo utom svetlo u oja se probijala roz ameni pod, ali Mhoram nije morao da gleda roz vidiovce u zido vima peine da bi shvatio za to ga je stra ar pozvao. Poglavar Amatin je stajala u sre di tu neugasive svetlosti iz poda. Bila je orenuta licem a njemu, leima a svojim odajama, ao da je ba i la od njega ad ju je sna la nevolja. U ruama je stezala lomilialor - omuniacioni tap oji je Veselamen dob io od Znanstvigora pre sedam godina. Izgledala je ao tamna sena na osvetljenom podu, a u njenim ruama Vele drvo je gorelo bez plamena, ao uzana puotina na pei. Sitne, hladne uglice isr i vrcale su sa drveta. Mhoram je odmah shvatio da upravo prima poruu od onoga, ma o to bio, o dr i drugi omuniacioni tap, onaj u Veseldrvu. Dograbio je svoje dugao, gvo em oovano ezlo sa trono ca pred vratima i po ao pr eo dvori ta a Amatin. Iz isustva je znao da je oda iljanje i primanje lomilialor porua iscrpljujui postupa. Bie joj potrebna njegova pomo. Nije imala fiziu snagu i znala je to; ada je porua o vojsi Opaog stigla do poglavara, prenela je na Kalindrila svoju odgovornost za Veseldrvo - oja joj je dodeljena zbog strasne ljubavi prema znanstvu - jer je verovala da joj nedostaje telesna vrstina da izdr i duga naprezanja. No, u njenom sitnom, deijem telu i ozbiljnim oima rila se sposo bnost saznanja i odanost uenju oju nijedan poglavar nije mogao da dostigne. Vrho vni poglavar esto je pomi ljao da je Amatin najsposobnija u celoj Domaji da otrije njegovu tajnu, a da je najmanje verovatno da e ba ona to uiniti. Sada, ocrtana na svetlom podu u dvori tu, izgledala je mr avo i rho - ao sena to je baca mo oju je dr ala u ruama. Drhtala je itavim telom i dr ala lomilialo r ispru enom ruom ao da hoe da ga dr i to dalje od sebe, a da ga ne ispusti. Progovo rila je pre nego to je Mhoram stigao do nje. "Asuraa", dahnula je. "Asuraa govori." Glas joj je podrhtavao ao gran a na vetru. "Sotonpest. Vatra. Vatra! Drvo! Ahh!" Do je dahui govorila, u asnuto je zurila u Mhorama ao da roz njega vidi plamen ao nagriza stablo Veseldrva. Mhoram se zaustavio nadohvat Veledrva i postavio svoje ezlo na pod ao da izdaje zapovest. Podigao je glas da bi prodro roz njenu opinjenost. "Dr i se, Ama tin. ujem." Pognula je glavu, pou avajui da izbegne ono to vidi, a rei su joj sletale sa usana ao da je neo bacio te u gromadu u vode njene du e. "Vatra! Stablo gori. Dr vo gori. Kamen! Li e, orenje, granje, sve je zahvaeno. Kalindril se bori. Bori se! Vrisa - ratnici vri te. Ju ni hol gori! Ah, dome moj!" Mhoram se namr tio i stegao pesnicu oo sredine lomilialor tapa. Mo porue g a je pogodila i protresla od glave do pete, ali i dalje je dr ao glato drvo i uli vao u njega snagu svoje volje. Preo njega je dosegao Amatin i umirio je; uz nje nu pomo obrnuo je za trenuta to moi roz Veledrvo. Borei se sa strujom Asurainih oseanja, uspeo je da joj dovine "Be ite!" ezlara ga je ula i odgovorila roz Amatinine usne. "Da be imo? Ne mo emo! Ves eldrvo umire pod nama. Opoljeni smo. Sve ostale grane gore. Dva stabla su u pla menu do vrha. Vrisa! Vrisa. Poglavar Kalindril stoji u vianomu i bori se. Sre di nja debla gore. Mre a vianoma gori. Kalindrile!" "Voda!" Mhoram je gurnuo rei a Asurai roz omuniacioni tap. "Pozovi re e! Potopi dolinu!" Za trenuta je Asurain pritisa popustio, ao da je odvratila pa nju od ta pa. Mhoram ju je urno pozvao. "Asuraa! ezlaro!" Upla io se da je pala u vatru. Kad a je nastavila poruu, zvuala je udaljeno, izgubljeno. "Poglavar Kalindril je pozvao ree - ranije. Sotonpest je srenuo poplav u. On... Kamen Zlozemlja... " U slabi glas od ojeg su podrhtavale Amatinine usn e prodro je novi ton u asa. "Ponovio je davnu smrt Kura Plenetora. Raznesene stene, rv, osti i spaljena zemlja su se podigli iz dubine. Drevnim ostacima je oru io Veseldrvo i srenuo vodu. Kao je to mogue? Je li Vreme probijeno? Jednim poret om Kamena stolea leenja su precepljena nadvoje." Amatin se iznenada zgrila u drhtavom uzviu. "Kalindrile!" Lomilialor je istog asa zautao; mo je oti la iz njega ao oterana ptica. Pogl avar Amatin se zateturala i gotovo pala na olena. Mhoram ju je uhvatio pod ruu da bi je zadr ao na nogama. U iznenadnoj ti ini dvori te je delovalo mrtvo i hladno ao grob. U vazduhu

su se sjatili odjeci strepnje nali na be umne udare crnih rila. Mhoramovi zglobo vi na ruci ojom je stezao tap bili su beli i napeti. Onda je Amatin zadrhtala i pribrala se. Vrhovni poglavar se povuao i po stao svestan drugih ljudi u dvori tu. Mogao je da ih oseti. Kvan je stajao neoli o oraa iza njega, a neolio stra ara bilo je ra trano oo ivice svetleeg poda. aica posmatraa pla ljivo je gledala sa ograenih otvora u zidu peine. Vrhovni poglavar nij e gledao u njih nego levo od sebe, gde je stajao Korimini, starac Znanstvigora, sa Faer, dru benicom Kalindrilovom. Starac je polo io obe naborane rue na Faerina r amena. Suze su mu blistale pod te im apcima, a dugaa bela brada podrhtavala je o d bola. Faerino otvoreno lice bilo je prazno i bledo ao o tani ip. "Znai, mrtav je, Vrhovni poglavaru?" Tiho je upitala. "Smrt anje lepotu sveta", odgovorio je Mhoram. "Izgoreo je." "Sotonpest je Besomu. Mrzi sve to je ivo i zeleno. Bio sam budala to sam v erovao da e Veseldrvo biti po teeno." "Izgoreo", ponovila je. "Da, Faer." Nije na ao rei ojima bi izrazio bol svoga srca. "Borio se da ou va Veseldrvo." "Vrhovni poglavaru, bilo je sumnje u njemu... ovde." Poazala je svoje g rudi. "Zaboravio je na sebe." Mhoram je osetio istinu u njenom glasu, ali nije mogao da ostavi tavu i zjavu bez omentara. "Mo da. Nije zaboravio Domaju." Poglavar Amatin je tiho zajeala, orenula se i po urila a svojim odajama. Faer nije obratila pa nju na nju. Nije gledala Mhorama u oi. "Je li to mogue?" Nije znao odgovor na to pitanje. Zato je odgovorio ao da ponavlja Asura in uzvi. "Zaon smrti je bio prer en. Ko mo e rei ta je sada mogue?" "Veseldrvo", zastenjao je Korimini. Glas mu je drhtao od starosti i tuge . "Hrabro je umro." "Zaboravio je sebe." Faer se ulonila od starevog dodira ao da joj njego va uteha ne mo e oristiti. Orenula je lea Vrhovnom poglavaru i uoeno po la u svoje odaje. Korimini je za trenuta olevao, ali po ao je za njom, uzaludno bri ui suze. Mhoram je sa naporom odlo io ezlo i ispravio prste zgrene ao and e. Mirno i vrsto, doneo je odluu. Usne su mu bile vrste i uoene ad se obratio Kvanu. "Sazovi Vee", reao je ao da oeuje vrhovniovo protivljenje. "Pozovi znanstvozornie i sve rhadhamaer le i lilianrile oji ele da dou. Nema vi e odlaganja." Kvan je shvatio ta znai taav glas. O tro je pozdravio Vrhovnog poglavara i smesta poeo da doviuje naredbe stra arima. Mhoram nije eao da vrhovni zavr i posao. Uzeo je svoje ezlo u desnicu i po a o sa osvetljenog poda niz hodni oji je razdvajao poglavarse odaje od ostata Veselamena. Klimnuo je glavom stra arima na drugom raju hodnia, ali nije se zau stavio da odgovori na upitne poglede. Svi oje je sreo osetili su uznemirenost u atmosferi Veselamena i oi su im bile pune strepnje. Nije obraao pa nju na njih. Us oro e svi dobiti svoje odgovore. Pribrano se penjao roz nivoe Poglavarevog Kona a a Zabranu. Kao se vest o Asurainoj poruci irila roz zidove grada, oo Mhorama se oupljala urba. Uobiajeni poslovi ivota oji je pulsirao u amenu, odjeujui ritmovi ma stanovnia Konaa, sada je prerastao u privid jednoglasja, ao da sam Vesela men govori ljudima ta se desilo i ao da odgovore. Planinsi amen je na taj ist i nain pomagao u organizovanju ivota svojih stanovnia ve poolenjima, veovima. Duboo u bolnom srcu Mhoram je znao da a i tom amenu mo e doi raj. Toom mnogih razdoblja postojanja niad nije bio opoljen. Ali sada je poglavar Kletni bio dovoljno moan. Mogao je da rasine masivne zidove i pretvori poslednje upor i te Domaje u tucani. Usoro e i poeti da to pou ava. Kalindril je to svaao jasno shvatio. Do lo je vreme oajniog rizia. Vrhov ni poglavar ve je bio sit tete oju je Sotonpest nainio na dugom mar u od Pustog grob i ta. Odabrao je svoj rizi. Nadao se da e orenuti prer eni Zaon smrti u orist Domaje. Uhvatio je sebe ao uri, iao je znao da e morati da ea ada stigne u Zab ran. Podstreavao ga je pritisa odlue. Ipa, ada ga je iz bonog prolaza pozdra

vio Trel, smesta se zaustavio i orenuo da saea dolaza rupnog obluara. Trel, dr u beni Atiaranin, imao je zahteve oje Mhoram nije mogao ni da odbije ni da izbeg ne. Trel je bio odeven po tradiciji Kamendolaca - preo svetlosmeih pantalona nosio je ratu tuniu sa porodinim simbolom, uzorom u obliu belog lista, uta nim na ramenima - i bio je iro i mi iav, to je graa tela tipina za ljude iz amensela; no, Kamendolci su obino nisi, a Trel je bio viso. Ostavljao je utisa ogromne fizie snage, to je bilo samo pojaano njegovom ve tinom u znanstvu rhadhamaerla. Pri ao je vrhovnom poglavaru glave oborene u gestu stidljivosti, ali Mhora m je znao da nije stid to zbog ega Trel izbegava da gleda ljude u oi. Iza guste ma se Trelove sedorie brade i obluarse grubosti njegovog lica svetlucalo je drugo ob ja njenje. Mhoram je nehotice zadrhtao ao da je zimsi vetar na ao put roz Veselm en do njegovog srca. Kao i ostali rhadhamaerli, Trel je posvetio ivot slu enju amena. Ali izgub io je enu, er i unuu zbog Tomasa Kovenanta. Sam pogled na Kovenanta, pre sedam g odina, naveo ga je da o teti stenu Konaa; zario je prste u granit ao da je me i o d gline. Izbegavao je da gleda ljude u oi da bi time pririo mr nju i bol oji su se suobljavali u njemu. Obino je bio uzdr an, udubljen u amene poslove Konaa. No, sada je pri ao vr hovnom poglavaru sa izgledom ljutite re enosti. "Krenuo si u Zabran, vrhovni poglavaru", reao je. Upros uzdr anom pona anj u, u glasu mu se oseao udan prizvu prelinjanja. "Da", odgovori Mhoram. "Za to?" "Trele, dru benie Atiaranin, zna razlog. Nisi gluv za potrebitost Domaje." "Ne znam", mirno odvrati Trel. Mhoram blago odmahnu glavom. "Zna da moram pou ati." Trel otrese ovu izjavu o trim poretom ramena i ponovi. "Ne znam." "Trele, ja sam vrhovni poglavar Vea Veselamena. Moram uiniti ono to mogu." "Znai, oglasie ... oglasie pad Elene, eri moje eri." "Oglasiti?" Trelov izraz je iznenadio Vrhovnog poglavara. Podigao je obr ve i saeao da mu Trel objasni. "Da!" Trel je poeo da obja njava. Glas mu je zvuao udno, ao da je u dugim, d uboim, podzemnim pesmama toom slu be rhadhamaerla izgubio blisost sa ljudsim g ovorom; izgledalo je ao da se bori sa potrebom da vie. "Moja ena Atiaran rela je ... rela je da je na ivima odgovornost da opravdaju rtve mrtvih. Inae njihova smrt ne bi imala niavog smisla. Ti e ra initi smisao Elene. Ne sme ... ne sme odobriti nje nu smrt." Mhoram je osetio istinu u Trelovim reima. Njegova odlua bi mogla podrazu mevati potvrdu, ili bar prihvatanje Eleninog pada pod Melenurion Nebozorom; a t o e biti gora zalogaj za Trela. Mo da se time mogao objasniti nagove taj straha oji se oseao u Trelovom govoru. No, Mhorama je du nost prema Domaji jasno obavezivala. "Moram pou ati" ree tiho i nastavi da ga Trel ne bi pogre no razumeo. "Vrhovni pogl avar Elena je prer ila Zaon smrti. Kao bih mogao da odobrim njen postupa?" Trel je pre ao pogledom preo oolnih zidova, izbegavajui lice Vrhovnog pog lavara, a te im aama stezao je uove ao da ih spreava da posegnu - ao da se pri bojava ta bi njegove rue mogle uiniti ad ih ne bi zauzdavao. "Da li voli Domaju?" Upitao je prigu enim glasom. "Uni tie je." Tada je doeao Mhoramov pogled, a oi pune bola gorele su mu vla nom vatrom. "Bilo bi bolje da sam... " naglo je odvojio rue od boova i pljesnuo dlanovima, a ramena su mu se povila ao da davi neoga "...da sam zadavio na roenju moju er Lenu." "Ne!" Mhoram je ponovio malo ti e. "Ne." eleo je da obgrli Trela i da nea o ute i obluara. No, nije znao ao da ola a Trelov teret; nije mogao da razre i ni sv oje dvoumljenje. "uvaj mir, Trele", promrmljao je. "Seti se Zaveta." Nije mogao n i ta drugo da smisli. "Mir?" Trel je odgovorio bolnim podsmevanjem. Kao da vi e nije video Vrhov nog poglavara. "Atiaran je verovala u mir. Mira nema." Polao se orenuo i po ao n

iz boni prolaz odale je i do ao. Mhoram je za trenuta gledao za njim niz prolaz. Du nost i oprez su mu gov orili da bi trebalo odrediti ratnie da nadgledaju ovog obluara. No, nije mogao d a mui Trela tavim poazivanjem nepoverenja; tava presuda oslabila bi poslednje delie Trelove samoontrole. A on, Mhoram, video je mu arce i ene ao pobeuju patnju ava je muila Trela. Ipa, obluar nije izgledao ao ove oji e izboriti novu celinu iz ru evina r anijeg ivota. Mhoram je ozbiljno riziovao time to ni ta ne preduzima. Kad je ponovo po ao a Zabranu, te ina odgovornosti navalila se na njega. Nije se oseao dorastao b roju usuda oje je nosio. Po ao je niz dugaa, baljama osvetljen hodni, uspeo se uz zavojito stepen i te i pri ao jednom od privatnih poglavarsih ulaza u Zabran. Zastao je na vratima da proceni olio ljudi se ve saupilo za Vee i gotovo odmah je uo poglavara Amatin ao se penje uz stepeni te iza njega. Saeao ju je. Kada je stigla do odmori ta na ome je stajao, video je da su joj oi oiviene crvenilom, a usne drhtave i napete. Po eleo je da odmah govori sa njom, ali je re io da se suobi sa njenim oseanjima te posle Vea. Ao iada bude odao svoje tajno saznanje, prvo e morati da pripremi te ren. ute, saoseajno joj se osmehnuo, otvorio joj vrata i u ao za njom u Zabran. Po li su stepenicama do poglavarsog stola, oji je stajao ispod nivoa ogr aenih galerija u visooj, orugloj dvorani Vea. Dvorana je bila osveteljna sa etiri velie lilianril balje postavljene iznad galerija i otvorenom posudom oblua na podu, ispod i unutar stola u obliu slova "C". Kamene stolice za poglavare i nj ihove posebne goste eale su du spoljnje ivice stola, orenute a otvorenom prosto ru sa posudom oblua; u elu stola bila je stolica sa visoim naslonom za Vrhovnog poglavara. Na podu Zabrana, raj posude sa obluom, stajao je orugli ameni sto u ij u je sredinu bio dopola zabijen rati srebrni bode . To je bio Loriov ril, osta vljen tamo gde ga je Kovenant zabo pre sedam godina. Za to vreme poglavari nisu na li naina da ga izvade iz amena. Ostavili su ga u Zabranu tao da svao o po eli da prouava ril mo e slobodno da mu prie. Ni ta na njemu nije se izmenilo osim prozirn o belog dragog amena oo ojeg su se stapali dr a, titnici i dvosela o trica. Kada su se Mhoram i Kalindril vratili iz pohoda u Garotin estar, zateli su dragulj mrtav, bez svetlosti. Vrela vatra oju je Kovenant prizvao u njega sa da je i ilela. Stajao je blizu oblua ao doaz uzaludnosti poglavara, ali Mhoram nije m islio na njega. Nije morao da se osvre ao bi saznao o je stigao u Zabran; savr e na austia sale prenosila je do njega svai um i mrmljanje. U prvom redu na gale riji, iznad i iza poglavarsih sedi ta, nalazili su se ratnici, vojevnici ratovnij e, na mestima oja su ranije pripadala rvnoj gardi. Dvojica srdonia, obluar Torm i zubljono a Borilar, sedeli su sa vrhovniom Kvanom na zvaninom polo aju, visoo na galeriji iza stolice Vrhovnog poglavara. Neolio znanstvozornia smestilo se u redovima iznad stola; jo su na sebi imali umor i pra inu od bestva iz Veseldrva, ali bili su suvi e napeti od vesti o padu drveta da bi propustili ovo Vee. A sa nji ma su bili i buvalno svi lilianrili Poglavarevog Konaa. Spaljivanje drveta pog odilo je sve zubljono e pravo u srce i do su gledali pribli avanje Vrhovnog poglava ra u oima im se video bol. Mhoram je stigao do svog sedi ta ali nije odmah seo. Kad je poglavar Amati n stigla do svog mesta na desnoj strani stola, osetio je o tar bol pri pogledu na ameno sedi te oje je pripadalo poglavaru Kalindrilu. Mogao je u seanju prizove i prisustvo ostalih oji su zauzimali stolicu Vrhovnog poglavara: Variola, Prothal a, Ozondreu i Elenu od novih poglavara, Kevina, Loria i Damelona od drevnih. Nj ihova lina veliina i hrabrost uinili su ga sromnim, jer shvatio je olio je bio m ali za no enje toliih du nosti i gubitaa. Stajao je na preretnici sudbine Domaje bez Variolovog vidovnja tva, Prothalove asetse snage, Ozondreine tvrdoglave nepo mirljivosti ili Elenine vatre; i nije imao ni blizu tolio moi ao najslabiji pog lavar u najslabijem veu oje su vodili Kevin, Lori, Damelon ili Bere Srdomil, p oglavar-rodilac. Pa ipa, nio od preostalih poglavara nije mogao da preuzme nje govo mesto. Amatin nije imala fiziu snagu. Trevor nije verovao u svoju sposobnos t; smatrao je da nije dorastao ostalim poglavarima. Loerija je bila rastrzana iz meu ljubavi prema Domaji i elje da za titi svoju porodicu. Mhoram je znao da je ve ne

olio puta bila na ivici da zatra i razre enje od poglavarstva, pa da pobegne sa er ima u srazmernu sigurnost Zapadni-planina. Bez Kalindrila, vrhovni poglavar Mhoram bio je usamljeniji nego iada pr e. Morao je da se prisili da izvue stolicu i sedne. eao je Trevora i Loeriju zadubljen u misli, saupljajui duhovnu snagu. Ko nano, glavna vrata Zabrana su se otvorila i dvoje poglavara po lo je niz iroe stepe nice, pratei Koriminija, starca Znanstvigora. Kretao se polao i sa muom, ao da mu je raj Veseldrva iscrpao poslednju elastinost iz mi ia i ostavio ga u vlasti od malih godina; Trevor i Loerija su ga pa ljivo pridr avali sa strane. Pomogli su mu da stigne do stolice pored Amatin, a onda su obi li sto i zauzeli svoja mesta levo od Vrhovnog poglavara. Kada su seli, Zabran je utihnuo. Svi razgovori su preinuti i posle rat og u anja nogu i me oljenja ti ina je ispunila toplo, uto svetlo balji i oblua. Mhor am nije uo ni ta osim prigu enog zvua disanja. Polao se osvernuo po stolu i galerij ama. Sve oi su bile uperene u njega. Pribrao se i postavio svoje ezlo na sto pre n ego to je ustao. "Prijatelji i slu benici Domaje", mirno je reao, "dobro do li na Vee poglava ra. Ja sam Mhoram sin Variolov, Vrhovni poglavar po izboru Vea. Pred nama su ozbi ljne nevolje i moramo preduzeti orae protiv njih. No, pre svega moramo po eleti dobrodo licu znanstvozornicima Znanstvigora. Korimini, stare Znanstvigora, budi u P oglavarevom Konau ao od ue, i ti i tvoj narod. Bezbedno si doveo u Veselamen veliu olu znanstva. Kao da ti se odu imo?" Korimini je nesigurno ustao ao da hoe da primi pozdrave Vrhovnog poglava ra, ali rasplinutost njegovog pogleda poazivala je da su mu misli negde drugde. "Faer", poeo je drhtavim staraim glasom, "Faer me moli da se izvinim zbog odsust va Kalindrila, njenog mu a. On nee moi da prisustvuje Veu." U glasu mu se oseala izgub ljenost i postepeno je zautao ao da je zaboravio ta hoe da a e. Misli su mu postepe no izgubile dodir sa situacijom u ojoj se nalazio. Do je stajao pred Veem, mo zn anstva oja ga je tolio dugo uvala od starosti ao da ga je sada napustila. Zast ao je i ponovo seo, besciljno mrmljajui, lutajui u umu ao ove oji se trudi da ra zume jezi oji vi e ne poznaje. Konano je na ao re. "Veseldrvo." Ponovio je neolio puta, pou avajui da je razume. Poeo je tiho da plae. Mhorama su oi pele od suza. Brzim poretom poslao je dvoje znanstvozorni a da pomognu Koriminiju. Podigli su ga sa sedi ta i gotovo ga poneli izmeu sebe, u z stepenice prema visoim drvenim vratima. "Odvedite ga isceliteljima", promulo je reao Mhoram. "Naite mu mir. Slu io je Domaju hrabro, odano i mirno toom vi e go dina od iog ivog." Poglavari su ustali i odjednom su svi u Zabranu bili na nogama. Slo no su dodirnuli desnom ruom srce i ispru ili dlan a Koriminiju u drevnom pozdravu. " ive o, Korimini", reo e, "stare Znanstvigora. Nai mir." Dvoje znanstvozornia izvelo je Koriminija iz Zabrana i vrata su se zatv orila za njima. Ljudi na galerijama ponovo su seli, rastu eni. Poglavari su pogled ali Mhorama sa tugom u oima. "Ovo je lo zna", napeto je rela Loerija. Mhoram se s naporom pribrao. "Svi znaci su lo i u ovava vremena. Opaija je nad Domajom. Zato smo poglavari. Ne bismo bili potrebni Domaji da ne postoji zl o protiv ojeg treba delovati." Amatin ga nije gledala u oi do je odgovarala. "Ao je to na a svrha, onda joj ne slu imo." Od besa i bola njen glas je dobio prosan prizvu. Dr ala je dlanov e ra irene na stolu ao da pou ava da ih utisne u amen. "Od svih poglavara samo je Kalindril podigao ruu u odbranu Veseldrva. Izgoreo je umesto mene." "Ne!" Vrhovni poglavar smesta ju je preinuo. Nadao se da e pred Veem rasp ravljati o problemima na drugi nain, ali sad ad je Amatin progovorila nije mogao da se povue. "Ne, poglavaru Amatin. Nemoj primiti na svoja ramena odgovornost za smrt Kalindrila, dru benia Faerinog. Umro je na mestu oje je sam izabrao. Kada si verovala da vi e nisi najpogodniji poglavar za nadzor nad Veseldrvom, iznela si svoje uverenje Veu. Vee je prihvatilo tvoje uverenje i zamolilo poglavara Kalindr ila da ponese taj teret. U isto vreme, Vee je odluilo da se branitelji Domaje nee tro iti u supoj i b esorisnoj bici za Veseldrvo." Do je govorio, napetost oo njegovih oiju poaziv

ala je olio je te o, olio u asno te o bilo doneti tavu odluu. "Dom Znanstvigor a nije nainjen za rat i ne se mogao valjano braniti. Vee je odluilo da je za Domaju najva nije da sauvamo svoje snage i isoristimo ih najbolje, ovde. Kalindril je iz abrao", autoritet Mhoramovog glasa za trenuta je zadrhtao, "poglavar Kalindril, dru beni Faerin, izabrao je drugaije. Ti ne snosi rivicu za to." Video je protivljenje u njenom pogledu i po urio da joj odgovori. Nije hte o da ona glasno izgovori tu misao. "Osim toga, tvrdim ti da nio od nas ne snosi rivicu za mudro ili glupo, pobedu ili poraz, u nainu na oji smo izabrali da br animo Domaju. Mi nismo tvorci Zemlje. Njen onani raj nije u na im ruama. I mi sm o stvoreni, ao i cela Domaja. O nama se mo e suditi samo po istoti naina na oji jo j slu imo. Po to smo posvetili svu svoju mudrost i sve svoje snage odbrani Domaje, n io ne mo e da podigne glas i optu i nas. ivot ili smrt, dobro ili zlo - pobeda ili u ni tenje - od nas se ne tra i da re avamo tave zagonete. Nea Tvorac odgovara za usu d svog dela." Amatin ga je prodorno pogledala i osetio je da odmerava izdvojeno, tajno mesto u njegovom srcu. Kada je progovorila, gotovo je aputala. "Znai li to da ri vi Kalindrila? U njegovoj smrti nema 'sve mudrosti'." Proma aj njenog napora da razume zaboleo je Vrhovnog poglavara, ali otvore no joj je odgovorio. "Nisi gluva, poglavaru Amatin. Voleo sam Kalindrila, dru beni a Faerinog, ao brata. Nemam mudrosti, snage ni volje da ga orivim." "Ti si Vrhovni poglavar. emu te tvoja mudrost ui?" "Ja sam Vrhovni poglavar", potvrdio je Mhoram. "Nemam vremena za orivlj avanje." Odjednom se i Loerija pridru ila ispitivanju. "A ao nema Tvorca? Ili ao se o delu nio ne stara?" "Ko e onda da nam prigovori? Sami obezbeujemo znaenje svojih ivota. Ao slu im o Domaju onolio isto olio nam sposobnosti dozvoljavaju, ta se vi e mo e zahtevati o d nas?" "Pobeda", odgovorio mu je Trevor. "Pobeda, vrhovni poglavaru. Ao padnem o, sama Domaja e nas riviti. Bie napu tena. Mi smo joj poslednji za titinici." Snaga njegovog napada pogodila je Mhorama. Jo nije imao hrabrosti da otvo reno odgovori: Bolje poraz nego obesveenje. Zato je uzvratio gorim osmehom. "Pos lednji, poglavaru Trevore? Ne. Haruai jo ive u svojim planinsim tvravama. Oni, na s voj nain, znaju ime zemne moi boje od svaog poglavara. Ranjani i Ranihini jo ive. M nogi ljudi Ju nih i Severnih zaravni jo ive. Mnogi Neomeeni jo ive. Kaeroil Divogorni, umni Garotinog estara, jo nije umro. A negde iza Mora novoroenog sunca jeste domov ina d inova - da, i Elohima i Bhrathaira, o ojima su pevali d inovi. Oni e se odupre ti poglavaru Kletniu i njegovoj vladavini nad Zemljom." "Ali Domaja, vrhovni poglavaru! Domaja e biti izgubljena! Opai e je opust o iti s raja na raj." Mhoram je odjednom duboo uzdahnuo. "Sedmice mu! Ne, dogod preostane ma ar trun ljubavi i vere!" Zapiljio se Trevoru u oi sve do se poglavarova pobuna nije ugasila. Onda se orenuo a Loeriji. No, prepoznao je u njoj delovanje uznemirujueg straha za eri i uzdr ao se da ne dodirne njena rastrzana oseanja. Umesto toga, pogledao je Am atin i osetio ola anje to se dobar deo njene srd be raspao. Doeala ga je izrazom pun im nade. Na la je u njemu ne to to joj je bilo potrebno. "Vrhovni poglavaru", rela j e tiho, "otrio si nain na oji emo delovati protiv ovog usuda." Vrhovni poglavar je pojaao ontrolu nad sobom. "Postoji nain." Podigao je glavu i obratio se celom Zabranu. "Prijatelji, Sotonpest Besomu spalio je Vesel drvo. Trotgard je sad u njegovim ruama. Usoro e renuti na nas. Ostalo je jo mal o dana do poeta opsade Veselamena. Ne mo emo vi e odlagati." Zlato u njegovim oima j e planulo. "Moramo pou ati da prizovemo Nevernia." Na to je Zabran ispunila zaprepa ena ti ina. Mhoram je oseao talase iznenaenja, uzbuenja i u asa ao se izlivaju sa galerija pravo na njega. Iza lea mu je doprlo vatreno protivljenje vojevnia Kvana. No, ute je eao sve do poglavar Loerija ni je prva do la do glasa. "To je nemogue. ezlo zaona je izgubljeno. Nemamo sredstva z a tavo prizivanje." Blagi aordi njenog glasa jedva su pririvali oporu su tinu. Mhoram je i dalje eao, u nadi da e ostali poglavari odgovoriti Loeriji. P osle malo olevanja, javio se Trevor. "Ali Zaon smrti je prer en."

"A ao je ezlo uni teno", brzo je dodala Amatin, "onda se zemna mo, oja je bila saupljena u njemu, rasula nad Domajom. Mo da e nam biti dostupna." "Moramo pou ati", nastavio je Mhoram. "Bilo to dobro ili zlo, Neverni je nerasidivo vezan za usud Domaje. Ao on nije ovde, ne mo emo braniti Domaju." "Niti je uni titi!" zare ao je Kvan. Pre nego to je Mhoram stigao da odgovori, srdoni Borilar soio je na noge. "Neverni e spasti Domaju", urno je reao. "Neobino poverenje, srdonie", progunao je Kvan. "Spa e je", reao je Borilar ao da se udi sopstvenoj smelosti. Pre sedam go dina, ada je upoznao Kovenanta, bio je najmlai zubljono a oji je iada preuzeo du n ost srdonia. Bio je neprestano svestan svog neisustva, a pri tom jo i pun po tovan ja, to je zabavljalo njegovog prijatelja i olegu srdonia, Torma. "Kada sam upozn ao Nevernia, bio sam mlad, stidljiv... i upla en." Torm se mangupsi iscerio pri pomisli da Borilar vi e nije mlad i pla ljiv. "Prapoglavar Kovenant ljubazno je govo rio sa mnom." Ponovo je seo, rumen od zbunjenosti. No, nio osim Torma se nije sme io, a Tormov osmeh uve je bio neurotiv. Izra avao je samo veselu nalonost, a ne pods meh. Dubina Borilarovog ubeenja preratila je, izgleda, sumnjiavost u Zabranu. Kad a se poglavar Loerija ponovo javila, glas joj se izmenio. Ispitivai je pogledala mladog srdonia pre nego to je postavila pitanje. "Kao emo izvesti taj pou aj?" Mhoram je ozbiljno limnuo glavom Borilaru u zna zahvalnosti, a onda se ponovo obratio poglavarima. "Ja u pou ati prizivanje. Ao me izda snaga, pomozite mi." Poglavari su ute zalimali glavama. Mhoram se jo jednom osvrnuo po Zabranu pre nego to je seo, pognuo glavu i otvorio um za stapanje sa poglavarima. Uinio je to znajui da e morati da zatvori deo sebe i sprei Trevora, Loeriju i Amatin da vide njegovu tajnu. Trebala mu je uteha, podr a i snaga, a potpuno st apanje bi mu to pru ilo; no, svaa lina slabost mogla bi da izlo i saznanje oje je uv ao. A poglavari e u stapanju videti da on zadr ava ne to za sebe. Zato e ga postupa m nogo stajati. Svao stapanje ga je iscrpljivalo jer je mogao da ouva svoju tajnu samo tao to bi vi e davao nego primao. No, verovao je u stapanje. Od celoupnog zn anstva novih poglavara samo je ovo bilo isljuivo njihovo; ostalo su primili roz Krugove Kevina Zemljoguba. A ada bi se isto izvelo, stapanje je spajalo zdravlj e i srce svaog poglavara u pomoi ostalima. Dogod bude posedovao traa ivota i mrvicu snage, Vrhovni poglavar nee odbit i da ih podeli. Kontat se onano preinuo. Mhoram je za trenuta oseao da nema dovoljno s nage za spajanje; potrebe ostalih poglavara i njihova zabrinutost za njega ostal i su mu na ramenima ao neprirodan teret. No, dovoljno je poznavao sebe i znao j e da nije sposoban za predaju. Umesto toga posedovao je nagon za potpunim naprez anjem, oji ga je pla io ad god bi pomislio na obred obesveenja. Posle trenuta od mora ustao je i podigao ezlo. Nosei ga ao zastavu, po ao je oo stola, do stepenica i niz njih a podijumu oo posude sa obluom. Kada je Mhoram stupio na pod, Torm je si ao sa galerije da mu se pribli i. O bluareve oi blistale su od veselosti i sme io se do je govorio. "Bie ti poreban dale vid da bi zadr ao Nevernia." Pri tom je namignuo ao da se ali. "Ponor izmeu svet ova je taman, a tama slabi srce. Postarau se za vi e svetlosti." Vrhovni poglavar se nasme io u zna zahvalnosti i srdoni je brzo pri ao da s tane raj posude oblua. Nagnuo se nad oganj-amenove i ao da je smesta zaboravi o ostale ljude u Zabranu. Ni ne pogledav i vi e publiu, poeo je tiho da peva. Duboim amenim jeziom, poznatim samo onima posveenim u znanstvo rhadham aerla, pesmom je prizivao oganj-amenove, hrabrio ih, lo io, dozivao u ivot njihovu uspavanu mo. Crveno-zlatni odsjaj oblua odsliavao se na njegovom licu ao odgov or. Mhoram je usoro video da sjaj raste. Crvenasti preliv nestajao je iz zlata ; zlato je postalo istije, belje, vrelije; sve i zemljani miris oblua prostrujao je Zabranom ao da ga adi. Troje poglavara ute je ustalo, a ostali su im se pridru ili u nemom izra ava nju po tovanja rhadhamaerlu i zemnoj moi. Pred njima je zraenje iz posude raslo sve do Torm nije postao beo od svetlosti. Laganim, smirenim poretom Vrhovni poglavar Mhoram uhvatio je ezlo obema ruama i podigao ga pred elo.

Pesma prizivanja Nevernia poela je da mu tee roz um do je usmeravao mis li na mo svoga ezla. Malo po malo, izbrisao je iz svesti ljude iz Zabrana, a zatim i sam Zabran. Ulivao je sebe u pravo, glato drvo ezla sve do nije bio svestan samo pesme, svetla - i neogranienih znaenja zemne moi oja je pulsirala ao ivotna t enost u neizmernom planinsom amenu oo njega. Priupio je olio god je mogao n iti tog pulsiranja, proveo ih roz ezlo i izvuao iz pote i tanja postojanja Ve selamena. Za to vreme je poluglasno pevao: Divlja magija urezana u amenu svaom, Sadr ana da je belo zlato razuzda ili usmeri... zlato, reti metal, to ne raa se u Domaji, ojim ne mo e vladati, ograniiti ga, potisnuti zaon ojim je stvorena Domaja, ve je pre lju, mea , osa rasula iz oga je stvoreno Vreme. Niti su ga pronele roz zloobni vetar, do mu je duh drhtao pod naletim a paosti; no, njegova svest glato je pro la iza njih, pro la roz sav vazduh, drvo , vodu i amen sve do nije izgledalo da se prodeva roz sr tanja oje ini stvarn ost. U trenutu bez dimenzija vremena i prostora izgubio je pojam o sebi. Oseao j e da pluta van granica stvaranja. Ali pesma i svetlo su ga zadr ali i umirili. Us oro su mu se misli usmerile ao ompas a magnetu od belog zlata. Uhvatio je odsjaj prstena Tomasa Kovenanta. Nije mogao pogre iti: Neverni ovo prisustvo porivalo je asni metal ao oreol, vezivalo ga i zarobljavalo mu mo. A sam oreol odisao je patnjom. Vrhovni poglavar Mhoram posegnuo je a tom prisustvu i poeo da peva: Budi to jesi, Nevernie, odgovori na poziv. ivot daje prie: smrt sve preida. Obeanje je stvarno i rati letve istinom svojom: no, du a gre na, slomljene vere i bezvernog puta, za sudbu mranu poriva sve. Budi to jesi, Nevernie odgovori na poziv. Budi to jesi. Uhvatio je Kovenanta svojom pesmom i po ao nazad a Zabranu. Delotvornost pesme znatno mu je ola ala teret i dala mu slobodu da se la o vrati sebi. Kada je otvorio oi u zaslepljujuoj svetlosti, gotovo je pao na olen a. Zapljusnula ga je nagla iscrpljenost; oseao se isprazno, ao da mu je du a raste gnuta da porije suvi e velio rastojanje. Neo vreme je nemono stajao, zaboraviv i a i da peva. No, ostali poglavari preuzeli su pesmu od njega i umesto njegove moi prizivanje su dovr ila njihova ezla. Kada mu se povratio vid, ugledao je Tomasa Kovenanta, Nevernia i nosioc a belog zlata, ao stoji napola stvaran u svetlu pred njim. No, priaza nije prilazila bli e, nije se materijalizovala. Kovenant je os tao na ivici fiziog prisustva; odbijao je da pree granicu. "Ne sad! Pustite me!" Zahtevao je gotovo nepostojeim glasom. Prizor Neverniove patnje zgrozio je Mhorama. Kovenant je bio izgladneo, bio mu je oajnii potreban odmor, imao je dubou i potpuno zapu tenu ranu na elu. ita vo telo mu je bilo preriveno modricama i ranama ao da je bio amenovan, a deo usta bio mu je preriven zgru anom rvi. No, ma olio da su fizie povrede bile st ra ne, padale su u zasena pred psihiim stanjem. U asnuti otpor lio je iz njega ao

bolni znoj, a divlja vatra volje dr ala ga je van doma aja. Do se borio protiv priz ivanja, podsetio je Mhorama na duhu, sirotog Putnima na ome je poglavar Kletni isprobao bezbroj muenja Kamenom Zlozemlja. Opirao se poglavarima ao da ga vuu u acu iseline ili otrovnog u asa. "Kovenante!" Jenuo je Mhoram. "Oh, Kovenante." Onao iscrpljen, pla io se da nee moi da zadr i jecaje. "Ti si u palu. Tvoj svet je paao." Kovenant je ustunuo. Glas Vrhovnog poglavara ao da ga je fizii pogodio . No, sledeeg trenuta je ponovio zahtev. "Po alji me nazad! Potreban sam joj!" "I nama si potreban", promrmljao je Mhoram. Oseao se rho, bespomono, ao da nema tetive i ligamente oji bi ga odr ali uspravnog. Sada je razumeo za to je m ogao da prizove Kovenanta i bez ezla zaona, i to razumevanje oseao je ao rupu bo la probu enu u njegovom biu. Gotovo je oseao sopstveno rasipanje. "Potreban sam joj!" Ponovio je Kovenant. Od napora pri govoru, iz usta m u je potela rv. "Mhorame, zar me ne uje ?" Ta molba dirnula je Mhorama. Bio je Vrhovni poglavar; nije mogao, nije s meo da izneveri molbe njemu upuene. Primorao je sebe da sretne Kovenantov grozniav i pogled. "ujem te, Nevernie", reao je. Glas mu je postao jai do je govorio. "Ja sa m Mhoram, sin Variolov, Vrhovni poglavar po izboru Vea. I nama si potreban. Prizv ao sam te da pomogne Domaji u asu rajnje potrebe. Proroanstvo oje ti je poglavar Kletni dao da nam prenese sada se ostvaruje. Ao ne uspemo, prepustiemo mu vlast nad ivotom i smru i svemir e se zauve pretvoriti u paao. Prapoglavaru Kovenante, pomozi nam! To sam ja, Mhoram, sin Variolov, ja sam te pozvao." Rei su uznemirile Kovenanta. Posrtao je i njihao se pod zvuom Mhoramovog glasa. No, njegov stra ni otpor nije se smanjio. Kada je povratio ravnote u, ponovo je poviao. "Potreban sam joj, a em ti! Ta zveara e je ugristi! Ao me sad uzme , n eu moi da joj pomognem." Negde duboo u sebi, Mhoram se udio to se Kovenant tolio opire prizivanju , a ne oristi mo prstena. No, tolia snaga odbijanja slagala se sa Mhoramovim ta jnim znanjem. Nada i strah su se suobljavali u Vrhovnom poglavaru i bilo mu je te o da sauva mirnou glasa. "Kovenante - prijatelju - molim te, saslu aj me. Saslu aj potrebu Domaje u m om glasu. Ne mo emo te zadr ati. Ima belo zlato - ima mo da nas odbije . Zaon smrti te n e vezuje. Molim te, saslu aj me. Neu ti oduzeti mnogo vremena. Po to budem reao svoj e - ao jo bude eleo da ode - preinuu prizivanje. Rei u... rei u ti ao da upotreb log zlata da nas porene ." Kovenant je ponovo ustunuo od napada zvua. No, ad se oporavio, nije p onovio zahtev. "Govori brzo", o tro je reao. "Ovo mi je jedina prilia - jedina p rilia da se izvuem iz privienja na samom poetu. Moram da joj pomognem." Vrhovni poglavar Mhoram se pribrao, priupio svu ljubav i sav strah za D omaju i ugradio ih u svoj glas. "Prapoglavaru, pro lo je sedam godina od ao smo zajedno stajali u Dolini ve ala. Za to vreme smo se oporavili od neih pretrpljeni h gubitaa. No, po to... po to je ezlo zaona izgubljeno, Opai je bio mnogo slobodni ji. Stvorio je novu vojsu, besrajnu ao more, i po ao na nas. Ve je uni tio Veseldr vo. Sotonpest Besomu spalio je Veseldrvo i pogubio poglavara Kalindrila. Za ne olio dana poee i opsada Poglavarevog Konaa. No, time se pria o na im nevoljama ne zavr ava. Pre sedam godina mogli smo br aniti Veselamen od svaog neprijatelja olio god dugo treba. Ali... slu aj me, p rijatelju... izgubili smo rvnu gardu." Kovenant se zateturao ao da ga je pogodila amena lavina, ali Mhoram ni je preinuo. "Kada je rvni gardista Kori poveo svoj odred a d inovima u Primorj e, stra ne sile otele su ivote poglavarima Hirimu i etri. Bez njih..." Mhoram je zas tao. Setio se Kovenantovog prijateljstva sa d inom Srdosoljom Penosledom. Bilo mu je nepodno ljivo da mui Kovenanta priom o rvavom usudu d inova. "Bez njihove pomoi i s aveta Kori je sa dvojicom drugova osvojio omad Kamena Zlozemlja. Nije shvatio opasnost. Trojica rvnih gardista ponela su omad sa sobom, namerni da ga donesu u Poglavarev Kona. No, Kamen Zlozemja stra no je zlo u Domaji. Trojica rvnih gardista nisu b ila upozorena - i Kamen ih je zarobio. Pod dejstvom njegove moi odneli su omad u Kletniov Tabor. Verovali su da e se boriti sa Opaim, No, on ih je uinio svojim.

" Mhoram je opet izbegao da ispria celu priu. Nije mogao saop titi Kovenantu da je z avet rvne garde bio ve izdat r enjem Zaona smrti - ao ni to da je fini metal est itosti Krvne garde posunuo ada je Kovenant primorao Banora da otrije ime Sile zapovesti. "Onda je", Mhoram se jo trzao ad god bi se setio protelih dogaaja, " poslao njih trojicu da napadnu Veselamen. Kori, Sil i Doar do li su ovamo sa zel enom vatrom u oima i Izopaenjem u srcima. Ubili su mnogo ratara i ratnia pre nego to smo shvatili ta im je uinjeno. Onda su meni Banor i rvni gardisti Terel i Rumni oti li u boj sa trojico m. Ubili su svoje drugove Koria, Sila i Doara i doneli njihova tela u Kona. Ta da smo otrili", Mhoram je s muom progutao nedlu, "otrili smo da je poglavar Kletni svoj trojici odseao dva prsta desne ae." Kovenant je bolno uzvinuo, ali Mhoram je ipa izgovorio do raja promu lim glasom. "Unaazio je rvne gardiste ao bi liili na tebe." "Prestani!" Zajeao je Kovenant. "Prestani. Ne mogu da podnesem." Vrhovni poglavar je ipa nastavio. "Kada je meni Banor video da su Kori i njegovi drugovi izopaeni upros zavetu, on i cela rvna garda napustili su slu b u. Vratili su se u planinsi dom Haruaia. Reao je da ih je Izopaenje poorilo, i da ne mogu vi e slu iti niaav zavet. Prijatelju, bez njih, bez ezla zaona, bez neizmerne vojse na ih tvrdorui h saveznia sigurno emo pasti. Samo divlja magija mo e da se isprei izmeu nas i gladi poglavara Kletnia." Kad je Mhoram zavr io, Kovenantove oi izgledale su prazne ao pustinja. Vre lina groznice ao da mu je osu ila suze. Otpor mu se za trenuta poolebao i naas j e gotovo dozvolio da se prenos u Zabran dovr i. No, onda je podigao glavu i pogled ao ostala seanja. Odbijanje se pojaalo; povuao se unatrag sve do nije gotovo nes tao u blistavoj svetlosti oblua. "Ne mogu, Mhorame", reao je glasom ao da se g u i. "Ne mogu. Zmija... ta devojica je potpuno sama. Odgovoran sam za nju. Nio sem mene ne mo e da pomogne detetu." Odneud visoo sa galerije Mhoram je osetio plimu besa ad je Kvanovo st aro protivljenje Kovenantu planulo u rei. "Sedmice mu!" Prasnuo je. "On govori o odgovornosti." Kvan je posmatrao ao postaje star i nemoan da spase Domaju, a Ko venant nije ni stario ni delovao. Govorio je sa ratniim oseanjem smrti, ratniim o seanjem vrednosti rtvovanja neolio ivota radi spasavanja mnogih. "Kovenante, odgo voran si za nas!" Neverni je patio od Kvanovog glasa ao i od Mhoramovog, ali nije se or enuo da pogleda vrhovnia. Bolno je gledao Mhorama u oi do je odgovarao. "Da, zn am. Znam. Ja sam... odgovoran. Ali potreban sam joj. Nema nioga drugog. Ona je deo mog sveta, mog stvarnog sveta. Vi niste... sada niste tolio stvarni. Sada n e mogu ni ta da vam dam." Lice mu se grevito isrivilo, a otpor mu je rastao sve do nije poeo da zrai iz njega ao agonija. "Mhorame, ona e umreti ao se ne vratim." Oajnia strast u Kovenantovoj molbi lomila je Mhorama. Nesvesno je grizao usne, pou avajui da fiziim bolom ontroli e to suobljenih oseanja. Ceo njegov ivot, sve duge odanosti, sada su se uzbunile u njemu. Ljubav za Domaju nagonila ga je da odbije Nevernia, da se bori ao da otima vlasni tvo nad Kovenantovom du om. No, iz istog vrela u njemu dizao se i drugi zahtev, nemogunost da porene Kovenantovu samostalnost, Kovenantovo pravo da odabere sopstveni usud. Vrhovni poglavar je neo vreme olevao, uhvaen u zamu protivurenosti. Onda je polao podigao glavu i obratio se i ljudima u Zabranu i Tomasu Kovenantu. "Nio ne mo e biti primoran da se bori sa Opaim. Njemu se mo e odupreti vol jno ili niao. Nevernie, oslobaam te. Oree se od nas da bi spasao jedan ivot u svom svetu. Neemo biti upropa eni tavom odluom. A ao tama padne na nas, lepota Domaje e ipa opstati. Ao smo mi san - a ti sanja - onda Domaja ne mo e nestati, jer ti j e nee zaboraviti. Nemoj se pla iti, prapoglavaru Tomase Kovenante. Idi s mirom." Osetio je pritisa protivljenja poglavara Loerije i dela ostalih gledala ca, ali odbio ih je zapovedniim poretom. Jedan po jedan, poglavari su povuli m o svojih ezala, a Torm je smanjio plamen oblua. Kovenant je poeo da bledi ao da se rastvara u bezdanu van svoda Vremena. U tom trenutu vrhovni poglavar Mhoram setio se obeanja da e odati tajnu d ivlje magije. Nije znao mo e li Kovenant jo da ga uje, ali uputio je apat a bledeoj p

rilici. "Ti si belo zlato." Trenuta asnije, shvatio je da Nevernia vi e nema. Sav oseaj otpora i moi nestao je iz vazduha, a svetlo oblua se vratilo na normalu. Prvi put od poeta pr izivanja Mhoram je razabrao oblie i lica ljudi oo sebe. No, prizor nije potraj ao. Suze su ga zaslepile i nemono se oslonio o ezlo ao da ga samo njegovo vrsto dr vo mo e pridr ati. Bio je pun bola zbog neobine laoe ojom je prizvao Nevernia. Bez ezla za ona ne bi smeo biti sposoban da sam prizove Kovenanta; pa ipa, uspeo je. Znao j e za to. Kovenant je bio tolio osetljiv na prizivanje zato to je na samrti. Kroz zavesu tuge uo je Trevora. "Poglavaru, ril... dragulj na rilu je o i veo. Plamti ao onda ada ga je Neverni zabio u sto." Mhoram je zatreptao da uloni suze. Te o se oslanjajui na ezlo, pri ao je sto lu. U samoj sredini Loriov ril stajao je ao mrtav rst - neprovidan i mraan a o da je izgubio svu sposobnost svetla. Mhorama je obuzeo divlji bol. Jednom ruo m epao je dr u srebrnog maa. Preo dragulja je pro ao ratotrajni talas plaviastog svetla i opet nestao . "Sada u njemu nema ivota", tupo je reao. Napustio je Zabran i po ao u Sveti oplon da peva za Kovenanta, za Kalindr ila i za Domaju. 3. SPAS Hladan vetar duvao je roz Kovenantovu du u do se borio da ustane iz ame na. Ledio ga je ao da mu je sr iz ostiju le ala otvorena na udaru orutnog leda orutnog i cininog, pro etog onim slabim i bezdanim zelenim prelivom oji predstav lja suprotnost svemu zelenom to raste. No, to ga je polao napustilo i sliznulo u neu drugu dimenziju. Postao je svesniji amena. Granitna nepopustljivost se s lapala oo njega; poeo je da osea gu enje. Stao je da mlati ruama i nogama, pou avajui da dosegne do povr ine. Neo vr eme nije bio siguran a ni da li mu se udovi poreu. Onda mu je zglobove zahvatio niz trzaja. Osetio je po latovima i olenima da udara o ne to tvrdo. Lupao je ruama i nogama po padini. Iza prigu enih udara oje je proizvodi o uo je zvu teue vode. Sunce je istinsi sijalo negde iza njega. Trzajem je podi gao glavu. Isprva nije mogao da se orijenti e. Preo vidnog polja teao mu je poto; oseao je da ga gleda odozgo i da je strmina niz oju je teao nemogue izvijena pod njim. Konano je shvatio da ne gleda nani e u poto. Le ao je popree na padini. Breg se dizao iznad njega zdesna, a spu tao sleva. Orenuo je glavu da bi potra io devojicu i zmiju. Nije mogao da usredsredi pogled. Ne to belo ble talo mu je pred licem i sprea valo ga da gleda nizbrdo. Zauo je tana, deiji glas ti pored sebe. "Gospodine? Jeste li dobro, gosp odine? Pali ste." Pou avao je da gleda suvi e daleo. S naporom je preneo pogled bli e i onano ustanovio da sa razdaljine od neolio ina pilji u golu cevanicu. Na sunevoj svetl osti izgledala je bela i ista ao da je upravo miropomazana. No, ve se videlo otic anje. A u sredini otoa video je dve sitne crvene tae nali na dvostrui ubod ig lom. "Gospodine?" Ponovo je relo dete. "Jeste li dobro? Ugrizla me je zmija. Boli me noga." Ledena zima oju je ostavio za sobom prosto je jurnula na njega iz dubin e uma. Poeo je da drhti. No, prisilio je sebe da zanemari hladnou i usmeri svu svo ju pa nju na ona dva traga ujeda. Ne sidajui pogled sa njih, uspeo je da neao se dne. Modrice su zare ale na njega, a elo mu je bolno pulsiralo, ali nije obraao pa nju na bol, ao da nema niave veze sa njim. Privuao je devojicu drhtavim ruama. Zmijsi ujed, tupo je pomislio. ta se radi sa zmijsim ujedom? "Dobro", reao je i smesta preinuo. Glas mu je drhtao i nije nimalo uli vao sigurnost, a grlo mu je bilo tolio suvo da nije mogao da ga ontroli e. S nap

orom je progutao pljuvau i prigrlio tane deije osti na grudi. "Dobro je. Sve e b iti dobro. Tu sam. Pomoi u ti." Zvuao je grotesno samom sebi - vampirsi besorisno. Od poseotine na us ni i desnima nije mogao dobro da govori. I to je prenebregao. Nije imao snage da se brine i o tome. Grozniava izmaglica prljila mu je misli, tao da mu je bila p otrebna sva snaga da se izbori sa njom i priseti se prve pomoi za zmijsi ujed. Zurio je u tragove zuba sve do se nije setio. Zaustavi cirulaciju, re ao je samom sebi ao da je glup. Seci. Izvuci otrov. Gurnuo je sebe u poret i potra io perorez. Kada ga je izvuao, spustio ga je na zemlju i poeo da opa po mozgu punom ubreta u potrazi za neim to e poslu iti ao podvez. Svoj ai nee moi da upotrebi jer a naina da ga vrsto zategne. Devojica nije imala pojas na haljini. Njene pertle nis u izgledale dovoljno dugae. "Boli me noga", rela je alostivo. "Hou moju mamu." "Gde ti je mama?" Progunao je Kovenant. "Tamo", poazala je neodreeno niz poto. "Daleo. Tata me je istuao pa s am se israla." Kovenant je stegao devojicu jednom ruom da bi joj onemoguio porete i tim e spreio irenje otrova. Slobodnom ruom izvuao je pertlu iz leve cipele, ali ispo stavilo se da je sva isrzana i isidana. Vatru mu palenu, oajno je zastenjao. S uvi e je odugovlaio. Drhtei, poeo je da izvlai desnu pertlu. Usoro ju je dr ao u ruci, celu. "Dobro", nesigurno je reao. "Sada... moram da uinim ne to zbog tog ujeda. Prvo moram da ti podve em nogu - tao se otrov nee iriti. Onda u morati da ti malo za seem nogu. Tao e otrov izai napolje i nee te tolio boleti." Trudio se de deluje sm ireno. "Jesi li ti hrabra devojica?" Odgovorila mu je sasvim ozbiljno. "Tata me je istuao, ali nisam plaala . Pobegla sam." Nije ostalo ni traga od njenog ranijeg u asa. "Ba fino", promrmljao je. Vi e nije bilo odlaganja; oto je primetno rastao , a po beloj o i irila se plaviasta mrlja. Obmotao je pertlu iznad olena povreene n oge. "Stani na drugu nogu, tao da se ova opusti." Kada ga je poslu ala, vrsto je stegao pertlu sve do nije tiho jenula od b ola. Onda je napravio vor. "Odlino. Stvarno si ti hrabra devojica." Nesigurnim ruama je podigao perorez i otvorio ga. Neo vreme uzmicao je od odlue da je posee. Suvi e se tresao; suneva toplot a nije prilazila ni blizu jeze oju je nosio u ostima. No, jasni tragovi zuba s u ga naterali. Ne no je podigao devojicu u rilo. Levom ruom podigao joj je nogu s ve do mu oto nije bio na svega deseta ina od lica. Nespretno je stezao perorez sa tri prsta desne rue. "Ao ne bude gledala, mo da nee ni osetiti", reao je, nadajui se da ne la e. Mala se pona ala ao da joj je samo prisustvo odraslog raspr ilo sve strahov e. "Ne bojim se", ponosno je odgovorila. "Ja sam hrabra devojica." No, ad se Kov enant orenuo tao da joj je desnim ramenom zalonio pogled na nogu, epala ga je o bema ruama za o ulju i pritisla lice o njega. Negde duboo u sebi uo je Mhoramove rei. Izgubili smo rvnu gardu. Izgubil i rvnu gardu. Izgubili. Oh, Banore! Jenuo je u sebi. Zar je bilo tao stra no? Stegao je zube sve do ga vilice nisu zabolele, a rana na elu poela da pul sira. Bol ga je umirio. Dr ao ga je ao olac proboden roz moza, privr ujui ga za pos ao oo tragova zuba. Naglim poretom dvaput je zarezao i nainio unarsni rez na otou preo cr venih tragova. Devojica je tiho rinula, uoila se i grevito se uhvatila za njega. Za trenuta je u asnuto piljio u jarocrvenu rv oja je navrla iz poseot ine i potela niz bledu nogu. Onda je bacio no ao da ga je opeao. epao je nogu ob ema ruama, prineo usne ujedima i sna no povuao. Napor stezanja usana oo noge izazvao je bol u rani i rv mu se pome ala s a njenom u tou niz sve tamniji oto. I to je prenebregao. Svom snagom je sisao rv iz poseotine. Kada je zastao da uhvati dah, trljao je deiju nogu, pou avajui d a potisne rv a zaseu. Onda je ponovo poeo da sisa.

Spopala ga je munina od oje mu se zavrtelo u glavi. Zastao je, upla en da e se onesvestiti. "Dobro je", dahtao je. "Gotovo je. Sada e sve biti u redu." Tren uta asnije, shvatio je da devojica tiho plae glave zagnjurene u njegovo rame. Br zo se orenuo, obgrlio je i privio uz sebe. "Sve e biti dobro", ponovio je stegnu tog grla. "Sad u te odneti od mame." Bio je siguran da nema snage ni da ustane, a amoli da je iuda odnese. No, znao je da je maloj i dalje potreban lear; sigurno nije ulonio sav otrov. I rez oji je nainio morae da se previje. Nije bilo vremena za slabost. S naporom od ojeg se gotovo obeznanio bolno se podigao na noge i stao naheren na padini ao da e se sru iti. Dete mu je bolno mrcalo u naruju. Nije smeo da je pogleda, jer se bojao da e mu uzvratiti preornim pogledom. Gledao je niz padinu do se borio da dovede s ebe u smirenije stanje. "Usta vam rvare", rela je devojica roz suze. "Da, znam", promrmljao je. No, taj bol nije bio gadniji od onog u elu ili modricama. Sve je to bio samo bol - privremen; usoro e uminuti zbog lepre. Led u ostima ga je podsetio da se utrnulost ruu i nogu ve iri. Bol nije opravdavao s labost. Polao je savio jedno oleno i pustio da ga te ina povue napred. Kao lo e voen a marioneta drvenasto se teturao niz brdo. Do je stigao do drveta - oje je stajalo crno i pravo ao oznaa mesta gde je dete ugrizeno - tri puta je gotovo pao. Saplitao se o cipele; bez pertli oje bi ih dr ale na stopalima ometale su mu svai ora. Za trenuta se naslonio na drvo, pou avajui da se sredi. Onda je zbacio cipele. Nisu mu trebale. Stopala s u mu bila dovoljno utrnula da ne osete povrede od bosonogog pe aenja. "Jesi li spremna?" Dahnuo je. "Idemo." Nije bio siguran da je ispustio i aav zvu. U groznici oja mu je zamaglila misli uhvatio je sebe u mozganju a o je ivot lo e smi ljen; tereti se namenjuju pogre nim ljudima. Iz neog tajanstvenog r azloga verovao je da bi na Banorovom mestu na ao drugaiji odgovor na Koriovo izopae nje. A Banor bi bio mnogo priladniji za fizii posao oo spasavanja ovog deteta. Onda se setio da mu Mhoram nije reao ni ta o d inovima ada je priao o Kori ovom zadatu. Pred oima mu je u brzoj asocijaciji preletela slia Doline ve ala. Po novo je video d ina ao visi sa umniovih ve ala. ta se desilo sa d inovima? ute zijajui, ao da ga uma i poto i devojica oju je nosio zaprepa uju, odgur nuo se od crnog drveta i poeo da se tetura du Pravedniog potoa, neuda prema grad u. Do je oraao, sa muom je otvorio sorele usne. "U pomo!" Poviao je. Dete je relo da su mu roditelji daleo, ali nije znao aav je njen poj am o udaljenosti. Nije znao ni jesu li joj roditelji negde blizu potoa. Nije zn ao a ni olio je daleo od svoje farme; itava prethodna no predstavljala je bolnu prazninu u seanju. Obale potoa nudile su najpogodniji put a gradu i nije imao drugu ideju nego da ide u tom pravcu. Devojica je oseala sve vei bol. Kad god bi po gledao njenu nogu, bila je sve crnja, a mala se trzala i cvilela pri svaom potr esu od njegovog nesigurnog oraa. Povremeno bi zajeala tra ei roditelje, a svai nj en jecaj terao ga je da dahne ao proboden bajonetom. "U pomo!" No, izgleda da njegov glas nije imao znaaja, niave moi; padao je za njim u ti inu ao mrtvoroene. Od napora pri vianju usta su ga sve vi e bolela. Usoro je osetio da mu usna otie ao devojicina noga i postaje tamna, uoena i te a od bola. vr e ju je prigrlio i zarljao sa mranom, beznade nom uporno u. "U pomo! Pomozite mi!" Postepeno je poeo da se znoji pod vrelim suncem. elo ga je pelo, a vid mu se maglio. No, hladnoa u ostima ostala je nedirnuta. Vrtoglavica mu je naru avala ravnote u i terala ga da se tetura roz umu ao da ga goni neravnomeran vetar. Kad god bi stao na iljat amen ili stenu, ovi su se zabijali dovoljno duboo u taban e da mu nanesu bol. Neolio puta su ga izdali zglobovi, pa je padao na olena. No, svai put bi ga tamna rana oju je nosio ponovo podizala i terala ga da nast avi hod i mrmljanje roz otele usne. "U pomo." Oto mu se irio licem ao tumor. Vreli bode i bola probijali su mu glavu sv ai put ad bi se zateturao. Kao je vreme odmicalo, oseao je da mu srce podrhtav a i oleva izmeu svaa dva otucaja, ao da se bori da podnese napor. Grozniava iz

maglica postajala je sve gu a, tao da je povremeno pomi ljao da je izgubio vid. Nasu mce se udaljio od sunevog blesa oji se prelamao na povr ini vode; ali ada je pot o prolazio roz senu, izgledao je tao sve e i leovito da se jedva uzdr avao da s e ne stropo ta u njega i zagnjuri lice u taj melem. Ipa, neprestano je bio svestan da ne sme srenuti sa najraeg puta. Ao ne uspe da nae pomo za devojicu, sve to je ve uinio za nju bie besorisno, besmisleno. Nije mogao da se zaustavi. Njena rana nee trpeti njegovu ni tavnost. Na goloj cevan ici video je suvi e slinosti sa svojim sinom, Rod erom. Upros and ama bola oje su ga rastrzale, teturao je dalje. Onda je zauo uzvie u daljini, nali na ljude oji dozivaju neog zalutal og. Naglo se zaustavio na uoenim nogama i pou ao da se osvrne. No, izgleda da je izgubio ontrolu nad glavom. Besciljno se latila na vratu, ao da joj je te ina o toa poremetila ravnote u, i nije mogao da se orene u pravcu iz ojeg su dopirali uzvici. Devojica u njegovom naruju je bolno zacvilela. "Mama. Tata." Borio se sa crnim, gustim bolom ao bi izgovorio re: U pomo. No, niaav zvu mu nije silazio sa usana. Primorao je glasne ice da proizvedu neaav zvu. "Pomozite." Nije bio glasniji od apata. Protresao ga je zvu nali na promule jecaje, ali nije znao dolazi li o d njega ili od devojice. S naporom, gotovo slep, ispru io je rue i podigao dete pr ed sebe ao da je nudi uzvicima. Zvu se pretvorio u ensi glas i uobliili se u rei. "Karen! Evo je! Ovamo! Oh, Karen! Mala moja!" Pribli avala mu se trei roz li e i granje; zvuala je ao o trica imsog vetra oji ga je seao roz dubou groznicu. Konano je mogao i da ih vidi. ena je urila nizbrdo, a za njom je tesobno trao mu arac. "Karen!" Poviala je ena. Devojica je pru ila rue a eni i zajecala. "Mama! Mama!" Trenuta asnije teret je bio istrgnut iz Kovenantovih ruu. "Karen! Oh, mala moja!" zajeala je ena ad je zagrlila devojicu. "Tao smo se upla ili. Za to si p obegla? Jesi li dobro?" Nije ni pogledala u Kovenanta. "Gde ste je na li? Jo jutros je pobegla i gotovo smo poludeli od straha." Nastavila je ao da osea potrebu za obja njavanjem. "Do li smo da malo ampujemo. Dejv je dobio slobodan dan u peta, p a smo re ili da poemo na ampovanje. Nismo ni pomislili da e nam pobei." Sada je pristigao i mu arac, a ena se opet obratila devojici. "Oh, nevaljal ice jedna! Jesi li dobro? Daj da te pogledam." Devojica je nastavila da jeca od bola i ola anja ad je ena ispru ila rue da je pregleda. Smesta je ugledala podvez, oto i zasee. Tiho je rinula i prvi put pogledala Kovenanta. " Ta se desilo? ta ste joj to uinili?" Naglo je zautala. Licem joj je prelete o izraz u asa. Ustunula je prema mu arcu i vrisnula na njega. "Dejve! To je onaj g ubavac! Onaj Kovenant!" " ta?" Mu arac se zapanjio. Obuzeo ga je pravednii gnev. "ubre jedno!" Ratob rono je zare ao i po ao a Kovenantu. Kovenant je pomislio da e ga udariti; gotovo je osetio udarac ao nailaz i sa veliog rastojanja. Do ga je posmatrao, izgubio je ravnote u, zaoraio unazad i seo uz tresa. Crveni bol mu je zasenio oi. Kada se razbistrio, bio je pomalo iznenaen to nije ve utnut. Mu arac se zaustavio deseta stopa dalje; stajao je stegnu tih pesnica, pou avajui da ne poa e ao se pla i da prie bli e. Kovenant se trudio da progovori, da objasni ao je detetu jo potrebna po mo. No pro ao je dug, zbunjen trenuta pre nego to je uspeo da istisne rei preo usan a. Govorio je ravnodu nim glasom, u potpunoj suprotnosti sa svojim izgledom i osean jima. "Ujela ju je zmija. Zveara. Pomozite joj." Napor ga je iscrpao; nije mogao da nastavi. Utonuo je u utanje i mirno se deo ao da bespomono ea nailaza lavine. Mu arac i ena poeli su da se udaljuju od nj ega, da gube vrstou, ao da se rastvaraju u iselini njegove iscrpljenosti. Izdale a je uo malu ao jei. "Ujela me zmija, mama. Noga me boli." Shvatio je da jo nije video lice devojice. No, vi e nee imati prilie. Suvi e m nogo se retao sa zmijsim otrovom u ilama. Postepeno je zapadao u o. "U redu, Mhorame", bezbojno je promumlao. "Doi i uzmi me. Sad je gotovo." Nije znao je li govorio naglas. Nije mogao da uje sebe. Zemlja pod njim p

oela na na uvi e opani

je da se talasa. Talasi su se otrljali padinom i bacaali omadi tvrdog tere ome je sedeo. Dr ao se za njega dogod je mogao, ali zemljano more bilo je s nemirno. Usoro je izgubio ravnote u i stropo tao se unazad u zemlju ao u neis grob.

4. OPSADA Dvanaest dana po to su i poslednja ugljenisana stabla Veseldrva sagorela, pretvorena u pepeo i zdrobljena pod nogama, Sotonpest Besomu, desna rua Sivog Krvnia, doveo je svoju ogromnu, groznu vojsu pred amene apije Poglavarevog K onaa. Pribli io im se polao, iao su njegove horde nadirale napred ao vuovi na povocu; obuzdavao je besomunost pragrdana, jamnia i ostalih bia ojima je zapove dao, tao da su svi itelji Trotgarda i predela izmeu Veseldrva i Severnih zaravni imali vremena da potra e sloni te u Konau. To je uinio iz elje da se svi ljudi oje je nameravao da pobije oupe na jednom mestu. Svao poveanje stanovni tva Konaa sm anjie njegovu izdr ljivost, jer e isprazniti sladi ta hrane. A masa ljudi bie osetljiv ija na strah oji je donosio nego uve bani poglavarsi ratnici. Bio je siguran u ishod opsade. Njegova vojsa nije bila tao ogromna ao ona oju je njegov brat, mosha Ljudosea, izgubio u Garotinom estaru. Da bi osigu rao ontrolu nad oblastima oje je osvojio, ostavljao je mnoge hiljade svojih bia iza sebe, du Lunjinstana i doline oja je inila ju nu granicu Andelejna, ao i irom Sredi njih zaravni. No, Opai je u prethodnom ratu izgubio ne to vi e od treine snaga. Umesto vuova, re a i divljih grifona, Sotonopest je sa sobom vodio vi e znanstvu v inih, rastavih, crnih, bezoih pragrdana i mno tvo gnusnih stvorenja oje je pogla var Kletni odgajio u Velioj movari, Davilji, u Sarangravsoj ravnici, u Ubojnim zaravnima i iprazima oo Podrivnice - odgajio i obezumio moima Kamena Zlozemlja. Osim toga, d in-Besomu je za sobom nosio mo oju poglavari Veselamena nisu poimal i. Zato je nameravao da odugovlai pribli avanje Konau, te da time ubrza njegov nei zbe ni i onani pad. I tao, rano ujutro dvanaestog dana urli oji protresao nebo proneo se roz njegove horde ada su prvi put ugledali planinsu zaravan Veselamena. Hilj ade stvorenja poela su ludai da jure a njemu preo bregova u podno ju, ali on ih j e zadr ao batinom svoje moi. Upravljajui vojsom ao zelenim biem, potro io je itav dan na pribli avanje i postavljanje snaga u formaciju. Kada je dnevna svetlost onano i il ila u noi, vojsa se obmotala oo itavog predgorja Veselamena, od najzapadnije iv ice ju nih zidova do litica severozapadne visoravni. Logori su opasali Kona u iro om prstenu i tao spreili i bestvo i spas i pohode po hranu i poslanstva do nea vih saveznia. Te noi Sotonpest se gostio mesom zatoenia oji su uhvaeni toom du gog mar a od Domajinog Sunovrata. Da su ijedne oi iz Veselmena mogle da prodru roz masu oblaa oji su se sada stalno nadvijali nad Domajom, videle bi da je te noi bio mladi mesec sredi nj e noi prolea. Natprirodna zima Opaog stezala je Domaju ve etrdeset dva dana. Sotonpest se pa ljivo pridr avao plana oji mu je saop tio gospodar pre polas a na mar roz Gornju zemlju. Sledeeg jutra po ao je pred stra arnicu na linastom spoju dugaih zidova Vese lamena. Nije obraao pa nju na zamr eni rad d inova oji su stvorili splet uglova, dos ata, prolaza i grudobrana na glatim liticama; ono to bi primetilo tu lepotu odav no je uni tio Besomu u njemu. Ni ne pogledav i liticu i ratnie postrojene na prore zima grudobrana, pro ao je du podbra i zaustavio se pred ogromnom amenom apijom u podno ju ule na jugoistonoj strani - jedinim ulazom u Poglavarev ona. Nije se iznenadio to je apija otvorena. Iao je strast d inova za rad u a menu bila uutana u njemu, zadr ao je znanje o Konau. Znao je da e se masivne, vrste vratnice, sve do ostanu nedirnute, zatvoriti i zarobiti svaog o se odva i da ue u tunel pod ulom. Kada se nau u tunelu, napadai e biti izlo eni protivnapadu iz odb rambenih prozora ugraenih u rov prolaza. A iza tunela nije bilo nieg osim dvori ta, otvorenog jedino a nebu, sa novom apijom - jo vr om od prve. U samu ulu se nije m oglo ui drugaije osim po viseim mostovima iz glavnog Konaa ili roz dvoje malih vr ata iz dvori ta. Poglavarev ona bio je valjano sagraen. D in-Besomu nije prihvatio

izazov otvorene apije. Umesto toga, postavio se taman dovljno blizu ule da zaiava vine strelce i poviao uz amene zidove glasom punim zlobe i veselosti. " iveli, poglavari! Sla vni poglavari! Poa ite se, poglavarii! Iziite iz zalona svojih besorisnih oo arni a i doite da razgovaramo. Gledajte! Utivo sam do ao da primim va u predaju!" Nije bilo odgovora. Kula, oja je dosezala te do polovine visine samog Konaa, stajala je sa prozorima i grudobranima praznim ao da je napu tena. Kroz v ojsu Besomuovih naaza pronelo se cviljenje i re anje ojim su molili za dozvolu da jurnu roz otvorenu apiju. "ujte me, poglavarii!" viao je. "Pogledajte mre u moi oju sam omotao oo vas . Va i ivoti su mi u aci. Nema nade za vas, osim ao se predate na milost Opaom." P ragrdani su ovo propratili podsme ljivim evtanjem, a Sotonpest se iscerio. "Govor ite, poglavarii! Govorite ili umrite!" Trenuta asnije na vrhu ule su se pojavile dve prilie - jedan ratni i jedan poglavar u plavom ogrtau ojeg je Sotonpest prepoznao. Isprva nisu obraali pa nju na d ina. Po li su do jarbola i podigli steg vrhovnog poglavara, azurnoplavi s imbol Vea. Te ada se steg prosno zalepr ao na ledenom vetru, pri li su grudobranu i suoili se sa Besomuom. "ujem te!" Obrecnuo se poglavar. "ujem te, samadhi Besomue. Znam te, eole So tonpesti. I ti zna mene. Ja sam Mhoram, sin Variolov, vrhovni poglavar po izboru Vea. Odlazi, Besomue! Vodi sa sobom svoje bolesne horde. Dodirnuo si me. Zna da me nee zastra iti." Od seanja oje je Mhoram probudio u d inovim oima blesnu bes, ali samo je po lo io au preo omada Kamena srivenog pod o uhom i cinino se nalonio Mhoramu. "Zna m te, Mhorame", odgovori on. "Kada sam spustio ruu na tebe u lavirintu Kura Kvel inira, upoznao sam te. Bio si suvi e zaslepljen glupo u i neznanjem da bi osetio mudr o oajanje. Jesi li jo slep? Zar nema oiju da vidi ao je tvoj besorisni raj pod mo jim ruama siguran olio i svod Vremena? Jesi li zaboravio d inove? Jesi li zabor avio rvnu gardu? U ime Opaog, zdrobiu te ma gde se sario!" "Prazne rei", odvrati Mhoram. "Lao je biti hrabar na reima - ali bie ti ma lo te e da to i doa e . Melenurion abatha! Odlazi, Besomue! Vrati se svome proletom gospodaru pre nego to Tvorac zaboravi ogranienja i srui na tebe bezvremenu osvetu." D in se promulo nasmeja. "Ne te i sebe la ima, poglavariu. Svod Vremena e biti s ru en ao Tvorac po eli da prodre roz njega - a tada e poglavar Kletni Opai, Soton srce i Du omor, Izopaitelj i Razdira, biti slobodan nad celim svemirom! Ao se Tvora c usudi da podigne ruu, moja braa i ja gostiemo se njegovom du om! Predaj se, budal o! Naui da se pla i do puzanje jo mo e da ti spase ivot. Mo da u ti dozvoliti da me slu lini rob." "Niada!" Smelo uzvinu vrhovni poglavar Mhoram. "Niada ti se neemo pol oniti, dogod ijedan traa vere bije u Domaji. Zemna mo jo ima snage da ti se odupre . Tra iemo je do ne naemo naina da zbacimo i tebe i tvog gospodara i sva njegova zlo dela. Tvoje pobede su uplje sve do ostaje maar jedna du a sa dovoljno daha da uzv ine protiv tebe!" Podigao je ezlo i mahnuo njime tao da mu je plava vatra poigr avala oo glave. "Odlazi, samadhi Besomue! Melenurion abatha! Duroc minas mil h abaal! Niada se neemo predati!" Sotonpest se trgao od snage sadr ane u reima. No, trenuta asnije soio je napred svlaei o uh. Dr ei u aci omad Kamena Zlozemlja oji se pu io, zavitlao je prema rhovnom poglavaru zra smaragdne sile. Istog asa stotine stvorenja naru ilo je form acije i jurnulo a otvorenoj apiji. Mhoram je doeao napad svojim ezlom i poslao ga uvis, gde ga je njegova va trena mo napala i uni tila. Onda se slonio iza pro irenja na grudobranu. Preo ramen a je pozvao vrhovnia Kvana. "Zatvori apiju! Naredi strelcima da pobiju sve stv orove oji stignu do dvori ta. Sa ovim protivniom nema ne nosti." Kvan je ve urio niz stepeni te u slo ene prolaze pod ulom, izviujui nareenja d o je hitao da nadgleda or aj. Mhoram je pogledao dole da se uveri ao Sotonpest nije pro ao roz apiju, a onda je po urio za Kvanom. Posmatrao je or aj sa najvi eg viseeg mosta preo dvori ta. Sna ni drvogradsi s trelci upuivali su sa ispusta na obe strane dvori ta hice u uzmuvana stvorenja, a z vu oru ja odjeivao je roz tunele. rguui zubima nad prolivenom rvi, Mhoram je pre pustio vinim Kvanovim ruama voenje or aja i pre ao drveni most do glavnog Konaa, gd

e su ga oeivali ostali poglavari. Kada je sreo ozbiljne poglede Trevora, Loerije i Amatin, obuzela ga je i znenadna malasalost. Pretnje Sotonpesta bile su tao blizu istine. Ni on ni nje govi drugovi nisu bili dorasli ori enju a i ono malo moi i tajni oje su posedovali . A nije bio ni ta bli e re enju tajnog znanja nego to onda ada je prizvao i izgubio T omasa Kovenanta. Uzdahnuo je i pustio da mu se ramena opuste. "Nisam ni pomislio da na svetu ima tolio pragrdana", reao je da bi objasnio svoje pona anje. No, t e rei su samo dodirivale ono to je stvarno oseao. Ipa, nije mogao sebi da dozvoli toliu malasalost. Bio je vrhovni pogl avar. Trevor, Loerija i Amatin imali su svoje nesigurnosti, svoje potrebe oje n ije mogao da zanemari; ve im je naneo dovoljno tete u linim dvoumljenjima svoga src a. Naterao je sebe da se uspravi i reao im ta je video i uo od Besomua i vojse poglavara Kletnia. Kada je zavr io, Amatin se goro nasme ila. "Suprotstavio si se samadhi Beso muu. To je bilo vrlo odva no, vrhovni poglavaru." "Nisam eleo da ga obodrim injenicom da je bezbedan od nas." Na ovo se Loerija trgla. "Je li on zaista bezbedan?" Bolno je upitala. Mhoramov glas je ovrsnuo. "Nije bezbedan dogod postoje srce, ost ili zem na mo da mu se suprotstave. Ka em samo da ne znam ao da se borimo protiv njega. N ea sam otrije moje neznanje." Kao mnogo puta ranije, Loerija je ponovo pou ala da razotrije njegovu ta jnu. "Pa ipa, dodirnuo si Loriov ril i dao mu ivot. Tvoja rua izvula je iz d ragulja plavi odsjaj. Zar u tome nema nade? Predanja a u da je ril Loria Zloupo ojitelja bio moan protiv izazova iz Demonije." "Odsjaj", odgovorio je Mhoram. a i unutar svoga saznanja bojao se udne moi oja mu je dala da osvetli rilov prozirni dragulj. Nedostajala mu je hrabrost da objasni porelo te snage. "Kava je orist od toga?" Loerijino lice mu je odgovorilo trzajem punim zahteva i protivljenja, al i pre nego to je stigla da ih izgovori, uzvi iz dvori ta privuao je pa nju poglavar a. Vrhovni Kvan je stajao na amenim ploama, oru en le evima. Kada mu je Mhoram odg ovorio, ute je pozdravio maem. Mhoram je uzvratio pozdrav, prihvativ i Kvanovu pobedu, ali nije mogao da izbegne prizvu tuge u glasu ada je reao: "Prolili smo prvu rv u ovoj opsadi. Tao e a i oni oji se protive zlu morati da nanose zlo rtvama tog zla. Prenesite le eve do gornjih bregova i spalite ih proi ujuim vatrama, tao da njihova tela povrat e nevinost u pepelu. Raspite im pepeo u Steg-vodopade, ao zna celoj Domaji da se gnu amo zla Opaog, a ne robova oje je nainio da mu slu e." Vrhovni se namr tio, nevoljan da oda toliu poast neprijatelju, ali odmah je izdao nareenja da bi izvr io Mhoramova uputstva. Ponovo pogrbljen, Mhoram se obr atio ostalim poglavarima ao bi spreio dalje isu avanje. "D in zna da ne mo e probiti ove zidove maevima i opljima. Ipa, nee doono stajati i eati da glad obavi njeg ov posao. Suvi e je edan rvi. Napa e nas. Moramo biti spremni. Moramo dr ati stalnu str a u unutar ule - da se suprotstavimo svaoj sili oju povede na nas." "Ja u stra ariti", reao je poglavar Trevor, spreman da preuzme svau odgov ornost oju bi smatrao da odgovara njegovim sposobnostima. Mhoram je to prihvatio limanjem glave. "Pozovi neog od nas ad se umor i . I pozovi nas sve ada Sotonpest re i da napadne. Moramo ga videti na delu, pa emo mo da nauiti ao da se branimo." Obratio se ratniu oji je stajao u blizini. "St o ernie, prenesi poruu srdonicima Tormu i Borilaru. Zamoli zubljono e i obluare Poglav arevog onaa da podele stra u sa poglavarima. I oni moraju nauiti ao da se brani mo." Ratni je salutirao i brzo se udaljio. Mhoram je spustio ruu Trevoru na rame i za asa ga vrsto stegao. Bacio je jo jedan pogled na zimom oovano nebo i p o ao sa balona u svoje odaje. Nameravao je da otpoine, ali uznemirio ga je pogled na Elenin uo tani ip oji je neumorno stajao na stolu. Imao je fanatini, ranjivi pogled ovea izabranog da bude proro, a oji potpuno gre i u tome - pa umesto da govori eljnim u ima rei na de oje su mu poverene, trai vreme propovedajui patnje i povrata u divljinu. Gled ajui u poprsje, Mhoram je morao silom da se seti ao je Kovenant odbacio Domaju da bi spasao dete u svom svetu. Neverniova sposobnost da odbije pomo desetinama

hiljada ivota - itavoj Domaji - radi jednog jedinog ivota bila je dar oji ne treba uzimati olao. Mhoram je verovao da se velie ravnote e mogu pomeriti te inom samo jednog ivota. Ipa, lice biste izgledalo je u ovom trenutu napeto od pogre no upot rebljene svrhe - zasenjeno svim onim ljudima oji e umreti da bi jedna devojica pr e ivela. Do je gledao u to otelotvorenje Kovenantove sudbine, vrhovni poglavar M horam iznenada je opet osetio onu naglu strast oja mu je dala da izvue odsjaj iz Loriovog rila. Oi su mu se ispunile opasno u i zgrabio je ip ao da namerava da vie na njega. Ali usne su mu se opustile i samo je tiho uzdahnuo. Sa oseanjima oj a su mu se jo sudarala na licu, preneo je figuru anundivian yaja u Hol polona i s pustio je na poasno mesto na jednom od grubih stubova, nali na orenje u peini. T e tada se vratio u svoje odaje i zaspao. Ti posle podneva probudilo ga je Trevorovo prizivanje. Dreme bez snova s mesta je nestao i ve je bio na putu iz svojih odaja pre nego to je mladi ratni o ji je doneo poruu stigao da drugi put zauca na vrata. urno je po ao iz dubina Ves elamena a grudobranima nad apijom glavnog Konaa, gde je nai ao na srdonia Torm a. Zajedno su pre li do ule i uspeli se stepeni tem do vrha. Tu su na li Trevora, dru b enia Loerijinog, sa vrhovniom Kvanom i zubljono om Borilarom. Kvan je stajao izmeu poglavara i srdonia ao da upija njihove razliite nap etosti. itavo Trevorovo lice bilo je belo i zgreno od i eivanja, a Borilaru su rue na ezlu drhtale od me avine straha i odlunosti; no, Kvan je dr ao rue prer tene na gru dima i mr tio se ao da je izgubio sposobnost da se iznenadi od iega to uini sluga Si vog Krvnia. Kada im se pridru io Vrhovni poglavar, stari vrhovni je poazao tamn om, mi iavom ruom, a urueni prst vodio je Mhoramov pogled, ao da optu uje, a pragr danima oji su se oupljali pred apijom ule. Pragrdani su bili na dometu strela, ali niz crvenooih jamnia sa drveni m titovima zalanjao ih je od povremenih strela oje su Kvanovi ratnici pu tali sa prozora ule. Iza zalona, pragrdani su gradili. Radili su brzo i ve to i graevina se brzo uobliavala. Mhoram je usoro video da grade atapult. Upros ledenom gnevu Kletniovog vetra, rue na ezlu poele su da mu se zno je. Do su pragrdani zatezali te u u ad oo drvenih zupania na zadnjem delu naprave , prebacivali ih preo sna ne sredi nje grede i munjama crne moi privr ivali veliu, zlo obnu gvozdenu posudu na raj grede, shvatio je da postaje napet i priziva sve sv oje znanstvo i snagu. Nagonsi je znao da napadai nee bacati amenje na Veselamen . Demonijsi naot radio je bez uputstava Sotonpesta. On ih je posmatrao i z daljine, ali nije govorio niti se retao. Kada se itava grupa uspentrala na at apult - pode avajui, zate ui i privr ujui - vrhovni poglavar Mhoram se smrnuto udio a bro grade bez oiju. No, izgleda da im oi nisu bile potrebne; nosevi su bili jedna o precizni ao vid. Ubrzo je zavr eni atapult stajao uspravljen pred ulom Vesel amena. Kroz logor se proneo hor evtavih uzvia i stotinu pragrdana potralo je a napravi. Obrazovali su linove na obe strane da bi usmerili silu i postavili s e tao da su njihovi me tri znanstva stajali raj era. Koristei gvozdene ipe, dva me tra znanstva poela su da oreu zupanie i tao zate u u ad, polao savijajui unazad gl vnu gredu atapulta. U poreenju sa njim izgledali su ao patuljci, ali usredsreujui snagu u linovima mogli su da oreu zupanie i savijaju gredu. Do se to de avalo, ostali pragrdani su se saupili i nainili ogroman lin iza atapulta. Na pozadini od uga enog snega izgledali su ao vrh oplja usmeren a srcu Konaa. Deliem uma Mhoram je primetio da raj njega stoji poglavar Amatin. Osvrnu o se tra ei Loeriju i video je na balonu glavnog Konaa. Mahnuo joj je u zna odob ravanja; ao nea nesrea pogodi ulu stra aru, nee stradati svi poglavari. Podigao j e obrve prema Kvanu i ada je vrhovni limnuo glavom, poazujui da su ratnici sp remni za sva iznenadna nareenja, ponovo se zagledao u pragrdane. Kada je glavna greda atapulta bila povuena unazad, obluar Torm lenuo je na grudobran, irei rue i pritisajui dlanovima blagu rivinu zida. Prigu enim, tuim glasom poeo je da peva pesmu o granitnoj izdr ljivosti amena. Tada je greda dostigla rajnju tau savijanja. Drhtei ao da e se svaog asa otrgnuti, stremila je a uli. Smesta su je uhvatili i privrstili gvozdenim ua

ma. iroa posuda bila je spu tena tano pod rue me tra znanstva oji je stajao na vrhu najveeg lina. Uz resi zvu, me tar je udario posudu svojom ipom. Mo je prostrujala roz zbijena crna ramena; zraili su snagu do je me tar radio oo posude. Gusta, orutna tenost, divlja ao vitriol oji podjednao rastvara drvo, meso i amen, pljusnul a je iz ipe, mrano svetlucajui, pravo u spremnu posudu. Vrhovni poglavar video je ljudsa tela ao se raspadaju u pepeo od samo g dodira tave tenosti. Orenuo se da upozori Kvana. No, starom vrhovniu upozore nje nije bilo potrebno; i on je video ratnie ao umiru u demonijsoj iselini. Pre nego to je Mhoram stigao da progovori, Kvan je viao niz stepenice u ulu, n areujui ratnicima da se dr e dalje od izlo enih prozora i grudobrana. Ti pored Mhorama, rha poglavara Amatin poela je da drhti na vetru. Dr a la je ezlo prigrljeno ao da pou ava da njime otera hladnou. Me trova tenost polao je punila posudu. Pljusala je i talasala se ao crn a lava, bacajui u vazduh ponone varnice; ali znanstvo pragrdana ju je obuzdavalo, dr alo tamnu silu na oupu i spreavalo je da razori atapult. A onda je posuda bila puna. Pragrdani nisu olevali. Spustili su ue uz promuli, gladni ri. Greda se divlje bacila napred i estoo udarila o poprenu prepreu na raju zamaha. Tamna masa vitriola, velia ao amendolsa ua, poletela je roz vazduh i razbila se o ulu neolio desetina stopa ispod najvi eg grudobrana. Kiselina se rasprsnula im je dodirla amen. U arena bez trune svetlosti, s palila je planinsi amen ao ar crnog sunca. Torm je bolno rinuo, a amen se u vijao u agoniji pod Mhoramovim nogama. Soio je napred. Sa Trevorom i Amatin raj sebe, prizvao je plave poglavarse vatre iz ezla i bacio ih dole, na vitriol. Tri ezla su zajedno planula u susret iselini. Po to pragrdani nisu mogli d a je dopune, zaas se raspala i pala sa zida ao parad mr nje, prljei tlo pre nego to s e ugasila. Ostavila je za sobom u amenu dugaa o ilja re, ali nije prodrla roz zid. Torm je zajeao i oteturao se sa grudobrana. Znoj mu je lio niz lice i me ao se sa suzama, pa Mhoram nije znao plae li obluar od bola, tuge ili besa. "Melenu rion abatha!" Promulo je uzvinuo. "Ah, Veselamene!" Pragrdani su ve ponovo povijali atapult u polo aj za nov udarac. Mhoram je za trenuta bio zbunjen i bespomoan. Sa tavim atapultom, toli e hiljade pragrdana moi e da rastrgnu Poglavarev Kona omad po omad i pretvore ga u mrtvu ljau. A onda je u njemu o iveo nagon za odr anjem. "Ti udarci ne smeju st ii do Konaa", ree Trevoru i Amatin. "Pridru ite mi se. Uobliiemo odbojnicu." im su se udaljili od njega na obe strane da bi pripremili izmeu sebe to iru odbranu, znao je da ta tatia nee biti dovoljna. Tri poglavara mogu da odbiju na jveu tetu neolio napada, ali nee moi da izdr e napad petnaest ili dvadeset hiljada p ragrdana. "Torme", o tro je naredio, "Borilare!" Srdoni Torm smesta je poeo da doziva ostale obluare, ali Borilar je oleva o, nesigurno se osvrui ao da ga je hitnost situacije spreila da razmi lja i sarila od njega sopstveno znanstvo. "Mirno, zubljono o", reao je Mhoram da ga umiri. "Katapulti su nainjeni od drveta." Borilar se smesta orenuo i odjurio. Kad je pro ao pored vrhovnia Kvana, poviao je "Strelci!" i nastavio da vie a glavnom Konau. "Zubljono e! Donesite lo r-liaril! Napraviemo strele!" Pragrdani su opasno brzo povili svoju napravu i poeli da pune posudu crni m vitriolom. Ispalili su sledei hitac trenuta po to se Tormovo pojaanje rhadhamaerl a postavilo da pomogne amenu. Na Mhoramovo nareenje, poglavari su napali hitac iseline pre nego to je s tigao do ule. ezla su im blesnula ada su podigli zid vatre na putu ojim bi pro l a iselina. Tenost je pogodila vatru silinom oja je zdrobila odbojnicu. Crna iselin a se probila roz njihovu mo i udarila o zid ule. Ipa, pri tom je izgubila mnog o snage. Kada je stigla do amena, Torm i njegovi obluari mogli su da je podnesu.

Razbila se o snagu oju su prizvali iz amena i pala na zemlju u divljem plamenu, ostavljajui za sobom crne mrlje na zidu, ali bez ozbiljnije tete. Torm se orenu da pogleda vrhovnog poglavara Mhorama. Divlji bes i napor zarumeneli su srdoniovo lice, ali otrio je zube u osmehu oji je mnogo obeavao u buduoj odbrani Veselamena. Poglavarima se pridru ilo troje Kvanovih strelaca, a u stopu su ih pratila dvojica zubljono a. Strelci su bili visoi drvogradsi ratnici, ija je vitost sr etala pa nju sa snage zapetih luova. Vrhovni Kvan ih je pozdravio i upitao Boril ara ta eli da uine. Umesto odgovora, Borilar je primio od zubljono a est dugaih, tani h strela. Bile su pa ljivo optoene runama, upros tanoi, a na rajevima su bile ur a ene laim, smeim perjem. Srdoni je dao po dve svaom strelcu, govorei pri tom: "Ov o je lor-liaril, reto drvo oje d inovi zovu 'zlatania'. Zato..." "Mi smo Drvograani", preinula ga je ena oja je predvodila strelce. "Pozn at nam je lor-liaril." "Dobro ih upotrebite", uzvratio je Borilar. "Ovo su jedine oje imamo pr ipremljene. Prvo udarite na jamnie." ena je pogledala Kvana da vidi ima li dodatnih nareenja, ali on je samo ma hnuo a grudobranu. Mirno i samouvereno, strelci su postavili strele, napeli lu ove i naciljali atapult. Pragrdani su ve zategnuli glavnu gredu i sada su ponovo punili gvozdenu p osudu. "Sada", reao je Kvan roz zube. Tri tetive zu zazujale ao jedna. Jamnici u prvom redu odbrane smesta su podigli titove da presretnu strele . Istog asa ad su strele dodirnule drvo, pretvorile su se u plamen. Sila u dara ra irila je vatru po titovima, rasipajui iverje i ugare po jamnicima. Siei od i znenaenja i bola, limatava stvorenja pobacala su titove i odsoila od vatre. Strelci su smesta ponovo napali. Strele su zazujale roz vazduh i pogodi le glavnu gredu atapulta, ti ispod posude. Lor-liaril je smesta esplodirao i zapalio i crnu iselinu. U iznenadnom po aru, mona tenost zdrobila je atapult i ras ula u areno drvo na sve strane. Deo pragrdana i neolio jamnia nastradali su, a ostali su se puzei udaljili van doma aja strela, ostavljajui omae naprave da sagori. Drvograana se sa divljim osmehom obratila Borilaru. "Lilianril daje gadn e strele, srdonie." Borilar se trudio da izgleda smireno, ao da je navinut na tave uspehe , ali morao je dvaput da proguta nedlu pre nego to je do ao do glasa. "Tao izgled a." Vrhovni poglavar Mhoram spustio je ruu srdoniu na rame u zna pohvale. "Zubljono o, ima li jo lor-liarila od oga bi se napravile tave strele?" Borilar je limnuo glavom ao veteran. "Ima. Sva ormila i obilice od z latanie oje su nainjene za d inove... pre... to drvo se mo e preobliovati." "Zamoli zubljono e da smesta ponu", tiho je reao Mhoram. iroo nasme en, Torm je stao poraj Borilara. "Srdonie, nadma io si me", reao je, zadirujui ga. "Rhadhamaerli nee poinuti do ne nau naina da dostignu ovaj tvoj t rijumf." Od tih rei Borilarova smirenost se rasplinula u izraz duboog zadovoljstv a. Napustio je ulu ruu pod ruu sa Tormom, praen ostalim zubljono ama i obluarima. Po to su se nalonili pred Kvanom i primili neolio rei pohvale, i strelci su oti li. Vrhovni i troje poglavara ostali su sami na uli, tmurno zagledani je dni drugima u oi. Kvan je onano izgovorio misao oja im je svima bila na umu. "Ovo je mala pobeda. Vei atapulti mogli bi da napadaju sa razdaljine van doma aja strela. Vei linovi imali bi dovoljnu snagu da probiju zidove. Ao neolio atapultova rene zajedno u napad, jedva bismo izdr ali a i prve hice." "A Kamen Zlozemlja jo nije upotrebljen protiv nas", promrmljao je Mhoram. Jo je mogao da oseti ao mu od snage oju je ulo io u odbranu trepere zglavci i l atovi. Zamislio se i nastavio. "Osim u obliu ove stra ne zime i vetra." Za trenut je stopio um sa Trevorom i Amatin, delei snagu sa njima i pods eajui ih na ono to imaju. Poglavara Amatin je uzdahnula. "Ja sam Drvograana po rv

i. Pomoi u srdoniu Borilaru u izradi strela. To je spor posao, a mnogi lilianrili imaju druge zadate." "A ja u poi do Torma", reao je Trevor. "Nemam znanstva u rhadhamaerlu, al i mo da se nain borbe protiv ove demonijse obi mo e nai uz pomo oganj-amenova." Mhoram se ute slo io i zagrlio dvoje poglavara. "Ja u ostati na stra i", rea o je, "i pozvau Loeriju ada se umorim." Poslao je Kvana sa njima, tao da vrhovn i pripremi ratnie za sve ono to treba uiniti ao se zidovi o tete. Kada je ostao s am, Vrhovni poglavar se orenuo a mranom logoru hordi Sotonpesta - stajao je isp od zalepr anog stega, ve isrzanog od o trog vetra, naslanjajui gvozdeni ilja ezla na amen, i posmatrao neprijateljso oru enje ao da u njegovim ruama le i ishod opsad e. U sivom svetlu predveerja pragrdani su gradili novi atapult. Van doma aja strela slapali su jau napravu, sposobnu da dobaci njihovu mo preo poveanog rastoj anja. No, Vrhovni poglavar Mhoram nije nioga pozvao u pomo. Kada je crna masa re bila hitnuta, morala je du e da putuje; bila je du e van doma aja svojih tvoraca. Mhor amova plava mo ju je presrela ada je bila na najvi oj taci putanje. estoa munja pog lavarse vatre zarila se u iselinu, usporila je i izazvala podbaaj. Vitriol je l jutito i besorisno pljusnuo i izdubeo u smrznutoj pra ini stra nu rupu, nali na ra u. Pragrdani su se povuli do ble tavih stra arsih vatri oje su gorele po log oru radi pogre no roenih bia ojima je ipa bilo potrebno svetlo. Posle neog vremen a, Mhoram je obrisao znoj sa ela i pozvao poglavaru Loeriju da ga zameni. Toom slepe noi jo tri atapulta su sagraena na bezbednoj razdaljini i dovue na da napadnu Veselamen. Nijedan nije napao ulu; dva su usmerena na zidove gla vnog Konaa sa severa, a jedan sa juga. No, branitelji su svai put brzo reagova li. Naprezanje moi me tara znanstva, oji su punili ma ine, opipljivo je zrailo uz gru dobrane, a to je upozoravalo Kona na svai novi napad. Strelci su eali sa lor-l iaril strelama, spremni da jurnu u odbranu. Svetlost za ciljanje dobijali su aljui strele u tlo blizu atapultova; pri iznenadnom plamenu uni tili su dve nove pretee naprave ao to su uni tili i prvu. Trea je, meutim, ostala van doma aja i napala ju ni zid sa polo aja ojeg ni Loerija nije m ogla da dosegne. No, i ovaj napad je odbijen. U trenutu nadahnua, vojevni je na redio da se cilja u iselinu do je letela prema Konau. Strelci su poslali dese ta strela u iselinu, jednu za drugom, i uspeli da je razbiju, tao da je pala po amenu u malim mrljama i nainila malo tete. Na sreu, te noi vi e nije bilo napada. Isori ene su sve nove strele od zlatani e, a postupa pravljenja novih bio je spor i te a. Toom narednog dana opet nije bilo napada, iao su glasnici videli pragrdane ao u daljini grade atapulte. Nije nainjen niaav poret a Veselamenu sve do duboe pretponone tame. Tada je roz Kona odjenula uzbuna, odvajajui sve branitelje od posla ili odmora. U vetr om isidanom svetlu strela zapaljenih ao balje zabodene u zemlju, poglavari, z ubljono e, obluari, ratnici i me tri znanstva ugledali su deset atapultova povijenih na polo aju van doma aja strelaca. Kroz amen Konaa prostrujala su nareenja. Mu arci i ene urili da zauzmu svo ja mesta. Zaas je pred svaim atapultom stajao ili poglavar ili grupa branilaca. Do su posude punjene iselinom, Veselamen se spremao za suprotstavljanje sili . Na blesa movarno zelenog signala Sotonpesta, deset atapultova bacilo je teret. Odbrana je obavila Veselamen svetlo u tolio punom narand aste, ute i plave v atre sa zidova da je itava zaravan ble tala u tami ao prosni po ar. Zdru eni na uli, Mhoram i Amatin bacali su zrae moi oji su prepreili put dvema porcijama iselin e. Sa zaravni na vrhu Veselamena poglavari Trevor i Loerija isoristili su visi nu da bi zadr ali jo dve posude iseline i izlili ih na zemlju. Jo dva napada odbile su strele srdonia Borilara. Koristei omad orresta d obijenog od srdonia Torma i tap lomilialora poglavare Amatin, grupe znanstvozorn ia podigle su prepree oje su upile veinu siline iz jo dva atapulta, spreiv i time ozbiljnu tetu. Ostala dva udara pragrdana presreli su obluari. Torm se sa jednim saborce m postavio na balon tano pred jednim atapultom. Stajali su na dve strane amene

posude oblua i pevali dubou pesmu rhadhamaerla oja je polao dovela njihova s mrtna tela u slad sa rastuim zraenjem oganj-amenova. Do su pragrdani punili pos udu atapulta, Torm i njegov sadrug spustili su rue u oblua i potopili znanstvo m za tiene ae u oganj-amenove uz ivicu suda. eali su u zlatnoj vrelini, pevajui am enu pesmu, sve do atapult nije hitnuo vitriol a njima. U poslednji as bacili su pune ae oblua a crnoj masi u letu. Dve sile su se sudarile te neolio stopa iznad njihovih glava, a snaga sudara ih je sru ila na pod balona. Vla na ra iseline smesta je pretvorila oblua u ugare, ali mo rhadh amaerla iz oganj-amenova zauzvrat je spalila iselinu pre nego to je maar ap p ala na Torma ili Veselamen. Drugi par obluara nije bio tao uspe an. Nisu usladili poret podizanja i zato je njihov oblua zaustavio te polovinu vitriola. Obojica su umrla u tenosti oja je uni tila velii deo balona. No, umesto da ponovo napadnu i lansiraju novu iselinu ao bi zamorili odbranu Konaa, pragrdani su ostavili atapulte i povuli se - oito zadovoljni on im to su nauili o sranosti Veselamena. Do ih je gledao ao odlaze, Vrhovni poglavar Mhoram nosio je na licu i zraz iznenaenja, a u srcu ledenu zebnju. Odbrana sigurno nije obeshrabrila pragrd ane. Ao Sotonpest sada re i da promeni tatiu, to e biti zato to je odmerio slabos t Veselamena i na ao bolji nain da se oomi na njega. Sledeeg jutra Mhoram je ugledao zaeta nove strategije Sotonpesta, ali to om sledea dva dana nije uspeo da je razume. Besomuove horde pri le su bli e Veselam enu i postavile se na jedva stotina jardi od zidova, orenute a visoravni ao da oeuju da branitelji dobrovoljno soe pravo njima u ralje. Pragrdani su se muva li izmeu sluzavih stvorenja i jamnia i obrazovali brojne linove oji ao da su bili upereni u samo srce Veselamena. Iza njih je stajao Sotonpest, na povelioj istini, prvi put otvoreno poazujui svoj Kamen. No, nije poeo niaav fizii napad, nije ponudio Konau izbor da udari ili bude udaren. Umesto toga, njegova stvore nja pala su na sve etiri i gladno se zapiljila u Veselamen, ao etvorono ni grablji vci. Pragrdansi me tri znanstva poboli su svoje mote u zemlju i poeli da evu nea vo zapevanje ili prizivanje oje je ledeni vetar u odlomcima nosio do Konaa. A samadhi Besomu, eol i Sotonpest, stezao je svoj omad Kamena Zlozemlja tao da se pu io ao ljuali led. Do ih je gledao, Mhoram je mogao da oseti plimu moi sa svih strana; ispo ljavanje snage zrailo je a njemu sve do mu se o a na obrazima nije za arila upros ledenim ujedima vetra. No, opsaivai nisu ni ta vi e preduzeli. Ostali su na polo ajima, divlje usredsreeni, rvnii namr teni ao da predoseaju rv rtava. Polao, muilai, poeli su da deluju na tlo u podno ju. Iz nepominog zelenog bl esa Kamena ra irila se bogata smaragdna nijansa, popala po pra ini oo Sotonpestovi h nogu i poela da pulsira u tlu. Oru ila ga je, ucajui ao smrdljivo srce, a onda je stala da ispu ta rivudave pipe, nali na zelene vene, roz zemlju - a Vesel amenu. Rasli su sa svaim divljim otucajem i granali se sve do nisu stigli do lea zgurenih hordi. U tom asu, crveni bol bolesno pro aran zelenim propupeo je iz za bodenih vrhova moti me tara znanstva. Kao i Sotonpestova smaragdna, bolesno crven a boja puzala je roz zemlju poput arterije ili orena bola. Prosijavala je roz sivi led na zemlji, ne topei ga, i irila se sa svaim otucajem samadhijeve sredi n je moi sve do itav Veselamen nije bio obmotan pulsirajuim sudovima. Ceo taj rast bio je spor i smrtonosan; pred vee, crveno-zeleno zlo jedva je pro lo raj nogu pragrdana; a posle duge, avetinjse noi svitanje je zatelo ven e te na pola puta do zidova. No, irenje je bilo neumitno i sigurno. Mhoram nije mogao da pone niavu odbranu protiv njega jer nije znao ta je to. Toom sledea dva dana, strah od toga se ra irio po itavom Poglavarevom ona u. Svi su poeli da govore apatom. Mu arci i ene urili su s mesta na mesto ao u strah u da e se ameni grad orenuti protiv njih. Deca su iznenada poinjala da se trzaju i plau pri pogledu na dobro poznata lica. Napeta atmosfera straha i nerazumevanj a nadvila se nad Veselamen ao ra irena rila obru enog le inara. Pa ipa, Mhoram nij e shvatio ta se de ava sve do veeri treeg dana. Onda se sluajno priblio io vrhovniu Kva nu neprimetno i neujno, a na dodir njegove rue Kvan je panino odsoio i zgrabio ma. Kada je onano prepoznao Vrhovnog poglavara, vrhovniovo lice postalo je pepelja sto od jada i on je zadrhtao ao prenera eni regrut.

Jenuv i od prosvetljenja, Mhoram je u trenutu razumeo ta se de ava sa Vesel amenom. Strah od nepoznatog bio je samo povr insi sloj opasnosti. Kada je obgrli o Kvana da bi smirio njegovo drhtanje, video je da crveno-zeleni sudovi moi iz ze mlje nisu samo fizia opasnost; predstavljali su, zapravo, nosa za sirovu emocinal nu snagu zlobe Opaog - diretan napad na volju Konaa, ru oja je ugrozila moral no tanje otpora Veselamena. Strah je rastao u srcu Poglavarevog onaa ao smrtonosna bolest. Pod ut icajem tih avetinjsih vena poinjala je da truli hrabrost grada. Nije bilo odbrane. Lilianrili i rhadhamaerli mogli su da saine unutar zid ova ogromne vatre za grejanje. Znanstvozornici su mogli da pevaju bespomono drhta vim glasovima hrabre pesme o odva nosti i pobedi. Ratovnija je mogla da ve ba i radi sve do ratnicima ne ostane ni vremena ni snage za strah. Poglavari su mogli da lete roz grad ao plavi soolovi, nosei svetlost hrabrosti, podr e i nepomirljiv osti uda god prou, od sive zore do slepe noi i ponovo do sive zore. Kona nije bi o doon. Kao se vreme vulo, optereeno strahom, provlaei roz ru ni ostur gotovo uj no lepetanje ogoljenih ostiju, uinjeno je sve to se moglo. Poglavari su preuzeli da se reu svuda gde mogu sa upaljenim ezlima, tao da blistavi azur mo e da se odu pre runjenju duha Veselamena. No, rvavo zlo u podzemnim sudovima uveavalo je u ticaj na grad. Zloudnost deset hiljada zlih srca gu ila je sav otpor. Usoro je izgledalo da a i planinsi amen visoravni jeca od straha. Kro z pet dana nee porodice su se zatvorile u svoje odaje i odbile da iziu; bojali s u se da budu na otvorenom u gradu. Drugi su pobegli u oitu sigurnost gornjih breg ova. Izbijale su divlje svae u uhinjama, gde je svai uvar ili raznosa hrane mog ao da doepa no i udari u iznenadnom napadu u asa. Da bi spreio tave ispade, vrhovni Kvan morao je da postavi po eovod u svaoj uhinji i trpezariji. No, iao ih je vodio ao da ima u tavljenu o u u asa prebaenu preo ramena, ni je mogao da sauva od panie a ni svoje ratnie. O tome je onano morao da izvesti Vrhovnog poglavara, a ada je to uo, Mhoram je po ao da dr i stra u na uli. Usamljen, suoio se sa noi oja mu je pala za vrat ao te a zavesa oajanja - suoio se sa nepomino m, smaragdnom gnusobom Kamena, sa bolesnom, crveno-zelenom, tenom vatrom - i odme rio sopstveni strah u ti ini svog srca. Da nije bio tao oajan, mo da bi zaplaao od saoseanja sa Kevinom Zemljogubom, iju je nedoumicu sada razumeo sa stra u oja ga je zasela do dubine du e. Dosta asnije - po to je tama dodala svu svoju hladnou zimi poglavara Kletn ia, a stra arse vatre logora izbledele do ugljevlja u poreenju sa glasnom, duboo m, smrtonosnom pohlepom samadhija Besomua, na ulu je do la Loerija, dru benica Tre vorova, nosei malu posudu oblua oju je spustila ispred sebe ada je sela na ame n, tao da je svetlost padala na njeno upalo lice. Kada je podigla glavu oi su jo j pale u senu, ali Mhoram je ipa mogao da vidi ao su vla ne od suza. "Moje eri" ...ao da ju je gu io sopstveni glas... "moja deca... one... ti ih poznaje , Vrhovni poglavaru", rela je ao da moli. "Zar to nisu deca ojom se roditelji moraju ponositi?" "Budi ponosna", ne no je odgovorio Mhoram. "Roditelji i deca su uve ponos jedni drugima." "Ti ih poznaje , Vrhovni poglavaru", bila je uporna. "Tolio ih volim da t o ponead predstavlja bol. One... Vrhovni poglavaru, one vi e nee da jedu. Boje se hrane... vide u njoj otrov. Ovo zlo ih izluuje." "Svi smo izludeli, Loerija. Moramo istrajati." "Kao da istrajemo? Bez nade...? Vrhovni poglavaru, bilo bi bolje da ih nisam rodila." Mhoram je tiho i ne no odgovorio na drugaije pitanje. "Ne mo emo izii u juri pr otiv ovog zla. Ao ostavimo ove zidove, to e nam biti raj. Nemamo drugog zalona . Moramo istrajati." Loerijin glas je bio obliven suzama. "Vrhovni poglavaru, prizovi Neverni a." "Oh, sestro Loerija... to ne mogu. Zna da ne mogu. Zna da sam dobro odabra o ada sam prepustio Tomasa Kovenanta zahtevima njegovog sveta. Kave god druge

besmislice isrivile istinsi to mog ivota, taj izbor nije bio ludost." "Mhorame!" Promulo je prelinjala. "Ne. Loerija, razmisli ta tra i . Neverni je eleo da spase ivot na svom svetu. Tamo vreme drugaije tee. Pro lo je sedam i etrdeset godina od ao je prvi put stupi o u Veselamen, a za sve to vreme nije ostario ni tri meseeva cilusa. Mo da su za njega pro li samo trenuci od poslednjeg prizivanja. Ao ga ponovo dozovemo, mo da e g a i to spreiti da spase dete ome je potreban." Pri pominjanju deteta, Loerijino lice se iznenada isrivilo od besa. "Pr izovi ga!" Prositala je. " ta meni znae njegova bezimena deca? Sedmice ti, Mhorame ! Prizovi..." "Ne." Mhoram ju je preinuo, ali jednao ne nim glasom. "Neu. On mora imati slobodu nad sopstvenim usudom - to je njegovo pravo. Nemamo prava da mu to oduz memo - ne, a ni najvea potreba Domje ne opravdava taav in. On nosi belo zlato. Ne a doe u Domaju ada on odlui. Neu da porenem jedinu istinsu odva nost moga ivota." Loerijin bes se sti ao isto onao brzo ao to se javio. Zajeala je trljajui r ue nad obluom ao da je iz njih i ezla i nada u toplotu. "Ove veeri moja najmlaa - J olenida - a jo je gotovo beba - vrisnula je ada me je videla." Uz napor je podig la zamagljene oi a Vrhovnom poglavaru. "Kao da istrajemo?" apnula je. Iao mu je srce rvarilo zbog nje, Mhoram je izdr ao pogled. "Jedina druga mogunost je Obesveenje." Kad se zagledao u rastrzane crte njenog lica, osetio je sopstvenu potrebu ao se javlja, zahtevajui da podeli svoju stra nu tajnu. Od toga mu je srce za trenuta zaucalo u i eivanju, jer znao je da e odgovoriti ao ga Lo erija upita. "Mo je u asna stvar", dahnuo je da je upozori. Njene oi osvetlile su se isrom nade. Nesigurno se uspravila na noge, pri bli ila lice njegovom i ispitivai se zagledala. Prvo otvaranje najave isu ilo mu je povr inu uma. No, ono to je videla ili osetila u njemu zaustavilo je Loeriju. Njego va hladna nedoumica prigu ila je svetlost u njenim oima i udaljila je od njega. "Ne , Mhorame", rela je neobinim glasom sa samo blagim nagove tajem gorine. "Neu pitati. Verujem ti vi e nego iom. Govorie ada tvoje srce bude spremno." Mhoram je osetio da ga oi peu od zahvalnosti. "Hrabra si, sestro Loerija ", reao je uz nesiguran sme a. "Ne." Podigla je posudu oblua i udaljila se od njega. "To nije njihova rivica, ali moje eri me ine uavicom." Oti la je bez osvrtanja i ostavila Vrhovnog poglavara samog u avetinjsoj noi. Dr ei ezlo prigrljeno na grudima, orenuo se i ponovo pogledao nepomino zelen o zlo Besomuovog Kamena. Kada je video zloobno svetlo, ispravio je ramena i us pravio se, tao da je stajao ao simbol ili svedo nepovredivosti stene Veselam ena. 5. LOMILIALOR Te ina smrtnosti oja je zarobila Kovenanta ao da ga je pritisala sve du blje i dublje u tvdroornu materiju tla. Oseao je da je odustao od disanja - da g a stenje i zemlja roz oje je tonuo odsecaju od iseonia - ali nedostata vazd uha ga nije uznemirio; vi e nije oseao potrebu za bolnim naporom disanja. Tonuo je nani e, bez poreta i bez otpora, ao ove oji pada u svoj usud. Crna zemlja oo njega polao se pretvarala u maglu i hladnou. Nije izgubi la vrstou ni bezvazdu nu te inu, ali bit joj se izmenila i postepeno postala potpuno c rna magla, masivna i nerazluiva ao granitni blo. Uz to se pojaavala i hladnoa. Hl adnoa, zima i magla obmotale su se oo njega ao vosa. Nije imao oseanje za vreme, ali u jednom trenutu postao je svestan leden og vetra u magli. To mu je malo ola alo pritisa i oslobodilo ga stege. Onda se n a izvesnoj udaljenosti iznenada pojavila puotina. Kroz nju je ugledao bezdano n ono nebo, bez ijedne zvezde. Iz puotine je prodirao zra zelenog svetla, hladnog i primamljujueg ao najorutniji smaragd. Obla sa puotinom lebdeo je no en povetarcem sve do nije pre ao iznad Kove nanta. Pri tom je ugledao, iza te ih oblaa, pun mesec - pun zelene snage; smarag dni rug zraio je zlo po nebesima. Bolesno zeleno svetlo ga je uhvatilo. Kada je puotina roz oju je video proletela povrh njega neuda dalje, osetio je da i s

am reaguje. Meseeva vlast, samostalnost, nisu se mogle porei: poeo je bez svoje vol je da leti roz maglu, po tragu puotine. No, uplela se jo jedna sila. Za trenuta mu se uinilo da osea miris soa iz srca drveta, a roz hladnou je zauo odlome pesme: budi to jesi... odgovori... slo mljene vere... Uhvatio se za njih i to mono prizivanje ga je zaustavilo. Tama u magli se ponovo slopila oo njega i poeo je da tone u pravcu pesme. Sada se hladnoa stvrdnjavala pod njim, pa je oseao ao se spu ta a amenoj ploi i da preo njega duva vetar. Bio je suvi e smrznut da bi se poretao, a samo oseanje vazduha u grudima govorilo mu je da ponovo di e. Rebra i dijafragma su radi li, automatsi pumpali vazduh u i iz plua. Slepa, vla na, vetrovita no zadobila je j o jednu dimenziju, spolja nju granicu; davala je utisa da se zalepila samo za njeg a i ostavila ostata sveta na sunevoj svetlosti. Upros oblau, mogao je da oseti nagove taj svetlosti u hladnom vetru negde iza sebe. Ledena amena ploa pod njim p ostajala je sve vr a i vr a, sve do nije osetio da le i na odru sa piramidom tame preo ebe. Poznata pesma ga je tu oslobodila. Neo vreme je uo samo zvi danje vetra i promuli, u avi zvu sopstvenog disanja do se dah probijao izmeu otelih usana i d esni. Polao se smrzavao, tonuo u ledeno jedinstvo sa amenom na ome je le ao. On da je zauo dahtanje ti pored sebe. "Sedmice mi! Uspeli smo." Onaj o je govorio zvuao je iscrpljeno umorom i neobino bezvuno, usamljeno. Samo hujanje vetra podr avalo je njegovo postojanje; da nije bilo toga, mogao je govoriti sam sa sobom u nesvatljivoj pusto i izmeu zvezda. Odgovorio mu je vedar glas pun zadovoljstva. "Da, prijatelju. Tvoje znan stvo nam je dobro poslu ilo. Nismo se uzalud trudili ova tri dana." "Moje znanstvo i tvoja snaga. I lomilialor vrhovnog poglavara Mhorama. A li pogledaj ga. Povreen je i bolestan." "Zar ti nisam reao da i on pati?" Vedri glas zazvuao je Kovenantu poznato. Pribli io mu je sunevu svetlost i z bijao maglu sve do nije bila sva u njemu, a na licu je mogao da oseti hladni sj aj. "Reao si mi", odgovorio je usamljeni glas. "A ja sam tebi azao da je t rebalo da ga ubijem ada mi je bio nadohvat rue. No, sve to inim ispadne pogre no. Gledaj - a i sada, Neverni je na samrti ada sti e na moj poziv." Drugi glas uzvratio je tonom blagog protivljenja. "Prijatelju, ti..." Prvi ga je preinuo. "Ovo mesto je puno zlih vetrova. Ovde mu ne mo emo po moi." Kovenant je osetio da ga neo hvata za ramena. Ulo io je napor da otvori oi . Isprva ni ta nije video; sunevo svetlo mu je zalanjalo vidi. No, onda se ne to po javilo izmeu njega i sunca. Zalonjen senom, mirao je od zaslepljenosti oja mu je mutila ula. "Budi se", reao je prvi glas. "Hoe li me prepoznati?" "Verovatno nee. Nisi vi e mladi, prijatelju." "Bolje je tao", promrmljao je ove. "Poverovao bi da hou da uspem tamo gd e sam jednom pogre io. Taav ove je u stanju da razume odmazdu." "Lo e misli o njemu. Ja sam ga bli e poznavao. Zar ne vidi olia je njegova p otreba za milosrem?" "Vidim. Ali i ja ga poznajem. iveo sam sedam i etrdeset godina sa Tomasom Kovenantom u u ima. On prima milosre a i sad, razumeo to ili ne." "Prizvali smo ga iz njegovog istinsog sveta. Je li to za tebe milosre?" "Da, milosre", odgovorio je grubo prvi glas. Drugi je posle neolio trenutaa uzdahnuo. "Da. I nismo mogli drugaije d a izaberemo. Bez njega bi Domaja umrla." "Milosre?" Zastenjao je Kovenant. Usta su ga stra no bolela. "Da!" Potvrdio je ove oji se naginjao nad njega. "Dajemo ti novu prili u da se odupre zlu oje si pustio na Domaju." Kovenant je postepeno razabrao da ove nad njim ima etvrtasto lice i iroa ramena Kamendolca. Crte lica nije mogao da razabere od sene, ali na ramenima de belog, rznom operva enog o uha nosio je aru ur tenih munja - iji je uzora Kovenant ne gde ve video. No, bio je jo suvi e o amuen od magle i oa da bi pretra ivao po seanju.

Pou ao je da sedne. ove mu je pomogao i pridr ao ga u tom polo aju. Za trenut a je arao pogledom oo sebe. Ustanovio je da se nalazi na ru noj amenoj platform i oivienoj nisim zidom. Iza ograde nije video ni ta osim neba. Hladna, plava prazn ina priovala mu je pogled ao da ga priziva; slagala se sa njegovom prazninom. Morao je silom da otrgne pogled i usmeri ga na Kamendolca. Iz tog ugla, sunce je osvetljavalo oveovo lice. Po prosedoj osi i izbor anim obrazima izgledalo je da ima preo pedeset godina, ali starost nije bila na jupadljivija. itava njegova pojava ostavljala je protivrean utisa. Imao je stegnu te usne sa izrazom gorine, ao da je jeo iseli hleb tolio dugo da je zaboravio uus slasti, ali oi su mu bile pune prelinjanja, ao da je proveo godine gledajui u nebo i molei sunce da ga ne oslepi. Taj ove bio je duboo povreen i nije to la o podnosio. Kao da su rei te prodirale roz izmaglicu, Kovenant je zauo ovea ao gov ori trebalo da ga ubijem. ove sa utanim ur tenim munjama na ramenima jednom je p ou ao da ubije Kovenanta - a spreila ga je Atiaran, dru benica Trelova. Pozvala se n a Zavet mira. "Trio?" Promulo je jenuo Kovenant. "Trioe?" ove nije ni trepnuo od Kovenantovog bolnog pogleda. "Reao sam ti da emo se ponovo sresti." Vatru mu palenu, jenuo je Kovenant u sebi. Pala mu i rvi. Trio je v oleo Lenu, er Atiaraninu, pre nego to ju je Kovenant uop te sreo. Borio se da ustane na noge. Na stra noj hladnoi, bolni mi ii nisu mogli da ga nose; gotovo se onesvestio od napora. No, Trio mu je pomogao, a jo neo ga je pr idr ao s lea. Nesigurno je stajao, bespomono se dr ei za Trioa, i gledao preo ograde. Kamena platforma stajala je u praznom prostoru ao da lebdi na nebu, no en a vetrom. U pravcu uda je Kovenant gledao, mogao je da vidi sroz do najdaljeg obzorja, a to obzorje bilo je more sivih oblaa - ustalasana, gusta masa praznin e nali na porov preo zemlje. Zateturao se ora bli e ogradi i video da duboo more poriva sve ispod njega. Platforma je stajala neolio stotina stopa iznad oblaa, ao da je to jedino mesto na svetu gde sunce jo sija. No, levo od njega se iz sivog mora pomaljalo planinso predgorje. Kada j e bacio preo ramena pogled na ovea oji ga je pridr avao s lea, ugledao je i sa te strane jo jedno visoo predgorje; glata litica prepreila mu je vidi, a sa obe n jene strane planinsi lanac se gubio u oblacima. Bio je ponovo na Kevinovom Vidiovcu, na vrhu amenog stuba oji se negd e dole, daleo od pogleda, spajao sa tom liticom. Za trenuta je bio odve iznenaen da bi osetio vrtoglavicu. Nije oeivao ovo ; oeivao je da e ga ponovo prizvati u Veselamen. Ko je u Domaji, osim poglavara, imao mo da ga prizove? U vreme ada ga je poznavao, Trio je bio stoar, a ne nosi lac znanstva. Ko bi, osim Opaog, mogao da omogui tavo prizivanje? U tom asu mu je do svesti stigao prizor dugae padine, a vrtoglavica mu je oduzela poslednju snagu iz nogu. Da nije bilo ruu oje su ga dr ale, pao bi pre o ograde. "Mirno, prijatelju", smirivao ga je Trioov sadrug. "Neu te pustiti. Nisa m zaboravio olio ne voli visine." Orenuo je Kovenanta licem od zida, bez iav og napora. Kovenantu se glava neontrolisano latila, ali ada je Vidiovac prestao da se oree oo njega, primorao je sebe da pogleda Trioa. "Kao?" Promulo je u pitao. "Ko... odale vam mo?" Trioove usne su se izvile u grubom osmehu. "Zar ti nisam reao da e razu meti osvetu?" Govorio je svom sadrugu. "Veruje da bih a i sada prer io zavet zbog njega." Onda je usmerio gorinu a Kovenantu. "Nevernie, zaslu io si odmazdu. Gubita vrhovnog poglavara Elene je izazvao..." "Mirno, prijatelju", reao je drugi ove. "Do iveo je dovoljno bola za sada . Nemoj mu priati tu ne prie. Moramo ga preneti neuda gde emo moi da mu pomognemo." Trio je ponovo pogledao Kovenantove povrede. "Da", umorno je uzdahnuo. "Oprosti mi, Nevernie. Proveo sam sedam i etrdeset godina sa ljudima oji ne mogu da te zaborave. Budi s mirom - uvaemo te od zla to bolje umemo. I odgovoriemo na tvo ja pitanja, ali prvo moramo da odemo odavde. Suvi e smo izlo eni. Sivi Krvni ima mn ogo oiju, a nee od njih su mo da videle mo oja te je prizvala."

Gurnuo je pod o uh glada drveni tap i obratio se sadrugu. "Kamenbrate, mo e li da ponese Nevernia niz ove stepenice? Imam u e, ao ti je potrebno." Njegov pratilac se tiho nasmejao. "Ja sam d in, prijatelju. Nisam se oliz nuo na amenu jo od prvog morsog putovanja ojim sam postao mu arac. Tomas Kovena nt bie siguran u mojim ruama." D in? Tupo je pomislio Kovenant. Te tada je prvi put primetio veliinu ruu oje su ga pridr avale. Bile su dvostruo vee od njegovih. Lao su ga orenule i p odigle ao da uop te nema te inu. Na ao se lice u lice sa Srdosoljom Penosledom. D in ao da se nije mnogo izmenio od ao ga je Kovenant poslednji put vid eo. Krata, ruta, gvozdena brada bila je sivlja i du a, a duboe bore zabrinutost i prerivale su mu elo na ome se jedva nazirao o ilja od rane oju je zadobio u b ici od Vitog Drvograda; ali duboo usaene oi jo su blistale ispod gustog svoda obr va ao ushieni dragulji, a usne su mu se neravnomerno izvile u osmeh dobrodo lice. Gledajui ga, Kovenant nije mogao da pomisli ni ta drugo nego ao se nije oprostio od d ina ada su se razdvojili od Podlaeve Klisure. Penosled mu je bio prijatelj a on mu to prijateljstvo nije uzvratio a ni reima pozdrava. Stid ga je nagnao da otrgne oi sa Penosledovog lica. Pre ao je pogledom preo d inovog vornovatog tela, na li na hrast. Zapazio je da su na Penosledu debela o na jana i nogavice isrzani i ofucani, a roz mnoge poderotine su se videli o iljci iz borbi, stari i novi. N ajnoviji su ga zaboleli ao da su urezani u njegovo sopstveno telo. "Penoslede", zastenjao je. " ao mi je." "Mirno, prijatelju", blago je odgovorio d in. "Sve je pro lo. Ne rivi sebe. " "Vatru mu palenu." Kovenant nije mogao da savlada slabost. " ta ti se des ilo?" "Ah, to je duga pria, puna dodataa i izostavljanja. Saeau do te odnesemo do mesta gde emo moi da ti pomognemo. Dovoljno si bolestan da sam pria prie o smrti. " "Povreen si", nastavio je Kovenant, ali prodorni d inov pogled ga je prein uo. "Ti ina, Nevernie", naredio je d in aljivom strogo u. "Na ovavom mestu neu da sl m niave tu ne prie." Ne no je podigao povreenog ovea u naruje i obratio se Triou. "P a ljivo poi za mnom, amenbrate. Na posao je te poeo. Ao padne , morau da se trudim da te uhvatim." "Pazi ti na sebe", osorno je odvratio Trio. "Nisam ni ja nenaviao na amen - a ni na ovao leden amen." "No, dobro. Po urimo olio god mo emo. Mnogo smo podneli da ovo postignemo, ti i ja. Ne smemo sada izgubiti prapoglavara." Ne eajui odgovor, po ao je niz grubo stepeni te Kevinovog Vidiovca. Kovenant se orenuo licem a d inovim grudima. Vetar je imao viso, usamlj enii zvu do je zvi dao oo litica i ovitlao se oo Penosleda; podsetio je Koven anta na to da se Vidiovac nalazi na preo etiri hiljade stopa iznad predgorja. N o, Penosledovo srce tulo je sa pravedniom samouvereno u, a rue su delovale nesalo mivo. Pri svaom orau nani e roz njega se pronosio blag udar, ao da se stopalo zalepilo za ameni stepeni. Kovenant vi e nije imao dovoljno snage a ni za strah . Tupo je sedeo na d inovim ruama do se hujanje vetra pojaavalo, a Penosled silaz io ora po ora u more oblaa. Usoro je suneva svetlost nestala ao da je izgubljena zauve. Vetar je p ostao suv i divalj, o tar, suvi e hladan da bi ga vlaga ubla ila. Kovenant i Penosled spu tali su se roz mutan, neproziran vazduh, leden ao polarna magla - obla debe o i gust ao pesnica stegnuta oo sveta. Pod njegovim pritisom, Kovenant je ose tio ledenice ao mu pu u uz imu a poslednjoj ivotnoj toplini oja je u njemu osta la. Tao su dospeli do grebena u podno ju Kevinovog Vidiovca. Tamni ponor zja pio je ti pored njih ada je Penosled srenuo desno i po ao du grebena, ali d in je sigurno oraao ao da ne zna ta je to pad. Ubrzo je napustio otvorenu ivicu litice i poeo da se probija uz planinsu stazu. Posle toga je iz Kovenantovog uma nesta o i poslednji trag napetosti. Slabost se otvorila u njemu ao grobljansa hrizan tema, a izmaglica ga je uvula u bole ljiv, grozniav dreme .

Neo vreme nije znao uda Penosled ide. Prosto je oseao ao na smrt rva ri u sivom vazduhu. Spoojstvo mu je oru ilo srce ao omad leda. Vi e nije razumeo o emu Penosled govori ada je ovaj urno pro aptao. "Trioe, on se gubi. Moramo mu pom oi, sad ili niad." "Da", slo io se Trio. "Donesi ebad i oblua!" uzvinuo je. "Moramo ga ugrej ati." "To nije dovoljno. Bolestan je i ranjen. Moramo ga leiti." "Vidim", obrecnuo se Trio. "Nisam slep." "Pa ta da uradimo? Ja sam tu bespomoan - d inovi nemaju znanstva o hladnoi. O na nam ne nanosi zlo." "Trljaj mu udove. Prenesi svoju snagu na njega. Moram da razmislim." Kovenant je osetio da ga stru e ne to grubo, ali led na njemu ostao je neose tljiv. Odsutno se pitao za to ga Penosled i Trio ne puste da spava. "Zar ovde nema gline-vidare?" upitao je d in. "Neada je bilo", odgovorio je iz daljine Trio. "Lena... Lena ga je izl eila ba na ovom mestu - ada je prvi put do ao u Domaju. Ali ja nisam rhadhamaerl ne oseam tajne uuse i moi Zemlje. A pria se da se glina-vidara... povula... da s e sarila ao bi izbegla zlo oje je nad Domajom. Ili da ju je zima ubila. Ne m o emo mu pomoi na taj nain." "Moramo mu pomoi. Smrznut je do ostiju." Kovenant je osetio da ga obru i umotavaju u ebad. Negde daleo u izmaglici uinilo mu se da vidi utu svetlost oblua. To ga je obradovalo; lep e e poinuti ao siv a magla ne poriva sve oo njega. "Mo da mu mo Veledrva mo e pomoi", nesigurno je reao Trio. "Pa poni onda!" po urivao ga je d in. "Nisam ezlono a. Nemam znanstva lilianrila... prouavao sam te stvari samo go dinu dana u Znanstvigoru... po to mi je vrhovni poglavar Mhoram dao lomilialor. Ne mogu da ontroli em toliu mo." "Svejedno! Mora da pou a ." Trio se pobunio. "Proba istine Veledrvetom mo e iscediti iz njega posledn ju isru ivota. a i zdrav i itav mogao bi da padne na tavom ispitu." "A bez njega e sigurno umreti." Trio je neo vreme gunao u pola glasa. "Dobro", onano je iselo reao. " Dobro, amenbrate. Vidi dalje od mene. Odr avaj ga u ivotu. Moram da se pripremim." Kovenant je rastu eno gledao ao se uto svetlo udaljava od njega u sivilo. Nije znao hoe li podneti taj gubita. Ledena, u asna magla nije imala prava da nad vlada oblua u ravnote i Domaje. A nije bilo gline-vidare. Tuga u njemu se pretvor ila u bes. Pala mu! Kletnie, pretio je u sebi, ne mo e tao. Ne dam ti. Poela je da mu se vraa mr nja oju je uzalud tra io noima po svetu. Snagom oju mu je dao bes, usp eo je da otvori oi. Nad njim je stajao Trio. Kamendolac je dr ao lomilialor tap ao da namerav a da ga zabode pravo meu Kovenantove oi. Belo drvo toplo je sijalo u njegovim rua ma i isparavalo se u ledenom vazduhu. Miris soa iz drveta pridru io se glinovitom mirisu oblua. Mrmljajui ne to to Kovenant nije razmeo, Trio je spu tao tap sve do nije njim e dodirnuo groznicu ugne denu pod Kovenantovim elom. Isprva nije osetio ni ta osim dodira; lomilialor je neuspe no pulsirao na ra ni ao da je imun na njega. A onda je isusio dodir iz drugog pravca. Iznenadni bol od vreline proseao mu je led na levom dlanu, irei se od prstena na toj ruci. Probio se u njega i poeo da se iri roz doruje. Bolelo ga je ao da mu otida hladn ou i meso sa ostiju, ali istovremeno mu je pru ao i neavo divlje zadovoljstvo. U soro mu je cela leva rua o ivela od muenja. Pod vrelinom su mu se modrice probudi le i vratile se iz mrtvih. Kada je ledeni zagrljaj tu bio probijen, poeo je da popu ta i na drugim mes tima. Toplina iz ebadi dosegla mu je do izubijanih rebara. Zglobovi na nogama ti ta li su ga ao da su gurnuti u ivot. Ubrzo mu se probudio i bol u elu. Onda mu je Trio premestio vrh Veledrva sa ela na crnu otelinu na usni. Smesta se javio razdirui bol, a Kovenant se bacio u njega ao u utoi te. Svest mu se vraala vrlo polao, ali ada je otvorio oi znao je da je posta o vr i. Rane mu nisu bile isceljene; i elo i usta su ga boleli ao peati utisnuti u me

so, a po itavom telu oseao je uboje. No, led mu vi e nije glodao osti. Oto na usni se smanjio, a vid mu se pobolj ao ao da su mu ona soiva oi ena. Ipa je osetio bol zbo g utrnulosti oja se zadr ala u aama i stopalima. Mrtvi nervi jo nisu ponovo steli zdravlje oje je oeivao od Domaje. Ali bio je iv - bio je u Domaji - video je Penosleda. Ostavio je tugu zbo g nerava za asnije i osvrnuo se. Le ao je u maloj, strmoj dolini u planinama ispod Kevinovog Vidiovca. Do je bio bez svesti, oolno more oblaa povulo se za neolio stotina stopa i sa da je vazduh bio ispunjen laim snegom ao tihim mrmljanjem. Ve ga je porivao de bljinom od itavog ina. Ne to u zvuu tog snega stavljalo mu je do znanja da je asno popodne. Ali nije se brinuo zbog vremena. Bio je ve jednom u ovoj dolini, sa Len om. Seanje na to bilo je u o troj suprtnosti sa onim to je video. Ovo je bilo ti ho, travnato mesto pro arano borovima nali na visoe stra are oji su uvali mir i iva hnim potoom oji je proticao roz nju. No, sada se roz sve deblji sneg pomalja la samo gola, jalova zemlja. Borovi su bili ogoljeni i ispucali od zime avu ni su mogli da pre ive; a umesto vode roz dolinu je tela pruga leda, ao stari o ilja . Kovenant se sa bolom upitao olio e potrajati ovavo vreme. Istog asa je zadrhtao od znaaja sadr anog u tom pitanju i s naporom podigao izmo deno telo u sedei polo aj ao bi se nagnuo bli e posudi sa obluom. Pri tom je ugl edao tri prilie ao malo dalje sede oo drugog oblua. Jedna od njih ga je prim etila ao se ree i saop tila to ostalima. Trio je odmah ustao i po ao a Kovenantu . unuo je pred Nevernia i pa ljivo ga pogledao. "Bio si veoma bolestan", reao je. "Moje znanstvo nije dovoljno da te isceli, ali vidim da vi e ne umire ." "Spasao si me", reao je Kovenant to je odva nije mogao od bola u ustima i oseanja praznine. "Mo da. Nisam siguran. Divlja magija deluje u tebi." Kovenant ga je gledao bez razumevanja i Trio je nastavio. "Izgleda da je lomilialor izazvao reaciju belog zlata iz tvog prstena. Sa tavom moi nadilazi svao isu avanje pravednosti oje bih ti mogao pru iti." Moj prsten, tupo je pomislio Kovenant. Nije bio spreman da se nosi s tom mi lju, pa je i nju potisnuo u pozadinu. "Spasao si me", ponovio je. "Postoje stv ari oje moram da znam." "Nea ih. Sada mora da jede . Mnogo dana nisi uzimao hranu." Osvrnuo se una oolo. "Srdosolja Penosled ti donosi alianthu." Kovenant je zauo te e orae po smrznutom tlu. Trenuta asnije Penosled j e, tiho nasme en, lenuo raj njega. Obe rue su mu bile pune zelenastih blagovn jaa. Kovenant se zagledao u alianthu. Oseao je da je zaboravio ta se ini sa njom ; bio je tolio dugo gladan da je glad postala deo njega. No, nije mogao odbiti ponudu d inovog ljubaznog osmeha. Polao je posegnuo utrnulom ruom i uzeo jednu b lagovnjau. Kada ju je gurnuo izmeu usana i zagrizao, na jeziu mu se rascvetao o tar u us soli i bresve, smesta pobiv i sve razloge gladovanja. A ada ju je progutao, osetio je ao se hranljivost iri po njemu. Ispljunuo je semenu u dlan; ao da i spunjava obred, bacio ju je preo ramena. A onda je poeo da jede brzo, pro drljivo. Nije se zaustavio do nije ispraznio Penosledove dlanove. Uzdahnuv i ao d a eli jo , posejao je poslednju semenu za sobom. D in je zadovoljno limnuo glavom i opu teno seo raj oblua. Trio ga je sle dio. "Neu zaboraviti ovo", tiho je reao Kovenant ada su se obojica zagledala u njega. Nije mogao da smisli drugi nain ojim bi izrazio zahvalnost. Trio se smesta namr tio. "Da li nam on to preti?" upitao je Penosleda. D inove duboo usaene oi ispitivai su pogledale Kovenanta. Bledo se nasme io. "Neverni ima udan nain govora. Ne preti... ne preti nama." Kovenanta je zahvatio talas gorog zadovoljstva zbog Penosledovog razume vanja. Pou ao je da mu uzvrati osmehom, ali spreio ga je oto na usni. Trgao se od napora i privuao ebad vr e oo sebe. Osetio je dubinu hladnih odgovora iza pitanja oja je hteo da postavi. Nije znao ao da ih postavi. Trioova gorina i Penosledovi o iljci ispreili

su se izmeu Kovenanta i onih oji su ga prizvali; bojao se da je on riv za sve t o bi mu ispriali ao to zatra i. Ipa je morao da sazna odgovore, morao je da zna n a emu je. Prvi obrisi svrhe uobliavali su se u njemu. Nije mogao da zaboravi ao je ova dolina izgledala ada ju je prvi put video. A Mhoram ga je molio za pomo. Nespretno je poeo. "Nisam oeivao da se pojavim ovde. Mislio sam da e me Mh oram pozvati nazad. No, a ni on nema ezlo zaona. Kao... ao ste uspeli?" Trio je odgovorio napetim glasom. "Mhoram, sin Variolov, vidovnja i pr oro Vea poglavara, do ao je u Kamendol Mithil pre pro log rata - bite protiv Ljudos ee Besomua. Tada mi je dao tap lomilialora oji sam upotrebio danas - i toom pos lednja tri dana. Zbog tog polona sam putovao u Znanstvigor, da izuavam upotrebu Veledrva. Tamo sam saznao za pad Vrhovnog poglavara Elene... ja..." Zastao je za trenuta da bi zauzdao strasti pre nego to je nastavio. "U g odinama oje su sledile, eao sam da se poa e razlog polona vrhovnog poglavara. T oom tog vremena borio sam se sa svojim narodom protiv razbojnia Sivog Krvnia. Onda nam se pridru io d in Srdosolja Penosled i zajedno smo se borili po Ju nim Zarav nima. Zima u Domaji se pojaavala, a mi smo napadali, be ali i ponovo napadali, inei b ezmernom neprijatelju olio god smo tete mogli. A tada je do la vest da je Veseldr vo palo - da je i sam Veselamen opoljen. Napustili smo bite i vratili se u Ka mendol Mithil i na Kevinov Vidiovac. Uz lomilialor Vrhovnog poglavara Mhorama, snagu Srdosolje Penosleda i znanstvo oje sam doneo iz Znanstvigora radili smo t ri dana i onano te doveli u Domaju. To nije bilo lao postii." Trioov grubi glas palio je u Kovenantovom umu vizije oaja. Da bi se odup ro, da bi ih ontrolisao do asa ada bude spreman, nastavio je da pita. "Ali ao ? Mislio sam da samo ezlo zaona..." "Mnogo ta je bio sru eno padom Vrhovnog poglavara Elene", uzvratio je Trio . "Domaja jo nije isusila sve posledice tog zla. ezlo je omoguavalo izvesna ispolj avanja moi - a ograniavalo nea druga. Sada je to ogranienje nestalo. Zar ne osea zlo obnost ove zime?" Kovenant je limnuo sa bolom u oima. Odgovornost za Elenin raj pogodila ga je i navela ga da postavi drugaije pitanje. "To mi ne obja njava za to si to uinio. Posle Elene... i Lene... i Atiaran" - nije mogao da natera sebe na veu odreenost - "i svega ostalog... ima manje razloga od ioga na ovom svetu da po eli moj povrata . a i od Trela... mo da Penosled mo e da zaboravi, ali ti ne mo e . Da si to imalo glas nije pomislio, osetio bih." Triou su se vilice zgrile od gorine, ali imao je spreman o tar dogvor, ao da ga je mnogo puta isprobavao. "Penosled zna da bude ubedljiv. Domaja je ubedlj iva. Znaaj oji znanstvozornici vide u tebi je ubedljiv. A Lena, er Atiaranina, j o ivi u Kamendol Mithilu. U poslednjim godinama ivota, Atiaran, dru benica Trelova, es to je govorila ao je du nost ivih da daju znaenje rtvama mrtvih. Ali ja elim da naem znaenje rtvama onih oji su ivi. Posle... posle zla oje si naneo Leni... sarila s e tao da se ne sazna za zlo... tao da slobodno odnese svoje proroanstvo poglavar ima. Toj rtvi je potreban smisao, Nevernie." Upros samom sebi, upros oeivanju neprijateljstva i protivoptu bi, Kovena nt je poverovao Triou. Elena ga je upozorila: opisala je veliinu Trioovih sposo bnosti. Sada se pitao odale je Trio crpao snagu. Taj ove je nead bio obian stoa r bez ambicija. Devoja oju je voleo bila je silovana, a njena vanbrana er odras la je i zavolela silovatelja. Pa ipa, zbog njih je po ao u Znanstvigor, prouavao o pasno znanstvo za ojim nije imao ni elje ni slonosti. Postao je gerilsi borac radi Domaje. A sada je prizvao Kovenanta zbog potreba Domaje i sopstvenog grubog oseanja milosra. "Odr ao si Zavet", promulo je promrmljao Kovenant. Odu iu ti se i za ovo, Kletnie, mislio je za sebe. Trio je naglo ustao. Bore oo oiju postale su mu izra enije do je ispitiv ao Kovenanta. " ta e uiniti?" tiho je upitao. "Pitaj me asnije." Kovenant je bio posramljen to ne mo e da uzvrati Triou pogled. "Jo nisam spreman." Nagonsi je stegao desnu ruu oo prstena, srivajui ga od pa nje. "Ima vremena", promrmljao je Penosled. "Velia je tvoja potreba za poino m." "Izaberi to pre", reao je Trio. "U zoru moramo biti na putu." Brzo se u daljio roz sve deblji sneg i pridru io se onoj dvojici pored druge posude oblua.

"On je dobar ove", tiho je reao Penosled. "Veruj mu." Oh, verujem mu, pomislio je Kovenant. Kao da mu ne verujem! Upros toploj ebadi, ponovo je poeo da drhti. Kad se nagnuo jo bli e blistavim oganj-amenovima, primetio je zabrinut izr az na Penosledovom licu. Da bi predupredio izraz strepnje oji bi ga podsetio na to olio je malo zaslu io d inovu brigu, urno je reao: "Jo ne znam ta se zbilo sa to bom. D inovi su... ne znam ta im se desilo. A ti... ti si bio divljai isasapljen." Nastavio je, trudei se da ispita Penosleda. "Rei u ti ne to sme no. Bojao sam se ta e ti... posle svega onoga od Podlaeve lisure. Bojao sam se da e se vratiti svom nar odu i... i da e ih ubediti da preinu borbu, da odustanu. ta misli ? Jesam li onano u speo da ispriam priu ojoj e se i ti nasmejati?" No, odmah je video da nije. Penosled je pognuo glavu i ruom porio lice . Za trenuta su mu se mi ii na leima napeli ao da prstima ste e sopstvene osti u po lo aj oje drugaije ne bi zauzele. "Radost je u u ima oje uju", reao je glasom prigu e nim od rue. "Moje u i su suvi e pune bue ubijanja." Podigao je glavu i lice mu je izgledalo smireno. Samo je pritajena dubin a u peinama oiju poazivala olio je povreen. "Jo nisam spreman da se tome smejem. Da sam sposoban za smeh, ne bih se ovao oseao - primoran da ubijam Du omorove spod obe." "Penoslede", tiho je reao Kovenant, " ta ti se dogodilo?" D in je bespomono ra irio rue ao da ne zna odale da pone priu. "Prijatelju, ja sam ono to vidi . Postoji pria oja je van doma aja, a i mog, a ja sam d in - iao e setiti da me moj narod smatra vrlo turim u govoru. Kamena mu i mora! Kovenante, ne znam ta da a em. Zna da sam se borio u pohodu za ezlom zaona. Kada se poazalo d a e se proroanstvo Damelona D inoljuba o mom narodu izjaloviti, ustanovio sam da ne mogu preinuti borbu. Zadao sam udarce oji se ne mogu zaustaviti. Zato sam osta vio Primorje, tao da svojim delovanjem barem pomognem Domaji. Ali nisam oti ao poglavarima. Zastra ivala me je pomisao na velianstvenu, ret u lepotu Veselamena, Poglavarevog onaa oji su stvorili d inovi. Nisam hteo da stojim u tim velianstvenim dvoranama do Du omorove spodobe divljaju po Domaji. Iz tog razloga se borim i provodim dane sa ljudima oji se bore. Kada sam sreo Tri oa, sina Tulerovog, i njegove sadruge... ada sam shvatio da on poseduje granu Veledrva, potoma Jedinog drveta od ojeg je nainjeno ezlo zaona... pridru io sam m u se. Tao sam naupio ove o ilje i na raju dospeo ovamo." "Predugo si bio sa ljudima", promrmljao je Kovenant. "Ni ta mi nisi reao. ta...? Kao...? Ne znam ni odale da ponem." "Onda ni ne poinji, prijatelju. Odmaraj se." Penosled je pru io ruu i ne no dodirnuo Kovenantovo rame. "I ti si predugo bio meu... ljudima druge vrste. Potre bni su ti dani odmora, a bojim se da ih nee imati. Mora da spava ." Kovenant se iznenadio od saznanja da je sposoban za san. Topla pospanost uvlaila se u njega iz ebadi i svetlosti oblua i irila se iz alianthe roz rv. Sut ra e bolje znati ava pitanja da postavlja. Legao je na hladnu zemlju i povuao porivae do u iju. "Kolio e jo potrajati zima?" upitao je do ga je Penosled u u avao. "Mirno, prijatelju", odgovorio je d in. "Domajino prolee trebalo je da se r odi pre tri puna meseca." Kroz Kovenanta je pro ao ledeni drhtaj. Pala mu rvavog, Kletnie, za ripao je zubima. Vatru mu palenu! No, onao ispru en nije mogao da se odupre davnom umoru. Zaspao je gotovo istog asa, mislei: Vatru mu palenu. Pala mu i rvi. Le ao je u crvenom, bezvidnom dreme u sve do mu se neo vreme posle smrava nja nije uinilo da uje glasove oji su ga postepeno razbudili. Bestelesni u njegov oj sanjivosti, govorili su preo njega ao da je be ivotno telo. "Malo istine si mu reao", govorio je Trio. Penosled je odgovarao. "Ima dovoljno bola za jedno srce. Kao sam mogao da mu a em?" "Mora saznati. On je odgovoran." "Ne. Za to nije odgovoran." "Ipa, mora saznati." "a i amen e se slomiti ao se previ e optereti."

"Oh, amenbrate. Kao e se opravdati ao se on orene protiv Domaje?" "Mirno, prijatelju. Nemoj me muiti. Ve sam shvatio da za mene nema opravda nja." Kovenant je slu ao, ne razumevajui. Kada su se glasovi udaljili iz njegove svesti, potonuo je u usovitlane snove o svrhovitosti i divljim povracima. 6. ODBRANA KAMENDOLA MITHIL Kasnije ga je probudilo Penosledovo drmusanje. D in ga je cimao za rame sv e do se nije ispod ebadi promolio u tamu. U prigu enoj svetlosti napola porivenih posuda oblua videlo se da je sneg prestao, ali zora je jo bila daleo. No je pol opila dolinu punu crnog vazduha. Vratio se pod ebad, posmapno mumlajui. "Odlazi. Pusti me da spavam." Penosled ga je ponovo prodrmao. "Ustani, prapoglavaru. Mora da jede . Usor o emo renuti." "U zoru", reao je Kovenant. Uoenost i bol u gornjoj usni naterali su ga da mumla, ao da mu se utrnulost iz aa i stopala pro irila i na jezi. "Reao je u zoru." "Jerin je javio da se stra arse vatre pribli avaju Kamendol Mithil iz Ju nih Zaravni. Nee biti prijatelji - malo sveta sa juga usuuje se da nou poa e svetlo. A neo se penje prema nama i iz samog Kamendola. Neemo ostati ovde. Ustani." Podiga o je Kovenanta u sedei polo aj i gurnuo mu u rue iniju i vr. "Jedi." Kovenant je sanjivo otpio iz amenog vra i ustanovio da je u njemu voda, ledena ao otopljeni sneg. Ledeni dodir gurnuo ga je a budnom stanju. Drhtei, za virio je u iniju. Na ao je u njoj besvasni hleb i blagovnjae. Brzo je poeo da jede ao bi umirio ledenu vodu u stomau. Izmeu zalogaja je upitao: "Ao ti, ao je reao... razbojnici... ao dol aze, zar nismo ovde bezbedni?" "Mo da. Ali Kamendolci e se boriti za svoje domove. Oni su Trioov narod moramo im pomoi." "Zar ne mogu lepo da se slone u planine - do razbojnici ne odu?" "Ranije su tao inili, ali Kamendol Mithil je mnogo puta napadan. Kamendo lcima je dozlogrdila teta oju ti napadi nanose njihovim domovima. Ovog puta e se boriti." Kovenant je ispraznio iniju i primorao sebe da potegne iz vra. Od hladnoe v ode zabolelo ga je grlo. "Ja nisam ratni." "Seam se", odvratio je Penosled uz dvosmislen osmeh, ao da se ono ega se sea ne sla e sa Kovenantovom izjavom. "uvaemo te od opasnosti." Uzeo je iniju i vr i strpao ih u ogromnu o nu vreu. Onda je iz nje izvuao t e i jagnjei o uh i pru io ga Kovenantu. "Ovo e ti dobro doi - iao se govori da niava odea ni vatra ne mogu odagnati hladnou ove zime." Do je Kovenant oblaio o uh, d in j e nastavio. " ao mi je to nemam bolje obue za tebe, ali Kamendolci nose samo sandale ." Izvuao je iz vree par debelih sandala i pru io ih Kovenantu. Kada je Kovenant odgurnuo ebad, prvi put je primetio olio je povredio s topala. Bila su izgrebana i izubijana od prstiju do pete, porivena mrljama suve , sorene rvi; ostaci arapa visili su mu sa lanaa ao isrzani ostaci opreme dvo rse budale. Ali nije oseao bol; umrtvljenost nerava dosezala je dublje od povred a. "Ni ta ne brini", progunao je do je sidao arape. "To je samo lepra." Zgrabio je sandale od Penosleda, navuao ih i zavezao uzice iza peta. "J ednog od ovih dana razumeu za to se uop te trudim da se za titim." Ali znao je za to: to je zahtevao zaeta njegove svrhovitosti. "Trebalo bi da svrati u moj svet", progunao je, samo se delimino obraajui d inu . "Potpuno je bezbolan. Nee osetiti apsolutno ni ta." Tog asa ih je pozdravio Trio. Penosled je gipo ustao. Kada se Kovenant isobeljao iz ebadi, Penosled ih je podigao i strpao u vreu. Sa vreom u jednoj ruci i posudom oblua u drugoj, po ao je sa Kovenantom a Kamendolu. Trio je stajao sa trojicom sadruga raj use jaruge ojom se zavr avala d

olina. Do su im se Penosled i Kovenant pribli avali, razgovarali su prigu enim, urni m glasovima. Onda je Trio brzo reao: "Kamenbrate, na i izviai su se vratili iz Zar avni. Slen javlja da..." Naglo je preinuo. Usne su mu se izvile u sarastian osm eh. "Oprostite. Zaboravio sam na utivost. Moram vas upoznati." Orenuo se a jednom od pratilaca, de meastom starcu oji je glasno disao na mrazu. "Slene, dru benie Terasin, ovo je prapoglavar Tomas Kovenant, Neverni i nosilac belog zlata. Nevernie, ovo je Slen, najbolji uvar u celim Ju nim Zaravnim a. Njegova ena Teras lan je Kruga staraca Kamendola Mithil." Slen je pozdravio Kovenanta, a ovaj mu je nespretno uzvratio, ao da su ga dah pun pare i utrnule ae spreavali da bude utiv. Onda se Trio orenuo ostalim sadruzima - mu arcu i eni oji su liili ao da su blizanci. Delovali su vrlo borbe no, ao da su navili na rvoprolie i nono ubijanje, i treptali su smeim oima gledaj ui Kovenanta ao ljudi oji su izgubili sposobnost da se iznenade. "Ovo su Jerin i Kvirel", reao je Trio. "Borili smo se zajedno od prvih dana ovog napada na Domaju." "Nevernie, ada smo d in i ja uli priu o opsadi Veselamena, bili smo zauzeti haranjem po velioj bandi Krvniovih spodoba u sredi tu Ju nih Zaravni. Smesta smo oti li od njih, pazei da zametnemo trag, tao da ne uzmognu da nas prate. Ostavili smo i izviae da paze na bandu. Sada su se izviai vratili da a u ao nas je banda isp rva neuspe no lovila. Ali pre dva dana naglo su se orenuli i po urili pravo a doli ni Mithila." Trio je za trenuta zautao, pa nastavio. "Osetili su mo na eg truda na Kevi novom Vidiovcu. Melenurion! Nea od njihovih spodoba ima oi." "Zato ovde vi e nismo bezbedni", ree Penosled Kovenantu. "Ao su zbilja vid eli mo Veledrva, nee se smiriti do ga ne zaplene za Du omora - i pogube njegovog no sioca." Slen se naa ljao, ispu tajui mlaz pare. "Moramo poi. Napa e nas u zoru." Trio se slo io o trim limanjem glave. "Spremni smo." Pogledao je Penosleda i Kovenanta. "Nevernie, moraemo putovati pe ice. Dani putovanja na onjsim leima ne stali su iz Domaje. Mo e li?" Kovenant je slegnuo ramenima na pitanje. "Malo je asno da ponemo sa brig om ta mogu i ta ne mogu da podnesem. Penosled e me lao nositi - ao vas budem uspo ravao." "No, dobro." Trio je pritegnuo o uh, uzeo posudu oblua i podigao je nad glavom da bi osvetlio jarugu pred sobom. "Hajdemo." Kvirel je brzo po la napred u tamu jaruge, a Trio je renuo za njom ispre d Slena. Na d inov zna, Kovenant je po ao za Slenom. Penosled je bio iza njega sa d rugom posudom oblua, a Jerin je preuzeo za titnicu. Pre nego to je pre ao dvadeset jardi jaruge, Kovenant je znao da nije dovol jno sna an za putovanje. Mi ie mu je obuzela malasalost, a ono malo energije oju je imao bila mu je potrebna da se odbrani od prodiranja hladnoe. Isprva je bio re en da istraje upros slabosti. No, do trenuta ada se dovuao na pola puta uz lis uru oja je vodila a padini iznad Kamendola Mithil, shvatio je da nee moi dalje b ez pomoi. Ao treba da ispuni svrhovitost oja mu je mrano rasla negde duboo u um u, morae da se navine na prihvatanje pomoi. Da ui, naslonio se na stenu. "Penoslede." D in se nagnuo nad njega. "Da, prijatelju." "Penoslede - ne mogu sam." Penosled je uzvratio roz tihi smeh. "Ne mogu ni ja. Prijatelju, postoji uteha - u neim prijateljstvima." Bez napora je podigao Kovenanta u naruje i pon eo ga u polusedeem polo aju, tao da je Kovenant gledao napred. Iao mu je bila dov oljna jedna rua da nosi Kovenantovu te inu, stavio je posudu sa obluom Kovenantu u rue. Topla svetlost pala je na Penosledov osmeh. "Ovo je opasno za mene. Mo e s e desiti da mi pree u opasnu naviu da budem od oristi." Kovenant je oporo promrmljao. "To zvui ao ne to to bih pre ja reao." Penosledov osmeh se pro irio, ali Trio se osvrnuo uz upozoravajue mr tenje, pa d in ni ta nije odgovorio. Malo asnije, Trio je porio posudu sa obluom. Na d inov zna, i Kovenant je uinio isto. D in je smestio posudu u svoju vreu. Bez svetla oje bi ih odalo, gr upa se uzverala iz lisure na otvorenu padinu visoo iznad doline Mithila.

Pod pla tom tame nisu videli ni ta osim udaljenih stra arsih vatri oje su se dimile ao isre u hladnom crnom pepelu. Kovenant nije mogao da proceni olio su vatre udaljene, ali Penosled je oporo objasnio. "Velia banda. Napa e Kamendol u zoru - ba ao to je Slen reao." "Onda moramo po uriti", obrecnuo se Trio. Naglo je srenuo ulevo, spretno se reui neosvetljenim rubom grebena. D in je smesta po ao za njim, rupnim oracima oji su lao sustizali Trioo v brzi hod. Usoro su si li sa grebena, pre li na bla e padine i poeli da se spu taju u d olinu. Kovenant je oseao ao se vazduh polao zgu njava. Sa toplim obluom privijen im na grudi, poeo je da se osea sna nije. Pou ao je da se seti ao je ova staza izgl edala u prolee, ali seanja nisu dolazila; nije mogao da se otme utisu gole pusto i ao iz noi sija pravo na njega. Oseao je da bi se u asnuo ad bi video jednolina am ena lica planine, ili nametnutu be ivotnost podbra, ili ogoljena stabla drvea, ili r eu Mithil oovanu ledom. Jo nije bio spreman za u asnutost. Trio je, ispred njega, poeo da juri. Penosledov tr istresao je sve misli iz Kovenantovog uma i on je poeo da se ozbiljno usredsreuje na mranu no. Ustanovio je ao mo e, gotovo se reveljei od mir enja, da donele prilagodi vid tami; oi su mu se, izgleda, priseale prodornosti st eene u Domaji. Do ga je Penosled urno nosio niz stazu, razabrao je visoe planins e litice sleva i dubinu doline zdesna. Posle neog vremena uhvatio je slabe, bl ede odsjaje ledom stegnute ree. Onda se staza pribli ila raju doline i zaorenul a u iroom luu a Mithilu. Kada je Penosled izi ao iz rivine, Kovenant je ugledao prvo nejasno bledilo zore iza vrhova na istou. Tempo je postajao sve br i. Kao se zora probijala po nebu, Kovenant je na zirao senovite rpice snega ao se otidaju pod batom Trioovih stopala. U i su m u zvonile od Penosledovog silovitog disanja, a povremeno je mogao da uje reni to ao ripi i jei ao da se bori sa te inom sopstveng leda. Uhvatila ga je elja da se izvue iz d inovog naruja, bilo da bi se odvojio od njegove urbe bilo da poe napred zbo g svoje. A onda je Kvirel naglo usporila i stala. Trio i Penosled su je sustigli i na li je ao razgovara sa jo jednom Kamendolom. ena je urno aputala: "Trioe, ljudi su spremni. Neprijatelj se pribli ava. Mnogo ih je, ali izviai nisu videli ni jamni e ni pragrdane. Kao emo se boriti?" Do je ona govorila, Kovenant se spustio na zemlju. Lupio je nogama da p ovrati rvoto u olenima, a onda se pribli io Triou ao bi uo ta je posredi. "Neo meu njima ima oi", odgovorio je Trio. "Love Veledrvo." "Tao a u i starci." "Upotrebiemo ga da ih namamimo. Ostau na ovom raju Kamendola - daleo od njih, tao da moraju pretra iti sve ue zbog mene. Kue e im povariti formaciju i isp reiti se izmeu njih. Pomoi e nam sam Kamendol i iznenaenje. Ka i ljudima da se pririju na ovoj strani - iza zidova, u drugim uama. Poi." ena se orenula i potrala a Kamendolu. Trio je po ao za njom, sporije, daj ui u hodu uputstva Jerinu i Kvirel. Rame uz rame sa Penosledom, Kovenant je urio za njima, pou avajui da smisli ao da se ouva u ivotu ada pone borba. Trio je bio uveren da su razbojnici u potrazi za lomilialorom, ali Kovenant je imao drugaije mi ljenje. Bio je spreman da poveruje ao je ova banda Kletniovih spodoba do la po njega i belo zlato. Uzverao se, dahui, po dugoj uzbrdici ti iza Trioa, a ada su izbili na v rh ugledao je zgrbljene amene oblie sela. U svetlu prasozorja razabrao je gru b ru ni obli Kamendola; nepravilne ue, veina sa ravnim rovom i jednom jedinom pr ostorijom, stajale su orenute vratima a otvorenom sredi tu, oupljali tu za stanov nie. U daljini, blizu ulaza u dolinu, videle su vatre razbojnia. Kretali su se bez zastajanja, ao da imaju u nozdrvama miris plena. Trio se zaustavio na trenuta i osvrnuo se roz polumra a njima. "Ao i ovo poe naopao", ree Penosledu, "ostavljam Veledrvo i Nevernia tebi na brigu. Mora uiniti ono to ja ne mogu." "Ne sme poi naopao", odgovori Penosled. "Ne mo emo to dopustiti. ta je to to ja mogu uiniti umesto tebe?" Trio je mahnuo glavom a Kovenantu. "Oprosti mu."

Ne saeav i odgovor, uputio se niz brdo. Kovenant je po urio da ga sustigne, ali umrtvljena stopala tolio su mu ne sigurno lizala po snegu da nije mogao da se ree dovoljno brzo. Nije stigao Trio a sve do se nisu na li gotovo u podno ju brda. Tu ga je Kovenant epao za ruu, zaust avio ga i dahnuo mu u lice. "Nemoj mi oprostiti. Nemoj zbog mene jo vi e da naudi se bi. Samo mi daj oru je da mogu da se branim." Trio mu je odgurnuo ruu. "Oru je, Nevernie?" zare ao je. "Koristi svoj prst en." Trenuta asnije smirio se i savladao svoju gorinu. "Kovenante", tiho je re ao, "mo da emo jednog dana nas dvojica uspeti da se razumemo." Posegnuo je pod o uh, izvuao ameni bode sa dugaim seivom i ozbiljno ga predao Kovenantu ao da su dru govi. Onda je urno oti ao da se pridru i ljudima oji su zauzimali polo aje na ivicama sela. Kovenant se zagledao u no ao da je pririvena otrovnica. Za trenuta nij e znao ta e s njim; sad ad je imao oru je, nije mogao da zamisli da ga oristi. Ima o je ve no eve sa srivenim znaenjem. Upitno je pogledao Penosleda, ali d in je gledao na drugu stranu. Napeto je posmatrao pribli avanje vatri, sa tavim vrelim, odu evl jenim blesom u oima ao da se prisea neog rvoprolia. Kovenant se trgao u sebi. P reme tao je no iz rue u ruu, gotovo ga odbacio, a onda naglo otvorio janu i zata ao o tricu za pojas. " ta sad?" upitao je, pou avajui da preine Penosledovu usredsreenost. "Hoemo li samo stajati ovde ili emo trati oolo u rugovima?" D in ga je o tro pogledao, a lice ao da mu je potamnelo. "Oni se bore za sv oje domove", reao je pretei. "Ao ne mo e da pomogne , bar se uzdr i od podsmevanja." O dseno mu je mahnuo i za ao meu najbli e ue. Jenuv i od d inovog neobinog gneva, Kovenant je po ao za njim u Kamendol. Veina ljudi sada je ve prestala da se ree - bili su nepomino pognuti iza zgrada na tom raju sela. Kao da nisu obraali pa nju na Kovenanta, pa je prolazio za Penosledom i zmeu njih ao da se sprema da bude mamac razbojnicima. Penosled se zaustavio iza jedne od unutra njih ua. Imala je ravan rov, a o i veina oolnih zgrada, a amena streha dosezala je d inu do brade. Kada mu se Ko venant pridru io, podigao je Nevernia i olao ga bacio na rov. Kovenant se na ao niice u snegu. Smesta se podigao na olena, pljujui, i lju tito se orenuo a d inu. "Tu e biti sigurniji", reao je Penosled. Klimnuo je a susednoj ui. "Ja u te uvati odande. Lezi. Samo to nisu stigli." Kovenant se nagonsi bacio potrbu e. Kao da je to bio zna, osetio je prigu enu ti inu ao se iri unaoolo. Ni je dan jedini zvu nije doticao Kamendol osim tihog, sveprisutnog zvi danja vetra. Os eao se izlo en na tom rovu. No, a i od te visine vrtelo mu se u glavi; nije mogao ni da pogleda dole, a amoli da soi. urno je otpuzao dalje od ivice i uoio se ad je uo oliu buu pravi. Iao su mu poreti bili prigu eni snegom, zvuali su glasno ao izdaja u op tem miru. Za trenuta nije imao hrabrosti da se osvrne. Pla io se d a e ugledati orutna lica ao pilje u njega sa ivice rova. No, pulsiranje i eivanja napustilo je njegove slepoonice. Poeo je da prolin je samog sebe. Opru en na rovu, polao se oretao sve do se nije smestio licem a sredi tu Kamendola. Na drugoj strani doline svetlo se izlivalo u vazduh roz oblae nabijene sivilom. Oblaci su potpuno prerivali nebo, a pod njihovom hladnom te inom dan je svitao pust i be ivotan, neizleivo turoban. Kovenantu je od tog prizora bilo hladn ije nego u crnoj noi. Sada je video, mnogo jasnije nego sa Kevinovog Vidiovca, d a je ova stalna, oprenasta tmina neprirodna, naopaa - porov najlue zlobe pogla vara Kletnia. Zgrozio se od sile oju je to oznaavalo. Kletni je imao mo da isr ivi osnovni poreda Zemlje. Nee mu biti nimalo te o da uni ti jednog obinog gubavca. Svai pou aj protivljenja predstavljao bi najobinije glupo majmunisanje. Kovenant je uhvatio no ao da e ga amena o trica podsetiti na postojanost i ojaati mu istrajnost i vrstinu. No, udaljeni zvecavi zvu, nesiguran na vetru, i zbrisao mu je sve ostale misli. Nauliv i u i, shvatio je da uje pribli avanje razbojnia . Zadrhtao je ad je uvideo da ni ne pou avaju da se tiho reu. itava dolina le ala je otvorena pred njima i imali su gladnu samouverenost brojnih; dolazili su

uz reu, zvecajui oru jem, izazivajui Kamendolce da im se suprotstave. Kovenant se oprezno premestio u bolji polo aj, ao bi video preo ivice rova. Mi ii su mu podr htavali, ali stegao je zube i opru io se u snegu, virei roz polumra prema sredi tu sela sa napeto u od oje ga je zabolela glava. Usoro je zauo grlene uzvie i udar gvo a po amenu ada su se razbojnici st u tili na prve ue. No ni ta nije video; seosi rovovi zalanjali su mu vidi. Pou ao je da obuzda disanje, tao da mu isparenja u dahu ne zalone vidi i ne odaju m u polo aj. Kada je orenuo glavu da pogleda oolo, otrio je da dr i pune ae snega, ste ui ga u led. Otvorio je dlanove, naterao prste da se isprave i polo io rue pljo ti mice na amen, ao bi bio spreman za poret. Buni nailaza irio se udaljenim rajem sela i poeo da se ree a unutra, nap redujui du ree. Umesto da pou aju da opole Kamendolce i uhvate ih u lopu, razbo jnici su postepeno proe ljavali selo; prezreli su iznenaenje, manevri ui tao da ljudi pobegnu prema u em raju doline. Kovenant nije mogao da smisli obja njenje tave ta tie osim divlje samouverenosti i prezira. Razbojnici su nameravali da sabiju sv e ljude u onanu lopu na raju doline, odgaajui time poolj i o trei se na njega. Ta va zlobna uverenost bila je zastra ujua, ali Kovenant je u njoj na ao ola anje. Ovaa v pristup nije bio pogodan za zarobljavanje neega tao monog ao to je belo zlato. No, usoro je na ao jo jedno obja njenje. Do je naprezao oi da prodre roz pr asozorje, ugledao je o tar blesa zelenog svetla na udaljenom raju sela. Trajao je samo trenuta, a potom je vazduh ispunila mrvea tutnjava - ao da se ameni bl oovi ru e jedan preo drugog. Tolio se prepao da je gotovo soio na noge ao bi video ta se de ava. No, smirio se im je razabrao prve spodobe ao ulaze u sredi te Ka mendola. Veina ih je po obliu podseala na ljude, ali crte su im bile isrivljene, grotesno razbacane - ao da ih je na roenju spljesala ogromna pesnica i izmenil a ih do neprepoznatljivosti. Oi su bile izme tene i izobliene; nosevi i usta pomalja li su se iz o e isrenute ao da je glina oju su stezali nei sna ni prsti; a od poneog se sa celoupnog tiva lica i glave cedila tenost ao da je itava o a jedna ogromna rana. Ni ostata oblia nije bio zdraviji. Neima su lea bila povijena p od neprirodnim uglom, drugi su imali vi a ruu ili nogu, treima je glava bila izmeu lopatica ili nasred grudi. No, svi su imali jednu zajedniu crtu: zaudarali su n a izopaenost ao da im je to ivotna rv postojanja; a mr nja prema svemu zdravom i p ravom rivila im je pogled. Bez iega na sebi osim vrea sa hranom i traa za oru je, pojavili su se, re ei i slinei, u otvorenom srcu Kamendola Mithil. Tu su se zaustavili sve do im uzvici ostalih nisu dojavili ao je prva polovina sela pod njihovom ontrolom. Onda j e visoa prilia sa izubijanim licem i tri rue zare ala naredbu razbojnicima oo sebe. Grupa se odmah premestila na otvoren prostor, vodei sa sobom tri gorostasna stvorenja drugaija od ostalih. Bili su slepi i bezdlai ao da potiu od pragrdana, ali nisu imali ni u i n i noseve. Male glave nastavljale su se bez vrata na ogromna ramena. Ispod trupa ogromnog ao bure nicale su rate stubaste noge, a rue su im bile dovoljno dug ae da dosegnu do zemlje. Unutra nja strana ruu, od ramena do vrhova prstiju, bila im je prerivena sisaljama. Svi zajedo su poigravali pred Kovenantovim oima, a o da nose u sebi tolio zle moi da neza tiene oi ne mogu da im razaberu granice. Na nareenje, razbojnici su doveli troju do ue na ivici ruga. Postavili su ih oo zgrade, i sva trojica su smesta pri la zidovima, ra irila rue olio su g od mogla i zalepila se sisaljama za glati amen. Izmeu njih je poela da se raa promula, jeea mo. Sila oju su razvijali obuhva tila je uu i stegla se oo nje ao oma. Kovenant ih je posmatrao sa tupim u asom. Sada je razumeo tatiu razbojni a: napali su na taj nain ao bi za titili ovu troju. Njihova mo se poveavala, razv ijajui uljast zadah, ovr avala je, mumlala, sve do nije ugledao u e zelene sile ao t ee izmeu njih oo ue i ste e je neumitnom pomamom. Pomislio je da treba da vie Kamend olcima, da ih upozori na opasnost. No, bio je uoen od u asa, potpuno suvih usta. N ije ni bio svestan da se podigao na latove i olena ao bi bolje video ta se de a va. Pro lo je neolio trenutaa. Vazduh je pucetao od napetosti ada je ame

n ue poeo da tiho jei od pritisa. Kovenant je zurio ao da ga nema stena zove u p omo. A onda je oma esplodirala u blesu zelene sile. Kua se zateturala i uru ila , ostavljajui prostorije i name taj zdrobljene u tucani. Troje uni titelja zaorailo je unatrag i slepo poelo da tra i novi amen za drobljenje. Iznenada se zauo ensi vrisa - divlji ri besa. Kovenant ju je uo ao tri izmeu ua. Soio je na noge i ugledao sedoosu enu ao trom prolazi raj strehe n jegove ue, ste ui obema ruama dugai no . U trenutu je prohujala pored njega a sred i tu Kamendola. Smesta je po ao za njom. U dva oraa se bacio, ao hrpa ra timovanih udova, prema susednom rovu. Pri dosou je izgubio ravnote u, pao i sliznuo po snegu g otovo do ivice ue. No, uspeo je da se zaustavi i da trei poe a sledeem rovu. Odatle je video enu ao izlee na otvoreno. Njen ri je upozorio razbojni e, ali nisu bili spremni za brzinu ojom se ena bacila na njih. U sou je zamah nula no em iz sve snage i zarila ga do dr e u grudi troruog stvorenja oje je oma ndovalo napadom. Sledeeg trenuta drugo stvorenje ju je zgrabilo za osu i odbacilo unazad . Izgubila je no i pala van Kovenantovog vidnog polja, pred neu uu. Razbojnici s u po li za njom, podignutih maeva. Kovenant je soio na sledei rov. Ovog puta je sauvao ravnote u pri dosou, pretrao preo amena i ponovo soio. Oliznuo se na rovu ue oja mu je zalanjala enu. Sada je imao prevelio ubrzanje; nije mogao da se zaustavi. U oblau snega, preturio se preo ivice rova i tresnuo na zemlju raj ene. Udar ga je o amutio. No, njegova iznenadna pojava zbunila je napdae, pa je najbli e stvorenje ustunulo neolio oraa, ma ui maem ao da pred sobom ima grupu r atnia. Tao je Kovenant uspeo da rastera crvenu maglu ispred oiju i podigne se n a noge, dahui. Razbojnici su se razmahali oru jem, pognuti u polo aj za borbu. No, ada su videli da su suoeni sa samo jednim napola o amuenim oveom, nei od njih su promulo opsovali, a drugi su poeli zlobno da se cere. Neolio ih je vratilo oru je u oric e i po lo napred, glumei preteranu opreznost, ao bi zarobili Kovenanta i staricu. Na to su se ostale spodobe re tavo zasmejale i jo neolio ih je pri lo da vide ta s e de ava. Kovenant se osvrtao na sve strane, tra ei izlaz. Nije na ao ni ta; on i ena bili su sami protiv vi e od dvanaestine izoblienih spodoba. Dah razbojnia nije se ondenzovao u hladnom vazduhu. Iao nisu nosili n i ta ime bi se za titili od hladnoe, izgledali su ao da im neprirodna zima stra no odgo vara. Pribli avali su se ao da smeraju da i Kovenanta i enu ive pojedu. ena je iznenada zasitala na njih, ali Kovenant nije obratio pa nju. Bio je usmeren na bestvo. Iznenada se u njemu probudilo staro seanje. Prisetio se vrem ena ada je Mhoram uinio orisnim a i nemono belo zlato. Do su se bia primicala uz zavijanje, naglo je podigao ruu sa prstenom i zaoraio napred. "Nazad, proleta opiladi!" poviao je. "Nazad, ili u vas razneti!" Uzvi ili prsten, te ne to ih je prepalo; odsoili su neolio oraa i zg rabili oru je. Istog asa je uhvatio enu za ruu i potrao. Vuui je za sobom, stigao je do u gla zgrade, naglo zaorenuo i jurnuo preo otvorenog prostora to je br e mogao. enin a rua mu je gotovo smesta isliznula iz stisa; nije mogao vrsto da je dr i aom be z pola prstiju. No, sada je i sama trala za njim. Odmah ga je sustigla i uhvatila ga za ruu, poma ui mu u sledeem zaoretu. Penei se od besa, razbojnici su renuli u poteru. No, ada su u li u uliicu izmeu ua, sa jednog rova je soio Penosled i glavae se stu tio na njih. Stisnuti zi dovima sa obe strane, nisu uspeli da ga izbegnu; jurnuo je pravo meu njih, zdrobi o najbli e i potisnuo ostale a sredi tu Kamendola. Tada su Trio, Kvirel i Jerin poveli dvanaestinu Kamendolaca preo seos ih rovova. U zbrci oju je izazvao d inov napad, branioci su se bacili na razboj nie ao i a maeva i opalja. Drugi ljudi su urili napred da presretnu spodobe oje su jo pretra ivale ue. U Kamendolu se zaas rasplamsala bita.

Kovenant se nije zaustavio; vuui enu za sobom, trao je sve do nije pro ao p ored poslednjih ua. Tu je pru io ora, smerajui da tri to dalje uz dolinu. No, presr eo ga je Slen. Promulo dahui, oomio se na enu. "Ludo! Potpuno si izgubila razum." Onda je povuao Kovenanta. "Hajde. Hajde." Kovenant i ena po li su za njim, dalje od ree, neoznaenom stazom a podbru. Neolio stotina jardi iznad sela nai li su na hrpu amenih gromada - drevne ostat e planinse lavine. Slen je ve to birao put roz stenje i usoro su stigli do pro strane, srivene peine. Neolio Kamendolaca stra arilo je pred ulazom, a unutra su se deca, bolesni i nejai supili oo inija sa obluom. Kovenant je bio u isu enju da ue u peinu i podeli sa njima sloni te. No, ti pored ulaza nalazila se visoa, strma gomila amenja sa zaravnjenim vrhom. Uspe ntrao se tamo da bi proverio mo e li odozgo da vidi Kamendol. Sedoosa ena ga je la o pratila; usoro su stajali zajedno, gledajui nani e u bitu za Kamendol Mithil. Iznenadio se ad je ustanovio olio su visoo. Nije bio svestan olio su se uspeli. Od vrtoglavice su mu zadrhtale noge i brzo se povuao sa ivice. Za trenuta se itava dolina oretala oo njega. Nije mogao da poveruje da je pre r atog vremena saao po rovovima; sama pomisao na tao ne to bila je dovoljna da mu poremeti ravnote u, ostavljajui ga na milost i nemilost visine. No, ena ga je uhv atila i pridr ala. Sna na potreba da posmatra borbu pomogla mu je da se odupre vrtog lavici. Nesvesno se pridr avajui za enino rame, primorao je sebe da pogleda nani e. Isprva su oblaci i dnevna izmaglica zalanjali bitu i spreavali ga da vi di ta se de ava. No, ada se usredsredio, uspeo je da razabere d ina. Penosled je bio najuoljiviji u gu vi usred Kamendola. Brzo se preme tao sa me sta na mesto i harao meu razbojnicima. Ma ui monim pesnicama ao maljevima, drobio je spodobe, slanjao ih sa puta udarcima oji su izgleda bili dovoljno jai da im otinu glavu. No, bio je ozbiljno ugro en njihovom brojno u. Iao ga je retanje titil o da ga razbojnici ne presretnu usredsreenim napadom, oni su bili naoru ani, a on n ije. Pred Kovenantovim oima neolio stvorenja uspelo je da potisne Penosleda pre ma jednom od uni tavaa amena. Tihi, mei glas ene bolno mu je pao na nervozu. "Tomase Kovenante, zahval jujem ti", rela je. "Moj ivot pripada tebi." Penoslede! - jenuo je Kovenant u sebi. " ta?" Nije bio siguran je li ena i t a zapravo rela. "Ne treba mi tvoj ivot. ta te je uop te spopalo da onao izjuri napr ed?" "To nije lepo", tiho mu je odgovorila. "eala sam te. Jahala sam tvog Ran ihina." Znaenje njenih rei nije doprlo do Kovenanta. "Penosled e poginuti tamo dole - i to zbog tebe." "Rodila sam tvoje dete." ta? Bez iavog upozorenja, njene rei su ga pogodile u lice ao ledena voda. Trgao je ruu sa njenog ramena i ustunuo neolio oraa po steni. Vetar je pro menio pravac i doneo isidane zvue bite, ali nije ih uo. Prvi put je pogledao en u. Izgledalo je da je pre la ezdesetu - dovoljno stara da mu bude mati. Oo pl avih vena na slepoonicama o a joj je bila izbrazdana borama uzaludne nade. Imala j e retu osu. Nije video ni ta prepoznatljivo u otvorenom i eivanju njenih usana, ni u istro enoj vitosti njenog tela, ni na izboranim ruama. Pogled joj je bio rado znao, oi orugle i neao neusredsreene, ao u zbunjenosti ili ludilu. No, ma olio pomerene, bile su i rupne, ao oi ena za oje je tvrdila da su joj maja i er. A na ramenima dugae plave haljine imala je utanu aru belih l istova. "Zar me ne poznaje , Tomase Kovenante?" tiho je upitala. "Nisam se promeni la. Svi su hteli da me promene - Trio i Trel, moj otac i Krug staraca, svi hoe d a se promenim. Ali ja neu. Jesam li se promenila?" "Ne", dahnuo je Kovenant. Sa muninom u ustima, shvatio je da gleda Lenu, e nu oju je napao svojom po udom - maju ene oju je napao svojom ljubavlju - onu o joj je bilo namenjeno obeanje nametnuto Ranihinima ada ih je napao svojim la nim p ogodbama. Nasuprot ranijem besu, izgledala je suvi e stara i suvi e rha da bi je p ovredio. Jedva je izgovorio rei ao da ih se grozi. "Nisi... nisi se promenila."

Nasme ila se od ola anja. "Drago mi je. Trudila sam se da ostanem istinsa. Neverni zaslu uje bar tolio." "Zaslu uje", bespomono se zagrcnuo Kovenant. Zvuci bite u Kamendolu Mithil ponovo su ga izazivali. "Vatru mu palenu." Primorao je sebe da je pogleda u oi i njen osmeh se usoro pretvorio u za brinutost. Pri la mu je i pru ila ruu. Po eleo je da ustune, ali ostao je miran do mu je doticala usnu, a zatim gladila hladnu liniju oo rane na elu. "Bio si ozleen ", rela je. "Zar se Opai usuuje da te napadne u tvom sopstvenom svetu?" Oseao je da bi trebalo da je udalji od sebe; po pogre noj usmerenosti njeno g pogleda videlo se da je u opasnosti od njega. urno je apnuo: "Ispostavlja se da je Atiaran bila u pravu. Domaja je na ivici uni tenja, a ja sam riv za to." Milovala ga je ao da eli da mu izgladi namr tene obrve. "Spa e Domaju. Ti si N everni - novi Bere Troprst na eg doba." "Ne mogu ja ni ta da spasem... ne mogu da pomognem a ni onima tamo dole. P enosled mi je prijatelj, a ne mogu da mu pomognem. Trio... Trio zaslu uje sve to je u mojoj moi, a ja..." "Da sam ja d in", preinula ga je iznenadnom plahovito u, "ne bih tra ila pomo u ovavom boju. A Trio..." neoeivano je zastala, ao da se spotala o ne eljeno sh vatanje ta joj Trio znai. "On je stoar... zadovoljan je. On eli... ali ja se nisam izmenila. On..." Kovenant je zurio u uznemirenost od oje joj se lice isrivilo. Za trenu ta je izgledalo da joj se vid razbistrio, a elo joj se napelo od blisosti orut nih injenica. "Kovenante", bolno je apnula. "Nevernie?" "Da, znam", nehotice je promrmljao. "Bio bi srean ao pogine." Pru io je ru e i privuao je to je ne nije mogao. Smesta ga je zagrlila i grevito se uhvatila za njega do se riza u njoj polao smirivala. No a i do joj je pru ao utehu ao je znao i umeo, gledao je do le u Kamendol. Uzvici, rici i zvuci borbe nadjaali su njegova sopstvena rastrzan a oseanja, suobljeno saoseanje i u as pred Lenom. Kada se odvojila od njega, morao je da se primora da prepozna sreu oja joj je sad blistala u pogledu. "Tao mi je milo... moje oi se vesele to te vide. Trudila sam se... elela s am da budem dostojna. Oh, mora upoznati na u er. Bie ponosan na nju." Elena! Kovenant je promulo jenuo. Nisu joj reli... nije razumela... v atru mu palenu. Za trenuta se zgrio od bola zbog bespomonosti, zbog nesposobnosti da govo ri. Na sreu, spasao ga je o tar poli iz Kamendola. Pogledao je dole i video ljude u sredi tu sela, sa podignutim opljima i maevima. Iza njih, preostali razbojnici sp asavali su goli ivot bestvom u otvorenu ravnicu. aica branilaca dala se u poteru, ao bi pobili to vi e pre ivelih spodoba. Kovenant je smesta renuo niz stenje. uo je Lenu ao doviuje pobedonosn u vest Slenu i ostalima na ulazu u peinu, ali nije eao ni nju ni njih. Potrao je roz podbre ao da i sam be i - od Lene, ili od straha za Penosleda - nije tano znao. to je br e mogao, a da se na olizne u snegu, urio je a Kamendolu Mithil. No, ada je utrao meu ue, spotiui se o saseene le eve, naglo se zaustavio. Svu a unaoolo sneg i amenje bili su isprsani rvlju - blistavo rumenim mrljama, t e im otosima crveno-sive tenosti zagaene zelenim prugama. Kamendolci - nei od nji h rastrgnuti ud po ud - le ali su pome ani sa naotom stvorenja poglavara Kletnia. Pa nju su mu privula izopaena lica i oblija tih bia. a i u smrti, zaudarali su na od vratnost oju im je udahnuo onaj o ih je stvorio i zgrozili su ga vi e nego pragr dani ili re i ili pogre no obojeni mesec. Bili su u potpunosti rtve Kletniovog hira . Od tog prizora i mirisa stegnula mu se utroba. Pao je na olena u uga eni sneg i povratio ao da eli da se oisti od srodstva sa ovim biima. Tu ga je sustigla Lena. Kada ga je videla, tiho je rinula i obgrlila g a. " ta nije u redu?" jenula je. "Oh, voljeni, ti si bolestan." Re voljeni u njenim ustima ubola ga je sa druge strane Eleninog izgubljen og groba. Naterala ga je da se nesigurno podigne na noge. Lena je pou ala da mu p omogne, ali odgurnuo je njene rue. Proderao se pravo u njeno zabrinuto lice. "N e diraj me. Nemoj." Rastrzanim poretom je poazao na tela rasejana unaoolo. "O ni su gubavi. Gubavci, ao ja. To Kletni eli da uini sa svima." Usta su mu se ri vila oo rei ao da se i tu osea munina.

Neolio Kamendolaca oupilo se oo njega. I Trio je bio meu njima. Rue su mu bile crvene, a iz rane na vilici lila je rv, ali ada je progovorio zvuao je samo gore i grublje. "Niemu ne slu i rei da su bili stvoreni za ono to su bili. Ip a su prolivali rv, pusto ili su, uni tavali su. Neo ih je morao spreiti." "Oni su ao ja." Kovenant se dahui obratio Triou ao da namerava da se ba ci za grlo Kamendolcu. Ali ad je podigao pogled video je Penosleda ao stoji i za Trioa. D in je pre iveo stravinu borbu. Mi ii na ruama podrhtavali su mu od iscrplj enosti. Ko uh mu je u rpama visio sa ramena, a preo grudi je nosio blistavo crve ne opeotine - tragove sisalji sa ruu uni tavaa amena. No, u duboo usaenim oima b listao mu je zadovoljan pogled, a na usnama je nosio nagove taj divljeg osmeha. Kovenant se borio za dah u rvlju zasienom vazduhu Kamendola. Pogled na P enosleda izbacio ga je iz ontrole. "Oupi svoje ljude", promulo je reao Trio u. "Odluio sam ta mi je initi." Gr na Trioovim usnama nije jenjavao, ali pogled mu je sme ao do je ispit ivai gledao Kovenanta. "Tave odlue mogu malo da saeaju", ruto je odvratio. "I mamo druge du nosti. Moramo oistiti Kamendol Mithil - da oslobodimo na e ue od ove lj age." Orenuo se i oti ao. Usoro su svi iole zdravi i sna ni ljudi bili u poslu. Prvo su sahranili t ela poginulih roaa i prijatelja pod poasnim amenim piramidama, visoo na istonim padinama doline. A ada je taj tu ni posao obavljen, priupili su le eve svih pobije nih spodoba i prevuli isidanu i unaa enu masu niz reu, peo mosta na zapadnu o balu Mithila. Tu su naravili lomau ao ogroman signal upozorenja svim razbojnicim a u Ju nim zaravnima i spalili mrtva stvorenja sve do im se i osti nisu pretvori le u beli pepeo. Tada su se vratili u Kamendol. istim snegom su oribali selo s r aja na raj, sve do nisu sprali svu prolivenu i zgru anu rv sa ua i sa zemlje u selu. Kovenant im nije pomagao. Posle svih napora bio je preslab za taav rad. Oseao se smireno, uspravno i strastveno, optereen novim granitom svoje svrhovitos ti. Po ao je na renu obalu sa Lenom, Slenom i Krugom staraca i tu pomagao u previja nju rana Kamendolaca. istio je i previjao rane, ulanjao seiva slomljenog oru ja, od secao zdrobljene prste ruu i nogu. Kada su a i starci posustali, preuzeo je pla vo-usijanu o tricu i njome istio opeotine na Penosledovim grudima i leima. Prsti su mu pri tom drhtali i troprsta rua mu je lizila sa dr e no a, ali utisivao je va tru u d inove vornovate mi ie sve do i poslednja rana nije bila sa e ena. Penosled je duboo, drhtavo uzdahnuo od bola. "Hvala, prijatelju. To je dobra vatra. Uinio si da pomalo lii na amoru. " No, Kovenant je odbacio o tricu bez odgovora i po ao da potopi drhtave rue u ledenu vodu Mithila. Sve vreme se u nje mu ovitlao gnev i rastao mu u du i ao spore puzavice oje pose u a svireposti. Kasnije, ada su svi ranjenici previjeni, Slen i starci su spremili jelo za celo selo. Sedei u novoj istoi otvorenog sredi ta, ljudi su jeli uusan papria sa omadima hleba, sira i su enog voa. Kovenant im se pridru io. Toom obroa, Lena ga je dvorila ao slu inja. No, on je dr ao oboren pogled i piljio u zemlju ao bi iz begao njeno lice i sva ostala lica; nije eleo da ga uznemire u procesu oji se od igravao u njemu. Sa hladnom odluno u pojeo je svau trunu hrane oju su mu ponudili . Bila mu je potrebna snaga za postizanje svrhe. Posle jela Trio je napravo novi raspored radi za tite Kamendola. Poslao j e izviae nazad u Zaravni, stvorio precizne planove za sluaj novog napada, zatra io do brovoljce oji e preneti vest o biima to uni tavaju amen do najbli ih suseda Kamendola , tri milje odatle. Te tada se posvetio pitanju Kovenantove odlue. Jerin i Kvirel seli su uz Trioa ada se obratio selu. Pre nego to je poe o, pogledao je Penosleda oji je stajao malo dalje. Kovenant je odsutno primetio ao d in umesto isidanog o uha nosi prslu od jagnjee o e. Nije mu se spajao na gr udima, ali porivao mu je ramena i lea. Klimnuo je glavom na Trioovo nemo pitanj e i ovaj je poeo. "Pa, dobro. Da vi e ne odla emo. Dovoljno smo se odmarali", dodao j e grubim, sarastinim glasom. "Prijatelji, ovde je prapoglavar Tomas Kovenant, Neverni i nosilac belo g zlata. D in i ja smo ga doveli u Domaju, bilo to dobro ili lo e. Znate za znantsvo oje je ra ireno Domajom od onog dana pre sedam i etrdeset godina ada je Neverni prvi put stigao u Kamendol Mithil sa Kevinovog vidiovca. Vidite da dolazi ao privid Berea Troprsta, Srdomila i Poglavara-rodioca i da nosi sa sobom talisman

divlje magije oja uni tava mir. uli ste drevnu pesmu: I jednom rei istine ili izdajstva, spa e ili proleti Zemlju. Jer on je lud i normalan, hladan i strastan, Izgubljen i naen.

Sada je meu nama da bi ispunio sva svoja proroanstva. Prijatelji, blagoslov u obliu bolesti mo da ipa mo e ispraviti zlo. Izdajs tva ostaju mrsa i u svaoj drugoj ode di. Ne znam jesmo li ovim doveli u Domaju iv ot ili smrt, ali mnoga odva na srca uvala su nadu u Neverniovo ime. Znanstvozornic i iz Znanstvigora videli su predznae dobra u najtamnijim delima povezanim sa Ko venantovim imenom. Meu njima se govori da Vrhovni poglavar Mhoram nepoolebljivo veruje u to. Svao od vas mora odabrati svoju veru. Ja sam re io da podr im poverenj e Vrhovnog poglavara." "I ja", tiho ree Penosled. "Poznavao sam i Mhorama, sina Variolovog, i To masa Kovenanta." Predznaci, proletstvo! - progunao je u sebi Kovenant. Silovanje i izdaja . Osetio je da se Lena sprema na neavo javno ispovedanje. Da bi je spreio, nagl o se podigao na noge. "To nije sve", za ripao je. "Tamaranta, Prothal, Mhoram i o zna olio drugih mislili su da me je za ovo odabrao Tvorac ili ve onaj o je z a sve ovo odgovoran. Te ite se time, ao mo ete. Nije va no to je to samo drugi nain da se a e ao sam ja samog sebe odabrao. To nije tao blesavo. Tvorci su najbespomon iji ljudi na svetu. Moraju da rade nepodno ljive stvari - moraju da oriste tupava , naazna, besorisna sredstva ao to sam ja. Verujte mi, la e je lepo spaliti itav svet, pretvoriti ga u nevini ili isti ili bar mrtvi pepeo. Mo da upravo to i radim . Kao bih inae..." S naporom se zaustavio. Ve je dovoljno esto ponavljao osnovno neverovanje roz oje je posmatrao Domaju; nije bilo razloga da ponavlja ao je to opsena i zle ena iz njegove bezdane nesposobnosti za ivot. Prevazi ao je potrebu za tavim izj avama. Sada je morao da se suoi sa posledicama. Da bi poeo, otvorio je srce. "Je l i io od vas video puotinu u oblacima... neao... pre neolio noi?" Trio se uoio. "Videli smo je", grubo je uzvratio. "Jeste li videli mesec?" "Bio je pun." "Bio je zelen!" Prasnuo je Kovenant. Od jarosti mu je napula otela usn a, pa mu je niz bradu poteao mlaz rvi. Obrisao ju je utrnulim prstima i smirio se na amenom liu svoje svrhe. Nastavio je, ne osvrui se na poglede Kamendolaca. "Nije va no, nije to va no. Slu ajte. Rei u vam ta treba da uradimo. Rei u vam ta vi t da uradite." Pogledao je Trioa u oi. Trioove usne bile su bele od napetosti, ali oi s u mu bile isolaene ao da bi da pobegnu od onoga to je u njima. Kovenant se upilj io u njih. "Nai ete naina da dojavite Mhoramu da sam tu." Trio je za trenuta nesvesno zinuo. Onda se pribrao i ao da se spremao da se prodere na Kovenanta. Penosled se brzo ume ao. "Prapoglavaru, zna li ta tra i ? V eselamen je trista milja odavde. U najboljim vremenima, a ni d in ne bi stigao do visoih dvorana Poglavarevog onaa za manje od petnaest dana." "A Zaravni vrve od razbojnia!" Prasnuo je Trio. "Odavde do spoja Crne i Mithila ja odred bi mogao da se probije za dvadeseta dana. Ali iza toga - u Sredi njim zaravnima - nalaze se svirepi odredi Sivog Krvnia. itava Domaja od And elejna do Poslednjih Bregova pod njihovom je ontrolom. Sa dvadeset hiljada ratn ia ne bih mogao da se probijem do ree Oparnice a ni za dva puta, ni za deset pu ta po pedeset dana." "Ni ta me se ne tiu ti..." poeo je Kovenant. Kvirel ga je mirno preinula. "Osim toga, ne sme pozvati Ranihine u pomo. Spodobe Sivog Krvnia vole njihovo meso. Ranihini bi bili uhvaeni i pojedeni." "Nije me briga!" zapenio je Kovenant. "Svejedno mi je ta je za vas mogue i li nemogue. Ovde je sve nemogue. Ao ne ponemo odmah da inimo nemogue, bie preasno. A Mhoram mora saznati."

"Za to?" U Trioovom glasu jo je pucetao bes, ali sada je pa ljivije posmatr ao Kovenanta, ispitujui ao da oeuje ne to zloobno ao nie iza njegove ratobornost i. Pod Trioovim pogledom Kovenant se osetio suvi e posramljen da bi priznao ao je ve odbio Mhoramovo prizivanje. Mogao je da oseti bes ojim bi svi Kamendo lci doeali tavo priznanje. Zato je odgovorio: "Zato to e to njemu biti va no. Ao b ude znao gde sam... ao bude znao ta radim... bie mu va no. Znae ta da ini." " ta mo e da uini? Veselamen je opoljen vojsom i nem je ao pustinja. Vrho vni poglavar Mhoram i celo Vee su zatoenici u Poglavarevom Konau. Mi smo manje be spomoni od njih." "Trioe, napravie veliu gre u ao iada pomisli da je Mhoram bespomoan." "Neverni govori istinu", ume a se Penosled. "Sin Variolov je ove mnogih m ogunosti. Mnogo ta naizgled nemogue za njega je mogue." Na to se Trio zagledao u svoje ae, a onda o tro limnuo glavom. "ujem te. Moramo javiti Vrhovnom poglavaru. Ali ja jo ne znam ao da izvedemo tao ne to. Mn ogo ta izgleda mogue d inovima i nosiocima belog zlata, a za mene je nemogue." "Ima jedan od lomilialor tapova", dahnuo je Kovenant. "Oni su napravljeni radi omuniacije." Trio je razjareno zare ao. "Reao sam ti da nemam znanstva za taav posao . U Znanstvigoru nisam izuavao govor porua." "Onda naui. Pala mu! Zar si oeivao da e biti lao? Naui!" Kovenant je znao ao nepravedno postupa sa Trioom, ali hitnost svrhe oju je na ao nije dozvolja vala ni premi ljanje ni gre u. Trenuta se otegao. Trio je, sav nesrean, prostrelio pogledom Kovenanta, a ae su mu se grile od besa i bespomonosti. Tada mu je Kvirel ne to apnula i oi su mu se ra irile od nade. "Mo da", promrmljao je. "Mo da mo e biti tao." Pribrao se sa napo rom i navuao na lice masu smirenosti. "Govori se"... progutao je nedlu... "go vori se da jedan Neomeeni ivi u planinama oje tite Ju ne Zaravni od Garotinog estara. Ve... mnogo godina se ju nim selima pronose nesigurne vesti o tome. Priaju da on pr ouava sporo disanje planina - ili da nepreidno pilji preo Garotinog estara izuava jui Melenurion Nebozor - ili da ivi na visini ao bi nauio jezi vetra. Ao posto ji taj Neomeeni - ao uspemo da ga naemo - mo da bi on mogao da isoristi Veledrvo o nao ao ja ne umem." amor uzbuenja proneo se rugom. Trio je duboo udahnuo i limnuo svojim s aputnicima. "Nainiu taj pou aj." Glas mu se obojio sarazmom. "Ao i to poe naopao, barem u znati da sam se trudio da ispunim tvoj izbor. Nevernie, avu poruu da po aljem Vrhovnom poglavaru Mhoramu i Veu u Vesel amenu?" Kovenant je odvratio pogled i podigao lice a olovnom nebu. U dolinu je poeo da pada sneg; bar unaste pahulje lebdele su na vetru ao delii magle, jo vi e zamr aujui dan. Izgledale su neao rano, ao da predsazuju ozbiljnu meavu. Kovenant ih je za trenuta posmatrao ao se ovitlaju nad Kamendolom. Bio je bolno svestan Trioovog pitanja. Kruto je stajalo pred njim, suobljeno sa nesreenom ivahno u novo pronaene svrhe. Bojao se da odgovori na njega. Bojao se da uje sebe ao govori ta o sulude stvari. Kada je spustio pogled na Kamendolce pune i eivanja, odgovorio j e posredno, tra ei gorivo za hrabrost. "Penoslede, ta se desilo sa tvojim narodom?" "Prijatelju?" "Reci mi ta se desilo sa d inovima." Penosled se uvijao pred Kovenantovim mr tenjem. "Ah, prapoglavaru, nema po trebe za tim priama. Duge su za prianje i bolje bi poslu ile u neo drugo vreme. Sad a smo zauzeti." "Reci mi!" zasitao je Kovenant. "Pala mu rvavog, Penoslede! Hou sve da znam! Treba mi... sve, svaa proleta podla stvar oju je Kletni..." Trio ga je preinuo bez upozorenja. "D inovi su se vratili svom domu iza Mora novoroenog sunca." Kovenant se naglo orenuo a Triou. La oju je izgovorio bila je tolio opipljiva da je dahtao od nje, a svuda oolo Kamendolci su piljili u Trioa. No, Trio je netremice doeao Kovenantov prenera eni pogled. Rana du vilice samo je nag la avala njegovu odlunost. Mirnim, oporim glasom oji je proseao Kovenantovu povr in

su ljutnju do gneva to je rastao pod njom, Trio ree: "Polo ili smo Zavet mira. Ne tra i da hranimo tvoju mr nju. Domaji nee poslu iti tave strasti." "To je sve to imam!" odgovori Kovenant promulo. "Zar ne shvata ? Nemam ni ta drugo. Ni ta! Tavo avo je, mora mi biti dovoljno." Trio odgovori ozbiljno, gotovo sa aljenjem. "Ne mo e se mr njom boriti proti v tavog neprijatelja. Znam to. Osetio sam to u srcu." "Vatru mu palenu, Trioe! Nemoj meni da propoveda . Smuilo mi se od izigrava nja rtve. Smuilo mi se da dobrovoljno ili bar tiho prilazim da spustim glavu na pa nj. Boriu se protiv ovoga." "Za to?" upita Trio uzdr anim glasom. "Za ta e se boriti?" "Jesi li gluv olio i slep?" Kovenant se obgrli ruama ao bi se smiri o. "Mrzim Kletnia. Ne mogu vi e da podnosim..." "Ne. Nisam ni gluv ni slep. Vidim i ujem da se sprema na borbu. Za ta e se bo riti? Ima dovoljno stvari na tvom svetu oje e ti dati mr nju. Sada si u Domaji. Za ta e se boriti?" Pala mu i rvi! - opsova Kovenant u sebi. ta e jo tra iti od mene? No, Trioo vo pitanje suobilo ga je sa njim samim. Mogao je da odgovori: Mrzim Kletnia zb og onog to je uinio Domaji. Ali to bi zvualo ao priznavanje odgovornosti, a bio je suvi e besan da bi poricao sopstvena ubeenja. Isto tao je bio odve besan da bi dao Triou neaav ute ni odgovor. Uzvratio je rhim glasom: "Uiniu to sebe radi. Tao bar mogu da verujem u sebe pre nego to potpuno izgubim razum." Taj odgovor je uutao Trioa, a trenuta asnije Penosled je bolno upitao : "Prijatelju, ta e uraditi sa svojom stra u?" Sneg je postepeno postajao sve gu i. Pahulje su mu poigravale pred oima ao zrnca mraa, a od naprezanja besnog pogleda nezaleeno elo mu je pulsiralo ao da m u je lobanja unaa ena puotinama. No, nije popustio, sada nije smeo da popusti. " Postoji samo jedan dobar odgovor neome ao to je Kletni." Upros besu, ustanovi o je da ne mo e da pogleda Penosleda u oi. "Kaav odgovor?" Kovenantovi prsti se nehotice zgri e u and e. "Idem da mu sru im Kletniov Tab or pravo na glavu." uo je iznenaenje i nevericu Kamendolaca, ali nije obraao pa nju na njih. Slu ao je samo Penosledov odgovor. "Znai li to da si nauio ao se oristi belo zlato?" Kovenant odvrati sa svom dubinom uverenja oje je mogao da priupi. "Nai u nain." Do je govorio, verovao je sebi. Mr nja e biti dovoljna. Kletni nije mogao da mu je oduzme, nije mogao da je prigu i ni da joj izmeni cilj. On, Tomas Kovena nt, on je gubavac; on jedini u itavoj Domaji ima isustvo i znanje za taj posao. Gledajui neuda izmeu Penosleda i Trioa, obratio se obojici. "Mo ete da mi pomognet e i mo ete da mi ne pomognete." Trio je smesta odgovorio. "Ja ti neu pomoi. Uiniu ta mogu da po aljem Vrhovnom poglavaru Mhoramu poruu o tebi - ali neu da uestvujem u tom aljanju Mira." "To je divlja magija, Trioe", ree Penosled ao da moli u Kovenantovo ime, "divlja magija uni tava Mir. uo si pesmu. Belo zlato nadilazi sve zavete." "Ja u moj ipa zadr ati. Da nije bilo Zaveta, ubio bih Nevernia jo pre seda m i etrdeset godina. Nea se pomiri sa tim." "ujem te, prijatelju", tiho ree d in. "Zaslu io si Domaju ojoj slu i ." Orenuo s e Kovenantu. "Prapoglavaru, dozvoli mi da te pratim. Ja sam d in - mo da u ti biti od oristi. I... i ja udim da to bolnije udarim na Du omora oji je unesreio moje bli nje . Znam ta je izazov. Video sam naine na oje se pretvaramo u ono to mrzimo. Dozvoli mi." Pre nego to je Kovenant stigao da odgovori, Lena je soila na noge. "Dozvo li i meni!" Uzbieno je vinula. "Lena!" pobuni se Trio. Nije obratila pa nju na njega. " elim da te pratim. Tao dugo sam eala. Bori la sam se da te budem dostojna. Rodila sam Vrhovnog poglavara i jahala Ranihina. Mlada sam i jaa. Oh, olio elim da to delim sa tobom. Dozvoli mi, Tomase Koven ante." Vetar je tiho hujao izmeu ua, bacajui sneg Kovenantu u oi ao izmaglicu. Pa hulje su mu padale na bolnu usnu ao omadii leda, ali ipa je limanjem glave po

azao slaganje sa naupljenim uzbuenjem. Dobra meava porie mu trag. Sneg je prigu io seose zvuove, tao da je izgledalo ao da govori samom sebi. "Hajdemo. Treba da naplatim stare dugove."
7. PORUKA ZA VESELKAMEN

Iao su ga vilice bolele od neslaganja, Trio je izdao nareenja i poslao neolicinu svojih sadruga da priupe zalihe za Kovenanta, Penosleda i Lenu. U to m trenutu, izdavanje tih nareenja izgledalo mu je ao najte a stvar oju je iada uinio. Uzdr avanje oje je pre sedam i etrdeset godina omoguilo Kovenantu da pre ivi bl edelo je u poreenju sa ovim. Postupci oji su doveli Kovenanta u Domaju sada su i zgubili smisao. elja Lene, eri Atiaranine, da prati Nevernia pretvorila je sve T rioove duge godine odanosti u prah i pepeo, a sva njegova tedra ljubav bila je p rotraena. Ipa nije mogao da je odbije - nije mogao, iao je imao dovoljno vlasti da to uini. Pripadao je Krugu staraca Kamendola Mithil, a po staroj amendolsoj tradiciji a i bra i duga putovanja moraju biti odobreni od Kruga. Osim toga, bi o je priznat za vou odbrane Kamendola Mithil. Mogao je da zapovedi Leni da ostane od ue, a ao su mu razlozi dobri ceo Kamendol bi se borio da je zadr i. Razlozi su mu bili dobri. Lena je stara, napola izgubljena. Usporavae Kov enantovo retanje; mo da e mu i ponovo ugroziti ivot, ao to je nedavno uinila. Ugro ava je svi neprijatelji od Kamendola Mithil do Kletniovog Tabora. Upravo Kovenant je odgovoran za njeno stanje - on je neprestano isretao njen ivotni put. A on, T rio, sin Tulerov - on ju je voleo. Ipa je izdao nareenja. Niada nije voleo Lenu na nain oji bi mu omoguio d a je ontroli e. U jednom trenutu bio je spreman da radi nje prer i Zavet mira, al i toom veeg dela ivota pridr avao ga se - opet zbog nje. Uinio je sve to je mogao da podigne njenu er bez oseanja sramote i besa. Nije mogao sada da odbije cenu ljuba vi ojoj se tolio potpuno posvetio. im je rasrstio sa tim isu enjem, postao je ne to smireniji. Negde suboo u srcu verovao je da, ao u Tomasu Kovenantu ima imalo nade za Domaju, ta nada zav isi od Kovenantove reacije na Lenu. Za njega je najgora bila injenica da ne mo e sa m da prati Nevernia i pri tom pazi na Lenu. Imao je svoj posao, posao oji mu j e bio priznat i oeivao se od njega. Kroz bolni gr vilica govorio je sebi da se mo e osloniti na Srdosolju Penosleda. Grubim poretom obrisao je sivi sneg iz oiju i pogledao d ina. Penosled mu je uzvratio pogled i pri ao mu. "Budi miran u srcu, prijatelju", reao je. "Zna da nisam lo savezni. Uiniu ta mogu za oboje." "Budi veoma pa ljiv", dahnuo je Trio roz zube. "Oi oje su videle na rad n a Kevinovom Vidiovcu jo su otvorene. Nismo ih zatvorili u ovoj bici." Penosled se za trenuta zamislio nad tom reenicom. "Ao je to tano, onda s e ti mora najvi e uvati. Nosi svoje Veledrvo u opasnosti Ju nih zaravni." Trio je slegnuo ramenima. "Veledrvo ili belo zlato - svi moramo pa ljivo da stupamo. Ne mogu da po aljem sa vama nioga od mojih." D in je limnuo glavom. "Odbio bih da si mi ih ponudio. Bie ti potreban sva i ma. Planine u ojima e tra iti Neomeenog udaljene su mnogo milja, a uz put te ea mn ogo borbi." Trioov glas bio je pretvoren u o tar apat zbog gra u vilicama. "Ne vodim sa sobom nioga osim Kvirel i Jerina." Penosled je zaustio da se pobuni, ali Trio ga je preseao. "Potrebna mi je mi brzina, to znai malo saputnia. A Kamendol Mithil sad je u najveoj opasnosti . Prvi put smo se otvoreno suobili sa razbojnicima. Moi oju smo otrili na Kevi novom Vidiovcu i silinom na e pobede ovde otvoreno smo objavili da nismo obini lut ajui ratnici oji tra e utoi te u be ivotnim uama. Branili smo na Kamendol - mi smo nepo eeni narod. Zato e se neprijatelj vratiti na nas sa silinom oja e zaseniti ovu pos lednju bandu. Ne, amenbrate", goro je zaljuio, "svaa rua dorasla oru ju mora o stati i zadr ati ono to smo osvojili - da se ne bi neprijatelji sruili na Kamendol ao talas i uni tili i poslednju uu." Trenuta asnije Penosled je uzdahnuo. "ujem te. Ah, Trioe... ovo su zbilj

a te a vremena. Biu mirniji ada moj prijatelj Mhoram, sin Variolov, primi poruu o ovom to inimo." "Veruje li da u uspeti?" "Ko mo e ao ne ti? Ima istrajnost i znanje, poznaje zaravni i planine - i r azbojnie. Prihvatio si potrebu, mada ti noge eznu da pou drugim putevima. Oni oj i prate elje svoga srca suoeni su sa mnogo istananijim opasnostima i izdajama. Na n ei nain je dobro ad ostavi elju du e svoje u drugim ruama." Govorio je zami ljeno, ao da u mislima poredi Trioov polo aj sa svojim sopstvenim. "Mo e lao postii slanje porue." "Ovim dobijam jo ne to", odvratio je Trio, usta nehotice punih ui. "Teret mi losra prelazi na tvoja lea. Mo da e ga ti la e nositi." Penosled je ponovo uzdahnuo i blago se nasme io. "Ah, prijatelju, ne znam ja ni ta o milosru. Moja potreba za njim je suvi e velia." Penosledov osmeh pun aljenja probudio je u Triou elju da se pobuni protiv d inovih rei. No, suvi e dobro je razumeo me avinu gubita i ajanja oji su optereival i Penosleda. Zato je uzvratio osmehom to je bolje mogao i pozdravio Penosleda iz dubine du e. Onda se orenuo da se i sam spremi za putovanje. Brzo je spaovao u ranac porivae, dodatni o uh, malu amenu posudu oblua, zalihe suvog mesa, sira i voai no umesto onog oji je dao Kovenantu. Bilo mu je p otrebno samo neolio trenutaa da nao tri ma i privrsti lomilialor tap za pojas tuni e ispod o uha. Ipa, ada se vratio u sredi te Kamendola, zateao je Kovenanta, Pe nosleda i Lenu spremne za polaza. Lena je nosila svoj osudni prtljag u zave ljaj u nali na Trioov; Penosled je zalihe za sve troje saupio u svoju o nu vreu i la o ju je prebacio preo ramena; a Kovenant je na ranjavom licu imao izraz napreg nutosti i osujeenosti, ao da ga samo povreda usta spreava da se nestrpljivo ali. U njegovom pogledu Trio je naslutio olio je rha mr nja o ojoj je Kovenant gov orio. Nimalo nije liila na trajno oseanje. Trio je uzdrhtao. Proroanso nepoverenj e govorilo mu je da odlua ili oseanje Tomasa Kovenanta nee biti dovoljni. No, zadr ao je tu pomisao za sebe do je uzvraao Penosledu poslednji pozdra v. Nije imao ta da mu a e. Ve trenuta asnije d in je sa svojim saputnicima nestao i zmeu ua, na putu a severu. Njihovi tragovi punili su se snegom i nestajali sve d o nije izgledalo da u Kamendolu Mithil vi e nema znaova njihovog prolasa. Hrapavim glasom obratio se Jerinu i Kvirel. "I mi moramo da poemo. Moram o izii iz doline do se sneg odr ava." Dvoje prijatelja limnulo je glavom bez daljih pitanja. Na licima nisu i mali niaav izraz; izgledali su ao da je bita iscedila iz njih sva oseanja - d r ali su rata oplja ao da ih zanima jedino ubijanje neprijatelja. Trio je od njih primio neu vrstu smirenosti. Za njih on nije bio nosilac Veledrva ni teret a oji bi povio lea a i poglavaru. Bio je samo ove, ove oji se bori za Domaju na jbolje to ume, bez izigravanja mudrosti ili proro tva. Ta uloga pristajala je jedno m stoaru u vreme rata i on ju je rado prihvatio. Podstanut spremno u saputnia, po ao je do ostalih staraca i urato rasprav io sa njima predosto nosti za sluaj buduih napada na Kamendol Mithil. Onda im je pre pustio svoj dom i ponovo izi ao na sneg ao da mu je to ivotna du nost. Bo uz bo sa Kvirel i Jerinom, po ao je iz sela severnim putem i bez sr ivanja pre ao preo amenog mosta na zapadnu stranu doline. Hteo je da to vi e odman e do traje sne ni poriva, zato se dr ao najla eg puta sve do se nisu pribli ili poetu ograna planina oje su inile zapadni zid doline Mithila. Tu je si ao sa puta i r enuo u predgorje oje se pelo a vrhu ograna. Nameravao je da zaobie vrhove na zapadu i jugu u iroom luu, gotovo do Us udovog Pribega, a zatim da zaorene a severu, a izdvojenom planinsom lancu o ji je uvao dolinu od Garotinog estara. Nije mogao da rene pravo na zapad. Na otvo renim Zaravnima svaao bi nai li na razbojnie, a tada bi morali da be e ud god ih ovi poteraju. Zato je izabrao neravan teren predgorja. Vea visina pru ie im i moguno st osmatranja i zalon od neprijatelja. Ipa, do se probijao uzbrdo roz sneg, zazirao je od tavog izbora. Kro z predgorje e im biti potrebna dvadesetina dana da stignu do planina iza Usudovog Pribega; izgubie dvadeset dana pre nego to i ponu potragu za Neomeenim. Za to vreme Kovenant e sa svojim saputnicima stii do Domajinog Sunovrata, pa a i dalje. Tao e porua upuena poglavarima stii preasno; Kovenant e biti van doma aja svaog osim Si

vog Krvnia. Sa tim strahom u srcu poeo je muno putovanje zaobilasa predgorja. Kada je sneg poeo da jenjava, asno po podne, stigli su do prve zavetrine iza planinsog ograna. Tu je naredio zaustavljanje. Umesto da se izla e riziu d a ih vide - onao smee na sivoj pozadini snega - ulogorio se i pustio da ga uspav a duboi umor, oji ga je uve pratio jo otao je poeo da se bori. Jerin ga je probudio ne to posle smravanja. Po li su dalje, vaui omade su enog mesa da bi sauvali toplotu u ostima i spirajui so iz grla punim aama neuusnog s nega. U tami ispod oblaa polao su napredovali. Svaa milja odvodila ih je sve dalje od bregova oje su dobro poznavali. Posle munog i neuspe nog pou aja da savlad aju jednu strmu liticu, Trio je opsovao jezivo zatvoreno nebo i orenuo se da s ilazi prema la em terenu, bli e Zaravni. Vei deo noi prelazili su ni e bregove, ali ada su osetili pribli avanje zore ponovo su se vratili na veu visinu. urili su uzbrdo sve do nisu stigli do visoog grebena sa ojeg se video podu i deo puta ojim su stigli. Tu su se zaustavili. D o je siva zora naapavala vazduh u dan, otvorili su bezdimne posude sa obluom i zgotovili topao obro. Kad su ga zavr ili, saeali su do vetar nije porio sve tr agove. Onda su postavili stra u i zaspali. Na isti nain su se retali i sledea dva dana - silaza u predgorje sa sumr aom, dugo, urno nono putovanje, povrata u visinu sa zorom, topao obro i spavanj e - a toom ta tri dana nisu videli niaav zna ivota - ljudi ili ivotinja, prija telja ili neprijatelja; bili su sami u hladnom, sivom svetu pod zaboravljenim ve trom. Vuui se ao da ih je sneg napola obogaljio, probijali su se roz ispucalu pusto prema Usudovom Pribegu. Pored nepredvidljivog riputanja ili prigu enih zvuov a sopstvenog retanja, nisu uli ni ta sem pucetanja prenapregnutog leda i zvi danja vetra oja su im odjeivala u u ima, odbijena od neravnih bregova. U zoru etvrtog dana, do su posmatrali ao vetar polao puni tragove oj e su ostavili za sobom, ugledali su nejasne, ru ne, ute porete ao napreduju pre o jednog od donjih prevoja u bregovima, hitajui navi e, prema njima. Trio ih je na brojao deset. "Kre i!" Poluglasno je frnuo Jerin. Kvirel je limnula glavom. "Nas love. Sigurno su toom noi pro li niz vetar od nas." Trio je zadrhtao. Ljudi iz Ju nih zaravni nisu poznavali stra ne ute vuove; do pre neolio godina re i su iveli uglavnom u predelima severno od ravnice Ra, zadirui u Severne Zaravni ada ne bi mogli da se doepaju ranihinsog mesa. U veli oj bici od Usudovog Pribega pobijeno ih je na hiljade. Ipa, ubrzo su opet povr atili brojnost i sada su vr ljali u svaom zautu Domajegde se vi e nije pru ala rua poglavara. Trio niada nije morao da se bori sa re ima, ali video je za ta su sv e sposobni. Pre godinu dana velii opor uni tio je itavo stanovni tvo Kamendola Glem, u ristalnim brdima blizu mesta gde se spajaju Mithil i Crna; do je hodao roz opusto eno selo, Trio je nailazio samo na rastrgnutu odeu i oraje ostiju. "Melenurion!" Dahnuo je ada je procenio brzinu utih vuova. "Moramo brz o da se penjemo." Do je ostalo dvoje spremalo zave ljaje, ispitivao je zemlji te pred njima t ra ei izlaz ili sloni te. No, upros divljini, bregovi i padine nisu nudili ni ta to bi predstavljalo prepreu vuovima; a Trio nije znao za neu peinu ili dolinu, ova o daleo od Kamendola Mithil, oju bi mogli da brane. Krenuo je navi e. Sa Kvirel i Jerinom iza sebe, po ao je du grebena prema pl aninama. U zavetrini grebena sneg nije bio debeo. Dobro su napredovali do su se penjali i spoticali a najbli oj planinsoj padini, ali ustanovili su da se ona di e strmo pravo iz sledeeg brega, spreavajui beg u tom pravcu. Kada se i zapadna dolin a raj grebena podigla a planini, Trio je srenuo udesno, potrao nizbrdo, pre ao dolinu i probio se roz smetove a vi em terenu na udaljenoj strani doline. Pre nego to je sa saputnicima stigao do vrha, predvodni re a izbio je na prevoj iza njih i stravino urlinuo. Zvu je pogodio Trioa izmeu lopatica ao uda r bia. Zaustavio se, orenuo i ugledao vuove ao se sruuju niz greben ao uta smr t, na jedva pet stotina jardi od njih. Od tog prizora naostre ila mu se osa na glavi, a obrazi uoeni od zime poe

li su da mu se trzaju ao da pou ava da u strahu ogoli zube. Bez rei se orenuo i ponovo navalio na uspon, bacajui se roz sneg sve do mu se nije uinilo da je oru e n sopstvenim dahtanjem i lupanjem srca. Kada je stigao do vrha grebena, zastao je olio da usredsredi pogled, a onda je osmotrio teren pred sobom. Iza ovog prevoja predgorja zemlji te se u iroo m polurugu strmo spu talo u dubou udolinu sve do same ivice planina. Dolina je b ila upastog oblia, otvorena a zaravnima samo roz usu lisuru na severnom r aju. Pred Trioovim ispitivaim pogledom nije se nudila niava nada. No, ti uz prve planinse obrone, iza use litice du ivice doline, nalazila se neravnomerna hrpa amenih gromada, ostata nee stare lavine. Trio je urno osmotrio da li se mo e liticom stii do gromada. "Idi!" urno je promrmljala Kvirel. "Ja u ih zadr ati." "Dva d ilita i jedan ma", odgovorio je Trio dahui. "Onda e ih biti sedam na n as dvojicu. Radije bih da te imam ivu." Poazao je prstom. "Moramo prei onu liticu do stenja. Tamo emo udariti na re e odozgo. Hodi." Ponovo je po ao napred, primoravajui umorne noge da oraaju to br e, a Kvirel i Jerin su mu bili za petama. Kada su stigli do neravnog terena gde se greben st apao sa liticom, uspuzali su se do stene. Po to su se na li na litici, Trio je stao da olevao. Ivica doline bila je prerivena snegom, a on nije znao olio je vrst amen ispod tog tanog sloja. No , re i su zavijali uz brdo iza njih; nije imao vremena da zagrebe sneg. rguui zubim a, pribio se uz greben i po ao napred. Pod stopalima je oseao lizavost litice. Ispod snega, amen je bio preri ven slojem leda. No, u ovoj neprirodnoj zimi ve se naviao na led. Kretao se rat im, ravnomernim oracima, pazei da se ne olizne. Kvirel i Jerin zaas su se i sa mi na li na litici, a on je ve bio na pola puta do cilja. Iznenada je grebenom odjenuo prigu eni udar, nali na lomljenje starih o stiju. Litica se zatresla. Trio je potra io upori ta u amenu i nije ih na ao. Sve tr oje bili su suvi e udaljeni od oba raja litice oja su nudila sigurnost. Trenuta asnije, litica je propala pod njihovom te inom. Padajui ao amen je u lavini, bespomono su se tumbali niz strmi bo doline. Trio je gurnuo glavu meu olena i otrljao se to je bolje umeo. Sneg ga j e titio od udara pri padu, ali je istovremeno i popu tao pod njim, spreavajui ga da s e zaustavi ili bar uspori. Nije mogao da uini ni ta drugo sem da se obgrli i pada. Sve vi e snega, osloboeno ru enjem litice, lizilo je sa njim u dolinu, dodajui svoju te inu uupnom ubrzanju ao da ga gura na dno. U divljoj vrtoglavici potpuno je iz gubio oseaj dole je pao i olio je daleo od dna. Kada je tresnuo na ravno tlo, sila udara izbila mu je dah i ostavila ga o amuenog da se sneg gomila po njemu. Neo vreme je le ao napola ugu en pod snegom, ali ao mu je vrtoglavica pop u tala poeo je da se pribira. Podigao se na sve etiri. Dahtao je do je razgonio tam u oja mu je zalanjala pogled ao da mu oblaci slepih mi eva lete pravo u lice. " Kvirel!" promulo je zare tao. "Jerine!" S naporom je razabrao Kvireline noge ao malo dalje vire iz snega. Iza nje je Jerin le ao na leima. Krvava rana na slepoonici naru ivala mu je praznu belinu lica. Ni jedno se nije micalo. Trio je tog asa zauo grebanje and i. Divlje zavijanje, nali na pobedonosn i staato, nateralo ga je da otrgne pogled od Kvirel i Jerina i pogleda navi e, a padini oo doline. Kre i su divlje juri ali prema njemu. Odabrali su plii i manje zavejan deo pa dine i trali su, puni laomosti, prema palom plenu. Predvodni je bio na samo des eta jardi od Trioa. Trio se istog asa porenuo. Ratno isustvo smesta je prevladalo u njemu, pa je reagovao bez razmi ljanja i olevanja. Zgrabio je ma i stao uspravno, ao st ojea meta za prvog vua. Ise enih zuba, raspaljenih crvenih oiju, soio mu je pravo za grlo. Trio se sagnuo pod njega, izvio se i zario mu ma u trbuh. Vu je proleteo pored njega i zabio se u sneg, le ei mirno ao da se nabio na crvenu nit sopstvene rvi. No, zamah je Triou istrgao ma iz smrznutih ruu. Nije imao vremena da povrati oru je. Sledei vu se ve spremao da soi na njeg a. Odbacio se ispod njega, orenuo se u vazduhu i doeao na noge dr ei lomilial

tap nije bio predvien da poslu i ao oru je; oni oji su ga uobliili u Znanstvi goru predvideli su taj omad Veledrva za druge svrhe. No, njegova mo se mogla pro buditi u plamen, a Trio nije imao drugu odbranu. Uzviujui prizivanje neobinim je ziom poznatim samo lilianrilima, zavitlao je Veledrvo nad glavom i sruio ga na l obanju najbli eg vua. tap se pri dodiru rasplamsao ao butinja natopljena smolom i celoupno v uije rzno prihvatilo je plamen ao da je od truda. Plamen tapa smesta je splasnuo, ali Trio je ponovo vinuo i zamahnuo na re a oji mu je ve saao na grudi. Mo je ponovo planula. Vu je pao mrtav, obavije n plamenom. Trio je udarao ponovo i ponovo. No, svai plamsaj, svao neuobiajeno or i enje moi Veledrva cedilo mu je snagu. Sa etiri re a oji su tinjali oo njega, dah m u je postao ispreidan, pred oima su mu poigravale tamne mrlje iscrpljenosti, a s labost mu je obuzimala udove ao gvozdeni oovi. Pet preostalih vuova pretei je ru ilo oo njega. Nije mogao da se suoi sa svima odjednom. uto rzno mu se ostre ilo pred oima ; u asne crvene oi plamtele su nad ise enim onjacima i ispru enim and ama. Za trenuta s u ga izdali borbeni nagoni. Tog asa ga je masa zavitlanog besa pogodila sa lea i oborila ga niice u uga e ni sneg. Snaga udarca ga je o amutila, a te ina na leima priovala ga je za zemlju. M ogao je samo da pogrbi ramena pred pretnjom oja mu se nadnela nad vrat. No, te ina se nije poretala. Le ala mu je preo lopatica, nepomina ao smrt. Jo je stezao lomilialor. Grevitim naporom prevrnuo se na bo i zbacio sa sebe te o rzno. Oblila ga je rv - rv oja je tela, jo pulsirajui, ispod oplja zabijenog ti ispod predn je noge. Neolio oraa dalje le ao je jo jedan probura eni re . Preostala tri vua su se povula i opolila Kvirel. Stajala je nad Jeri nom, vitlajui maem i psujui. Trio se sa muom podigao na noge. Istovremeno se i Jerin pomerio, trudei se da ustane. Upros rani na slep oonici, nagonsi je potegao ma. Od tog prizora vuovi su zastali. Istog asa Trio je i upao oplje iz najbli eg trupla i bacio ga pobedonosnom s nagom meu rebra najbli eg re a. Jerin je nesigurno stajao, ali uspeo je da onesposobi vua jednim nezgr apnim udarcem. ivotinja je odsoila na tri noge, ali on ju je sustigao i raspoluti o joj lobanju. Poslednji re ve je be ao punom brzinom. Nije trao siei, sa repom podvijenim p od noge, ao oterana d uela; jurnuo je pravo prema usom izlazu iz doline ao da zna da tamo ima saveznie oje treba pozvati. "Kvirel!" dahnuo je Trio. Smesta je reagovala. I upala je oplje iz najbli eg vua, odvagnula dr alju u d lanu, nainila tri brza oraa i zavitlala ga za re om u tru. Koplje je odletelo t olio visoo da se Trio upla io da e podbaciti, a onda se obru ilo nani e i pogodilo v ua u lea. Zver se sruila u usovitlanu gomilu, prevrnula se u snegu neolio puta , prsajui rv na sve strane, zadrhtala i onano se smirila. Trio je postepeno shvatio da di e u ratim trzajima. Bio je tolio iscrp ljen da je jedva ponovo uhvatio lomilialor. Kada mu je Kvirel pri la, zagrlio ju j e obema ruama, olio da upije njenu snagu tolio i da joj poa e svoju zahvalnos t i drugarstvo. Uzvratila mu je ratim stisom, ao da ju je tim gestom doveo u nepriliu. Onda su po li do Jerina. ute su pregledali i previli Jerinovu ranu. U neoj drugoj situaciji Tri o ne bi smatrao da je povreda opasna; bila je ista i plita, a ost nije bila o tee na. No, Jerinu je trebalo vremena da se odmori i zalei - a Trio nije imao vreme na. Obeana porua sada je bila hitnija nego iad. Nije im ni ta reao. Do je Kvirel pripremala jelo, poupio je svo oru je i zatrpao sve re e i rv bite pod gomile sivog snega. To nee pririti dogaaj od pa lji vog pogleda, ali Trio se nadao da neprijatelju oji sluajno proe ivicom doline nee

or

tap.

pasti na pamet da bli e razgleda ba ovo mesto. Po to je zavr io, jeo je polao, priupljajui snagu, a oi su mu letele preo d oline ao da oeuje pragrdane ili ne to jo gore da iznenada iznine pravo iz zemlje. No, usne su mu postepeno zadobile navinuti, natmureni izraz. Nije sretao pa nju na Jerinovu povredu; mirno je reao svojim sadrugovima da je odluio da napuste predgorje i riziuju presecanjem pravo na zapad, a planinama gde se nadao da e n ai Neomeenog. Pri tavom riziu, jedina nada za uspeh le ala je u brzini. Po to su prepaovali zalihe i oistili oru je, izi li su dugim oracima iz dolin e roz uza severni otvor. Sada su, radi brzine, putovali danju. Napola vuui Jerina izmeu sebe, Tri o i Kvirel uporno su asali a zapadu, preo smrznute ravnice prema najistonijem ogranu planina. Do su hodali, Trio se molio da padne sneg i porije im trago ve. Pred raj sledeeg dana nazreli su ogromnu oluju oja je besnela, dvadeset inu milja iroa, nad prilazima Usudovom Pribegu. Severno od tog osrnavljenja planine, spr ena vrelina Ju ni Pustara presrel a je zimu Sivog Krvnia, a ishod je bila ogromna oluja oja se oretala du planin sih lanaca to su je zaustavljali na jugu i zapadu. Spolja nje ivice pririvale su sile oje su besnele iznutra, ali a i sa udaljenosti itavog dana hoda Trio je na slutio olii je to uragan; ru ni vetrovi strugali su po tlu ao da nameravaju da ogole osti zemlje; meava gusta ao no; ledeni vazduh, dovoljno hladan da zamrzne rv u svaom, i najtoplijem zautu srca. Le ala je im je tano na putu. Ipa je jo ceo sledei dan vodio Kvirel i Jerina prema njoj, urei a srcu ol uje sve do spolja nji vetrovi nisu poeli da im upaju odeu, a prvi snegovi im se vla no lepili za stranu orenutu a vetru. Jerin je bio u groznom stanju - rv mu je curila roz prenapregnute raste na rani, odnosei mu snagu, a vrsto tanje njegove izdr ljivosti bilo je naeto i opu teno ao poidano u e. No, Trio nije sretao. Nije mogao da pou a zaobilaza oluje, nije mogao da srene na sever prema sredi tu Ju nih zaravni da bi je obi ao. Toom prve noi posle bite sa re ima video je stra arse vatr e na severoistou. Pratili su ih. Prouavao ih je naredne noi i primetio je da se reu pravo prema njemu, smanjujui rastojanje opasnom brzinom. Nei neprijatelj osetio je ori enje lomilialora. Nei neprijatelj sada je poznavao njegov miris i gonio ga je ao rastui bes. "Ne mo emo ih nadtrati", goro je zaljuila Kvirel ad su se zbili jedno uz drugo pod rilom oluje radi odmora i jela. Trio nije odgovorio. Mogao je da uje Kovenantov ripavi glas. Ao ne ponem o odmah da inimo nemogue. Da inimo nemogue. Trenuta asnije Kvirel je onju ila vetar. "I ne svia mi se uus ovog vremena. Oseam meavu - dovoljno esto vetar da nam otin e meso sa udova." Nemogue, ponovio je Trio u sebi. Trebalo je da odgovori Neverniu. "Roen sam da gajim stou. Ja nisam ove oji ini nemogue stvari." Bio je umoran, star i g lup. Trebalo je da uzme Lenu i povede svoj narod u bezbednu dubinu Ju niovog Venc a, trebalo je da obnovi drevno izgnanstvo, a ne da dopusti jednom nastranom tuinc u da povije ceo Kamendol Mithil u obli svoje u asne svrhe. Kvirel ga nije gledala. "Moramo se razdvojiti." "Razdvojiti", uplje je zajeao Jerin. "Moramo pome ati tragove - da zbunimo ove", besno je pljunula u vetar, "ta o da se ti probije na zapad." Nemogue. Re se ponavljala u Trioovom umu ao malasala litanija. Kvirel je podigla pogled i vrsto ga osmotrila. "Moramo." A Jerin je dodao ao odje. "Moramo." Trio ju je pogledao, a bore oo oiju produbile su mu se ao da mu je a i o a na licu upla ena. Za trenuta je pomerao usne bez zvua. Onda je isrivio lice . "Ne." Kvirel se uoila od neslaganja, pa je nagnao sebe da joj objasni. "Ne bis mo time ni ta postigli. Oni ne prate na trag - ne bi mogli tao brzo da prate trag. Va i tragovi ih ne bi odvuli u stranu. Oni prate Veledrvo." "Nemogue", nepoverljivo je odgovorila. "Ja ga ne oseam, iao mi je nadohva t rue."

"Nema oi za mo. Ao se razdvojimo, ostaviete me samog protiv njih." "Razdvojiti", opet je zajeao Jerin. "Ne!" Triou su usta bila puna srd be. "Potrebni ste mi." "Ja vas usporavam", odgovorio je ranjeni praznim, pomirenim glasom. Lic e mu je bilo bledo i upalo, promrzlo, pora eno. "Hajde!" Trio se podigao na noge, brzo priupio svoje stvari i prebacio zave ljaj preo ramena, pa renuo roz vetar pravo prema srcu oluje. Nije se osvr tao, ali trenuta asnije Kvirel je uhvatila ora sa njim zdesna, a Jerin ih j e sustigao, nesiguran u hodu, sleva. Zajedno su se probijali roz meavu. Pre nego to su pre li milju, spoticali su se uz vetar i sneg ao da ih je p obesneli vazduh napadao granitnim omadiima hladnoe. Sneg se hvatao po njima, a ve tar se probijao roz odeu ao da je sainjena od materijala tanjeg od gaze. Posle s ledee milje izgubili su dnevno svetlo; zbrisao ga je sve gu i sneg. Kvirel je pou ala da obezbedi ne to svetlosti otvaranjem male posude oblua, ali vetar je podigao og anj-amenove i rasejao joj ih iz ruu ao ratotrajni plamen dragulja. Kada su nestali, Trio je jedva mogao da razabere njene obrise ao se povijaju pod vetr om. Bila je suvi e smrznuta a i da opsuje zbog onog to joj se desilo. Jerin se srui o na zemlju im su zastali i ve je bio gotovo zatrpan snegom. Sada ad ga nisu zal anjali spolja nji vetrovi Trio je pred sobom video deo besnog urlianja i vitlanj a same oluje, uragan meave ao vri ti od divljih sila oje su ga stvorile. Bes oluje napadao mu je ula ao ru enje planine. Pri prvom pogledu znao je da u njoj nije ostalo ni ta uspravno, nijedna ivotinja, ove, d in, drvo ni amen; vrt lo ni vetrovi odavno su poravnali sve to se usudilo da podigne glavu nad neravnom l inijom tla. Trio je morao da ruama za titi oi. Nemogue je bila bleda re da opi e napo r hodanja roz tavu oluju. No, to mu je bila jedina odbrana od gonilaca. Saupio je svu preostalu snagu, pridigao Jerina i pomogao ranjeniu da nastavi posrtanje. Crni vetar i o tri sneg obru avali su se na njega, udarali ga, juri ali sa str ane da mu izmanu noge. Hladnoa ga je zaslepljivala, zaglu ivala, otupljivala; znao je da nije izgubio saputnie po to ga je Kvirel dr ala za o uh, a Jerin se sve besp omonije teturao oslonjen na njega. No, i on sam se gubio i nije mogao to da sprei. Jedva je disao; vetar je hujao raj njega toliom silinom da je mogao da uhvati samo nedovoljnu oliinu vazduha. Jerinova te ina postala je nepodno ljiva. Urueno s e zaustavio. Iz iste i neodlo ne potrebe za ola anjem, odgurnuo je Jerina, primorav ajui ga da hoda sam. Jerin se zanjihao, oteturao neolio oraa niz vetar i iznenada nestao - i ezao tao potpuno ao da su ga progutale eljusti meave. "Jerine!" vrisnuo je Trio. "Jerine!" Jurnuo je za prijateljem, pipajui i pru ajui rue za njim. Nejasni obris se za trenuta poazao ti van doma aja. "Jerine!" A onda je nestao, rasut u daljini ao aa suvog li a na divljem vetru. Potrao je za njim. Bio je jedva svestan Kvirelinog stisa na bou, vetra oji mu je zavijao za leima i sretao ga a jugu, dalje od cilja. Strah za Jerin a odagnao mu je sve ostale misli. Odjednom vi e nije bio nosilac nemoguih porua za poglavare. Pod navalom oseanja postao je obini Trio, sin Tulerov, neada nji stoar oji ne mo e da napusti prijatelja. Trao je niz vetar tra ei Jerina ao da mu ivot zav isi od toga. Sneg ga je bio u lea ao jedan stra ni udarac produ en do muenja; vetar mu je cvileo i zavijao u utrnulim u ima, umanjujui smisao svega; hladnoa mu je isisala sna gu i oslabila ga ao da mu zamrzava rv u venama. Nije mogao da nae Jerina. Neho tice je u tami projurio pored prijatelja - ili je Jerin odneud saupio snagu d a se orene boom prema vetru - ili je prosto pao i nestao pod snegom. Trio je viao, trao i pipao, ne nalazei ni ta osim oluje. Kada je pou ao da orene glavu a K virel, ustanovio je da mu se na ramenima stvorio debeo sloj leda i zamrzao mu vr at u jedinom moguem polo aju. Sopstveni znoj se na njemu pretvarao u led. Nije moga o da se odupre udarima vetra. Ao ne nastavi da se muno spotie pod vetrom, pa e da vi e ne ustane. Nastavio je da hoda sve do nije zaboravio Jerina, Kovenanta i porue, sve osim napora oraanja i Kvirelinog stisa na o uhu. Nije imao pojma uda ide; n ije i ao niuda osim protiv vetra, uve protiv vetra. Oluja oo njega postepeno se

uti ala jer mu se led uhvatio i preo u iju. Milje su neprimetno promicale. Kada se tlo pod njim iznenada izvilo navi e, spustio se na sve etiri. Talas utrnulosti i m alasalosti pro eo ga je ao da izvire iz promrzlina na ruama i nogama. Ne to mu je protreslo glavu, ne to ga je udaralo sa strane. Isprva ga je titi o led, ali usoro se odvalio uz razdirui bol, ao da je sa njim oti lo i uvo. Urlan je demona vetra zaglu ilo ga je i jedva je uo Kvirel ao vie. "Brdo! Predgorje! Pen ji se! Nai zalon!" Bio je star, prestar za tolii napor. Bio je sna ni amendolsi stoar i nije nameravao da umre smrznut i besoris tan. Nesigurno se podigao na noge i zateturao uzbrdo. Oslonjen leima na vetar, napredovao je uz neravnu strminu. Nejasno je shv atao da su i vetar i meava sada slabiji, ali jo ni ta nije video; sada je i sama olu ja bio opoljena tamom noi. Kada je padina postala suvi e strma da bi ga vetar gura o uz nju, orenuo se u pravcu oji je tra io najmanje napora i po ao dalje, slepo se teturajui roz sneg do olena, pu tajui da ga meava vodi gde god joj se svidi. No, upros oluji i tami, ula su mu postepeno postala svesna nadnesenih a menih zidova. Vetar je izgubio na snazi i pretvorio se u ledene udare i ovitlac e, a Trio je, hramljui izmeu oomitih, primanutih litica, pro ao u dolinu. No, jen javanje snage oluje do lo je preasno da ga spase. Dolina je bila porivena te im s ivim snegom oji mu je dopirao do pojasa, a bio je suvi e iscrpljen da se probija roz njega. Ponovo je osetio da pridr ava sadruga; Kvirel mu se obesila o ramena ao iznurena smrtnost. Usoro vi e nije mogao dalje. Pao je u smet, dahui u sneg. "Va tra. Moram... vatra." No, ae su mu bile suvi e promrzle, a rue oovane ledom. Nije mogao da doh vati lomilialor tap, ne bi mogao da izvue plamen iz njega. Kvirel je ve izgubila ob lua, a njegov je bio u rancu. Isto ao da su i to izgubili; nije mogao da sine zave ljaj sa ramena. Pou ao je da podigne Kvirel, ali nije uspeo. Donji deo lica bi o joj je oovan ledom, a apci su joj podrhtavali ao da pada u o. "Vatra", dahnuo je Trio. Poeo je nezadr ivo da jeca. Savladali su ga izgub ljenost i iscrpljenost. Sneg se gomilao nad njim ao da niad nee prestati. Od zaleenih suza zatvorile su mu se oi, a ada ih je silom otvorio, ugleda o je ao mu se pribli ava treperenje utog plamena. Tupo je piljio u njega. Plamen se njihao i lizao ao da sedi na fitilju nevidljive svee, sve do mu nije pri ao t olio blizu lica da je mogao da oseti toplo zraenje na onim jabuicama. Ali fitilja nije bilo. Plamen je stajao u vazduhu, pred licem i urno treperio ao da pou ava n e to da mu a e. Nije mogao da se pomeri; oseao je da su mu led i iscrpljenost priovali u dove za tlo. No, ada je srenuo pogled od plamena video ih je jo tri ili etiri a o poigravaju oo njega i Kvirel. Jedan joj je dodirnuo elo ao da pou ava da priv ue njenu pa nju. Po to nije uspeo, planuo je malo jae i smesta su se svi plamenovi urno udaljili neuda u dolinu. Trio ih je posmatrao ao da mu odnose poslednju nadu . Hladnoa ga je obuzela ao dreme i poeo je da gubi svest. Bespomono se sljo ao u mra. Hladnoa, sneg i dolina su izbledeli, a umesto njih su se pojavila neja sna lica - Lena, Elena, Atiaran, Trel, Srdosolja Penosled, Tomas Kovenant. Svi s u ga moleivo posmatrali, prelinjui ga da ne to uini. Ao on ne uspe, njihova smrt nee imati niaav smisao. "Oprostite mi", dahnuo je, ponajvi e gledajui Kovenanta. "Op rosti." "Mo da i hou", odvrati udaljeni glas. "Nee mi biti lao - ne eznem ba za ovav im uljezima. Ali ti nosi reda zna. Vidim da bi trebalo barem da ti pomognem." Trio je s naporom ponovo usmerio pogled. Vazduh nad glavom bio mu je os vetljen poigravanjem plamena. Nisu mu bili vei od ae, a meu njima stajao je viso o ve odeven jedino u dugai ogrta boje granita. Neao je nespretno susreo Trioov pogled, ao da nije naviao na ontate sa drugim oima osim svojih. No, na Trioo vo promulo "Pomo", odgovorio je odmah. "Da. Pomoi u ti. Ne boj se." Odlunim poretom je lenuo, otvorio Trioov o uh i tuniu i spustio mu na grudi topao dlan. Pri tom je tiho pevao, a Trio je odmah osetio ao se u njeg a uliva talas toplote. Puls mu se gotovo smesta umirio; disanje vi e nije bilo grev ito; poretljivost mu se gotovo neverovatnom brzinom vratila u udove. ove se tad

a orenuo da pomogne Kvirel. Do se Trio podigao na noge oru en poigravanjem pla menova, i ona je povratila svest. Sada je prepoznao plamenove; slu ao je o njima u najsrenijim i najtu nijim pr edanjima Domaje. Bile su to Utvare. Do je stresao led sa glave, uo je roz nalet e vetra odlome njihove ristalne pesme, muziu nali na melodiju savr enog varca . Igrale su oo njega ao da mu postavljaju pitanja oja niada nee moi da razume, a amoli da odgovori na njih, a njihova svetla su ga o amutila, pa je stajao meu n jima ao u transu. Pribrao se ad je visoi ove poeo da podi e Kvirel na noge. Oru en Utvarama, podigao ju je i pridr ao do nije uzmogla da sama stoji. Onda je za trenuta nesi gurno prenosio pogled sa nje na Trioa. Kao da se pitao mo e li da ih ostavi tu, b ez dalje pomoi. No, gotovo odmah se odluio. Udaljeno zavijanje meave podizalo se i spu talo ao da se nea gladna olujna ivotinja upinje da prodre u dolinu. Uzdrhtao je. "Hodite. Kletniova zima nije mesto za rv i meso." Kada se ove orenuo da poe a gornjem raju doline, Trio se naglo oglasi o. "Ti si jedan od Neomeenih." "Da. Ipa vam poma em." Glas mu je i ezao istog asa ad se pojavio na neravnom ernom vetru. "Nead sam bio Drvograanin. Rua ume je na meni. A ti" - do je govor io sna no se probijao roz sneg pa je izgledalo da govori sam sa sobom, ao da je bio tolio dugo bez dru tva da je zaboravio ao ljudi slu aju - "nosi lomilialor." Trio i Kvirel su se probijali za njim. Hodao je sna no i odmorno, ali po to su i li roz njegovu prtinu, mogli su da dr e ora. Utvare su im osvetljavale put ristalnom muziom sve do se Trio nije osetio ao da hoda roz nei zauta An delejna, zarato o ivljeno ovaploenje istog svetla i topline usred neprirodne zloo bnosti Sivog Krvnia. Ohrabren poigravanjem plamenova, mogao je da prevazie svoju iscrpljenost i prati pesmu Neomeenog: Slobodan, neomeen, ispoveen, slobodan... Sanjaj da e u stvarnost prei san, oi zatvori do ne ugleda dan, nemo proro tvo ispevaj van... I budi slobodan, neomeen, ispoveen, slobodan. Polao su napredovali do raja doline. Bila je zatvorena ogromnom gomilo m amenja, ali Neomeeni ih je poveo neprimetnom stazom izmeu stenja. Njome su u li u strmu lisuru oja im se postepeno zatvarala nad glavama sve do nisu za li u crn u peinu osvetljenu samo treperenjem Utvara. Peinse rivine postepeno su ih zalon ile od vetra i zime. Oo Trioa i Kvirel rasla je toplota i usoro je sa odee poel a da im aplje voda. Pred sobom su videli novu svetlost. Konano su stigli do raja peine, u dom Neomeenog. Tu se peina irila u prostra nu odaju, ispunjenu svetlo u i muziom, sa dvadesetinama Utvara oje su plamsale i njihale se u vazduhu. Nee su ru ile u sredi tu odaje, druge su se zadr avale raj cr nih zidova ao da osvetljavaju blistave usee u amenu. Pod od grubog granita bi o je pro aran ispupenjima i sueljenim povr inama oje je Neomeeni oito oristio umesto s tolica, stolova i reveta. Zidovi i tavanica bili su crni ao opsidijan, preriv eni nepravilnim povr inama oje su odbijale svetlost ao bezbroj omadia razbijenog ogledala iz ojih bi svetlost Utvara o amutila posmatraa da povr ine nisu bile nainje ne od crnog amena. Ovao je odaja bila topla i prijatna; pravo mesto za vidovnj aa oji ita rei ulesane u srce planine. Na ulazu u odaju Trio i Kvirel spustili su rance i o uhe i otvorili zalee nu odeu da bi ih pro ela toplota. Tada su prvi put pa ljivo pogledali svog spasioca. Bio je elav, osim bele potovice na potilju, a usta su mu bila zalonjena zamr eno m sedom bradom. Oo oiju je imao bore, tolio guste da je izgledalo ao da je po

olenjima iljio u neite porue; taj utisa drevnosti bio je pojaan staraim bledilo m o e, a oslabljen uspravnim dr anjem tela. Trio je sada video da mu je ogrta nead a bio beo. Dobio je prigu enu boju granita od dugih godina dodira sa peinsim zidov ima. Sada, od ue, ao da ga je prisustvo Kamendolaca jo vi e uznemiravalo. Baca o je na njih upla ene i iznenaene poglede - ne ba ao da ih je smatrao za zlo, nego ao da se pribojava njihove trapavosti, ao da mu ivot zavisi od rhih delova po da oje bi mogli da nagaze i polome. "Imam malo hrane", reao je zagledan u barice oje su Trio i Kvirel ost avljali za sobom. "Ni za hranu nemam mnogo vremena." U tom asu ao da mu je preo lica pre la stara uspomena... priseanje da narod Domaje ne doeuje tao goste. Trio je odjednom bio siguran da ovaj Neomeeni ivi u toj peini od pre njegovog roenja. " Nisam naviao", nastavio je ove ao da bi eleo da se opravda. "Jedan ivot nije dov oljan. Kada sam ustanovio da ne mogu da odbijem Utvarama pomo - izgubio sam mnogo vremena. Uzvraaju mi ao mogu, ali mnogo... mnogo... ao da ivim do zavr eta pos la? Mnogo me stajete. Sama hrana mnogo staje." Do se Trio pribirao na ulazu u peinu, setio se porue za poglavare, pa mu se lice zgrilo u uobiajeno mr tenje. "Sivi Krvni mnogo o ta", goro je odgovorio. Ta izjava uznemirila je Neomeenog. "Da", promrmljao je. Brzo se sagnuo i podigao velii vr sa vodom i porivenu iniju sa suvim voem. "Ja... video sam nea d ela Opaog. Ovde." Nejasno je mahnuo prema zidovima peine. U iniji je bilo malo voa, ali Trio i Kvirel su ga podelili. Do je vaao s voj deo, Trio je ustanovio da se osea mnogo bolje. Iao mu je osudna oliina hra ne jedva ubla ila glad, izgledalo mu je da preo o e upija ne samo toplotu, nego i orepljenje od svetlosti Utvara. Zraenje plamenova delovalo je i na druge naine. P romrzline su mu postepeno nestale iz aa, stopala i u iju; rv i zdravlje ulili su se u njih ao da ih je oblo io glinom-vidarom. a mu je i uobiajena gorina u ustima jenjala. No, i dalje je bio svestan svog poslanstva. Kada se uverio da je Kvirel povratila ravnote u, zamolio ju je da se malo udalji tunelom i dr i stra u. "Hoe li potera doi ovamo?" napeto je upitala. "Ko zna?" Neomeeni ih izgleda nije slu ao, pa je Trio nastavio. "Ali potre bna nam je pomo Neomeenog - a bojim se da emo ga te o ubediti. Ne smeju nas iznenadi ti pre nego to maar pou amo sa poruom." Kvirel je limnula glavom, odobravajui tu opreznost, mada je oito verovala da ih niava potera nije sledila roz meavu. Bez olevanja je poupila o uh i or u je i po la niz peinu sve do je nije sarila prva oua. Neomeeni je sa upitnim izrazom gledao za njom. "uvae stra u do mi razgovaramo", odgovori mu Trio. "Zar nam treba stra a? U ovim planinama nema zlih bia - ne po ovoj zimi. ivo tinje nee smetati." "Gone me neprijatelji", ree Trio. "Nosim svoje zlo - i Domajinu potrebit ost." Tu se poolebao i zautao. Prvi put je shvatio neizmernost svoje situacije. Stajao je lice u lice sa Neomeenim i sa Utvarama. U ovoj peini, oru en igrajuim plam enovima, Neomeeni je izuavao tajanstvena znanstva oja bi mo da zapanjila i same pog lavare. Trioa je obuzelo strahopo tovanje; prepao se sopstvene drsosti. "Neomeeni ", promrmljao je, "slu benie znanstva - nisam uljez svojom voljom. Ti si iznad mene . Samo veliina potrebitosti dovodi..." "Spasao sam ti ivot", osorno ree Neomeeni. "Ne znam ni ta o drugim potrebama. " "Onda ti moram rei." Trio se pribrao i poeo. "Sivi Krvni je nad Domajom. .." Visoi ove ga preide. "Poznajem svoj posao. Pro ao sam obred neomeenja do je Tamaranta bila starosta- ezlar Znanstvigora i ne znam ni ta vi e. Osim upada Utvar a... osim... to nisam mogao da odbijem... posvetio sam svoje osudne moi ovde, ta o da se bavim svojim poslom i vidim ono to nijedno oo ranije nije videlo. Ne zna m ni ta drugo - ne. a ni ao su Utvare oterane sa Andelejna, iao pominju pragrda ne i... taav razgovor smeta." Trio je bio zapanjen. Nije ni znao da je Tamaranta, dru benica Variolova, iada bila starosta- ezlar Znanstvigora, ali to je sigurno bilo desetinama godina

pre nego to je Prothal postao Vrhovni poglavar u Veselamenu. Ovaj Neomeeni mora da je bio van dodira sa Domajom toom vi e od etiri ili pet dvadesetina godina. Upi tao je promulim glasom, punim po tovanja: "Neomeeni, ime se bavi ?" oveu je preo lica preleteo izraz gaenja od obja njenja. "Rei... ne govorim o tome. Rei izdaju." Iznenada je pri ao zidu i ne no dodirnuo jednu amenu povr inu, a o da je miluje. "Kamen je iv. Da li vidi ? Kamendolac si... da li vidi ? Da, iv... iv i budan. Pa ljiv. Sve... sve to prolazi roz Zemlju ili po njoj - sve to zemni amen vidi... sve posmatra." Do je govorio, obuzelo ga je odu evljenje. Upros nespret nosti, ad je jednom poeo nije znao da se zaustavi. Pribli io je lice amenu sve do se nije izbliza zagledao u crnu ravninu. "Ali taj... proces... postupa gledan ja je spor. ivoti ao to je moj ratotrajni su do uzaludnosti... Vreme... vreme!. .. se tro i ao to se iri vienje... od spolja njih povr ina a unutra. A to vreme se razl iuje. Nee vene prenose svoje zapa anja u oren planine za milenijum. Drugima tre ba milenijum milenijuma. Ovde", mahnuo je ruom oo sebe, ne pomerajui lice, "ovde se vidi itava dr evna istorija Domaje. Vidi je onaj ome je posao da gleda. U ovim hiljadama povr i na nalaze se hiljade opa anja svega to se desilo. Svega! Moj je posao da vidim... da otrijem sistem... i da ouvam... tao da itav i vot Domaje bude poznat." Do je Neomeeni govorio, glas mu je podrhtavao od oseanja. "Od ao su do le Utvare, prouavao sam sudbinu Jedine ume. Video sam je od ao je prvo seme nilo i postalo velio Drvo. Video sam ao se budi... ao dol azi svesti... video sam mirnu zajednicu svesti u celoj Domaji. Video sam umnie ao se raaju i umiru. Video sam Kolosa Opadanja ao izvr ava svoj posao. Rua ume j e na meni. Ovde", dodirnuo je povr inu u oju je gledao ao da je amen pun patnje , "vidim ljude sa seirama... ljude od zemlje sa o tricama nainjenim od ostiju zem lje... vidim ih ao seu...!" Glas mu je upadljivo zadrhtao. "Ja sam Drvograanin. U ovom amenu vidim o besveenje drvea. Ti si Kamendolac. Nosi reda omad Veledrva, dragocenog lomilialor a." Naglo se orenuo i zagledao se u Trioa, lica za arenog od plahovitosti i oajanja. "Daj mi ga!" gotovo je zavapio. "Pomoi e mi da vidim." Prilazio je sve do pru enim ruama nije gotovo dodirnuo Trioove grudi. "Moj ivot nije dovoljan za ov aj amen." Trio nije morao da razmi lja ni da govori. Ne bi postupio drugaije ni da m u je sam Kovenant stajao za leima; ne imati poverenja u Neomeenog bilo bi isto ao ne verovati poglavaru. Bez olevanja je izvuao tap Veledrva i spustio ga Neomeen om u rue. Te tada je progovorio, vrlo tiho. "Neprijatelji oji me gone taoe ele ovaj lomilialor. Opasna je stvar oju sam ti dao." Neomeeni ao da ga nije uo. im je stegao prste oo tapa, zatvorio je oi i str esao se; ao da je ruama upijao jedinstvenu snagu Veledrva. A onda se ponovo vratio napolje. Neolio puta je duboo udahnuo da se s miri, sve do nije pribrano pogledao Trioa. "Opasno", reao je, "ujem te. Govorio si o potrebi Domaje. Da li ti je po trebna pomo u borbi protiv neprijatelja?" "Potrebna mi je porua." Iznenada se u Triou probudila urba i on poe da v ie. "itava Domaja je u ratu! ezlo zaona ponovo je izgubljeno, a uz to je prer en Za on smrti! Kamendol Mithil napala su bia oja uni tavaju amen. Sam Veselamen je o poljen! Potrebna mi...!" "ujem te", ponovi visoi ove. Maloprea nja nespretnost je nestala; posedovan je Veledrva ao da mu je ulilo pouzdanje i sposobnost. "Ne boj se. I ja sam zal juio da ti moram pomoi. Ka i ta ti je potrebno." Trio je sa naporom povratio samoontrolu. "uo si Utvare", apnuo je. "Govo rile su ti o pragrdanima... i o belom zlatu. Nosilac tog belog zlata je stranac u Domaji i sada se vratio. Poglavari to ne znaju. Moramo im javiti." "Da." Neomeeni je pa ljivo gledao Trioa. "Kao?" "U Znanstvigoru su tao obradili ovo Veledrvo da se roz njega mogu pren ositi porue. Ja nemam znanstva za taav posao. Kamendolac sam i moje rue nisu vine drvetu. Zato..." Neomeeni je mahnuo ruom u zna da je prihvatio Trioovo obja njenje. "Ko u

Veselamenu mo e da uje taav govor?" "Vrhovi poglavar Mhoram." "Ne poznajem ga. Kao da ga dosegnem? Ne mogu mu uputiti svoje rei ao ga ne poznajem." Podstanut urbom, Trio se dosetio. "On je sin Tamarante, dru benice Variol ove. Poznavao si Tamarantu. Seanje na nju vodie tvoje misli a njemu." "Da", zami ljeno ree Neomeeni. "Mogue je. Nisam... nisam je zaboravio." "Reci Vrhovnom poglavaru da se Tomas Kovenant vratio u Domaju i da smera napad na Sivog Krvnia. Reci mu da se Tomas Kovenant zareao da e uni titi Kletni ov Tabor." Neomeeni je iznenaeno ra irio oi, ali Trio je nastavio. "Porua se mora pren eti odmah. Gone me. Meava nee smetati oima oje su videle Veledrvo u mojim ruama." "Da", opet ponovi visoi ove. "Vrlo dobro... poeu. Mo da e to privesti raju ovo nametanje." Orenuo se ao da time isljuuje Trioa iz misli i po ao a sredi tu peine. O renut a ulazu u odaju, priupio je Utvare oo sebe tao da je bio oru en svetlo u i obema ruama podigao lomilialior tap pred lice. Poeo je tiho da peva... ne nu melod iju, gotovo bez rei, oja je zvuala udno... ao pesma Utvara prebaena u ljudse tono ve. Do je pevao, zatvorio je oi i zabacio glavu sve do mu elo nije bilo upravlje no a tavanici. "Mhorame", mrmljao je u preidima pesme. "Mhorame. Sine Variolov i Tamar antin. Otvori mi svoje srce." Trio je piljio u njega, napet i u transu. "Sine Tamarantin, otvori mi srce. Mhorame." Iz jezgra glatog drveta postepeno se promaljalo blistanje moi. Sledeeg asa Trio zau orae iza sebe. Ne to u tom zvuu privulo mu je pa nju, ne to zloobno i smrtonosno, pa se orenuo prema ulazu u odaju. Zauo je glas o tar ao drobljenje amena. "Odustani. Ne mo e ti otvoriti srce . Uhvaen je u na u mo i vi e niada nee otvoriti srce."

Na ulazu u peinu stajao je Jerin, ludai blistavih oiju. Triou se zavrtelo u glavi. Jerinova smrznuta odea bila je napola zderan a i gde god se videla o a visila je u smrznutim dronjcima. Meava mu je oglodala li ce i ae do osti, ali iz rana nije tela rv. U ruama je nosio Kvirel. Glava joj je landarala na slomljenom vratu. Kada je ugledao Jerina, Neomeeni je odsoio ao da je udaren... uzmaao j e i oteturao se do suprotnog zida peine, usta otvorenih u bezglasnom u asu. Utvare su smesta pobegle, vri tei. "Jerine!" Trio je zanemeo od smrti i zla oji su zraili iz mrtvaca. Pro rljao je ime ao da e ga zadaviti. "Jerine?" Jerin se zasmejao hrapavim, odvratnim glasom. Divljai veselo bacio je K virel na pod i zaoraio preo nje. "Najzad smo se sreli", za ripao je gledajui Trio a. "Naradio sam se za ovaj susret. Mislim da e mi ti platiti za tolii trud." "Jerine?" Teturajui se u mestu, Trio je jasno video da bi ove morao bit i mrtav; oluja ga je suvi e unaazila da bi mogao da pre ivi. No, sila oluje ga je p oretala, nea svirepost naina smrti dr ala ga je u poretu. Predstavljao je o ivljen u nonu moru. Tog trenuta Neomeeni je savladao o i po urio napred. Ma ui lomilialorom pred sobom ao da je ma, promulo je uzvuinuo: "Turiya Besomue! Neprijatelju drvea! Zna m te... video sam te. Melenurion abatha! Odlazi odavde. Tvoj ododir obesveuje i samu Zemlju." Jerin se trgao od udara monih rei, ali nisu mu na odile. "Bolje mrtve noge ao moje nego idiotarije ao tvoje", isezio se. "Mislim da neu otii odavde do n e ousim tvoju rv, ubre Neomeeno. Brzo se odluuje da rtvuje ivot niza ta. Zato e ga ati meni." Neomeeni nije ni trepnuo. "Neu ti dati ni ta osim isu avanja pravednosti lomi lialorom. a i ti ima razloga da zazire od toga, turiya Besomue. Veledrvo e te sagore ti do osti." "Budalo!" nasmejao se Besomu. "Tolio dugo si iveo ovde da si zaboravio znaenje moi!"

Bez trune straha zaoraio je prema dvojici ljudi. Trio o tro uzvinu i zaboravi strah i zbunjenost. Izvuao je ma iz orica i soio na Besomua. Jerin ga je bez napora gurnuo u stranu tao da se odsuljao po podu i lu pio glavom o zid. Onda se turiya suoio sa Neomeenim. Trio je obnevideo od bola, uma oblivenog rvlju. Ledena agonija mu je v ri tala u grudima, na mestu gde ga je Besomu udario. No, uspeo je da se odupre ne svestici i podigne na noge. Jo u muama, ugledao je turiyu i Neomeenog ao se bor e, obojica ste ui Veledrvo. Onda Besomu liujui urlinu. Munje bolesne, crveno-zele ne moi sunu e uz rue Neomeenog i smrsa e mu grudi. Kada je Trio jurnuo u no, Besomu je ve poeo da rastr e svoju rtvu. itavo vrem e se smejao. 8. ZIMA Sneg se ovitlao oo Tomasa Kovenanta ao opipljiva magla ada je napust io Kamendol Mithil u dru tvu Srdosolje Penosleda i Lene, eri Atiaranine. Bio je na vrhuncu oseanja svrhe... inilo mu se da su svi slo eni besovi onano na li uspe no usred sreenje... i nestrpljivo je oraao zavejanim putem a severu ao da vi e nije svesta n jo nezaleenog ela i usne, ozleenih nogu i isrpljenosti. Hodao je ao fanati, nagn ut napred, oslanjajui se na vetar. No, nije mu bilo dobro, nije mogao dugo da se pretvara da mu je dobro. P ahulje su urile a njemu ao ne ni sivi omadii zlobe poglavara Kletnia, pou avajui d a isu e ivotnu toplotu. Oseao se optereen Lenom. Maja njegove eri Elene stupala je p onosno raj njega ao da ju je njegovo dru tvo poastvovalo. Pre nego to su pre li pola milje a ulazu u dolinu, olena su mu ve drhtala, a dah mu je ispreidano i tao ro z bolne usne. Bio je primoran da stane i odmori se. Penosled i Lena su ga ozbiljno, zabrinuto pogledali. Ranija odlua da pr ihvata pomo sada ga je napustila; bio je suvi e besan da bi ga nosili ao dete. Is rivio je lice na upitni Penosledov pogled ojim mu je nudio pomo. Ni d in nije bio zdrav... rane su ga bolele... i izgleda da je razumeo ta n avodi Kovenanta na odbijanje. Ipa je tiho upitao. "Prijatelju, zna li put", zast ao je ao da se prisea ratog imena, "put do Pustog Grobi ta, Kletniovog Tabora?" "To prepu tam tebi." Penosled se namr tio. "Ja znam put... urezan mi je u srce i ne mogu ga zab oraviti. Ali ao se razdvojimo..." "Ao se razdvojimo nemam niavih izgleda", zajedljivo promrmlja Kovenan t. Po eleo je da izagna iz svog glasa prizvu gube, ali bolest se suvi e ra irila u nj emu da bi je prigu io. "Da se razdvojimo? Otuda sad razdvajanje?" Lena se pobunila pre nego to je Penosled stigao da odgovori. "Ne prizivaj tave stvari, d ine. Neemo se razdvoji ti. Ja sam se ouvala... neu se odvojiti od njega. Ti si star, d ine. Zaboravio si a o izgleda davati ivot ivotu iz ljubavi... inae ne bi govorio o razdvajanju." Njene rei su na nei nain orenule no zariven duboo u Penosledovo srce. "D a, star." No, trenuta asnije uspeo je da se goro nasme i. "A ti si svaao suvi e mlada za mene, gospo Lena." Kovenant se trzao od svae njihove rei. Smilujte mi se, jeao je u sebi. Im ajte milosti. Ponovo je renuo napred, ali soro smesta se spotaao o snegom po rivenu neravninu puta. Lena i Penosled su ga sustigli sa obe strane i pridr ali ga. Osvrnuo se prema njima. "Blagovnjaa. Potrebna mi je aliantha." Penosled je limnuo glavom i brzo se udaljio, ao da mu nei nagoni d inov a tano govore gde da nae najbli u alianthu. Ali Lena je i dalje dr ala Kovenanta za ru u. Nije prebacila apuljau preo glave i seda osa joj je izgledala ao mori sn eg. Piljila je Kovenantu u lice ao da se u elela pogleda na njega. Trpeo je taj pogled olio god je mogao. Onda je pa ljivo izvuao ruu iz njenih prstiju. "Ao hou da pre ivim sve ovo, moram nauiti da stojim sam." "Za to?" upitala je. "Svi smo voljni da pomognemo... a nio nije voljniji od mene. Dovoljno si prepatio u svojoj usamljenosti."

Zato to imam samo sebe, odgovorio joj je u sebi. Nije mogao to i da joj a e. Bio je u asnut saznanjem olio joj je potreban. Po to joj nije odgovorio, oborila je pogled za trenuta, dalje od groznice u njegovim oima, a onda ga ponovo pogledala oiju osvetljenih idejom. "Prizovi Ran ihine." Ranihine? "Doi e ti. Dolazili su meni po tvom nareenju. Pro lo je jedva ertdeset dana od ao je poslednji bio ovde. Dolaze svae godine na..." Zastala je i osvrnula se po snegu sa izrazom seanja na strah. "Na sredi nju no prolea." Glas joj se tolio ut i ao da ju je Kovenant jedva uo. "Ove godine zimsa hladnoa ne odlazi iz moga srca. Domaja je zaboravila prolee... zaboravila... Sunce nas je napustilo. Bojala sam s e... bojala sam se da Ranihin vi e nee doi... da su svi moji snovi la ni. Ali pastuv je do ao. Znoj i sneg su mu se smrzli na o i, a sa gubice mu je visio led. Dah mu se pu io do me je pozivao da ga uzja em, ali ja sam mu se zahvali la iz dna srca i poslala ga ui. Prizvao je tolio seanja na tebe da nisam mogla d a ja em." Prestala je da ga gleda i uutala se ao da je zaboravila za to govori. Ali ada je podigla glavu, Kovenant je video da joj je starao lice obliveno suzama. "Oh, dragi moj", tiho je rela, "slab si i bolan. Prizovi Ranihine i ja i ih ao to ti prilii." "Ne, Lena." Nije mogao da prihvati pomo avu bi mu pru ili Ranihini. Nespr etno je pru io ruu da joj obri e suze. Pod prstima nije osetio ni ta. "Napravio sam l o u pogodbu sa njima. Ja pravim samo lo e pogodbe." "Lo e?" Upitala je ao da se zapanjila. "Ti si Tomas Kovenant, Neverni. K ao ijedno tvoje delo mo e biti lo e?" Tao to dozvoljava da inim zloine. Ni to nije mogao da izgovori. Zato je reagovao ao da je probudila gnev u njemu. "Slu aj, ne znam za oga me ti smatra ovih dana; mo da jo ima na umu Berea Tro prsta. Ja to nisam... nisam niaav juna. Ja sam obian slomljeni gubavac i inim o vo zato to mi je dozlogrdilo da me u aju u stranu. Sa tobom ili bez tebe, poeu da se svetim bez obzira na sva naazna uda oja pou aju da me spree. Uradiu to onao ao meni odgovara. Ao nee da hoda , mo e odmah ui." Pre nego to je stigla da mu odgovori, postieno se orenuo od nje i ugledao Penosleda ao snu deno stoji ti raj njega. "A to je druga stvar", nastavio je gotovo bez pauze. "Dosta mi je i tog tvog groznog jada. Ili a i ta ti se stvarno d esilo ili prestani da cmizdri ." Poslednje rei je naglasio, otev i blagovnjae iz d inovi h otvorenih dlanova. "Pala mu i rvi! Ve mi je mua od svega." Besno gledajui d ina , strpao je alianthu u usta i vaao je sa bespomonom ratoborno u. "Ah, prijatelju", uzdahnuo je d in. "Put oji si odabrao za sebe pravi je vodopad. Osetio sam ga i u sebi. Odnee te pravo do ivice i baciti te u bezdan iz ojeg nema povrata." Lena je ponovo dodirnua Kovenantovu mi icu, ali on se otresao. Nije mogao da je pogleda. Jo je piljio u Penosleda. "Nisi mi reao istinu." Orenuo se i nas tavio da prti sneg. Onao besan, nije mogao da oprosti sebi to ne razliuje mr nju od bola. Blagovnjae oje su saupljali Penosled i Lena odr avale su ga u hodu vei deo popodneva, ali oraao je polao i neravnomerno. Snaga ga je onano izdala ada ih je Penosled poveo sa puta a istou, u predgorje iza ulaza u dolinu. Tada je ve bio suvi e iscrpljen da bi brinuo o injenici da sneg jenjava. Samo je dolancao u z avetrinu brda i legao da spava. Kasnije, napola priseban, otrio je da ga d in nos i, ali bio je suvi e umoran i da misli o tome. Probudio se ne to posle svitanja sa prijatnim oseanjem toplote na licu i mi risom uvanja u nozdrvama. Kada je otvorio oi, ugledao je Penosleda, nagnutog nad posudom oblua neolio stopa dalje, ao priprema jelo. Bili su u usoj lisuri . Olovno nebo nadnosilo se nad njima ao polopac mrtvaog ovega, ali u vazduhu n ije bilo snega. Lena je le ala raj njega u duboom, umornom dreme u. "Nije vi e mlada", tiho je reao Penosled, "a hodali smo do pred zoru. Pus ti je da spava." Mahnuo je a lisuri i nastavio. "Ovde nas nee lao otriti. Ost aemo do mraa. Bolje je da putujemo nou." Bledo se nasme io. "Du i odmor ti nee oditi."

"Neu da se odmaram", promumlao je Kovenant, iao je bio otupljen od slabo sti. "Hou da idem dalje." "Odmaraj se", naredio je Penosled. "Bie ti la e da putuje ada ti se zdravl je popravi." Kovenant je nevoljno poslu ao. Nedostajalo mu je snage za raspravu. Do je eao jelo, pregledao se. Oseao se mirnije; vratio mu se deo vlasti nad sobom. Oto na usni se smanjio, a elo mu, izgleda, vi e nije bilo upaljeno. Infecija se po s vemu sudei nije irila dalje od izubijanih tabana. Ali ae i stopala i dalje su mu bili neosetljivi ao da su ih promrzline postupno odgrizle od tela. Na gornjoj strani ae i risovima stopala jo je ostalo n e to osetljivosti, ali u ostima mu se ve uotvilo mrtvilo. Isprva je eleo da veruje ao je to stvarno zbog promrzlina, ali znao je da nije. Oi su mu jasno poaziva le da nije led to to mu preti. Guba se irila. Pod vladavinom poglavara Kletnia... pod sivom, zloobnom zimom... Domaja vi e nije imala moi da mu pru i zdravlje. Zdravlje u snu! Znao je da je to oduve bila la , da je lepra neizleiva jer se mrtvi nervi ne regeneri u, da je i prethodno nemogue o ivljavanje prstiju na rua ma i nogama bilo samo neoborivi doaz da je Domaja san, opsena. Ipa ga je izost ana tog zravlja uzdrmao, poremetio tajnu, udnu neposlu nost neizleivog tela. Ne vi e, nemo je zurio. Sada mu je i to oduzeto. Tolia surovost bila je vi e nego to je mo gao da podnese. "Kovenante?" zabrinuto je upitao Penosled. "Prijatelju?" Kovenant se upiljio i u d ina i potreslo ga je jo jedno saznanje. Penosled mu je bio zatvoren. Osim neumorne tuge oja se supila iza d inovih oiju, Kovenant nije video ni ta od njegovog unutra njeg stanja, nije video je li mu je drug zdrav i li bolestan, ispravan ili pogre an. Vid ili prodornost steeni u Domaji bili su mu o duzeti, ubogaljeni. Mogao se nalaziti i u svom slepom, nepropusnom, povr insom sv etu. "Kovenante?" ponovio je Penosled. Nova injenica je neo vreme prevazilazila granice Kovenantovog razumevanj a. Probao je... da, video je besrajnu izopaenost ao progriza put a zglobovima , a srcu. Mogao je da nanju i mogunost gangrene u stopalima. Mogao je da oseti ost ate zmijsog otrova u usni, poslednje tragove upale na elu. Mogao je da vidi tra gove Lenine starosti, Penosledove tuge. Mogao je da ousi zloobnost oja je ov itlala ovu zimu preo Domaje... to je nesumnjivo mogao da oseti. I svaao je vi deo zlo u razbojnicima u Kamendolu Mithil. Ali to nije bila niava majstorija; njihova pogre nost bila je tolio vid ljiva da bi je i dete uoilo. Sve ostalo mu je bilo potpuno zatvoreno. Nije mogao da doui Penosledov duh, Leninu zbunjenost, pogre nost snega. Tvrdoglavost oja bi morala biti oita u amenim padinama pozadi bila je nevidljiva. Bio mu je usraen a i taj reti dar oji mu je Domaja dosad dva puta pru ila. "Penoslede." Jedva se uzdr ao da ne zajeca. "Ne vraa mi se. Ne mogu... ova zima... ne vraa mi se." "Tiho, prijatelju. ujem te. Video sam...", goro se osmehnuo, "...video s am ao ova zima deluje na tebe. Mo da bi trebalo da mi je drago to ne vidi ao del uje na mene." "Kao deluje?" za ripao je Kovenant. Penosled je slegnuo ramenima ao da mu smeta sopstveno stanje. "Ponead. .. ada suvi e dugo provedem bez zalona na ovom vetru... ustanovim da se ne seam n eih dragocenih predanja d inova. Prijatelju, d inovi ne zaboravljaju prie." "Pala mu i rvi." Kovenentu je glas grevito podrhtavao, ali nije uzvinu o ni promolio se ispod porivaa. "Spremi tu hranu", reao je drhtavim glasom. "Mo ram da jedem." Bila mu je potrebna snaga iz hrane. Njegov cilj zahtevao je snagu . Nije se pitao ta smera da uini. Bio je priovan za to ao da je guba gozde ni lanac. A rue oje dr e dizgine nalazile su se u Kletniovom Taboru. urno i drhtavo pojeo je orbu oju mu je pru io Penosled, a onda se vratio po d poriva ao da se pru a na amenu plou i primorao se na odmor, ao bi mirovao i uv ao snagu. Kada su ga topla orba i davna potreba za oporavom gurnuli u san, zaspa o je jo se pretei mr tei prema praznom, sivom, oblanom nebu.

Probudio se oo podneva i ustanovio da Lena jo spava. No, sada se privila uz njega, blago se sme ei u snu. Penosleda nije bilo u blizini. Kovenant se osvrnuo i ugledao d ina ao uva stra u blizu ulaza u lisuru. Ma hnuo je ad je uhvatio Kovenantov pogled. Umesto odgovora Kovenant se pa ljivo odv ojio od Lene i izvuao ispod porivaa. Privrstio je sandale na utrnule noge, prite gao janu i po ao do d ina. Sa mesta gde je sedeo Penosled mogli su se preo ivice lisure nadgledat i svi prirodni prilazi. "Kolio smo daleo dospeli?" tiho je upitao malo asnije . Dah mu se ondenzovao ao da su mu usta puna dima. "Obi li smo najseverniju tau ovog predgorja", odgovorio je Penosled. Mahnu o je glavom preo levog ramena. "Kevinov Vidiovac je iza nas. Kroz ova brda stii emo do ravnica Ra za tri noi." "Trebalo bi da poemo", promumlao je Kovenant. " uri mi se." "Ve baj strpljenje, prijatelju. Neemo postii ni ta ao po urimo pravo razbojnici ma u rue." Kovenant se osvrnuo. "Zar Ranjani pu taju razbojnie tolio blizu Ranihini ma? Ili im se ne to desilo?" "Mo da. Nisam bio u dodiru sa njima, ali Ravnice su ugro ene du celog Lunjins tana i Zemljospusta. Ranjani se ne tedimice rtvuju da za tite velie onje. Mo da ih im a premalo da bi titili ove bregove." Kovenant je to primio to je mogao mirnije. "Penoslede", promrmljao je, " ta se desilo sa svom tom priljivo u d inova po ojoj si bio onolio poznat? Zapravo mi n isi ni reao za to si tolio zabrinut. Da li zbog onih 'oiju' oje su te videle a o me priziva sa Trioom? Kad god te ne to upitam, pona a se ao da su ti usta vezana." Penosled se mutno osmehnuo. " iveo sam grubim ivotom. Vi e me ne privlai zvu sopstvenog glasa." "Je li to tolio tragino?" odugovlaio je Kovenant. "uo sam i gore stvari." "Mo da", tiho je reao Penosled, ali nije obja njavao dalje. D inova utljivost budila je nova pitanja u Kovenantu i neao napadala njeg ovo neznanje. Bio je siguran da su u pitanju ozbiljne stvari, da je ono to jo ne z na o sudbini Domaje u asno va no, ali seao se ao je cedio podate iz Banora na zara vni raj Ulom-amena. Nije mogao da zaboravi posledice onoga to je uinio. Ostavio je na miru Penosledove tajne. Dole, u lisuri, Lenin san postajao je sve nemirniji. Uzdrhtao je ad je poela da se uvija u snu, poluglasno jecajui. Osetio je elju da sie do nje i sprei je da se bacaa u strahu oji bi mogao da joj slomi stare, rhe osti; ali odupro se tome. Nije mogao da priu ti sebi sve ono to je elela da mu znai. Ipa, ada se trgla i panino se osvrnula, ada je otrila da se udaljio o d nje... ada je prodorno rinula, ao da je napu tena... ve je bio na pola puta n iz brdo, a njoj. Tao ga je primetila. Podigla se ispod porivaa, po urila mu u su sret i bacila mu se u naruje. Privila se uz njega tao da su joj jecaji bili prig u eni njegovim ramenom. Desnom ruom... preostali prsti bili su utrnuli i nespretni ao da bi i njih trebalo amputirati... pogladio joj je sedu osu. Pou ao je da je ute i zagrlja jem i time nadonadi nedostata odgovarajuih rei. Polao se pribirala. Kada je pop ustio zagrljaj, zaoraila je unazad. "Oprosti mi, voljeni", sru eno je rela. "Upl a ila sam se da si me ostavio. Ja sam slaba i glupa, inae ne bih zaboravila da si t i Neverni. Zaslu uje vi e poverenja." Kovenant je nemo odmahnuo glavom, ao da eli da protivurei svemu, a ne zna odale da pone. "Ali ne bih podnela da ostanem bez tebe", nastavila je. "U dugim noima... ada mi hladnoa zahvati grudi, pa ne mogu da je odagnam... ada me ogledalo la e d a nisam ostala nepromenjena tebe radi... seala sam se tvog obeanja da e se vratiti. Nisam se olebala, ne! Ali shvatila sam da ne mogu da podnesem tvoje odsustvo... ne ponovo. Zaslu ila sam... jesam... ali ne mogu da podnesem... da se sama unjam p o noi i srivam se ao da se stidim... ne opet." "Ne opet", dahnuo je Kovenant. U tom staraom licu sada je ponovo video E

lenu, tolio lepu i izgubljenu da mu se srce grilo od ljubavi. "Sve do sam u sve mu ovome... neu niuda ii bez tebe." Izgleda da je ula samo ogradu, a ne i obeanje. Na licu joj se ocrtavala pa tnja. "Mora li da ode ?" "Da." Usta su mu jo bila uoena pa mu je bilo te o da ne no govori; pri izgov oru je stalno iznova povreivao te obrazovane raste. "Ja ne spadam ovamo." Dahnula je od tih rei ao da ju je udario. Spustila je pogled sa njegovog lica. "Opet!" Promrmljala je ispreidano. "Ne mogu... ne mogu... oh, majo moja Atiaran! Volim ga. Bez aljenja sam mu dala ivot. Kada sam bila mlada, bolno sam el ela da te pratim u Znanstvigor... da odva no uspem ao bi ti rela 'U mom ivotu po stoji znaenje, postoji moja er'. elela sam da se udam za poglavara. Ali dobila sam ... " Iznenada je obema ruama epala Kovenanta za janu i pri la mu sasvim blizu, u rno mu se unosei u lice. "Tomase Kovenante, hoe li se o eniti mnome?" Kovenant se u asnuto upiljio u nju. Uzbuena tom pomi lju, urno je nastavila. "Hajde da se venamo! Oh, najdra i, to bi me oporavilo. Nosila bih svai teret. Nije nam potrebna nam dozvola staraca.. . mnogo puta sam im govorila o svojim eljama. Znam obred, znam ao se daju obeanj a... nauiu te. A d in mo e biti svedo sjedinjenja na ih ivota." Pre nego to je Kovenant spostavio ontrolu nad sopstvenim licem, nastavila je da moli. "Oh, Nevernie! Rod ila sam ti er. Jahala sam Ranihina ojeg si mi poslao. eala sam...! Svaao sam poazala dubinu ljubavi prema tebi. O eni se mnome, voljeni. Nemoj me odbiti." Zgrio se od te molbe, oseao se glupo i neisto. Obuzet bolom, po eleo je da jo j orene lea, da je odgurne i ode. Ne to u njemu ve je vialo. Ti si luda, matora! J a volim tvoju er! ali obuzdao se. Ramena zgrenih ao da njima gu i grubost sopstven e reacije, uhvatio je Lenu za doruja i odvojio joj rue od svoje jane. Podigao ih je tao da su mu prsti bili tano pred njenim licem. "Pogledaj mi rue", za ripa o je. "Pogledaj mi prste." Divlje je zurila u njih. "Pogledaj bolest u njima. Nisu samo hladni... bolesni su, utrnuli od bol esti gotovo preo celih dlanova. To je moja bolest." "Zatvoren si mi", poti teno je rela. "To je lepra, a em ti! Tu je... a i ao si slepa za nju, ipa je tu. I po stoji samo jedan nain da je dobije . Produ eno izlaganje. Mo e je dobiti ao dovoljno du go bude pored mene. A deca... aav je to bra bez dece?" Nije mogao da izbri e osea nja iz glasa. "Deca su jo osetljivija. La e je dobijaju... deca i... i starci. Kad a sledei put nestanem iz Domaje ti e ostati i jedino to e sigurno naslediti od mene bi lepra. Kletni e se postarati za to. Kao vrhunac svega, biu odgovoran i za zara eno st itave Domaje." "Kovenante... voljeni", apnula je Lena, "prelinjem te. Nemoj me odbiti." Oi su joj se ispunile suzama, rastrzane surovim naporom da vidi sebe onavu av a je stvarno. "Pogledaj, slaba sam i gre na. Nisam ni vredna ni hrabra da sama pre i vim. Dala sam... molim te, Tomase Kovenante." Pre nego to je stigao da je sprei, p ala je na olena. "Prelinjem te... nemoj me posramiti pred itavim mojim ivotom." Odbrambeni bes nije delovao na nju. Grubo ju je podigao na noge ao da h oe da joj slomi vrat, ali onda ju je ne no zagrlio, pazei da licem poa e svu ne nost o ju je mogao da priupi. Za trenuta se oseao ao da u ruama dr i doaz ao je on. .. a ne poglavar Kletni... odgovoran za bedu Domaje. Nije mogao da prihvati tu odgovornost, a da ne odbaci Lenu. Tra ila je od njega da zaboravi... Znao je da ga Penosled gleda. No, a i da su Trio, Mhoram i Banor bili s a njim... a i da su tu bili Atiaran i Trel... to ne bi promenilo njegov odgovor. "Ne, Lena", tiho je reao. "Ne volim te dovoljno... nemam pravu vrstu lj ubavi da bih se o enio tobom. Samo bih te varao. Ti si prelepa... prelepa. Nijedan drugi mu arac ne bi eao da ga ti moli . Ali ja sam Neverni, sea se? Postoji razlog t o sam ovde." Bolesno je isrivio usta u ne to mo da nali na osmeh. "Ni Bere Troprs t se nije o enio svojom raljicom." Te rei su ga ispunile gaenjem. Oseao je da je ta la gora nego la o venanju... da bi svaa ponuena uteha naudila o troj istini. Ali ada je shvatila ta joj je rea o, zgrabila je osnovnu ideju i privila se uz nju. Brzo je zatreptala da osu i suze i sa lica joj je nestao onaj stra an napor savladavanja sopstvene zbunjenosti. Iz

nenada se smireno, stidljivo nasme ila. "Znai li da sam ja tvoja raljica, Nevernie? " upitala je glasom punim uenja. Kovenant ju je grubo zagrlio da ne bi videla svirepost od oje mu se lic e izobliilo. "Naravno." Silom je istisnuo rei ao da su suvi e velie za njegovo bol no grlo. "Nio drugi me nije dostojan." Dr ao ju je, napola u strahu da e se sru iti ao je pusti, ali malo asnije s e sama povula iz zagrljaja, sa pogledom oji ga je podsetio na njeno proleno dev oja tvo. "Hajde da a emo d inu", rela je ao da eli da objavi ne to bolje od veridbe. Zajedno su se orenuli i popeli, ruu pod ruu, uz lisuru prema Srdosol ji Penosledu. Kada su stigli do njega, videli su da mu je masivno lice jo vla no od suza, oovano sivim ledom oji mu je visio sa brade u ledenicama. Ruama je grevito st ezao olena. "Penoslede", iznenaeno je rela Lena, "ovo je trenuta sree. Za to plae ?" Trgao je rue da otare led, a onda joj se nasme io sa divnom toplinom. "Ti si suvi e lepa, raljice moja", ne no joj je reao. "Vi e nego to mogu da izdr im." Zasijala je od zadovoljstva zbog tog odgovora. Ostarelo lice za trenuta joj je mladalai porumenelo i pogledala je d ina sa rado u u oima. Onda se pribrala i trgla. "Ali ja sam nehatna. Spavala sam, a vi niste jeli. Moram da vam uvam." L ao se orenula i po urila nizbrdo prema Penosledovim zalihama. D in je pogledao ledeno nebo, a zatim Kovenantovo napeto lice. Duboe oi za trenuta su o tro blesnule, ao da razume roz ta je Kovenant pro ao. Upitao je jedn ao ne nim glasom ao i Lenu. "Da li veruje u Domaju?" "Ja sam Neverni. Ne mogu se promeniti." "Ne mo e ?" "Ja u"... Kovenant je pogurio ramena... "istrebiti poglavara Kletnia, pr oletog Opaog. Zar ti to nije dovoljno?" "Oh, meni je dovoljno", odgovorio je Penosled sa iznenadnom estinom. "Men i nije potrebno ni ta vi e. Ali tebi to nee biti dovoljno. U ta veruje ... ava je tvoj a vera?" "Ne znam." Penosled je ponovo pogledao u nebo. Oi su mu bile sarivene iza te ih obrv a, ali osmeh mu je bio tu an, gotovo bespomoan. "Zato se bojim." Kovenent je mrano limnuo glavom, ao da se sla e. Ipa, da se u tom trenutu pred njim pojavio poglavar Kletni, on, Tomas Kovenant, Neverni i gubavac, pou ao bi da mu golim ruama i upa srce. Morao je da sazna ao se oristi divlja magija belog zlata. Nije mogao da nae odgovor u jelu oje je Lena pripremila za njega i Penos leda, ni u sivom ostatu popodneva, oje je proveo slupan raj oganj-amenova sa Lenom sanjivo privijenom uz njega, ni u vla nom, bolesnom sumrau oji je onano p riveo eanje raju. Kada ih je Penosled poveo a istonom izlazu iz lisure, Kovena nt je oseao da razume samo vetar oji je duvao roz njega ao se podsmeva nemoi su neve svetlosti i toplote. Kasnije nije imao vremena da razmi lja o tome. Svu pa nju m u je zaoupio napor neosetljivog spoticanja roz zamraene bregove. Bilo mu je te o da putuje. Iscrpljivala ga je borba sopstvenog tela da se oporavi od povrede i neporetnosti; iscrpljivala ga je o tra hladnoa. Nije video uda stupa, nije mogao da izbegne saplitanje, padanje, udaranje o neosetljivo am enje i pra inu. Ipa je nastavljao da hoda, da posre za Penosledom do mu se znoj m rznuo na elu, a odea ote avala od slojeva leda. Dr ala ga je re enost. Vremenom je oseti o a i nejasno zadovoljstvo to su mu stopala utrnula, pa ne osea povrede oje nanos i samom sebi. Nije imao oseanje trajanja i napreta; merio je vreme po zastancima za od mor, po alianthi oju mu je Penosled neoeivano pru ao iz tame. To ga je odr avalo. N a raju je ipa prestao da otire led sa nosa i usana, sa ela i iz fanatie brade; pustio je da mu siva hladnoa visi sa lica ao masa, ao da postaje zimsa spodob a. Spoticao se za d inom. Kada se Penosled onano zaustavio, neposredno pred zoru, Kovenant se jedn ostavno sruio u sneg i zaspao. Kasnije, ada ga je d in probudio za dorua, otrio je Lenu ao spava raj njega, slupana od hladnoe. Usne su joj blago pomodrele i povremeno bi zadrhtala, nesposobna da se zagreje. Sada su joj se na licu jasno poazivale godine, ao i

u slaba im poretima disanja otvorenih usta. Kovenant ju je pa ljivo probudio i na terao je da jede toplu hranu, sve do nije izgubila ledenu nijansu usana, a vene na slepoonicama postale manje upadljive. Onda ju je, uproos protivljenjima, vra tio pod porivae i legao pored nje sve do nije ponovo zaspala. Ne to asnije ustao je da dovr i svoj dorua. Raunajui unazad, pretpostavio je da je d in bio budan najmanje tri dana i noi. Zato je naglo reao: "Rei u ti ad vi e n e budem mogao da ostanem budan." Uzeo je posudu sa obluom i udaljio se da promae zalonjeno mesto odale bi uvao stra u. Tu je seo i gledao ao se nebo naapava da njim svetlom, oje ao da je curalo roz rastu na staroj rani. Probudio se asno po podne i ugledao Penosleda ao sedi raj njega, a m alo dalje je Lena spremala jelo. Trgao se i seo, prolinjui u sebi, ali njegova n emarnost izgleda nije na odila ostalim saputnicima. Penosled ga je pogledao sme ei s e. "Nemoj brinuti. Bili smo bezbedni... iao sam bio veoma umoran i spavao sam d o podneva. Severno od nas je jelenja staza i nei tragovi su jo sve i. Jeleni ne bi ostali ovde da ima i traga od razbojnia." Kovenant je limnuo glavom. Dah mu se mrznuo na hladnoi. "Penoslede", pro mrmljao je, "neverovatno sam umoran od ove prolete smrtnosti." Sledee noi bilo mu je la e da hoda. Upros napredovanju neosetljivosti u aa ma i stopalima, vratio mu se deo snage. Do ih je Penosled vodio a istou, plan ine su se udaljavale od njih a jugu, a bregovi su postajali pitomiji. Sve zajed no, mogao je da dr i ora. No, bla e zemlji te stvorilo je novi problem. Po to su bili manje zalonjeni o d vetra, esto su morali da hodaju pravo u ralje zimi poglavara Kletnia. Po tom v etru, Kovenantu ao da su se i najdublji slojevi odee pretvarali u led, te je or aao ao da mu to gloe o u do osti, ao ostret. Ipa, na raju mar a mu je ostalo dovoljno snage da prvi uva stra u. D in je po stavio logor u udubljenju zalonjenom sa istone strane nisim bregom; po to su jeli , Penosled i Lena su legli da spavaju, a Kovenant je zauzeo polo aj ispod mrtve, vo rnovate lee ti ispod vrha brega. Odatle je posmatrao nani e svoje saputnie a o se odmaraju, ao da mu potpuno veruju. Bio je re en da ih ne izneveri ponovo. Ipa je znao, upros elji, da je slabo opremljen za tavu du nost. Kinjila ga je studena osaaenost ula oja ao da je predoseala propast... ao da njegove ne sposobnost da vidi, uje, nanju i opasnost istovremeno daje podstre toj opasnosti. I nije gre io. Iao je bio budan, gotovo na oprezu... iao je dan poeo, ispunjavajui vazduh sivom, hladnom lapavicom... iao je napad do ao sa istoa, uz vetar od nje ga... nije ni ta osetio do nije bilo preasno. Te je zavr io rug po bre ulju, osmatrajui teren oo udoline, i vratio se d a sedne u slabi zalon lee, ada je onano postao svestan opasnosti. Ne to bliso tralo je niz vetar; nad udolinom je odjednom nadvila napetost. Sledeeg trenuta i z snega oo Penosleda i Lene iznile su tamne prilie. Do je pou avao da uzvine upozorenje, prilie su napale. Soio je na noge i pojurio u udolinu. Tamo se Penosled podigao na olena i bacao u stranu tamne ljude. Lena se, uz prigu eni ri, opirala te ini napadaa oji su je priovali pod porivaima. No, pre nego to je Kovenant stigao do nje, neo g a je udario s lea i oborio ga u sneg. Prevrnuo se i podvio noge, ali odmah su ga oo grudi i preo latova obu hvatile rue. Bio je bespomoan. Borio se, bacao se sa boa na bo, ali protivni je bio suvi e ja; nije mogao da rasine stisa. Zauo je ravan, tuinsi glas. "Ostan i miran ili u ti slomiti vrat." Pobesneo je od bespomonosti. "Pa slomi ga", dahtao je do se otimao. "Sam o nju pustite." Lena se panino odupirala, ciei od besa i bola to ne mo e da se oslobod i. "Penoslede!" promulo se proderao Kovenant. Zapanjen, video je da se d in ne bori. Napadai su uzmanuli, a on je nepor etno sedeo, ozbiljno zagledan u Kovenantovog protivnia. Kovenant je lonuo od jada. Napadai su grubo izvuli Lenu ispod porivaa. Ve su joj vezali rue. Jo se b orila, ali sada joj je jedini cilj, izgleda, bio da se oslobodi ao bi pritrala Kovenantu. Onda se oglasio Penosled, mirnim i preteim glasom. "Oslobodi ga." Po to ru

e oo Kovenanta nisu popustile, d in je nastavio. "Kamena mu i mora! Po alie ao mu na udi . Zar me ne poznaje ?" "D inovi su mrtvi", hladno je odgovorio glas raj Kovenantovog uha. "Ostal i su samo d inovi-Besomuci." "Pustite me!" prositala je Lena. "Oh, pa pogledajte ga, budale! Je li o n Besomu?" Kovenantu nije bilo jasno je li mislila na njega ili na Penosleda. Njegov napada nije obraao pa nju na Lenu. "Videli smo... video sam Lelej. Pu tovao sam da vidim delo Besomua." U Penosledovim oima zgusnula se sena, ali glas mu nije zadrhtao. "Dobro, onda mi nemoj verovati. Pogledaj njega, ao ti a e Lena, er Atiaranina. On je T omas Kovenant." Sna ne rue naglo su orenule Kovenanta. Na ao se licem u lice sa rupnim ove om ravnih oiju i zapovedniog dr anja. Imao je na sebi samo rata, tana, proziran ogrta, ao da je neosetljiv na hladnou. Neao se izmenio; obrve su mu bile izraz ito bele na tamnoj o i; osa mu je gotovo sasvim osedela; preo obraza su mu prel azile duboe bore ao erozija vremena. Ali Kovenant ga je ipa poznao. Bio je to Banor iz Krvne garde. 9. RANJANSKO SKLONI TE Kovenant se zapanjio od pogleda na njega. Oru ile su ga gipe, smee prili e, ponee ogrnute laim ogrtaima obojenim tao da odgovaraju sivobelom snegu; pri lazili su mu ao da ele da provere njegov identitet; neolio ih je napetim glaso m promrmljalo "Prsteno a". Jedva ih je video. "Ali Mhoram je reao..." Ali Mhoram je reao da su izgubili Krvnu gardu. "Prapoglavaru Kovenante." Banor je pognuo glavu u laom nalonu. "Oprost i moju gre u. Dobro si preru en." "Preru en?" Kovenant nije imao pojma o emu to Banor govori. Mhoramov bol je bio tao pun ubeenja. Tupo je pogledao nani e ao da oeuje da e Banoru nedostajati dva prsta desne ae. "Kamendolsa jana. Sandale. D in ao saputni." Banorove mirne oi pretra iva le su Kovenantovo lice. "I zaudara na infeciju. Jedino je tvoje dr anje prepoznatl jivo." "Prepoznatljivo." Kovenant nije mogao da se obuzda. Ponovio je re zato to ju je Banor poslednju izgovorio. Borio se da uspostavi ontrolu nad sobom. "Za to nisi sa poglavarima?" "Zavet je izopaen. Vi e ne slu imo poglavare." Kovenant je zinuo ao da je taj odgovor potpuno besmislen. Razumevanje m u je bilo zamagljeno zbunjeno u. Je li Mhoram reao ne to o tome? Ustanovio je da mu olena lecaju ao da zemlja podrhtava pod njim. Vi e ne slu imo poglavare, tupo je ponovio u sebi. Nije znao ta te rei znae. Onda su do njega doprli zvuci Leninog otimanja. "Naudili ste mu", ljutit o je dahtala. "Pustite me!" Ulo io je napor da se pribere. "Pusti je", reao je Banoru. "Zar ne shvata o je ona?" "Je li d in govorio istinu?" " ta? Je li on - ta?" Kovenant se od toliog nepoverenja gotovo vratio u pr ea nju tupost, ali Lene radi duboo je uzdahnuo i odupro se. "Ona je maja Vrhovnog poglavara Elene", zare ao je. "Reci im da je puste." Banor je pogledao pored Kovenanta u Lenu. "Poglavari su govorili o njoj" , zami ljeno je reao. "Nisu mogli da je izlee." Slegnuo je ramenima. "Mnogo ta nisu mogli da izlee." Pre nego to je Kovenant stigao da odgovori, rvni gardista dao je zna sv ojim ljudima. Trenuta asnije Lena se stvorila raj Kovenanta. Odneud ispod og rtaa izvula je ameni no i mahnula njime izmeu Banora i Kovenanta. "Ao si mu naud io", besnela je, "naplatiu to tvojom o om, stare." Krvni gardista ju je zaueno pogledao. Kovenant je pru io ruu a njoj da je zadr i, ali jo je bio suvi e o amuen da bi smislio nain da je smiri i uveri. "Lena", bes orisno je promrmljao, "Lena." Kada im se pridru io i Penosled, Kovenant je pogledo

m zatra io pomo. "Ah, raljice moja", tiho je reao Penosled. "Seti se svog Zaveta mira." "Mira!" Goro se obrecnula Lena. "Njima priaj o miru. Napali su Nevernia ." "Ipa nam nisu neprijatelji. To su Ranjani." Trgla se i sa nevericom pogledala d ina. "Ranjani? Oni oji se staraju o R anihinima?" I Kovenant se iznenaeno upiljio. Ranjani? Nesvesno je pretpostavio da su Banorovi sadruzi taoe rvni gardisti. Ranjani su uve pritajeno mrzeli rvnu gar du jer je mnogo Ranihina izgubilo ivot nosei rvne gardiste u bite. Ranjani i rv na garda? Tlo pod njim poelo je primetno da se trza. Ni ta nije onao ao je on ve rovao; sve u Domaji ga je ili udilo ili u asavalo, samo ao bi mu azali istinu. "Da." Penosled je uzvratio Leni. Sada je Kovenant i sam prepoznao Ranjan e. Bilo ih je osam oo njega, mu araca i ena. Bili su viti i gipi, sa o trim licim a lovaca i o om tolio tamnom od godina provedenih na otvorenom da je a ni ova zi ma nije izbledela. Osim tanih ogrtaa, oji su slu ili za amufla u, bili su obueni na ranjansi nain onao ao ih je Kovenant zapamtio... rate o ulje i tunie oje su im ostavljale slobodne rue i noge; bili su bosi. Sedam ih je imalo ratu o su i onopac oo pojasa, to je bila osobina uzlara; osmi je bio opremljen ao gri venar, jer mu je dugaa crna osa bila vezana onopcem i jer je oo ela nosio veni ut og cvea. Ipa, bili su drugaiji; nisu liili na Ranjane ave je poznavao pre etrdese t sedam godina. Najla e mu je bilo da uoi promenu u odnosu prema njemu. Toom prve posete Domaji gledali su ga sa strahopo tovanjem. Bio je Prsteno a, ove pred ojim se propelo stotinu Ranihina. Ali sada su njihova ponosna, o tra lica poazivala og orenost oja je i la do otvorenog besa, ao da je ugrozio njihovu ast izvr iv i neo nei zrecivo verolomstvo. No, to nije bila jedina promena na njima. Do je posmatrao stroge pogled e oo sebe, postao je svestan mnogo znaajnije razlie, neega to nije mogao da razgr anii. Mo da je u njihovom dr anju bilo manje samopouzdanja ili ponosa; mo da su tolio e sto napadani da su poeli da se po navici trzaju; mo da je odnos od jednog grivenara na sedam uzlara, umesto na tri ili etiri ao to bi trebalo, uazivao na velie gu bite meu voama, uiteljima znanstva o Ranihinima. U svaom sluaju izgledali su progo njeno, neao naeto, ao da im nei nevidljivi vampir gloe sr hrabrosti. Do ih je gledao, Kovenant je odjednom shvatio da oni trpe Banora i a ga slede, zato to nem aju dovoljno samouverenosti da oteraju rvnog gardistu. Trenuta asnije postao je svestan da Lena govori; sada je bila vi e zbunj ena nego besna. "Za to ste nas napali? Zar ne prepoznajete Nevernia? Zar se ne sea te Domajine amenbrae? Zar ne vidite da sam jahala Ranihina?" "Jahala!" zare ao je grivenar. "Kraljice moja", tiho ree d in, "Ranjani ne ja u." " to se tie d inova", nastavio je ove, "oni su izdajnici." "Izdajnici?" Kovenantu je rv pulsirala u slepoonicama, ao da je prebliz u bezdanu srivenom pod snegom. "D inovi su ve dva puta vodili Zubo ine razdirae vojse severno od ravnica Ra . Ta 'amenbraa' poslala su dvadesetine hiljada zuba i and i da razdiru Ranihine. Gledaj!" Gipim poretom izvuao je u e iz ose i zategao ga vrsto ao garotu. "Sva o ranjanso u e crno je od rvi." Zglavci na prstima pobledeli su mu ao da se sp rema da soi na d ina. "Ljudom je napu ten. Ranjani i Ranihini su razbijeni. D inovi!" Pljunuo je ao da mu se gadi uus same rei. "Ti me ipa poznaje ", obratio se Penosled Banoru. "Zna da ja nisam od one trojice to su pripali Besomucima." Banor je slegnuo ramenima. "Dvojica od trojice su mrtva. Ko mo e rei da su Besomuci nestali?" "Ja sam d in, Banore!" bio je uporan d in, glasom punim prelinjanja, ao da je ta injenica jedini doaz njegove odanosti. "Ja sam taj oji je prvi put doveo Tomasa Kovenanta u Veselamen." Banor nije bio dirnut. "Kao onda da si jo iv?" Na to se Penosledu zamagli e oi. Odgovorio je pisavim glasom. "Bio sam ods utan iz Koerrija... ada su moji sunarodnici preratili svoje godine u Primorju

Krvni gardista podigao je obrve, ali nije se usuprotivio. Trenuta asni je Kovenantu je postalo jasno da re enje ovog suoba le i u njegovim ruama. Nije bi o u stanju da se nosi sa tavim problemima, ali znao je da mora rei ne to. S naporo m se orenuo a Banoru. "Ne mo e tvrditi da se ni mene ne sea . Verovatno ima none more o meni, a i ao niada ne spava ." "Poznajem te, prapoglavaru Kovenante." Do je govorio, Banor je irio nozd rve ao da mu smeta zadah bolesti. "I ti me zna ", obratio se Kovenant grivenaru sa rastuom urbom. "Tvoj narod me zove Prsteno a. Ranihini su se propeli preda mnom." Grivenar je odvratio pogled od Kovenantovih upornih oiju i za trenuta mu je lice poprimilo izraz progonjenosti, ao da tragedija traje. "Ne govorimo o P rsteno i", tiho je reao. "Ranihini su izabrali. Nije na e da raspravljamo o odluam a Ranihina." "Onda se povuci!" Kovenant nije nameravao da vie, ali bio je suvi e ispunje n nejasnim strahovima da bi se obuzdavao. "Ostavi nas na miru! Vatru mu palenu! I ovao imamo dovoljno nevolja." Od tavog tona u grivenaru se probudio ponos. "Za to si do ao?" sveano je upi tao. "Nisam 'do ao'. Uop te ne elim da budem ovde." " ta ti je cilj?" Odgovorio je glasom punim zajedljivosti. "Nameravam da malo zavirim u Kl etniov Tabor." Te rei su protresle uzlare i zaulo se ao im vazduh i ti roz zube. Grivenar je epao oru je. Banorove oi su se istog asa ispunile divljom e njom, ali odmah mu se vratila smirena bezoseajnost. Zgledao se sa grivenarom pre nego to je progovorio. "Prapogl avaru, ti i tvoji saputnici morate sa nama. Pove emo vas na mesto gde e vi e Ranjana m oi da razmisli o vama." "Znai li da smo zarobljeni?" planuo je Kovenant. "Prapoglavaru, u mom prisustvu nijedna rua se nee dii na tebe, ali ove st vari se moraju razmotriti." Kovenant se besno upiljio u Banorovu bezizraznost, a onda se obratio Pen osledu. " ta misli ?" "Ne svia mi se taav odnos", ubacila se Lena. "Srdosolja Penosled je isti nsi prijatelj Domaje. Moja maja Atiaran sa toplinom je govorila o svim d inovima . A ti si Neverni, nosilac belog zlata. Poazuju nepo tovanje. Hajde da ih ostavi mo i poemo svojim putem." Penosled im je odgovorio oboma. "Ranjani nisu slepi. Banor nije slep. Ka snije e mnogo jasnije videti, a vredi tra iti njihovu pomo." "U redu", promrmlja Kovenant. "Ionao nisam dobar borac." Kruto se obrat io Banoru. "Poi emo sa vama." Zbog svega to se desilo izmeu njega i rvne garde, mor ao je da doda: "Bez obzira na to ta se ovde de ava, ti si mi suvi e esto spasavao ivot da bih sad prestao da ti verujem." Banor mu se opet plito nalonio. Grivenar je smesta izdao uzlarima neo lio nareenja. Dvojica su oti la ravnim trom a severoistou, drugo dvoje se udalj ilo da zauzme izviae polo aje sa obe strane dru ine, a ostali su poupili male rance iz srovi ta oo udoline. Do ih je posmatrao, Kovenant se ponovo zaudio laoi i gip osti ojom su se stapali sa oolinom. Kao da su a i njihovi otisci u snegu nest ajali pred njegovim oima. Do je Penosled paovao svoju o nu vreu, ulonili su sve tragove svog prisustva u udolini. Izgledala je neuznemireno ao da nio nije zal azio u nju. Kovenant je usoro pe aio izmeu Lene i Penosleda u istom pravcu uda su oti la dvojica traa. Grivenar i Banor brzo su oraali pred njima, a preostalo troje gri venara bilo im je iza lea, ao stra a. Izgledalo je da se otvoreno reu, ao da se n e pla e neprijatelja. Ipa, Kovenant se dvaput osvrnuo i video ih ao bri u tragove oje su ostavili u sivim smetovima i na hladnom tlu. Prisustvo troje spremne da ubija samo mu je poveavalo zbunjenost. Upros dugom isustvu sa nepoverenjem, nije bio spreman na tolio neprijateljstvo Ranj ana. Bilo je oito da su se de avale va ne stvari... dogaaji o ojima nije imao pojma.

."

To neznanje izazvalo je u njemu sna no oseanje da se sudbuna Domaje ree u pravcu r ize, prelomnog zapleta u ojem je njegova sopstvena uloga bila zamagljena i neja sna. Srivaju injenice od njega. To oseanje stavljalo je pod sumnju itavo oporo zda nje njegove svrhe, ao da je podignuto na sporom ivom pesu. Morao je da postavi pitanja i sazna odgovore. Ali uznemiravala ga je neizgovorena pretnja ranjansih u adi. A Banor...! Nije mogao da uoblii pitanja, a ni u sebi. I bio je umoran. Ve je putovao itavu no i nije spavao od prehodnog popodnev a. Pro la su samo etiri dana od ao su ga prizvali. Do se trudio da odr i ora, us tanovio je da mu nedostaje snaga usredsreenosti za razmi ljanje. Ni Lena nije bila u boljem stanju. Iao je bila zdravija od njega, bila je stara i nenavila na hodanje. Postepeno je postao jednao zabrinut za nju ol io i umoran. Kada je poela da nale e na njega, mirno je reao Banoru da mora da se odmori. Spavali su do sredine popodneva, a zatim nastavili put do duboo u no pre nego to su se ponovo ulogorili. Kovenant i Lena sada su se bolje dr ali. Hrana oj u su im Ranjani davali bila je topla i orepljujua. Usoro po to je mutnosivi dan p re ao u olovnu no stigli su do raja bregova, nadoma ravnice Ra. Tu su srenuli a severu, dr ei se neravnog tla u podno ju bregova radije nego da se otisnu u otvorenu , zaleenu izlo enost ravnice. Ipa im je bilo la e da hodaju. Kovenant se vremenom d ovoljno oporavio da pone sa postavljanjem pitanja. Kao i obino, bilo mu je te o da razgovara sa Banorom. Nepoolebljiva ravno du nost rvnog gardiste pla ila ga je, esto ga je inila zlobnim ili besnim zbog obinog osujeenja; tava utljivost izgledala je potpuno imuna na razum... antiteza lepre. Sada su svi rvni gardisti napustili poglavare, Veselamen i pobijanje smrti. Po glavarev Kona bez njih e pasti. Pa ipa, Banor je bio tu, iv, rame uz rame sa Ran janima. Kada je Kovenant pou ao da postavlja pitanja, oseao je da vi e ne poznaje ove a sa ojim razgovara. Banor je na prva oprezna ispitivanja odgovorio upoznajui Kovenanta sa Ran janima... grivenarom Kamom i uzlarima Vanom, Lalom i Pulom... i uveravajui ga da e stii na odredi te do sledee veeri. Objasnio je da ova grupa Ranjana predstavlja izvia u patrolu zadu enu da otriva razbojnie du zapadnog ruba ravnica Ra; na li su Kovena nta i njegove saputnie pre sluajno nego po planu. Kada je Kovenant upitao za Jad inu, grivenaru oja je pre sedam godina donela u Veselamen vesti o Ljudosei, B anor je mirno reao da je umrla ubrzo po povratu ui. Posle toga Kovenant je mor ao silom da izvlai iz njega ono to je eleo da zna. Na raju nije smislio niaav uvijen nain da postavi pitanje. "Ostavili s te poglavare", nespretno je reao. "Za to ste ovde?" "Zavet je poga en. Kao smo mogli da ostanemo?" "Potrebni ste im. Niada im niste bili potrebniji." "Prapoglavaru, a em ti da je zavet poga en. Mnoge stvari su poga ene. Bio si tamo. Nismo mogli... prapoglavaru, ja sam sada star. Ja, Banor, meni rvne garde . Potrebni su mi san i toplo jelo. Iao sam othranjen za planine, ova hladnoa mi prodire u osti. Nisam dostojan sluga Veselamena... ne, ne za poglavare, iao n isu ravni Vrhovnom poglavaru Kevinu oji je oti ao pre njih." "Za to si onda ovde? Za to niste lepo oti li ui i zaboravili sve ovo?" Penosled se namr tio na Kovenantov ton, ali Banor je mirno odgovorio. "To mi je bio naum... ada sam napustio Poglavarev Kona. Ali ustanovio sam da ne mo gu da zaboravim. Jahao sam suvi e mnogo Ranihina. Nou sam ih video... trali su mi r oz snove ao vedro nebo i istota. Zar ih nisi posmatrao? Bez zaveta i poricanja s mrti, oni su nadma ivali sudbinu rvne garde. Zato sam se vratio." "Samo zato to si vezan za Ranihine? Prepustio si poglavare i Veselamen i sve ostalo palu i rvi, a ovamo si do ao zato to ne mo e da se odrene jahanja Ranihi na?" "Ja ne ja em." Kovenant se upiljio u njega. "Do ao sam da podelim posao sa Ranjanima. Neolicina Haruaija... ne znam o lio... neolicina ih je mislila ao i ja. Poznavali smo Kevina u vreme mladosti i slave i nismo mogli da zaboravimo. Terel je ovde, i Runi. Ima i drugih. Uimo Ranjane na im ve tinama i uimo od njih negovanje veliih onja. Mo da emo nauiti da se po mirimo sa porazom pre nego to umremo."

Da se pomire, jenuo je Kovenant. Banor! Obeshrabrila ga je jednostavnos t obja njenja rvnog gardiste. Znai, tolia stolea slu be bez mrlje i bez sna pretvori la su se u ovo. Nije vi e ispitivao Banora; bojao se odgovora. Ostata dana bio je van dodira sa svojim ciljem. Upros Lenine i Penosle dove brige i prijateljstva, hodao je izmeu njih u mrzovoljnoj izdvojenosti. Od Ba norovih rei utrnulo mu je srce. Te noi je spavao na leima, lica orenutog navi e, ao da ne veruje da e iada vi e videti sunce. Sledeeg jutra ipa se setio. Ubrzo posle svitanja, grupa grivenara Kama s rela je jo jednog uzlara. ove je bio na putu a ivici ravnice, a u ruama je nosi o dva mala bueta utog cvea. Sivi vetar patetino je tresao rhe latice. Po to je poz dravio grivenara Kama, po ao je dalje na otvoreno, o tro uzviujui uz vetar rei na jez iu oji Kovenant nije razumeo. Ponovio je uzvi i stao sa ispru enim ruama ao d a nudi cvee vetru. Usoro su iz zalona smrznute jaruge izi la dva Ranihina, pastuv i obila. Pastuvove grudi bile su prerivene sve im tragovima and i, a obila je imala sloml jen, upalj pogled, ao da je upravo izgubila mlado. Oboje su bili mr avi ao ostur ; glad im je iscedila ponos iz ramena i sapi, otrila im rebra i pretvorila ispi jene mi ie u poniznu golotinju. Izgledali su jedva sposobni da podignu glavu. Ipa su rzanjem pozdravili uzlara. Sapliui se, doasali su do njega i odmah poeli da jed u cvee oje im je pru ao. Hrana je nestala u tri zalogaja. Uzlar ih je brzo zagrlio i orenuo se, oiju punih suza. Grivenar Kam dao je bez rei uzlaru uveli venac iz ose, ao bi Ranihini imali jo po zalogaj. "To je amanibhavam, leovita trava ravnice Ra", ruto je obj asnio Kovenantu. "To je ilava trava, ne propada na zimi tao lao ao to bi Besni eleo. Odr ae ih u ivotu... jo jedan dan." Do je govorio, besno se zagledao u Kovenan ta ao da je jadno stanje dvaju onja Neverniovo delo. Grubo je mahnuo glavom p rema uzlaru oji je hranio onje. "Danas je pre ao deset milja da bi na ao to malo h rane za njih." Lice mu je odjednom sablasno upalo; izgledao je ao rtva neije let ve. Orenuo se sa bolnim izrazom lica i ponovo po ao a severu, du ivice ravnice. Kovenant se setio; sada mu nije bilo te o da se seti svoje svrhe. Kada je po ao za grivenarom, hodao je ao da se besno bori sa mrtvilom sopstvenih stopala . Toom tog dana video je jo neolio Ranihina. Dvoje je bilo nepovreeno, al i svi su bili izgladneli i poni eni. Svi su bili blizu smrti od gladi. Leni je te o pao pogled na njih. Do ih je gledala, nije bila zbunjena, n ije bilo izvrtanja ili nejasnosti slie. Taj prizor ju je satirao. Kao je vreme odmicalo, oi su joj upale, ao da pou avaju da se sariju u lobanji, i dobile su te e podonjae. Tao je rho izgledala do je piljila pred sebe ao da joj i Kove nant izgleda nejasno... ao da ne primeuje ni ta sem isturenih rebara i mr avih udova Ranihina. Kovenant ju je dr ao za ruu do su hodali, vodio je i pridr avao to je bolje mogao. Umor mu je postepeno postajao neva an; ao da je a i o tar vetar oji se obr u avao na njih iz ravnica izgubio na va nosti. Klancao je pored Kama ao divlji pror o oji dolazi da prenese Ranjanima la no proroanstvo. Sredinom popodneva stigli su do isturenih stra a Kamovog odredi ta. Dvojica Ranjana iznila su pred njima iz ogoljene iare i pozdravili grivenara Kama na ra njansi nain - podizanjem ruu do glave, ra irenih dlanova i bez oru ja. Kam je uzvra tio nalon, rato progovorio s njima tihim, dahtavim jeziom, a onda dao zna K ovenantu, Leni i Penosledu da pou za njim. "Moji uzlari uspeli su da sazovu samo jo tri grivenara", reao je ad su odmali dalje roz brda, "ali etvoro e biti dovo ljno." "Dovoljno?" upitao je Kovenant. "Ranjani e prihvatiti odluu etvoro grivenara." Kovenant je mirno izdr ao Kamov pogled. Trenuta asnije grivenar se oren uo sa neobino obeshrabrenim izrazom lica, ao da se setio da Kovenantovo pravo po tie od Ranihina. Sada je urno vodio dru inu uzbrdo, sa sivim vetrom u lea. Popeli su se uz dve strme litice oje su pru ale panoramsi pogled na ravn ice. Grubo otvoreno zemlji te le alo je pred njima uni teno, spr eno zimom i sivim snego m, naizgled osaaeno i be ivotno. Grivenar Kam se ipa urno retao dalje, ne obraajui

pa nju na prizor. Poveo je saputnie pored litica u dolinu zgodno slonjenu meu gru bim bregovima i visovima. Dolina je bila veliim delom zalonjena od vetra, a na padinama su se videle rete zasaene leje nezrelog amanibhavama. Sada se Kovenant seao ta je toom ranijih prolazaa roz dolinu Ra uo o amanibhavamu. Ta trava sadr a la je retu leovitu mo za onje, a za ljude je bila otrovna. Osim trave, u dolini su se nalazile jo samo etiri mrtve iare na razliitim m estima du najstrmije padine. Grivenar Kam po ao je pravo a najgu oj. Do se pribli avao , iz ume mu je u susret izi lo etvoro uzlara. Izgledali su napeto i rho, to je nave lo Kovenanta da primeti olio su mladi; a i dve starije devoje izgledale su a o da nisu bile spremne za grivenarstvo oje im je nametnuto. Nervozno su pozdrav ile Kama, a ada im je uzvratio nalon slonile su se u stranu da ih propuste u i aru. Kovenant je po ao za Banorom u umu i ustanovio da se u njenom zadnjem delu nalazi uza use u padini. Use se nije zatvarao, ali gornje ivice bile su toli o zarivljene da Kovenant nije mogao da vidi vrh. Pod nogama je oseao sloj vla nog, mrtvog li a ao mu prigu uje orae; prolazio je izmeu hladnih amenih zidova be umno ao sena. Nozdrve mu je ispunio miris ustajale drevnosti, ao da je napalo li e ve poolenjima trulilo u useu; upros vlazi, oseao je oo sebe irenje prigu ene toplot e. Svi su utali. Ste ui utrnulom ruom Lenine ledene prste, hodao je za Banorom du us ea oji je neravnomerno rivudao roz stenje. Grivenar Kam se zaustavio. Kada ga je Kovenant sustigao, tiho je reao, "Sada ulazimo u tajna mesta ranjansih sloni ta. Upozoravam te, Prsteno o. Ao odlui mo da ne verujemo tebi i tvojim saputnicima, nee napustiti ovo mesto. Ovo je posle dnje sloni te u itavoj dolini Ra i oolnim brdima. Ranjani su u svoje vreme imali neolio ovavih srivenih mesta za slan janje. U njima su grivenari negovali stra ne rane Ranihina i obuavali uzlare tajnim obredima grivenarstva. Ali jedno po jedno, sva sloni ta...", Kam se upiljio u Ko venanta demonsim pogledom, "...sva su bila izdata. Iao smo ih uvali svim svojim ve tinama, re i, pragrdani, jamnici... zlo meso u svim oblicima... svi su na li na a s rivena sloni ta i opusto ili ih." Posmatrao je Prsteno u ao da tra i nei zna oji b i obele io Kovenanta ao izdajnia. "Zadr aemo te tu... pobiemo tvoje saputnie... rad ije nego da dozvolimo izdaju ovog mesta." Ne dav i Kovenantu vremena da odgovori, orenuo se na peti i po ao uz sledeu rivinu usea. Kovenant ga je pratio, mrano namrgoen. Iza oue se na ao u velioj prostori ji. Bilo je polumrano, ali videlo se dovoljno dobro da bi razabrao neolio Ranih ina ao stoje pored zidova. Jeli su osudne snopove trave, a u zatvorenom prost oru zavrtelo mu se u glavi od o trog mirisa amanibhavama. Svi su bili povreeni... n ei tao te o da su jedva stajali. Jedan je u borbi izgubio itavu stranu lica, dru gi je jo rvario iz orutne mre e tragova and i na boovima, a ostalo dvoje su imali slomljene noge oje su mlitavo visile, sa groznim rajevima osti oji su viril i roz rasinutu o u. Primetili su ga do je mrano zurio u njih. Svi su se nemirno porenuli i bolno podigli glave, upirui u njega mee, tu ne oi. Za trenuta su ga gledali ao da bi trebalo da ga se boje, ali bili su suvi e te o povreeni za strah. Onda su, u ago niji, a i onji sa polomljenim nogama pou ali da se propnu. "Prestanite. Prestanite." Kovenant je jedva bio svestan da glasno jei. Ru e su mu se grile pred licem, ao da pou avaju da odagnaju stra ni prizor. "Ne mogu da podnesem." Banor ga je vrsto uhvatio za ruu i povuao ga roz prostoriju u sledei pr olaz u amenu. Noge su ga izdale posle neolio oraa, ali Banor ga je epao i poneo navi e . Grevito se dr ei besorisnim prstima za ramena rvnog gardiste, uspeo je da se or ene tao da ga pogleda. "Za to?" dahnuo mu je pravo u ravnodu no lice. "Za to su to ur adili?" Banorovo lice i glas nisu ni ta otrivali. "Ti si Prsteno a. Dali su ti obean je." "Obeanja." Kovenant je protrljao oi. Kroz seanje su mu proletela obeanja Ran ihina. "Pala mu i rvi." S naporom se odvojio od Banora. Dr ei se za zid usea, st egao je drhtave pesnice ao da pou ava iz njih da iscedi smirenost. Prsti su ga s

vrbeli od elje za grlom Opaog. "Treba ih ubiti!" promulo je uzvinuo. "Treba ih osloboditi mua! Kao mo ete biti tao orutni?" Grivenar Kam se pobunio. "Da li se tao radi u tvom svetu, Prsteno o?" Ali Banor je mirno odgovorio. "Oni su Ranihini. Ni ne pomi ljaj da im ponu di milost. Kao ma oji ove mo e doneti odluu izmeu njihove smrti i bola?" Na to je Penosled pru io ruu i dodirao Banoru rame u zna po tovanja. Kovenantu su se vilice grile da bi zadr ale uzvie. Primetio je d inov poret , orenuo se i sumorno pogledao Penosleda. I d in i Banor su prisustvovali njegovo j pogodbi sa Ranihinima pre etrdeset sedam godina, ada su se velii onji prvi p ut propeli pred njim; Banor, Penosled, Mhoram i Kvan su mo da poslednji pre iveli iz pohoda za ezlom zaona, ali i to je bilo dovoljno. Mogli su da ga optu e. Ranjani su mogli da ga optu e. Jo nije znao za ta bi sve mogli da ga optu e. Burma mu je labavo visila na domalom prstu; smr ao je, pa se belo zlato l atilo ao da je beznaajno. Bila mu je potrebna njegova mo. Bojao se da bez moi nagaa stvari oje su od njega rili. Naglo je zaoraio a Kamu i ubo ga uoenim prstom u grudi. "Pala mu", pro mrmljao je u odgovor na grivenarov besni pogled, "ao to ini samo iz ponosa, nadam se da e istrunuti od njega. Mogli ste ih odvesti na jug, u planine... mogli ste i h spasti od ovog. Ponos nije dovoljno dobar izgovor." Kamov pogled opet je potamneo od vampirsi nastalog bola. "To nije ponos ", tiho je odgovorio. "Ranihini su re ili da ne idu." Kovenant mu je poverovao, iao to nije eleo. Nije mogao da posumnja u ono to je video u grivenaru. Povuao se, ispravio ramena i duboo udahnuo. "Onda mi bolje pomozi. Veruj mi, eleo to ili ne. Mrzim Kletnia isto olio i ti." "To je mogue", odgovorio je Kam, povrativ i estinu. " to se tie tebe, neemo prot ivureiti Ranihinima. Video sam... ne bih verovao da nisam video. Da se propnu! On ao povreeni! Ne mora nas se bojati, ali tvoji saputnici su ne to drugo. to se tie ene. ..", ulo io je napor da mirno govori, "...tu nisam nepoverljiv. Na licu joj se vid i ljubav prema Grivi. Ali ovaj d in... on se mora doazati." "ujem te, grivenaru", tiho je reao Penosled. "Po tovau tvoje nepoverenje to bolje mogu." Kam je izdr ao d inov pogled, a onda se osvrnuo a Banoru. Krvni gardista je neosetljivo slegnuo ramenima. Kam je limnuo glavom i poveo grupu dalje niz use . Pre no to je po ao za njim, Kovenant je ponovo uhvatio Lenu za ruu. Nije p odigla glavu, a u polumrau joj nije video oi, nego samo modrice pod njima. "Budi hrabra", reao je to je ne nije mogao. "Mo da nee biti tao stra no." Nije mu odgovoril a, ali nije se ni oduprla ada ju je povuao dalje. Dr ao ju je raj sebe i usoro su zajedno izi li iz drugog raja prolaza. Use se otvarao u srivenu dolinu oja je delovala prostrano posle sueno g prostora na prilazu. Nad ravnom povr inom nabijene zemlje strmi zidovi su se vrst o dizali a usoj rpici nonog neba. Sama dolina bila je dugaa i duboa; savijala se u obliu slova "S", zavr avajui se drugim useom u brdima. Na neolio mesta du zidova doline nalazili su se isprani ameni stubovi i gomile stenja, a u uglovim a i puotinama oo tog ogromnog stenja, zalonjeni od snega oji bi dopro sa otv orenog neba, stajali su atori Ranjana... nomadsi domovi pojedinih porodica. Izgl edali su jadno malobrojno. Grivenar Kam se oglasio uzviom ada je u ao u dolinu; ada su ga Kovenant i Lena pristigli, desetine Ranjana ve su se retale od atora a njima. Kovenant j e bio neprijatno iznenaen to svi izgledaju jednao progonjeno ao Kam. Za razliu od Ranihina, nisu bili izgladneli. Ranjani su bili poznati po lovaoj ve tini i oito su mogli da obezbede vi e mesa za sebe nego trave za onje. Ipa, bili su napaeni. Svi osim dece i bolesnih nosili su oznae uzlara, iao je a i Kovenantovo nevino i povr no oo videlo olio su nei od njih nespremni za rad i opasnosti uzlarenj a. To je potvrdilo njegovu raniju pretpostavu da je broj Ranjana opasno smanjen , usled zime ili rata. I svi su imali Kamov izmueni, neispavani pogled, ao da ne mogu da se odmaraju jer su im snovi ispunjeni u asom. Sada je Kovenant nagonsi shvatio ta je to. Svi su, a i deca, bili progon jeni rvavim izgledom istrebljenja Ranihina. Bojali su se da e svrha, cilj postoj anja itavog naroda usoro potpuno nestati iz Domaje. Ranjani su oduve iveli za Ra

nihine i sada su verovali da e iveti te tolio dugo da vide ao umire poslednji Ranihin. Dogod velii onji odbijaju da napuste Zaravan, Ranjani su bili bespomon i da spree taav raj. Samo ih je njihov tvrdoglavi, borbeni ponos uvao od oajanja. Doeali su Kovenanta, Lenu i d ina utanjem i praznim pogledima. Lena ih je j edva primetila, ali Penosled im se nalonio ranjansim nainom i Kovenant je sledi o njegov primer, iao je tim poretom izlo io pogledima svoj prsten. Neolio uzlara je za amorilo pri pogledu na belo zlato, a neo od grivena ra je goro reao: "Znai, istina je. Vratio se." Kada im je Kam reao ta su uinili ranjeni Ranihini, nei su se zgrili od bolnog uenja, a ostali su ljutito za amorili u pola glasa. Ipa su se svi nalonili Kovenantu; Ranihini su se propeli pred nji m i Ranjani mu nisu mogli odbiti dobrodo licu. Onda su se sunaari, Ranjani premladi ili prestari ili suvi e bolesni za uzl are, udaljili, a troje grivenara o ojima je Kam ranije govorio pri lo je da se pr edstavi. Kada su izgovorili imena, grivenar Jain, mrgodna ena oja je maloas govor ila, obratila se Kamu. "Je li bilo neophodno primiti i d ina?" "On mi je prijatelj", smesta se obrecnuo Kovenant. "I Banor zna da mu se mo e verovati, iao su rvni gardisti suvi e bandoglavi da bi to glasno reli. Ne b ih stigao dovde da nije bilo Srdosolje Penosleda." "Precenjuje me", ironino je dodao Penosled. Grivenari su odmeravali Kovenantove rei ao da je taj rati govor imao v i e od jednog znaenja. Tu se ubacio Banor. "Srdosolja Penosled uestvovao je u pohodu za ezlom zaona sa Vrhovnim poglavarom Prothalom, prapoglavarom Kovenantom i gri venarom Litom. U to vreme bio je vredan poverenja. Mo da nije preostalo ni ta od st arih vrednosti d inova." "Ni ti ne veruje u to", obrecnuo se Kovenant. Banor je podigao jednu obrvu. "Jesi li video Lelej, prapoglavaru? Je li ti Srdosolja Penosled reao ta se desilo u primorsom domu d inova?" "Ne." "Onda si mu prerano polonio poverenje." Kovenant se trudio da se savlada. "Za to mi ne a e ta je bilo?" "To nije moje mesto. Nisam se ja ponudio da te vodim do Pustog Grobi ta." Kovenant je zaustio da se pobuni, ali Penosled mu je umirujue spustio ru u na rame. Upros suobljenim oseanjima oja su mu izborala elo i opasno se zgusnu la u uvuenim oima, d inov glas bio je miran. "Je li obiaj Ranjana da ostave svoje gos te da stoje na hladnoi, gladni, posle dugog putovanja?" Kam je pljunuo na zemlju, a umesto njega odgovorila je grivenara Jain. "Ne, to nam nije obiaj. Pogledaj." Mahnula je glavom prema nastavu anjona, gde su sunaari poslovali oo velie vatre pod zalonom jednog od stubova. "Hrana e us oro biti spremna. To je meso re a, ali mo ete ga mirno jesti - mnogo puta je suvan o." Onda je uhvatila Lenu za ruu. "Hodi. Patila si pri pogledu na Ranihine. Znai da deli na bol. Uiniemo ta mo emo da se oporavi ." U Kovenantu su se usome ali bespomonost i strah, ali nije mogao da se odup re toploti logorse vatre; bila je bolno potrebna njegovom promrzlom telu. Prsti su mu, onao utrnuli, jo dobili i promrzline celom du inom, sve do zglavaa. Znao je da e, uolio se ne postara za njih, usoro biti u opasnosti od trovanja rvi ili gangrene. Boleo ga je napor samoontrole, ali ipa je po ao a vatri, za Lenom i Jain. to je ti e mogao, zamolio je jednog sunaara za malo tople vode ao bi opra o noge. Upros utrnulosti, osetio je ola anje od zgrejanih nogu. Topla voda pomog la je da mu se osti otope na toploti vatre. Ni noge mu nisu bile onao stra no o tee ne ao to se pla io. Otele su od infecije, ali teta nije bila ni ta vea nego pre neo lio dana. Iz neog razloga, telo mu se odupiralo bolesti. Bilo mu je drago zbog otria da nije u opasnosti da izgubi stopala. Hrana je bila gotova malo asnije. Kamovih sedam uzlara selo je prer teni h nogu oo vatre sa etvoro grivenara, Banorom, Penosledom, Lenom i Kovenantom, a sunaari su postavili pred njih tanjire od suvih, rtih listova banane. Kovenant s e na ao izmeu Lene i Banora. Hromi ove, oji je mrmljao ne to za sebe, poslu io ih je g ula em i vrelim zimsim rompirima. Kovenant nije u ivao u pomisli da jede re e... oe

ivao je da e meso biti smrdljivo i ilavo... ali bilo je tolio dugo uvano, sa ta o jaim travama, da je ostala samo slaba gorina. I bilo je vrue. Njegova elja za to plotom bila je nezasita. Jeo je ao da vidi pred sobom duge dane hladnoe i osudi ce. Imao je dobar razlog. Bez pomoi, ni on ni njegovi saputnici nee moi da nau d ovoljno hrane za put do Kletniovog Tabora. Kao da se setio da je negde uo ao a liantha ne raste na Ubojnim zaravnima. Neprijateljstvo Ranjana predsazivalo im je zlo na vi e naina. Iao se bojao, znao je da mora dopreti do sr i tog neprijateljstva. U hrani je tra io protivotrov za strah, ali u vaanju i razmi ljanju preinuo ga je neobian ove oji je neoeivano u ao u sloni te. Do ao je roz dalji deo anjona i po ao pravo, otvoreno prema oupljenim mu arcima i enama. Po odei je pomalo podseao na Ranjane; oristio je iste tanine za tanu o ulju i pantalone, isti o uh. No, o uh mu je visio sa ramena tao da je spreavao slobodu poreta vi e nego to bi ijedan Ranjanin trpeo. I nije nosio onopac na sebi. Umesto te ranjanse oznae, imao j e u jednoj ruci rato oplje nali na ezlo; a za pojas mu je bio zatanut o tar dr veni bode . Upros otvorenosti ojom se pribli avao, davao je utisa nesigurnog izaziv anja, ao da iz neog razloga veruje ao Ranjani mogu da mu se narugaju. Pogled om je pla ljivo preletao po njima, ao da vi e odsae nego prilazi onom to vidi. Oo njega je lebdeo obla rvi oji Kovenant nije mogao da objasni. Bio je ist i nepovreen; ni oplje ni bode nisu poazivali tragove sorog ori enja. Ipa j e ne to u njemu govorilo o rvi, o ubijanju i gladi. Do se ove pribli avao vatri, K ovenant je shvatio da svi Ranjani sede nepomino uoeni - ne miui se, ne jedui, ne gle dajui stranca. Poznavali su tog ovea po neemu to im je zadavalo bol. Trenuta asnije, ove se svaalai oglasio. "Jedete bez mene? I meni je pot rebna hrana." Grivenara Jain nije podigla pogled sa zemlje. "Zna da si nam dobro do ao. Pridru i nam se ili uzmi hrane olio ti je potrebno." "Jesam li stvarno dobro do ao? Gde su poreti i rei pozdrava? Pah! a me ni ne gledate." Ali ada ga je Kam prostrelio pogledom ispod natu tenih obrva, ove se trga o i srenuo pogled. "Pio si rv", tiho je rela Jain. "Da!" brzo je odgovorio ove. "I vi ste uvreeni. Ni ta vi ne razumete. Da ni sam najbolji tra i negovatelj Ranihina u itavoj ravnici Ra, ubili biste me na mes tu bez trenuta razmi ljanja o datim obeanjima." "Nismo tolio prevrtljivi da zaboravimo obeanje", mrano je promrmljao Kam. Nepoznati nije obratio pa nju na te rei. "Sada vidim goste meu vama. Prsteno a lino. I d in...", jeto je naglasio, "...ao me oi ne varaju. Jesu li i Besomuci do bro do li?" Kovenant se iznenadio ad je Banor progovorio pre nego to su Jain ili Kam stigli da odgovore. "On je Srdosolja Penosled." Tuinsi naglasa rvnog gardiste imao je udan prizvu estine, ao da saop tava ljunu injenicu. "Srdosolja Penosled!" Podsmehnuo se nepoznati, ali nije pogledao d ina u oi . "Onda je gotovo sigurno da je Besomu." "Mi nismo sigurni", reao je Kam. ove nije obratio pa nju na njega. "I Prsteno a... muilac onja. Je li i on be somuan? Dr i se svog mesta... desna rua rvne garde. Ovo je ponosna gozba... svi n ajorutniji neprijatelji Raihina su na oupu. I dobro do li!" Na ovo je Jainin glas otvrdnuo. "I ti si dobro do ao. Pridru i nam se... ili uzmi hrane olio ti je porebno i idi." Sunaar je nesigurno po ao a nepoznatom, nosei list pun hrane. Ovaj mu ga je naglo oteo iz ruu. "Ii u. ujem ao tvoje srce porie tvoje rei. Nisam ponosan ni do voljno dobro do ao da jedem sa tavima." Smesta se sarastino orenuo na peti i po ao u pravcu iz ojeg je do ao. Trenuta asnije napustio je sloni te jednao naglo a o to je i u ao. Kovenant je ga je ispratio zbunjenim pogledom, a onda osmotrio grivenare , tra ei obja njenje. Sedeli su zagledani u hranu ao da ne mogu nioga da pogledaju u oi. Ni Penosled, izgleda, nije razumeo ta se upravo desilo. Lena nije ni primeti

la; onao sedei, napola je zaspala. Kovenant je pogledao Banora. Krvni gardista se mirno suoio sa Kovenantovim pitanjem i odgovorio onom i stom bezoseajnom estinom. "To je Pieten." "Pieten", sumorno je ponovio Kovenant. Penosled je promulo ponovio. "Pi eten!" "Njega i asnicu Lauru spasli smo u pohodu za ezlom zaona, u bici od Vito g Drvograda. Sea li se? Lauru i malog Pietena su povredili..." "Seam se", goro je odgovorio Kovenant. "Pragrdani su im ne to uinili. Upotr ebili su ih ao mamac. Ona... ona..." Seanje ga je u asnulo. Laura je bila u asno zlo upotrebljena i sva njena ogromna hrabrost nije bila dovoljna da prevazie ono to jo j je uinjeno. A dete, Pieten... i dete je bilo zloupotrebljeno. Penosled je progovorio preo Kovenantovog u asa. "Poveli smo i asnu Lauru i Pietena do ravnica Ra i Ljudoma." Kovenant se setio da je d in nosio Pietena u na ruju. "Tu, na Prsteno in zahtev i... i moj... Ranjani su preuzeli brigu o Lauri i P ietenu." Banor je limnuo glavom. "To je obeanje oje je pomenuo." "A Laura?" obeshrabreno je upitao Kovenant. "Umrla je do je Pieten bio jo mali. Ono to joj je uinjeno preratilo joj j e ivot." "A Pieten?" Penosled je bio uporan. " ta su mu to pragrdani uinili?" Ti inu je preinulo Kamovo mrmljanje. "On je lud." Jain mu se goro suprotstavila. "On je najbolji tra i negovatelj Ranihin a u itavoj ravnici Ra... ao to je i reao." "On slu i Ranihine", dodao je Banor. "Stara se o njima potpuno ao mnogi g rivenari. Ali postoji...", za trenuta je tra io pravu re, "...izopaenost u njegovoj ljubavi. On..." "Voleo je uus rvi", preinuo ga je Kovenant. U seanju je video Pietena. .. jedva etiri godine starog... u purpurnoj svetlosti bolesnog meseca. Pieten je umazao prste na orvavljenoj travi, olizao ih i nasme io se. Banor se slo io limanjem glave. "On li e rane Ranihinima da bi ih oistio!" U asnuto je reao Kam. "Zbog njegove velie ve tine sa Ranihinima", nastavio je Banor, "i zbog st arih obeanja datih u vreme pohoda, Ranjani dele sa njim svoj ivot i posao. Ali boj e ga se zbog divljanosti. Zato ivi sam. A pona a se prema Ranjanima ao da su ga pro gnali." "Pa ipa se bori", dodala je Jain trenuta asnije. "Videla sam ad je opljem ubio tri re a oji su gotovo savladali Ranihina." "Bori se", promrmljao je Kam. "On je lud." Kovenant je duboo uzdahnuo ao da pou ava da udahne hrabrost. "A mi smo odgovorni... Penosled i ja... mi smo vam ga dali, znai mi smo odgovorni. Je li ta o?" Na zvu njegovog glasa Lena se prome oljila i pospano zatreptala, a Penos led mu je odgovorio. "Nije, prijatelju." Grivenara Jain je odgovorila uznemirenim glasom: "Ranihini su te odabra li. Ne tra imo da ih spase ." "Nazovi to ponosom ao hoe ", dodao je Kam. "Ranihini su vredni ponosa." "A odgovornost je moja", dodao je Penosled tao bolnim glasom da je Kove nant osetio bol pri slu anju. "Mene treba riviti. Posle bite od Vitog Drvograda ... ada je itav pohod znao ava je bezimena strava priinjena detetu... ja sam mu usratio glinu-vidaru oja bi ga mo da izleila." Kovenant se seao i toga. Progonjen aljenjem zbog silnih jamnia oje je po bio, Penosled je poslednjom glinom-vidarom ola ao mue neoj ranjenoj spodobi um esto da pomogne Pietenu. Pou ao je da se pobuni protiv d inove samooptu be. "Nisi je usratio. Samo si..." "Nisam je dao." Penosledov odgovor bio je onaan, ao odrezan. "Oh, pala mu!" Kovenant se osvrnuo po grupi, tra ei nain da neao savlada situaciju. Ali nije ga nalazio. Nehotice je probudio Lenu. Brzo je sela i upitala: "Voljeni, ta nije u re du?"

Kovenant ju je utrnulim prstima uhvatio za ruu. "Nemoj da se brine . Samo pou avam da shvatim ta se ovde de ava." "Kraljice moja", ubacio se Penosled. Obrisao je usta, spustio li e na ome je stajala hrana i uspravio se na noge. Previso u rugu Ranjana, isoraio je da bi stao raj vatre. "Kraljice moja, na problem je u tome to Ranjani pogre no sumnjaj u u mene. Izrazili su po tovanje prema tebi, Leni, eri Atiaraninoj, i prihvatili s u prapoglavara Tomasa Kovenanta, Nevernia i Prsteno u. Ali meni ne veruju." Lena je podigla pogled a njemu. "Znai da su budale", dostojanstveno je r ela. "Ne." Penosled se bledo nasme io. "Istina je da sam bio gost u Ljudomu i s aputni grivenare Lite u pohodu za ezlom zaona. I istina je da me rvni gardist a Banor poznaje. Borili smo se zajedno od Vitog Drvograda. Ali oni nisu budale. Sna ao ih je usud d inova i to nepoverenje zaslu uje po tovanje." Obratio se grivenarima. "Ipa, iao shvatam va u sumnju, te o mi je da je p odnosim. Moje srce tra i da odem sa mesta na ome mi ne veruju. Ne bi vam bilo la o da me zaustavite. Ali neu poi. Moje misli tra e da ostanem sa svojim prijateljem T omasom Kovenantom. Mo da e vas on ubediti da me prihvatite. Ali neu ga moliti za to. Moram se sam izboriti za va e poverenje. Trudiu se da razumem va u sumnju... tao da se neprijatelji Opaog, Du omora i Zubo e, ne dele meu sobom. Tra ite sve to elite." Grivenari su se o tro zgledali i Kovenant je osetio da se opet stvara zate gnuta atmosfera. D inovo lice bilo je zloobno mirno, ao da je svestan line rize i zna ao da se izbori sa njom. Ali Kovenant ni ta nije razumeo. Neprijateljstvo Ranjana i dalje ga je udilo. Sve ga je svrbelo da soi u odbranu d ina. Uzdr ao se jer je shvatao za to Penosled hoe da se doa e - i jer je stra no, u asn o eleo da vidi ao e to d in uiniti. Grivenari su se posavetovali bez ijedne rei, a onda je Jain ustala i pre o vatre pogledala Penosleda. Iao nepozvan, Banor joj se pridru io. Za trenuta su ozbiljno posmatrali d ina. Konano je Jain progovorila. "Srdosoljo Penoslede, Besni je vian zlobi. Da bi se otrile sve njegove prevare treba imati istu toliu spr etnost. Ranjani tu spretnost nemaju. Kao onda da te isprobamo?" "Ispitajte moju pro lost", odgovori Penosled ravnim glasom. "Bio sam van K oerrija to su ga inovi izgradili ada su Besomuci spustili ruu na moj narod. Od tog vremena rstarim Domajom i napadam... ubijam razbojnie. Borio sam se uz Kam endolce u odbrani njihovih domova. Ja sam..." "Imaju stvorenja oja uni tavaju amen!" preinula ga je Lena sa iznenadno m ustrinom. "Njihove ogromne, orutne rue razdiru domove i pretvaraju ih u ljau. Bez snage ovog d ina ne bismo sauvali ni jedan jedini uspravan amen." "Lena!" Kovenant je hteo da zatap e, da glasno pohvali njenu potvrdu, ali umesto toga ju je ne no preinuo, ste ui joj ruu sve do nije a njemu orenula ljut iti pogled. "Nije mu potrebna na a pomo", reao je ao da se boji da e joj od tolio g gneva stradati rhe osti lica. "Mo e sam da odgovara." Njen bes se postepeno pretvorio u bol. "Za to nas mue? Cilj nam je da spase mo i Ranihine. Ranihini nam veruju." Kovenant ju je umirivao to je bolje umeo. "Patili su. Odgovorni su i za s ame sebe." "I ja sam uestvovao u povratu Tomasa Kovenanta u Domaju", nastavio je Pe nosled. "Ni on ne bi sedeo ovde, nameran da pomogne Domaji, da nisam uli io svoju snagu." "To nije dovoljno", nemilosrdno je rela Jain. "Besni ne bi olevao da ubije i svoje radi rupnijih ciljeva. Mo da si slu io Kamendolcima u prizivanju ao bi ovo belo zlato palo u rue Zubo i." "A nisi nam objasnio Lelej." Banorov glas bio je tih, uzdr an, ao da pote e vrlo osetljivo pitanje. Ali Penosled je to odgurnuo u stranu trzajem rupne glave. "Onda zaborav ite moju pro lost... zaboravite o ilje rizia oji mi porivaju o u. Mogue je da sam orue Opaog. Prosudite ono to vidite. Pogledajte me. Da li zaista verujete ao bi se Besomu preru io u mene?" "Kao da odgovorimo?" promrmljala je Jain. "Niada te nismo videli zdrav og." Penosled je gledao Banora; pitanje je bilo upueno rvnom gardisti.

Banor je odgovorio mirno i nepristrasno. "D ine, ne izgleda mi dobro. Mnoge stvari su isrivljene po ovoj zimi... ali ti ne izgleda dobro. Postoji u tebi po u da oju ne razumem. Lii mi na Izopaenje." Grivenari su slo no zalimali glavama u zna slaganja. "Banore!" Penosled je te o disao. Uoena smirenost se zaas razbila i lice m u se isrivilo od mue. "Ne prolinji me tao ratim reima. Mo e biti da suvi e liim na Pietena. Zadavao sam udarce oje ne mogu da opozovem ili spreim. A ti si video ... na mojoj glavi le i rv d inova." Krv d inova? Kovenant je jenuo. Penoslede! Sledeeg trenuta Penosled je povratio ontrolu nad sobom. "Ali poznavao s i me, Banore. Vidi da mi nije namera da slu im Opaog. Ne bih mogao...!" Rei su mu s e divlje otidale sa usana. "Poznavao sam te", slo io se Banor. "A da li te sada poznajem?" D inove rue su se grile ao da se spremaju za nasilan odgovor, ali zadr ao j e smirenost. Ne ispu tajui Banorov pogled, lenuo je raj vatre. a je i tao bio v i i od Banora i grivenare Jain. Mi ii su mu se napeli ad se nagnuo napred, a narand a sti plamen se opasno odra avao sa duboo usaenih oiju. "Video si aamoru, Banore", napeto je reao, "obred vatre oji d inovi or iste u tuzi. Video si njen bol. Nisam spreman... ovo nije moje vreme za tave ob rede. Ali neu se povui do me ne prizna , Banore iz rvne garde." I dalje gledajui Banora u oi, gurnuo je obe pesnice u najusijaniji ar logor se vatre. Uzlari su od tog prizora glasno dahnuli, a ostali grivenari su soili i p ridru ili se Jain. Kovenant ih je pratio ao da ga je d in povuao na noge. Penosled se uoio od agonije. Iao mu plamen nije gutao meso, bilo je jas no da ga u asno mui. Mi ii na elu grili su mu se i napinjali ao da e mu rastrgnuti loba ju; tetive na vratu su mu isoile ao u ad; znoj mu je lio ao rv niz usijane obra ze; usne su mu se zgrile u belu omu oo zuba. Ali pogled mu nije ni zatitrao. U mu ama je zadr avao zahtev svog bola. Banor mu je uzvraao pogled sa izrazom nepristrasne ravnodu nosti na tuinsom licu. Uzlari su bili zgro eni. Muno su piljili u Penosledove ae. Grivenari su sa izrazom bola i straha gledali Banora i d ina, pratei njihovo odmeravanje snage volj e. Samo je Lena tiho rinula i zagnjurila lice Kovenantu u rame. Ni Kovenant nije mogao da podnese prizor Penosledove patnje. Orenuo se Banoru i dahnuo mu u uvo. "Odustani! Priznaj da ga poznaje . Vatru mu palenu! Ban ore... proleti sebinjau! Tao si ponosan... po to je rvna garda propala ne mo e pod neti da prizna ao je igde ostalo imalo vernosti. Ili ti ili ni ta. Ali on je d in, Banore!" Banor se nije ni pomerio, ali mi ii u vilici su mu poigravali. "Zar ti Ele na nije bila dovoljna?" prositao je Kovenant. "Zar pou ava da naini od njega jo jedn og Kevina?" Banor ove sede obrve su se za trenuta zgrile u uoenom mr tenju. Onda je mi rno progovorio. "Oprosti mi, Srdosoljo Penoslede. Verujem ti." Penosled je izvuao rue. Bile su uoene od bola. Privio ih je uz grudi, promulo dahui. Banor se orenuo a Kovenantu. Bilo je neeg u njegovom dr anju od ega se Kov enant zgrio, ao da je oeivao udarac rvnog gardiste. "I ti si izazvao pad Vrhovn og poglavara Elene", reao je Banor rhim glasom. "Ti si nas naterao da otrije mo neizgovoreno ime, a nisi sam poneo teret tog imena. Zato je Zaon smrti prer e n, a Elena je pala. Nisam ti prebacivao tada, i neu ni sad. Ali a em ti ovo: uvaj s e, prapoglavaru Kovenante! Dr i suvi e mnogo sudbina u svojim bolesnim ruama." "Znam to", promrmljao je Kovenant. Tolio se tresao da je morao obema ru ama da obgrli Lenu ao bi se pridr ao. "Znam to. To je jedina stvar oju sigurno znam." Nije mogao da pogleda Penosleda; bojao se d inovog bola, bojao se da se d in u nije dopalo njegovo uplitanje. Zato se oslonio na Lenu do se u njemu reacija na napetost pretvarala u bes. "Ali sada mi je dosta toga." Glas mu je zvuao suvi e grubo, ali bilo mu je svejedno. Bio mu je potreban odu a. "Nisam vi e voljan da molim za pomo. Sad u vam rei ta da radite. Grivenara Lita je obeala da e Ranjani uiniti sve to elim. Stalo vam je do obeanja... odr ite i ovo. Potrebna mi je hrana, olio god mo emo da ponesemo. Po

trebni su mi vodii da nas to br e odvedu do Domajinog Sunovrata. Potrebni su mi izviai da nam pomognu u prelasu Ubojnih zaravni." Rei su mu se otrljale izmeu zuba br e nego to je mogao da ih ontroli e. "Ao je Penosled obogaljen... pala mu, to ete mu nadonaditi!" "Zatra i jo i mesec", promrmljao je grivenar Kam. "Ne izazivaj me!" Vreli uzvici su mu navirali u grlo ao vatra; orenuo se da baci plamen na grivenare, ali njihovi upla eni pogledi su ga zaustavili. Nis u zaslu ivali tolii bes. Kao i Banor i Penosled, bili su rtve Opaog... rtve stvari oje on, Tomas Kovenant, nije uinio, oje nije hteo ili nije mogao da uradi, za Domaju. Opet je osetio podrhtavanje tla na ojem stoji. S naporom se ponovo orenuo a Banoru i pogledao ga u ostarele oi. "Ono to se desilo Eleni uop te nije tvoja rivica", promumlao je. "Ona i ja... smo to uini li zajedno. Ili sam to ja uinio njoj." Primorao se da poe do Penosleda. No, pri prvom poretu Lena ga je uhvatila za ruu i cimnula ga da se or ene. Oslanjao se o nju, ne obraajui mnogo pa nje; sada ga je naterala da je pogleda. "Elena... moja er... ta joj se desilo?" U oima joj se prelivao u as. Sledeeg trenut a se oajnii zaaila za njega, ao and ama. " ta joj se desilo?" Kovenant se upiljio u nju. Napola je zaboravio, nije hteo da se seti da ona nema pojma o Eleninom raju. "Reao je da je pala!" vrisnula je na njega. " ta si joj to uinio?" Dr ao ju je to je dalje mogao i izmicao. Odjednom mu je svega bilo dosta. L ena, Penosled, Banor, Ranjani... nije mogao da odjednom misli na sve. Orenuo je glavu a Penosledu, prenebregav i Lenu, i tupim pogledom zamolio d ina za pomo. Ali Penosled nije ni primetio Kovenantovu samenjenu, nemu molbu. Jo je bio obuzet so pstvenim bolom, trudei se da savije uoene prste. Kovenant je oborio glavu i ponov o pogledao Lenu ao da je ona zid o oji mora da udari glavom. "Mrtva je", promulo je reao. "Ja sam riv... ne bi se na la u toj zbrci da nije bilo mene. Nisam je spasao jer nisam znao ao." uo je uzvie iza lea, ali nisu delovali na njega. Gledao je Lenu. Znaaj izg ovorenih rei polao je prodirao sve dublje. "Mrtva", ponovila je praznim glasom. "Kriv." Pred Kovenantovim oima svetlo razuma u njenom pogledu jenjavalo je i trnu lo. "Lena", zajeao je, "Lena!" Nije ga prepoznala. Prazno je piljila roz njega ao da je du a u njoj umr la. Via iza Kovenanta je jaala. Zauo je glasan uzvi ti iza sebe. "Izdati sm o! Pragrdani i jamnici...! Pobili su stra are!" Glas pun hitnje dopro je do njega. Tupo se orenuo. Pred grivenarima i B anorom stajala je mlada uzlara i gotovo cvootala od straha. Iza nje, na ulazu u sloni te, borba je ve poela. Kovenant je uo ao iz puotine odjeuju uzvici i ste njanje divlje bite prsa u prsa. Sledeeg trenuta u anjon je banula zbijena grupa jamnia, ma ui ogromnim mae vima u monim, lopatastim aama. Jurnuli su na Ranjane uz prodornu riu. Pre nego to je Kovenant stigao da reaguje, Banor je uhvatio i njega i Len u i poeo da ih vue a drugom raju doline. "Be ite", govorio je do ih je cimao napr ed. "D in i ja emo spreiti poteru. Preuzeemo vas... to pre budemo mogli. Be ite na sever , pa na isto." Litice su se su avale sve do se Kovenant i Lena nisu na li na ulazu u novu puotinu u bregovima. Banor ih je gurnuo prema tamnoj raselini. " urite. Dr ite levo ." Istog asa je nestao... otrao je pravo u bitu. Napola nesvesno, Kovenant je proverio da li za pojasom jo ima Trioov no . Ne to u njemu udelo je da potri za Banorom, da se baci ao on u oi enje or aja... da pot a i opro taj. vrsto je stegao Lenu za ruu i povuao je za sobom u use. 10. PARIJA Iza prve rivine nestalo je a i slabo svetlo logorsih vatri i vi e ni ta ni je video. Lena se retala ao rpena luta - prazna i trapava. Hteo je da se nas

loni na njega, tao da mu ostanu obe slobodne rue; ali ada je obmotao njene pr ste sebi oo mi ice, mlitavo su spali. Bio je primoran da pipa put levom ruom i v ue Lenu osaaenom desnom. Zbog utrnulosti mu se inilo da e je svaog asa izgubiti. Via ga je pratila roz use i svai ri mu je poveavao urbu. Besno je ps ovao, pou avajui da se time sauva od histerije. Kada se use podelio, pratio je levi zid. Ovaj use je u neolio oraa postao tao uza da je morao da se ree poboe, vuui Lenu za sobom. Onda je poeo d a se spu ta. Usoro je bio tao strm da su im se buavo li e i glina ponead pomerali p od nogama. Onda se use pretvorio u tunel. Kamen im se slio nad glavama, a pod s e uzdigao sve do tavanica nije postala tao nisa da se Kovenant saginjao iz st raha da e razbiti glavu. Pla io ga je op ti mra u prolazu. Oseao se ao da slepo pipa put roz utrobu zemlje, oseao je da ga svai ora mo e odvesti u bezdan. Vi e nije u o zvue iz anjona; u i su mu bile ispunjene sopstvenim oprcanjem. Ipa se nije z austavio. Pritisa hitnje, pritisa slepog amena oji mu se nadnosio nad potilj om, gurali su ga napred. Lena i dalje nije davala znae ivota. Spoticala se, retala ad je povue, tupo udarala o zidove tunela; ali rua u njegovoj aci bila je neporetna. Nije mo gao da joj uje a ni disanje. Cimao ju je za ruu ao maloumno dete. Konano se tunel zavr io. Bez iavog upozorenja, amen je nestao i Kovenant se na ao u ipra ju. Stabljie i grane ibale su ga ao da im je neprijatelj. titei lice podlaticom, jurio je napred sve do se nije na ao na otvorenom, preznojen na lede nom vetru. No je bila vla na i ledena ao i obino, ali posle potpune tame u tunelu ispo stavilo se da mo e da pone to nazre. Stajao je sa Lenom pod visoom, nadnesenom liti com. ipra je i grmlje porivalo je najvei deo podno ja, ali iza njih tlo se spu talo, ot voreno, a ravnici Ra. Stajao je pod ujedima vetra i pou avao da razmotri situaciju. Tunel je sa ove strane bio dobro sriven ipra jem i grmljem, ali Ranjani bi ipa trebalo da po stave stra e i tu. Gde su? Nioga nije video, ni ta nije uo osim vetra. Do ao je u isu enje da doziva, ali spreila ga je ledena praznina noi. Ao su Ranjani pora eni, razbojnicima nee biti nimalo te o da pou za njim roz tunel; jamnic i i pragrdani sa laoom savlauju tave tamne prolaze. Mo da ga ve sada pragrdani posm atraju iz gu tare. Na sever, pa na isto, reao je Banor. Znao je da bi trebalo da poe, ali nije imao ni ta... ni hranu, ni porivae, ni vatru. Ao se Banor i d in usoro ne poj ave, sa njim i Lenom je gotovo. Ali Banor je reao da e ih oni preuzeti. Preasno je, promrmljao je da bi uvrstio sopstvenu odluu, preasno je da se sad brinem o nemoguem. Od samog poeta sve je bilo nemogue. Sad samo idi. Bar nju sloni sa ovog vetra. Prebacio je Lenu levo od sebe, obgrlio ju je i po ao a severu roz neprir odno uporni vetar. urio je to je vi e mogao, pridr avajui Lenu, pla ljivo se osvrui da vidi prate l h. Kada je stigao do procepa u brdima s leve strane, na ao se pred te om odluom: B anor i Penosled e ga la e nai ao ostane na ivici ravnice, ali ao poe navi e u bregov e imae vi e izgleda da nae zalon i alianthu. Naon bolnog trenuta razmi ljanja, odlui o se za brda. Morae da se osloni da lovae ve tine svojih prijatelja; Lena mu je bil a najva nija. ustro je napredovao roz use, napola nosei svoju saputnicu. Kada je pro ao prve prevoje, nai ao je na plitu dolinu oja se protezala a severu, to mu je dalo malo zalona od vetra. Ali nije se zaustavio; nije bio dovoljno daleo od tunel a. Umesto toga poveo je Lenu du doline, u bregove iza nje. Uz put je sluajno nai ao na izmuenu alianthu. Imala je neolio bobica, ali samo njeno prisustvo malo ga je umirilo. Pojeo je dve bobice, a onda pou ao da na govori Lenu da uzme ostale. No, ona niti je videla alianthu niti je ula njegove m olbe; sva spolja nja ula bila su joj prazna. Pojeo je ostata blagovnjaa da ne bi propale, a onda ostavio bun i poveo L enu du doline a drugom raju. Dugo potom nije uspevao da nae la put roz brda. U glavnom se batrgao a severu, tra ei upotrebljive doline ili staze, ali teren ga je uporno sretao a istou, nizbrdo a ravnici. Znoj mu se ponovo ledio u bradi, a mi ii su mu se polao oili pod ledenim ujedima vetra. Lena bi zadrhtala ad god b

i je pogodio nalet vetra. Konano mu je postala najva nija njena potreba za zalonom . Kada je u pustari pod sobom primetio tamniju senu nali na jarugu, odustao je od brda i po ao prema njoj. Nije se prevario. Na ao je suvu vododerinu strmih obala. Zidovi su ponegde bili preo deset stopa visoi. Poveo je Lenu niz neravnomernu strminu u jarugu, pa u zavetrinu suprotnog zida i smestio je leima uz nabijenu zemlju. Do ju je gledao roz tamu, upla ilo ga je njeno stanje. Sada je neprestan o drhtala, a o a joj je bila hladna i vla na. Na licu nije imala ni traga razuma, n iave svesti o je ili ta joj se de ava. Grubo joj je protrljao ae, ali rue su jo j ostale mlitave, ao da joj je hladnoa ispraznila osti. "Lena", pozvao ju je... prvo neodluno, onda glasnije. "Lena!" Nije odgovorila. Mlitavo je sedela uz zid ao da e se radije smrznuti nego da prizna ao je ove oga voli ubica. "Lena!" poeo je da prelinje. "Ne teraj me na to. Neu to ponovo da uradim. " Nije odgovorila. Po nepravilnom jeanju i ripanju pri disanju nije se vide lo da li ga je ula. Izgledala je tro no ao smrznuti porcelan. Lica izvijenog u divlju grimasu, podigao je troprstu au i sna no je udario po licu... drugi put u ivotu. Glava joj je mlitavo pala u stranu i ponovo se orenula a njemu. Za tre nuta joj je dah podrhtavao u pluima, a usne su joj drhtale ao da je od ledenog vazduha bole usta. Onda je naglo pru ila rue pretvorene u and e. Zarila mu je not e u lice, oo oiju. vrsto ga je dr ala, uopanih notiju, spremna da mu isopa oi. U trbuhu je osetio naglu muninu straha i trgao se, ali nije uzmaao. "Ubio si moju er Elenu", rela je mirno. "Da." Prsti su joj prodrli malo dublje. "Mogla bih da te oslepim." "Da." "Zar se ne boji ?" "Bojim se." Ponovo je pomerila prste. "Za to se onda ne opire ?" Iz levog obraza mu je p otela rv. "Zato to moram da razgovaram sa tobom... o onom to se desilo sa Elenom. Mo ram da ti a em ta je uradila... i ta sam ja uradio... i za to sam to uradio. Nee ma slu ti ao ne re i ..." "Neu te slu ati uop te!" Glas joj je podrhtavao od plaa. Divljim poretom je p ovula rue i uzvratila mu udarac, svom snagom. Od bola su mu zasuzile oi. Kada j e razbitrio vid, Lena je priljubila dlanove uz lice da bi prigu ila glasne jecaje. Nespretno ju je zagrlio. Nije se opirala. vrsto ju je dr ao do je plaala i posle neog vremena je sama pomerila glavu i zagnjurila mu lice u janu. Ali u soro se uoila i povula. Obrisala je oi, odvraajui lice ao da se stidi trenuta s labosti. "Nije mipotrebna tvoja uteha, Nevernie. Ti joj nisi bio otac. Oeva je du no st da voli svoju er, a ti je nisi voleo. Nemoj pogre no razumeti moj nepostojani b ol... neu zaboraviti ta si uinio." Kovenant se obavio ruama da bu savladao sopstveni bol. "Ne elim da zabor avi ." Tog trenuta bi bio spreman da izgubi oi ao bi mu bol slepila omoguio da plae . "Ne elim da io zaboravi." Ali bio je suvi e prazan za suze; vlaga oja mu je zamaglila vid nije dola zila iz srca. Naglim poretom se podigao na noge. "Hajde. Smrznuemo se ao ne nas tavimo da hodamo." Pre nego to je stigla da odgovori, zauo je tree orae iza sebe. Naglo se o renuo, ma ui ruama da odbije napad. Tamna prilia stajala je pred njim u jarugi. B ila je obmotana o uhom; nije mogao da joj razabere obrise. Ali imala je u desnoj ruci oplje nali na ezlo. "Fuj!" otpljunu prilia. "Bili bi ve deset puta mrtvi da nisam re io da vas uvam." "Pieten?" Iznenaeno upita Kovenant. " ta ti radi ovde?" Lena je bila raj nj ega, ali nije ga doticala. "Glup si olio i nespretan", re ao je Pieten. "Odmah sam video da te Ranj ani nee tititi. Uzeo sam to na sebe. Kava glupost te je predala u njihove rue?" " ta se desilo u borbi?" U Kovenantu su se uzburala pitanja. " ta je bilo s

a Banorom i Penosledom? Gde su oni?" "Hodi", preinuo ga je Drvograanin. "Crvlji naot nije daleo. Moramo urit i ao ti je do ivota." Kovenant je zurio u Pietena. Nerviralo ga je njegovo pona anje. Za trenuta je bezglasno pomerao vilice. Onda je ponovio sa prizvuom oajanja u glasu. " ta j e bilo sa Banorom i Penosledom?" "Nee ih vi e videti." Pieten je zvuao podrugljivo. "Nee vi e ni ta videti ao od ne poe sa mnom. Nema hrane ni ve tine. Ostani ovde i bie mrtav pre nego to preem milj Ne eajui odgovor, orenuo se i po urio du jaruge. Kovenant je olevao, neodluan jer su se u njemu uzburala dva suprotna st raha. Nije bio spreman da veruje Pietenu. Nei nagon u njemu je viao: On pije rv; Kletni mu je ne to uinio i on voli uus rvi! Ali on i Lena su bili suvi e bespo moni. Nisu mogli da se staraju o sebi. Naglo je uhvatio Lenu za ruu i po ao za Pie tenom. Drvograanin oga su obuili Ranjani dozvolio je da ga Kovenant i Lena prist ignu, ali onda je ubrzao ao bi spreio Kovenanta da postavlja pitanja. Brzo ih j e poveo a severu, iz vododerine u otvorene ravnice, po urujui ih ao da pred sobom ima jasan cilj. Kada su poazali znaove umora, razdra eno im je na ao alianthu. Sa m nije poazivao umor; retao se sna no i sigurno, u ivajui u ritmu oraa. Povremeno bi se podrugljivo isezio na Kovenanta i Lenu, podsmevajui im se zbog nesposobno sti da ga prate. I li su za njim ao u transu, zaarani o trom zimom i ogromnom potrebom. Koven ant je istrajno odr avao tempo, a Lena se trudila u ora sa njim, odbijajui svai njegov pou aj da joj pomogne. Njena nova, gora nezavisnost ao da ga je odr avala; pre la je gotovo dve milje pre nego to je poela da slabi. A onda ju je snaga odjedn om napustila. Kovenant je i sam bio umoran do ostiju, ali bolno je eleo da joj pomogne . Kada se po trei put spotala i jedva povratila ravnote u, poviao je nasuprot vet ru. "Pietene, moramo se odmoriti. Potrebni su nam vatra i zalon." "Nisi vrst, Prsteno o", podrugnuo se Pieten. "Za to te se tolio ljudi pla i?" "Ne mo emo dalje ovao." "Smrznuete se ao se tu zaustavite." Kovenant je jedva supio snage da vie. "Znam! Hoe li nam pomoi ili ne?" Pietenov glas zvuao je neobino prijatno ada je odgovorio. "Biemo bezbednij i... preo ree. Nije daleo." urno je odmaao pre nego to je Kovenant stigao da i t a upita. Kovenant i Lena su se potrudili da ga prate i otrili su da je govorio i stinu. Usoro su stigli do obale tamne ree oja je tela iz bregova na isto. L e ala im je preo puta, pretei, ao struja crnog leda, ali Pieten je smesta soio u nju i pregacao pravo na drugu obalu. Struja je bila jaa, ali nije mu dosezala p reo olena. Kovenant ga je psujui posmatrao ao ide. Nepoverenje mu se umnogostruilo od umora; nagorsa opreznost gubavca zavijala je u njemu ao ranjena ivotinja. Ni je poznavao ovu reu, ali pretpostavljao je da je to Lunjinstan, severna granica ravnice Ra. Bojao se da Banor i Penosled ne oeuju da on napusti ravnice... ao su jo ivi. Ali i dalje nije imao izbora. Drvograanin im je bio jedina prilia. "Hoete li tu ostati?" Rugao im se Pieten sa druge obale. "Stanite i umreet e." Vatru mu palenu! Kovenant je besneo u sebi. Uhvatio je Leninu ruu, upr os njenim pou ajima da se izvue, i po ao niz obalu u reu. Nije osetio hladnou u stopalima, ali potolenice ao da su mu gorele. Pre nego to je pre ao deseta jardi, olena su ga bolela, a listove ao da mu je oglod ala rea. Pou ao je da po uri, ali brzina toa i neravnine dna primoravale su ga da se spotie i tetura. vr e je stegao Leninu ruu i gurao dalje, pogleda uprtog u drugu obalu. Kada se isteturao iz ree, noge su ga bolele ao da su obogaljene. "Pro let bio, Pietene", mumlao je. "Sada ne mo emo bez vatre." Pieten se sarastino nalonio. "Na tvoju zapovest, Prsteno o." Orenuo se n a peti i otrao laim oracima u nisa brda severno od ree, ao vilenja oji mam

i u propast. Kovenant se teturao za njim i ada je dospeo na vrh brega video je da je Pieten ve zapalio vatru u narednoj udolini. Plamen je pucetao na suvom omadu z emlje obraslom trnjem i ibljem. Do su se Kovenant i Lena spu tali a njoj, vatra s e irila, demonsi posaujui sve vi e i vi e ao da tee roz mrtvo drvo. urno su hitali a plamenu. Lenu su u poslednjem trenutu izdale noge i pa la je na olena ao da je to jedini nain da sebe sauva od soa u plamenove. Koven ant je ra irio rue nad toplotom, stojei na samoj ivici vatre i irei janu ao minist rant oji i euje viziju. Dugo se nisu ni oglasili ni pomerili. Kada je toplota otopila led i probila se do Kovenantovog ela, ada je poel a da mu izvlai vlagu u obliu pare iz odee, zaoraio je unazad i osvrnuo se. Pieten mu se nemilosrdno isezio. Iznenada se osetio sateran u ugao, uhvaen u zamu; iz o zna ojih neuhva tljivih razloga znao je da je u opasnosti. Bacio je pogled na Lenu, ali ona je b ila obuzeta vatrom i neosetljiva na sve ostalo. Protiv volje, ponovo je pogledao Pietena. Imao je pogled ao u zmije, ao da pou ava da ga parali e. Morao je da se odupre. Zare ao je bez razmi ljanja. "To ti je bilo proleto glupo." Trzajem rue j e poazao vatru. "Ovolii plamen bacie svetlost preo brda. Videe nas." "Znam." Pieten je olizao usne. "Zna ", zajedljivo je promrmljao Kovenant. "Je li ti mo da palo na pamet da bi nam vatra navula na vrat itavu gomilu razbojnia?" Rei su mu izletele bez razm i ljanja, ali im ih je izgovorio osetio je ao drhti od straha. "Zar mi nisi zahvalan?" zlobno se iscerio Pieten. "Naredi vatru... dam ti vatru. Zar to nije pravi nain poazivanja odanosti Prsteno i?" " ta emo raditi ao nas napadnu? Ona i ja nismo u stanju da se borimo." "Znam." "Ti zna ", ponovio je Kovenant. Gotovo je zamucao od naleta strepnje. "Ali razbojnici nee doi", odmah je nastavio Drvograanin. "Mrzim ih. Fuj! On i ubijaju Ranihine." "Kao to misli , nee doi? Reao si...", pretra ivao je po seanju, "...reao si da nisu daleo. Kao, do avola, misli da e nas proma iti ad imaju ovolio svetlo?" "Ja neu da nas proma e." " ta?" poeo je da vie od straha oji se uobliavao u njemu. "Vatru mu palenu! Budi jasan!" "Prsteno o", uzvratio je Pieten sa iznenadnom plahovito u, "ove noi u ispuniti smisao celog svog ivota!" Sledeeg trenuta se opet mr tio. "Hou da nas nau, da! Hou da vide ovaj plamen i dou. Prijatelji Domaje... sluge onja - fuj! Mue Ranihine u ime vere. Poazau ja njima veru." Kovenant je osetio da iza njega Lena sae na noge; mogao je da oseti ao se usmerava na Pietena. U toploti vatre osetio je ta je privulo njenu pa nju . Miris rvi. "Hou da moj dobroinitelj d in i Banor iz rvne garde stoje na onom bre gu i budu svedoci moje vere." "Reao si da su mrtvi!" zasitala je Lena. "Reao si da ih vi e neemo videt i." Kovenant je istog asa rinuo. "To si bio ti!" Slutnje su se odjednom sli le u jasno poimanje. "Ti si to uradio." U avetinjsoj svetlosti vatre prvi put j e jasno sagledao svoju situaciju. "Ti si izdao sva ona sloni ta!" Lenin poret bacio ga je u aciju. Bio je ora ispred nje ada je soila na Pietena. Ali Pieten je bio suvi e brz za njih. Uperio je oplje i odupro se da doea prvi napad. Kovenant se zaustavio u sou. Panino nespretno, uhvatio je Lenu i zadr ao je da se ne natane na Pietenovo oru je. Za trenuta se ute, besno otimala, a onda se smirila u njegovom stisu. Mora seda osa visila joj je preo lica ao zna ludila. Smrnut, postavio ju je iza sebe. Drhtao je, ali primorao se da pogleda Pietena. "Hoe da oni gledaju ao na s ubija ." Pieten se paosno nasmejao. "Zar nisu zaslu ili?" Oi su mu blesnule ao da negde duboo u njima besni munja ubistva. "Kada bi bilo po mome, poreao bih itav r anjansi narod oo ove udoline tao da vide olio ih prezirem. Sluge Ranihina!

Fuj! Oni su olo ." "Besni!" promulo je zare ala Lena. Kovenant ju je levom ruom dr ao iza sebe. "Izdao si ta sloni ta... sva si ih izdao. Ti si jedini mogao to da uini . Ubio si stra are i poazao razbojnicima a o da uu. Niavo udo to zaudara na rv." "Prija mi." "Izdao si Ranihine!" besneo je Kovenant. "Povreeni Ranihini su pobijeni!" Na to je Pieten zaoraio napred, pretei vitlajui opljem. "Pazi na jezi, P rsteno o!" Obrecnuo se. "Ne sumnjaj u moju veru. Ve sam se borio... i ubiu svao ivo bie oje podigne ruu na Ranihine." "To zove verom? U ovom sloni tu bilo je ranjenih Ranihina oji su sada is asapljeni!" "Ranjani su ih ubili!" divlje je uzvratio Pieten. "Olo ! Pretvaraju se da slu e Ranihine, ali nisu ih odveli u sigurnost, na jug. Kava je to odanost?" Lena je ponovo pou ala da soi na Pietena, ali Kovenant ju je spreio. "Isti su ao ti.. . i taj d in... i rvni gardista! Fuj! Gostite se ranihinsim mesom ao aali." Kovenant je jedva naterao Lenu da ga pogleda. "Idi!" urno je pro aptao. "Tri . Be i odavde. Vrati se preo ree... pou aj da nae Banora ili Penosleda. Ti mu nisi va na. Nee te goniti. On hoe mene." Pieten je uperio oplje. "Samo pou aj da be i ", zare ao je, "i ubiu Prsteno u na mestu, a tebe u juriti ao vu." Pretnja je delovala ubedljivo. "U redu", jenuo je Kovenant, "u redu." P onovo se orenuo a Pietenu i pretei ga pogledao. "Sea li se pragrdana, Pietene? Vi tog Drvograda? Vatre i pragrdana? Zarobili su te. Da li se sea ?" Pieten je zurio u njega sa munjama u pogledu. "Zarobili su te. Uinili su ti ne to. Isto ao i Lauri. Da li je se sea ? Povre dili su je iznutra, tao da je morala da pomogne u zamci za poglavare. to se vi e t rudila da se oslobodi, lopa je postajala sve stra nija. Da li se sea ? Tao isto je i sa tobom. Tao su te povredili da e ... ti e uni titi Ranihine. Slu aj me! Kada je poi jao ovaj rat, Kletni je znao da nee moi da pobedi Ranihine ao ne nae nei nain da izda Ranjane. Zato je tebe povredio. Naterao te je da radi ono to on eli. Koristi t e da asapi Ranihine! I verovatno ti je dao posebna nareenja o meni. ta ti je rea o da uini sa mojim prstenom?" Svom snagom je bacao rei na Pietena. "Kolio si rvav ih puta bio u Kletniovom Taboru otao je poela ova zima?" Pietenove oi su za trenuta izgubile usredsreenost. Mutno je mrmljao. "Mor am mu ga odneti. Upotrebie ga da spase Ranihine." Sledeeg asa bes u njemu ponovo je narastao do usijanja. "La e ! Ja volim Ranihine! Vi ste asapi, ti i onaj olo !" "Nije istina. Zna da nije istina." "Nije?" Pieten se oajnii nasmejao. "Misli li da sam slep, Prsteno o? Mnogo s am nauio na svojim... svojim putovanjima. Misli li da Ranjani zadr avaju Ranihine ov de iz ljubavi?" "Ne mogu drugaije", odgovorio je Kovenant. "Ranihini nee da idu." Pieten ga nije uo. "Misli li da su rvni gardisti ovde iz ljubavi? Ti si b udala! Banor je ovde zato to je izazvao smrt toliog broja Ranihina da je postao izdajni. Potrebna mu je izdaja, ao to je izdao poglavare. Oh, bori se on... odu ve se borio. ezne da vidi svaog Ranihina ubijenog upros borbi, da bi ispunio s voju potrebu. Fuj!" Kovenant je pou ao da ga preine, da se pobuni, ali Pieten je urno nastavj ao. "Misli li da je d in ovde iz ljubavi? Ti si malouman... bolestan od poverenja. Penosled je ovde zato to je izdao svoj narod. Svi d inovi do poslednjeg, svi mu arci , ene i deca njegove vrste, le e mrtvi i truli u Primorju zato to ih je napustio! Ra dije je pobegao nego da ih brani. Izdaja mu se uvula do sr i ostiju i sada je ov de jer ne zna oga bi drugog izdao. Svi ostali sadrugovi su mu mrtvi." Penoslede! Kovenant je u asnuto rinuo u sebi. Svi mrtvi? Penoslede! "A ti, Prsteno o... ti si najgori od svih. Ti prevazilazi moj prezir. Pitao si ega se seam." Kopljem je po Kovenantovim grudima iscrtavao are besa. "Seam se a o su se Ranihini propeli pred tobom. Seam se ao sam pou ao da te zaustavim. Ali ti si ve re io da ih izda . Vezao si ih obeanjima... obeanjima za oja si znao da ih n ee prer iti. Zato Ranihini ne mogu da potra e bezbednost u planinama. Oovani su oba vezom oju si im ti nametnuo, ti! Ti si pravi asapin, Prsteno o. Celog ivota sam e

ao priliu da te ubijem." "Ne", jenuo je Kovenant. "Nisam znao." Ali osetio je istinu u Pietenovo j optu bi. Talasi zloina irili su se od njega na sve strane. "Nisam znao." Banore, jeao je u sebi. Penoslede! Pogled mu je zalonila jaro narand asta magla nali na sumporna isparenja. Kao je mogao da naini tolio zlo? eleo je sam o da pre ivi... samo da iscedi pre ivljavanje iz presne mase samoubistava i ludila. D inovi!... Izgubljeni ao Elena. A sada i Ranihini putuju istom rvavom stazom. P enoslede! Jesam li ti ja to uinio? Znao je da je bez odbrane, da ne mo e uiniti ni ta i me bi spreio zarivanje oplja. Ali zurio je u bezdan sopstvenih dela i nije mogao da odvrati pogled. "Isti smo", apnuo je, ne znajui ta govori. "Kletni i ja smo isti." Onda je postao svestan da ga vuu neije rue. Lena ga je epala za janu i t resla ga je to je jae mogla. "Je li istina?" uzvinula je. "Umiru li zato to si ih naterao da obeaju ao e me posetiti svae godine?" Pogledao ju je u oi. Bile su pune odsjaja vatre; prisiljavale su ga da pr izna jo jedan zloin. Upros opasnosti, nije mogao da joj usrati istinu. "Ne." Grlo mu je bilo stegnuto i suvo od bola i u asa. "To je samo deo... a i ad bi oti li u planine, ipa bi mogli da stignu do tebe. Ja... ja...", glas m u je nanosio bol, "...naterao sam ih da obeaju ao e me spasti... ao ih iada po zovem. Uinio sam to sebe radi." Pieten se nasmejao. Sa usana joj se otrgao ri besa i oajanja. Snagom gaenja odrugnula je Kov enanta i poela da tri iz udoline. "Stani!" drenuo je Pieten za njom. "Ne mo e pobei!" Oretao se do je trala, pratei je vrhom oplja. Kovenant je jurnuo istog asa ad je Pieten zamahnuo ruom za hitac. Doepao se oplja, nalegao na Pietena, pou ao da mu otrgne oru je. Pieten je od napada uzm aao neolio oraa. Besno su se rvali, ali stisa Kovenantove troprste ae bio je preslab. Pieten je uspeo da divljim trzajem oslobodi oplje. Kovenant je pou ao da dohvati Pietenove rue. Pieten ga je sru io dr om opl ja i uperio vrh u njega. Kovenant se bacio na bo i uspeo da izbegne ubod, ali d oeao se na jednu nogu i lana mu se savio od te ine. Zaulo se rcanje ostiju. uo ih je ao mu prodiru roz meso do je padao na zemlju, uo je sopstveni ri. Osetio je erupciju bola u nozi, ali nastavio je da se otrlja, pou avajui da izbegne ubode oplja. Kad se pruio na lea, ugledao je Pietena ao stoji nad njim, dr ei oplje upe reno obema ruama ao bode . Tog asa Lena se bacila na Drvograanina. Sruila se na njega toliom divljino m u slabaom telu da je posrnuo pod njom i ispustio oplje, oje je palo preo Ko venanta. Zgrabio ga je i pou ao da se osloni na njega i podigne na noge. Ali bol u lanu dr ao ga je priovanog za zemlju. "Lena!" divlje je poviao. "Ne!" Pieten ju je jednim monim poretom rue sinuo sa sebe. Ponovo je soila i izvula iz ogrtaa no . Krho lice izobliilo joj se od besa do je zamahivala na Pie tena. Izmaao je udarcima i brzo ustunuo da bi povratio ravnote u. Onda se divl je isezio. "Ne!" rinuo je Kovenant. Kada je Lena ponovo napala, Pieten ju je ve to uhvatio za ruu u ojoj je dr ala no i odbio o tricu. Polao joj je uvrtao ruu, primoravajui je da polene. Uda rala ga je slobodnom ruom, ali i dalje ju je dr ao. Nije mogla da se odupre njego voj snazi. Pala je na olena. "Ranihini!" dahnula je Kovenantu. "Zovi Ranihine!" "Lena!" Koristei oplje, podigao se na noge, pao, pou ao da puzi napred. Polao, neumoljivo, Pieten ju je gurao unazad sve do nije le ala na zemlj i, otimajui se. Onda je iz pojasa izvuao o tri drveni bode . Jednim divljim zamahom zabio ga joj u trbuh, priovao je za smrznuto tlo. Kovenantu je u glavi zazvonilo od u asa. Kao da se lomio iznutra; obuzet b olom, za trenuta je izgubio svest. Kada je otvorio oi, pred njim je stajao Pieten. Lizao je rv sa ruu.

Kovenant je pou ao da podigne oplje, ali Pieten mu ga je otrgao. "Sada, Prsteno o!" rinuo je u zanosu. "Sada u te ubiti. Kleni... puzi preda mnom. Ostva ri moje snove. Biu pravedan... pru iu ti priliu. Baciu oplje sa deset oraa. Mo e se izmai... ao ti lana dozvoli. Hajde. U ivau u tome." Lica isrivljenog u e enju, udaljio se, orenuo i odmerio oplje na dlanu . "Zar ne eli da ivi ?" rugao se. "Kleni onda. Puzanje ti pristaje." Tupo, ao da ne zna ta ini, Kovenant je gurnuo u usta dva prsta desne rue i tiho zviznuo. Istog asa se na vrhu brda pojavio Ranihin i po ao galopom u udolinu. Bio je stra no mr av, tolio iscrpljen dugom zimom da je izgledalo ao da mu samo smee rzn o dr i osti na oupu. Ali trao je a Kovenantu ao neurotivi ponos. Pieten ga nije video ao prilazi. Bio je u transu, uzbuen rvlju. Zanese n, zabacio je ruu, izvio telo sve do se mi ii nisu zategli... zanesen, bacio je oplje ao lin odmazde pravo Kovenantu u srce. Ranihin je srenuo, projurio izmeu dvojice ljudi i pao, prevrui se ao vrea rastavljenih ostiju. Kada se smirio na bou, obojica su ugledala Pietenovo opl je ao mu viri iz orvavljenog rzna. Prizor je pogodio Pietena ao udar haosa. Sa nevericom je piljio u ono to je uinio, ao da je nepojmljivo, nepodno ljivo. Opustio je ramena i isolaio oi. Kao da su mu nedostajale rei za ono to je video. Usne su mu podrhtavale od besmisleno g cviljenja, a mi ii u grlu trzali su mu se ao da ne mo e da guta. Ao je i video Ko venanta ao muno pu e prema njemu, nije to niim poazao. Rue su mu landarale sve d o se Kovenant nije propeo pred njim i zario mu obema ruama o tri amendolsi no u grudi. Kovenant je izveo udarac ao da u obema ruama nosi mr nju. Od zamaha je p osrnuo i pao preo Pietenovog le a. Krv oja je izvirala oo no a natopila mu je ja nu, ovla ila rue, isprljala o ulju. Nije obraao pa nju. Tim jednim udarcem ao da je potro io sav bes. Odrgurnuo se sa tela i otpuzao do Lene, vuui za sobom slomljeni l ana ao mlinsi amen bola. Kada je stigao do nje, video je da je jo iva. itava prednja strana ogrtaa bi la joj je natopljena, a rv joj je lizila i izmeu usana; ali jo je bila iva. Uhvat io je oplje da ga izvue, ali od tog poreta oteo joj se uzvi bola. S naporom je otvorila oi. Bile su bistre, ao da je onano osloboena zbunjenosti oja joj je ob ele ila ivot. Brzo je prepoznala Kovenanta i pou ala da se nasme i. "Lena", dahtao je. "Lena." "Volim te", odgovorila je glasom vla nim od rvi. "Nisam se izmenila." "Lena." Borio se da joj uzvrati osmeh, ali od toga mu se lice izobliilo ao da e vrisnuti. Pru ila je ruu a njemu, dodirla mu elo ao da bi da mu uloni mr tenje. "Os lobodi Ranihine", apnula je. Ta molba joj je izvula poslednju snagu. Umrla je sa mlazom rvi na usna ma. Kovenant je piljio u mlaz ao da je to nagruje. Oi su mu grozniavo gorele, ao da su mu duplje iznutra prerivene pliovima. Niave rei nisu mu padale na p amet, ali znao je ta se desilo. Silovanje, izdaja, sada ubistvo... sve im je to o n uinio, poinio je sve zloine. Prer io je obeanje dato posle bite od Vitog Drvograd a, ada se zaleo da vi e niada nee ubiti. Dugo je razgledao utrnule prste ao da su nee beznaajne stvari. Samo je rv na njima bila va na. Onda se odgurnuo od Lene . Puzei ao podla strast, po ao je a Ranihinu. Nju a mu je bila prerivena penom od bola, a boovi su mu se grevito dizal i i spu tali. Ali mirno je gledao Kovenanta ao se pribli ava, ao da se prvi put u ivotu ne pla i nosioca belog zlata. Kada je stigao do njega, po ao je pravo a rani. Koplje je bilo duboo zariveno; isprva nije verovao da e ga izvui. Ali potrudio s e obema ruama, latova zarivenih u zadihana Ranihinova rebra. Konano se dr alje ot inulo. Krv je pulsirajui tela iz rane, ali onj se podigao na noge i stao latei se od slabosti, nju ajui Kovenanta ao da ga ubeuje da e pre iveti. "U redu", promrmljao je, govorei napola za sebe. "Idi nazad. Idi... a i os talima. Na a nagodba je zavr ena. Nema vi e nagodbi. Nema vi e..." Vatra se raspadala u ugljevlje, a njegov glas se uti avao ao da gubi snagu zajedno sa njom. Vetar je n anosio na njega tamnu maglu. Trenuta asnije uspeo je da se pribere. "Nema vi e n

agodbi. Reci im." Ranihin je stajao ao da nee da ga ostavi. "Idi", promulo je ponovio. "Slobodni ste. Mora da im a e . U ime... u ime K elenbhrabanala, Oca Konja. Idi." Na zvu tog imena Ranihin se bolno orenuo i hramljui po ao iz dolje. Kada je stigao do vrha brda, zastao je i jo jednom se osvrnuo. Kovenantu se za trenuta uinilo da ga nazire ao se propinje prema nonom nebu. Onda je nestao. Nije eao, nije se odmarao. Prevazi ao je potrebu da obraunava cenu svojih d ela. Dohvatio je Pietenovo oplje i upotrebio ga ao tau da bi ostao uspravno. la na mu je vri tao od bola svai put ad bi dodirnuo tlo, ali stegao je zube i odvu ao se od vatre. im se odmaao od njene toplote, vla na odea poela je da mu se zamrza va. Nije imao pojma uda se uputio, ali znao je da mora da ide. Pri svaom d rhtavom udisaju roz stegnute zube aputao je mr nja ao da je to pitanje. 11. OBRED OBESVEENJA Posle Loerijinog odlasa, Vrhovni poglavar Mhoram proveo je ostata noi n a uli. Da bi se zagrejao na hladnom vetru povremeno je pozivao to moi roz svoj e ezlo. Sa ledenim u asom je posmatrao ao ravaste vene zla pulsiraju oo Veselame na ao bolesna, crveno-zelena lava oja apljui prodire u hrabrost Konaa. Zla mo oja se irila iz Kamena samadhi Besomua i moti pragrdana sablasno je osvetljava la no; estoe isre podizale su se u nepravilnim razmacima ada bi napad nai ao na o tpor u amenu podbre ja. Iao se lagano retala, gladna agonija napada sada je bila na te neoli o jardi od zidina Veselamena. Mhoram je pod nogama oseao ao Kona jei u nemoj neporetnosti, ao da udi da se povue iz avetinjse pretnje stra nih vena. Ali nije zato Mhoram stajao cele duge noi izlo en nesmirenom emernom vetru. Sa ma og mesta u Konau osetio bi napredovanje napada, ao to mu nisu trebale oi da bi znao olio su se stanovnici grada primali onanom slomu. Stra ario je zato t o je mogao da se suprotstavi Sotonpestovoj moi samo ao je posmatra svim ulima i p rima svim sposobnostima u svom njenom u asu. Kada je bio daleo od pogleda, strava se ru ila na njega naizgled niotuda , bacala mu senu na srce ao pogrebno zvono neobja njivog usuda. Zbunjivala mu je misli, paralisala nagone. Do je hodao roz sale Veselamena, gledao je lica si va od neartiulisanog straha, slu ao je roz stalni, prigu eni amor jecaja decu ao u asnuto vri te pri pogledu na sopstvene roditelje, oseao je iscrpljenost rutog mora la onih neolio postojanih oji su dr ali Kova u ivotu... Kvana, troje poglavara, veine znanstvozornia, lilianrila i rhadhamaerla. Tada je te o mogao da savlada o seanje uzaludnosti, oseanje oje ga je teralo da napadne sopstvene prijatelje jer je njih rivilo za propast Domaje. Divlja beznade nost retala se u njemu, probija la se a povr ini njegovih odgovora. A on je jedini od svih poglavara znao ao da tu beznade nost natera da donese plod. Jedino ovao usamljen na uli-stra ari, sa Sotonpestovom vojsom razvijeno m u podno ju, mogao je da ra isti sa sobom, da shvati ta je uinjeno Veselamenu. Zima i napad dobili su drugaije znaenje. Vi e nije optu ivao sebe; znao je da nio ne mo e bit i riv to nije dorastao ovavoj neverovatnoj zlobi. Uni tenje je la e od ouvanja, a ada se uni tenje dovoljno podigne, obini mu arci i ene ne mogu biti orivljeni ao ne uspeju da odbace plimu. Zato je mogao da se odupre sopstvenoj sposobnosti za ob esveenje. Oi su ga pele od utog besa pred puzavim napadom, ali tra io je odbranu. Ono to ga je najvi e brinulo od napada bila je njegova nepoolebljiva svir epost. Mogao je da vidi ao pragrdani odr avaju svoj deo moi menjajui mesta, pu tajui da se svai me tar i svai lin naizmenino odmore. Iz isustva je znao da snaga pog lavara Kletnia... njegova sopstvena ogromna mo oja je oristila Kamen Zlozemlja ... mo e da izludi itave vojse, da ih gurne u vee divlja tvo nego to su tela u stanju da im podnesu. Ali Sotonpest je bio samo d in, samo telo od smrtnih mi ia, ostiju i rvi. a i d in-Besomu ne bi mogao da tao dugo odr i tolio ogroman napor. Osim toga, do je samadhi bio usmeren na napad, moglo bi se oeivati da e izgubiti barem deo ontrole nad svojom vojsom. Ipa je itava horda, legija za le

gijom, ostala rasporeena oo Veselamena. Svaa spodoba je na svoj nain usmeravala pohlepnu volju na Kona. A smaragdno izlivanje samadhijeve moi nije ni zatrepere lo. Oito je poglavar Kletni podr avao i vojsu i zapovednia neom silom tolio ne izmernom da je prevazilazila sve Mhoramove ranije pojmove o moi. Nigde nije video nadu za Veselamen osim u ceni ovog nepoolebljivog nap ora. Branioci e morati da se nadaju i mole da se Sotonpestove moi slome pre njihov ih. Ao ne uspeju da istraju pred Besomuovim napadom, propali su. Kada se Mhoram vratio meu izdubljene amene zidove u prvo sivo, mutno pra sozorje, bio je spreman da se bori za tu istrajnost. Prigu eni, zbijeni talas panie oji ga je pogodio do je ulazio u Kona g lavnim prolazom gotovo mu je slomio odluu. Mogao je da oseti ao ljudi iza zid ova sa obe strane prolaza ripe zubima od straha. Sa udaljene galerije dopirali s u uzvici; dve grupe su se oupile da se odbrane jedna od druge. Iza oue je izn enadio grupu gladnih oji su pou avali da opljaaju jedno od spremi ta hrane; ljudi su verovali da uvari spremaju otrov za trpezarije. U njemu se ustalasao bes i jurnuo je napred, nameravajui da ih napadne ta mo gde su se glupo na li. Ali pre nego to je stigao do njih, upaniili su se i pobegl i od njega ao da je duh. Nagli odlaza ostavio je dvojicu Kvanovih ratnia pred spremi tem ao da uvaju jedan drugog, a ne zalihe. a i njih dvojica su u asnuto pogl edala Mhorama. Savladao se, primorao zgrene usne na osmeh, uputio stra arima neolio rei o hrabrenja. Onda je urno po ao dalje. Sada je video da je Veselamen na vrhuncu rize. Da bi mu pomogao, morao je da gradu pru i ne to vi e od trenutaa privremene pomoi. Do je urio roz hodnie i niz stepeni ta, upotrebio je ezlo da prizove srdonia Torma i obluare. U nareenje je u lo io sav svoj autoritet, tao da se to vi e rhadhamaerla odupre panici i odazove se. Kada je stigao do blistavog poda u dvori tu oo ojeg su se nalazile odaje poglavara, osetio je ratu navalu ola anja jer je ustanovio da ga ve eaju Torm i dvanaestina obluara i da ih pristi e jo . Usoro se prilian broj rhadhamaerla - gotov o svi me tri znanstva amena u Konau - saupio na svetlucavom amenu, eajui da ga u je. Vrhovni poglavar je za trenuta posmatrao ljude, trzajui se u sebi od nji hovog jadnog stanja. Bili su obluari rhadhamaerla i patili su zajedno sa amenom oo sebe. Onda je o tro limnuo glavom samom sebi. Ovo je bilo pravo mesto za poeta ; ao ove ljude ubedi da su u stanju da se odupru Sotonpestovom zlu, oni e mnogo uiniti za ostata grada. Nasme io im se, ula ui napor od ojeg su mu se izvili mi ii lica. Torm je odgovo rio udnim osmehom oji se brzo ponovo pretvorio u izraz zebnje. "Obluari", promulo je poeo Mhoram, "suvi e dugo smo svao za sebe podnosili male porcije ovog zla. Moramo da zajednii ulo imo snagu i stvorimo veliu odbranu ." "Slu ali smo tvoja nareenja", nadureno je promrmljao neo. "To je tano", uzvratio je Mhoram. "Do sada smo ulagali svu snagu da ohrab rimo ljude u Veselamenu. Odr avali ste svoje blistave vatre oblua, ao to sam nare dio. Ali mudrost ne dolazi uve lao. Sada vidim drugim oima. Pa ljivije sam slu ao g las Konaa. Osetio sam da i sam amen vie protiv ovog zla. Sada a em da se moramo odupreti na drugi nain ao Veselamen treba da izdr i. Pogre no smo procenili svoj cilj. Domaja ne ivi za nas - mi ivimo za Domaju. Obluari, morate usmeriti svoje znanstvo u odbranu amena. Ovde, na ovom mestu", dodirnuo je dr om ezla blistavi amen, "drema mo oju mo da samo rhadhamaerl mo e da sh vati. Upotrebite je. Upotrebite svao mogue znanstvo - uinite ovde, zajedno, sve to se mo e uiniti, ali naite nei nain da zapeatite amensrce Veselamena protiv ovog o u enja. Ao Veselamen ostane hrabar, ljudi e se postarati sami za sebe." Do je govorio, shvatio je da je odavno trebalo to da pojmi. Ali strah g a je otupeo, ba ao to je zamrzao i obluare. Sada su i oni poeli da razumevaju. Stre sali su se, udarali dlanom o dlan, osvrtali se oo sebe sa oima punim pre priprem e nego straha. Tormove usne izvile su se u onaj poznati osmeh. Bez olevanja, Vrhovni poglavar Mhoram ostavio je obluare da sami nastave svoj posao. Do se roz tunel udaljavao od dvori ta, oseao se ao ove oji je otr io novu magiju.

Usmerio je orae a jednoj od glavnih trpezarija, ijeg je glavnog uvara znao ao ivahnog ljubitelja hrane nepodlo nog strepnji i u asu; i do je hodao, oda il jao je nove pozive, ovog puta upuene ostalim poglavarima i zubljono ama srdonia Bor ilara. Amatin i Trevor su nervozno odgovorili, a Borilar je roz zidove poslao n apola malodu an zna. Ali pro lo je podu e vreme do se nije javila Loerija, ao da je o amuena strahom. Mhoram se nadao da e rad rhadhamaerla moi usoro da se oseti, tao da ljudi ao Loerija ne izgube potpuno glavu; penjao se roz Kona prema trpeza riji ao da se probija roz divlji u as. Kada se pribli io uhinji, primetio je poznatu priliu ao se povlai u boni prolaz, oito pou avajui da ga izbegne. Naglo je za ao za ugao i na ao se lice u lice s a Trelom, dru beniom Atiaraninim. Krupni ove izgledao je uzbueno. Proseda brada ao da mu je pucetala, upa li obrazi bili su mu za areni, a zamuene, grozniave oi gledale su na sve strane, izbe gavajui Mhoramov pogled, ao da Trel nije mogao da ih ontroli e. Stajao je pred Mh oramovim ispitivaim pogledom ao da bi svaog asa mogao da se slomi i pobegne. "Obluaru Trele", pa ljivo je reao Mhoram, "ostali rhadhamaerli prionuli su na posao protiv ovog zla. Potrebna im je tvoja snaga." Trelov pogled preleteo je Mhoramu preo lica ao udar besa. "Hoe da ouva Ves elamen tao da ostane nedirnut za Opaog." Re nedirnut ispunio je sa tolio gorin e da je zvuala ao letva. Od te optu be Mhoramove usne su se stegle. "Hou da ouvam Kona radi njega sa mog." Trelov nestalni pogled imao je nezasit odsjaj, ao da se boji da e oslepe ti. "Ne radim dobro sa ostalima", mrano je reao malo asnije. Onda je, bez prela za, postao nametljiv. "Vrhovni poglavaru, reci mi svoju tajnu." Mhoram je bio iznenaen. "Tajnu?" "To je tajna moi. Moram da imam mo." "Radi ega?" Isprva se Trel zgrio pred pitanjem. Onda je pogledom ponovo udario Mhoram a. " eli li da Veselamen ostane nedirnut?" Opet mu je to nedirnut sliznulo sa usa na ao u. Naglo se orenuo i udaljio se. Mhoram je za trenuta osetio na vratu hladan dodir zle slutnje; posmatra o je Trelov odlaza ao da rupni obluar ostavlja za sobom trag nesree. Ali pre ne go to je mogao da uhvati tano oseanje, atmosfera straha u Veselamenu zamaglila ga je i zalonila. Nije se usuivao da oda Trelu svoje tajno znanje. a bi i obluar bio u stanju da izazove Obred Obesveenja. S naporom se prisetio svog cilja i ponovo po ao a trpezariji. Po to se zadr ao, svi oje je prizvao ve su ga eali. Stajali su besposleni meu napu tenim stolovima u velioj, praznoj sali i uzrujano ga posmatrali ao prilaz i... ao da je on paradosalno opasna nada, usud spasenja. "Vrhovni poglavaru", odmah je poeo glavni uvar, prigu ujui strah ljutnjom, "ne mogu da ontroli em ove bes orisne ovce preru ene u uvare. Pola ih je pobeglo, a ostali nee da rade. Ma u no evim a i odbijaju da iziu iz o ova gde su se posarivali." "Onda im moramo obnoviti hrabrost." Upros strahu oji mu je zadao Trel, Mhoram je ustanovio da se sada la e sme i. Pogledao je poglavare i zubljono e. "Zar vi ne oseate?" Amatin je limnula, oiju punih suza. Trevor se nasme io. Pod nogama im se de avala promena. Promena je bila mala, gotovo neosetna. Ipa su usoro a i zubljono e mogli da je osete. Bez toplote i bez svetla, grejala im je i osvetljavala srca. Srce Veselamena se, jedva opipljivo, prisealo da je stvoreno od venog gra nita, a ne od tro nog pe ara. Mhoram je znao da se ta promena ne osea u celom Konau - da ni sva snaga rhadhamaerla nee biti dovoljna da odbije avetinjsi strah od Sotonpestovog napada . Ali obluari su napravili prvi ora. Svao o oseti promenu znae da je otpor jo m ogu. Pustio je ostale da za trenuta ouse granit. Onda je poeo drugi deo plan a. Zamolio je srdonia Borilara za svu leovitu drvenu pra inu... rilinlur... oju mo e da obezbedi i poslao je ostale zubljono e da pomognu glavnom uvaru u obnavljan ju posla. "Kuvajte bez prestana", naredio je. "Ostale trpezarije su paralisane.

Svi ojima treba hrana moraju je nai ovde." Borilar je bio sumnjiav. "Tolie oliine hrane zaas e nam potro iti sve zalihe rilinlura. Nee nam ostati ni ta za nastava opsade." "Tao mora biti. Pogre ili smo to smo uvali i delili snagu za budue opasnosti . Ao ne izdr imo ovaj napad, neemo imati budunost." Po to je Borilar jo olevao, Mhora m je nastavio. "Ne pla i se, srdonie. I sam Sotonpest e morati da se odmori posle ovo lie upotrebe moi." Trenuta asnije Borilar je shvatio mudrost odlue Vrhovnog poglavara. P o ao je da poslu a, a Mhoram se obratio ostalim poglavarima. "Prijatelji, na nas pad a jo jedan zadata. Moramo dovesti ljude ovamo ao bi jeli i oporavili se." "Po alji ratovniju", odgovorila je Loerija. Na licu joj se jasno ocrtavao bol to je odvojena od eri. "Ne. Nei e se silom odupirati od straha. Moramo ih pozvati, navesti ih d a po ele da dou. Moramo zaboraviti sopstvene strepnje i poslati poruu roz Kona ao pozivnicu, tao da ljudi re e da odgovore." "Ko e braniti Veselamen... do mi radimo ovde?" Upitao je Trevor. "Izazov je ovde. Ne smemo traiti svoju snagu na besorisno stra arenje. Do ovaj napad traje, nee biti drugog. Hodite. Udru ite moi sa mnom. Mi, poglavari, ne smemo dopustiti da duh Konaa bude ovao slomljen." Do je govorio, izvuao je iz ezla blistavu i prozranu vatru. Uslaujui je s a amenom oolinom, postavio ju je uz zid tao da je prodirala roz amen ao hr abrost, pozivajui sve ljude do ojih je dopirala da podignu glave i pou u trpezari ju. Za leima je osetio Amatin, Trevora i Loeriju ao slede njegov primer. Po glavarse vatre pridru ile su se njegovoj; umovi su im se udru ili nad istim zadato m. Uz njihovu pomo, odgurnuo je strepnju, ra irio svoje neurotivo uverenje, tao d a porua oja se od njega irila Veselamenom nije nosila ni mrlju ni talog straha . Usoro su ljudi poeli da odgovaraju. Upalih oiju, ao rtve nonih mora, ulazi li su u trpezariju... prihvatali vrele poslu avnie od glavnog uvara i zubljono a.. . sedali za stolove i poinjali da jedu. A po to bi jeli, odveli bi ih u obli nju salu , gde su ih znanstvozornici spajali da odva no pevaju pravo u lice porazu: Beree! Zemljorode!... pomozi, priloni Bojnu pomo protiv mrsog gada! Zemlja daje i li Moi zvoni, Odzvanja, Zemljorode! Pomozi, poloni! Domaju oisti od smrti i jada! Dolazilo je sve vi e i vi e sveta privuenog muziom, Poglavarima i samosve u gra nita Veselamena. Podr avajui jedno drugo, nosei decu, vuui prijatelje, borili su se sa strahom i dolazili jer su im najdublji nagoni srca reagovali na hranu, muzi u, rilinlur, amen... na poglavare i ivot Veselamena. Posle prve navale, poglavari su se naizmenino odmarali ao im iscrpljeno st ne bi pomutila uspeh. Kada je nestalo rilinlura, zubljono e su spremili naroite vatre za uvare oji su se vraali i dodavali svoje znanstvo pozivu poglavara. Kva novi ratnici prestali su da se pretvaraju ao uvaju zidove i do li su da pomognu uvarima... istili su stolove, prali posue, nosili zalihe iz spremi ta. Sada je grad na ao naina da se odupre strahu i bio je re en da istraje. Sve z ajedno, odgovorilo je manje od polovine itelja Veselamena. Ali bilo ih je dovolj no. Odr ali su Poglavarev Kona u ivotu ada je i vazduh oji su udisali zaudarao n a zlo. etiri dana i etiri noi Vrhovni poglavar Mhoram nije napustio svoj polo aj. Poi vao je i jeo da bi se odr ao, ali ostao je na svom mestu raj zida trpezarije. Pos le neog vremena, jedva je video i uo ljude oji su se retali oo njega. Usmerio se na stenu, uvuao se u Veselamen, do struje njegovog postojanja i bite za v lasni tvom nad njegovim amen ivotom. Video je jasno ao sa stra arnice da iva mo Sotonp esta tee oo spoljnih zidova a onda se zaustavlja... visi u mestu do se Kona bo ri protiv nje. uo je prigu eno jeanje amena oji ao da se borio da se priseti ta je . Osetio je iscrpljenost obluara. Sve to je upijao u sebe i protiv zla Opaog pos

tavio je svoju nesalomivu volju. I pobedio je. Neposredno pred zoru petog dana napad se slomio ao plimni talas oji se na puini uru ava pod sopstvenom te inom. U dugom trenutu zbunjenosti Mhoram je oset io odu evljenje ao tee roz stenu pod nogama i nije mogao da ga razume. Svuda una oolo, ljudi su zurili pred sebe ao da ih je zbunio iznenadni pad pritisa. A o nda su, poterani zajedniom pomisli, svi jurnuli a spoljnim grudobranima da pogl edaju opsadu. Zemlja pod njima se pu ila i podrhtavala ao ranjeno meso, ali zlobe oja ju je pogodila sada je nestalo. Sotonpestova vojsa le ala je po logoru, rasuta od iscrpljenosti. Samog d ina-Besomua nije bilo na vidiu. Sa svih zidova, s raja na raj, Veselamen je esplodirao od licanja p obedi. Slabi, promuli, drhtavi, izgladneli glasovi su sandirali, plaali, pobe donosno viali do promulosti ao da je opsada slomljena. I Mhoramu su se oi zama glile od ola anja. Kada se orenuo da se vrati u Kona, zateao je iza sebe Loeri ju, rasplaanu od sree, ao pou ava da odjednom zagrli sve tri eri. Kraj nje je l iovao Trevor, bacajui uvis jednu od devojica oja se iotala. "Poini sada, Mhorame", rela je radosna Loerija. "Prepusti Kona nama. Zn amo ta nam je initi." Vrhovni poglavar Mhoram nemo je limnuo glavom u zna zahvalnosti i umor no po ao u revet. No, a i tada se nije opustio sve do nije osetio ao ratovnija zauzima odbrambene polo aje... ao grupe za potragu love po Konau one najpogoenije pre ivel e iz napada... ao red polao osvaja grad ao ad se mamut lagano izbavlja iz h aosa. Te tada je dopustio sebi da utone u spori puls utrobe grada i snom ola a s voje terete... siguran u stalnost amena. Kada se sledeeg jutra probudio, Poglavarev Kona je povratio borbenu goto vost olio god je bilo mogue. Vrhovni Kvan mu je doneo poslu avni sa doruom i za vreme jela ga obavestio o novostima u gradu. Zahvaljujui o troj obuci, ao i izuzetnoj pomoi neolio vojevnia i sto erni a, ratovnija je uglavnom pro la bez o teenja. Obluari su bili iscrpljeni, ali zdravi. Znanstvozornici i zubljono e pretrpeli su samo pojedinane povrede od upanienih prija telja. No, ljudi oji nisu odgovorili na pozive Vrhovnog poglavara nisu tao dob ro pro li. Grupe za potragu na le su neolio dvadesetina mrtvih, naroito u prizemnim stanovima raj spoljnih zidova. Veina ljudi umrla je od ei, ali nee su i ubili st rahom izlueni prijatelji ili susedi. Meu stotinama ostalih pre ivelih, etiri ili pet dvadesetina izgleda da je neizleivo poludelo. Po to je potraga zavr ena, poglavar Loerija povela je isceliteljima sve one oji su fizii ili psihii povreeni, ao i one oji su se priseali da su poinili ubis tvo. Sada je pomagala isceliteljima. Veselamen se u svaom drugom pogledu brzo oporavljao. Kona je bio nedirnut. Mhoram ga je ute saslu ao, a onda je saeao da stari vrhovni nastavi. No, Kvan je namerno zautao, pa je Vrhovni poglavar morao da upita. " ta je sa Besomuov om vojsom?" Kvan se odjednom ra estio. "Nisu se ni pomerili." To je bila istina. Sotonpestove horde su se povule u logor i zapale u m irovanje, ao da se sila oja ih je o ivljavala povula. U narednim danima i dalje su mirovali. Kretali su se samo olio da ouvaj u stanje u logoru. Primali su crne tovare zaliha sa juga i istoa. Povremeno bi se roz njih proneo neodreeni drhtaj moi... bezvoljni udar bia oji je dr ao pod ont rolom natmurene zveri. No, nio se nije primicao Konau na domet glasa. Samadhi Besomu nije se pojavljivao. Samo je nepreinuti lanac opsade poazivao da pogla var Kletni nije pora en. Toom pet dana... deset... petnaest... neprijatelj je le ao oo Veselamen a ao mrtva stvar. Isprva su nei optimistiniji stanovnici grada tvrdili da je du h napadaa slomljen. Vrhovni Kvan nije verovao u to, a posle jednog dugog pogleda sa ule stra are Mhoram se slo io sa starim prijateljem. Sotonpest je jednostavno eao da Veselamen potro i zalihe i oslabi, ao b i tada po ao u novi napad. Kao su dani odmicali, Vrhovni poglavar Mhoram izgubio je volju za odmor

om. Le ao je napet u svojim odajama i oslu ivao ao se raspolo enje u gradu pretvara u mrzovolju. Polao, dan za danom, Poglavarev Kona postajao je svestan svoje sudbine . D inovi oji su izdubili Veselamen iz planinsih stena pre vi e hiljada godina, u Damelonovo vreme, nainili su ga neosvojivim; i svi njegovi stanovnici su od roenj a iveli u uverenju da su d inovi uspeli u svojoj nameri. Zidovi su bili od granita, a apije nesalomive. U te im vremenima plodna polja u planinsom zaleu mogla su d a obezbede Konau hranu. No, Kletniova nepredviena, nepredvidiva zima ostavila j e polja ogoljena; usevi i plodovi nisu rasli, stoa i druge ivotinje nisu mogli d a ive na ledenom vetru. A spremi ta su ve snabdevala grad od prirodnog poeta zime. Prvi put u svojoj dugoj istoriji narod Veselamena bio je suoen sa glau. U prvim danima i eivanja poglavari su poeli o trije racionisanje hrane. Smanj ivali su dnevno sledovanje hrane sve do svi u Veselamenu nisu bili stalno glad ni. Stro ije su organizovali trpezarije, ao se hrana ne bi traila. Ali te mere bi le su upadljivo nedovoljne. Grad je imao vi e hiljada stanovnia; a i pri minimaln im sledovanjima svaodnevno su tro ili velie oliine zaliha. Ranije liovanje napustilo ih je ao voda oja istie u suvi pesa. eanje je postalo prvo otupljujue, potom te o i zloobno, ao zatomljena oluja, a zatim i zluujue. Vrhovni poglavar Mhoram uhvatio je sebe ao pri eljuje naredni napad. Nap adu bi mogao da se odupre. Hladni, sivi dani puni napetosti poeli su da postepeno slabe dr avniu obazr ivost Veselamena. Nei od ratara... ljudi ojima je zima oduzela zanimanje... o dlutali su do visoravni oo Zlatosinja, unjajui se ao da se stide to u smrznutu ze mlju seju uzaludne brazde semena. Poglavar Trevor je poeo da zanemaruje svoje du nosti. Povremeno je zaboravl jao za to je postao poglavar, zaboravljao je podstre oji ga je uinio poglavarem u pros nedostatu samopouzdanja; izbegavao je redovne odgovornosti ao da se neob ja njivo pla i neuspeha. Njegova ena Loerija ostala je odana poslu, ali retala se r oz Kona rasejano, gotovo rastrojeno. esto je ostajala gladna ao bi njene eri i male vi e hrane. Kad god bi srela Vrhovnog poglavara, streljala ga je pogledom sa u dnim neprijateljstvom u oima. Kao i Loerija, poglavar Amatin se postepeno udaljavala. Svai slobodan t renuta provodila je zadubljena u grozniava izuavanja Prvog i Drugog Kruga, tolio uporno tragajui za razre enjima misterija da bi joj elo, ada bi se vratila svojim redovnim du nostima, izgledalo bolno ao da je lupala glavom o sto. Neolio ezlono a i obluara poelo je da na svaom orau nosi vatru sa sobom, ao ljudi oji postepeno slepe. Dvadesetog dana eanja vrhovni Kvan je iznenada promenio sve svoje ranije odlue; bez savetovanja sa poglavarima, poslao je odr ed izviaa iz Konaa a Sotonpestovom logoru. Nio se nije vratio. Besomuova vojsa i dalje je le ala oo srca Veselamena ao neupotrebljen i oovi. Kvan se izjadao pred Vrhovnim poglavarom. "Ja sam budala", o tro je reao, "matora budala. Nai mi zamenu pre nego to tolio poludim da po aljem celu ratovniju napolje u smrt." "Ko te mo e zameniti?" blago je uzvratio Mhoram. "Opai upravo smera da iz ludi sve branioce Domaje." Kvan se osvrnuo ao da pogledom odmerava stravu patnje Veselamena. "Usp ee. Nije mu potrebno niavo oru je osim strpljenja." Mhoram je slegnuo ramenima. "Mo da. Ipa mislim da je to nesigurna tatia . Poglavar Kletni ne mo e da predvidi veliinu na ih sladi ta... ni stepen na e odlunosti ." "Pa za to onda ea?" Vrhovnom poglavaru nisu bile potrebne vidovnjae moi da bi odgovorio na to pitanje. "Samadhi Besomu ea zna... mo da od nas, a mo da od Opaog." Zadubljen u misli, Kvan se vratio svojim du nostima. Mhoram se vratio prob lemu oji je poeo da ga mui. Trei put je po ao u potragu za Trelom. No, ponovo nije uspeo da pronae izmuenog obluara. Trel mora da se negde sa rio. Mhoram nije otrio niaav trag, nije osetio niavo zraenje, a nijedan rhad hamaerl nije u poslednje vreme video rupnog Kamendolca. Mhorama je bolela pomis

ao da se Trel negde rije, opinjen i izdvojen, grizui zara eno meso sopstvenih mua. Ipa, Vrhovni poglavar nije imao vremena ni snage da pretrese sva privatna stan i ta u Veselamenu zarad jednog nesrenog obluara. Pre nego to je oonao i ovla no pretra vanje, preinula ga je grupa znanstvozornia oji su nerazumno re ili da idu i pre govaraju o primirju sa Besomuom. Ponovo je morao da odlo i problem Trela, dru beni a Atiaraninog. Dvadeset etvrtog dana poglavar Trevor potpuno je zanemario svoje du nosti. Zatvorio se u svoje odaje ao poajni i odbijao je hranu i pie. Loerija nije mogla da izvue ni glasa od njega, a ada je Vrhovni poglavar razgovarao sa n jim, nije reao ni ta osim da njegovo sledovanje hrane daju njegovoj eni i erima. "Sada mu a i ja zadajem bol", promrmljala je Loerija, oiju punih suza. "P o to sam davala erima deo moje hrane, on veruje da je lo mu i otac i da mora da se rt vuje." Oajnii je gledala Mhorama, ao da pou ava da proceni cenu abdiacije, a ond a se urno udaljila pre nego to je stigao da joj odgovori. Dvadeset petog dana poglavar Amatin presrela je Mhorama i zahtevala, bez uvoda i obja njenja, da joj otrije svoje tajno znanje. "Ah, Amatin", uzdahnuo je, "zar si tolio eljna tereta?" Smesta se orenula i udaljila se, slomljena ao da ju je izdao. Kada je oti ao da dr i svoju usamljeniu stra u na uli, obuzelo ga je oseanje t uposti, ao da ju je zaista izdao; usratio joj je opasno znanje ao da je proce nio da je nesposobna da ga podnese. Ipa, nigde u sebi nije na ao hrabrosti da pre da ostalim poglavarima lju Obreda obesveenja. Klju je bio avetinjsi, hipnotii te a . Terao ga je da besni na Trevora, da udarcem zbri e Loeriji sa lica bol, da protr ese rha Amatinina ramena sve do ne razume, da prizove na Sotonpestovu glavu v atru srivenih nebesih sila... i spreavao ga je da govori. Dvadeset sedmog dana ispra njeno je prvo sladi te. Glavni uvar i najisusn iji iscelitelj zajedno su obavestili Mhorama da e bolesni i slabi za neolio dan a poeti da umiru od gladi. Kada je po ao u svoje odaje da se odmori, bilo mu je suvi e hladno da bi zas pao. Upros toplom obluu, zima poglavara Kletnia dosezala je roz amene zidove do njega ao da je ledeni, neumorni vetar usmeren pravo na Mhoramove najosetlji vije vibracije. Le ao je irom otvorenih oiju, ao ove u groznici bespomonosti i blis og oajanja. Sledee noi ga je ti iza ponoi iz reveta podigao iznenadni drhtaj uzrujano sti oji je prostrujao roz zidove ao plamen na vrelom ugljevlju Konaovog i eiva nja. Bio je na nogama pre nego to je iaav poziv mogao stii; ste ui ezlo pobelelim pr stima, urio je a najvi em istonom grudobranu glavnog Konaa. Usmerio se na Kvanovo natmureno prisustvo i na ao je vrhovnia na balonu oji je gledao na ulu stra aru i noni gare Sotonpestove vojse. Kada mu se Mhoram pridru io, Kvan je uoeno pru io ruu, ao predsazanje, a istou. Vrhovnom poglavaru taj gest nije bio potreban; prizor je vri tao na njega iz tame ao blistava pretnja u vetru. Sa istoa se Veselamenu pribli avala puotina u oblacima, otvor oji se p ru ao na sever i jug olio god je Mhoramov pogled dosezao. Puotina je izgledala i roa, ogromna, ali oblaci iza nje bili su neprozirni ao i uve. Bila je veoma upadljiva, jer je iz nje zraila svetlost zelena ao smrznut o srce zmaragda. Zbog sjaja je izgledala brza, ali retala se preo ledom oovanih polja iza predgorja ao spora, neizbe na plima. Zraila je zelene otose svetlosti oji su preletali preo zemlje ao sjaj zla, bacajui nevidljive obrise u blistavilo i po novo ih gasei. Mhoram je u o amuenoj ti ini posmatrao ao pali Sotonpestovu vojsu i u ri u podbre je oo visoravni. Kao zloobni cunami, valjala se uzbrdo i pljusnula p reo Konaa. Ljudi su zavri tali ada su ugledali smaragdni pun mesec ao ih zloobno posmatra roz puotinu. I sam Vrhovni poglavar se trgao, podigao ezlo ao da e ote rati stra an san. U u asnom trenutu do se puotina retala iznad njih, mesec pogla vara Kletnia vladao je praznim bezdanom neba bez zvezda ao nezaleiva rana, ao saaenje samog Zaona nebesa. Smaragdna svetlost porivala je sve, davila svao s rce i zapljusivala svau uspravnu stenu Veselamena u ponavljani zeleni poraz. Onda je puotina pro la; bolesno svetlo slizulo je dalje na zapad. Poglav

arev Kona potonuo je u nepopravljivu tamu ao odlomljena litica. "Melenurione!" Dahtao je Kvan ao da se gu i. "Melenurione!" Mhoram je postepeno postao svestan da je ise en ao luda sateran uza zid . No, do se tama lomila i odjeivala oo njega, nije mogao da opusti crte; isr ivljenost mu se prilepila za lice ao ise eni osmeh lobanje. Kao da je pro lo mnogo napetog vremena do se nije setio da zailji roz mra a Sotonpestovoj vojsci. Kada je onano primorao sebe da pogleda, video je da je vojsa o ivela. Izi l a je iz nelagodnog mirovanja i poela da se ome a, ostre ei se u mrau ao o ivljena po hlepa. "Pripremi ratovniju", reao je, savlaujui nehotino podrhtavanje o trog glasa. "Besomu je dobio svoj zna. Napa e." Vrhovni Kvan se s naporom pribrao i napustio balon, izviujui naredbe u hodu. Mhoram je prigrlio ezlo na grudi i duboo, te o uzdahnuo. Isprva mu je vaz duh podrhtavao u pluima i nije mogao da zbri e grimasu sa lica. Te postepeno je iz gladio mi ie i prebacio napetost na druga mesta. Misli su mu se oupljale oo odbra ne Konaa. Pozivajui srdonie i ostale poglavare da mu se pridru e, po ao je na ulu da p rati ta samadhi Besomu ini. Odatle je, u dru tvu dvojice uzdrmanih stra ara, mogao da prati Besomuove p oteze. Sotonpest je pu tao svoj omad Kamena Zlozemlja da slobodno plamti - oreol tene vatre - i ta blistavo zelena svetlost jasno ga je ocrtavala do se retao r oz svoje odrede, izviujui nareenja re tavim, tuinsim jeziom. Bez urbe je oupljao pragrdane oo sebe sve do se njihove ponone prilie nisu prostrle pod njegovim s vetlom ao jezero crne vode. Onda ih je rasporedio u dva ogromna lina, po jedan sa svae strane, sa vrhovima njemu raj ramena, orenute a Veselamenu. U jezi voj svetlosti Kamena me tri znanstva izgledali su ao zla, zbijena mo, spremna i o bna. Talasi ostalih spodoba oupljali su se sa obe strane iza njih ada su poeli da prilaze Konau. Pratei Besomuovu vatru, retali su se otvoreno sa jugoistoa a zabravlj enoj i utvrenoj apiji ule stra are. Vrhovni poglavar Mhoram jo je vr e stegao ezlo i pou ao da se pripremi za ono e se desiti... ma ta to bilo. Iza lea je osetio dolaza poglavara Amatin i srdonia Borilara, a usoro s u stigli i Torm i Kvan. Ne sidajui pogled sa Sotonpestovog pribli avanja, vrhovni je podneo izve taj. "Odredio sam dve eovojne za ulu. Vi e ne bi imalo svrhe - smetali bi jedn i drugima. Polovina su strelci. Dobri su ratnici", nepotrebno je dodao, ao da u verava samog sebe, "i svi njihovi vojevnici i sto ernici su veterani iz rata proti v Ljudosee. Strelci imaju lor-liaril strele. Poee na tvoj zna." Mhoram je limnuo glavom. "Reci polovini strelaca da udare ada Sotonpes t stigne na domet strela. Ostali nea eaju moj zna." Vrhovni se orenuo da prenese nareenje, ali Mhoram ga je naglo epao za ru u. Vrhovnog poglavara obuzela je jeza do je govorio. "Postavi vi e strelaca na gr udobrane iznad zlatanovog dvori ta. Ao neim stra nmim zlom Sotonpest probije apij u, braniocima ule bie potrebna pomo. I... postavi ratnie spremne da preseu visee prelaze iz Konaa." "Da, Vrhovni poglavaru." Kvan je bio ratni i razumeo je neophodnost tih naredbi. Uzvratio je Mhoramu vrstim stisom, nali na opro taj, i napustio vrh ul e. "Da probije apiju?" Borilar je zinuo ao da ga udi i sama pomisao. "Kao je to mogue?" "Nije mogue", hladno je uzvratio Torm. "Ipa moramo biti spremni." Mhoram je polo io ezlo na amen ao zastavu i z agledao se u pribli avanje samadhi eola. Nio nije govorio do je vojsa mar irala napred. Ve je bila na manje od st o jardi od apije. Osim mrtvog tutnja bezbroj nogu po smrznutoj zemlji, retala se u ti ini, ao da se unja a Konau... ili ao da se, upros divljoj gladi, mnoga stvorenja pla e onoga to Sotonpest smera da uini.

Mhoram je osetio da je preostalo jo samo neolio trenutaa. Upitao je Am atin je li videla Trevora i Loeriju. "Ne." Odgovorila je upljim apatom, ao da priznaje odustana. Trenuta asnije roj strela slio se sa neog od gornjih nivoa ule. Bile su nevidljive u tami i Sotonpest niim nije poazao da zna da su odapete. Ali zrae nje Kamena Zlozemlja pretvorilo ih je u plamen i oborilo pre nego to su stigle na trideset stopa od njega. Jo jedan roj, pa jo jedan, nisu imali niavog dejstva osim to su osvetlili prve redove Sotonpestove vojse, otrivajui u jezivoj zelenoj i narand astoj svetl osti smrtonosni izgled njenih voa. Onda se samadhi zaustavio. Sa obe njegove strane, pragrdani su drhtali. Izdao je nareenja re tavim glasom. Klinovi su se zbili. Re ei, jamnici i druge spodob e postavili su se u formacije, spremni za juri . Bez urbe i bez olevanja, d in-Besomu stegao je pesnicu, tao da se iz om ada Kamena izvila raznobojna para i podigla navi e. Mhoram je oseao rast moi Kamena ao mu zrai pravo u lice u oholim talasima . Iznenada se munja sile izvila iz Kamena i udarila o zemlju tano pred jedn im me trom znanstva. Munja se nastavila sve do stena i zemlja nisu planuli zeleni m plamenom, pucetajui ao drvo u vatri. Onda je samadhi pomerio munju, preveo je preo tla a drugom me tru znanstva iroim, sporim luom. Njegova mo ostavljala je za sobom brazdu oja je gorela i dimila se, butala i jeala u zemljanoj agoniji. Kada je lu zatvoren, opolio je Sotonpesta sa obe strane - poulrugom s maragdnog ugljevlja oje je stajalo pred njim ao olop naslonjen na dva lina p ragrdana. Priseajui se ome anja strepnje ojim je Ljudosea napao ratovniju od Doriend or Kori eva, Mhoram je pre ao preo ule i vinuo a Konau. "Napustite grudobran! S vi osim ratnia moraju u zalon! Ne izla ite se maar vas samo nebo napalo!" Onda se vratio do poglavara Amatin. Ispod njega, dvoje ogromnih me tara znanstva podigli su svoje mote i zabi li ih u rajeve lua. Istog asa du brazde je poela da pulsira demonijsa iselina. Zeleni plamen postao je crn; pretvorio se u mehure oji su podrhtavali, prsali i izletali iz lua ao da je Sotonpest probio u zemlji venu Zemne rvi. Kada se vrhovni Kvan vratio na ulu, Mhoram je ve znao da samadhi ne pri ziva strepnju. Besomuovo pona anje ni po emu mu nije bilo poznato. I bio je sporij i nego to je Mhoram oeivao. Kada su se pragrdani povezali sa luom, Sotonpest je poeo da oristi Kamen. Iz njegovog u arenog srca izvuao je vatru oja je pouljala na tlo i ulila se u brazdu lua. Ta sila se spojila sa crnom teno u pragrdana u sme u jezive moi. Usoro su crnozeleni zmijsi jezici svetla palacali u vazduhu itavom du inom brazde, dajui posmatraima utisa nasilja, ao da su napadnuti ameni temelji podbre ja... ao da se Opai drznuo da omalova i a i neophodne osti Zemlje. No, mo nije inila ni ta osim to je rasla. Jezici svetla saali su sve vi e, sp ajali se, postajali polao ali sigurno sve blistaviji i stra niji. Njihova nasilno st rasla je sve do Mhoram nije osetio da ivci u njegovoj o i i oima to vi e ne mogu da podnesu... i nastavili da se poveavaju. Kada je svitanje poelo da nainje no iza S otonpestovih lea, pojedinani jezici su se stopili u tri nepreidna pojasa oja su se bez zvua otrljala a najdubljoj tami oblaa. Vrhovnom poglavaru grlo je bilo potpuno suvo; morao je da neolio puta proguta pljuvau pre nego to je uspeo da progovori. "Srdonie Torme...", jo su mu rei z apinjale, "...napa e apiju. Ova mo e napasti apiju. Po alji sve obluare oji su voljni da pomognu amenu." Torm se trgao pri zvuu sopstvenog imena, a onda urno oti ao ao da jedva e a da se sloni od zloobnog plamsanja lua. Poglavar Amatin zabila je tane prste u Mhoramovu mi icu. Kvan je prersti o rue na grudima i borio se da ne pone da vie. Borilar je grozniavo prelazio ruam a preo lica ao da pou ava da izbri e oseanje zla. ezlo mu je besorisno le alo pred n ogama. Vrhovni poglavar se molio za sve njih i borio se sa sopstvenim u asom. A onda je Besomu naglo zavitlao Kamenom i uz urli ulio jo snage u lu. Tri ogromne munje stopile su se i postale jedna.

Zemlja se zatresla od grmljavine u odgovor na taj jedan ogromni blesa. Munja je smesta nestala, iao samadhi i pragrdani nisu povuli svoje moi iz lua. Grmljavina se nastavila; zemlju su protresali drhtaji. Kula je zaas zadrh tala ao da e joj se temelji otvoriti i progutati je. Grdno i muno, tlo podbre ja poelo je da se pomera. Uvijalo se, trzalo, pucal o; roz puotine su se pomaljali omadi amena. Na svoj u as, Mhoram je ugledao ob lie ljudi, d inova i onja ao se promaljaju iz zemlje. Bili su grubi, nezgrapni , bezumni; bili su uoblieni amen, drevni fosilizirani ostaci sahranjenih tela. Mhoramu je u u ima odjenulo seanje na Asurain povi iz Veseldrva: Ponovio je davnu smrt! Stotine, a zatim hiljade amenih oblia izvlailo se iz tla. Kroz ogromnu grmljavinu pucanja zemlje oslobaali su se iz grobova starih hiljadama godina i sl epo se teturali a apijama Veselamena. "Branite ulu!" poviao je Mhoram Kvanu. "Ali ne traite ivote! Amatin! Bor i se ovde! Be i ao ula padne. Ja idem do apije." Kada se orenuo od ograde, sudario se sa srdoniom Tormom. Torm ga je uhv atio i zaustavio. Ipa, upros urbi Vrhovnog poglavara, pro ao je dug trenuta do Torm nije uspeo da progovori. Konano je uspeo. "Tunel je branjen." "Ko?" obrecnuo se Mhoram. "Poglavar Trevor je naredio da svi ostali odu. On i obluar Trel dr e apiju ." "Melenurione!" dahnuo je Mhoram. "Melenurione abatha!" Ponovo se vrati o na ogradu. Dole su mrtva, bezglasna tela gotovo stigla do podno ja ule. Strele su le tele na njih iz stotina luova, ali vrhovi su se besorisno odbijali od zemljani h oblia i bez uina zapaljeni padali na zemlju. Olevao je, mrmljajui za sebe u potpunoj zbunjenosti. Kr enje Zaona smrti imalo je posledice vee od svega to je mogao da zamisli. Hiljade vrgavih oblia ve se oupilo i mar iralo, a svaog trenuta su se iz zemlje pomaljale hiljade novih, baenih u poret ao izgubljene du e i podlo nih zapovestima moi eola Sotonpesta. No, onda je prva prilia polo ila rue na apiju i Vrhovni poglavar Mhoram je soio napred. Vitlajui ezlom, poslao je munju niz bo ule i pogodio mrtvaca na mestu. Na dodir poglavarse vatre, raspao se ao renja i pao u pra inu. Poglavari Mhoram i Amatin su se smesta dali na posao svim silama. ezla su im zvonila i pr ila, sipajui plavu silu ao udarce eia na oblie u poretu pod sobo m. Svai udar pretvarao je mrtvace u pesa. Ali svaog oji padne zamenjivala je dvadesetina novih. Preo itavog podruja izmeu stra arse ule i Sotonpestovog lua t lo se podizalo i propinjalo, bacajui u poret nove oblie, ao bia izvuena iz najdu bljeg mulja be ivotnog mora. Prvo po jedan, pa po deset, dvadeset, pedeset, stizal i su do apije i zbijali se uz nju. Mhoram je roz amen oseao ao raste pritisa na apiju. Mogao je da ose ti Trevorovu vatru i Trelovu monu podzemnu pesmu ao podupiru prelopljenu apij u do stotine, hiljade slepih, nemih oblia pritisa s druge strane, otrlja se napred u be ivotnoj nasilnosti ao lavina oja na nei nemogui nain isae iz zemlje. Mogao je da oseti jeanje uzvaanja pritisa ao da se osti ule drobe jedne o drug e. A mrtvi su i dalje nailazili, epajui iz zemlje sve do ih nisu izgledali brojni ao Besomuova vojsa i nepobedivi ao atalizma. Mhoram i Amatin su ih razbil i na stotine... bez uina. Torm je iza Vrhovnog poglavara bio na olenima, opipavajui dlanovima bol ule i otvoreno jecajui. "Veselamene! Oh, Veselamene, avaj! Oh, Veselamene, Ve selamene!" Mhoram se otrgao od bite, uhvatio Torma za tuniu i povuao ga na noge. Proderao mu se pravo u lice. "Obluaru! Seti se o si! Ti si srdoni Poglavarevog onaa!" "Nisam ja ni ta!" plaao je Torm. "Ah! Zemlja...!" "Ti si srdoni i obluar! Slu aj me... ja, Vrhovni poglavar Mhoram, nareujem t i. Posmatraj ovaj napad... naui da ga poznaje . Unutra nja apija ne sme pasti. Rhadh amaerli moraju ouvati unutra nje apije Veselamena!" Osetio je promenu u napadu. Sotonpestov Kamen sada je bacao munje na ap

iju. Amatin je pou avala da se odupre, ali Besomu je odgurnuo u stranu njene nap ore ao da nisu ni ta. Ipa, Mhoram je ostao sa Tormom, usmeravajui snagu u srdonia sve do ovaj nije ponovo uspostavio ontrolu nad ruama i oima. "Ko e aliti amen ao ne ja?" jeao je Torm. Mhoram je savladao elju da se izvie. "Ao ne pre ivimo, nee biti nioga da o al i ni vee tete." Sledeeg trenuta zaboravio je i Torma i sve ostalo osim nemih riova oj i su se prolamali roz njega iz osnove ule. Kroz Trelov re tavi bes i jarost Tre vorove vatre apija je vri tala u agoniji. Kamen se zatresao od ru ilaog potresa. Ljudi na vrhu ule popadali su po p odu. Negde izmeu neba i zemlje prolamala se stravina grmljavina, ao da je sam svo d postojanja prelomljen nadvoje. Kapija se uvila a unutra i pula. Bujica mrtvog amena ulila se u tunel pod ulom. "Branite ulu!" dovinuo je Mhoram Kvanu i Amatin. Potresi su se smiriva li, pa je uspeo da se nesigurno uspravi. Vuui Torma za sobom, nastavio je da vie. "Hajde! Priupi obluare! Unutra nja apija ne sme pasti!" Iao je ula jo podrhtava la, po ao je niz stepenice. No, pre nego to je uspeo da sie, zauo je amor glasova, ljudsih riova. Pat nja nali na bes protutnjala mu je preo uzburane navale oseanja. "Kvane!" povi ao je, iao ga je stari vrhovni ve gotovo sustigao. "Ratnici napadaju!" Kvan je goro limnuo glavom ada je stao raj Mhorama. "Zaustavi ih! Ne mogu se boriti sa ovim mrtvacima. Tu maevi ne oriste." Praen Tormom i Kvanom, Vrhovni poglavar je po urio niz stepenice, ostavljaj ui Amatin da oda ilje vatru sa ivice grudobrana. Kvan je si ao pravo niz ulu, ali Mhoram je poveo Torma preo dvori ta izmeu ule i Konaa, po najvi em viseem prelazu. Odatle je video da su Trel i pogavar Tre vor ve potisnuti iz tunela. Borili su se za ivot protiv sporog, slepog napredovanj a mrtvih. Trevor je oristio silu avu Mhoram niad ranije nije od njega video , obarajui najbli e napadae, brzo ih razbijajui, jednog za drugim, u pesa. A Trel je obema ruama dr ao velii omad apije. Koristio ga je ao mougu sa tavom divljom snagom da su a i oblici pomalo nali na onje i d inove padali pod njegovim udarc ima. Ali dvojica ljudi nisu imali izgleda. Maevi, oplja i strele nisu deloval i na oblija u poretu; dvadesetine ratnia oji su soili u tunel i dvori te bili su prosto zdrobljeni pod nogama; bilo je stra no slu ati njihove rie. Pred Mhoramovi m oima mrtvi su potisnuli Trela i Trevora raj starog drveta zlatanie a zatvore noj unutra njoj apiji. Mhoram je poviao na ratnie na grudobranima ispod, nareujui im da ostanu van dvori ta. Onda je pretrao do Konaa i jurnuo stepeni tem a ni im nivoima. Zajedno sa Tormom stigao je do prvog podupiraa nad unutra njom apijom taman na vreme da vi di ao se jamnici izlivaju iz tunela, provlae se izmeu mrtvih i napadaju bona vrat a oja su bila jedini ulaz u ulu. Nei su odmah pali sa strelama u vratu ili trbuhu, a ostale je poselo o no malo ratnia to je ostalo u dvori tu. Ali njihove debele, te e jane titile su ih od veine opalja i maeva. Ogromnom snagom i poznavanjem amenabacili su se na vrat a. Ubrzo su iz tunela poela da izviru grozna bia. Vrhovni poglavar je video da sam i ratnici ne mogu zadr ati samadhijeve spodobe van ule. Za trenuta je silom odgurnuo iz misli Trevora i Trela, jamnie, ratnie , o ivljenu mrtvu zemlju i suoio se sa odluom oju je morao da donese. Ao Vesela men treba da pru i iole ozbiljan otpor, mora imati ouvanu ili ulu ili unutra nju ap iju. Bez apije, ula e i dalje spreavati Sotonpestu pristup dovoljno da odr i Kona u ivotu; bez ule, apija e jo moi da izoluje Sotonpesta napolju. Bez jedne od njih , Veselamen e biti osvojen. Ali Mhoram nije mogao da se bori za obe, nije mogao da bude na dva mesta odjednom. Morao je da odabere gde da oupi odbranu Konaa. Odabrao je apiju. Smesta je poslao Torma da priupi obluare. Onda se usmerio na bitu u dvo ri tu. Zanemario je jamnie i zagledao se u raslimatane mrtvace oji su gazili st ablo zlatana i potisivali Trela i Trevora a zidovima. Doviujui ratnicima oo s ebe da spreme prijanja, zavitlao je svoju poglavarsu vatru dole na oblija bez l

ica, drobei ih u pesa. On i Trevor zajedno su ra istili prostor u ojem su zaroblje ni ljudi mogli da nau spas. Stra ari su gotovo istog asa doneli dva u eta od prijanja, uvrstili ih i baci li do Trevora i Trela. No, u toj ratoj pauzi novi talas jamnia ujahao je u dv ori te na ramenima mrtvaca i pridru io se napadu na vrata. Uz muan zvu nali lomljen ju ostiju, istrgli su vrata sa ari, bacili u stranu amene talpe i urliui jurnuli u ulu. Istog asa su ih presreli pouzdani ratnici vrstih ruu, ali brzina i snaga jamnia poneli su ih a unutra. Kada je video slomljena vrata, Trel je besno rinuo i pou ao da napadne jamnie. Gurnuo je u stranu u e od prijanja i bacio se meu mrtvace ao da veruje d a e se probiti izmeu njih i stii u pomo braniocima ule. Za trenuta je, svojom gran itnom mougom i znanstvom rhadhamaerla, uspeo da probije prolaz i pree neolio or aa preo dvori ta. Ali tada se a i mouga slomila. Potonuo je pod ogromnom masom mr tvaca. Trevor je soio za njim. Uz pomo Mhoramove vatre poglavar je stigao do Tre la. Jedan mrtvac ga je te o tresnuo po nozi, ali zanemario je bol, uhvatio Trela za ramena i odvuao ga nazad. im je uspeo da ustane na noge, Trel je odgurnuo Trevora i pesnicama napao bezumne prilie. Trevor je zgrabio jedno u e prijanja i obmotao ga neolio puta preo gru di. Onda se sa lea bacio na Trela. Provuao je rue ispod Trelovih, uhvatio ezlo ao polugu preo obluarevih grudi i dovinuo ratnicima da ga podignu. Istog asa des et ratnia uhvatilo je u e i slo no povulo. Mhoram je titio obojicu do su ih vuli uz zid i preo grudobrana na sigurno. Mrtvaci su grozno lupali na unutra nju apiju. Kroz rie bite iz ule i nemi pritisa oji je brzo rastao na apiji V rhovni poglavar Mhoram se zagledao u Trela i Trevora. Obluar se isobeljao iz Trevorovog stisa i ruu ratnia, naglo se isprav io i suoio sa Mhoramom ao da namerava da mu soi za grlo. Lice mu je plamtelo od napora i besa. "Nedirnuta!" u asno je re tao. "Kula je izgubljena... nedirnuta da je eol sl obodno oristi! To smera Veselamenu? Onda bolje da ga sami uni timo!" Ma ui monim ruama da odbije svai dodir, divlje se orenuo i nestao u Kona u. Mhoramu su oi pretei plamtele, ali ugrizao se za usnu i uzdr ao da ne po uri z a obluarom. Trel se u asno iscrpeo i nije uspeo. Nije ga mogao riviti to mrzi svoju nesposobnost; treba ga ostaviti na miru. Ali glas mu je zvuao ao da je zauve i zgubio mir. Razdiran iznutra, Mhoram je poslao dvojicu ratnia da nadgledaju Tre la, a onda se orenuo Trevoru. Poglavar je dahui stajao naslonjen na zadnji zid. Krv mu je tela iz povree nog lana; lice mu je bilo zamazano prljav tinom bite i drhtao je ao da mu grudi pucaju od napora disanja. Ipa, ao da nije bio svestan bola, ao da uop te nije b io svestan sebe. Oi su mu blistale od stravinih prizora. "Osetio sam", dahnuo je ad je susreo Mhoramov pogled. "Znam ta je to." Mhoram je poviao tra ei iscelitelja, ali Trevor je jednim poretom odbacio i samu pomisao da mu je potrebna pomo. Gledao je Vrhovnog poglavara ao da je us hien i ponavljao... "Osetio sam, Mhorame." Mhoram je ontrolisao svoju zabrinutost. "Osetio?" "Mo poglavara Kletnia. Mo oja omoguava sve ovo." "Kamen...", poeo je Mhoram. "Kamen nije dovoljan. Ovo vreme... brzina ojom je postao ovao moan posl e poraza od Garotinog estara... snaga njegove vojse, iao je tao daleo od nje gove omande... ovi mrtvi oblici, izvueni iz same zemlje tao neizmernom moi...! Kamen nije dovoljan. Osetio sam. a ni poglavar Kletni, Opai, ne mo e pos tati tolio nepobediv za sedam ratih godina." "Pa ao onda?" dahnuo je Vrhovni poglavar. "Ovo vreme... ova zima. Ona podr ava i vodi vojsu... oslobaa Sotonpesta... oslobaa i samog Opaog za druge poslove... za poslove oo Kamena. Poslove oo ov ih mrtvih. Mhorame, da li se sea Drula Stenotoca i njegove moi nad vremenom... i nad mesecom?"

Mhoram je limnuo glavom. U njemu su rasli uenje i u as. "Osetio sam. Poglavar Kletni ima ezlo zaona." Mhoramu se sa usana oteo ri, upros istovremenom ubeenju da je Trevor u pravu. "Kao je to mogue? ezlo je palo zajedno sa Vrhovnim poglavarom Elenom, tam o pod Melenurion Nebozorom." "Ne znam. Mo da je isto bie oje je ubilo Elenu donelo ezlo do Kletniovog T abora... mo da sam mrtvi Kevin oristi ezlo u orist Kletnia, tao da Opai ne mor a lino da upotrebi mo oja ne odgovara njegovoj ontroli. Ali osetio sam ezlo, Mhor ame... ezlo zaona, van svae sumnje." Mhoram je limnuo glavom, trudei se da zadr i u sebi zaprepa enje i strah oji ao da su bezgranino odjeivali u njemu. ezlo! U njemu je besnela bita; nije ima o ni vremena ni snage za i ta drugo osim najhitnijih poslova. Poglavar Kletni ima ezlo! Ao pone da misli o tao neem, mo e ga zahvatiti pania. Oi su mu blesnule ada je stegao Trevorovo rame u gestu pohvale i prijateljstva, a onda se ponovo ore nuo a dvori tu. Za trenuta se ulima probijao roz galamu i zveu oru ja, trudei se da obuhv ati polo aj Veselamena. Mogao je da oseti poglavaru Amatin na vrhu ule ao jo v itla vatru na mrtvace. Slabila je... dugotrajni napor odavno je prevazi ao granice njene izdr ljivosti... ali njena mona vatra i dalje je plamtela nani e; borila se a o da e do braniti ulu do poslednjeg daha. I taj trud je imao uina. Iao nije mog la da zaustavi ni deseti deo limatavih prilia, dosad ih je razbila tolio da s u prilazi tunelu bili preriveni rasutim pesom. Tao je manje mrtvaca moglo da se istovremeno probija napred; njen trud i su enje tunela usporavali su im napredo vanje, usporavali su poveanje pritisa na unutra nju apiju. Ali iao se trudila, bita je poela da se prenosi uz toranj, a njoj. Ne olio jamnia upravo je pou avalo da proe roz vrata. Sopstveni mrtvaci su im zapr eili hodnie; do su se borili za prolaz, bili su izlo eni strelcima iz Konaa. Ali neprijatelj se neao probio u ulu; Mhoram je uo buu borbe ao napreduje navi e roz prepletene prolaze u uli. Uz velii napor zanemario je sve ostalo oo seb e i usmerio se na ulu. Tada je roz promule naredbe, zveet oru ja, u asne rie g ladi i bola, trupanje u urbanih oraa, osetio Sotonpestov napad na spolja nji zid ule. Besomu je bacao divlje zrae moi Zlozemlja na izlo ene osmatranice i prozore; povremeno a i na samu poglavaru Amatin; a pod zalonom tih zraa njegove spodo be nabacivale su lestve na spolja nji zid i navirale roz otvore. U amenu pod nogama Vrhovni poglavar Mhoram mogao je da oseti ao unutr a nja apija stenje. Brzo se orenuo a jednom od ratnia, napetoj Kamendoli. "Idi u ulu. N ai vrhovnia Kvana. Reci da mu nareujem da se povue iz ule. Reci da mora sa sobom povesti i poglavara Amatin. Poi." Salutirala je i otrala. Trenuta asnije video ju je ao pretrava dvori te preo jednog od viseih mostova. Do tog trenuta ve se vratio bici. Zajedno sa poglavarom Trevorom oji je istrajno radio rame uz rame sa njim obnovio je napad na zemljani pritisa oji je rastao pred unutra njom apijom Veselamena. Do je obluarsa mo podr e vibrirala u amenu pod njim, priupio je svu naraslu surovost i bacio je da drobi mrtvace. Sada je jasno znao ta eli da postigne; hteo je da porije amene ploe dvori ta sa to lio pesa da slepi, nespretni oblici nemaju vi e vrst oslonac od oji bi se otisi vali. Trevorova pomo poveavala mu je uspe nost, pa je drobio desetine i dvadesetine mrtvaca do mu je ezlo brujalo u ruama, a vazduh oo njega se tolio zasitio pla vom silom da je izgledao ao da zrai poglavarsu vatru. Pa ipa, do se trudio i bacao vatru ao osu roz Sotonpestov grozni za sad, deo pa nje mu je bio usmeren preo viseih mostova. Tra io je Kvana i Amatin. Ne to asnije pao je prvi most. Proreeni ostata eovoda pojurio je po njemu iz ule, gonjen pobesnelim jamnicima. Strelci su poslali jamnie glavae u dvori t e, a im su ratnici bili na sigurnom onopci mosta su preseeni. Drvena strutura se buno obru ila nani e i razbila o zid ule. Iz ule je odjeivala vreva bite. Iznenada se na jednom od gornjih most ova pojavio vrhovni Kvan. Glasno viui da bi ga uli, naredio je da se preseu svi v isei mostovi osim dva najvi a. Mhoram je poviao vrhovniu: "Amatin!"

Kvan je limnuo glavom i trom se vratio u ulu. Sledea dva mosta brzo su pala, ali stra ari od treeg su olevali. Trenuta asnije, na prelaz se isteturalo neolio povreenih ratnia. Pridr avajui jedan drug og, nosei obogaljene, muno su napredovali a onau. A onda je iz ule jurnulo dva deseta pobesnelih amenroenih bia. Neosetljivi na strele i maeve, pobacali su ranj enie sa mosta i pojurili napred. Stra ari su istog trenuta odluno preseli u ad. Svaog neprijatelja oji se promolio na vratima gde su se nalazili mosto vi doeivali su i ubijali ili potisivali rojevi strela. Vi i mostovi padali su brz o jedan za drugim. Samo dva su eala pre ivele iz ule. Sada je poglavar Trevor grevito dahtao raj Vrhovnog poglavara, a i Mhora m je oseao da je oslabio. Ali nije imao vremena za odmor. Tormovi obluari nee moi sa mi da odr e apiju. Ipa, u odluujuim trenucima njegov plamen je izgubio estinu. Strah za Kvana i Amatin naru io mu je usredsreenost. Najradije bi po ao po njih. Ratnici su neprei dno be ali preo poslednja dva mosta, a on je posmatrao njihovo bestvo stegnutog grla, eljan da im vidi i voe. Jo jedna dvadesetina bila je gotova. Potpuno je prestao da se bori ada se na izlazu na poslednji most pojavi o samo Kvan. Kvan je poviao ne to prema Konau, ali Mhoram nije uspeo da razabere rei. Posmatrao je, zadr anog daha, ao etiri ratnia jure prema vrhovniu. Onda se iza Kvana pojavila prilia u plavom ogrtau - Amatin. Ali nijedno od njih nije ni pou alo da pobegne. Kada su ratnici stigli do njih, oboje su pono vo nestali u uli. Gu ei se od bespomonosti, Mhoram je piljio u prazan izlaz ao da samom snago m elje mo e dovesti par napolje. Mogao je da uje Besomuove horde ao nepreidno na diru navi e. Trenuta asnije ponovo se pojavilo etvoro ratnia. Izmeu sebe su nosili s rdonia Borilara. Klatio im se na ruama ao da je mrtav. Kvan i Amatin i li su za etvorom. Kada su svi dosegli Kona, pao je i posl ednji most. U op toj galami bite izgledalo je da se be umno sru io. Mhoramu se pogled za trenuta zamaglio. Ustanovio je da se svom te inom na slonio na Trevora; do se borio za dah, nije mogao da stoji sam. No, poglavar ga je pridr ao. Kada se nesvestica povula, pogledao je Trevora u oi i bledo se nasme i o. Bez rei su se ponovo vratili odbrani apije. Kula je bila izgubljena, ali bita je jo trajala. Po to ih Amatinina vatra vi e nije zadr avala, mrtvaci su polao uspeli da probiju stazu roz pesa. Silina n apada opet je poela da raste. Oseanje zla oje se irilo od njih roz podrhtavanje amena sada se poveavalo. Vrhovni poglavar oseao je ao oo njega raste bol Vesel amena, sve do nije izgledalo da dopire odasvud. Da nije bio neposredno suoen sa mrtvacima, pomislio bi da je Kona napadnut i sa drugih strana. No, postojea potr eba zauzela mu je celoupnu pa nju. Jedina nada za Veselamen bila je da se apija zatrpa pesom pre nego to popusti. Osetio je da mu se sa lea pribli ava Torm, ali nije se orenuo sve do se s rdoniu nisu pridru ili Kvan i poglavar Amatin. Onda je opustio mo i pogledao sve tr oje. Amatin je bila na granici izdr ljivosti. Oi su joj izgledale neprirodno tam ne na avetinjsi bledom licu; osa joj se lepila za lice u oznojenim pramenovima . Kada je progovorila, glas joj je drhtao. "Primio je udarac namenjen meni. Bori lar... on... nisam na vreme videla samadhijev cilj." Mhoramu je bio potreban trenuta da saupi dovoljno snage ao bi tiho u pitao. "Je li mrtav?" "Ne. Iscelitelji... ivee. On je zubljono a... nije bespomoan." Naslonila se n a zid i sljoala se niz amen ao da su joj tetive popucale. "Zaboravio sam da je on sa vama", promrmljao je Mhoram. "Stidim se." "Ti se stidi !" Kvanov grubo re tavi glas privuao je Mhoramovu pa nju. Vrhov niovo lice i rue bili su zamazani rvlju, ali izgledao je nepovreen. Nije mogao

da susretne Mhoramov pogled. "Kula... izgubljena!" Glas mu je bio pun gorine. "J a treba da se stidim. Niaav vrhovni ne bi dopustio... vrhovni Hail Troj bi n a ao nain da je sauva." "Onda nai nain i pomozi nam", zastenjao je Torm. "Ova apija nee izdr ati." Duboo oajanje u njegovom glasu privulo je a njemu poglede svih prisutn ih. Suze su mu lile niz lice ao da niada nee stati, a ae su mu se odsutno grile tra ei ne to nepostojee u vazduhu, ne to to se nee slomiti. Kapija pod njim jeala je ao svedoi o dubini njegovog oaja. "Ne mo emo", nastavio je. "Ne mo emo. Kolia sila! Nea mi amenovi oproste. Nisam... nismo dorasli toliom naporu." Kvan se o tro orenuo i udaljio se, viui da se donesu trupci i da dou zubljon o e da podupru apiju. Ali Torm izgleda nije uo vrhovnia. Do je aputao, upirao je vla ne oi u Mhor ama. "Spreeni smo. Ne to zlo nam prirauje snagu. Ne razumemo... Vrhovni poglavaru, ima li ovde jo neog zla? Neog drugog zla osim te og i mrtvog nasilja? Kao da ujem ... ao da mi sveolio ogromno stenje Veselamena govori o zlu." Vrhovni poglavar Mhoram orenuo je ula i upustio se u rezonancu sa utrobn im amenjem Konaa ao da se stapa sa amenom. Osetio je svu te inu samadhijeve sa upljene smrti ao da je nalegla pravo na njega; osetio je apiju sopstvene du e ao jei, odjeuje, puceta. Za trenuta, ao isra proroanstva, postao je Kona, p reuzeo na sebe njegov ivot i njegov bol, isusio u asnu mo oja je pretila da ga ras pori... i jo ne to, ne to udaljeno, sriveno, stra no. Kada je zauo urne orae ao mu s e pribli avaju iz glavnog hodnia, znao je da je Torm naslutio istinu. Jedan od dvojice ljudi poslatih da uvaju Trela jurio je a njemu i jedva se zaustavio. Lice mu je bilo belo od u asa, a od cvootanja zuba jedva je uspevao da govori. "Vrhovni poglavaru, doi! On...! Kona! Oh, pomozi mu!" Amatin je ruama zalonila glavu ao da vi e ne mo e da podnese. Ali Vrhovni poglavar je ostao pribran. "ujem te. Seti se o si. Govori jasno." ove je sa muom neolio puta progutao nedlu. "Trel... poslao si... on r tvuje sebe. Uni tie Zabran." Tormu se oteo promuli ri, a Amatin je zajeala. "Melenurione!" Mhoram je zurio u ratnia ao da ne veruje sopstvenim u ima. Ali verovao je; oseao je isti nu u njima. Zgrozilo ga je stra no saznanje da mu je i ovo znanje stiglo preasno. Ponovo je pogre no predvideo, ponovo je propustio da pomogne Konau. Rastrzan sup rotstavjenim hitnjama, obratio se poglavaru Trevoru. "Gde je Loerija?" Prvi put od izbavljenja Trevorov zanos je poeo da opni. Stajao je usred sopstvene rvi ao da ta povreda nije mogla da mu naudi, ali pominjanje eninog im ena nanelo mu je bol ao da je stvorilo naprslinu u novosteenoj hrabrosti. "Ona", poeo je, pa zastao da proguta nedlu. "Napustila je Kona. Pro le noi... povela je decu u brda... da nae srovi te. Tao da devojice budu bezbedne." "Sedmice mu!" zare ao je Mhoram, besnei pre na svoje pogre e nego na Trevora . "Potrebna nam je!" Situacija u Veselamenu bila je oajna, a ni Trevor ni Amatin nisu bili u stanju da nastave sa borbom. Mhoramu se za trenuta inilo da ne mo e d a razre i situaciju, da ne mo e da donese odluu o Konau. Ali on je bio Mhoram, sin Variolov, Vrhovni poglavar po izboru Vea. Ranije je reao ratniu: Seti se o si . Reao je to i Tormu. Bio je Vrhovni poglavar Mhoram, nesposoban za predaju. Ud ario je ezlom po amenu, tao da je gvozdeni vrh zazveao, i dao se na posao. "Poglavaru Trevore, mo e li da dr i apiju?" Trevor ga je pogledao u oi. "Ne strahuj, Vrhovni poglavaru. Ao mo e da se odr i, ja u je odr ati." "Dobro." Vrhovni poglavar je orenuo lea dvori tu. "Poglavaru Amatin, srdonie Torme, hoete li mi pomoi?" Umesto odgovora, Torm je prihvatio Amatininu ispru enu ruu i pomogao joj da ustane. Mhoram je uhvatio prepadnutog ratnia za ruu i po urio u Kona. Do je oraao niz hodnie a Zabranu, zatra io je od ratnia da mu ispria ta se dogodilo. "On... to..." ove je bezuspe no mucao. Ali onda ao da je iz Mhoramov og stisa izvuao snagu. "To me je nadma ilo, Vrhovni poglavaru." " ta se desilo?" odluno je ponovio Mhoram.

"Po li smo za njim ao to si naredio. Kad je shvatio da ga neemo ostaviti na miru, poeo je da nas psuje. Mi smo bili re eni da te poslu amo, pa se onano orenuo od nas, izgledao je slomljeno i odveo nas u Zabran. Tamo je pri ao velioj posudi oblua i lenuo pored nje. Do smo ga gledal i sa vrata, poeo ja da plae i da se moli, da prelinje. Vrhovni poglavaru, duboo u srcu siguran sam da je molio za mir. Ali nije ga na ao. Kada je podigao glavu, v ideli smo... videli smo mu na licu gnu anje. On... oblua... iz oganj-amenova pou ljao je plamen. Vatra je sunula sa poda. Jurnuli smo a njemu, ali plamen nas je spreio. Moj drug je izgoreo. Ja sam otrao po tebe." Od svae rei Mhoramu se ledilo srce, ali odgovorio je tao da umiri bol i olebanje ispisane na ratniovom licu. "On je prer io Zavet mira. Izgubio je pov erenje u sebe i pao u oajanje. Na njemu je sena Sivog Krvnia." Trenuta asnije, ratni je nesigurno upitao. "uo sam... pria se... da nij e ovo delo Nevernia?" "Mo da. I sam Neverni je do izvesne mere delo poglavara Kletnia. Ali Tre lovo oajanje delimino je i moje delo. I Trelovo sopstveno delo. Krvniova ogromna snaga le i u tome to se slabosti nas smrtnia mogu orenuti protiv nas samih." Govorio je to je mirnije mogao, ali pre nego to je stigao na sto jardi od Zabrana, poeo je da osea vrelinu plamena. Bio je siguran da je to izvor onog drugo g zla oje je Torm isusio. Vreli talasi obesveenja zraili su na sve strane iz oda je vea. Kada se pribli io visoim drvenim vratima, ustanovio je da se dime, gotovo zapaljena, a zidovi su svetlucali ao da je amen blizu rastapanja. Te o je disao i trzao se od vreline a i pre nego to je stigao do otvorenog prolaza i pogledao nani e u Zabran. Unutra je vladao paao. Pod, stolovi, sedi ta... sve je besno butalo, irei divlji plamen nali na grmljavinu. Mhoramu je toplota opr ila lice i osu. Morao j e da obri e suze pre nego to je uspeo da pogleda roz po ar do njegovog sredi ta. Tamo je Trel stajao u posudi oblua ao jezgro uni tenja, plamtei i bacajui o bema ruama a tavanici ogromne vatrene lopte. itavo telo mu je plamtelo ao ovap loeno proletstvo, belo usijanje u asa ojim je napadao amen to ga je voleo, a nije mogao da ga spase. Njegova divlja snaga uzdrmala je Mhorama. Bio je suoen sa zaetom Obreda O besveenja. Trel je u sopstvenom oajanju prona ao tajnu oju je Mhoram tao oprezno uv ao i sada je oristio tu tajnu protiv Veselamena. Ao ga ne zaustave, apija e b iti samo prvi deo Konaa oji e popustiti, prva i poslednja aria u lancu uni tenj a oji e pretvoriti itavu zaravan u ljau. Moraju ga zaustaviti. To je bilo najva nije. Ali Mhoram nije bio obluar, ni je imao dovoljno znanstva amena da bi se suprotstavio sili oja je omoguila ovu vatru. Orenuo se Tormu. "Ti si rhadhamaerl!" poviao je roz divljanje vatre. "Mora uti ati ovaj og anj!" "Da ga uti am?" Torm je u asnuto piljio u plamen; imao je prepadnut izraz ove a oji prisustvuje uni tavanju sopstvene najdra e ljubavi. "Da ga uti am?" Nije viao ; Mhoram je mogao da ga razume samo po poretima usana. "Nemam snage da se merim sa ovim. Ja sam obluar rhadhamaerla, a ne ovaploena Zemna mo. On On e nas sve uni tit i." "Torme!" poviao je Vrhovni poglavar. "Ti si srdoni Poglavarevog onaa! Ti si jedini oji mo e da pomogne!" "Kao?" bezglasno je upitao Torm. "Pratiu te! Dau ti moju snagu... polo iu svu svoju mo u tebe!" Srdoni je prepadnuto odvratio pogled od Zabrana i istom snagom volje upro ga u lice Vrhovnog poglavara. "Izgoreemo." "Izdr aemo!" Torm je toom dugog trenuta razmi ljao o Mhoramovom zahtevu. Onda je zajea o. Nije mogao odbiti da se rtvuje za dobro amena Konaa. "Ao si sa mnom", bezgl asno je reao roz hu plamena. Mhoram se orenuo a Amatin. "Torm i ja idemo u Zabran. Ti nas mora uvati

od vatre. Obavij nas svojom moi... za titi nas." Rastrojeno je limnula glavom i slonila sa lica ovla eni pramen ose. "Id ite", tiho je rela. "Sto se ve topi." Vrhovni poglavar je video da je ona u pravu. Pred njegovim oima sto se s ljoao u magmu i poteao niz najni i nivo Konaa u baru raj Trelovih nogu. Mhoram je prizvao svoju snagu i spustio dr alje ezla Tormu na rame. Zajedno su se suoili sa Zabranom i saeali da Amatin isplete oo njih odbranu. To oseanje im je milelo po o i ao roj inseata, ali zadr avalo je toplotu. Kada im je dala zna, po li su a Zabranu ao da ulaze u pe. Upros za titi od Amatin, vrelina se zarila u njih ao pesnica uni tenja. To rmova tunia poela je da se dimi. Mhoram je osetio da i njegov ogrta crni. Kosa, o brve, malje na ruama - sve je bilo spr eno. Ali Vrhovni poglavar odgurnuo je iz m isli vrelinu; usmerio se na ezlo i Torma. Mogao je da oseti ao srdoni peva, ia o nije uo ni ta osim duboog, pohlepnog urlianja ognja. Pode avajui svoju silu u sla du sa Tormovom pesmom, pustio je da roz nju teu sve njegove moi. Divlji plamen se postepeno povlaio do su se retali roz njega, a omadi nesagorelog amena pojavljivali su se ao oslonci pod Tormovim stopalima. Silaz ili su ao roz puotinu u palu Trelovog besa. No, plamen se istog asa stapao za njima. Kao su se udaljavali od vrata, Amatinina za tita je slabila; udaljenost i plamen su joj smetali. Mhoram je oseao p robade na mestima gde mu je ogrta goreo, a oi su ga tolio bolele da vi e ni ta nije v ideo. Tormova pesma sve je vi e i vi e liila na vrisa. Kada su stigli do nivoa na o me se nalazio oblua, gde je Loriov ril jo stajao zariven u amen, Mhoram je zna o da e obojica izgoreti Trelu pred nogama ao ne odvoji svoju snagu od Torma i up otrebi je za za titu. "Trele!" bezglasno je poviao. "Ti si obluar rhadhamaerla! Ne ini to!" Divljanje pala za trenuta je popustilo. Trel ih je pogledao i ao da i h je video i prepoznao. "Trele!" Ali ve je pao predaleo u sopstveno uni tenje. Upro je uoeni, optu ujui prst, a onda se pognuo u posudi i bacio na njih pune ae vatre. Istog asa roz Mhorama je protelo uzbuenje moi. Amatinina za tita se stabili zovala i uvrstila. Iao je snaga Trelovog napada odbacila Torma Mhoramu u rue, v atra im nije naudila. A Amatinino iznenadno otrie moi prizvalo je odgovor i u Vrh ovnom poglavaru. Sa oima blistavim od oseanja nali na radost, odbacio je sva samo obuzdavanja i orenuo se svom tajnom saznanju o obesveenju. To saznanje sadr alo je mo... mo oju poglavari nisu otrili zbog Zaveta mira... mo oja se mogla oristit i za ouvanje isto ao i za uni tenje. Oajanje nije bilo jedino oseanje oje ju je otv aralo. Mhoram je oslobodio svoj gnev i suprotstavio se uni tenju Zabrana. Mo mu se jasno slivala u grudi i rue i ezlo. Od moi su mu a i meso i rv p ostali nali na nepovredivu ost. Mo je zraila iz njega nasuprot Trelovom zlu. A p riliv moi osna io je i Torma. Srdoni se podigao na noge i prizvao svoje znanstvo; o dupro se Trelu svom svojom i Mhoramovom energijom. Suprotstavljeni jedan drugom, stojei gotovo licem u lice, dvojica obluara prepletali su porete tajnog znanstva i pevali mone pesme rhadhamaerlsog priziva nja. Do je vatra besnela ao da e im se Veselamen sruiti na glave, zapovedali su plamenu i borili se, volja protiv volje, za vlast nad njim. Mhoramova podr a podstala je Torma. Uz mo Vrhovnog poglavara oja je odje ivala u svaom njegovom tonu, rei i poretu, obnavljajui ga, ispunjavajui ljubav p rema amenu, povio je obesveenje. Posle poslednjeg grevitog napora, Trel je pao na olena i vatra je poela da jenjava. Izletela je iz Zabrana ao ad se plima povlai... isprva polao, pa br e a o se lomila snaga oja ju je prizvala. I vrelina se smanjila; sve i, hladni vazdu h strujao je oo Mhorama, odneud iz ventilacije Konaa. Oprljenim oima vratio se vid. Za trenuta se upla io da e od ola anja izgubiti svest. Plaui od tuge i radosti, po ao je da pomogne Tormu da podigne Trela, dru beni a Atiaraninog, iz posude oblua. Trel niim nije poazivao da ih osea, da je svestan njihovog prisustva. Osvrtao se praznim oima i slomljeno mumlao. "Nedirnuto. Nema nieg nedirnutog. Nieg." Onda je porio glavu ruama i slupao se na podu raj Mhor amovih nogu, tresui se ao da eli da plae, a ne mo e.

Torm je pogledao Mhorama. Za trenuta su se gledali u oi, odmeravajui ono t o su zajedno uinili. Tormovo lice imalo je spr en izraz divljine, ao da se vi e nia da nee osmehnuti. Ali ada je onano progovorio, oseanja su mu bila bistra i jasna. " aliemo za njim. Sav rhadhamaerl e aliti. Do lo je vreme bola." Sa vrha stepenica javio se uzbueni glas. "Vrhovni poglavaru! Mrtvi! Svi s u se raspali u pesa! Sotonpest je iscrpao napad. Kapija stoji!" Mhoram se roz suze osvrnuo po Zabranu. Bio je ozbiljno o teen. Poglavarsi sto i stolice su se istopili, stepenice su bile nejednae, a veina donjih galeri ja bila je unaa ena vatrom. Ali mesto je pre ivelo. Kona je pre iveo. Klimnuo je gla vom Tormu. "Vreme je." Oi su mu bile tolio zamagljene suzama da je video dve prilie u plavim o grtaima ao silaze niz stepeni te a njemu. Obrisao je suze i video da uz Amatin s toji poglavar Loerija. Njeno prisustvo objasnilo je za titu oja je spasla i njega i Torma; pridr u ila je svoju snagu Amatininoj. Kada je stigla do njega, ozbiljno mu se zagledala u lice. Potra io je stid ili bol, ali na ao je samo aljenje. "Ostavila sam ih sa Neomeenim raj Zlatosinja", tiho je objasnila. "Mo da e biti bezbedne. Vratila sam se... ad sam smogla hrabro sti." Onda joj je pa nju privulo ne to pored Mhorama. Lice joj je o ivelo od uenja. O renula je i njega tao da je gledao a stolu na ojem se nalazio Loriov ril. Sto je bio neo teen. U samom sredi tu dragulj rila blistao je istom, belom vatrom, svetao ao n ada. Mhoram je uo neiji glas. "Prapoglavar Kovenant se vratio u Domaju." Ali vi e nije znao ta se de ava oo njega. Suze su mu zamraile sva ula. Sledei svetlo dragulja, pru io je ruu i uhvatio dr alje rila. U dubooj top lini osetio je istinu onog to je uo. Neverni se vratio. Svom svojom novom moi stegao je ril i lao ga izvuao iz amena. Seivo mu je bilo tolio o tro da je dr ei no u ruci mogao da razabere seicu. Mo ga je uvala od v eline. Orenuo se svojim sadruzima sa osmehom oji je izgledao ao zra sunca n a licu. "Prizovite poglavara Trevora", zadovoljno je reao. "Imam... saznanje o moi oje elim da podelim sa vama." 12. AMANIBHAVAM Mr nja. To je bila jedina pomisao u Kovenantovom umu. Te ina stvari oje nije znao sr ila je sve ostalo. Mr nja. Dr ao se neodgovorenog pitanja do se opljem pod tapao uzbrdo, preo ivice udoline, i epao nizbrdo raj poslednjih ugaraa Pietenove vatre. Mr nja. Ubogaljeno stopalo vuao je po zemlji, stru ui raspule osti lana jedne o druge sve do mu po o i nisu izbili muenii potoci znoja i odmah se smrzli na zims om vetru. Ipa se dr ao oplja i hramao dalje, niz padinu, pa dijagonalno uz sledeu . Vetar ga je seao po desnom obrazu, ali nije obraao pa nju na to; postepeno se o renuo udesno zbog strmine brda, a ne zbog iave svesti o pravcu. Kada ga je nag ib sledee padine ponovo orenuo a severu, dalje od ravnice Ra i jedinih prijatel ja oje je imao, po ao je du nje, hramao niz nju, lelujajui se na vetru ao osaaeni luda, mislei samo: Mr nja. Atiaran, dru benica Trelova, rela je da je na ivima da daju smisao rtvama m rtvih. Imao je itavu Domaju punu smrti ojima je trebalo dati smisao. Iza sebe je ostavio Lenu, ubijenu, u lovi sopstvene rvi, sa drvenim seivom zarivenim u sto ma. Elena je bila poopana negde u utrobi Melenurion Nebozora, mrtva u sopstve noj apoalipsi zbog njegovih prorauna i njegovih proma aja. Niada nije ni postojal

a. Ranihini su gladovali i bivali polani. Banor i Penosled su mo da mrtvi ili u oa jnom polo aju. Pieten, Hail Troj, Trel i Trio - svi su njegova rivica. Nio od n jih nije ni postojao. Njegov bol nije postojao. Ni ta nije bilo va no osim jednog o nanog pitanja. Mumlao je duboo u grlu. "Mr nja?" Ni ta nije moglo da ima smisao bez odgovora na to pitanje. Upros vi estrui m preru avanjima, prepoznao ga je ao ono pitanje oje mu je uobliilo ivot jo od dana ada je prvi put shvatio da je podreen zaonu lepre. Odvratnost, gaenje od samog sebe, strah, silovanje, ubistvo, gubavac, neist pogana - sve je to bilo isto. Vu ao se u potrazi za odgovorom. Prvi put od ao se na ao u Domaji bio je potpuno sam. Bolesno, sivo svitanje zatelo ga je ao postepeno napreduje a severoi stou... grozniavo se otisujui opljem, drhtei na studenom vetru. Sumorna svetlost podstala je, izgleda, ne to u njemu. Zario se u plitu zavetrinu padine i pou ao da proceni sopstvenu situaciju. Ledeni vetar zavijao je oo njega do je bolesnim i smrznutim prstima po tezao nogavicu. Kada je uspeo da uloni taninu, osetio je tupo iznaneenje od tam nog obezbojenja o e iznad lana. Stopalo mu se nastavljalo na nogu pod nemoguim ugl om, a roz sorenu rv video je rajeve osti ao proviruju roz ai eve od sanda la. Povreda je izgledala gore nego to je mislio. Od bola mu je i oleno tupo pulsiralo, oda iljui tupe talase roz butinu do ua, ali sam lana bio je podno ljiv. Oba stopala bila su mu smrznuta do neosetljivosti. A bila su i izranjavljena i izubijana i bezbolno inficirana ao stopala hodoasnia. Tupo je pomislio da e vero vatno izgubiti ono slomljeno. No, ta mogunost ga nije opteretila; bila je samo de o isustva oje nije postojalo. Bilo je stvari oje bi trebalo da uini sebe radi, ali nije imao pojma oj e su. Nije imao predstavu o bilo emu osim o dubooj potrebi oja ga je vodila. Tr ebala mu je hrana, toplota, saznanje gde je i uda ide. Ipa mu se ve silno urilo da rene dalje. Ni ta sem poreta nije moglo da mu ouva cirulaciju ivotne rvi... n i ta sem poreta nije moglo da mu pribavi odgovor. Njegova potreba nije se mogla zadovoljniti nesigurnim ili polovinim odgov orom. S naporom se podigao, oliznuo se i pao, nesvesno rinuv i od bola oji n ije osetio. Za trenuta mu je zima grmela u u ima ao grabljivac pun liovanja. Da h mu se sratio ao da su mu and e hladnoe ve i upale du ni i plua. Ipa je ponovo uop o oplje u smrznutu zemlju, podigao se uz njega au po au sve do nije stajao usp ravno. Onda se jo jednom otisnuo dalje. S muom se uzverao uz breg i dalje do nisog grebena oji mu se ispreio n a putu ao omanji zid. Rue su mu drhtale od napora no enja itavog tela, a ae su mu stalno lizile niz glatu dr u oplja. Uspon ga je gotovo nadvladao. Kada je sti gao do vrha, vazduh mu je uplje zvi dao, ulazei i izlazei iz promrzlih plua, a od lede ne vrtoglavice itav zimsi predeo poeo je da se nesigurno lati. Zastao je da pred ahne, naslonjen na oplje. Tao je te o disao da je pomislio ao su mu se smrznu ti znoj i dah tolio naupili na licu da su poeli da ga gu e. Ali ada je pou ao da ih uloni, otrgao je sa lica za titni sloj, ozledio o u i izlo io hladnoi nove nerve. Ostavio je ostata ledene mase nedirnut i ostao da da e sve do mu se vid onano ni je razbistrio. Grubo ogoljeno podruje pred njim bilo je tolio turobno, tolio podivljal o od Kletniove orutnosti, da je jedva podneo pogled na njega. Bilo je ledeno s ivo i mrtvo od obzorja do obzorja pod mrtvo sivim oblacima... ne meo, prijatno sivilo od opsene prasozorja, od prigu enih boja razlivenih jedna preo druge ao uteha ili raspolo enje, nego vi e ao sivilo neute nosti i oaja, suprotstavljeno tupo i sirovo, mono i dosadno, sivo ao spaljeni ostaci boje, snage, rvi i ostiju. Si vi vetar nosio je sivu hladnou preo sivih smrznutih brda; sivi sneg naupljao se u tane slojeve u zavetrinama sivog zemlji ta; sivi led oiviio je crne, tro ne, gole grane drvea jedva vidljivog u daljini sleva, i oovao siv, turoban to ree goto vo van doma aja pogleda zdesna; siva praznina lepila mu se za telo i du u. Poglavar Kletni Opai bio je svuda. Onda se za neo vreme setio svog cilja. Zario je smrznute zube u ledeni

dah mraza i epajui po ao sa grebena pravo prema izvoru zime. Napola oslepljen vetrom oji mu je duvao u susret, batrgao se ne obraajui pa nju na delimine zalone i ra tra nu alianthu, rivudavo se probijao roz brda, vuui smrznuto stopalo ao optu nicu oju namerava da podigne protiv Opaog. No, seanje mu je postepeno bledelo, nestajalo iz svesti ao i sve ostalo osim ponavljanog pitanja mr nje. Nei nagove taj nagona uvao ga je da se ne uputi a reci, ali inae ga je potpuno napustio svai oseaj pravca. Sa vetrom na desnom obra zu polao se probijao uzbrdo, uzbrdo, ao da je jedino penjanjem mogao da se odr i u uspravnom polo aju. Kao je jutro odmicalo, poeo je sve e e da pada. Nije vi e mogao da vrsto dr i o lje; ae su mu bile suvi e uoene, suvi e slabe, a tana sloj leda uinio je oplje suvi e lizavo. Sve e e je, uz rcanje leda i sopstvene dahtave rie, padao na zemlju. A posle neolio grevitih napora da nastavi, ostao je da le i niice na uni tenom tlu, d o mu je dah rljao u grlu, i pou ao da zaspi. No ubrzo se ponovo porenuo. Nije mu bio potreban san; njemu nije bilo m esto u jedinom usmerenom delu svesti. Te o dahui, pridigao se na olena. Onda se, t rapavo i naglo ao da pou ava samog sebe da uhvati na prepad, oslonio na slomljen i lana. Bio je dovoljno utrnuo. Bol mu je pulsirao u ostatu noge, a stopalo mu se rivilo, ali lana je bio dovoljno utrnuo. Ne gledajui vi e odbaeno oplje, ispravio se, zateturao - i ponovo zahramao dalje. Dugo je nastavio tao, oslanjajui se na slomljeni lana ao ravo upravljana marioneta ojom zapovedaju trapavi prsti. Nastavio je da pada; umesto stopala i mao je dve grudve leda i nije mogao da odr ava ravnote u ada su padine postajale pr estrme. A nagibi su postajali sve gori. Iz neog razloga nesvesno je sretao ule vo, gde se tlo podizalo u susret crnom drveu; tao je sve e e i e e nailazio na uzbrdice i nizbrdice oje su mu delovale ao ponori, iao bi zdravom putniu bile sasvim blage. Penjao se na ruama i olenima, grebui po pustom tlu da nae upori te, i bespo mono se otrljao niz njih ao nei proletni. Posle svaog pada le ao je niice u snegu ao poajni, a posle svaog odmor a ponovo je posrtao ili puzao dalje, tra ei svoju linu i neizbe nu apoteozu, iao je b io potpuno nesposoban da dospe do nje. Kao je dan odmicao u popodne, sve e e i e e je padao. Posle pada bi neporetno le ao i slu ao ao mu vazduh zvi di ulazei i izlazei iz plua ao da je prelom lana o te i neu neophodnu ost u njemu, neu tvrdoglavu sposobnost istrajavanja... ao d a ga je a i utrnulost izdala, poazala se na nei nain nedovoljna, prepustila ga ne milost i nemilost povredi. Postepeno je poverovao da e ga sopstveni san ipa u biti. Negde sredinom popodneva oliznuo se, preturio i na ao na leima. Nije imao snage da se orene. Kao inset proboden iodom, za trenuta se borio, a onda se pr epustio snu izmo denosti... uhvaen u zamu izmeu tuanih nebesa i gvozdene zemlje. Snovi su mu se usovitlali od nesvestice, ne pru ajui mu niavu utehu. Ste lno iznova pre ivljavao je udarac obema aama ojim je probo Pietena. Ali sada je t im udarcem probijao druga srca... Lauru, grivenaru Jadinu, Elenu, D oanu, enu oj a je poginula titei ga u bici od Vitog Drvograda... za to se niad nije raspitao a o se zvala? U snu ih je sve pobio. Le ali su unaoolo sa zracima svetla oji su i m izvirali iz rana ao tonovi tuinse melodije. Pesma ga je muila, vula... ali pr e nego to je stigao da je uje, pred njim je iznila nova prilia, naherena ao o teen a laa. ove je bio zaogrnut tajanstvom i nasiljem. Rue su mu bile rvave, a u oima je nosio elju za ubistvima, ali Kovenant nije mogao da mu razabere lice. Ponovo je podigao no , ponovo ga je svom snagom zario u izlo ene grudi. Te tada je shvatio da je taj ove zapravo on sam. Zateturao se ao da se prazno nebo sruilo na njega i pao na grudi ao bi sario lice, zalonio ranu. Kada se setio da le i u snegu, nesigurno se podigao na noge i othramao dal je u popodne. Usoro je stigao do padine oju nije mogao da savlada. Bacio se na nju, hramao i puzao navi e to je bolje mogao, ali bio je iscrpljen i obogaljen. Srenuo je levo i oteturao du padine, tra ei mesto uda e moi da se popne, ali onda je odjedno

m poeo da se otrlja nizbrdo. Kada se sa tresom zaustavio u podno ju, neo vreme j e zbunjeno mirovao. Mora da je pre ao vrh, a da to nije primetio. Ponovo se te o us pravio, dahui, i po ao dalje. Ni sledee brdo nije bilo ni ta bolje, ali morao je da ga savlada. Kada vi e n ije mogao navi e, ponovo je srenuo levo, uve levo i gore, iao ga je iz neog udn og razloga to vodilo sve bli e reci. Posle neog vremena nai ao je na trag u snegu. Ne to u njemu znalo je da bi trebalo da se upla i, ali osetio je samo ola anj e i nadu. Trag je znaio da je neo pro ao ovuda... i to nedavno, ili bi vetar izbri sao otise. A taj neo bi mogao da mu pomogne. Bila mu je potrebna pomo. Bio je smrznut, izgladneo, nemoan. Pod pooricom leda i rvi, lana mu je jo rvario. Dostigao je vrhunac nemoi, nemogunosti, tau po sle oje nije mogao da nastavi, nije mogao da se nada, da zami lja, veruje ao je mogu nastava, ivot. Trebalo mu je da neo ili ne to to je ostavilo taj trag odlui nj egovu sudbinu umesto njega. Pratio je trag ulevo, nani e, u udolinu izmeu bregova. Dr ao je pogled na tra gu neposredno pred sobom, pla ei se da podigne oi i ustanovi da je ono to ostavlja tr ag van pogleda, van doma aja. Video je gde je taj neo padao, rvario, odmarao se, hramao dalje. Usoro je stigao do sledeeg brda i poeo da pu e uz njega du traga puza nja. Bio je oajan... sam i jadan ao niada u Domaji. Konano je ipa shvatio istinu. Kada je trag zaorenuo i otpuzao ulevo, pa o niz padinu, vi e nije mogao poricati da prati samog sebe, da je trag njegov, ru g izmeu brda oja nije mogao da savlada. Uz promulo jeanje pre ao je granicu. Napustila ga je i poslednja snaga. O tr e varnice proletale su mu roz tamni ponor pod slopljenim apcima, ali nije mog ao da reaguje na njih. Pao je unazad i sliznuo niz brdo u plita smet. No, a i tada se muenje nastavilo. Pri padu je otrio ne to pod snegom. Do je le ao bespomono dahui, do mu je srce podrhtavalo u grudima, obavio ga je miris. U pros hladnoi, privlaio mu je pa nju; podizao se, piantan i zavodljiv, ulazio u nje ga pri svaom udisaju, navodio ga da reaguje. Pridigao se na drhtave rue i obri sao sneg umrtvljenim prstima. Na ao je travu oja je rasla pod smetom. Njen ilavi ivot neao je odolevao; a je i neolio utih cvetova propupelo pod te inom snega. Njihov o trar miris ga je obuzeo. Nije mogao da bere ruama, pa je razbio deo leda oo usta. Onda je spust io lice do trave, otrgao vlati zubima i pojeo ih. Kada je progutao travu, njen so mu je poteao pravo u mi ie ao snaga ludi la. Iznenadni napad zateao ga je nespremnog. Ba se naginjao da zagrize ponovo a da ga je obuzeo gr, pa se sru io uoen i slupan do mu je sirova mo besnela roz vene . U prvi mah je vrisnuo u agoniji. No, odmah se na ao negde izvan sebe, u pr aznoj divljini gde nije postojalo ni ta osim zime i zla. Osetio je natprirodni nap ad poglavara Kletnia neim to nije bilo ni vid ni sluh ni dodir, nego ne to ao spoj svih ula. A usred opa aja pogodila ga je misao, zarila se u njega ao da je to vrh oplja zime. Prepoznao je ono to nije razumeo. Bila je to magija. O tre varnice nadvladale su mu misli, a onda su se povule. Magija: stra na, natprirodna mo. Tao ne to ne postoji, ne mo e postojati. Ipa je bila deo Domaje. A njemu je bila usraena. Ta pomisao se bolno oretala u njemu ao da su nee oru tne rue uvrtale oplje. uo je Mhoramove rei. Ti jesi belo zlato. ta je to znailo? Nije imao mo. San j e bio njegov, ali nije mogao da uestvuje u njegovoj ivotnosti. Njegova ivotnost dos ad je bila san. Magija: mo. Izlivala se iz njega, a on nije mogao da je dodirne. Nemogue. Sa usudom Domaje zatvorenim u neizmenjivom rugu prstena od belog zlata, nije imao naina da spase sebe samog. Zahvaen zaetom ubeenja, gde su proro tvo i ludilo postali nerazluivi, bacaao se oo suprotnosti i pou avao da je obuhvati, da je sjedini sa sobom. A onda je to nestalo u oblau o trih tuinsih isri. Na ao se na nogama, a da se nije seao ao se uspravio. Isre su mu poigravale oo glave ao nema melodij a. Divlje svetlo iz trave hujalo mu je roz rv i mu ie, uzdi ui hladnou i prazninu do polo aja vrhovnih sve tenia oji prinose nesvetu rtvu. Nasmejao se besrajnim mogunos

tima sopstvene uzaludnosti. Njegovi pou aji da pre ivi sam bili su tolio glupi da su ga zabavljali. Umree smru gubavca. Smeh mu se popeo do pisavog iotavog odu evljenja. Spoticao se, hramao, padao, dizao i ponovo hramao za muziom prema tamnom drveu. Nasmejao bi se pri svaom padu, nesposoban da savada tajni humor itave si tuacije; od smrznute agonije oja mu je glodala lana otimali su mu se rati pro dorni glasovi nali na rie. Ali iao je sada ve jedva eao raj, eljan bilo avo g praznog proletniog predaha, o tre isre su ga ipa nosile dalje. Napredovale su i uzmicale, podsticale ga, osvetljavale mu put ao plaviaste latice ilibara, navo dile ga da ustane posle svaog pada i nastavi a ivici ume. Posle neog vremena poverovao je da mu to drvee peva. Isre oje su ispun javale vazduh padale su oo njega u nepravilnim razmacima, ao vla ni, plavo-zelen i odsjaji pesme drveta. No, nije mogao ni da ih vidi ni da ih uje; primeivala ih j e samo neumorna energija oju je nosio u rvi. Kada je onao izbezumljen pou ao d a ih uzbere ao da su aliantha, povule su se van njegovog doma aja, pozivajui ga d alje i dalje posle svaog pada, sve do se nije na ao meu prvim stablima crnim od z ime. Do se provlaio roz poeta ume, osetio je neoeivano jenjavanje hladnoe. Dne vno svetlo zamiralo je na pepeljastom nebu iza njega, a pred njim nije bilo niega osim duboog sivila guste ume. Ipa, hladnoa ao da je slabila umesto da ojaa sa d olasom noi. epajui dalje, usoro je otrio da je sneg sve tanji ao se retao sve dublje roz drvee. Na neolio mesta je a video i ivo li e. Mrano se dr alo na granama a samo drvee se dr alo jedno drugog, preplitalo grane i naslanjalo jedno drugom na ramena ao pouzdani, sna ni, ranjeni ratni drugovi oji se meusobno pridr avaju. Kro z sve tanji sneg provlaili su se ivotinjsi tragovi od ojih mu se zavrtelo u glav i ada je pou ao da ih prati. I vazduh je postajao topliji. Postepeno se oo njega irilo prigu eno svetlo. Neo vreme ga nije primetio dovoljno da se upita ta je to; hodao je ao ru evina roz tuinso svetlucanje i nije video da se utvarno bledo svetlo iri. No onda ga je po licu udario mori busen m ahovine, pa se trgao i postao svestan ooline. Stabla su bledo svetlucala, ao da se meseina tajanstveno prenela sa slep og neba u umu. Zbijala su se oo njega u trgove, uliice i avenije pauinaste ilumina cije; stajala su sa svih strana ao bele oi uperene u njega. Sa grana su im visil e nabrane, izuvijane zavese i u ad vla ne, crne mahovine. Tada ga je roz ludilo spopao strah, ao uzvi drevnog umsog gneva zbog neosveenih ubistava drvea; orenuo se da be i. Izgubljeno cvilei, odgurnuo je mahovin u i pou ao da tri, ali lana se savijao pod njim pri svaom orau. A i muzia ga j e zadr avala. Ranije prizivanje postalo je naredba, sreui ga protiv njegove volje t ao da ga je a i panini beg odveo dublje u umu, meu mahovinu i svetlo. Izgubio je s vau vlast nad sobom. Snaga trave obuzela ga je ao otrov; isre su poigravale p red njim u plavo-zelenim razmacima, vodei ga. Trao je ao progonjen, zapinjao i na letao na drvee, uplitao se u mahovinu, upajui osu od straha. ivotinje su mu se sla njale sa puta, a u i su mu odzvanjale od neute nog glasanja sova. Usoro je bio iscrpljen. Mi ii nisu mogli da izdr e dalje. Kada mu se cviljen je pretvorilo u paniu, velii dlaavi leptir veliine ptice iznenada je izlepr ao o dneud izmeu grana, poeo da panino menja pravac i naleteo pravo na njega. Udarac ga je bacio na zemlju ao gomilu besorisnih ostiju. Za trenuta se sljoao. Nij e mogao da povrati dah, smiri se i ustane. Posle rate borbe, sru io se na toplo busenje i predao se umi. Neo vreme isre su lebdele nad njim ao da ih udi njegova neporetnost. Onda su se razletele po dubini ume, ostavljajui ga obuzetog bolnim snovima. Do je spavao, svetlo je narastalo sve do stabla nisu poela da pose u prema njemu svojom svetlo u, tra ei nain da ga usisaju, da oslobode tlo od njega, da ga izbri u svojim pras tarim besom. Ali iao su se upinjala, nisu mu naudila. Usoro se roz granje i m ahovinu zaulo pernato vitlanje. Taj zvu ao da je sveo drvee do zlobne nerazumnos ti; povulo je pretnje ada je jato paua poelo da se polao spu ta na neporetnog Kovenanta. Voeni israma, pauci su se razmileli po njemu ao da tra e ivotnu tau u oju e zabosti aoe. Ali umesto da ga ubodu, oupili su mu se oo rana; zajedno su poel

i da taju mre e preo njega gde god je bio povreen. Ubrzo su mu oba stopala bila gusto obmotana biserno-sivim mre ama. Krvaren je iz lana bilo je zaustavljeno, a isturene slomljene osti bile su mu pa ljivo za t iene. Jedna grupa paua prerila mu je svojim nitima promrzle obraze i nos, drugi su mu previjali rue, a trei su mu premre avali elo, iao tamo nije bilo nee vidlj ive povrede. Onda su se svi razmileli isto onao brzo ao to su i do li. Kovenant je spavao dalje. Povremeno su ga zapljusivali snovi, ali uglav nom je nepomino le ao, pa mu je ispreidani puls postajao mirniji, a bespomono cvilj enje nestajalo mu je iz daha. Onao umotan u sive mre e, izgledao je ao prestarel a aura u ojoj se raa ne to novo. Mnogo asnije te noi prome oljio se i ustanovio da o tre isre ponovo zaviru ju u njega roz zatvorene ape. Jo je bio daleo od prisebnosti, ali tonovi njih ove melodije dovoljno su ga razbudili da bi zauo u anje oraa po travi. "Ah, milos ti", uzdahnuo je nad njim glas starice. "Milosti. Znai, posle mira i ti ine dolazi ovo. Prestala sam da razmi ljam o tom poslu... a ipa moj poina se zavr ava ovim. Im aj milosti." Neiji dlanovi oistili su mu ne ne poveze sa glave i lica. "Da, vidim... zbog ovog me je uma pozvala iz dugog poina. Povreen, bolesta n od hladnoe. I jeo je amanibhavam. Ah, milosti. Kao se svet uplie ad se a i Mor inmos ustalasa zbog neeg ovavog. Pa, trava je odr ala ivot u njemu, bez obzira na c enu. Ali ne svia mi se ao mu izgledaju misli. Bie mi to te o isu enje." Kovenant je uo rei, iao mu nisu prodrle do hladnog jezgra sna. Pou ao je d a otvori oi, ali ostale su mu zatvorene ao da se boje onog to bi ugledale. Do su ga pretra ivale u potrazi za drugim povredama, stariine rue ispunile su ga gnu anje m; ipa je nepomino le ao, omamljen, opsednut ludaim snovima. Nije imao volje da jo j se suprotstavi. Zato se povuao u sebe, sario se od nje do trenuta ad e moi d a soi, udari je i oslobodi se. "Milosti", ponavljala je starica, "milosti, zaista. Bolestan od hladnoe i slomljenog uma. Napustila sam taj posao. Gde da naem snage za njega?" Onda mu je ve tim prstima ogolila levu au i jenula. "Melenurione! Belo zlato? Ah, Sedmice mi! Kao mi je dopao ovaav teret?" Potreba da za titi prsten dovela ga je bli e svesti. Nije mogao da pomeri ru u, nije mogao a ni da stegne pesnicu oo prstena, pa je pou ao da je zamaje. "Lena", zarljao je roz ispucale usne, ne znajui ta govori. "Lena? Jesi li jo iva?" Uz napor je raslopio one ape. 13. ISCELITELJKA San mu je jo zastirao vid; isprva nije video ni ta sem zbijenog, zloobnog svetla drvea. Ali ona je ugro avala njegov prsten. Bio je ljubomoran na svoje belo zlato. Spavao ili ne, nije nameravao da joj ga preda. Borio se da usmeri pogled, borio se da izie iz sloni ta dovoljno daleo da joj odvue pa nju. Ne an dodir njenog dlana otro mu je mre e sa oiju, te je ustanovio da mo e da j e vidi. "Lena?" ponovo je zastenjao. Pred njim je stajala tamna, blatnjava ena, ose nali na zamr enu smeu travu , staraog lica nepravilnog i grubog oblia, ao da je nespretno izvajano od glin e. Kapuljaa ofucanog mrozelenog ogrtaa porivala joj je elo, a oi su joj bile smee ao meo blato, neoeivano i upadljivo smee, ao da su joj one jabuice bile ispunjene neom linom odano u oja joj je osvetljavala zenice... ao da je u crnom, oblom pro storu izmeu uma i spolja njeg sveta postojalo ne to to je dala u zamenu za reda, ogro man teret moi. Ipa, do ga je gledala, u njenim oima nije bilo pouzdanja ni sigur nosti; ivot oji joj je dao taav pogled bio je daleo iza nje. Sada je bila star a i pla ljiva. Glas joj je za u tao nali na pucetanje drevnog pergamenta. "Lena?" "Jesi li jo iva?" "Jesam li...? Ne, ja nisam tvoja Lena. Ona je mrtva... ao je suditi po tvom izgledu. Milosti." Milosti, bezglasno je ponovio.

"To je delo amanibhavama. Mo da si ouvao ivot jedui ga - ali sigurno zna da je to otrov za tebe, hrana suvi e mona za ljudso telo." "Jesi li jo iva?" luavo je ponovio. Time se preru io, za titio onaj deo sebe oji je izi ao iz srovi ta i sna da bi za titio prsten. Samo ga je ranjavost lica spr eila da se nasme i nad sopstvenom prepredeno u. "Mo da i nisam", uzdahnula je ena, "ali nije va no. Ne zna o emu govori . Bolesta n si od hladnoe i lud od otrova... i... ima jo nea bolest u tebi oju ne razumem. " "Za to nisi mrtva?" Unela mu se u lice. "Slu aj me. Znam da je na tebi rua zbunjenosti... ali slu aj me. Slu aj i pamti moje rei. Neao si za ao u umu Morinmos. Ja sam... iscelitel ja, Neomeena oja se posvetila radu leenja. Pomoi u ti... zato to ti je potrebna pom o, zato to belo zlato poazuje da se u Domaji de avaju ozbiljne stvari... i zato to j e uma smogla glas da me prizove tebe radi, iao to ni ja ne razumem." "Video sam ao te ubija." Grubo re tanje Kovenantovog glasa zvualo je ao u as i bol, ali duboo u sebi on je u ivao u sopstvenoj luavosti. Povula je lice, ali niim drugim nije poazala reaciju na ono to je uprav o ula. "Do la sam ovamo iz... iz mog ivota... zato to je nemirni dreme ume odgovarao mo joj potrebi za odmorom. Ja sam iscelitelja i Morinmos mi to dozvoljava. I sada mi govori... zbilja ozbiljne stvari. Ah, milosti. U mom srcu stoji da i sam Kolo s... pa, lutam oolo. Ve mnogo godina mi je ovde dom. Nauila sam da govorim samo s opstvenog zadovoljstva radi." "Video sam." "Zar me ne uje ?" "Probo te je drvenim bode om. Video sam rv." "Milosti! Zar je tvoj ivot tao nasilan? No, da ostavimo i to. Ne uje me... pao si predaleo pod amanibhavam. Bio nasilan ili ne, moram ti pomoi. Dobro je to mi oi nisu zaboravile posao. Vidim da si preslab da mi naudi , ma oji ti bio cilj ." Slab, ponovio je u sebi. Rela je istinu; bio je suvi e nemoan a i da stegn e pesnicu ao bi za titio burmu. "Jesi li se vratila da me progoni ?" dahnuo je. "D a me orivi ?" "Priaj ao mora ", u avo je rela, "ali ja te neu slu ati. Pozabaviu se svojim p slom." Zastenjala je, podigla se na noge i uoeno se udaljila od njega. "To je to", nastavio je, podstaut besmislenim unutra njim odu evljenjem. "T o je to, je li? Vratila si se da me mui . Nisi zadovoljna to sam ga ubio. Gurnuo sam mu taj no sroz roz srce, ali ti nisi zadovoljna. Hoe jo da me povredi . Hoe da polud m od razmi ljanja o svemu onom za ta sam riv. Obavio sam posao za Kletnia i do la s i da me mui zbog toga. Ti i tvoja rv! Gde si bila ada je bilo va no ta se de ava sa m nom? Za to nisi pou ala da mi se osveti ada sam te silovao? Za to si eala sve dosad? Da si me onomad naterala da platim za to to sam uinio, mo da bih ranije shvatio ta se de ava. Kolia veliodu nost! Orutno. Oh, Lena! Uop te nisam shvatio ta ti inim sve do nije bilo asno, preasno. Nisam znao. ta sad ea ? Mui me! Potreban mi je bol!" "Potrebna ti je hrana", promrmljala je iscelitelja ao da joj se gadi. Jednom ruom mu je stegnula vilicu neobino vrstim zahvatom, a drugom mu je u usta ubacila dve-tri blagovnjae. "Progutaj seme. I ono e ti oristiti." Hteo je da ispljune alianthu, ali od njenog stisa morao je da vae i proti v volje. Drugom ruom mu je gladila grlo do nije progutao, a onda mu je dala jo bobica. Usoro ga je naterala da pojede neolio zalogaja. Mogao je da oseti a o se hrana iri po njemu, ali iz neog razloga vi e je podsticala duboi san nego lu avost. Usoro se vi e nije seao ta govori. Nevoljna pospanost sijala je sa drvea pra vo u njega. Nije mogao da se odupre ada ga je iscelitelja podigla sa trave. Stenjui od napora, odizala je mlitavo telo sve do joj nije bio napola us pravljen u ruama. Onda ga je naslonila sebi na lea, prebacila mu rue sebi preo ramena i uhvatila ga za podlatice ao za dr e na teretu. Stopala su se vula za njim; latario se na njenim pogurenim ramenima. Ipa je nosila njegovu te inu, te glila ga ao mrtav zve ljaj u bledobelu no Morinmosa. Onao uspavanog, muno ga je vula sve dalje i dalje u tajne dubine ume. Ka o su se udaljavali od ivice ume, zalazili su u sve topliji vazduh i vee zdravlje. .. podruje u ome prolee nije prigu eno zimom poglavara Kletnia. Li e se umno avalo i ir

lo da zaogrne grane oo ptiijih gnezda; mahovina, trava i umse ivotinjice pojavlji vali su se u sve veem broju. Na ovom mestu je vladao odbrambeni duh... opirao se hladnoi, podsticao rast, potvrivao prirodnu slonost Morinmosa da pupi, stvara so i raste. Izgledalo je ao da su se vratili drevni umnici i doneli sa sobom umi st aru svest o sebi. No, a i u ovom srivenom srcu Morinmos nije bio neosetljiv na ru ili utica j Opaog. Temperatura se podigla iznad tae mr njenja, ali nije se penjala dalje. L i e nije imalo prolenu bujnost; raslo je tano, u tamnim, mranim busenima umesto u r epom zelenilu. ivotinje su imale zimsu dlau razapetu preo ostiju suvi e iljatih za pravo prolee. Ao se umni zbilja i vratio u Morinmos, nedostajala mu je mo pre thodnia. Ne, pre je izgledalo ao da se monolitni Kolos jeseni izvuao iz dugog s na i pru io ruu u odbranu ume. A jo je bilo verovatnije da je Kaeroil Divogorni po segnuo iz sigurnosti Garotinog estara ao bi uinio ono to mo e da sa velie razdalji ne za titi Mornimos. Ipa, jenjavanje zime bilo je blagodat za drvee i stanovnie ume. Odr alo je u ivotu mnoga bia oja bi uginula meu prvima ada je poglavar Kletni presreo prol ee. To je bio jedan od razloga to je Neomeena iscelitelja teglila Kovenanta na leim a. Odbrambeni duh nije samo trpeo njih dvoje; prizvao je nju radi njega. Nije mo gla da odbije. Iao je bila stara i Kovenant joj je bio bolno te a, odr avala se si sajui vlagu iz mahovine i probijala se a domu srivenom meu tajnama ume. Sjaj drvea pretoio se u prigu eno sivilo zore pre nego to je zavr ila putovanje u nisoj peini na ivici brda. Odgurnula je u stranu mahovinu oja je zalanjala mali ulaz, u la i uvula za sobom Kovenanta u sromnu jedinu prostoriju svog borav i ta. Peina nije bila velia. Bila je taman tolio visoa da se mo e uspraviti u sredi tu, a ovalni pod bio je jedva petnaesta stopa iro. Ali bila je udoban dom z a jednu osobu. Mea glina zidova pru ala je dovoljno udobnosti, ao i revet od na gomilanog suvog li a. Bila je topla, za tiena od zime. A ada su se ostala svetla povu la, bila je osvetljena tajanstvenim prepletom orenja oje je pridr avalo zidove i tavanicu. U ovoj podzemnoj bezbednosti mala uhinjsa vatra nije predstavljala opasnost po umu. Osim osudnog ugljevlja oje ju je oeivalo uz jedan zid, imala je i malu posudu oblua. Umorno je zbacila Kovenanta na revet, otvorila oblua i njegovom toplotom podstala vatru. Onda je spustila starae osti na pod i dugo tao ostal a, odmarajui se. Jutro je ve prilino odmalo ada je vatra poela da trne. Uzdahnula je i ust ala da podstane plamen i zgotovi sebi jelo. Pojela ga je ni ne pogledav i Kovenan ta. Nije bio u stanju da jede vrstu hranu. Kuvala je i jela da sebi pribavi snagu , jer njen osobeni nain leenja zahtevao je snagu... tolio snage da je iscrpla svo je rezerve hrabrosti pre nego to je za la u srednje godine, pa je ostavila posao i povula se u Morinmos da tu provede ostata svojih dana. Pro le su decenije... etir i ili pet, nije vi e znala... od ao je pobegla; a toom tog vremena ivela je u mi ru i spoojstvu sa godi njim dobima ume, verujui da su zadaci njenog ivota zavr eni. No, a se i Morinmos uznemirio da bi je vratio njenom poslu. Bila joj je potrebna snaga. Primorala je sebe da pojede obilan obro, a onda je opet poinula. No, onano se pripremila da pone sa poslom. Postavila je posudu sa oganj- amenovima na policu u zidu tao da je toplo uto svetlo padalo tano po Kovenantu. J o je spavao i to ju je umirilo; nije elela da se suoi ni sa njegovim ludaim brbljan jem ni sa njegovim protivljenjem. Ali ponovo su je upla ile razmere njegove bolest i. Ne to ga je pro imalo sve do ostiju, ne to to nije mogla da prepozna ni razume. Bil o je tolio nepoznato da ju je podsealo na stare none more u ojima je pla ila sebe pou avajui da izlei Opaog. Otvoren prelom lana mogla je da razume; promrzle i ranjave rue i stopal a spadali su u njeno isustvo i videla je da e moi i sami da se zacele, ao dovolj no dugo budu bili na toplom; obrazi, nos i u i, ispucale usne sa udnim o iljom sa je dne strane, neisto zaraslo elo, sve to nije bilo problem. Ali ono to je amanibhavam uinio sa njegovim umom bilo je sasvim drugaije. Od toga su mu se uspavane oi toli o grozniavo isolaile da je roz ape mogla da vidi svai trzaj i odblesa njegov ih bolesnih snova; elo mu se naboralo od mr tenja usled bola ili besa; ae su mu bil

e zgrene u stra ne pesnice, tao da ne bi uspela da mu uzme belo zlato a i da se us udila da ga dodirne. A osnovna bolest u njemu bila je ne to sasvim drugo. Nasluival a je da je na nei nain prepletena sa njegovim ludilom. Pla ila se da svojom moi dod irne to zlo. Da bi se umirila, poluglasno je pevu ila staru pesmu. Kad stvari dou do raja, malo je moi u meni: ao posuda to uva So svojih ostiju dr im do sr u njima uva. Kad stvari dou do raja, malo je snage u meni: te alata sam bedna. Rad je u ruci to dr i, a ta je samo jedna. Kad stvari dou do raja, nema ivota u meni. Samo sam neije breme: Posao traje do hrabrosti ima: ao seme. Iao se te borila da smogne sranost, poela je pripreme. Prvo je suvala t anu orbu od vrele vode i sitnog praha oji je uzela iz o ne ese to je spadala u n jenu osudnu imovinu. Time je nahranila Kovenanta, ne budei ga. To mu je produbil o san, uinilo ga dovoljno mirnim i nesvesnim da se ne bi mogao razbuditi a i da m u ivot zavisi od toga. Tada, ada je bio potpuno nesposoban da joj se suprotstavi , poela je da ga svlai. Polao, oristei sopstveno olevanje da produbi potpunost priprema, ulon ila mu je svu odeu i oprala ga od glave do pete. Po to je sprala pauinu, prljav tinu, stari znoj i sorenu rv, pa ljivo ga je prepipala, ne no ga razgledala ao bi se u verila da poznaje dubinu povreda. Postupa je potrajao, ali bio je prebrzo gotov za njenu nespremnu hrabrost. Jo olevajui, izvula je iz svojih stvari jednu od retih ojima se ponosi la... dugau, ve to izatanu belu o ulju, nainjenu od tanine tane i vrste, lae za n o enje i pune topline. Dobila ju je pre vi e desetina godina od velie talje iz Vit og Drvograda, iji je ivot spasla riziujui svoj. Seanje na tu zahvalnost bilo joj je dragoceno, pa je dugo zadr ala o ulju u drhtavim staraim ruama. Sada je bila star a, stara i sama; nije joj bila potrebna gizdavost. Isrzani ogrta dovoljno e joj d obro poslu iti ao odea i do je iva i posle toga. Sa reitim pogledom u tamnim oima, o dnela je o ulju do Kovenanta i pa ljivo ga obula. Dah joj se sratio od napora pri pomicanju mlitavog, uspavanog tela, pa se ponovo odmorila, mrmljajui po staroj navici. "Ah, milosti, milosti. Ovo je pos ao za mlade... za mlade. Odmaram se i odmaram, ali ne postajem mlada. Pa, nije v a no. Nisam do la u Morinmos radi potrage za mlado u. Do la sam jer sam izgubila hrabrost da radim. Zar je nisam ponovo na la... za svo ovo vreme? Ah, ali vreme nije iscel itelj. Telo stari... a sada surova zima oiva svet... do se hrabrost ne obnavlj a. Milosti, milosti. Hrabrost pripada mladima, a ja sam stara... stara. Ipa, oito je da se de avaju ozbiljne stvari... ozbiljne i stra ne. Belo zlat o! Sedmice mi! Belo zlato. A ova zima je delo Opaog, iao se Morinmos odupire. Ah, tu su nei stra ni ciljevi... teret ovog ovea navaljen je na mene zbog neog s tra nog cilja. Ne mogu... ne smem da odbijem. Ne smem! Ah, milosti, tolio se boji m. Stara sam... ne moram da se bojim... ne, ne bojim se smrti. Ali bol. Bol. Ima j milosti... imaj milosti za mene, nemam hrabrosti za taj posao." No, Kovenant je i dalje le ao na njenom revetu ao zahtev oji se ne mo e o dbiti, nainjen od slomljenih ostiju, rvi i uma, i po to je rato odremala, ponov o se pribrala. "Pa, i to u morati da zanemarim. Ni gunanje nije iscelitelj. Morau t o da zanemarim i da obavim svoj posao."

Kruto se podigla na noge i po la do daljeg raja peine gde je dr ala drva. a i sada se duboo u sebi nadala da e ustanoviti ao nema dovoljno drveta; tao bi morala da traga po umi za opalim mrtvim granama i granicama pre nego to pone svoj g lavni posao. Ali amara drva bila je dovoljno velia. Nije se mogla praviti da t o zahteva novo odlaganje. Prenela je najvei deo drva do vatre i suoila se sa poeto m posla. Prvo je uzela posudu oblua sa police iznad Kovenanta i napravila u sredi t u vatre mesto za nju, tao da doda toplinu i svetlost postojeem aru. Onda je, dahui ve od pomisli na ono to smera, poela da priprema vatru. Lo ila ju je, podsticala suvi m, tvrdim drvetom, sve do se plamen nije podigao a tavanici peine, a od vreline joj izbile gra e znoja na staraim obrvama. A ada se vazduh ispunio tihim brujan jem plamena, povijajui a unutra mahovinastu zavesu na ulazu, ponovo je uzela vrei cu praha ojim je nainila orbu. Stegla je esu u pesnici i opet stala da oleva, olebajui se ao da sledei ora podrazumeva nerasidivu obavezu. "Ah, milosti", go ro je aptala. "Moram se setiti... moram se setiti da sam sama. Nio drugi se nee postarati za njega... samo ja. Moram raditi za dvoje. Zato pustinjaci ne iscelju ju. Moram da obavim posao." Dahui od straha pred sopstvenom smelo u, bacila je deli praha u razgorelu vatr u. Oganj je smesta poeo da se menja. Plamen nije zamro, nego se izmenio, pre tvorio energiju u manje vidljivi obli. Svetlo se promenilo iz narand astog, utog i crvenog u smee, sve dublje smee, ao da se podi e sa gline, a ne drveta. I do je b listavilo plamena zamiralo, peinu je ispunio bogati miris. Iscelitelji je liio na razbijanje sve e zemlje ao bi se posadilo seme... ao iva priaza semena, pupolj aa i prolea... ao plodonosnost zelenila nilog iz bogatog tla. Mogla se izgubit i u tom smeem mirisu, zaboraviti zimu poglavara Kletnia i bolesnog ovea i sav bo l. Ali to je bio deo njenog posla. Zbog ljubavi oju je oseala prema njemu, miris ju je privuao a Kovenantu. Tu je uopala noge i poslednji put zastala da se u veri u ono to je nameravala da uini. Nee mu dirati ni lice ni rue ni stopala. Oni nisu bili bitni za oporava , ne po cenu oju bi morala da plati. A bolest oju je nosio u umu bila je suvi e slo ena i raznolia da bi se njome pozabavila do on nije fizii dovoljno zdrav da podnese napor isceljenja. Zato je nadnela zemljani pogled nad njegov slomljeni la na. Do se usmeravala na tu povredu, svetlo vatre sve je vi e postajalo smee, b ogato, mono i izra ajno, sve do nije blistalo ao zraenje njenog pogleda imeu njenog lica i njegovog lana. Ostata peine utonuo je u mra; usoro je ostao samo mlaz svetlosti izmeu njene pa nje i njegovog bola. Protezao se izmeu njih, povezujui ih, p ostepeno sjedinjujui suprotstavljene tae potrebe i moi. U vrelini i mirisu vatre p ostali su jedno bie, osloboeno izdvojenosti, potpuno. Slepo i nesigurno, ao da vi e nije svesna sebe, polo ila mu je rue na lana , ispitala ga dodirom sve do nije nesvesno urezala u um taan ugao i polo aj prelom a. Onda se povula. Mo ju je apsorbovala, uinila da izgleda prolazno, neva no; postala je nevolj no orue svog rada, sidro i izvor veze oja ju je sjedinila sa njegovom ranom. Kada je veza postala dovoljno sna na, povula se od njega. Bez htenja ili svesti, zaustavila se da podigne te a glati amen oji joj je slu io ao tua; bez htenja ili svesti, uhvatila ga je obema ruama ao te i dar, nudei ga Kovenantu. O nda ga je podigla visoo nad glavom. Zatreptala je, a smea veza jedinstva je zadrhtala. Svom snagom zamahnula je amenom nani e i udarila po sopstvenom lanu. Kosti su prsle ao suvo drvo. Kroz nju je prostrujao bol... bol ao razdvajanje du a, njene i njegove. K rinula je i sruila se na pod. Vreme se pretvorilo u dugu agoniju oja joj je zatvorila i zapeatila sva ostala vrata u umu. Le ala je na podu, vatra je zamrla u mutan ar, miris prolea pret vorio se u pra inu, avetinjse niti orenja sijale su i bledele. Ni ta nije postojal o osim razdirueg trenuta u ome je dosegnula Kovenantov bol... trenuta u ome j e uzela sav njihov bol, i njegov i svoj, na sebe. No je pro la i ponovo do la; i dalj

e je le ala slupana. Dah joj je drhtavo prolazio roz mlitave usne, srce joj je po drhtavalo na ivici zastana. Da je mogla povratiti svest olio da odlui da umre, smesta bi to uinila. No, bol ju je zapeatio unutar nje same i vladao njome sve do se nije pretvorio u sve to je znala o ivotu i smrti. Konano je zatela samu sebe ao razmi lja da nije bilo ovao stra no ada je bila mlaa. Stara mo nije je potpuno napustila, ali i najgori raniji poslovi nisu bili ao ovaj. Telo joj je bilo izmueno od gladi i ei. Ni to se ranije nije de avalo. Gde su ljudi oji bi trebalo da je paze... oji bi trebalo maar vode da joj da ju ao ne bi umrla od ei pre raja agonije? Gde su porodica i prijatelji oji su doveli bolesnia od nje i oji rado ine sve to mogu da pomognu isceljenje? Sva ta pitanja s vremenom su je dovela do zaljua da je sama, da se o nj oj i o bolesniu nio ne stara. I on je ostao bez hrane i vode toom celoupnog njenog posla; a i ao je mo nije izdala, nije bio u stanju da izdr i tavo li avanje. Mo da je mrtav upros onome to je pre ivela njega radi. Uz napor od ojeg joj se iscrpljeno telo starai treslo, podigla se sa po da. Zastala je da se odmori na sve etiri, te o dahui. Morala je da pribere sopst vene nejae ostate pre nego to se suoi sa bolesniom. Ao je umro, eaju je muni po slovi. Morae da se probija roz Kletniovu zimu da odnese ono belo zlato poglavar ima u Veselamenu. I morae da ivi sa injenicom da je njena agonija bila agonija pro ma aja. Obe mogunosti su je ispunjavale stravom. Ipa, znala je da a i ovo rato odlaganje mo e biti presudno, mo e postati obno. Zastenjala je i pou ala da ustane. Pre nego to je uspela da stane na noge, sa reveta se ne to porenulo a nj oj. Udar stopala ponovo ju je oborio na pod. Bolesni se proteturao pored nje i probio roz zavesu od mahovine do se ona grila na nabijenoj zemlji. Iznenaenje ju je zabolelo vi e od samog udarca; ove je bio suvi e slab da bi joj ozbiljno naudio. Grubost joj je podstala energiju. Dahui poluglasne psove, n eao se teturavo ispravila i od epala iz peine za njim. Dostigla ga je dvadeseta stopa od ulaza u peinu. Bledo presijavanje tri debla zaustavilo ga je u bestvu. Povlaio se cvilei od straha, ao da su drveta di vlje zveri oje ga eaju u zasedi. "Bolestan si", umorno je promrmljala iscelitelja. "Shvati bar to ao ne razume ni ta drugo. Vrati se u revet." Nesigurno se orenuo da je pogleda. "Hoe da me ubije ." "Ja sam iscelitelja. Ja ne ubijam." "Mrzi gubavce i pou ava da me ubije ." Ludai je isolaio oi na unezverenom lic . "Ti uop te i ne postoji ." Videla je da je praznina samo poveala zbunjenost od amanibhavama i neobja n jive bolesti u njemu; postali su tolio sna ni da vi e nije mogla da ih razdvaja. Bi la je preslaba da bi ga umirila; nije imala snage da je trai na rei ili ne nost oji ne bi doprli do njega. Zato mu je pri la ora bli e i zabila mu uoene prste u trbu h. Kada je pao na travu, po la je do najbli e alianthe. Nije bila daleo od ulaza u peinu, ali bila je tolio iscrpljena da se go tovo ponovo onesvestila pre nego to je uspela da otine i pojede neolio blagovn jaa. Ipa, njihova o tra mo pritela joj je u pomo im ih je progutala. Noge su joj ovrs le. Trenuta asnije mogla je da odbaci semene i uzbere nove bobice. Kada je pojela polovinu zrelih plodova, uzbrala je ostata i ponela ga d o Kovenanta. Pou ao je da puzei pobegne, ali zadr ala ga je i naterala ga da jede. O nda je oti la do veliog narama mahovine oji je visio malo dalje i napila se nje gove bogate zelene vlage. To ju je osve ilo i dalo joj dovoljno snage da se rve sa bolesnim oveom sve do peine i da ga ontroli e do nije ponovo utonuo u san od prs tohvata njenog praha. U drugoj situaciji mo da bi ga sa aljevala zbog grevite panie sa ojom je po tonuo u novu bespomonost. No, bila je suvi e umorna... i suvi e puna straha zbog posl a oji joj je jo predstojao. Nije znala ao da ga ute i i nije ni pou avala. Kada j e zapao u nemiran dreme , samo je promrmljala:" Milost", i orenula se od njega. I njoj se spavalo, ali bila je sama i morala je da ponese teret nege. St enjui od bolova u staraim zglobovima, ponovo je nalo ila vatru oo oblua i pristavi

la jelo za sebe i za bolesnia. Do se hrana grejala, pregledala mu je lana. Tupo je limnula glavom ad a je videla da je ceo ao i njen. Bledi o iljci ve su nestajali. Usoro e mu osti b iti vrste ao da niad nisu ni bile slomljene. Gledajui u doaz svoje moi, po elela j e da mo e da u iva u njoj. Ali odavno je izgubila sposobnost da u iva u ishodima svoji h mua. Da je u mladosti shvatila olio e je o tati ta odlua, sigurno niad ne b i primila Obred Neomeenja, niad se ne bi predala tajnoj moi oja je udela da se ro di u njoj. No, nije lao izbei mo. Nije mogla znati cenu sve do nije stigla do punog ostvarenja, a tada mo vi e nije slu ila onog o je nosi. Nosilac je bio sluga. Nije bilo bestva, nije bilo mira ni mirovanja ojima bi se izbegla cena, a nije mogl a da nae zadovoljstvo u leenju. Sa predstojeim radom oji je le ao pru en pred njom nij e imala ni ta vi e zadovoljstva nego izbora. Ipa, ada je nastavila uvanje, ponovo je zapala u aljenje. "Nea proe", mrano je promrmljala. "Nea proe. Samo da bude uinjeno isto... bez proma aja." Bar e pr edstojei posao predstavljati potpuno drugaiji bol. Kada je hrana bila spremna, nahranila je sebe i Kovenanta, a onda mu je dala jo uspavljujue orbe, tao da se ne probudi da je ponovo udari. Onda je prigu ila vatru, vrsto se obmotala ofucanim ogrtaem i starai zaspala naslonjena na hrpu li a oja je predstavljala revet.

U narednim danima se odmarala, negovala Kovenanta i pou ala da se priseti hrabrosti. Od njegove potrebe srce joj se grilo u staraim grudima. a i do je sp avao, videla je ao mu um nestaje u unutra njim muama. Kao je vraao snagu, njeni napici su postepeno gubili sposobnost da ontroli u njegov nemiran, snovima izmuen san. Poeo je da se bacaa ruama i mahnito brblja, ao ove uhvaen u povesmo bunil a. Ponead bi se sa prstena oteli beli blesci gneva; ao bi iscelitelja sluajno gledala pravo u njih, razdirali su je ao glas patnje, prelinjui je da nastavi s voj rad. I sama uma se odazivala na njegovu patnju. Prodirala je u nju ao zahtev, prinuda jasna ao i prizivanje oje ju je na poetu odvelo do njega. Nije znala za to Morinmos brine; oseala je ao tom brigom miluje obraze ao dlan zapovesti, u pozoravajui je. Njega je trebalo isceliti. Ao se to ne izvr i na vreme, sr njegovog bia postae neizleiva. Konano je postala svesna vremena; po ble tavilu sjaja drvea videla je da se negde iza neprozirnih oblaa ree tamni mesec, spremajui se za novu menu moi Opaog . Primorala je sebe da preine sa olevanjima, jednim po jednim, i da se ponovo suoi sa svojim poslom. Drugi put je izgradila visoi plamen i spremila svoj reti prah. Kada se tvrdo drvo razgorelo, postavila je hranu i vodu na policu iznad Kovenanta tao da, ao doe svesti pre nje, ne mora da tra i ono to mu je potrebno. Zapala je u osean je neumitnosti i verovala je da nee pre iveti. "Milosti", mrmljala je do je vatra rasla, "milosti." Izgovarala je re ao da sebi tra i blagoslov. Usoro je plamen ispunio peinu svetlo u i toplotom, zapljusujui izbledelu o u na obrazima iscelitelje. Do lo je vreme; mogla je da oseti mo ao prodire u nju ao neosetljivi ljubavni, istovremeno rho i zapovednii, udei za priliom da se ponovo probudi i uzme je... eljan, pa ipa neao nedovoljan, star, ao da vi e ne ume da se izbori sa onim to pamti o starim eljama. Za trenuta ao da je ostala be z rvi; sve mi ie joj je obuzela slabost, tao da joj je o na vreica ispala iz prstij u. Ipa, sagnula se da je podigne, zarila u nju drhtave prste i bacila prah u va tru, ao da je taj poret poslednji, najbolji doaz snage. Kada se ra irio moni miris praha i obgrlio itavu peinu, otpoev i lagani preobra a plamena, stala je Kovenantu raj glave i uoila nesigurna olena. Piljei zemljani m pogledom u njegovo elo do su se vrelina i svetlost vatre stapali sa njenom pa nj om, pre la je preo svih granica volje i ponovo postala posuda moi. Peina oo nje to nula je u mra do se izmeu njenih zenica i njegovog bolesnog, poludelog uma grad ila veza. Kovenant se na njene oi urutio i postao napet... uoenog pogleda, izra en ih vena na vratu, pobelelih zglobova... ao da mu njene moi obavijaju du u strahom. Drthtei, pru ila je rue, polo ila mu dlanove na srce oluje pod elom. Sledeeg trenuta ustunula je ao oparena. "Ne!" rinula je. Zapljusnuo

ju je u as i opr io je. "Previ e tra i !" Duboo u sebi borila se da povrati ontrolu, da potisne mo, da je porene, da se vrati sebi ao ne bi bila uni tena. "Ne mogu to d a iscelim!" Ali njegovo ludilo obizelo ju je ao da je posegnuo i uhvatio je za rue. Bespomono je zacvilela, vratila se i ponovo mu polo ila dlanove na elo. Njegov u as jurnuo je u nju, ispunio je sve do joj nije prodro roz usne ao vrisa. Ipa nije mogla da se povue. To ludilo pulsiralo je roz nju do je t onula sve dublje, pou avajui da ne gleda ta le i na dnu. A ada ju je na raju natera o da gleda, nagnao je da vidi iznutra nadnesen izvor bolesti, znala je da je uni t ena. Otrgla je opr ene rue sa njegovog ela i oti la da traga, da mahnito pretura po svojim stvarima. Jo vri tei, nai la je na dugaa, ameni uhinjsi no , zgrabila ga i naciljala u njegovo ranjivo srce. Le ao je pod no em ao rtva ualjana leprom. No, pre nego to je stigla da mu ubodom oduzme ivot, da utopi njegov neisti bol u smrti, mno tvo blistavih, tuinsih isri zaplovilo je ao muzia roz vazduh oo nje. Popadale su po njoj ao rosa, zalepile se ao vla na melodija, zaustavile joj ruu; obuzdale su njenu mo i patnju, zadr ale sve u njoj sve do napeti, bezgl asni ri nije bio oonan. Dr ale su je sve do se nije slomila pod teretom stvari oje se ne mogu zadr ati. Onda su je pustile da padne. Blistajui ao bol drvea, otpevale su neuda u daljinu. 14. SAMO ONI KOJI MRZE

Kovenant se prvi put probudio posle itave noi i dana. Jo je bio uoen od pot punog sna i podigao se samo zbog zahteva stra ne ei. Kada je seo u revetu od li a, ugl edao je vr vode na polici nad sobom. Po to se dobro napio, video je da na polici st oji i inija sa voem i hlebom. Jeo je, ponovo pio i ponovo zaspao im se opet ispru io po toplom, suvom li u. Sledei put mlitavo je isplivao iz sna u stari, ne ni miris reveta. Kada je otvorio oi, ustanovio je da roz prigu eno dnevno svetlo gleda u rov peine protan orenjem. Orenuo je glavu i osvrnuo se po zemljanim zidovima sve do nije pron a ao mahovinom zalonjen ulaz oji je propu tao to malo svetla. Nije znao gde se nal azi, ni ao je tu dospeo, ni olio dugo je spavao. No, to neznanje ga nije upl a ilo. Oporavio se od straha. Snagom nepoznatog oje je le alo sriveno iza zavese o dmora bio je siguran da ne treba da se pla i. To oseanje jedino je preostalo u njemu. Bio je hladan, smiren, upalj - pra zan i zato neuznemiren - ao da je isto oi enje ili apoteoza oje mu je zbrisalo str ah taoe iscedilo i sve ostale strasti. Neo vreme se nije seao ni oja su to osean ja bila; izmeu njega i pro losti nije bilo niega osim sna i uni tene struje nepotrebno g straha. Onda je uhvatio prvi slabi miris smrti u vazduhu. Nije bio ja, pa zato nije odmah reagovao na njega. Do je proveravao i uverevao se, proteglio je od s na uoene mi ie, osetiv i ao se o ivljeno gre. ta god da ga je dovelo ovamo, bilo je to io davno da je njegovo telo to potpuno zaboravilo. Ipa, oporava mu je doneo m alo zadovoljstva. Prihvatio ga je sa potpunim i praznim poverenjem iz razloga o ji su mu jo bili sriveni. Kada je bio spreman, spustio je noge sa reveta i seo. Smesta je ugledao smeu staricu ao le i slupana na podu. Bila je mrtva, sa riom jo uoenim na usnam a i zgro enim pogledom zemljano smeih oiju. Na prigu enom svetlu izgledala je ao uga en a hrpa zemlje. Nije znao o je to - piljio je u nju u naporu da se priseti, a ni je uspeo da se seti da ju je iada video - ali neao je imao utisa da je i ona umrla zbog njega. Sad je dosta, tupo je reao samom sebi. Ostala seanja poela su da isplivav aju na povr inu ao mrtva morsa trava i otpaci ivota. To se vi e ne sme desiti. Za trenuta je spustio pogled na nepoznatu belu o ulju, a onda je odgurnu o taninu u stranu ao bi pogledao lana. Bio je slomljen, pomislio je uz tupo iznenaenje. Seao se da ga je slomio; seao se rvanja sa Pietenom, pada - seao se da se pod tapao Pietenovim opljem do se prelom nije smrzao. A sada se nije video niaav trag preloma. Oprobao ga je os

lanjanjem na pod, napola oeujui da celovitost nestane ao opsena. Ustao je, posoi o s noge na nogu i ponovo seo. Pala mu, pala mu, mumlao je u sebi do je vr io p rvi VPE posle mnogo dana. Ustanovio je da je mnogo zdraviji nego to bi pomislio da je mogue. Povrede oje je naneo sopstvenim stopalima gotovo su potpuno nestale. Mr ave ae lao su s e savijale - iao su se pretvorile u ost i o u, pa je burma labavo visila na dom alom prstu. Osim blage utrnulosti na vrhovima, u i i nos su mu se oporavili od pro mrzlina. a i osti su mu bile pune duboe, trajne toplote. No, ostalo se nije izmenilo. Obrazi su mu bili ruti ao i uve. Preo el a je imao izboinu lo e zaleenog o ilja; bio je osetljiv na dodir, ao da se ispod pov r ine strugao o lobanju. A osnovna bolest neumorno je glodala put uz ivce aa i stop ala. Prsti su mu bili utrnuli do dlanova, a na nogama su mu ostali osetljivi sam o risovi i zadnja povr ina peta. Osnovni uslov njegovog postojanja ostao je nedirn ut. Zaon lepre bio je urezan u njega, ulesan hladnim dletom smrti ao da je Ko venant nainjen od dolomita ili mermera, a ne od ostiju, rvi i ljudsosti. Zato u dubini du e nije bio nimalo dirnut izleenjem. Bio je gubavac i nije smeo da se izla e opasnostima odu evljenja. Kada je ponovo pogledao mrtvu staricu, setio se ta je radio pre nego to ga je zima otrgla od svesti; nosio je u sebi svrhu uni tenja i mr nje a istou, a Kl etniovom Taboru. Ta svrha sada je imala prizvu ludila. Bio je lud ada se sam bacio u zimu, a bio je lud i to je verovao da e iada uspeti da se suoi sa Opaim. Staza pro losti iza njega bila je prerivena le evima, rtvama procesa oji ga je dove o do te svrhe - procesa manipulacije ojim je poglavar Kletni eleo da proizvede poslednju, obnu pogre u neposrednog suoenja. Ishod te pogre e bila bi potpuna pobe da Opaog. Sada je znao ta treba. Umrla ena nauila ga je delu mudrosti. Nije mogao da se suoi sa Opaim iz istog razloga iz ojeg nije uspeo da se sam probije roz Kle tniovu zimu: zadata je bio nemogu, a smrtna ljudsa bia - ada pou aju nemogue - p osti u samo sopstvenu smrt. Smrt gubavca - propisana i predviena za njega po zaonu bolesti oju nosi - eala ga je negde nedaleo na ivotnom putu. Mogao je samo da ubrza putovanje prema tom raju ao se lati nemoguih zadataa. A Domaja e biti pot puno izgubljena. Tog asa je shvatio da je za njega nesposobnost da se seti ta ga je dovelo ovamo, ta se sa njim tu desilo, zapravo blagodat, tolia milost da je bio zapanje n. Sada je bar delimino razumeo za to mu je Trio govorio o milosti novih mogunosti - i za to je Trio odbio da uestvuje u njegovom pohodu. Odlo io je svrhu u stranu i o svrnuo se po peini u potrazi za odeom. Na ao ju je na hrpi uz jedan zid, ali trenuta asnije se predomislio. Pre dstavljala je deo neega to je sada eleo da izbegne. A belu o ulju dobio je od mrtve starice ao deo i simbol mnogo vee rtve. Prihvatio ju je sa hladnom, smirenom, uplj om zahvalno u. Ve je poeo da vezuje sandale ad je shvatio olio i one zaudaraju na bole st. Toom dana i dana hodanja infecija je natopila o u i sad mu se gadilo da nos i neisti miris. Zavitlao je sandale meu ostalu odbaenu odeu. Do ao je u ovaj san boson og i znao je da e se iz njega vratiti opet bosonog i izubijanih tabana, bez obzir a na to olio pou avao da se za titi. Upros ponovo probuenoj opreznosti, re io je da se ne brine za stopala. Slabi miris smrti u vazduhu podsetio ga je da ne mo e ostati u peini. vrsto se obmotao o uljom i izvirio napolje ne bi li ustanovio gde se nalazi. Napolju, pod sivim dnevnim oblacima, prizor ume dodao mu je jo jedan vrhun ac upljeg iznenaenja. Prepoznao je Morinmos; jednom je ve pro ao roz tu umu. Ovla no po znavanje geografije Domaje pomoglo mu je da otprilie odredi gde je, ali nije im ao pojma ao je dotle dospeo. Poslednje to mu je ostalo u seanju bila je spora sm rt na zimi poglavara Kletnia. Ovde se videlo vrlo malo zime. Crno drvee naslanjalo se jedno na drugo a o da je besrajno uorenjeno u prve sivaste nagove taje prolea; vazduh je bio pre sve nego o tar, a ilava trava se razrasla preo istina izmeu drvea. Udisao je mirise um do je ispitivao svoje nerazumno povernje, a trenuta asnije bio je siguran da se ni Morinmosa ne treba bojati. Kada se orenuo da se vrati u peinu, imao je u glavi bar prve obrise pred

stojeeg puta. Nije ni pou ao da sahrani enu; nije imao alat za opanje, a ni elju da nane se iavu povredu tlu ume. Nosio je njenu o ulju i zato da joj isa e po tovanje, ali nije mogao da smisli niaav drugi gest ojim bi joj se odu io. eleo je da se izvin i zbog onog to ini - zbog onog to je uinio - ali nije bilo naina da ga ona uje. Na ra ju ju je odneo na revet, namestio joj uoene udove to je bolje mogao ao bi joj dao dostojanstven izgled. Onda je meu njenim stvarima potra io vreu i popaovao svu hranu oju je uspeo da nae. Posle toga je popio njene poslednje zalihe vode i ostavio vr da bi pri tede o na te ini. Uz drhtaj aljenja, ostavio je i posudu oblua; znao je da e mu biti potr ebna toplota, ali nije znao ao da se stara o njemu. No udno ostavljen nasred pod a nije uzeo jer mu je bilo dosta no eva. Setio se Lene, pa je poljubio stariin hlad ni, bledi obraz. Onda se provuao roz mahovinu iz peine, mrmljajui "Milost", ao da je ta re amajlija oju je steao iz stariine rtve. Po ao je pravo u dan svog novog saznanja. Nije olevao u izboru pravca. Od ranije je znao da se tlo Morinmosa ugla vnom spu ta sa severozapada a jugoistou, prema ravnici Ra. Pratio je padine sa v reom preo ramena i sa praznim srcem - umirenim jer je bilo puno praznine, ao o d ovea oji se predao bezbojnoj budunosti. Pre nego to je pre ao dve milje, dnevno svetlo poelo je da jenjava, a no se s pustila iz oblaa ao i a. No, sam Morinmos se potrudio da mu osvetli put. Posle dugog odmora nije mu bio potreban san. Usporio je ora ao ne bi pri retanju zaaio tamnu mahovinu i nastavio je dalje roz umu oja je ostajala plamsava i bud na. Ta drevna nelagodnost, to polusvesno seanje na bes i neizmerni bol nije bilo usmereno a njemu - dugogodi nja oseanja drvea ao da su se povlaila ada je on prola zio, pu tajui ga da ide - ali svejedno ih je oseao, uo ih je ao mrmljanje u povetarc u, ao da Morinmos di e roz stegnute zube. ula su mu ostala ornjena, promrzla ao i pre rize sa Pietenom i Lenom, ali ipa je mogao da razabere olio uma trpi z bog njega. Morinmos je bio svestan njegovog prisustva i njega radi ispoljio je p osebnu oliinu trpeljivosti. Onda se setio da ni Garotin estar nije podigao ruu na njega. Setio se Ka eroila Divogornia i umniovog nehotinog sledbenia. Iao je znao da je i sam pati o i trpeo, mrmljao je "Milost" bledo svetleim stablima i pazio da oraa oprezno, i zbegavajui sve to bi moglo da povredi drvee. Ta opreznost usporavala mu je napredovanje i u zoru se jo uglavnom prodev ao izmeu drvea a jugoistou. No, sada je ponovo zalazio na posede zime. Vazduh je pucetao od mraza, a drvee je bilo golo. Umesto trave pojavila se gola zemlja. K roz izmaglicu pred sobom nazirao je prve rpice snega. A ao je zora prelazila u muan dan, poeo je da shvata olio je bela o ulja velianstven dar. Bila je tana i laa za no enje, ali od tanine tople i udobne, tolio da je zadr avala napade vetr a. Zaljuio je da je to bolji polon od bilo avog no a, ezla ili orrest amena. im je svetlost drvea oslabila na dnevnom svetlu, zaustavio se radi odmora i jela. No, nije mu bilo potrebno mnogo odmora, te je posle obroa od suvog voa p onovo bio u poretu. Vetar je poeo da zavija i lepr a oo njega. Za manje od milje ostavio je poslednji crni zalon ume i izi ao pravo na Kletniovu nepreinutu zlobu . Divljina snega i hladnoe oja mu je presrela otupljena ula izgledala je ne promenjena. Sa ivica ume tlo je nastavljalo da se postepeno spu ta, roz blago usta lasane drevne bregove, sve do spore ree oja je jadno tela a severoistou. A preo itavog prizora zima je rasprostrla sivo uni tenje. Smrznuta zemlja tanjila se pod neumornim struganjem vetra i te inom smetova sve do nije izgledala ao nepop ravljiva neute nost i malodu nost, abdiacija tla i mogue plodnosti. Upros beloj o ul ji i povraenoj snazi, Kovenant je oseao rezanje hladnoe, pa se pogrbio ao da mu na pleima le i teret itave Domaje. Za trenuta je iljio uz vetar zasuzelim oima ao bi odabrao pravac. Nije znao gde se nalazi u odnosu na pliae gde je pre ao reu. No, bio je siguran da je ova rea zapravo Lunjinstan, severna granica ravnice Ra. Prostranstvo sleva izg ledalo mu je neao poznato. Ao ga ne varaju seanja na pohod za ezlom zaona, gle dao je u Gaz Lunjinstan. Naslonjen na vetar, hramljui bosonog preo ogrubelog tla, uputio se a Ga

zu ao da je to apija a njegovom izmenjenom cilju. No, udaljenost je bila vea nego to se inilo sa uzvi enja od ume, a vetar, sne g i padine ometali su mu porete. Minulo je podne pre nego to je pre ao poslednji p revoj zapadno od Gaza. Kada je preleteo pogledom preo vrha prevoja i dole prema prelazu ree, trgao se jer je na obali ugledao ovea. oveovo lice bilo je zalonjeno apuljaom amendolsog ogrtaa, ali gledao j e pravo prema Kovenantu, podboen ruama ao da ve neo vreme oeuje Neverniov nail aza. Oprez je nagnao Kovenanta da se brzo sagne i zaloni od pogleda. No, ove j e soro istog asa osorno mahnuo ruom i poviao tonom nali na isrivljeni glas oji bi Kovenant mo da i mogao da prepozna. "Hodi, Nevernie! Ne ume da se sriva ni be i . Ve itavu milju te gledam ao dolazi ." Kovenant je olevao, ali zbog uplje sigurnosti nije se pla io. Trenuta as nije slegnuo je ramenima i po ao a Gazu. Do je silazio niz padinu, dr ao je pogled na oveu oji ga je eao, pou avajui da otrije o je to. Isprva je mislio da ove p redstavlja deo izgubljenih dogaaja u umi i u stariinoj peini - deo oji mo da niada n ee moi da razume ni proceni. No, onda je razabrao uzora utan u ramena amendols og ogrtaa. ara je bila nali na ur tene munje,. "Trio!" poluglasno je dahnuo. Trio? Potrao je po neravnom tlu, po urio a oveu, uhvatio ga za ramena. "Trioe." ud no stezanje u grlu prigu ilo mu je glas. "Trioe? ta e ti ovde? Kao si stigao ovamo? ta se desilo?" Do ga je Kovenant zasipao pitanjima, ove je odvratio lice tao da mu je apuljaa zalanjala crte. Spustio je ae Kovenantu na doruja, otrgao mu ae sa rame na ao da mu se gadi njihov dodir. Ne srivajui gnev, odgurnuo je Kovenanta. Ali ada je progovorio, re ei glas zvuao je gotovo uzgredno. "Pa, prapoglavaru Kovenante, Nevernie i nosioe belog zlata", izgovorio je titule sa sarastinim prizvuom u glasu, "nisi daleo dospeo toom mnogih dana. J esi li se dobro odmorio u Morinmosu?" Kovenant je piljio u njega, trljajui zglobove; Trioov bes gotovo ih je o peao, ao iselina. Bol ga je za trenuta naveo na sumnju, ali prepoznao je Tri oov profil iza ivice apuljae. Onao zbunjen, nije mogao da smisli razlog za Kam endolevu pizmu. " ta se dogodilo?" nesigurno je upitao. "Jesi li govorio sa Mhoramo m? Jesi li na ao tog Neomeenog?" Trio je i dalje dr ao lice orenuto u stranu, ali prsti su mu se grili i rivili ao and e eljne nasilja. Talas tuge zbrisao je Kovenantovu zbunjenost. "Jesi li na ao Lenu?" "Pratio sam te", reao je Trio istom promulom uzgredno u, "jer ne verujem u tvoj cilj - ni u tvoje saputnie. Vidim da nisam pogre io." "Jesi li na ao Lenu?" "Tvoj hvalisavi pohod na Opaog tro i saputnie olio i vreme. Kao je d in oti ao od tebe? Jesi li ga ostavio", isezio se, "u izopaenim zadovoljstvima Morin mosa?" "Lena?" Kovenant je bio uporan. Trioove rue poletele su a licu ao da namerava da sebi isopa oi. Glas mu je bio prigu en dlanovima, pa je zvuao poznatije. "Sa bode om u trbuhu. I raj nj e ubijenog ovea." Poeo je divlje da drhti, ali brzo je spustio rue, a glas mu je ponovo poprimio prizvu zajedljive nezainteresovanosti. "Verovatno e tra iti da pov erujem ao su se meusobno poubijali." Kovenant je odgovorio sa praznim aljenjem. "Ja sam riv. Pou ala je da me spase. Onda sam ja ubio njega." Oseao je da je obja njenje nepotpuno, pa je dodao. "Hteo je moj prsten." "Budala!" zare ao je Trio. "Zar je verovao da e moi da ga zadr i?" Nije dao K ovenantu vremena da odgovori. Sledee pitanje opet je postavio tihim glasom. "A d in ?" "Upali smo u zasedu. Ostao je u za titnici - da bismo Lena i ja pobegli." Triou se roz stegnute zube oteo rata smeh. "Veran do raja", isezio se. Sledeeg trenuta zgrio se od neontrolisanog jecaja jer ga je izdala samoont rola - ao da je stra ni bol rasinuo veze oje su ga obuzdavale. No, odmah se vra tio sarazmu. Isezio je zube na Kovenanta. "Dobro je to sam do ao."

"Dobro? Trioe, ta se desilo s tobom?" "Pa, zaista." mrnuo je ao da se bori sa suzama. "Izgubio si mnogo vreme na na tom mestu tete i zavoenja. Sa svaim protelim danom Opai postaje sve moniji . Uso povezuje...", ponovo je isezio zube na Kovenanta iz sene pod apuljaom. "Tomase Kovenante, tvoj posao vi e ne trpi odlaganje. Do ao sam da te vodim u Pusto Grobi te." Kovenant se upiljio u njega. Trebalo mu je malo vremena da ispita uplje j ezgro i ustanovi da je i dalje siguran. Onda je usmerio svu pa nju a Triou, pou a vajui da prodre obogaljenim vidom roz njega, roz povr inu, tao da maar nasluti Trioovo unutra nje stanje. No, smetali su mu zima i Trioova uznemirenost. Video je odvraeno lice, uoene prste nali na and e, ogoljene, bele, vla ne zube, usome anos t, ali nije mogao da prodre roz njih. Kamendolac je bio obuzet neim stra nim grem . Kada je Kovenant progovorio, zahvatili su ga saue e, zbunjenost i samoodbrana. "Tr ioe, mora mi rei ta se dogodilo." "Moram li?" "Da." "Ti mi preti ? Hoe li orenuti divlju magiju protiv mene ao odbijem?" Trio se trgao ao da je zaista upla en, a udno isrivljena grimasa preletela mu je pre o usana ao gr. Ali istog asa o tro je slegnuo ramenima i orenuo mu lea, tao da je bio orenut pravo uz vetar. "Pa, pitaj." Da li pretim, ponovio je Kovenant Trioova pogrbljena ramena. Ne, ne. Neu da se to ponovo desi. Naneo sam dovoljno zla. "Pitaj!" "Jesi li...", jedva je izgovarao rei roz stegnuto grlo, "...jesi li na ao tog Neomeenog?" "Da!" "Je li on govorio sa Mhoramom?" "Ne!" "Za to?" "Nije uspeo!" Rei izgovorene u ledeni vetar odjeivale su gorinom i Kovenant je mogao sa mo da ponovi pitanje. "Trioe, ta se desilo?" "Neomeeni nije imao snage da oristi lomilialor. Uzeo ga je od mene, a ni je mogao da ga upotrebi. Jerin i Kvirel su stradali - sve vi e saputnia nestaje do ti oleva i oleba se!" Oboje stradali. "Nisam... ao si me na ao?" "To je supa rv, Kovenante. Kada e se zasititi?" Zasititi? Trioe! Pitanje ga je povredilo, ali podneo ga je. Odavno je izg ubio pravo da se vrea na i ta to Trio a e. Jedva je ponovio pitanje. "Kao si me na ao ?" "eao sam! Kuda bi inae oti ao?" "Trioe." Kovenant se zalonio prazninom svoje smirenosti. "Pogledaj me, T rioe." "Ne elim da te gledam." "Pogledaj me!" "Smuie mi se od prizora." "Trioe!" Kovenant mu je spustio ruu na rame. Trio se istog asa orenuo i udario ga po obrazu. Udarac nije bio ja; Trio se brzo orenuo, ao da pou ava da povue ruu. No, ipa je odbacio Kovenanta neolio stopa i sru io ga. Obraz mu je brideo od du boog bola, ao od iseline od oje su mu oi zasuzile. Jedva je video Trioa ao se trza, oree i poinje da be i, a onda se savladava i zaustavlja, eajui na razdalji ni od deseta jardi ao da oeuje da mu Kovenant zavitla bode u lea. Bol mu je besneo u glavi ao bujica crnih voda, ali Kovenant se primorao da sedne, zanemario vreli obraz i tiho progovorio. "Ne idem u Kletniov Tabor." "Ne?" Trio se iznenaeno orenuo a njemu. "Ne." Kovenant je bio pomalo iznenaen sopstvenom uvereno u. "Idem preo ree ... pou au da renem na jug sa Ranjanima. Oni bi mogli..." "Usuuje se?" proderao se Trio. Pomodreo je od besa, ali nije nainio ni or

a a Kovenantu. "Oduzeo si mi moju ljubav! Moje drugove! Moj dom! Ubio si svao g o mi je i ta znaio u ivotu! A sad a e da e povui jedino obeanje ojim bi to opravd evernie! Zar misli da te neu ubiti zbog toliog izdajstva?" Kovenant je slegnuo ramenima. "Ubij me ao hoe . Uop te nije va no." Bolno lice mu je ometalo usredsreenost, ali ipa je iza Trioovih pretnji primetio protivur enost. U Kamendolcu su se uravnote ili strah i bes, ao dva ovea uhvaena u lopu iz meu bestva i napada, usmereni u razliitim pravcima. Negde unutar tih suprotnosti nalazio se Trio avog je Kovenant pamtio. Odupro se huanju u glavi i pou ao da o bjasni tao da ga Trio razume. "Mo e me ubiti samo ao umirem i u svom svetu. Video si me... ada si me pr izvao. Mo da mo e da me ubije . Ali ao zaista umirem, nije va no hoe li me ti ubiti ili n . Ionao u poginuti. U snovima je tao. Ali pre nego to se odlui , pusti me da objasnim za to... za to ne idem u Kletni ov Tabor." Bolno se podigao na noge. eleo je da prie Triou, da mu se zagleda u lice, ali Trioova suobljena oseanja dr ala su ga na udaljenosti. "Nisam nedu an. Znam to. Reao sam ti da sam ja riv, i zaista jesam. Ali nisam riv za sve. Lena, Elena i Atiaran... i d inovi, Ranihini, Ranjani i rvna g arda... i ti... nisam riv za sve to. Svi ste donosili svoje odlue. Lena je don ela svoju odluu ada je pou ala da me spase od azne... ada sam je silovao. Ati aran je donela svoju odluu ada mi je pomogla da stignem do Veselamena. Elena je donela svoju odluu ada je ispila Zemnu rv. Ti si doneo svoju odluu... odl uio si da ostane veran Zavetu mira. Ni ta od toga nije samo moje delo." "Govori ao da mi postojimo", goro je zare ao Trio. " to se moje odgovornosti tie, i postojite. Ne mogu da upravljam svojim noni m morama. Ne to u meni... ono to govori... i samo je rtva, ao i ti. Samo manje nedu n o. Ali sve to je uredio Kletni. On... ili ono u meni to stvara san... od poe ta je planirao sve ovo. Koristio me je, i onano sam shvatio za ta. On hoe moj prs ten... hoe divlju magiju. I zna... zna!... ao me navede da se oseam dovoljno riv , odgovoran i bedan, pou au da se borim sa njim na njegovom terenu... pod njegovim uslovima. U tavoj borbi ne mogu da pobedim. Ne znam ao da pobedim. Zato on i hoe da pou am. Na taj nain e svemu doi raj. I meni, ao da sam se sam ubio. Pogledaj me, Trioe! Pogledaj! Videe da sam bolestan. Ja sam gubavac. Guba j e urezana u mene dovoljno jasno da je svi vide. A gubavci... lao vr e samoubistvo . Jedino treba da zaborave zaon pre ivljavanja. Taj zaon je obina, sebina, pratina opreznost. Kletni je gotovo uspeo da me navede da je zaboravim... zato bi i mo gao da me ubije ao hoe . Ali ao jo imam iavog izbora, mogu ga isoristiti samo a o se setim o sam. Tomas Kovenant, gubavac. Moram zaboraviti te nemogue zamisli o nadonaivanju onog to sam poinio. Moram da zaboravim rivicu i du nost i sve ono to o vih dana nazivam odgovorno u. Moram prestati sa trudom da ponovo postanem nedu an. Sa moubistvo je maar i pou ati. A moje samoubistvo je jedini onaan, savr eni nain na oji Kletni mo e da pobedi. Bez toga nee dobiti divlju magiju, a postoji mogunost da jednom negde naleti na ne to to e moi da ga porazi. Zato ne idem... ne idem u Kletniov Tabor. Umesto toga, uiniu ne to jednosta vno, sebino, pratino i oprezno. Starau se o sebi onao ao dolii jednom gubavcu. I dem u ravnicu da naem Ranjane. Prihvatie me. Ranihini... Ranihini verovatno ve idu na jug da se slone u planine. Ranjani e me povesti sa sobom. Mhoram ne zna da sa m tu, pa nee ni ta ni oeivati da uinim. Molim te da me razume , Trioe. Stra no mi je ao zbog tebe... besonano ao. Voleo sam Elenu i volim Domaju. Ali ao nastavim da se odr avam u ivotu onao ao mogu. .. Kletni ne mo e pobediti. Ne mo e pobediti." Trio je sa razdaljine namr teno saslu ao ceo govor. Izgledalo je da mu ljut nja jenjava, ali nije je zamenilo razumevanje. Umesto toga, me avina luavstva i oa janja nadvladala je u njemu elju za bestvom, pa mu je glas zvuao poluhisterino. "H ajde, Nevernie... ne odluuj u urbi. Porazgovarajmo mirno o tome. Dopusti mi...", os vrnuo se ao da tra i pomo, a onda je urno nastavio, "...gladan si i umoran. uma ti j e naplatila visou cenu... vidim to. Odmorimo se ovde neo vreme. Nismo u opasno sti. Zalo iu vatru... spremiu ti hranu. Razgovaraemo o tvojoj odluci do jo mo e da je i

Za to, po eleo je da upita. Za to si se ovao promenio? Ali ve je znao previ e ob ja njenja, a Trio se odmah pozabavio potragom za drvima ao da bi time da predupr edi dalja pitanja. Zemlja na toj strani Lunjinstana neada je bila umovita, pa je ubrzo priupio velio hrpu mrtvog granja i bunja oje je poslagao u zalonu bre ul ja malo dalje od Gaza. Sve vreme je dr ao lice orenuto od Kovenanta. Kada je bio zadovoljan oliinom drva, nadneo se nad hrpu srivajui rue, ao da iz neog udnog razloga nee da Kovenant vidi ao je potpalio vatru. im su po granju poeli da se pronose plamenovi, postavio se sa druge strane vatre i pozvao Kovenanta da se pribli i njenoj toploti. Kovenant je rado pristao. Ko ulja mu nije titila rue i noge od hladnoe; nij e mogao da odbije vatru. A nije mogao da odbije ni Trioovu elju da razgovaraju o odluci oju je doneo. Triou je mnogo i odavno dugovao. Seo je raj toplog zraen ja vatre, nasuprot Triou, i ute ga gledao ao priprema jelo. Do je radio, Trio je mumlao za sebe glasom od ojeg je Kovenanta obuze la nelagodnost. Poreti su mu delovali udno, ao da pririva tajanstvene radnje o o hrane. Izbegavao je Kovenantov pogled, ali ad god bi Kovenant pogledao u str anu, oseao je Trioove oi ao ri om gledaju u njega i brzo sreu pogled. Trgao se ada je Trio iznenada progovorio. "Znai, odustao si od mr nje." "Odustao...?" Dotad jo nije razmi ljao na taj nain. "Mo da i jesam. To mi ne d eluje ao pravi odgovor. Mislim, osim injenice da za nju nema mesta u... u zaonu lepre. Mr nja, poni enje, osveta... inim gre u svai put ada pustim da me obuzmu. Ri ziujem ivot. Isto va i i za ljubav, ao te ba zanima. Ali i osim toga. ini mi se da na taj nain ne mogu pobediti Kletnia. Ja sam samo ove. Ne mogu da mrzim... zauve ... ao on. I jo ", borio se da formuli e novo zapa anje, "moja mr nja nije ista. Izopaen a je, jer deo mene uve mrzi mene umesto njega. Uve." Trio je postavio amenu posudu na vatru da provri i odgovorio glasom pu nim jezivog ubeenja. "To je jedini odgovor. Pogledaj oo sebe. Zdravlje, ljubav, du nost... ni ta ne poma e protiv ove zime. Samo su oni oji mrze besmrtni." "Besmrtni?" "Naravno. Na raju smrt oduzme sve ostalo. Kao bi inae Opai i... i njeg ovi...", izgovorio je ime ao da ga pla i, "...Besomuci istrajali? Oni mrze." Re iz govorena promulim, re eim glasom bila je ispunjena besom i nasiljem, ao da je stv arno jedina re istine i nadmonosti. Do Kovenanta je dopirao miris uvanog jela. Ustanovio je da je gladan... i da njegovo unutra nje mirovanje poriva a i Trioove jezive izjave. Ispru io je n oge i naslonio se na laat. "Mr nja", tiho je uzdahnuo, svodei re na podno ljive razme re. "Je li to - to, Trioe? Mislim... mislim da sam sve ovo... san, opsenu, injenic e, ma ao ih nazvao... da sam ih proveo tra ei dobar odgovor na smrt. Otpor, silov anje... podsmeh... ljubav... mr nja? Je li to to? Je li to tvoj odgovor?" "Nemoj me pogre no razumeti", odgovorio je Trio. "Ja ne mrzim smrt." Kovenant se za trenuta zagledao u poigravanje plamena i dopustio da ga miris hrane podseti na dubo, siguran, prazan mir. Onda je reao ao da nastavlj a litaniju. "A ta mrzi ?" "Mrzim ivot." Trio je urno sipao hranu u inije. Kada je oo vatre pru io Kovenantu njegov deo, rua mu se tresla. Ali im se vratio na svoje zalonjeno mesto iza vatre, lj utito se obrecnuo. "Misli li da nisam u pravu? Ti, Nevernie?" Ne. Ne. Kovenant nije mogao da podigne glavu i pobuni se protiv optu be u Trioovom glasu. Mrzi me olio god ti je potrebno, dahnuo je u pucetanje plame na i isparenja hrane. Ne elim da se io vi e rtvuje za mene. Ne podi ui pogled, poeo je da jede. Hrana nije bila neuusna, ali imala je nei dodatni uus oji je ote avao gutanje. No, ada je progurao niz grlo jedan zalogaj, ustanovio je da je topao i prijatan. Iz njega se polao irila sanjivost. Neolio trenutaa asnije bio je pomalo iznenaen to je ve ispraznio iniju. Spustio ju je raj sebe i pru io se na lea. Vatra ao da je postajala sve v ea i sve toplija, tao da je jedva nazirao Trioa ao ga posmatra roz stalni vr tlog i isrenje ognja. Ve je zapao u dreme ada je Trio progovorio roz vatrenu z avesu. "Nevernie, za to ne nastavi putovanje do Kletniovog Tabora? Svaao ne veruj

meni ."

e da e te Opai pustiti da pobegne ... po to se ve trudio da dovede do suoba o ojem s i govorio." "Nee mu se svideti to izmiem", uplje i uvereno je uzvratio Kovenant. "Ali ve rujem da je suvi e zauzet drugim stvarima da bi me zaustavljao. A ao samo jednom uspem da mu izmanem izmeu prstiju, pustie me... bar za neo vreme. Ve... ve sam mno go uinio za njega. Jedino to jo eli od mene jeste prsten. Ao ga ne budem ugro avao nj ime, ostavie me na miru do se bori sa poglavarima. A onda e biti preasno. Otii u to dalje, olio god Ranihini mogu da me povedu." "A ta je sa tim... tim Tvorcem...", Trio je jedva izgovorio re, "...za o jeg a u da te je taoe odabrao? Zar on nema vlasti nad tobom?" Sanjivost je samo produbila Kovenantovo samopouzdanje. "Njemu ne dugujem ni ta. On je mene odabrao... ja nisam birao ni ovo ni njega. Ao mu se ne svia ta r adim, nea nae neog drugog." "A ta je sa ljudima oji su poginuli ili propatili zbog tebe?" Trioov be s se vratio i sada je otidao rei ao da priazuju znaenje sinuto sa zidova Dvora ne darova negde duboo u njemu. "Kao e im dati smisao oji su zaslu ili? Ao pobegn e , oni e nestati u uzaludnoj smrti." Znam, uzdahnuo je Kovenant u blistavi plamen i vetar. Svi smo mi uzaludn i, bili ivi ili mrtvi. Stajalo ga je napora da razgovetno govori roz nadolazei sa n. "Kaav smisao u im pru iti ao izvr im samoubistvo? Nee mi zahvaliti to sam odbacio. .. ne to to ih je tolio stajalo. Do sam iv...", izgubio je nit i jedva se prisetio , "...do sam iv, iva je i Domaja." "Zato to je to tvoj san!" Da. To je jedan od razloga. Kovenant je isusio trenuta uoenosti pre nego to je do njega dopro bes T rioovog odgovora. Brzo se podigao i zailjio roz vatru a Kamendolcu. Nije znao ta da a e, pa je promrmljao, "Za to se ne odmori malo? Verovatno si premoren od eanj a na mene." "Odreao sam se sna." Kovenant je zevnuo. "Ne budi sme an. ta misli da si? Krvni gardista?" Umesto odgovora, Trio se napeto nasmejao, ao bi spreman za udarac. Od tog zvua Kovenanta je obuzelo oseanje da ne to nije ao treba, da ne b i smeo da bude tao u asno sanjiv. Trebalo bi da ima snage da se odgovorno suoi sa Trioovim muama, ali jedva je dr ao otvorene oi. Protrljao je uoeno lice. "Za to ne prizna ? Boji se da u se israsti i pobei im prestane da me nadgleda ." "Ne nameravam da te sada izgubim, Tomase Kovenante." "Ne bih... ti to priredio." Kovenant je zatreptao i ustanovio da le i obra zom na tvrdoj zemlji. Nije se seao da je opet legao. Probudi se, neubedljivo je r eao samom sebi. San ao da je padao na njega iz sivog neba. "I dalje ne znam a o si me na ao", promumlao je, ali je zaspao pre nego to je uo zvu sopstvenog glasa . inilo mu se da je bio izgubljen samo za trenuta ada je postao svestan g otovo neosetnog talasa tame oji je posezao a njemu iz mraza, bezdan ao smrt. Donosio mu je slabe strane nagove taje muzie oje je poznavao, ali nije ih se seao . Pevu ili su oo njega u plavo-zelenim razmacima oje nije ni uo ni video. Deloval i su slabo, nestalno, ao glasovi oji prizivaju sa velie udaljenosti. Ali bili su uporni: bocali su ga, pevali mu, prizivali ga u svest. Igrali su slepo, bez glasno upozorenje na opasnost roz njegovo uoeno nerazumevanje. Iznenadio je samog sebe ad je uo sopstveno mrmljanje: drogirao me je. Pa la mu! Taj luda me je drogirao. itava izjava nije imala niavog smisla. Kao j e dospeo to tog zaljua? Trio je po ten ove, otvoren i veliodu an u bolu... ove o ji se dr i milosra i mira bez obzira na to olio ga to stajalo. Drogirao me je. Odale mu to ubeenje? Kovenant je utrnulim prstima preopavao roz nesves ticu, a srce mu je obuzelo vrsto oseanje opasnosti. Tama i zlo oupljali su se oo njega. Kroz san... roz zelenastu muziu... ao da je video plamsanje Trioove vatre. Kao je zapalio tu vatru? Kao me je na ao? Uporne isre pou avale su da mu a u ne to to nije uo. Trio je predstavljao op

asnost. Trio ga je drogirao. Mora da ustane i pobegne... pobegne neuda... pobe gne u umu. Jedva je uspeo da sedne i sa naporom otvori oi. Gledao je pravo u prigu enu vatru u poslednjem mrtvom svetlu veeri. Zima je hujala oo njega ao da je puna ui . Mogao je da namiri e nailaza snega; ponea prljava pahulja ve se pojavljivala o o ivica pplamena. Trio je sedeo preo puta prer tenih nogu, zurio u njega zloob no zadimljenim oima. Kroz vazduh pred Kovenantom preletale su bledoplave isre, fragmenti neuj ne pesme. Ve su promule od ponavljanja: be i! be i! " ta je to?" pou ao je da strese uporni dodir sna. " ta to rade?" "Oteraj ih", odgovorio je Trio glasom punim straha i gaenja. "Otarasi ih se. Sada te ne mo e uzeti." " ta je to?" Kovenant se nesigurno podigao na noge i drhtavo se ispravio, jedva zadr avajui paniu u mi iima. " ta se de ava?" "To je glas umnia", jednostavno je odgovorio Trio, ali svai ton u njeg ovom glasu odavao je odvratnost. Soio je na noge i postavio se u polo aj ao da se sprema za poteru ao Kovenant pone da tri. "Garotin estar poslao je u Morinmos Kae r-Kaverala, ali on te ne mo e uzeti. Ja", glas mu je drhtao, "ne mogu da to dozvol im." "Uzme? Dozvoli ?" Opasnost je stegla srce Kovenantu sve do nije jenuo. N e to u njemu, ne to ega se nije seao, govorilo mu je da veruje israma. "Drogirao si m e!" "Zato da ne bi pobegao!" Trioa je obuzeo beli, uoeni strah i poeo je da muca roz izvijene usne. "Podstie te da me uni ti . Ne mo e da dosegne daleo od Morinm osa, ali podstie te... belo zlato!... Ah!" Glas mu se iznenada digao do ria. "N e igraj se sa mnom! Ne mogu...! Uni ti me i zavr i s tim! Ne mogu da podnesem!" Krici su prodrli roz Kovenantov u as. Strah se povuao i ustanovio je da sa aljeva Kamendolca. Dahnuo je roz dozive isri. "Da te uni tim? Zar ne zna da ti n eu ni ta? Zar ne razume da nemam niavog proletog pojma ao da upotrebim ovo... o vo belo zlato? Ne bih umeo da ti naudim ni da mi je to najdublja elja." " ta?" urlinuo je Trio. "I dalje? Zar sam te se uzalud pla io?" "Uzalud", zastenjao je Kovenant. Trio se mrano isezio ispod apuljae, zabacio glavu i poeo da se smeje. Kr oz zube mu je nadirala zloobna veselost, terajui muziu da uzdrhti ao da se u asa va jo vi e od njega. "Nemoan!" smejao se. "Na veselje mog gospodara! Nemoan!" Divlje se smejui, po ao je a Kovenantu. Nema pesma istog asa se bacila izmeu njih, ali Trio je nastavio a svetli ma. "Odlazite!" re ao je. "I vi ete platiti zbog udela u ovome." Brzim poretom epao je po jednu isru u svau ruu. Njihovo cviljenje zasvetlelo je u vazduhu ada i h je zdrobio prstima. Odzvanjajui ao razbijeni ristal, ostata muzie je nestao. Kovenant je ustunuo ao da mu je otrgnuta nevidljiva podr a. Podigao je rue prema Triou oji se pribli avao i spotaao se natra e. Ali ove ga nije dodirn uo. Umesto toga udario je stopalom po smrznutom tlu. Zemlja se propela pod Koven antom i bacila ga Triou pred noge. Tada je Trio zbacio apuljau. Lice mu je bilo unaa eno proma enim mogunostim a, uni tenim verama i ljubavima, ali iza tih crta lobanja mu je sijala bledom zlob om. One jabuice bile su mu crne ao no, a zubi ise eni ao da su eljni uusa mesa. Na dneo se nad Kovenanta i isezio se. "Ne, puzave. Neu te ponovo udariti. Pro lo je vr eme preru avanja. Moj gospodar e se naljutiti na mene ao ti sada naudim." "Gospodar?" zarljao je Kovenant. "Ja sam turiya Besomu, zvani i Herem... i Koljidrug... i Trio." Ponovo se grozno nasmejao. "Ovo telo me je dobro slu ilo, mada 'Trio' nije zadovoljan. u vaj se, puzave! Vi e ne moram da se preru avam ovim telom i ovim mislima. Nemoan si. A h, u ivam u tome! Zato u ti dopustiti da me upozna onavog aav jesam. Ja sam pobio d inove u Primorju... ja sam ubio Neomeenog ada je pou ao da upozori onu budalu Mh orama... ja sam zarobio belo zlato! Brao! Sedeu desno od gospodara i vladau Vaselje nom!" Do se naslaivao, posegnuo je pod ogrta i izvuao lomilialor tap. Mahao je

njime Kovenantu pred licem i re ao. "Vidi li ovo? Veledrvo! Pljujem ja na njega. Is u avanje pravednosti mi nije doraslo." Zgrabio ga je obema ruama ao da e ga slom iti i poviao nad njim brze orutne rei. Drvo se zapalilo, zaplamsalo za trenuta u crvenoj agoniji i pretvorilo se u pepeo. Besomu je vedro zasitao na Kovenanta. "Ovim oznaavam tvoj usud, ao to m i je nareeno. Brzo di i, puzave. Ostalo ti je samo neolio trenutaa." Kovenantu su mi ii drhtali ao da se zemlja jo uvija pod njim, ali sabrao se i neao ustao. Bio je o amuen od u asa, bespomoan. Ipa je negde duboo u umu tragao za spasom. "Prsten", dahnuo je. "Za to samo ne uzme prsten?" U Trioovim oima blesnuo je crni odgovor. "Hoe li mi ga dati?" "Ne!" Oajnii je pomislio da bi, ao navede Trioa da neim isa e mo, Kaer-Kav eralova svetlosna pesma mogla da mu se vrati u pomo. "Onda u ti rei, puzave, da ne uzimam tvoj prsten zato to su nareenja mog gosp odara izriita. On ne eli da ja stenem toliu mo. U drugim vremenima nije bio toli o strog i mogli smo da postupamo po svom nahoenju. Ali on zahteva... i... ja se p ooravam." "Pou aj da ga uzme !" dahtao je Kovenant. "Budi sam vladar Vaseljene. Za to b i ga on dobio?" Za trenuta mu se uinilo da na Trioovom licu vidi ne to nali na aljenje. A li Besomu je samo zare ao. "Zato to je Zaon smrti prer en i on nije sam. a i sada na meni poivaju oi prinude... oi ojima se ne sme protiviti." Vratilo mu se gladno e enje. "Mo da e ih i ti videti pre smrti... pre nego to ti moj brat i ja ivom i upamo e iz grudi i pojedemo ga pred tvojim oima." O tro se nasmejao, a ao u odgovor tama oo vatre postala je gu a. No je pocrn ela ao da se nauplja zloba, a onda se zgusnula i obrazovala odvojene prilie oje su zaoraile bli e. Kovenant je uo ao u aju hodajui po smrznutom tlu. Naglo se o renuo i ustanovio da je oru en pragrdanima. Kada su na bezoim licima osetili njegov u asnuti pogled, zastali su za tr enuta. iroe, slinave nozdrve zatreperile su im ao da nju aju tra ei tragove moi u v azduhu, doaz divlje magije. Onda su jurnuli pravo na njega. Modrocrvene o trice su se nadnele nad njega ao da se prolamaju nebesa. Al i umesto da ga izbodu, prislonile su mu se na elo. Kroz njih su jurnuli crveni ta lasi u asa. Vrisnuo je i mlitavo pao pravo u rue pragrdanima. 15. "POBEDA POGLAVARA MHORAMA" Napor izvlaenja mrtvih tela iz zemlje i njihovog bacanja na Veselamen is crpeo je samadhi Besomua, iscedio ga sve do vi e nije bio u stanju da odr ava toli o tro enje snage. Video je ad su jamnici zderali steg Vrhovnog poglavara sa jarb ola na vrhu ule. Znao je da je ovim napadom postigao bar deo ciljeva svog gospo dara. Do njegove snage dr e ulu... do tone pesa bloiraju unutra nju apiju Kona a... do zima dr i ogoljenu visoravan iznad Veselamena... poglavarima i njihovom narodu sudbina je zapeaena. Nee moi besonano da jedu unutar amenih zidina. Na raj u rajeva, d in-Besomu je znao da bi i samim strpljenjem lao pretvorio velii Ko na u smrdljivu rau ili grobnicu. Pustio je mrtve da se raspadnu u pesa. Ipa ga je razbesnelo to to nije uspeo da raznese unutra nju apiju, pa je dahtao od elje za odmazdom, iao mu je nedostajala snaga da sam napadne na zidove . Bio je Besomu, pun nezasite ei za rvlju upros granicama oje je smrtnost post avila telu d ina u ojem je boravio. I sve ostalo gonilo ga je dalje. Vetar je bio pun neumitne prisile, zahteva oji nije dopu tao niaav proma aj, ma olio sitan ili beznaajan. Do su se mrtvi raspadali, Sotonpest je naredio dugo zadr avanoj vojsci da poe u napad. Sa urliom od ojeg je vazduh uzdrhtao, divlje odjeujui od izdubljenih z idova, udarajui o grudobrane ao zavijanje zuba, and i i gladnih seiva, vojsa Opa og jurnula je napred. Preleteli su preo predgorja ao re tava, siva poplava i ba cili se na Veselamen. Napad su vodile iz amena ooene spodobe poglavara Kletnia - ne zato to s u mogle da savladaju granitne zidove i ograde, nego zato to ih je bilo za bacanje

. U Besomuovoj vojsci bilo ih je dva puta po stotinu hiljada, a svaog dana pri stizalo ih je jo , mar irajui u bitu od Kletniovog Tabora roz Sredi njne zaravni. Za to ih je samadhi upotrebio da progutaju odbranu Konaa, titei na taj nain jamnie i pragrdane. Hiljade izopaenih stvorenja padalo je pod strelama, opljima i d ilitim a baenim na njih, ali jo mnoge hiljade su napredovale dalje. A iza njih su dolazil e snage oje su znale ao da naude Veselamenu. Juri je u trenutu stigao do zidina. Pobesneli, amenu vini jamnici na li su pogodna upori ta u amenu i uzverali se do najni ih grudobrana i balona. Moni lino vi pragrdana oistili su crnom iselinom gornje grudobrane, a onda su oni idisali navi e po vrstim drvenim lestvama oje su druga stvorenja dovula do zidina. Vesel amen je ubrzo bio napadnut du itavog ju nog i severnog zida. No, drevni d inovi oji su nainili Poglavarev ona sagradili su ga tao da se mo e braniti od napada. a i najni i grudobrani bili su visoo iznad tla; mogli s u se zapeatiti, tao da napadai nemaju pristupa u grad; branioci su ih napadali sa vi ih nivoa. A vrhovni Kvan ve bao je ratovniju godinu za godinom, pripremajui je b a za ovavu bitu. Pregrupisana odbrana Konaa bacila se u boj istog trenuta ad je gradom odjenula uzbuna. Ratnici su ostavili sve druge zadate i potrali na g rudobrane; stvoreni su lanci da snabdevaju gornje nivoe strelama i ostalim oru jem ; uve bani eovodi juri ali su na jamnie i pragrdane oji su prodrli na ni e nivoe. On da su pristigli znanstvozornici, zubljono e i obluari. Znanstvozornici su odbijali napade pesmama moi, zubljono e su palile lestve, obluari su podupirali zidove da pod nesu snagu jamnia. Do je zapovedao bitom sa osmatranice na gornjim zidovima, Kvan je brzo video da bi njegovi ratnici lao odbili napad da ih nije bilo jedan na trideset ili vi e - da nije svai ratnii ivot bio va an u njegovoj vojsi, a tao neva an u Beso muovoj. Ali ratovnija je bila nadjaana; bila joj je potrebna pomo. U odgovor na o dlome izve taja oji su pristizali iz Zabrana - izve taja o vatri, moi i ogromnom ol a anju - poslao je hitnog glasnia da prizove poglavare u pomo Veselamenu. Glasni je na ao Vrhovnog poglavara Mhorama, ali Mhoram nije uzvratio na K vanov poziv. Dotaao mu je samo ivicu uma, jer ga je ne no zadr ao na udaljenosti, v an sebe. Kada je uo ao jedan od stra ara obja njava glasniu ta se de avalo u vatrom u ni tenom Zabranu, pustio je da njegova svest o bici slizne... da sve misli o tren utnoj opasnosti spadnu sa njega i prepustio se stapanju sa poglavarima. Sedeli su na neravnom podu oo posude sa obluom, sa ezlima na amenu pred sobom - Trevor i Loerija levo, Amatin desno od njega. U Mhoramovim drhtavim ru ama ril je blistao vrelom potvrdom belog zlata. Ipa je jedva video svetlost; oi su mu bile spr ene vrelinom i zaslepljene suzama ola anja oje niao nisu prestaj ale. Kroz tihi dodir stapanja irio je snagu oo sebe i delio znanje oje ga je op tereivalo vi e nego to je i pomi ljao. Reao je ostalim poglavarima ao je uspeo da i zvadi ril iz amene anije i za to mu nije spr io ranjivo telo. Mogao je da oseti ao se Amatin gri od onog to uje, ao se Trevor trese o d bola oji je samo delimino poticao od povrede, ao Loerija procenjuje njegovo saop tenje ao to bi procenjivala novo oru je. Davao je sebe svaome od njih; poaziv ao im je svoje uverenje, svoje razumevanje, svoju snagu. A u ruama je dr ao doaz , ao ne bi sumnjali u njega. Sa tavim doazom oji je sijao u uni tenom Zabranu pratili su proces oji ga je doveo do tajnog znanja i delili strepnju oja ga j e prisiljavala da uva tajnu. Na raju je poglavar Amatin glasno izgovorila svoje pitanje. Bilo je pre velio za utanje; zahtevalo je govor, ao bi i sam Veselamen mogao da ga uje. Ne spretno je progutala nedlu pre nego to je zavitlala rei u neualjanu austiu oda je. "Znai, mi smo ti... mi sami... toom toliih pooljenja sami poglavari su us raivali sebi mo Kevinovog znanstva." "Da, poglavaru", apnuo je Mhoram, znajui da ga svi u Zabranu uju. "Zavet mira je spreavao..." "Da, poglavaru." Dah joj je za trenuta zadrhtao. "Onda, znai da smo izgubljeni." Mhoram je osetio u njenim reima izgubljenost i dvoumljenje, pa se u sebi uspravio, navlaei na ramena autoritet Vrhovnog poglavara. "Ne." "Bez moi smo izgubljeni", odvratila je. "Bez Zaveta mira nismo oni oji j esmo i izgubljeni smo."

"Tomas Kovenant se vratio", odgovorila je Loerija. Amatin je brzo sru ila ovu nadu. "Svejedno. On ili nema moi ili njegova mo n aru ava mir ojim smo se borili da slu imo Domaji. Tao smo opet izgubljeni." "Ne", ponovio je Vrhovni poglavar. "Nismo izgubljeni. Mi... i prapoglava r Kovenant... moramo nai mudrost da stenemo i Mir i mo. Moramo sauvati na e saznanje o smo, ili emo pasti u oaj ao to je pao Kevin Zemljogub, u Obesveenje. Istovremen o moramo ouvati saznanje o moi, ili neemo uspeti da to vi e uinimo za Domaju. Mo da e b poglavari shvatiti da se moraju orenuti od Kevinovog Znanstva - da moraju nai s opstveno znanstvo, znanstvo oje nije tolio pogodno za uni tavanje. Mi nemamo vre mena za tavu potragu. Znajui izazov ove moi, moramo se jo vi e dr ati sebe, tao da ne izdamo Domaju." Njegove rei ao da su opolile Zabran i pro lo je neo vreme pre nego to je Amatin progovorila glasom punim bola. "Nudi nam stvari oje su u meusobnoj suprotn osti i govori nam da moramo ouvati oboje, postii oboje odjednom. Lao je dati taav savet." Vrhovni poglavar ute se trudio da im prenese svoje oseanje ao bi trebal o prevazii suprotnosti i nainiti celinu od njih; pustio je da se njegova ljubav pr ema Domaji, prema Veselamenu, prema njoj, otvoreno uliju u njen um. Nasme io se ad je uo tihi glas poglavara Trevora. "Mo e se uiniti. Osetio sam ne to nali na to. T o malo snage to mi se vratilo zbog potrebe Konaa postalo je u meni jae nego strah od neprijatelja Konaa." "Strah", potvrdila je Loerija ao odje. "Strah... ili mr nja", dodao je Mhoram. Trenuta asnije Amatin je poela tiho da plae od razumevanja. Zajedno sa L oerijom i Trevorom, Mhoram je obmotao hrabrost oo nje i dr ao je sve do u njoj n ije popustio strah od sopstvenih opasnosti, od sopstvene sposbnosti da obesveti Domaju. Onda je Vrhovni poglavar spustio ril i otvorio oi pred Zabranom. Iao je sve bilo zamueno i zamraeno, razabrao je srdonia Torma i Trela. Tr el je jo bio zgren u sebe, izbegavajui u as onoga to je poinio. Torm se dr ao za glavu, auestvujui u rhadhamaerlsom bolu sa muenjem du e oje je moglo orenuti obluara proti v voljenog amena. utali su, a Mhoram je piljio u njih ao da je on riv za Trelo vo stanje. Pre nego to je uspeo da progovori, u Zabran je stigao novi glasni od vrh ovnia Kvana, zahtevajui pa nju. Kada je Vrhovni poglavar podigao pogled a njemu, glasni je ponovio Kvanov hitni poziv u pomo. "Usoro", uzdahnuo je Mhoram, "usoro. Reci mom prijatelju da emo doi ada budemo mogli. Poglavar Trevor je ranjen. Meni", ratim poretom poazao je spr e nu o u na glavi, "poglavaru Amatin i meni neophodna je hrana i odmor. Poglavar Lo erija..." "Poi u", odluno je rela Loerija. "Nisam se jo valjano borila za Veselamen. " Obratila se glasniu. "Odvedi me na mesto gde sam najpotrebnija, a onda prenes i odgovor Vrhovnog poglavara vrhovniu Kvanu." Smirenim poretima, ao da je ot rie nove moi odgovorilo na njene najcrnje sumnje, popela se uz stepenice i po la za ratniom neuda a ju nim zidinama Konaa. Do se udaljavala, poslala je stra are da pozovu iscelitelje i donesu hran u. Ostali poglavari neo vreme su bili sami i Torm je isoristio priliu da upit a Mhorama ta da se radi sa Trelom. Mhoram se osvrnuo po uni tenim galerijama ao da pou ava da proceni olio je izneverio Trela. Znao je da e biti potrebna poolenja truda rhadhamaerla da se do izvesne mere povrati orisna ispravnost odaje i pogled mu se ponovo zamaglio od suza ada se obratio Tormu. "Treba ga odvesti isceliteljima. Mo da e oni moi da mu povrate um." "emu bi to slu ilo? Kao da podnese saznanje o onom to je poinio?" "Moramo mu pomoi da podnese. Ja mu moram pomoi. Moramo pou ati svao iscelj enje, ma olio te o bilo. Ja, oji sam ga izneverio, ne mogu mu sada odrei pomo." "Izneverio?" upitao je Trevor. Bol od rane povuao mu je rv iz lica, al i nije izgubio raspolo enje oje mu je pomoglo da uzme toliog udela u odbrani Kon aa. "ime? Nisi izazvao njegovo oajanje. Da si bio nepoverljiv prema njemu, ne bi postigao ni ta osim da potvrdi njegove strahove. Nepoverenje je samo sebi potvrda." Mhoram je limnuo glavom. "A ja sam bio nepoverljiv... nepoverljiv prema

svima. Dr ao sam saznanje u tajnosti a iao sam znao da je to pogre no. Srea da teta nije ispala i vea." "Ipa nisi mogao da sprei ..." "Mo da. A mo da... da sam podelio sa njim svoje znanje, tao da je upoznao s ve opasnosti... poznate... mo da bi smogao snage da se seti sebe... da se seti da je obluar rhadhamaerla, onaj oji voli amen." Torm se uoeno slo io, ali saoseanje sa Trelom ga je nagnalo da doda. "Pogre i o si, Vrhovni poglavaru." "Da, srdonie", odgovorio je Mhoram glasom punim ne nosti. "Taav sam aav s am... smrtni ove. Imam jo ... mnogo da uim." Torm je zatreptao i pognuo glavu. Ramena su mu bila tolio napeta da je izgledao besan, ali Mhoram je pro ao roz mnoga isu enja sa njime i znao je ao da ga razume. Trenuta asnije u Zabran je urno u lo neolio iscelitelja. Doneli su dvoj a nosila i u jednima pa ljivo izneli Trela. Poglavar Trevor iznet je na drugima up ros glasnim protestima. Torm je po ao za Trelom. Usoro su Mhoram i Amatin ostali sami sa ratniom oji im je doneo hranu i isceliteljem oji je ne no nanosio blag i melem na opeotine Vrhovnog poglavara. im su mu obradili povrede, Mhoram je otpustio ratnia i iscelitelja. Znao je da e Amatin eleti da razgovara sa njim, pa joj je pripremio teren pre nego to j e poeo da jede. Onda se orenuo hrani. Iao premoren, prisilio se da jede ao bi obezbedio snagu i mogao da se vrati na posao. Poglavar Amatin je utala ao i on; prilagodila se a i ritmu ojim je vaao , ao da je njegov primer jedina podr a oju ima u suoavanju sa ranije nezamislivo m opasno u. Mhoram je shvatio da su je godine odanog izuavanja Kevinovih rugova ost avile potpuno nepripremljenu za ono to joj je saop tio; njeno poverenje u znanstvo drevnih poglavara bilo je neizmerno. Zato je jeo ute; ada je zavr io, ostao je da sedi i odmara se, eajui da ona progovori i otvori mu srce. No, ada je postavila pitanje, bilo je potpuno neoeivano. "Vrhovni pogla varu", rela je poazujui glavom a rilu, "ao se Tomas Kovenant vratio u Domaju ... o ga je prizvao? Kao su izveli taav poziv? I gde je on sada?" "Amatin...", poeo je Mhoram. "Ko osim Opaog mo e da izvede tao ne to?" "Postoji..." "A ao to nije delo poglavara Kletnia, gde se Kovenant pojavio? Kao na m mo e pomoi ao nije ovde?" "Nee nam pomoi", odluno je reao Mhoram da bi preinuo bujicu pitanja. "Ao iome mo e biti od pomoi, pomoi e Domaji, a ne nama u ovoj opsadi. Postoje i druga m esta sa ojih mo e pomoi Domaji... da, i drugi oji ga mogu prizvati. Mi i poglavar Kletni nismo jedine moi. I sam Tvorac se mo e odazvati na nevolju Domaje." Ispitivala ga je nesigurnim pogledom, pou avajui da otrije razlog tolie uverenosti. "Nemam tolio poverenja u tog Tvorca. a i ao postoji tavo bie, Zao n oji uva Zemlju spreava... pa i predanja govore da ao Tvorac prelomi lu Vremen a ao bi spustio ruu na Domaju, onda e i luu i svemu ostalom doi raj i Opai e biti slobodan." "Tao se pria", potvrdio je Mhoram. "Ne sumnjam u to. Ipa, sudbina svega stvorenog u ruama je Tvorca. Na trud je dovoljan za nas. Ne mo emo da se zamaramo teretom oji pripada bogovima." Amatin je uzdahnula. "Govori vrlo uvereno, Vrhovni poglavaru. Kada bih ja izrela tave rei, zvuale bi olao." "Onda ih ne govori. Priam ti o onom to mi daje hrabrost. Ti si drugaija oso ba i ima drugaiju hrabrost. Seti se da si poglavar, sluga Domaje... seti se ljubav i oja te je orenula ovom poslu i nemoj da je izneveri ." "Da, Vrhovni poglavaru", odgovorila je zagledana u njega. "Ipa ne veruj em toj moi oja omoguuje Obesveenje. Neu da riziujem." Zagledala se iza njega i naterala ga da se orene a rilu. Beli dragulj plamteo je ao svetlo paradosa, obeanje ivota i smrti. Polao je pru io ruu i dot aao dr alje. Do sada mu je zanos splasnuo, pa je povuao ruu od vreline. Narivo se nasme io. "Da", apnuo je, ao da se obraa o trici, "to je rizi. I ja se pla im." Pa ljivo je ispod ogrtaa izvuao omad tanine; obazrivo je umotao ri

l i slonio ga do ne bude prenesen na mesto gde e ga prouavati znanstvozornici. O nda je podigao pogled i ustanovio da i Amatin pou ava da se nasme i. "Hodi, sestro Amatin", obratio se njenoj hrabrosti, "predugo smo odlagal i svoj posao." Zajedno su se vratili u bitu i sa poglavarom Loerijom prizivali vatru i z ezala da bi je bacali na horde Opaog. Kasno po podne im se, hramljui i umotan u zavoje, pridru io i Trevor. Do to g asa Veselamen je ve pre iveo najmahnitiji deo Sotonpestovog napada. Poglavari su dali ratovniji potrebnu podr u. Pod omandom tvrdoglavog Kvana ratnici su zadr ali napad. Gde god su poglavari delovali, gubici meu braniocima gotovo su nestajali, a meu napadaima se u asno poveavali. U tavoj bici pragrdani nisu mogli da dobro usme re svoje moi. Sve u svemu, poglavari su uspeli da stvore prilian haos meu jamnicima i ostalim stvorenjima. Pre nego to je mrani dan jedva pre ao u vee, samadhi Besomu povuao je svoje snage. Ali ovog puta nije pustio Kona da se odmara. Napadi su ponovo poeli ubrz o posle mraa. Zalonjeni hladnom zimsom tamom, pragrdani su istravali da bace t enu jarost na grudobrane, a za njima su juri ale zbijene ete spodoba opremljenih tito vima i lestvama. Sada vi e nije bilo nasuminih besnih napada, neontrolisanih divlj ih pou aja da se odjednom zauzme itav Kona. Umesto njih pojavili su se preciznost i cilj. Re ei od gladi, horde su se pregrupisale tao da izmore Veselamen to br e i t o delotvornije. Toom narednih dana borbe su tele bez predaha. Sotonpest je ontrolisao napade tao da gubici ne budu vei od stalnog priliva pojaanja; ali nemilosrdno je odr avao pritisa, ne dajui ratnicima ni trenuta odmora. Upros Kvanovim naporima da smenjuje eovojne i eovode ao bi se naizmenino odmarali, ratovnija je postaj ala sve umornija i umornija... a umorni ratnici la e ginu. One oji padnu nije im ao o da zameni. Ipa, ratovnija nije sama nosila teret bite. Obluari, zubljono e i znanstv ozornici taoe su se borili. Ljudi oji nisu imali drugi va an posao... besuni rata ri i stoari, umetnici, a i starija deca... preuzeli su sve pomone poslove; donosil i su strele i drugo oru je, dr ali stra u, prenosili porue. Tao je vi e eovoda bilo os loboeno za bitu i odmor. Poglavari su urno delovali ad god bi Kvan zatra io njihov u pomo. Bili su moni i ubedljivi; svao na svoj nain, borili su se ilavom snagom lju di oji znaju da su sposobni za obesveenje a ne nameravaju da dospeju do tave r ajnosti. Zato je Poglavarev Kona istrajavao. Eovodi i eovojne su svaog dana gin uli; sladi ta hrane su se praznila; isceliteljse zalihe bilja i melema su ilele. Ljudima su se lica izborala od napetosti oja im je glodala tivo sve do im lob anje nisu ostale prerivene samo pritisom i i eivanjem. Ali Veselamen je titio sv oje stanovnie i zato su istrajavali. Poglavari su isprva usmerili pa nju na potrebe bite. Nagonsi su se slan jali od sopstvenog opasnog znanja. Tro ili su snagu na rad i borbu radije nego da prouavaju poslednje pribe i te. Ali ada su nepreidni udari napada odjeivali roz K ona ve esti dan, Vrhovni poglavar Mhoram ustanovio je da je poeo da strepi od tren uta ada e Sotonpest promeniti tatiu - ada e Besomu i njegov gospodar biti sp remni da ponovo upotrebe Kamen i ezlo. Toom sedme noi Mhoram je nemirno spavao, i zmuen mutnim snovima nali na sene ranijih vidilaih nonih mora. Vremenom je ponov o osetio da gotovo uje, negde duboo u du i, zvu vrisa jednog Neomeenog. Probudio se obliven znojem i po urio u visoravni da vidi je li se ne to desilo Neomeenom sa Zl atosinja. Neomeeni je bio iv i zdrav, ao i Loerijine eri. Ali to nije donelo Mhoram u ola anje. U dubini ostiju ostala mu je jeza, ao odje zime. Bio je siguran da je negde neo bio ubijen u muama. Borei se protiv drhtavice u asa, pozvao je osta le poglavare na Vee, gde je prvi put postavio pitanje ao da upotrebe novo znanj e protiv Opaog. Pitanje je u svima izazvalo drhtavicu neizgovorenog. Amatin se isolaenih oiju upiljila u Vrhovnog poglavara, Trevor se trgao, Loerija se zagledala u ae.. . a Mhoram je osetio da njihove razliite reacije govore isto... Zar misli da treb a ponoviti delo Kevina Zemljoguba? Ali znao je da ne nameravaju da ga optu e. eao

je i onano je Loerija smogla glas. "Kada si branio Zabran... radio si protiv tueg zla. Kao e ontrolisati tu mo ao je sam oslobodi ?" Mhoram nije umeo da odgovori. Ubrzo se Trevor nagnao da progovori. "Nemamo ni ta ime bismo analisali tol iu mo. Srce mi govori da ezla nee biti dovoljna... nee imati snagu da upravljaju to liom oliinom sile. Nedostaje nam ezlo zaona, a znam da ni ta drugo nije doraslo t avom zahtevu." "Osim toga", o tro je dodala Amatin, "to znanje u oje si se usudio da pol o i nadu nije bilo dovoljno Vrhovnom poglavaru Kevinu, sinu Loriovom. Samo je povea lo cenu njegovog oajanja. Ja sam... ja sam posvetila ivot njegovom znanstvu i govo rim istinu. Tava mo je zama i opsena. Ne mo emo je ontrolisati. Udara ruu oja je nosi. Bolje je umreti u ime mira nego upiti jedan dan ivota po cenu tolie op asnosti!" Mhoram ponovo nije imao odgovor. Nije mogao da navede razloge oji su ga naveli da postavi pitanje. Samo ga je ledena slutnja u ostima podsticala, govo rei mu da su neznani u asi sna li Domaju negde daleo od Veselamena. Uto je Amatin g oro zaljuila: "Zar se boji da e nas prapoglavar Kovenant ipa Obesvetiti?" Nije mogao da porene da se boji. Zato se Vee zavr ilo bez zaljuaa i poglavari su se vratili u odbranu Kona a. Borbe su se nastavile bez predaha. Toom etiri naredna dana poglavari su upravljali vatru iz ezala svom snagom i ve tinom oju su imali... ratovnija je prev azi la umor ao da se on mo e savladati... a ostali narod Veselamena inio je sve to s e mo e ao bi bacali sa zidina jamnie, pragrdane i ameni naot. Ali Sotonpest n ije posustajao. Nastavljao je napad ao da su mu gubici beznaajni, traio itave odre de spodoba da bi nainio ma i najmanju tetu zidinama. A cena oju je Poglavarev Kon a plaao za istrajavanje rasla je iz dana u dan. Toom petog dana Mhoram se povuao iz bite ao bi utvrdio u avom je stanju grad. Pratio ga je vrhovni Kvan i ada su videli stra nu osiroma enost slad i ta hrane i prebrojali izgubljene ivote, Kvan je pogledao Mhorama pravo u oi. "Pa emo" , reao je drhtavim glasom. "Maar ovaj Beosmu vi e ni prst ne podigao na nas, ip a emo pasti." Mhoram je uzvratio pogled starom prijatelju. "Kolio dugo emo izdr ati?" "Trideset dana... u najboljem sluaju. etrdeset... ao usratimo hranu bole snima, ranjenima i nejaima." "Neemo usratiti hranu niom ivom." "Znai, trideset. I manje, ao moji ratnici izgube snagu i dopuste proboj preo zidova." Oborio je pogled. "Vrhovni poglavaru, je li dotle do lo? Je li ovo raj... za nas... i za Domaju?" Mhoram mu je vrstim poretom spustio ruu na rame. "Ne, prijatelju. Nismo stigli do raja svojih snaga. A i Neverni... nemoj zaboraviti na Tomasa Kovena nta." To ime vratilo je Kvanu ratobornost. "Ne bih ga zaboravio i da hou. On e.. ." "Polao, vrhovnie", mirno ga je preinuo Mhoram. "Ne prenagljuj sa proro ovanjem usuda. Postoje tajne Zemlje o ojima ni ta ne znamo." "Zar mu jo veruje ?" promrmljao je Kvan trenuta asnije. Vrhovni poglavar nije olevao. "Verujem da Opaija nije vrhunac ivota." Kvan ga je na to pogledao u oi ao da pou ava da nae izvor tih rei. Na licu mu se poazao nagove taj protivljenja ili molbe; ali pre nego to je stigao da progo vori, do ao je glasni da ga pozove nazad u borbu. Smesta se orenuo i udaljio. Mhoram je za trenuta posmatrao njegova uspravljena lea, a onda je urno po a o da obie iscelitelje. Hteo je da sazna ima li pobolj anja od Trela, dru benia Atia raninog. U duboom, potmulom hodniu, oji su iscelitelji pretvorili u bolnicu za stotine povreenih, na ao je rupnog obluara pru enog ao olupina na du eu nasred poda. Muila ga je sna na mo dana groznica. Na Mhoramov u as, izgledao je ao olienje sudbine svih Kovenantovih rtvi... ispijena budunost oja iz zasede vreba itavu Domaju. Vrho vnom poglavaru zadrhtale su rue. Bio je siguran da nema snage da posmatra dogaan je tog neizbe nog uni tenja.

"Isprva smo ga smestili uza zid", tiho je objasnio jedan negovatelj, "ta o da bude blizu amena. Ali on se u asnuto povlaio od njega. Zato smo ga postavili ovamo. Ne oporavlja se... ali vi e ne vri ti. Na i napori da mu pomognemo su neizmern i." "Kovenant e mu pomoi", apatom je odvratio Mhoram, ao da je negovatelj rea o ne to sasvim drugo. "Mora mu pomoi" Orenuo se, drhtei, i pou ao da nae ola anje za svoj strah u bici za Vesela men. Sledee noi samadhi je promenio tatiu. Pod zalonom noi odred jamnia sun uo je napred i uspuzao se do jednog od glavnih grudobrana, a ada su ratnici jur nuli da presretnu napad, dva lina pragrdana srivena u mrau brzo su stvorila O dbojnicu preo rajeva grudobrana, pa su ratnici bili zarobljeni, bez mogunosti z a bestvo ili spas. Dva eovoda su bila uhvaena i pobijena pre nego to je poglavar Amatin uspela da slomi jednu odbojnicu. Isti postupa primenjen je istovremeno na neolio taaa du Konaa. Vrhovni Kvan izgubio je preo osam dvadesetina ratnia pre nego to je sh vatio cilj te tatie. Nisu hteli da prodru u Veselamen, nego da pobiju branioc e. Zato su poglavari bili prisiljeni da prime na sebe glavni teret odbrane od novih napada; odbojnica predstavlja ispoljavanje moi oju samo oni mogu na nad vladaju. Napadi su se nastavili sve do je tama porivala priradanje pragrdana, ne dajui poglavarima vremena da predahnu. A u svitanje je eol Sotonpest nastavio raniju strategiju napada. Posle etiri tave noi Mhoram i njegovi sadruzi bili su na ivici snage. Sva a odbojnica zahtevala je ogromno naprezanje dvoje poglavara; jedan ne bi mogao da se dovoljno brzo suprotstavi radu tri ili etiri dvadesetine pragrdana. U ovom trenutu Amatin je bila bleda i upljeg pogleda ao bogalj; Loerijini neada vrsti mi ii sada su joj visili sa ostiju ao lanci smrtnosti; a Trevoru se pogled trzao od svega to bi video, ao da je i u najdubljoj bezbednosti Konaa oru en zlim duho vima. I sam Mhoram se oseao ao da mu je na srce nalegao ogroman teret. Svi su mo gli da osete tanost Kvanovih mranih predvianja i bilo im je muno od toga. Toom ratog trenuta omamljenog polusna pred raj etvrte noi Vrhovni pog lavar uhvatio je sebe ao mrmlja "Kovenante, Kovenante", ao da pou ava da podse ti Nevernia na dato obeanje. No, sledeeg jutra napadi su prestali. Vetar je donosio do Veselamena ti in u nali na utanje otvorenog groba. Sve spodobe su se vratile u logor, a u njihivo m odsustvu Veselamen je dahtao i drhtao ao izmueni zatvoreni izmeu udaraca biem. Mhoram je isoristio priliu da jede, ali ubacivao je hranu u usta ne videi je i vaao je ne oseajui uus. Negde duboo u sebi pou avao je da premeri ostata sopstv ene izdr ljivosti. Ipa je odmah reagovao ada mu je urno pri ao glasni sa obave tenje m da se samadhi Besomu sam pribli ava Konau. Za tien odredima strelaca od svaog napada neprijatelja oji su zauzeli ul u, Mhoram i ostali poglavari po li su do jednog od visoih blaona blizu istonog r aja Konaa i suoili se sa Sotonpestom. D in-Besomu se sarastino pribli avao, oopernim hodom i sa izrazom zadovoljs tva. Ogromnom pesnicom stezao je svoj omad Kamena oji je izgledao studeno na m razovitom vazduhu. Zaustavio se ti van dometa strela, isezio se na poglavare i gromoglasno se proderao. " iveli, poglavari! Pozdravljam vas! Jeste li dobro?" "Dobro!" poluglasno je zare ao Mhoram. "Nea prie pet oraa bli e pa u mu po azati njegovo dobro." "Moj gospodar se zabrinuo za vas!" nastavio je samadhi. "Strahuje da ste poeli da trpite zbog ovog nepotrebnog suoba!" Vrhovnom poglavaru su oi blesnule od ovog ruganja. "Tvoj gospodar ivi od t uih patnji! Zar hoe da poverujemo ao je rasrstio sa Opaijom?" "Zaudio se i rastu io to mu se opirete. Zar i dalje ne vidite da je on jedin a re istine u ovom naopaom svetu? On je jedina snaga... jedino pravo. Tvorac Zem lje je nedostojno i orutno stvorenje! To znaju svi oji nisu zaslepljeni besmis licama. Svi oji nisu uavice pred licem istine znaju da je poglavar Kletni je dina istina. Zar vas patnje niemu nisu nauile? Zar vas Tomas Kovenant niemu nije na uio? Predajte se, a em vam! Preinite izopaenu patnju oju sami sebi prireujete... p

redajte se! Kunem vam se da ete biti ravni meni u slu bi poglavaru Kletniu!" Upros stra nom sarazmu, Besomuov glas imao je neobinu ubedljivost. Mo Kam ena bila mu je u reima, navodei slu aoce da mu se poore. Do je samadhi govorio, Mh oram je osetio da iz njega nestaje tanje otpora, da mu same osti ostaju izlo ene zimi. Grlo ga je bolelo od uusa odustajanja i morao je muno da proguta pljuvau pre nego to je odgovorio. "Samadhi eole", zare tao je, ponovo progutao i uneo u glas svu svoju odluno st. "Samadhi eole! Izaziva nas, ali mi nismo izazvani. Nismo slepi... vidimo da je tvoje ubeivanje puno svireposti. Odlazi! Slugeranjo Kletniova! Vodi svoju vojs u munine i prezira... vrati se svom gospodaru. On je izazvao tvoje patnje... nea u iva u njima do mo e. a i do stojimo ovde, dani njegove moi su odbrojani. Kada ga sustigne raj, budi siguran da nee uiniti ni ta da ouva tvoje bedno postojanje. Odla zi, Besomue! Ne zanimaju me tvoje providne pogrde." Nadao se da e Besomu odgovoriti gnevom, da e uiniti ne to to e ga dovesti na d omet strlecima. Ali Sotonpest se samo nasmejao. Re ei od divljeg veselja, orenuo s e i uzviom poslao svoje snage da obnove napad. I Mhoram se bolnim poretom orenuo da se suoi sa ostalim poglavarima. Al i oni ga nisu gledali. Zagledali su se u glasnia oji je drhtei stajao pred njim a. Lice mu je bilo obliveno znojem u asa upros hladnoi, a mi ii u grlu su mu se zgrili i onemeli ga. ute je posegao pod tuniu i izvuao smotulja tanine. Rue su mu se tresle do ga je odmotavao. Trenuta asnije u grozniavim ruama dr ao je ril. Dragulj na njemu bio je mraan ao smrt. Mhoramu se uinilo ga je uo uzdahe, jeanje, uzvie, ali nije bio siguran. U u ima mu je grmeo u as od ojeg su ostali zvuci postali nejasni. Zgrabio je ril. U as nuto piljei u njega, pao je na olena ao da su mu noge odseene. Svom silom sopstv ene elje zario je pogled u dragulj, pou avajui da nae u njemu maar nagove taj blesa. Ali metal mu je bio hladan pod prstima, a ivice seiva tupe. Slepa, prazna zima i spunila je i najdalje dubine dragog amena. Nada u divlju magiju je izgubljena. Kovenant je nestao. Sada je Mhoram razumeo za to se Besomu smejao. "Mhorame?" "Vrhovni poglavaru." "Mhorame!" Rei su dopirale do njega, molei ga za snagu, prelinjui ga, zahtevajui. Nije obraao pa nju. Stresao je dodir stapanja oji mu je dopro do uma. Proroanstvo u asa p oelo je da se obistinjuje. Nije vi e imao ni ta ime bi odgovorio na prelinjanja. "Ah, Vrhovni poglavaru!" U molbama je bilo i suza i oaja, ali nije imao ime da im uzvrati. Bio je samo nejasno svestan da ustaje na noge, da vraa glasniu ril. eleo je da mu ga slone sa oiju ao da je to izdajni, ali to oseanje zauzelo je samo deo njega. Ostata je pritezao tani plavi pla t, ao da je jo dovoljno glup da pov eruje ao e ga za tititi od hladnoe, i tupo se udaljio od grudobrana. uba rate, r ute ose oja mu je izrasla posle po ara u Zabranu dala mu je izbezumljen izgled. Ljudi su po li za njim, prelinjui, zahtevajui, ali on je dr ao ora odrvenelim nogam a i ostajao ispred njih ao ne bi video lica puna molbe. Nije mislio uda se uputio sve do nije stigao do grananja prolaza. Tu g a je te ina odlue gotovo ponovo oborila na olena - levo i dole u Kona, ili desn o i napolje prema planinsoj visoravni. Srenuo je desno zato to je ve znao da nem a izbora. Kada je po ao dugim putem uzbrdo, ljudi iza njega usporili su i pustili ga da ode. uo je njihov apat. "Ide do Neomeenog... do tumaa snova." Ali nije se tamo uputio; nije imao pitanja oja bi postavio prorou. Pro roci su za ljude ojima razne vizije ne to znae, ali sada su Vrhovnom poglavaru Mho ramu, sinu Variolovom, ne to znaile samo one stvari oje e mu dati hrabrost. Uoen od u asa, izi ao je na vetar oji je hujao preo otvorene visoravni. Kr oz ledeno zavijanje uo je bitu ao udara o zidine Konaa, horde napadaa ao se bacaju ao talasi na prosnu, ali onano slomivu liticu. Ali ostavio je zvu za s obom; to je bio samo simbol, usredsreenje u asnog usuda itave Domaje. Bez Tomasa Kov

enanta...! Mhoram nije mogao da zavr i misao. Hodao je navi e roz ogoljene bregove, sve dalje od Veselamena, a reci, pa du nje na sever, sa bezdanom u srcu na mes tu gde bi trebalo da bude spas Domaje. Ovao, reao je samom sebi, ovao se sigu rno oseao Kevin Zemljogub ada je poglavar Kletni zauzeo Kura Plenetor, inei uzalud nim sve odgovore osim Obesveenja. Nije znao ao se mo e izdr ati tolii bol. Posle neog vremena shvatio je da stoji, smrznut na vetru, na bregu izna d Zlatosinja. Pod njim su dragocene, mone vode jezera le ale nenamre ane upros udar ima vetra. Iao je nebo nad njima bilo sivo ao pepeo raja sveta, izgledalo je ao da sija od seanja na sunevu svetlost. Jasno je odra avalo bregove i udaljene pla nine, a roz istu vodu mogao je da vidi nedosti no ameno dno. Znao je ta treba da uini; nedostajala mu je hrabrost, a ne mudrost. Posled nji zahtevi vere le ali su razvijeni pred njim ao mapa zemlje oja vi e ne postoji. Kada se smrznuto oteturao nani e a jezeru, uinio je to zato to nije imao uda drug de da ide. U Zlatosinju se nalazila Zemna mo. Polo io je ezlo na obalu, svuao ogrta i bacio se u jezero, molei se da mu ledene vode uine ono to nije mogao da uini sam s ebi. Iao je ve bio utrnuo od hladnoe, voda ao da mu je istog asa opr ila itavu o u , otrgla ga iz utrnulosti ao po ar u nervima. Kada je sliznuo u dubinu nije ni p omi ljao na plivanje, ali snaga Zlatosinja naterala ga je na delo i primorala ga d a se grevito usmeri a povr ini. Izbio je iz vode hrapavo udi ui vazduh, borei se za tr enuta ao bi uhvatio dah u stra noj hladnoi, a onda je zaplivao a obali gde je o stavio ogrta. Do se verao uz obalu, oseao je da gori od hladnoe, ali primorao je sebe d a se ne obue do ledeni vetar nije pretvorio vodu na njemu u led i tao ga osu io. Te tada je urno navuao ogrta preo ramena i prigrlio ezlo na grudi ao bi ga nje gova topolota grejala tamo gde je bila najpotrebnija. Trebalo je neo vreme da g a proe grozniava drhtavica, a do je eao hrabrio je samog sebe, pripremajui se da o ura i srce pred prepreama i strahom oji su ga eali. Morao je da uini ono to je oito nemogue. Morao je da ubije samadhi Besomua. Bie mu potrebna pomo. Re en da zaboravi sve ranije sumnje, orenuo se jedinom moguem izvoru pomoi. .. jedinom pomoniu ija je vernost odgovorala njegovoj potrebi. Podigao je smrznut u ruu i triput prodorno zviznuo. Oransi vetar ao da je razneo zvu na omadie i smesta ga razbio. Na me stu gde je eho uobiajen njegov poziv je nestao bez odjea ili odgovora; vetar ga je otrgao ao da bi da ga sprei, da ga uini neujnim. Ipa je priupio poverenje i s muom se uzverao uz brdo ao bi stajao i eao na povoljnijem mestu na prevoju. Ispunila ga je napetost nali na oajanje, ali gledao je u zapadne planine ao da u srcu nema ni sumnje ni strepnje. Pro lo je neolio dugih trenutaa oji su mu izo trili napetost do tae vri ta nja, a onda je ugledao tamnosmei poret ao napreduje iz planina a njemu. Srce mu je posoilo upros teretu, pa se uspravio na vetru oji mu je zvi dao oo u iju ta o da dostojno doea Ranihina oji mu je odgovorio na poziv. Od eanja mu se rv gotovo smrzla u venama, ali Ranihin je onano stigao d o bregova oo Zlatosinja i zanji tao u zna pozdrava. Mhoram je jenuo od tog prizora. Da bi uzvratio na poziv, Ranihin je mor ao poi iz ravnice Ra pre vi e dvadesetina dana... mora da je be ao od Sotonpestove vo jse ao bi pre ao pravo preo Sredi njih zaravni u Zapadni planine, a onda se pro bijao roz bespue izmeu zaleenih vrhova na severu do isturenog dela oji se izvijao a istou i zavr avao na visoravni Veselamena. Dugi napori surovog puta mnogo su stajali veliog pastuva. Ko a mu je labavo visila sa mr avih rebara, bolno je posrt ao na otelim zglobovima, a dlaa mu je izgledala jadno ofucana. Mhoram je ipa prepoznao Ranihina i pozdravio ga sa svim po tovanjem oje je mogao da izrazi. " iveo, Drini, ponosni Ranihinu! Oh, avo hrabro delo! Ponosni sine ponos ne maje. Tao mi Nebesog repa i Grive sveta, ja sam...", grlo mu se steglo od oseanja i morao je da zavr i apatom, "...ja sam poastvovan." Drini je pou ao da doasa do Mhorama, ali ada je stigao do Vrhovnog pogl avara naslonio je drhtavu glavu Mhoramu na rame, ao da mu treba oslonac da se n e bi sru io. Mhoram mu je obgrlio vrat, aputao mu rei pohvale i ohrabrenja, gladio m u smrznutu dlau. Stajali su zajedno ao da, onao slabi svao na svoj nain, daju

jedan drugom obeanje. Te tada je Mhoram odgovorio na guranje Drinijevog neugas ivog ponosa i soio mu na lea. Grejui ezlom ogromnog onja, jahao je polao i odluno nazad a Veselamenu. Jahanje je potrajalo... a vreme se muno i bolno oteglo zbog slabosti Drin ijevih mi ia i njegovog bolnog, iscrpljenog posrtanja. Do su prolazili niz bregove , Mhoramu se vratio umor i on se prisetio svoje nedovoljnosti, svog otpljujueg u as a. Ali stupio je na pravu stazu svoje vere; stezao je olenima Ranihina i uvr ivao s e u odluci da se ne orene neuda drugde. Drini mu je odgovorio na poziv. U misl ima mu se irio deo Zlatosinjeve bistrine do je pravio plan. Uto je drebac onano ishramao iz prostranog tunela oji je vodio u Poglava rev Kona. Udar opita tiho je odjeivao od glatih amenih zidova i tavanice... odjeivao i pronosio se ispred Vrhovnog poglavara ao tiha najava njegovog povr ata. Usoro je osetio glasove ao po Konau ire vest o njemu, objavljujui da se vratio na Ranihinu. Ljudi su ostavljali posao i urili a glavnom prolazu iz tunel a ao bi ga videli. Poreali su se du puta, mrmljali u udu ili bolu ada bi ugledal i Ranihina, napeto se do aptavali o izrazu usmerene opasnosti oji mu je blistao u oima. Ujahao je u Kona ao da ga nosi tiha struja uenja i nade. Po to je prejahao neolio stotina jardi du glavnih hodnia Veselamena, ug ledao je pred sobom ostale predvodnie grada... poglavare Trevora, Amatin i Loer iju, vrhovnia Kvana i dvojicu srdonia, Torma i Borilara. eali su ga ao da su z ajedno do li da bi mu isazali poast. Kada se Ranihin zaustavio pred njima, nemo su pozdravili Vrhovnog poglavara i njegovog onja, ao da im nedostaju rei da izraz e ono to oseaju. Za trenuta im je uzvratio pogled, prouavajui ih. Svao na svoj nain, svi s u bili ispijeni, bolni, izmoreni bitom. Posebno je Kvan izgledao izuzetno iscrp ljeno. Njegovo o tro, srezano, ostarelo lice imalo je uobiajen namr ten izraz, ao da ga samo gr stalne ratobornosti dr i na oupu. I Amatin je izgledala gotovo oajno; ao da je zbog fizie slabosti iscrpla moralnu izdr ljivost. Borilaru je lice bilo o bliveno suzama za oje je Mhoram znao da su izazvane nestanom Tomasa Kovenanta. Trevor i Loerija oslanjali su se jedno na drugo, nesposobni da sami stoje uspra vno. Od svih njih samo je Torm bio smiren, a ta smirenost odavala je ovea oji j e ve pro ao roz sve line rize. Za njega ni ta nije moglo biti gore od Obesveenja ame na oje je isusio u Zabranu... isusio i savladao. Ostali su doeali Mhorama sa me avinom nade, strepnje, napetosti i beznaa na licima... izrazima oji su prelinj ali da saznaju ta znai njegov povrata na Ranihinu. Uzvratio je na njihov nemi pozdrav limanjem glave, a onda se s muom sp ustio sa Drinijevih lea i pri ao im ora-dva bli e. Odgovorio im je jedinim nainom za oji je imao dovoljno nage... autoritetom. Govorio je tiho, ali glas mu je bio grub od opasnosti. "ujte me. Ja sam Mhoram, sin Variolov, Vrhovni poglavar po izb oru Vea. Doneo sam odluu. ujte me i poorite se. Vrhovnie Kvane, Ranihinu Driniju je potrebna nega. Treba mu hrana i leenje... mora se brzo vratiti u snagu. Usoro u ga opet jahati. Poglavari, srdonici, vrhovnie... moramo povratiti stra arsu ulu Veselamen a. Kapija Konaa mora biti ra i ena. Uinite to brzo. Vrhovnie, pripremi onje za ratovni ju. Pripremi sve onjanie i onolio pe aa olio misli da treba... pripremi ih za napad na samadhi Sotonpesta. Napa emo im nam put bude ra i en." Video je da su zbunjeni njegovim naredbama, da su u asnuti stra nim izgledom napada na Besomuovu vojsu. Ali nije im ponudio niavu pomo, niavo uveravanj e. Kada ucne as umiranja za novootriveni cilj, nadao se da e ostaviti za sobom l jude oji su sebi doazali da mogu da izdr e sve... voe oji su nauili da se snau bez njega. Ipa im nije mogao usratiti obja njenje izdatih nareenja. "Prijatelji", na stavio je i dalje grubim glasom, "svetlo rila nas je izneverilo. Znate ta to znai . Tomas Kovenant je napustio Domaju... ili je pao u smrt... ili mu je oduzet prs ten. U tome le i na a jedina nada. Ao je Neverni iv... i do divlja magija nije or enuta protiv nas... mo emo se nadati da e se ponovo doepati svog prstena. Moramo raditi u toj nadi. Mala je... ali u ovim vremenima sve nade su ma le. Na e je da izvuemo pobedu iz rvi i haosa oajanja. Moramo da delujemo. Opai sig urno zna da je prapoglavar Tomas Kovenant izgubio belo zlato... ao ga je izgubi o, a nije zarobljen, ni oti ao iz Domaje. Zato misli na njega moraju neo vreme bi

ti daleo od nas. Za to vreme mo emo da se nadamo u uspeh protiv samadhi Besomua. A ao poglavar Kletni eli da sprei Nevernia da ponovo stene prsten, moramo izd alea pomoi prapoglavaru Kovenantu tao to emo primorati Opaog da nas ponovo pogle da." Nije mogao da podnese pogled na u asnuto prelinjanje oje je izobliilo lic a njegovih prijatelja. Spustio je ruu Driniju na vrat i zaljuio ao da se obraa Ranihinu. "To je moj izbor. Ao moram, jahau sam protiv Sotonpesta, ali to se mor a uiniti." Konano je Amatin uspela da progovori. "Melenurione! Melenurion abatha! Mhorame, zar ni ta nisi nauio od Trela, dru benia Atiaraninog... od rvne garde... o d samog Kevina Zemljoguba? Re io si da izvr i Obesveenje. Ovao emo nauiti da uni tavamo ne oje volimo!" Odgovor Vrhovnog poglavara Mhorama bio je pun autoriteta. "Vrhovnie, neu p ovesti sa sobom nijednog ratnia oji nije slobodno odluio da preuzme na sebe riz i. Mora objasniti ratovniji da nas je svetlo Loriovog rila izneverilo." eznuo je da po uri svoje prijatelje, udeo da im prie, da ih zagrli, da im na nei nain poa e olio ih voli i olio su mu stra no potrebni. Ali poznavao je sebe ; znao je da e biti potpuno nesposoban da ih napusti ao prvo ne poa u pred njim i pred sobom nezavisnost... tao to e sami uzvratiti na njegove zahteve. I njegova sopstvena hrabrost bila je na samoj ivici; bio mu je potreban nei zna od njih ao bi mogao da sledi pravu liniju vere. Zato se savladao grlei Drinija za trenu ta, a onda se orenuo i uoeno se povuao u svoje odaje. Proveo je naredne dane sam, pou avajui da se odmori... tra ei u sebi nei izv or oji bi mu omoguio da podnese nemoguu i besorisnu odluu. Ali du a mu je bila gr ozniava. Temelji spoojstva oje ga je tao dugo odr avalo postali su tro ni. Bilo da je le ao, jeo, hodao po odaji ili itao, oseao je ogromnu prazninu u srcu Konaa, ta mo gde bi trebalo da se nalazi vatra rila. Nije shvatao olio ga je taj beli p lamen naveo da se oslanja na Nevernia. Njegovo ga enje ostavilo ga je licem u lic e sa uzaludnom smru... smru za njega, za Drinija, za svaog o se usudi da ga prat i... smru oja e sigurno sratiti opstana Veselamena. Zato je provodio mnogo vre mena etvorono e na podu, tragajui roz amen u naporu da oseti ave su reacije na njegova nareenja. Bez te oa je razabrao odgovor ratovnije. Pripremali su neolio stotina o nja sme tenih u Konau. Smene ratnia izvr ene su tao da se oni oji su re ili da pra te Vrhovnog poglavara odmaraju i spremaju. Zato je teret odbrane od samadhijevih napada pao na manji broj ramena. Usoro je otpor stigao do grozniavog vrhunca o ji je odgovarao Mhoramovoj groznici. Njegova nareenja podstala su neizbe an pad ra tovnije u hitnju i oajanje. Stezao je zube od tog bola i tra io dalje po gradu pogl avare. Ustanovio je da se poglavar Amatin povula u bibliotee Znanstvigora, al i Trevor, Loerija i srdoni Torm bili su ativni. Poglavar Trevor i Torm zajedno su si li u jednu od reto poseenih peina ispod ule. Tu su spojili svoja znanstva u obredu opasno slinom Trelovom uni tenju Zabrana i poslali talas vreline roz amen pravo u prolaze ule. Podsticali su vatru itavog dana, podizali je protiv neprija telja sve do jamnici i ostale spodobe nisu poeli da napu taju ulu. A ada su najni i nivoi ostali prazni, poglavar Loerija povela je neolio eovoda u napad. Pod zalonom noi isoili su iz glavnog Konaa u pesa, pre li preo dvori ta i u li u ulu da oru jem izbore put navi e. U zoru treeg dana odneli su pobedu. Preo dvori ta su prebaeni improvizovani visei mostovi i stotine strelaca po urilo je preo njih da pomogne u obezbeenju ule. Njihov uspeh doneo je Mhoramu dovoljno ponosa da mu ola a strepnje na ne o vreme. Sumnjao je da e se ula odr ati vi e od dan ili dva, ali dan ili dva e biti d ovoljno, ao se ostata nareenja izvr i jednao uspe no. Toom treeg dana Amatin se vratila na posao. Provela je vreme u duboom i zuavanju odreenih drevnih delova Drugog Kruga oje Vrhovni poglavar Mhoram niada nije shvatio i tamo je na la obrede i prizive oje je tra ila. Naoru ana tim znanjem, po la je na grudobrane ti iznad dvori ta, nainila u amenu udne znae i simbole, ispl ela rete porete, pevala pesme na izgubljenom jeziu drevnih poglavara... i pod njom su se pe ani ostaci mrtvih polao razdvojili. Povuli su se dovoljno da dozvo le otvaranje apije, dovoljno da dozvole vojsci izlaza iz Veselamena.

Njen uspeh naterao je Mhorama da izie iz svojih odaja i posmatra. Kada je zavr ila, sru ila mu se u naruje, ali bio je tolio ponosan na nju da je ola anje u n jemu nadvladalo zabrinutost. Kada su ga iscelitelji uverili da e se Amatin brzo o poraviti ao se bude dovoljno odmarala, ostavio ju je i po ao u tale da obie Drinija . Na ao je Ranihina oji je jedva liio na ofucanog, izmorenog onja na ojem je ujahao u Veselamen. Dobra hrana i leenje povratili su svetlost u Drinijeve oi, obnovili mu telo, vratili mi iima gipost. Poeo je da poigrava i r e pred Mhoramom, ao da mu poazuje da je spreman. Sve to je podmladilo Mhorama. Bez olevanja je reao vrhovniu Kvanu da e sledeeg jutra izjahati protiv Besomua. No, asno te noi, do su se Trevor, Loerija i Kvan borili protiv naroito d ivljeg niza napada, poglavar Amatin do la je u Mhoramove odaje. Nije govorila, ali od njenog bezbojnog, bolnog izgleda steglo mu se srce. Ne to joj se desilo od pre veliog napora; iscrpela se tolio da je izgubila sposobnost odbrane, ostala izl o ena opasnostima i oseanjima za oja nije bila spremna ni sposobna. Ta ranjivost d ala joj je izraz poniznosti, ao da je do la da se baci Mhoramu pred noge. Bez rei je podigla rue a Vrhovnom poglavaru. U njima je dr ala Loriov r il. Prihvatio ga je, ne spu tajui pogled sa njenog lica. "Ah, sestro Amatin", n e no je apnuo, "trebalo bi da se odmara . Zaslu ila si..." Ali preinuo ga je gr bola oo njenih oiju. Spustio je oi i prisilio se da pogleda ril. Duboo u dragulju ugledao je slabe smaragdne odsjaje. Amatin se bez rei orenula i ostavila ga samog sa saznanjem da je Kovenan tov prsten pao pod mo Opaog. Kada je sledeeg jutra napustio svoje odaje, izgledao je ao ove oji je p roveo no uzalud se borei protiv sopstvenog proletstva. Vi e nije samouvereno hodao; retao se ao da su mu osti labave i povijene. I opasno obeanje izbledelo mu je iz pogleda, ostavljajui mu oi tupe i bolne. Nosio je ril pod ogrtaem i mogao je d a oseti ao u njemu re i bolesno zeleno svetlo poglavara Kletnia. Znao je da e us oro zelena hladnoa poeti da mu pee o u. Ali odavno je prestao da obraa pa nju na tave opasnosti. Vuao se napred ao da se sprema da izvr i podlost oje se u asava. Pridru io se ratnicima u veliom ulaznom holu, blizu i dalje zatvorenih a pija Veselamena. Bili su svrstani u eovode; jednim pogledom je procenio da ih i ma oo dve hiljade; jedna eovojna onjania i etiri pe adijse... treina preostale r atovnije. Uzdrhtao je od tog prizora; nije oeivao da e biti odgovoran za tolie s mrti. Ali ratnici su ga odva no pozdravili, pa je primorao sebe da uzvrati ao da veruje da e ih dobro voditi. Onda je nespoojno po ao da im se stavi na elo, gde ga je oeivao Drini. Poglavari i vrhovni Kvan bili su raj Ranihina, ali pro ao je pored njih jer nije mogao da ih pogleda u oi, i pou ao da uzja e. Mi ii su ga izdali; bio je napol a paralisan u asom i nije mogao da soi dovoljno visoo da dosegne Drinijeva lea. Dr htei na ivici ria, grevito se oslonio na onja, tragajui u sebi za spoojstvom o je mu je bilo najvea uzdanica. Ipa nije mogao da soi; Drinijeva lea bila su mu previsoa. udeo je da zam oli pomo. No, pre nego to je uspeo da protisne rei roz stegnuto grlo, osetio je iz a sebe Kvana i Kvanovu ruu na svom ramenu. Glas starog vrhovnia bio je promua o od urbe. "Vrhovni poglavaru, ovaj rizi oslabie Veselamen. Treina ratovnije... d ve hiljade protraenih ivota. Vrhovni poglavaru, za to? Zar si postao ao Kevin Zemlj ogub? Zar eli da uni ti ono to voli ?" "Ne!" Mhoram je aputao zato to stegnuto grlo nije propu talo glasniji zvu. Ruama je prelinjao Drinija za snagu. "Ja ne... ne zaboravljam... ja sam Vrhovn i poglavar. Staza vere je jasna. Moram da je pratim... zato to to nije oajanje." "Nauie nas oajanju... ao ne uspe ." Mhoram je razabrao bol u Kvanovom glasu i primorao sebe da odgovori. Nij e mogao da odbije Kvanovu potrebu; bio je suvi e slab, ali nije mogao da je odbije . "Ne. Poglavar Kletni ui oajanju. To je la i nau nego hrabrost." Polao se oren uo, pogledao u oi prvo Kvana pa ostale poglavare. "La i nau", ponovio je. "Zato n amere oajanja i mr nje niada ne mogu nadvladati Opaiju."

Njegov odgovor samo je pojaao Kvanov bol. Gr u asa zahvatio mu je izra ajno li ce do je slomljeno jeao. "Ah, poglavaru. Za to onda odla e ? Za to strahuje ?" "Zato to sam smrtan i slab. Ovaj put je jasan... ali ne i siguran. U svoj e vreme bio sam vidovnja i proro. Sada... sada pri eljujem zna. elim da vidim." Govorio je jednostavno, ali gotovo istog asa njegova smrtnost i slabost p ostali su prevelii za njega. Pogled mu se zamaglio od suza. Ovaj teret nije mog ao da nosi sam. Ra irio je rue i bacio se u zagrljaj ostalim poglavarima. Stapanje umova posegnulo je a njemu, ulilo se u njega na talasu zajedni e brige. Obavijen njihovim ruama i njihovim mislima, osetio je da ga te i njihova ljubav, da ga ispunjava ao voda posle duge ei, da hrani njegovu glad. Toom opsa de davao im je svoju snagu, a sada su mu je vraali. Poglavar Trevor mu je tiho i snebivljivo zaleio o teeno oseanje istrajnosti u slu bi... postojanost oja je dolazila ne od onog oji slu i nego od dragocenosti onoga emu se slu i. Poglavar Loerija pode lila je sa njim svoj nagon za za titom, svoju sposobnost za bitu dece radi... rad i voljenih oji ne mogu sami da se brane. A poglavar Amatin, iao jo slaba, dala mu je jasnu, nezamagljenu su tinu svog prouavanja, svoju mudrost znanstva... reda dar oji mu je, njega radi, pru ila odvojeno od svog nepoverenja u oseanja. Tao stopljen sa njima poeo je da se oporavlja. Krv mu se vratila u vene; mi ii su mu se opustili; osti su se prisetile vrstine. Prihvatio je poglavare dubo o u sebe, a za uzvrat je podelio sa njima sva oseanja oja su uinila njegovu odlu u neophodnom. Onda se oslonio na njihovu ljubav i pustio da ga ona umiruje. Njegova elja za stapanjem ao da nije imala dna, ali posle neog vremena dodir je preinut re tavim glasom tao punim neobinih treperenja da poglavari nisu mogli da ga ne slu aju. U dvoranu je uletela ena stra ar, zahtevaui pa nju, i ada su j e pogledali poela je da vie. "Besomu je napadnut! Njegova vojsa... logor! Napali su ih. Putnimi! Ima ih malo... malo... ali Besomu nema nioga na toj strani, i ve su nainili veliu tetu. Odazvao je vojsu od Veselamena da bi se borili protiv njih!" Vrhovni poglavar Mhoram smesta se orenuo i u hodu naredio da se ratovni ja spremi. uo je vrhovnia Kvana ao ponavlja njegova nareenja. Izmenili su pogle d pun te ih posledica po Besomua; a onda je Kvan soio na svog onja... vrstog pla ninsog mustanga. Mhoram je video ao na jednom rilu, zajedno sa ratnicima, uz jahuje i srdoni Borilar. Zaustio je da mu naredi da ostane; zubljono e nisu borci. Ali onda se setio olio je nade Borilar polagao u Tomasa Kovenanta i ostavio j e srdonia na miru. Loerija je ve bila na putu u pomo braniocima ule, ao bi osigurala ratov niji mogunost povrata u Veselamen. Trevor je po ao a apiji. Samo je Amatin osta la da vidi blesa opasnosti u Mhoramovim oima. Krato ga je zagrlila. "Izgleda da su Putnimi doneli istu odluu", promrmljala je. Mhoram se orenuo i lao soio Driniju na lea. Ranihin je zarzao; roz hol su odjenuli talasi ponosa i prosa. Kada se ogromna apija otvorila a dvori tu, Mhoram je poterao Drinija asom napred. Ratovnija se porenula za njim i Mhoram je na njenom elu izjahao u rat. U trenutu je projurio roz apiju, preo dvori ta izmeu strmih nasipa pes a i zemlje, u pravi tunel pod ulom. Drini se liujui protezao prod njim, uzbuen z dravljem, tranjem i mirisom bite. Do je prolazio roz rasturene ostate spolja nj e apije, Mhoram je ve isprednjaio ispred ratovnije. Iza apije je za trenuta zaustavio Drinija ao bi se osvrnuo a velians tvenom Konau. Nije video ratnie na uli, ali je osetio da su naiani iza grudobr ana i prozora. Glata stena ule, sa Veselamenom oji se podizao iza nje ao r ma ogromnog broda, uzvratila mu je granitnom istrajno u ao da predstavlja proroanst vo drevnih d inova... tajanstveno saznanje da su pobeda i poraz ljudsi izrazi oj i nemaju znaenje na jeziu planina. Tog trenuta su ispod ule galopom izi li jahai i Mhoram se orenuo da pogl eda neprijatelja. Prvi put je sa zemlje gledao samadhijevu vojsu. Crnela se u o goljenom polju oo njega ao oma u oju e dobrovoljno gurnuti vrat. Zarato se pr isetio drugih bitaa... Kiril Trendora, Usudovog pribega, Doriendor Kori eva... a o da su to bile deije igre, obine sene u odnosu na boj oji ga je oeivao. Ali pot isnuo ih je iz uma i usmerio pa nju na porete u predgorju pred sobom. Kao to je stra ara rela, napadai su se urno slivali od Veselamena a svom

logoru. Bio je udaljen svega neolio stotina jardi i Mhoram je jasno video za to je samadhi opozvao svoje snage. D ina-Besomua napao je zbijen odred od deset ili petnaest dvadesetina Putnima. Nisu se uputili pravo na Sotonpesta, iao se i on borio protiv njih divl jim blescima zelenog. Putnimi su navalili na nebranjenu pozadinu logora ao bi uni tili zalihe hrane. Ve su uspeli da spale ogromna orita puna le eva i rvi ojima su se hranile spodobe poglavara Kletnia; i do su odbijali napade Sotonpestovo g amena to su bolje mogli, napadali su i ostale zalihe i pretvarali u pepeo ogro mne amare nagomilanog mrtvog mesa. a i da su se suoili samo sa Besomuom, ne bi imali izgleda da pre ive. Sa s nagom d inova i omadom Kamena Zlozemlja... uz podr u ezla zaona... mogao je da por azi deset ili petnaest hiljada Putnima. A imao je i pomo itave vojse. Stotine pra grdana gotovo su stigle dovoljno blizu; hiljade ostalih stvorenja slivale su se u borbu sa svih strana. Putnimima je ostalo jo samo neolio trenutaa ivota. Ipa su se borili dalje, odupirali se samadhijevom smaragdnom zlu sa izn enaujuim uspehom. Kao i pragrdani, poticali su iz Demonije... me tri mranog i monog zn anstva ojem se nijedan poglavar niada nije pribli io. A nisu protraili sedam i etr deset godina toom ojih su se rili. Pripremili su se za otpor Opaiji. Kevui tajan stvene rei moi, urno ma ui ruama, stresali su Besomuove munje i nastavljali da uni tav aju svao orito i gomilu hrane do ojih su mogli da stignu. Sve to je Vrhovni poglavar Mhoram gotovo smesta uoio. Besni vetar ozleivao mu je lice, peao mu oi, ali probijao se pogledom roz izmaglicu ao bi video. I video je da, zbog Putnima, Sotonpestova vojsa jo nije primetila ni njega ni ra tovniju. "Vrhovnie", urno je reao, "moramo pomoi Putnimima! Izdaj nareenja." Kvan je odmah poviao uputstva jahaima i vojevnicima etiri pe adijse eovojn e oje su izlazile iz tunela. Stotinu jahaa smesta se postavilo sa obe strane Vrh ovnog poglavara. Ostalih dvesta svrstalo iza njih. Ne varei ora, pe aci su pre li u tr. Mhoram je dodirnuo Drinija i po ao laganim galopom pravo niz predgorje, pr ema Besomuu. Nei dalji delovi logora ugledali su jahae pre nego to su pre li treinu razda ljine. Promuli rici upozorenja razlegli su se sa svih strana; pragrdani, jamni ci i amena bia oji jo nisu po li u pomo d inu-Besomuu sruili su se na ratovniju ao d ronjava plima. Ali zbra oo Putnima spreila je glavne Sotonpestove snage da uju u zbunu. Besomu nije orenuo glavu. Protivnapad iz Veselamena stigao je gotovo d o njega ada je uoio opasnost. U poslednjem trenutu vrhovni Kvan poviao je nareenje i jahai su pre li u puni galop. Mhoram je imao vremena da jo jednom osmotri situaciju. Snage oo sama dhija jo su bile usmerene na Putnime. Besomuova pojaanja bila su predaleo. Ao K vanovi ratnici dovoljno sna no napadnu i dovoljno brzo se probiju do Putnima, pe adi jsa eovojna moi e da im za titi pozadinu dovoljno dugo da jednom napadnu Besomua i povuu se. Tao e nei ratnici moi da pre ive i vrate se u Kona. Mhoram je poterao Drinija napred brzinom oja e ga dovesti u prve redove jahaa to e se zariti u Sotonpestove nepripremljene horde. Sudarili su se snagom od oje se Vrhovni poglavar zateturao u sedlu. Kon ji su se propinjali i mahali opitima. Maevi su sevali ao metalne munje. Krici i znenaenja, bola i besa protresali su vazduh ada su razbijeni odredi stvorenja poe li da padaju pod napadom. Naginjui onje a napred, ratnici su se probijali a Be somuu. Ali hiljade spodoba gmizale su izmeu njih i Sotonpesta. Iao su horde bil e u pometnji, ista te ina njihove brojnosti usporavala je juri ratovnije. Kada je to video, Kvan je izdao nova nareenja. Na njegov zna, ratnici oo Mhorama ra irili s u se na obe strane i ra istili prostor izmeu sebe za jahae iza Vrhovnog poglavara. Ta o su eovodi jurnuli napred. Kada su stigli do Mhorama, on je prizvao mo svog ezla . Plava vatra bunula je pred njim ao vrh oplja, rasidajui neprijateljse redo ve, do je vodio drugi talas jahaa dublje u vrtlog Besomuove vojse. Za trenuta mu se uinilo da e uspeti. Ratnici su se zajedno sa njim lao p robijali roz neprijatelje. A pred njima se Sotonpest orenuo od Putnima da pres retne novi napad. Besomu je urlinuo nareenja da bi preorganizovao vojsu, oren

uo svoje snage protiv ratovnije, bacio neolio besnih udara u tom pravcu. Mhora m je video da se razdaljina smanjuje. Besno je upravljao svoju poglavarsu vatru , borei se da stigne do Besomua pre nego to mu neverovatan broj neprijatelja ne u gu i ubrzanje. U tom asu jahai su nai li na prepreu. Odred jamnia imao je vremena da izvr i Besomuova nareenja; poreali su se tano na putu ratovnije, prepleli sna ne zemljoop ae rue i vrsto se uhvatili. Kada su jahai nai li na njih, razbili su se. Snaga jamnia bila je tolia da se niz odr ao. Konji su popadali. Jahai su se na li na zemlji, i ispred i iza zida. Juri ratovnije se orenuo protiv nje same jer su se nadolazei onji spoplitali o prethodne i padali na njih. Samo je Mhoram ostao na onju. Drini se u poslednjem trenutu pribrao i soio; lao je pre ao zid, udarajui jamnie po glavama do ih je preletao. Zajedno sa jahaima oji su popadali iza jamnia Mhoram se suoio sa narasta juim linom pragrdana. Jamnici su ga odseli od ratovnije. Popadali onji dali su samadhijevim spodobama priliu za protivnapad. Pre nego to je Kvan stigao da organizuje iaav napad na jamnie, njegovi ratnici borili su se za goli ivot. Oreui Drinija, Mhoram je ustanovio da mu jahai ne mogu pru iti pomo. Ao se v rati do njih, ao se sam suoi sa zidom, pragrdani e imati vremena da potpuno obraz uju lin; jahai e im biti prepu teni na milost i nemilost. Smesta je poslao svoje jahae da napadnu jamnie. Onda se bacio na pragrda ne ao munja poglavarse vatre. Bio je sam protiv neolio stotina crnih, ogavnih spodoba. Ali imao je o trivenu tajnu znanstva Vrhovnog poglavara Kevina; nauio je da povezuje mo i bes; bio je moniji nego iada ranije. Koristei svu snagu oju je ezlo moglo da podnese, razbio je formaciju ao udarni ovan, zdrobio i rasuo pragrdane ao ljuna. Drini se pod njim propinjao, izvijao i ritao, a on je obema ruama dr ao ezlo, vitlao oo sebe, slao o tre munje da ru e ao plavi bes oblacima naru enog neba, odjeujui ao ze mljotres u napadu srd be. Pragrdani su se povijali ao da nebo pada na njih, padal i ao da im se zemlja propinje pod nogama. Vatrom se probijao roz njih ao tita n i nije stao sve do nije stigao do dna nise udoline izmeu bregova. Tu se orenuo i ustanovio da je potpuno izgubio ratovniju. Jahai su bili potisnuti; suoen sa nesavladivom prepreom, Kvan ih je verovatno poveo da se spoj e sa pe acima, pa da udru enim snagama pou aju da spasu Vrhovnog poglavara. Na drugoj strani udoline stajao je Sotonpest i zurio u Mhorama. Dr ao je K amen spreman za napad, a lice mu je bilo ispunjeno divljom pohlepom Besomua. Al i orenuo se, ne napadajui, i nestao iza prevoja, ao da je zaljuio ao su Putni mi ozbiljnija pretnja nego Vrhovni poglavar Mhoram. "Sotonpeste!" proderao se Mhoram. "Samadhi eole! Hodi i bori se! Jesi li uavica ad se ne usuuje na rizi?" Jo do je viao, udario je Drinija petama i poslao Ranihina u poteru za S otonpestom. No, u trenutu do mu je pa nja bila usmerena navi e, pre iveli pragrdani su se pribrali. Umesto da se povuu i obrazuju novi lin, bacili su se na njega. Nije mogao da zamahne ezlom; grabljive crne and e pru ale su se a njemu, hvatale g a za rue, cimale mu ogrta. Drini se opirao, ali jedino je uspeo da se izmane ispod Vrhovnog poglav ara. Moram je izgubio oslonac i na ao se pod gomilom pobesnelih crnih tela. Krvavocrvena demonijsa seiva zamahivala su na njega. Ali pre nego to je i jedan stra ni no zario u njega, izazvao je erupciju snage oja je rasula pragrdane. Istog asa bio je na nogama, usmerenog ezla, drobei svao stvorenje oje mu se prib li ilo... grozniavo tra ei svog onja. Ranihin je ve nestao iz udoline. Mhoram je odjednom ostao sam. Poslednji pragrdani su pobegli, ostavljajui ga sa mrtvima i umiruima. Umesto njih nastupila je stra na ti ina od oje mu se ledi la rv. Ili je borba zavr ena, ili je sna ni vetar odneo sve zvue; nije uo ni ta osim duboog, orutnog glasa zime poglavara letnia i sopstvenog promulog disanja. Iznenadni prestana bue i hue uoio je i njega. eleo je da dozove Kvana, ali nije mogao da podigne glas roz u asom stegnuto grlo... eleo je da zazvi di Drin iju, ali nije mogao da natera sebe da preine groznu ti inu. Bio je suvi e omamljen stravom.

Sledeeg trenuta shvatio je da ga je Besomu uhvatio u lopu. Bacio se u tr, dalje od ratovnije, prema Putnimima, u nadi da e tim iznenadnim izborom usp eti da se probije iz lope. Klopa je bila suvi e potpuna da bi uspeo. Pre nego to je pre ao deset jardi, oo itave ivice udoline pojavila su se bezbrojna bia. Poazala su mu se na stotin e; stajala su nagnuta a njemu, gladno opajui zemlju, slinei u oeivanju uusa nje gove rvi i ostiju. Vetar je nosio grlene zvue njihove gladi a Mhoramu ao da su dali jezi o iveloj aveti zime. Bio je sam protiv njih. Povuao se do sredi ta udoline, urno tragajui du prevoja za neom puotinom i li slabim mestom u hordi oja ga je opolila. Nije na ao ni ta. A iao je slao ula to je dalje mogao, nije uspeo da nae ni traga ratovniji; ao su ratnici jo ivi, ao se jo bore, bili su izolovani od njega vrstom silom lope. Kada je shvatio uzaludnost truda, orenuo se a unutra i povuao se u se be ao da i time be i. Tu se suoio sa rajem svih svojih nada i itave svoje slu be Dom aji i ustanovio da ga unaa ena, u asna vizija vi e ne pla i. Bio je borac, ove stvoren da se bori za Domaju. Dogod ostaje ne to za ta e se boriti, bie neosetljiv na strah. A ne to je ostalo; sve do on ivi, goree maar plamia ljubavi prema Domaji. Borie se za to. Razvuao je ispucale usne u stra an, pretei osmeh; oi su mu blesnule od vrel og, smirenog liovanja. "Hodite!" poviao je. "Ao je va gospodar suvi e velia u avica da se suoi sa mnom, hodite vi po mene! Ne elim da vam naudim, ali ao doete p red mene pru iu vam smrt!" Ne to u njegovom glasu smesta ih je zaustavilo. Olevali su, nelagodno se me oljei. Ali gotovo istog asa stisa njihove zlobe stegao se ao eljusti. Na re tavi uzvi nareenja, po li su a njemu sa svih strana ao lavina. Nije ih eao. Bacio se u pravcu uda je oti ao Sotonpest, re en da progoni Be somua dole god bude imao snage. Ali nei nagon ili oseanje u poslednji as su ga zaustavili i srenuli ga u stranu. Orenuo se i doeao licem u lice taj deo lavin e. Sada ga je jedino ograniavalo samo ezlo. To drvo su uobliili ljudi oji nis u razumeli Kevinovo znanstvo; nije bilo stvoreno da trpi silu oju je sada slao roz njega. Ali nije imao vremena za oprez. Naterao je ezlo da prevazie samo sebe, terao ga je da se propinje i izvija od moi oju je bacalo na napadae. Plamen je p ostao neugasiv do usijanja; u ble tavilu i sjaju selo je neprijatelje ao mlaz su nane vatre. Za neolio trenutaa njihov ogroman broj ispunio mu je itavo vidno polje , isljuio mu iz svesti sve osim tamnog napada. Nije video ni ta, nije oseao ni ta osi m ogromnih talasa izoblienih demona oji su pou avali da ga preplave, ne poznajui n i ta sem sopstvene ei za rvlju i njegovog plavog, plamenog gneva. Iao su se bacali na njega na dvadesetine i stotine, doeivao ih je, seao ih i odbijao. Gazei roz njihove le eve ao roz more smrti, borio se sa besom u venama, sa neurotivo u u o stima, sa preteranim liovanjem u pogledu. Ipa su ga nadvladavali. Bilo ih je previ e. Svaog asa neo e mu zabiti ma u lea i doi e mu raj. Kroz divlju huu bite uo je viso, udan ri pobede, ali jedva je bio svestan da ga je sam ispustio. A onda je, neoeivano, roz puotinu izmeu napadaa ugledao plameno svetlo. Istog asa je nestalo, i ezlo ao da ga nije ni bilo. Ali prepoznao ga je. Ponovo je uzvinuo i poeo da se probija a njemu. Ne pazei na opasnost s lea, probio je puot inu u lavini pred sobom. Onda je ponovo ugledao vatru. Bio je to plamen zubljono e. Na ivici udoline srdoni Borilar i preostali Putnimi zajedno su se borili protiv Mhoramovih protivnia. Borilar je oristio svoje plameno ezlo ao malj, a Putnimi su ga podr avali svojim moima. Zajedno su pou avali nemogue... da spasu Vrho vnog poglavara. Kada ih je video, Mhoram je posrnuo; spazio je ogromna udovi ta ao pristi u da ih zdrobe i ta opasnost mu je naru ila usredsreenost. Ali brzo se oporavio, jur nuo a njima, ma ui ezlom do nije poelo da mu vri ti u ruama. Suvi e mnogo spodoba zbilo se izmeu njega i spasilaca; nije mogao na vreme da stigne do njih. Do se borio, posrui i li ui po rvi, video je Borilarovu smrt, v

ideo je razbijanje formacije Putnima. Gotovo je i sam pao od nesposobnosti da im pomogne. Ipa, svojom smru izazvali su smanjenje navale napadaa na tom mestu. Kroz to smanjenje probio se Ranihin Drini, propinjui se i jurei da spase svog jahaa. Divljom brzinom sjurio se u udolinu. Probijao se roz spodobe, saao pr eo njih, gurao ih s puta. Pre nego to su stigli da se ogranizuju i presretnu ga, Drini je stigao do Vrhovnog poglavara. Mhoram mu je soio na lea. Iz tog polo aja usmerio je svoju mo na glave napad aa, a Drini se ritao i probijao nazad uz brdo. Zaas su pre li ivicu i izbili na istij i teren iza nje. Do je vodio Drinija napred, Mhoram je primetio ratovniju. Oupljena oo Kvana, probijala se a Vrhovnom poglavaru. Jahai su juri ali da razbiju neprijatel jse redove, a za njima su ostali ratnici urili da isoriste slobodan prostor. Al i bili su potpuno opoljeni... malo, odva no ostrvo u moru Sotonpestove vojse. Mun o su napredovali, uz ogromne gubite. Vrhovni poglavar Mhoram znao je samo jedan delotvoran nain da im pomogne i poveo je Drinija bez trenuta olevanja. Zajedno su po li za samadhi Besomuom. Sotonpest je bio samo pedeseta jardi od njih. Stajao je na bre ulju sa ojeg je mogao da upravlja bitom. Bio je sam; svi odredi bili su zauzeti na drug oj strani. Stajao je na vrhu brega ao monolit mr nje i uni tenja, vodei svoju vojsu snagom zelenog zla. Dr ei spremno ezlo, Mhoram je poterao Ranihina u napad pravo u ralje zime... pravo na samadhija. Kada je bio na svega neolio oraa od protivnia, poviao je iz sveg glasa: "Melenurion abatha! Duroc minas mil habaal!" Svom snagom je sruio udar poglavarse vatre na Besomuovu ogromnu glavu. Sotonpest je odbio napad ao da je potpuno neva an; prezrivo je zbrisao Mh oramovu plavu vatru iz vazduha jednim potezom Kamena i uzvratio munjom tolio pu nom hladne smaragdne sile da je pr ila vazduh roz oji se retala. Mhoram je osetio njenu mo i znao je da e ga ubiti ao ga pogodi. Ali Drini se pognuo brzim, glatim poretom oji je poni tio promenu ubrzanja. Munja je pro ma ila, zarila se u stvorenja oja su progonila Vrhovnog poglavara i sva ih pobila . To je pru ilo Mhoramu trenuta oji mu je bio potreban. Ispravio je Drinij ev pravac i zabacio ezlo preo ramena. Pre nego to je samadhi stigao da oslobodi n ovi udar, Vrhovni poglavar obreo se pred njim. Koristei svu Drinijevu brzinu, svu snagu sopstvenog tela, sav stra ni gnev svoje ljubavi za Domaju, Mhoram je udario. Zaaio je ezlom Sotonpesta ravno preo e la. Od snage udara pao je iz sedla ao suvi list na vetru. ezlo mu se raspalo i razletelo u omadie, a on je tresnuo na zemlju zajedno sa ratom i om drvenog iverja. Bio je o amuen. Bespomono se prevrtao neolio stopa po smrznutoj zemlji, ne sposoban da se zaustavi, nesposoban da uhvati dah. Um mu je za trenuta ostao pr azan, a onda ga je zaboleo zajedno sa telom. Rue i noge su mu utrnule, paralisa ne silom oja je proletela roz njih. Pa a i tao izgubljen, uspeo je da se zaudi onom to je postigao. Sotonpest se zateturao od njegovog udarca i pao unazad. D in-Besomu se sr uio niz dalju padinu bre ulja. Uz greviti jecaj, Mhoram je ponovo prodisao. U ruama je oseao trnce; omam ljujui bol mu je zatamnio vid. Pou ao je da se porene i trenuta asnije je uspeo da se prevrne na bo. ae su mu ostale zgrene ao da su obogaljene, ali poretima ramena i laata uspeo je da se orene na stoma, a onda se odupro na latove i podigao na olena. Zastao je da se odmori do mu je roz prste strujao bol od po vrata ivota. Zauo je zvu te ih oraa, te og disanja, i podigao pogled. Nad njim je stajao samadhi eol. Sotonpestu je rv lila niz elo u oi, ali umesto da ga zaslepi, ao da mu j e samo pojaala divlji bes. Usne su mu bile izvijene u surovi osmeh; vla ni zubi bli stali su mu u zanosu odu evljenja. Izmeu prepletenih prstiju Kamen Zlozemlja goreo je i pu io se ao da je na ivici apoteoze.

Polao je podigao Kamen nad Mhoramovom glavom ao seiru. Omamljen, o amuen... bespomoan ao rtveno jagnje... Mhoram je gledao ao se njegova smrt podi e nad njim. U daljini je uo Kvana ao divlje, bespomono doziva. "Mhorame! Mhorame!" N egde sasvim blizu Drini je frtao i pou avao da se podigne na noge. Sve ostalo ut onulo je u ti inu. Kao da je itava bita preinuta usred poreta ao bi svi videli Mhoramovo pogubljenje. A on je mogao samo da lei i ali to je protraio tolio ivota radi ovavog raja. Ipa, ada je trenuta asnije nastupila promena u vazduhu, bila je toli o jasna, tolio sna na i uzbudljiva, da ga je podigla na noge. I Sotonpest je zad r ao udarac, zbunjeno zinuo a nebu, a onda opustio pesnice i orenuo se da urlin e re tave letve a istonom obzorju. U tom trenutu i Mhoram je mogao samo da zija i dahe. Nije verovao sopstv enim ulima, nije mogao da veruje dodiru vazduha na promrzlom licu. Kao da je oset io ne to to je odavno nestalo iz ljudsog isustva. Utom se Drini propeo, podigao na ra irene noge i digao glavu da bi rzanjem pozdravio promenu. Glas mu je bio slab i prigu en, ali Mhoramu je srce posoilo a o od fanfara pobede. Do su Sotonpest i njegova vojsa bespomono piljili, vetar je slabio. Bes omu je poeo da hramlje, da se zanosi i povodi u vazduhu ao ranjena ptica, a ond a je be ivotno pao na zemlju. Prvi put od poeta neprirodne zime poglavara Kletnia nije bilo vetra. Sa madhi Sotonpest izgubio je neu podr u ili podsticaj. Uz urli gneva, Besomu se ponovo orenuo a Mhoramu. "Budalo!" proderao se, ao da je Vrhovni poglavar liujui uzvinuo. "To je bilo samo jedno od mnogi h oru ja! Ipa u ispiti do dna rv iz tvog srca!" Teturajui se pod teretom sopstveno g gneva, ponovo je podigao pesnice da zavr i onani udarac. Ali sada je Mhoram osetio vatru oja mu je gorela uz o u ispod ogrtaa. U t renutu odu evljenja shvatio ju je, nagonsi znajui ta to znai. Do mu se Kamen podiz ao nad glavom, rasinuo je ogrta i zgrabio Loriov ril. Dragulj mu je plamteo u ruama ao metal u belom usijanju. Bio je do vrhunca ispunjen odjecima divlje ma gije; mogao je da oseti olio je o tar ada ga je uhvatio za dr u. Ovo oru je bilo je dovoljno jao da podnese svau mo. Pogledao je Sotonpesta u oi. Video je da strepnja i olevanje nagrizaju B esomuov gnev, samadhi eolovu drevnu zlobu i ogromno poverenje u Kamen. Pre nego to je Sotonpest stigao da se odbrani, Vrhovni poglavar Mhoram s oio je i zario mu ril duboo u grudi. Besomu je rinuo u agoniji. Do mu je Mhoram visio sa grudi, dr ei se obe ma ruama za dr u, mlatarao je ruama ao da nema ta da udari, gde da utro i ogromnu snagu. Onda je pao na olena. Mhoram je dotaao nogama zemlju i spremio se da odr i stisa na rilu. Kro z o tricu je uperio svu svoju mo, sve dublje i dublje a srcu d ina-Besomua. Ali samadhi nije umirao. Suoen sa smru, na ao je naina da se odupre. Obema ru ama je stegao Kamen ti iznad Mhoramovog vrata. Poeo je da ga ste e svom amenom s nagom tela jednog d ina. Divlja snaga je isparavala i pulsirala ao otucaji ledenog srca... srca oje panino radi, grei se i podrhtavajui da bi se izvulo iz rize. Mhoram je oseti o ao mu se otucaji zavr avaju u imi. Dr ali su Sotonpesta u ivotu, borei se istovre meno da prigu e mo oja je vodila ril. Ali Mhoram je otrpeo bol i nije popustio; upro se svom te inom na blistavu o tricu, zario je dublje i jo dublje a osnovnim ilama samadhijevog ivota. Postepeno je izgledalo ao da mu telo nestaje, bledi ao da je dovedeno u postojanje samo grubom silom, neomeenim duhom i neumoljivom voljom. Kamen mu je udarao iza lea a o narastajua atastrofa, a Sotonpestove grudi podizale su mu se pod ruama u ogro mnim, ispreidanim, rvavim trzajima. A onda su ilce preseene. Pulsirajui van granica ontrole, Kamen Zlozemlja se rasprsnuo, uru io se u sebe uz erupciju oja je sru ila Mhorama i Sotonpesta i poslala ih da se nezaustva ljivo sotrljaju sa brda. Udar je zatresao zemlju i nainio rupu u zati ju bite. Na stao je spori trenuta omamljenog uenja i odmah nestao u prepla enim ricima vojse

Trenuta asnije vrhovni Kvan i pre iveli ostaci onjanie eovojne jurnuli su a podno ju brega. Kvan je soio sa onja i stao uz Vrhovnog poglavara. Mhoramu su preo orvavljenog i osmuenog tela ostale samo rpe ogrtaa; es plozija ga je raznela. Stezao je ril ruama tolio opeenim da su mu sa ostiju v isili jedino pocrneli omadi mesa. Od glave do pete izgledao je ao olienje bola i slomljenosti. Ali bio je iv; jo je slabo, nesigurno disao. Kvan je stresao sa sebe strah, umor i olevanje ao da su beznaajni. Uzeo je ril, umotao ga i zadenuo za pojas, a onda je brzo i pa ljivo podigao u naruje Vrhovnog poglavara. Zastao je da se osvrne. Video je u blizini Drinija ao tres e glavom da bi se oslobodio posledica esplozije. Video je vojsu Opaog ao se zbunjeno i desetovano ome a. Nadao se da e se bez Sotonpestovog vostva i ubeivanja raspasti, ali video je i da se pragrdani oupljaju i preuzimaju omandu nad stv orenjima oo sebe, reorganizujui horde. Upros te ini Vrhovnog poglavara Kvan je potrao i soio na Drinijeva lea. "Po vlaenje!" dovinuo je ratovniji. "Vratite se u Kona! Sivi Krvni je jo sna an!" Pod bo je petama Drinija i poveo Ranihina punim galopom a otvorenim apijama Vesel amena. 16. KOLOS U tami je bilo puotina, ada je Kovenant nejasno znao da u njega silom sipaju smrdljive tenosti. Hranile su ga upros odvratnom uusu; tamniari su ga odr a vali u ivotu. Ali izmeu tih puotina ni ta mu nije naru avalo jad, gubita svega to je mogao da shvati ili prepozna. Bio je odvojen od samog sebe. Dreavo crveni noat b ola oji su mu pragrdani proturili roz elo probio mu je linost, seanja, znanje i s vest. Bio je u nadiru... zarobljen, pooren, li en... i samo gvozdeni ubod u elu st ajao je izmeu njega i poslednje praznine smrti. Zato se, ad je poeo da dolazi svesti, trzao a njemu ao polusahranjeni le , trudei se da zbaci teret oji ga je sputavao ao stranice sopstvenog groba. Hl adnoa se slivala u njega iz bezdana zime. Srce mu je muno radilo; protresala ga je drhtavica. Ruama je besorisno grabio smrznutu pra inu. Osetio je na leima udar grubih ruu. Neo stra no lice pribli avalo mu se i u daljavalo. Ne to ga je udarilo po grudima. Jenuo je od snage udarca, ali pomogao mu je; ao da ga je oslobodio od napada histerije. Poeo je la e da di e. U trenutu je postao svestan da udara potiljom o zemlju. Jedva je uspeo da se zaustavi. On da se usredsredio na pou aj da progleda. eleo je da vidi, eleo je da nae bar nei odgovor na potpunost gubita. I oi su mu bile otvorene... morale su biti, inae ne bi mogao da primeti tamnu priliu oja je re ala nad njim. Ipa nije uspevao da je razabere. One jabuice bile su mu su ve i slepe; nije video ni ta osim hladnog, potpunog sivila razmazanog oo tamnijeg sivila lica. "Di i se, Kovenante", zare ao je promuli glas. "Ne oristi mi taav aav si ." Pogodio ga je novi udarac. Glava mu je mlitavo odletela u stranu. Kroz b ol u obrazu osetio je da dahe na ledenom vetru. Bolno je zatreptao preo suvih oij u i suze su poele da mu vraaju u slepilo oblie i prostore. "Di i se, ad a em!" Neao je prepoznao glas, iao nije znao iji je. Ali nije imao snage da o rene glavu i pogleda jo jednom. Opru en na ledenoj zemlji, treptao je sve do nije uspeo da usmeri pogled na visou, monolitnu ameninu. Bila je dvadeseta jardi od njega, visoa oo etrdeset stopa... stub oam enjene lave uzdignut na postolju od stene, izoblien pri vrhu ao svedo nemog pro testa. Dalje od njega nije video ni ta; stajao je na pozadini od oblaa ao da je uzdignut na ivici sveta. Isprva mu je izgledao ao zna sile, simbol Zemne moi po dignut ili spu ten ovde da oznai granicu protiv zla. Ali ada mu se vid razbistrio, amen je postao plita i sanjiv, prazan; do je treptao, gledajui u njega, posta o je neporetan ao i svaa obina stena. Ao je i iveo, Kovenant nije mogao da to razabere.

Opaog.

Polao su mu se vraali delovi ostalih ula. Otrio je da uje vetar ao divl je huji raj njega ao rea preo brzaa; a iza njega se ula duboa, prigu ena tutn java nali na grmljavinu vodopada. "Di i se!" ponovio je promuli glas. "Moram li da te onesvestim batinama d a bih te probudio?" Rei su bile propraene zajedljivim smehom ao da je u pitanju ala. Iznenada su mu grube rue dohvatile ogrta i podigle ga sa zemlje. Jo je bi o preslab da se dr i na nogama, preslab a i da podigne glavu. Naslonio se na neije grudi i dahtao od bola, pou avajui da besorisnim prstima uhvati tog neog za rame na. "Gde...?" onano je jenuo. "Gde...?" Opet ga je zaglu io smeh. Smejala su mu se dva neprepoznatljiva glasa. "Gde?" obrecnuo se onaj neo. "Tomase Kovenante, prepu ten si meni na milo st i nemilost. To je jedino gde oje je va no." Kovenant je uz ogroman napor podigao glavu i ustanovio da gleda pravo u Trioovo mrano mr tenje. Trio? Pou ao je da izgovori ime, ali glas ga je izdao. "Pobio si sve to mi je bilo drago. Razmisli o tome, Nevernie...", izgovori o je titulu sa ogromnim prezirom, "...ao hoe da zna gde si." Trio? "Tvoj dah je pun smrti i uni tenja. Ah! Zaudara na njih." Trioovo lice zgri lo se od gaenja i ponovo je bacio Kovenanta na zemlju. Kovenant je te o pao, uz novi sarastini smeh. Jo je bio suvi e o amuen da bi pr ibrao misli. Trioovo gaenje delovalo je ao nareenje; ostao je pru en, zatvorenih oi ju, nastojei da onju i samog sebe. Bilo je tano. Smrdeo je na lepru. Bolest u aama i stopalima je zaudarala, odajui trula isparenja van svih razmera sa fiziim obimom bolesti. A znaenje je bi lo jasno. Neistoa u njemu, truljenje mesa se irilo... pro irivalo ao da je zarazno, ao da je sada a i njegovo telo postalo opasnost po op te zdravlje Domaje. Opasnos t je na nei nain bila a i vea od Kletniove zime... ili je njegov zadah bio runa svega, vrhunac namera poglavara Kletnia. Namere e biti potpuno ispunjene ada n jegova bolest postane deo vetra, ada led i lepra zajedno isorene poslednju ivot nost Domaje. Jednim nagonsim soom razumeo je svoje oseanje li enosti. Otrio je gubit a. Ne proveravajui oseaj pogledom, znao je da su mu uzeli prsten; mogao je da ose ti njegovo odsustvo ao prazninu u srcu. Potezi Opaog su zavr eni. Ubeivanje i izgovori oji su uobliili Kovenantova isustva u Domaji sada su doneli plod. Kao ameno drvo, doneli su plod njegovog neizbe nog raja. Divlja magija sada je bila u ruama poglavara Kletnia. Kovenanta je zapljusnuo talas bola. Zgrozila ga je neizmernost nesree oj a se sprema Domaji. Grudi su mu se zgrile od alosti i bio je na ivici plaa. Ali pre nego to je stigao da se oslobodi bola, Trio je ponovo bio nad nj im. Kamendolac ga je uhvatio za o ulju i protresao ga da su mu sve osti zazveale. "Budi se!" divlje se proderao. "Vreme ti je rato. Moje vreme je rato. Ne mi slim da ga traim." Kovenant za trenuta nije mogao da se odupre; praznina, nesvestica i bol su ga onesposobili. Ali sada je Trioova bezrazlo na grubost izvula isre iz zap retanog ara Kovenantovog besa. Srd ba ga je protresla i vratila mu ontrolu nad mi iim a. Izvio se u Trioovom stisu i uspeo da se ruom i nogom osloni na zemlju. Tri o ga je pustio, pa se nesigurno podigao na noge, dahui. "Pala mu i rvi! Ne dira j me, ti... Besomue!" Trio je zaoraio a Kovenantu im se uspravio i jednim udarcem ponovo ga s ru io u pra inu. Nadnesen nad njim, viao je pobesnelim glasom. "Nisam ja Besomu! J a sam Trio, sin Tulerov! ove oji je voleo Lenu, er Atiaraninu... ove oji je p reuzeo ulogu oca Elene, eri Lenine, jer si je ti napustio! Ne mo e poricati nijedan udrac oji re im da ti nanesem!" Na to je Kovenant ponovo zauo smeh, ali i dalje nije mogao da prepozna od ale. Od Trioovog udarca glava mu je pucala od bola; to je izazivalo buu oja mu je ometala sluh. Ali ada je najgore pro lo, oi su mu se onano razbistrile. Prim orao je sebe da pogleda pravo Triou u lice.

Trio se ponovo promenio. Neobina ombinacija gaenja i gladi, besa i strah a, sada je nestala; nije vi e ostavljao utisa da luavo oristi sopstvene patnje. Umesto tih izvrtanja sada je ostala ogromna gorina, bes van ontrole ogranienja oja je ranije sebi nametao. Bio je on i nije bio on. Raniji molbeni pogled... ra vnote a i teret dugog poznavanja emera... pretopili su se u gnev. Obrve su mu se sp ojile u grubo mr tenje; molbene bore oo oiju postale su duboe ao o iljci; obrazi s u bili izbrazdani grimasama. Ipa, ne to u njegovom pogledu poricalo je objeat sr d be; oi su mu bile blistave i mleno bele, ao da su zahvaene mrenom, i pulsirale su zaludnom estinom. Izgledao je ao da e oslepeti. Od pogleda na njega Kovenantu se uinilo da je njegov sopstveni bes nedovo ljan, la an. Pred njim je bila jo jedna njegova rtva. Nije imao prava na gnev. "Trioe !" Jenuo je, nesposoban da smisli iaav odgovor. "Trioe!" Kamendolac je zastao, dajui mu vremena da se podigne na noge, a onda je p retei po ao a njemu. Kovenant se povuao ora-dva. Trebalo je da a e ne to, ne to to e prodreti ro z Trioovu gorinu ili je izmeniti. Ali misli su mu bile omamaljene; neorisno su pipale oolo ao da su ostale obogaljene posle gubita prstena. Trio je zamahnu o a njemu. Zaustavio je udarac mi icom i uspeo da se odr i na nogama. Rei... bile su mu potrebne rei. "Vatru mu palenu!" poviao je jer nije mogao da smisli niaav drugi od govor. " ta se desilo sa tvojim Zavetom mira?" "Mrtav je", promulo je zare ao Trio. "Mrtav je, sa drvenim bode om u trbuh u!" Ponovo je zamahnuo i uzdrmao Kovenanta. "Zaon smrti je prer en i sav mir je sada uzaludan." Kovenant je povratio ravnote u i nastavio da se povlai. "Trioe!" Dahtao je. "Nisam je ja ubio. Poginula je pou avajui da spase moj ivot. Znala je da sam ja ri v, a ipa je pou ala da me spase. Borila bi se i protiv tebe ad bi nas videla ov ave! ta ti je taj Besomu uinio?" Kamendolac je i dalje polao, pretei napredovao. "Ti nisi taav!" rinuo je Kovenant. "itavog ivota si doazivao da nisi t aav!" Trio je naglo soio i epao ga za grlo. Zabio mu je paleve u du ni. "Nisi vid eo ono to sam ja video!" isezio se. Kovenant se otimao, ali nije imao snagu ni pribli nu Trioovoj. Grebao ga je i stezao, ali bez uina. Od nedostata vazduha poelo je da mu zuji u u ima. Trio je slonio jednu ruu, pa ljivo stegao pesnicu i udario Kovenanta po sred ranjenog ela. Kovenant je posrnuo unazad i zamalo pao. Ali sa lea su ga uhvat ile nove rue, trgle ga navi e, postavile ga na noge... rue oje su ga opele ao dodir iseline. Otrgao se od njih i orenuo se da vidi o ga je opeao. U oi mu je tela sve a rv iz razbijenog ela, zalanjajui mu pogled, ali otro ju je utrnulim prstima i uspeo da vidi dve prilie oje su ga se doepale. Zajedno su mu se smejale. Dah za dahom, njihovo podsmevanje bilo je potp uno uslaeno u stra nom jedinstvu; zvuali su ao jedan glas iz dva grla. Bili su to Ranjani. U trenutu ih je ugledao i primio ao da su isoili iz ponoi u blesu u asa. Prepoznao je u njima dvojicu uzlara iz grupe grivenara Kama, Lala i Vana. Bili su drugaiji. a i nesigurnim pogledom video je da je u njih urezana promena, potpu no izmenjeno bie oje ih je zauzelo. Prezir i pohlepa progutali su njihov raniji zdravi duh. Samo neprijatni grevi oji su im rivili lica i nepotrebno nasilje u dr anju poazivali su da su iada bili drugaiji nego sada. "Na prijatelj Trio govori istinu", reli su zajedno, neuslaenim saglasje m oje se podsmevalo i Kovenantu i Triou. "Na brat nije sa nama. Zaposlen je uni t avanjem Veselamena. Ali Trio e zauzeti njegovo mesto... za neo vreme. Usoro. Mi smo turiya i mosha, Herem i Jehanum. Do li smo da u ivamo u uni tenju onoga to mrzi mo. Ti nam ni ta ne znai , puzave... Nevernie." Ponovo su se nasmejali, jedan duh ili p odstre oji je izra avao prezir roz dva grla. "Ipa, ti nas... zajedno sa na im pr ijateljem Trioom... zabavlja do eamo." Kovenant ih je jedva uo. Trenuta po to je razumeo ta im se desilo, video je jo ne to, ne to to ga je gotovo navelo da zaboravi Besomue. Malo iza Vana i Lala sta

jale su jo dve prilie. Dvojica ljudi oje je najvi e elo da vidi od ao se probudio u Morinmosu: Srdosolja Penosled i Banor. Pogled na njih ispunio ga je u asom. Penosled je bio preriven sve im o iljcima preo starih, a Banorova seda os a uoviravala je primetno ostarelo lice. Ali to je bilo beznaajno u poreenju sa je zivom injenicom da se nisu micali. Nisu a ni orenuli glave a Kovenantu. Bili su paralisani, uoeni i bespo moni od zelene sile oja je obigravala oo njih ao orona, obavijajui ih prinudom . Bili su neporetni ao da je blistavo smaragno zelenilo iscedilo iz njih i dah . A da su i mogli da pogledaju Kovenanta, ne bi ga videli. Oi su im bile a o Trioove, ali mnogo potpunije prerivene. Iza belog slepila oje im je poriva lo beonjae jedva su se videli obrisi du ica i zenice. Banore! - rinuo je Kovenant! Penoslede! Ah! Do mu se telo njihalo na uoenim zglobovima, grio se u sebi. Porio je gl avu ruama ao da se titi od udarca. Banorov i Penosledov usud bili su nepodno ljiv o. Nije mogao to da podnese. Povijao se u mestu ao da se zemlja pod njim mie. Utom ga je Trio ponovo uhvatio. Kamendolac ga je gurnuo u pra inu i povio se nad njim. "Nisi jo video ono to sam ja video. Ne zna ta si uinio." Slab, bez prstena, bedan aav je bio, Kovenant je i dalje uo Trioa, uo j e uni tavajui gnev ojim mu je govorio da jo ne zna najgore, da jo nije video najgore . To saznanje mu je bilo presudno. Gurnulo ga je duboo u strah, sve do mesta o je nije bilo dirnto ni zarobljavanjem ni u asom. Dovelo ga je do smirenosti oju j e steao u Morinmosu. Kao da se setio dela sopstvene linosti oji mu je dotad bio sriven. uma je ne to izmenila u njemu, ne to to mu nio nije mogao uzeti. Doepao se t og dara i zaronio u njega. Trenuta asnije, podigao je glavu ao da je izi ao iz tamnog tunela pani e. Bio je preslab da se odupre Triou; izgubio je prsten; rv mu je tela u oi sa povreenog ela. Ali vi e nije bio prepu ten strahu. Brzo trepui da razbistri vid, zagledao se u Trioa. " ta im se desilo?" "Nisi video!" grmeo je Trio. Ponovo je podigao pesnicu da udari Neverni a po licu. Ali pre nego to je zamahnuo, tihi glas je izgovorio jednu re. "Stani." Trio se trgao, trudei se da dovr i udarac. "Dao sam ti vreme. Sada hou da on zna ta u uiniti." Nareenje je obuzdalo Trioa; nije udario. Drhtei, otrgao se od Kovenanta, orenuo se i poazao prema amenom stubu. "Tamo!" poviao je. Kovenant se podigao na noge i obrisao oi. Na pola puta izmeu njega i amene pesnice stajala je Elena! Ogrnuta u blistavo zeleni velur, dr ala se ponosno ao raljica. Kao da je bila obavijena smaragdnom aurom; ada se nasme ila, itava njena pojava zablistala je ao dragulj. Odmah je, bez napora potvrivanja, poazala da je gospodar situaci je. Besomuci i Trio eali su pred njom ao podanici pred vlastelinom. U desnoj ruci dr ala je dugao ezlo. Bilo je oovano metalom sa oba raja, a izmeu iljaa bilo je preriveno urezanim runama i bo ansim simbolima. ezlo Zaona. udo njegove pojave nije Kovenantu znailo ni ta u poreenju sa udom Eleninog pov rata. Voleo ju je i izgubio ju je. Njena smrt u ruama mrtvog Kevina Zemljoguba privela je raju njegov drugi borava u Domaji. A sada je stajala na jedva trid eset stopa od njega. Sme ila se. Protreslo ga je radosno uzbuenje. Ljubav oja mu je muila srce od njenog p ada prostrujala je roz njega sve do nije pomislio da e esplodirati. Krv mu je tela iz oiju ao suze. Radost ga je zagu ila tao da nije mogao da govori. Napola zaslepljen, napola u suzama, stresao je zamor i po ao a njoj ao da e joj se bacit i pred noge i poljubiti joj stopala. Pre nego to je pre ao polovinu razdaljine, nainila je rata poret ezlom, a istog asa Kovenanta je pogodio udar sile. Istisnuo mu je dah iz plua i bacio ga na sve etiri. "Ne", rela je tiho, gotovo ne no. "Odgovoriu na sva tvoja pitanja pre nego

to te ubijem, Tomase Kovenante, prapoglavaru i Nevernie... voljeni." Re voljeni ru gala mu se sa njenih hladnih usana. "Ali nee me dotai. Nee mi prii bli e." Ogromna te ina nalegla mu je na ramena i priovala ga za zemlju. Borio se za dah, ali ada je uspeo da uvue vazduh u plua zabolelo ga je ao da udi e bolest. Sve oo njega zaudaralo je na njeno prisustvo. Ispunjavala je vazduh ao trule . U razmeri od oje se oseao ao patulja zaudarala je ao on... ao... lepra. S muom je podigao glavu i upiljio se u nju, dahui pod bolnim strujanjem r ane. Uz osmeh nali na zlobno e enje pru ila je a njemu levu ruu i otvorila au , tao da je video da na dlanu dr i njegovu burmu od belog zlata. Elena! Bezglasno je dozivao. Elena! Oseao je da e se slomiti pod teretom n epodno ljivih oolnosti. Uzaludno prelinjui, posegnuo je a njoj, ali ona mu se sa mo tiho nasmejala ao pred masom nemoi glumljenoj njenog zadovoljstva radi. Pro lo je neolio trenutaa pre nego to mu je bol dozvolio da je jasno sag leda, a do je jeao bez razumevanja, prosno je svetlela pred njim ao du a najistij eg smaragda. Ali vid mu se polao vraao. Kao ponovo roeni fenis, bila je oblivena zelenom ljupo u. Pa ipa, neim ga je podseala na Kevina Zemljoguba... na duh izvuen iz nemirnog groba naredbom neopisive orutnosti. Lice joj je bilo smireno olio god je mo to mogla da uini; zraila je liovanjem i propa u. Ali oi su joj bile potpuno tamne, bez svetlosti. Kao da se neim udnim grananjem, dvojno u, njen pogled slio n a drugu stranu, daleo od opipljivih stvari oo nje. Kao da nije videla gde je, o je i ta ini; pogled joj je bio usmeren neuda drugde, a tajni oja ju je potinj avala. Postala je sluga Opaog. a i do je stajala pred njim de ei ezlo i prsten, oi poglavara Kletnia dr ale su je ao zmijsi pogled. U njenoj osrnavljenoj lepoti Kovenant je ugledao sudbinu Domaje. Bie joj ostavljena lepota, tao da poglavar Kletni mo e dublje da u iva u svom plenu... a bie povarena do sr i. "Elena", prodahtao je, a onda je zastao, zgaen njenim zadahom. "Pogledaj me, Elena." Orenula se od njega uz prezriv poret glavom i pri la ora bli e amenom s tubu. "Trioe", olao je naredila, "odgovori Neverniu na pitanja. Ne elim da bude neobave ten. Njegovo oajanje bie lep polon za gospodara." Trio je smesta pri ao bli e i stao tao da ga Kovenant vidi bez truda da sa vlada pritisa oji ga je dr ao priovanog za zemlju. Kamendolac se i dalje mr tio, nije opustio ni jedan jedini mi i, ali u glasu ao da se nasluivao prizvu aljenja. P oeo je grubo, ao da ita presudu: "Pitao si gde si. Ovo je Domajin Sunovrat. Iza t ebe je Oborina ree Zemljospust i najseverniji raj Ju ni planina. Pred tobom sto ji olos Oborine." Kovenant je dahnuo od tog saznanja ao da mu smeta u ispreidanim napori ma da prodi e. "Mo da su ti poglavari...", Trio je prositao re poglavari u besu ili oaju, "...govorili o Kolosu. U davna vremena on je oliavao mo Jedine ume protiv njenih n eprijatelja, tri Besomua iz Gornje zemlje. Kolos je hiljadugodi tima utao... od a o je ove slomio duh ume. Ali mo da si primetio da se turiya i mosha ne pribli avaju amenu. Do ijedan umni ivi u ostacima ume, Kolos nee biti potpuno ra injen. Zato ost aje trun u ou Opaog. Elenina je namera da uni ti taj amen." Iza Kovenanta oba Besomua zare ala su od zadovoljstva pri toj pomisli. "Sve do sad to nije bilo mogue. Od ao je poeo rat, Elena je stajala ovde sa ezlom zaona ao bi podr ala gospodareve vojse. Uz mo ezla dr ala je zimu nad Dom ajom, oslobaajui gospodara za druge ratne poslove. Ovo mesto je odabrano za nju a o bi bila spremna ada se Kolos probudi... i tao da mo e da ga uni ti ao se ne bu de probudio." Glas mu je ogrubeo ao da je besan na Elenu. "U njemu jo ima Zemne moi. Ali uz ezlo i divlju magiju Elena e biti sposobna. Bacie Kolosa sa ove liti ce i pretvorie ga u ljuna. A ada vidi da niaav drevni bastion, ma olio pun Ze mne moi i nepodlo an izopaenju, ne mo e da se suprotstavi gospodarevim slugama... tada e Elena, ena Kletniova, da te ubije do bude leao u oajanju. Sve e nas ubiti." Trza

jem glave poazao je na Banora i Penosleda. Besomuci su se nasmejali u u asnom sazvuju. Kovenant se uvijao pod pritisom oji ga je dr ao. "Kao?" To pitanje je moglo da znai mnogo ta, ali Trio ga je razumeo. "Zato to je Zaon smrti prer en!" zare ao je. Glas mu je plamteo od besa; nije vi e mogao da ga o buzdava. Gledao je Elenu ao se graciozno ree prema Kolosu, pripremajui se za su oenje, a glas mu je odjeivao za njom ao da se upros njenom primoravanju boji d a je na nei nain obuzda. Oito je znao da je pooren, da mu je ne to uinjeno, i to zn anje ga je ispunjavalo u asom. "Prer en!" ponovio je, gotovo urliui. "Kada je upotreb ila Silu zapovesti da dovede Kevina Zemljoguba iz groba, prer ila je Zaon oji r azdvaja ivot od smrti. Omoguila je gospodaru da prizove i nju nazad... i sa njom i ezlo zaona. Zato mu je sad sluga. A u njenim ruama ezlo slu i njega... iao ga nee upotrebiti sam, ao ne bi podelio sudbinu Drula Stenotoca. Zato je sav Zaon po dreen njegovoj volji! Pogledaj je, Tomase Kovenante. Nije se promenila. U njoj jo ivi duh eri Le nine. a i do se priprema za ovo uni tenje, sea se o je bila i mrzi ovo to je posta la." Ubrzano je disao ao da se bori sa gorinom. "Tao radi gospodar. Usrsnuta j e da bi uestvovala u razaranju Domaje... Domaje oju voli!" Vi e se nije pretvarao da govori Kovenantu; zavitlao je glas za Elenom ao da samo tim delom sebe mo e da joj se odupre. "Elena, ena Kletniova", u asnuto je i zgovorio ime, "sada ima belo zlato. Vi e je sluga Opaog od ijednog Besomua. U ru ama turiye ili moshe ta mo bi zaela pobunu. Svai Besomu bi sa belim zlatom zba cio gospodara ao mo e i zauzeo presto u Kletniovom taboru. Ali Elena se nee pobun iti. Nee oristiti divlju magiju da se oslobodi. Dozvana je iz mrtvih i njena slu b a je ista!" Izgovorio je re ista ao da je to najgora uvreda oju je mogao da smisli. Ali Elena nije obraala pa nju na njega, sigurna u mo i pobedu. Samo se blago nasme ila , zabavljena njegovim delamovanjem, i nastavila da se priprema. Orenuta leima Kovenantu i Triou, gledala je monolit. Nadnosio se nad nj om ao da e se sru iti i zdrobiti je, ali njeno dr anje nije nagove tavalo niavu opas nost. Dr ei ezlo i prsten, bila je jaa od svae moi u Domaji. Zraei silom, podigla je r e sa ezlom zaona i belim zlatom. Ruavi su joj sliznuli sa ruu. Liujui i uzvi e na, poela je da peva napad na Kolosa Oborine. Pesma je vreala Kovenantove u i, pojaavajui oseanje bespomonosti. Nije mogao da podnese njenu nameru, a nije mogao ni da joj se suprotstavi; njena sila dr ala ga je na olenima ao oovi poni enja. Iao je bio svega deseta jardi od nje, nije mogao da je dosegne, nije mogao da se suprotstavi njenoj nameri. Misli su mu ludai letele, tra ei izlaz. Nije mogao da podnese uni tenje Kolos a. Morao je da nae re enje. "Penoslede!" oajno je rinuo. "Ne znam ta ti se de ava... ne znam ta su ti ui nili. Ali mora se odupreti! Ti si d in! Mora da je zaustavi ! Pou aj da je zaustavi ! Pen oslede! Banore!" Besomuci su propratili njegove molbe sarastinim cereanjem, a Trio je z are tao, ne sidajui pogled sa Elene. "Ti si budala, Tomase Kovenante. Oni ti ne m ogu pomoi. Suvi e su sna ni da bi ih nadvladala... ao mene... a suvi e slabi da vladaj u. Zato ih je zatvorila silom ezla. ezlo ru i sav otpor. To znai da se Zaon ne proti vi Opaiji. Svi smo nadvladani bez mogunosti izbavljenja." "Ti ne!" urno je odvratio Kovenant. Borio se sa pritisom sve do mu se n ije uinilo da e mu plua prsnuti, ali nije uspeo da se oslobodi. Bez prstena, oseao s e obogaljeno ao da su mu rue odseene. Bez njega, bio je la ao praznina na ter azijama Domajinog usuda. "Ti ne!" ponovio je. "ujem te, Trioe! Ti! Ona te se ne bo ji... tebe ne dr i. Trioe! Zaustavi je!" Besomuci su se ponovo nasmejali. Ali ovog puta Kovenant je osetio napeto st u njihovim glasovima. Borei se protiv oova, uspeo je da orene glavu dovljno da bi pogledao Vana i Lala. Jo su stajali na bezbednoj razdaljini od Kolosa. Nisu ni pou ali da pomogn u Kovenantu ili spree Elenu. Obojica su nastavila da se smeju ao da ne mogu da s e savladaju. Ali jasno se razabirao njihov napor. Bili su uoeni, belih usana; ni z lica im se od napora slivao znoj. Svim dugim ponosom svog naroda Ranjani su se borili da se oslobode.

Iza njih, Penosled i Banor taoe su se borili za slobodu. Obojica su nea o smogli snage da se porenu. Penosled je pognuo glavu i stezao aom lice ao da hoe da izmeni obli lobanje. Banor je grio prste opu tenih ruu; i lice mu se grilo, ogoljenih zuba. urno, oajno su se borili protiv Elenine moi. Njihove mue stra no su padale Kovenantu... stra no i bespomono se oseao. Kao i Ranjani, bili su iznad granica svojih sposobnosti. Pritisa se naupljao u nji ma i zraio na sve strane. Bio je tolio ja da se Kovenant pla io da e im srca prepui . Mo ezla poveavala se da zdrobi svao preterivanje njihove samosvesti. Njihova uzaludnost bolela je Kovenanta vi e od njegove sopstvene. Bio je ov rsnut, navinut na nemo, ali Banor i Penosled to nisu bili. Stra ni prizor njihovog poraza gotovo ga je nagonio da bolno rine. eleo je da vine na njih, da ih pre linje da prestanu pre nego to im du e izlude. Ali sledeeg asa pro eo ga je talas nade jer je shvatio ta pou avaju. Znali su da ne mogu pobei, pa nisu ni pou avali. Hteli su da postignu ne to drugo. Elena nije obraala pa nju na njih; usmerila se na pripremu za uni tenje Kolosa. Zato nije tro ila snagu da ih dr i zarobljene. Prosto je ostavila prinudu u vazduhu i orenula im l ea. Penosled i Banor privlaili su tu prinudu i oristili je... da je upotrebe . Do su se d in i rvni gardista borili da se oslobode, svom svojom snagom, Trio je trzao glavu, drhtao u groznici patnje, ljocao vilicama ao da pou ava da istr gne iz vazduha omade nadmoi... i poeo je da se ree a Eleni. Besomuci nisu ni pou ali da ga zaustave. Nisu mogli; otpor Ranjana nije i m dao prostora za delovanje. Trio se grio pri retanju ao da su mu osti i a ene i neprestano je dozivao. "Elena? Elena?" Ali retao se; napredovao je a njoj ora po ora. Kovenant ga je posmatao u agoniji napetosti. "Stani", o tro je rela pre nego to joj je pri ao na dohvat rue. Klatei se na razmei suprotstavljenih zahteva, Trio se zaustavio. "Ao mi se odupre jo jedan ora", zare ala je, "i upau ti srce iz tog jadnog st arog tela i nahraniu njime Herema i Jehanuma, a ti e to gledati i moliti me da te p ustim da umre ." Trio je poeo da plae, tresui se od naleta jecaja. "Elena? Elena?" Ni ne pogledav i ga, nastavila je pesmu. Sledeeg trenuta ne to joj je privulo pa nju i odvratilo je od Kolosa. Naglo je orenula lice a zapadu. Iznenaenje i bes isrivili su joj crte. Za trenuta je nemo zurila u ono to joj je zasmetalo. Onda je zamahnula ezlom zaona. "Poglavari uzvraaju udarac! Besno je urli nula. "Samadhi je ugro en! Usudili su se!" Kovenant je zinuo na ovu upuenost u opsadu Veselamena. Ali nije imao vre mena da misli o tome. "Kletniove mi rvi!" besnela je. "Raznesi ih, Besomue!" U ezlu su se sau pljale neizmerne sile, rastui da budu baene u daljinu, u pomo samadhi eolu. U tom trenutu zanemarila je prisiljavanje ljudi oo sebe. Banor i Penosled su se oslobodii slepila. Zateturali su se, spotali, pr e li u poret. Besomuci su pou ali da reaguju, ali nisu mogli da se reu dovoljno br zo zbog otpora Ranjana. Kovenant je osetio da mu pritisa na lea jenjava. Smesta se ototrljao is pod njega. Soio je na noge i bacio se a Eleni. Ali jedino je Trio bio dovoljno blizu nje da isoristi njenu oma u. Uz d ivlji uzvi, sruio je obe pesnice na njenu levu ruu. ae su mu pro le roz njeno prozirno telo i udarile prsten. Neoeivani udara c je otrgao vrsti metal sa njenih iznenaenih prstiju. Pao je. Trio se bacio za njim, porio ga jednom ruom i hitnuo a Kovenantu pre nego to je pao na smrznutu zemlju. Elena je reagovala istog asa. Pre nego to je Trio stigao da se ototrlja, da pou a da je izbegne, zamahnula je ezlom a njemu i pogodila ga u lea. Mo je plan ula roz njega i raznela mu imu. Gotovo ne preidajui poret, ponovo je podigla ezlo, postavila ga u borben i polo aj i orenula se a Kovenantu.

Od poreta a njoj gotovo je proma io prsten. Proleteo je pored njega, ali uspeo je da srene i soi na njega, zgrabi ga pre nego to ga je Elena zaustavila. Sa burmom stegnutom u pesnici, spremio se da doea napad. Za trenuta ga je posmatrala, a onda je odluila da se ne nosi sa njim. Je dnim zamahom ezla ponovo je zarobila Penosleda i Benora, prigu ila pobunu Ranjana. Onda je spustila gard ao da joj vi e nije potreban. Glas joj je podrhtavao od bes a, ali bila je mirna. "Neu ga upotrebiti. On ni ne zna ao da probudi njegovu mo. Hereme, Jehanume... ostavljam ga vama." Dvojica Besomua su se u asno uglas nasmejala od zadovoljstva i gladi. Zaj edno su polao po li a njemu. Na ao se izmeu njih i Elene. Da ne bi opet ostao bez prstena, navuao ga je na domali prst. Smr ao je; prsti su mu bili o ati i prsten je nesigurno visio, ao da bi svaog asa mogao da s padne. A niada mu nije bio potrebniji. Stegao je pesnicu oo njega i poeo da se povlai pred Besomucima. Negde duboo u sebi bio je siguran da Trio nije mrtav. Trio ga je priz vao; nestao bi iz Domaje onog asa ada Kamendolac umre. Ipa, Triou je sigurno o stalo jo samo neolio trenutaa ivota. Kovenant nije znao ao, ali eleo je da uini te trenute bitnim. Povlaio se pred Besomucima, a Eleni. Stajala je mirno raj Kolosa, posma trajui ga. Na licu su joj bili uravnote eni veselje i bes. Besomuci su mu polao pr ilazili ora po ora, gladno ispru enih ruu, sarastino ga pozivajui da zaboravi otpor i po uri u zaborav njihovog zagrljaja. Napredovali su; on se povlaio; ona je stajala u mestu, branei mu da je dot ane. Prsten mu je be ivotno visio sa prsta ao da je nainjen od metala i uzaludnos ti, niega vi e... tailsman bez smisla u njegovim ruama. Narastajua plima pobune isp unila ga je besorisnim letvama. Vatru mu palenu. Vatru mu palenu. Pala mu i rvi! Nagonsi, ne znajui za to to ini, rinuo je u sivi vetar. " umnie! Pomozi mi!" Istog asa, izuvijani vrh Kolosa je planuo. Za trenuta, do su Herem i Je hanum jauali, monolit je zablistao zelenom vatrom... plamenom boje propupelog l i a i trave, zelenom oja nije imala ni ta zajednio sa smaragdnim Kamenom zlozemlja p oglavara Kletnia. Sirovi, plodni mirisi zapucetali su u vazduhu ao u naletu p rolea. Iz ognja su iznenada a Besomucima izbile dve munje. U blistavnom haosu isri i moi, munje su pogodile Lala i Vana u grudi. Mo monolita pr ila im je srca sve do smrtna tela Ranjana nisu sagorela, sa e e na do ni tavila. Onda su munje pale, a plamen utihnuo. Herema i Jehanuma vi e nije bilo. Iznenadni plamsaj i nestana vatre uzdrmali su Kovenanta. Zaboravljajui n a opasnost, tupo se osvrtao oo sebe. Ranjani su bili mrtvi. Jo rvi, jo ivota rtvov anih njegovoj nemoi. eleo je da rine. Ne! Nei nagon ga je upozorio. Sagnuo se, a ezlo zaona mu je prohujalo pored glave. Odsoio je, orenuo se, povratio ravnote u. Elena je i la a njemu. Dr ala je ez lo upereno obema ruama. Na licu joj je bilo ispisano ubistvo. Mogla ga je uni titi udarom moi ezla, razneti ga na mestu oreui svoju mo proti v njega, ali bila je suvi e pobesnela za tavu borbu. elela je da ga fizii zdrobi, da ga prebije do smrti snagom sopstvenih ruu. Kada ju je pogledao u lice, nainil a je poret ruom a Penosledu i Banoru, ni ne gledajui u tom pravcu. Sljoali s u se ao marionete bez ica, pali na lice i ostali nepomini. Onda je podigla ezlo na d glavom ao seiru i zamahnula na Kovenanta. Oajniim poretom rue srenuo je ezlo, pa ga je udarilo po ramenu umesto p o glavi. Od snage uadara itava strana mu je ostala paralisana, ali posegnuo je za ezlom levom ruom, uhvatio ga i spreio je da ga povue za ovi udarac. Elena je brzo premestila rue na ezlu i usmerila svoju te inu u drvo ao b i isoristila njegovu odbranu. Pritisajui ga po ramenu, oborila ga je na olena. Oslonio se utrnulom ruom o zemlju, pou avajui da joj se odupre, pou avajui da se osloni o noge. Ali bio je preslab. Promenila je pravac pritisa tao da mu je sada gurala ezlo pravo pod grlo. Morao je da se obema ruama brani ao mu ne

bi zdrobila grljan. Polao, gotovo bez napora, povila ga je unazad. A onda ga je oborila na zemlju. Potisivao je ezlo svom preostalom snagom , ali nije mogao da je zaustavi. Dah mu je bio preseen. Zarvavljene oi pulsirale su mu u dupljama do je piljio u njenu svirepost. Usmerila je pogled a njemu ao da predstavlja hranu za najvarniju glad njene bolesne du e. Kao da je roz nju video Opaog ao se liujui i prezrivo ez i. Ali u njenim oima razabrao je jo ne to. Trio je govorio istinu. Iza divljeg pogl eda osetio je poslednje nepooreno jezgro njenog jecanja i otpora. Nije imao snage da se spase. Kad bi mogao da je mrzi, da doea njen bes b esom, mo da bi mogao da izvede jedan grevit oret, jedan trzaj ojim bi osvojio jo t renuta ili dva ivota. Ali nije mogao. Bila mu je er; voleo ju je. Jedino mu je o stajalo da umre ne r ei veru u samog sebe. Poslednjim dahom i poslednjim otporom uspeo je da za i ti. "Ti uop te ne posto ji ." Od tih rei se razbesnela ao od onanog odricanja. U divljem besu popustil a je pritisa za trenuta ao bi priupila svu snagu i svu silu ezla za jedan ud ar ojim bi mu isorenila odbranu ivota. Duboo je udahnula ao da uvlai neogranien u mo, a onda mu je svom te inom, mi iima i snagom, itavim od Kletnia datim postojanjem , nalegla ezlo na grlo. Ali on je grevito stezao ezlo. Prstenom je pritisao drvo. Kada je njena s naga do la u dodir sa belim zlatom, divlja magija rasprsla se ao otvoreni vulan. ula su mu se zamraila od neizmernog udara. Ali nijedan plamen ni udarac ni je ga dosegao; sva sila se vratila roz ezlo na Elenu. Nije je odbacilo od njega; to nije bila ta vrsta moi. Ali procepila je ru nama urezano drvo ezla ao bela zvezdana vatra, rastoila ezlo vlano po vlano ao da njegov Zaon nije ni ta sem oovanog sve nja iveraa. Vazduh se protresao od o trog razdiranja. a je i Kolos uzmaao od tog oslobaanja moi. ezlo zaona pretvorilo se u pepeo u ruama mrtve Elene. Vetar je istog asa minuo ao da mu je erupcija prostrelila grudi. Uz trep erenje, udare i tihe rie stropo tao se na zemlju i zamro ao da je demon zime ub ijen jednim ubodom. Oo Elene se pro irio vrtlog sile, narastao ao zloduh vetra sa njom u sre di tu. Njena smrt joj se vratila; zaon oji je prer ila sada ju je ponovo isisavao iz ivota. Pred Kovenantovim oima... omamljenim i nerazumevajuim, gotovo zaslepljen im od pomilovanja... poela je da nestaje. Deo po deo, nestajala je u vrtlogu, pre lazila u ni tavilo. Ali do je bledela i nestajala, gubila bolesno postojanje, na la je snage za onani ri. "Kovenante", dozvala je ao izgubljeni glas pusto i. "Voljeni! Udari i za mene!" A onda je nestala, ponovo upijena u smrt. Vir je postao bled, sve blei, s ve do nije i ezao u neuznemirenom vazduhu. Kovenant je ostao sam sa svojim rtvama. Nevoljno, pomou neeg o emu nije imao pojma, uspeo je da se spase... i dozvo lio je da mu prijatelji stradaju. Oseao se oi eno, rho, li en pobedonosnosti, ao da je svojim ruama ubio enu oju voli. Tolii ljudi su se rtvovali. Znao je da je Trio jo iv, pa se bolno podigao na noge i oteturao do obore nog Kamendolca. Triou je dah rljao u grudima ao mlaz rvi; usoro e umreti. K ovenant je seo na zemlju i podigao Trioovu glavu sebi u rilo. Trioovo lice bilo je izoblieno silom oja ga je zdrobila. Ugljenisana o a lju tila mu se sa lobanje, a oi su mu bile spr ene. Iz mltave crne rupe gde su mu ne ada bila usta izlazili su lai oblaci dima ao poslednji trzaji du e. Kovenant je obgrlio Trioovu glavu obema ruama i poeo da plae. Ne to asnije, Kamendolac je na nei nain osetio o ga dr i. Kroz smrt oja m u se zgu njavala u drelu borio se da progovori: "Kovenante." Glas mu je bio jedva ujan, ali Kovenant je savladao suze da bi odgovorio. "ujem te." "Ti nisi riv. Ona je... osuena od roenja." Tolio je milosra mogao da poa e. Jo jedan trzaj i dim je nestao. Kovenant ga je dr ao i znao da vi e nema ni traga ivota u njmu.

Shvatio je da mu je Trio oprostio. Kamendolac nije bio riv to mu njegov dar nije doneo utehu. Povrh svega ostalog, Kovenant je bio odgovoran i za usud Elenine smrti. Bila je er zloina oji niada nee moi da povue. Zato je mogao samo da sedi sa Trioovom nemom glavom u rilu i plae, eajui na prestana prizivanja, ra j oji e ga otrgnuti iz Domaje. Ali raj nije dolazio. Ranije je uve poinjao da nestaje im njegov priziva umre; ali sada je ostao tu. Prolazili su trenuci, a on i dalje nije nestajao. Po stepeno je shvatio da ovog puta nee nestati, da iz razloga oje ne razume jo nije propustio priliu. Nije morao da prihvati Eleninu sudbinu. To nije bila poslednja re... ne j o . Kada su se Banor i Penosled prome oljili, zajeali i poeli da dolaze svesti, naterao je sebe da se porene. Pa ljivo, promi ljeno, sinuo je burmu sa domalog pr sta i nataao je na a iprst obogaljene rue, odale je bilo manje verovatno da e s liznuti. Onda se, obuzet bolom i aljenjem, podigao na osti oje mogu sve da podne su i othramao da pomogne prijateljima. 17. UBOJNE ZARAVNI Banor se oporavio br e od Penosleda. Upros poodmalim godinama jo je imao v rstinu haruaija; ada mu je Kovenant protrljao vrat i zglobove, izvuao se iz nes vestice i gotovo istog asa postao spreman. Pogledao je Kovenanta u suzne oi sa tip inom ravnodu no u i zajedno su po li da vide ta mogu da uine za d ina. Penosled je jeei le ao na zemlji, obuzet nanadnom groznicom. Od greva je is ezio zube, a ogromnim aama udarao se po grudima ao da pou ava da zdrobi neo str a no mesto zla u sebi. Izgledalo je da e nauditi samom sebi. Zato je Banor seo na z emlju raj d inove glave, oslonio mu se nogama na ramena i uhvatio ga za razmahane ae. Dr ao mu je rue do mu je Kovenant sedeo na grudima i udarao ga po ise enom l icu. Posle neolio trenutaa otpora Penosled je urlinuo. Divlje se uvijajui, prebacio je Banora na Kovenanta, sru io ga sa sebe i soio na noge, dahui. Kovenant se povuao van doma aja Penosledovih pesnica. D in je treptao i zah tao, ali brzo se pribrao i prepoznao prijatelje. "Kovenante?" zastenjao je. "Ban ore?" Kao da se bojao da su postali Besomuci. "Penoslede", odgovorio je Kovenant stegnutog grla. Suze ola anja lizile su mu niz upale obraze. "Dobro si." Penosled se polao opustio ada je video da su mu prijatelji zdravi i ita vi. "Kamena mu i mora!" tiho je proleo, drhtei pri svaom udisaju. "Ah! Prijatel ji... jesam li vam naudio?" Kovenant nije mogao da odgovori; zagu ili su ga novi jecaji. Pustio je da Penosled vidi njegove suze; nije imao drugog naina da a e d inu ta osea. Trenuta asn ije, Banor je odogovorio umesto njega. "Dobro smo... olio mo emo biti. Nisi nam naneo niavu povredu." "A... a duh Vrhovnog poglavara Elene? ezlo zaona? Kao to da smo jo ivi?" "Nema ih." Kovenant se trudio da se savlada. "Uni teni su." Penosledovo lice bilo je puno saue a. "Ah, ne, prijatelju", uzdahno je. "Ona nije uni tena. Smrt ne mo e biti uni tena." "Znam. Znam to." Kovenant je za ripao zubima i obgrlio se do nije pro ao t alas oseanja. Onda je poeo da se povlai i uspeo je da postigne aav-taav mir. "On a je mrtva... ponovo mrtva. Ali ezlo... ezlo je uni teno. Divljom magijom." Napola u pla en od reacije prijatelja na to saop tenje, urno je dodao. "Nisam ja to uinio. To nije moje delo. Ona..." Nije dovr io. Setio se Moramovih rei. Ti jesi belo zlato. K ao da bude siguran da to nije njegovo delo? Ali to otrie samo je zapalilo neobian sjaj u Banorovom mirnom pogledu. Ha ruai su oduve smatrali da je oru je nepotrebno, da a izopauje. Banoru je nestana ez la doneo pre zadovoljstvo nego aljenje. A Penosled je slegnuo ramenima na svao o bja njenje, ao da nije va no u poreenju sa prijateljevom nevoljom. "Ah, Kovenante, K ovenante", zastenjao je. "Kao mo e da izdr i ? Ko mo e da izdr i tao ne to?"

"Ja sam gubavac", odvratio je Kovenant. Iznenadio je samog sebe to govori bez gorine. "Mogu sve da podnesem. Zato to ne oseam." Ra irio je bolesne rue jer su ga suze oito izdavale. "Ovo je san. Ne mo e mi ni ta. Ja sam...", isrivio je lice, prisetiv i se uverenja oje je navelo Elenu da porene Zaon smrti, "...ja sam neo setljiv." Umesto odgovora, d inove upale oi ispunile su se suzama. "I veoma si hrabar ", reao je promulim glasom. "Daleo me prevazilazi ." D inovo aljenje gotovo je opet navelo Kovenanta na pla. Ali smirio se pomi lja jui na pitanja oja e morati da postavi, stvari oje e morati da a e. eleo je da se n asme i Penosledu, ali obrazi su mu bili suvi e uoeni. Onda se osetio ao da je uhvaen u veitom proma aju, stalnoj nesposobnosti uzvraanja. Lanulo mu je to je morao da se orene ada im je Banor srenuo pa nju na vreme. Banor im je uazao na odsustvo vetra. U borbi sa Elenom jedva je primeti o promenu. Ali sada je mogao da oseti mirovanje atmosfere ao da je opipljiva. L edeni bes poglavara Kletnia nestao je bar za neo vreme. A bez vetra oji bi ga nosio, poriva sivih oblaa visio im je nad glavama, mrgodan i prazan, ao oveg bez le a. Vazduh je odmah delovao toplije. Kovenant je napola oeivao da na tlu vid i vlagu od topljenja zaleene zemlje, napola je oeivao da prolee odmah pone. U blago m mirovanju vaduha zvu vodopada jasno je dopirao do njega. Banorova ula dosezala se dalje; oseao je ne to to je Kovenant propustio. Tren uta asnije poveo je Kovenanta i Penosleda do Kolosa da im poa e ta je na ao. Sa bazaltnog monolita irilo se zraenje toplote. Ova toplota sadr ala je istinso obeanje prolea; mirisala je na pupolje i z elenu travu, na alianthu, mahovinu i umsu ilovau. Kovenant je ustanovio da pod nj enim uticajem mo e da se opusti. Odlo io je jad, strah, neispunjene potrebe i sa zah valno u sliznuo da sedne leima naslonjen na ute ni amen. Penosled je tragao oolo do nije na ao d a sa zalihama oje je poneo iz Ra njansog sloni ta. Izvuao je hranu i posudu oblua. On, Banor i Kovenant ute su j eli raj Kolosove pesnice ao da su u zajednici... ao da prihvataju zalon i to plotu amena da bi mu uazali ast. Nisu imali drugog naina da mu isa u zahvalnost. Kovenant je bio gladan; danima je iveo samo na demonijsom piu. Ipa je je o i grejao se sa udnom ponizno u, ao da ih nije zaradio i zaslu io. Znao je duboo u srcu da uni tenje ezla nije donelo Domaji ni ta vi e od ratog predaha, malog odlaganj a onane pobede Opaog. A taj predah nije bio njegovo delo. Refles oji je pore nuo belo zlato bio je svaao jednao nesvestan, jednao neontrolisan ao da se desio u snu. A za to je utro io jo jedan ivot. To saznanje ga je poni avalo. Jeo je i grejao se zbog sveg posla oji ga je oeivao... oji nijedno stvorenje u Domaji nije moglo da obavi umesto njega. Kada su pojeli sve voe, poeo je svoj posao, pitajui prijatelje ao su dosp eli do Kolosa. Penosled se trgao od tog seanja. Prepustio je priu Banorovoj jezgrovitosti . Do je Banor priao, d in je istio i previjao Kovenantovo elo. Banor je u ratim reenicama ispriao ao su Ranjani uspeli da odbiju napa d na svoje sloni te, zahvaljujui d inovoj ogromnoj pomoi. Ali bita je bila duga i st ra na i no je minula pre nego to su Banor i Penosled mogli da pou u portragu za njim i Lenom. ("Pragrdani!" promrmljao je Penosled, gledajui Kovenantovu ranu. "Ovo se nee zaleiti. Da bi te zarobili, stavili su zna na tebe.") Grivenari su pustili s amo dvojicu uzlara, Vana i Lala, da pomognu u potrazi. Toom te noi Ranihine je z ahvatila promena. Na iznenaenje i radost Ranjana, velii onji neoeivano su po li a jugu, u planinsa utoi ta. Ranjani su smesta renuli za njima. Samo me avina uenja i brige za Prsteno u navela ih je da daju neu pomo Banoru i Penosledu. I tao su njih etvorica poeli lov. Ali izgubili su previ e vremena; vetar i sneg sarili su tragove. Izgubili su ih ju no od Lunjinstana i nisu mogli da nau ni traga od Kovnenanta. Konano su zaljuili da je sigurno na ao neoga o ga je poveo a istou. Zajedno su po urili olio su god mogli a Oborini ree Zemljospust. Putovanje su usporavali i ote avali opori re a i razbojnia i etvora se boja la da je Kovenant napustio Gornju zemlju pre vi e dana. Ali ada su se pribli ili Ko losu, naleteli su na odred pragrdana sa Besomuom Heremom-Trioom. Na svoj veli i u as, videli su da nose Nevernia, mlitavog ao da je mrtav.

Napali su i pobili pragrdane. Ali nisu mogli da spree Herema da pozove po mo. Pre no to su stigli da ga poraze, da spasu Kovenanta i povrate prsten, na pozi v je uzvratila mrtva Elena, nosei ezlo zaona. Bez napora je savladala svu etvoricu . Onda je dala Vana Heremu, tao da Trioove mue postanu stra nije. Kada je stiga o Jehanum, taj Besomu je u ao u Lala. Kovenant je znao nastava. Banor i Penosled nisu znali ni ta o Leni. Nisu znali ta je usporilo Kovenan tov dolaza na Zemljospust. Kada je Banor zavr io, Penosled je zare ao u besnom gaenju. "Kamena mu i mora ! Nainila me je neistim. Moram da se oupam... bie mi potreno itavo more da sperem o vu prisilu." Banor je limnuo glavom. "I meni." Ali nijedan se nije pomerio, iao je rea Zemljospust bila omah iza nis og brdsog lanca. Kovenant je znao da mu se to stavljaju na raspolaganje; ao da su osetili olio su mu potrebni. A imali su i svoja pitanja; ali nije bio spre man za stvari oje bi morao da a e. Posle rate ti ine bolno je upitao. "Trio me je prizvao... a on je mrtav. Za to sam jo tu?" Penosled je malo promozgao pre nego to je odgovorio. "Mo da zato to je Zaon smrti prer en... mo da te je taj zaon ranije slao iz Domaje ada bi umro onaj o te je prizvao. Ili sam mo da i ja imao udela u prizivanju." Da, uzdahnuo je Kovenant u sebi. Dugovao je Triou mnogo manje nego to du guje Penosledu. Nije vi e mogao da izbegava odgovornost; primorao je sebe da opi e ta se desi lo sa Lenom. Glas mu je bio turoban do je govorio o njoj... o starici oja je ostala probura ena i nepoopana zato to se, onao izgubljena, vezala za ovea oji joj je naudio. A njena smrt bila je samo najnovija tragedija u njenoj porodici. Od prvo g do poslednjeg, svi njeni su trpeli udarce zbog njega: obluar Trel, Atiaran, dru b enica Trelova, Vrhovni poglavar Elena, sama Lena - sve ih je uni tio. Te stvari su ga izmenile, nainile od njega drugaijeg ovea. To mu je omoguilo da postavi novo pi tanje po to je ispriao svoju priu. "Penoslede", uobliio je pitanje to je pa ljivije mogao, "to se mene ne tie. A li Pieten mi je napriao stra ne stvari o tebi. Ili je hteo da zvue stra no. Reao je.. ." Ali nije mogao da izgovori rei. Bez obzira na to ao ih reao, zvuae ao optu ba. D in je uzdahnuo i neao se sljoao. Zagledao se u prepletene prste ao da se negde izmeu njihove ne nosti i grubosti rije tajna oju ne mo e da otrije, al i vi e nije izbegavao pitanje. "Reao je da sam izdao svoj narod... da su d inovi iz Primorja pobijeni do poslednjeg deteta od rue turiye Besomua zato to sam ih na pustio. To je istina." Penoslede! - jenuo je Kovenant. Prijatelju! Tuga je izvirala u njemu i gotovo ga ponovo navela na pla. "Mnogo ta je izgubljeno tog dana u Leleju", rasejano je reao Banor. "Da." Penosled je zatreptao ao da pou ava da zadr i suze, ali oi su mu bile suve, spr ene ao zemlja. "Da, mnogo ta. Ja sam te najmanje od svega. Ah, Kovenante, ao da ti priam o tome? Na ovom jeziu nema rei dovoljno d ugaih za pripovest. Nema rei oje mogu da opi u ljubav za izgubljenu domovinu, ili patnju nestajanja semena, ili ponos... ponos u vernosti. Ta vernost bila je na je dini odgovor na izumiranje. Ne bismo mogli podneti na e opadanje da nismo imali po nos. Zato je moj narod... d inovi... a i ja, na nei nain... d inovi su bili obuze ti u asom... gnu anjem tao duboim da im je utrnula a i sr ostiju... ada su videli da im je ponos rastrgnut... otrgnut od njih ao trula jedra na vetru. Potonuli su od toga. Videli su znamenje svoje nade u Dom... trojicu brae... izmenjenih iz vernosti u najmonije zlo jednim malim potezom sile Opaog. Ko bi u Domaji mogao d a se suprotstavi d inu-Besomuu? Tao su Bezemlja i postali nain da se uni ti ono na emu su zasnivali svoju istinitost. A u u asu pred propadanjem svoje vernosti, besmisl ica ojih su se pridr avali toom dugih stolea ponosa, bili su ucveljeni. Taj preo ret nije ostavio u njima mesta za borbu ili otpor ili izbor. Radije nego da podn esu cenu svog proma aja... radije nego da riziuju da ih jo vi e bude pretvoreno u Du o morove sluge... oni su... oni su izabrali smrt. I ja sam... na svoj nain, bio isto tao u asnut. Ali ve sam video ono to oni

nisu, do tog trenuta. Video sam ao postajem ono to sam mrzeo. Za razliu od os talih u mom narodu, nisam bio iznenaen. Nije me u asnula vizija d inova-Besomua. U asn uo me je moj... moj sopstveni narod. Ah! Kamena mu i mora! Zgrozio sam se od njih. Besneo sam na njih... juri o sam roz Lelej ao tamno more besa, urliui nad njihovom pedajom, besnei da izazov em maar isru otpora u ovla enom ugljevlju njihovih srca. Ali oni... oni su odlag ali alate, gasili vatre, pripremali ue ao da se spremaju na odlaza..." Iznenad a se prigu eni bol izlio u ri. "Moj narod! Nisam mogao da podnesem! Napustio sam ih... pobegao sam da ne bih i ja pao u stravu ao oni. Zato su pobijeni. Ja, o ji sam mogao da se borim sa Besomuom, napustio sam ih u najdubljoj i najcrnjoj potrebi." Nesposoban da se dalje uzdr ava, podigao se na noge. Bolan, izmuen glas m u promulo se probijao roz grlo. "Neist sam. Moram da se operem." Uoeno uspravljen, orenuo se i oteturao a reci. Bespomonost Kovenantovog gneva izbila je u obliu bola. I njegov glas se tresao ada se obratio Banoru. "Ao a e jednu jedinu re da ga optu i , unem se..." Preinuo je na pola. Suvi e esto je ve nepravedno optu ivao Banora; rvna gard a odavno je zaslu ila da se prema njima bolje pona a. Ali Banor je samo slegnuo rame nima. "Ja sam haruai", reao je. "Ni mi nismo neosetljivi. Izopaenje ima mnoga lic a. Orivljenje je mnogo primamljivije lice od ostalih, ali je ipa samo masa Op aog." Posle toliog govora Kovenant je morao da ga pa ljivije pogleda. Ne to se is preilo izmeu njih, ne to to niada nije moglo da se otloni, a ni od Doline ve ala ni u Ranjansom sloni tu. Izgledalo je ao uobiajeno nepoverenje rvne garde, ali ad a je pogledao Banora u oi osetio je da je u pitanju ne to ozbiljno. Banor je nastavio nepromenjenim glasom. "Mr nja i osveta su taoe mase." Kovenant se zaprepastio olio je rvni gardista ostario. Smrtnost mu se ubrzavala. Kosa i obrve bili su mu potpuno sedi; o a mu je delovala sparu eno ao da je poela da vene; bore oo oiju izgledale su neao onano, ao brazde smrti ure zane u o u. Ipa, njegova mirna ravnodu nost bila je potpuna ao i uve. Nije izgle dao ao ove oji bi otazao zaletu odanost poglavarima. "Prapoglavaru", reao je smireno, " ta e sad da radi ?" "Da radim?" Kovenant se trudio da govori ao rvni gardista, ali nije mo gao da bez aljenja posmatra Banorovo starenje. "Jo me ea posao. Moram da idem u Kl etniov Tabor." "Zbog ega?" "Moram da ga zaustavim." "Vrhovni poglavar Elena taoe je pou ala da ga zaustavi. Video si ao se to zavr ilo." "Da." Kovenant se potpuno slagao sa Banorovom izjavom, ali nije se pool ebao. "Moram da naem bolji nain od njenog." "Da li si taj izbor nainio zbog mr nje?" Otvoreno je odgovorio. "Ne znam." "Pa za to onda ide ?" "Zato to moram." To moram nosilo je te inu neporecive neophodnosti. Beg oj i je zamislio po izlasu iz Morinmosa ne bi bio dovoljan. Potrebitost Domaje dr al a ga je ao olop. "Uinio sam tolio pogre nih stvari. Moram pou ati da ih popravim. " Banor je neo vreme razmi ljao o tom odgovoru, a onda otvoreno upitao. "Da li zna ao da upotrebi divlju magiju?" "Ne", odgovorio je Kovenant. "Da." Olevao je, ne zato to nije znao odgov or, nego zato to se nije usuivao da ga izgovori. Ali oseanje nere enih pitanja izmeu n jega i Banora postalo je jasnije; re je bila o neem veem od nepoverenja. "Ne znam ao da je prizovem, ao da i ta uinim sa njom. Ali znam ao da je porenem." ivo s e seao ao ga je Banor prelinjao da pomogne Vrhovnom poglavaru Prothalu u prizi vanju Ognjenih lavova u Planini groma. "Ao stignem do Kamena Zlozemlja... mogu ne to da uinim." Glas rvnog gardiste je ogrubeo. "Kamen izopauje." "Znam." Jasno je razumeo na ta Banor misli. "Znam. Zato i moram da dospem do njega. On je uzro... svega ovoga. Zato me je poglavar Kletni oristio. Zat o je Elena... uinila ono to je uinila. Zato mi je Mhoram verovao."

Banor se nije protivio. "Hoe li doi do novog Obesveenja?" Kovenant je morao da se pribere pre nego to je odgovorio. "Nadam se da nee . Ja ga ne elim." Umesto odgovora rvni gardista je ustao. Ozbiljno se zagledao u Neverni a. "Prapoglavaru Kovenante, neu te pratiti u tom pohodu." "Nee ?" Kovenant se pobunio. Duboo u sebi bio je siguran, raunao je na Bano rovu pratnju. "Ne. Vi e ne slu im poglavare." Kovenant je uzvratio grublje nego to je nameravao. "Dale, odluio si da im orene lea?" "Ne." Banor je mirno odbio optu bu. "Pru iu onu pomo oju mogu. Predau ti sva z nanja rvne garde o Ubojnim zaravnima, o Kura Kveliniru i Uboj Plampepelu. Ali Pu sto Grobi te, sedi te Obesveenja... tamo neu ii. Najdublja elja rvne garde bila je da s e bori sa Opaim u njegovom domu, u potpunoj slu bi protiv Izopaenja. Ta elja nas je zavela. Ostavio sam se toga. Moje pravo mesto sada je sa Ranihinima i njihovim Ranjanima, u izgnanstvu u planinama." Kovenant ao da je osetio patnju iza ravnodu nog govora... patnju oja ga je bolela ao to ga je uve boleo razgovor sa ovim oveom. "Ah, Banore", uzdahnuo je. "Zar se tolio stidi onoga to si bio?" Banor je podigao sede obrve ao da se primaao istini. "Ne stidim se", o dsutno je reao. "Ali tu an sam to je bilo potrebno tolio stolea da bismo nauili gra nice na e vredosti. Oti li smo predaleo u ponosu i gluposti. Smrtnici ne bi trebalo da ostavljaju ene, san i smrt radi bilo ave slu be... da ne bi lice proma aja post alo suvi e, neizdr ljivo mrso." Zastao je gotovo ao da oleva, a onda zaljuio. "Je si li zaboravio da je Vrhovni poglavar Elena ulesala na a lica ao jedno u svoj p oslednji rad uo tavanja?" "Nisam." Banor ga je dirnuo. Odgovorio je istovremeno potvrdom i obeanjem . "Neu niada zaboraviti." Banor je polao limnuo glavom. "I ja moram da se operem", iznenada je r eao i bez osvrtanja oti ao a reci. Kovenant ga je na trenuta gledao ao se udaljava, a onda je zavalio gl avu, naslonio je na toplotu Kolosa i zatvorio bolne oi. Znao je da vi e ne bi treba lo da odla e polaza, da poveava rizi svaim trenutom oji tu provede. Poglavar K letni sigurno e znati ta se desilo; osetie iznenadno uni tenje ezla i tra ie sve do ne otrije obja njenje; mo da e ponovo izvui Elenu iz smrti da bi mu odgovorila na pitanj a. Onda e poeti pripreme protiv Nevernia; Kletniov Tabor bie branjen; bie odaslani odredi za potragu. Svao odlaganje mo e se pretvoriti u poraz. Ali Kovenant nije bio spreman. Jo je morao da uini jedno priznanje... posl ednje i najte e to ima da a e svojim prijateljima. Zato je sedeo, upijajui toplotu Ko losa ao podr u, do je eao da se Banor i Penosled vrate. Nije hteo da ponese sa sobom teret jo jednog nepo tenja ada napusti mesto na ome je umro Trio. Banor nije dugo bio odsutan. Vratio se zajedno sa Penosledom, obojica po tpunio mori, da se osu e na toploti amena. Penosled je povratio stalo enost. Zubi su mu blesnuli roz uoenu, moru bradu ao da jedva ea da poe... ao da je sreman da oru jem prori put roz more protivnia radi samo jedne prilie da udari na Opa og. A Banor je natmureno stajao raj d ina. Bili su jednai, upros razlici u vel iini. Obojica su uzvratila Kovenantu pogled. U jednom trenutu osetio se rastrzan izmeu njih, ao da prestavljaju suprotne polove njegove dileme. Jo udnije od oseanja rastrzanosti bilo je uverenje oje je do lo sa njim. U j ednom ratom trenutu ao da je prvi put shvatio na emu je. Do je utisa trajao , strah od protivljenja ili nesigurnosti prosto je spao sa njega. "Ima jo ne to", r eao je obojici, "jo ne to to moram da vam a em." Nije hteo da vidi njihovu reaciju sve do ne ispria celu pripovest, pa j e sedeo zagledan u be ivotni rug svoje burme do je opisivao ao ga je Vrhovni p oglavar Mhoram prizvao u Veselamen i ao ga je on odbio. Govorio je to je sa etije mogao, ne umanjujui nevolje u Veselamenu oje je video, niti opasnost po devojicu zbog oje je odbio Mhoramovu molbu, niti histeri ju oja ga je obuzela ada je vr io izbor. Do je govorio, ustanovio je da ne ali to je tao odluio. To, izgleda, nije imalo veze ni sa aljenjem ni sa voljom; prosto nije bilo naina da drugaije odabere. Ali Domaja je imala mnogo razloga za aljenje..

. bezbroj razloga, po jedan za svai izgubljeni ivot, po jedan za svai dan traja nja zime, zato to nije predao i sebe i prsten Mhoramu u rue. Objasnio je ono to j e uinio da barem Banor i Penosled ne bi mogli da mu prebace zbog nepo tenja. Kada je zavr io, ponovo je podigao pogled. Ni Banor ni Penosled isprva ga nisu gledali u oi; svao na svoj nain, bili su uznemireni onim to su uli. Konano je B anor uzvratio Kovenantu pogled i mirno reao. "Sup izbor, Nevernie. Sup. Mnogo zla moglo je biti odvraeno..." Penosled ga je preinuo. "Supo! Moglo je!" Usne su mu se izvile u divlj em osmehu oji se ogledao i u upalim oima. "Dete je spaseno! Kovenante... prijate lju... a i ovao umanjen, ujem radost u tavom izboru. Tvoja hrabrost... amena m u i mora! Zapanjen sam." Banor se nije poolebao. "Zovi to hrabro u ao hoe . Svejedno je supa. Domaja e rvariti jo mnogo godina, ma aav bio ishod tvog pohoda u Kletniov tabor." "Ne znam", ponovo je morao da a e Kovenant. Znao je, tolio ivo da mu je t e o padalo. "Ne bih ni mogao drugaije. A... a ni ja tada nisam bio spreman. Sada s am spreman... spremniji." Niada neu biti spreman, pomislio je. Nemogue je biti sp reman za ovo. "Mo da mogu da uinim ne to to tada nisam mogao." Banor ga je jo trenuta gledao u oi, a onda rato limnuo glavom. "Hoe li s ad poi?" bezizra ajno je upitao. "Izopaenje e renuti u potragu za tobom." Kovenant je uzdahnuo i podigao se na noge. "Da." Nije eleo da ostavi ute nu toplotu Kolosa. "Spremni ili ne, hajde da ponemo." Hodao je izmeu Banora i Penosleda, a oni su ga poveli uz poslednji breg d o mesta odale je mogao da pogleda niz liticu Domajinog Sunovrata u Ubojne zarav ni. Ponor ao da je isoio iza brda, ao da je u zasedi eao Kovenanta... odje dnom se zateao ao gleda preo ivice u dubinu od hiljadu stopa... ali zgrabio je obojicu prijatelja za rue i duboo disao da bi savladao vrtoglavicu. Trenuta asnije, iznenadnost vidia izbledela je i poeo je da primeuje pojedinosti. U podno ju brega, s leve strane, rea Zemljospust obru avala se nani e u urbi d a se te o prelije preo ivice Sunovrata. Vreva njegove grmljavine bila je vi eslojn a. Na ovom mestu litica se razdvajala na etiri ili pet nejednaih stepenia, tao da se vodopad spu tao postepeno, istovremeno i neuslaeno. Sa dna Oborine povijao se a jugoistou i besrajnim pustarama Ubojnih zaravni. "Tamo", reao je Banor, "tamo poinju isu enja. Tamo Zemljospust postaje Po drivnica oja tee zagaena a Moru. To je sumorna i odvratna voda, nepodesna za upo trebu svaome sem njenim sopstvenim naopaim iteljima. Ali neo vreme ti je to pu t. Pru ie ti stazu roz vei deo ovih opasnih zaravni. I odve e te ju no od Kura Kvelinira Ti zna ", obratio se Penosledu, "da Ubojne zaravni ine irou pustaru oo pre dgorja Pustog Grobi ta, gde se Kletniov Tabor nadvija nad More. U toj pustari le i Kura Kvelinir, Lomni Bregovi. Nei priaju da je te bregove stvorilo razlamanje pl anine... po drugima su obliovane od ljae i ostataa ratnih jazbina, pei i odgaja li ta Izopaenja. Kao god da su nastali, predstavljaju lavirint oji spreava pribli av anje svih neprijatelja. A u njima le i Gora Krembal... Uboj Plampepel. Od jedne d o druge litice Mora, pa oo predgorja, brani sredi te Izopaenja lavom, tao da nio ne proe tuda i ne stigne do otvorenih eljusti Tabora. Spodobe Izopaenja ulaze i izlaze iz Pustog Grobi ta roz tunele oji se otv araju na tajnim mestima unutar Kura Kvelinira. Ali srce mi govori da ti taj prila z nee odgovarati. Ne sumnjam da e d in nai tunel u lavirintu. Ali na tom putu pred va ma e stajati sve vojse Izopaenja. Neete proi. Rei u vam o prolazu roz Lomni Bregove, sa ju ne strane. Tamo je naju a taa U boj Plampepela, gde lava tee u More roz puotinu na litici. D in e nai prelaz na tom mestu." Govorio je ao da raspravlja o pogodnoj putanji roz planine, a ne prib li avanju onome o je izopaio rvnu gardu. "Tim putem mo da ete neprimeeni upasti u Pus to Grobi te." Penosled je upijao podate i limao glavom. Pa ljivo je slu ao Banora do je potano obja njavao put roz lavirint Kura Kvelinira. I Kovenant je pou ao da slu a, ali pa nja mu je lutala. Kao da ga je Zemljospust dozivao. Uporna vrtoglavica var ila mu je usredsreenost. Elena, aptao je u sebi. Prizivao ju je u um, nadajui se da e ga njena slia umiriti. Ali smaragdno zraenje njene sudbine nagnalo ga je da se trgne i zastenje.

Ne! Suprotstavio se napadu vrtoglavice. Ne mora biti tao. To je samo sa n. Mogu ne to da uinim. Penosled i Benor su ga udno gledali. Grozniavo, panino ih je stezao. Nije m ogao da odvoji pogled od vodopada. Pozivao ga je nani e ao arolija smrti. Duboo je udahnuo. Prst po prst, naterao je sebe da pusti prijatelje. "H ajde da renemo", promrmljao je. "Ne mogu da podnesem dalje eanje." D in je podigao vreu. "Spreman sam", reao je. "Zalihe su nam tane... ali nemamo gde da ih dopunimo. Mo emo se samo nadati da u Donjoj zemlji pronaemo aliant hu." Ne odvajajui pogled od Sunovrata, Kovenant se obratio Banoru. Nije mogao zamoliti rvnog gardistu da se predomisli. "Hoe li sahraniti Trioa? Zaslu io je pri stojan grob." Banor je limnuo glavom. "Uradiu i jo pone to." Posegnuo je pod rati ogrta i izvuao pocrnele metalne ilje sa rajeva ezla zaona. "Poneu ovo u Veselamen. K ada mi ucne poslednji as, vratiu se u planinsi dom haruaija. Uz put u svratiti u V eselamen... ao se poglavari jo dr e u Poglavarevom Konau. Ne znam je li u ovom m etalu ostalo jo ne to vredno, ali mo da e oni oji pre ive ovaj rat moi neao da ga iso riste." Hvala, ute je apnuo Kovenant. Banor je slonio ilje i brzo se nalonio Kovenantu i Penosledu. "Tra ite p omo uda god po li", reao je. "Izopaenje nije potpuni gospodar a ni u Ubojnim zarav nima." Pre nego to su stigli da mu uzvrate, orenuo se i po ao a Kolosu. Do je pr olazio raj vrha brega, dr anje njegovih lea jasno im je relo da se vi e niada nee v ideti. Banore! - zastenjao je Kovenant. Zar je bilo tao stra no? Oseao se prazno, napu teno, ao da mu je oduzeta polovina podr e. "Polao, prijatelju", tiho je reao Penosled. "On se oprostio od osvete. Uni teno mu je vi e od dve hiljade godina verne slu be... ali ipa je odabrao da ih n e izda. Tave odlue se ne donose lao. Ne vraaju se lao. Odmazda... ah, prijate lju, odmazda je najslai od svih tamnih slatih snova." Kovenant je ustanovio da jo zuri u vodopad. Slo eno retanje ree samo je p o sebi bilo slato. Stresao se. "Vatru mu palenu." Praznina tave letve odgova rala je njegovom stanju. "Hoemo li da reemo ili neemo?" "Idemo." Kovenant je oseao d inov pogled na sebi iao ga nije video. "Koven ante... prapoglavaru... nema potrebe da trpi ovaj silaza. Zatvori oi i ja u te odn eti dole ao sa Kevinovog vidiovca." Kovenant je jedva uo sebe ao odgovara. "To je bilo davno." Vrtoglavica mu je opet oretala glavu. "Ovo moram da uradim sam." Za trenuta je gotovo popu stio u otporu i pao na olena. Do mu je munina isisavala moza, shvatio je da je la e ui u nju nego pobei... da je jedini nain pobede nad vrtoglavicom taj da joj nae sredi te. Negde u centru vrtloga bie oo, jezgro postojanosti. "Samo poi napred... tao da mo e da me uhvati ." Samo e u srcu vrtloga moi da nae vrsto tlo. Penosled ga je sumnjiavo pogledao, a onda po ao niz rub litice blizu Oborin e. Do je Kovenant hramao za njim, oti ao je do ivice, pogledao dole da nae najbolj e mesto za silaza, a onda pre ao ivicu i nestao sa vidia. Kovenant je za trenuta nesigurno stajao na ivici Domajinog Sunovrata. O borina je zijala na njega sa svih strana; prizivala ga je ao ola anje u deliriju mu. To je bio tao la odgovor. Vrtoglavica mu je narastala, a nije znao ao da je savlada. Od tog porasta pulsirali su mu damari u ranjenom elu. Oretao se oo bola ao oo sto era i pritom ustanovio da zavodljiva pania stropo tavanja jenjava. Izg ledalo je da mu se obistinila nada u postojanje sredi ta vrtoglavice. Vrtlog se ni je zaustavio, ali je popustio stisa i povuao se u pozadinu. Pulsiranje u elu po lao se umirilo. Nije pao. Bio je slab ao izgladneli poajni... jedva sposoban da nosi sopstvenu te inu. Ali lenuo je na ivicu i prebacio noge preo nje. Priljubljen za vrh liti ce ruama i trbuhom, poeo je da naslepo tra i oslonac za noge. Usoro je puzao unat ra e niz Domajin Sunovrat ao da je to ponor njegove line budunosti. Silaza je potrajao, ali nije bio naroito te a. Penosled ga je titio celim

putem niz izlomljenu liticu. Strmiji delovi bili su ubla eni dovoljnim brojem ispu sta, puotina i ilavog bunja, pa je ceo put bio prilino prohodan. D inu nije bilo te o da pronae stazu ojom e i Kovenant moi da proe, a i Kovenant je vremenom steao dov oljno samopouzdanja, tao da je poslednje delove do podbre ja uspeo da pree sa manj e pomoi. Kada je onano stigao do ni eg tla, odvuao je iscrpljene nerve pravo do je zerca u podno ju Sunovrata i bacio se u ledenu vodu da spere naupljene slojeve zn oja od straha. Do se Kovenant upao, Penosled je napunio vr vodom i napio se pravo iz j ezera. To e mo da biti poslednja voda oju vide. Onda je pripremio posudu oblua za Kovenanta. Do se Neverni su io, upitao je Penosleda olio e im trajati zalihe hr ane. D in je isrivio lice. "Dva dana. Tri ili etiri ao naemo alianthu u Ubojnim zaravnima. Ali daleo smo od Kletniovog Tabora. a i ao uletimo pravo u rue D u omoru, imaemo dva ili tri gladna dana za sobom pre nego to nam on uini nepotrebnim svao osve enje." Tu se nasme io. "Ali a u da gladan ove sva ta naui. ea nas more mudro ti na ovom putu, prijatelju." Kovenant se stresao. Ve je imao isustva sa glau. A sada je pred njim bila mogunost smrti od gladi; elo mu je bilo ponovo ranjeno; morae daleo da hoda na bo sim nogama. Jedan po jedan, sticali su se uslovi za povrata u stvarni ivot. Do je pritezao pojas na ogrtau, tmurno je mumlao. "Jednom sam uo Mhorama da a e ao m udrost ne dose e duboo ispod o e. Ili ve ne to tao. to znai da su gubavci sigurno najm udriji ljudi na celom svetu." "Jesu li?" upitao je d in. "Jesi li ti mudar, Nevernie?" "Ko zna? Ja sam... mudrost je esto precenjena." Na ovo se d in jo ire nasme io. "Mo da i jeste... mo da i jeste. Prijatelju, nas d vojica smo najmudriji u Domaji... mi oji pe aimo nenaoru ani i neisupljeni pravo u naruje Opaom. Zaista, mudrost je ao glad. Mo da je veoma fina... ali o bi rado ue stvovao u tome?" Upros odsustvu vetra, vreme je jo bilo zimso. Kamene ivice jezera prer ivao je sloj leda od smrznutih apljica Sunovrata, a Penosledov dah ondenzovao se na vla nom vazduhu. Kovenant je morao da se ree ao bi se zgrejao i ouvao hrabr ost. "Nije fina", poluglasno je gunao. "Ali je orisna. Hajde." Penosled je spaovao oblua, prebacio vreu preo iroih ramena i poveo Kove nanta du ree, dalje od Sunovrata. No ih je zaustavila pre no to su pre li tri ili etiri milje. Ali tada su ve na pustili podbre je i poslednje ostate ne-Ubojnih predela oji su se, neada u davn oj istoriji Zemlje, protezali od Ju ni pustara na severu do Sarangrava i Davilje, Velie movare. Bili su u iprazima Podrivnice. Sivo, rto, mrtvo bunje i drvee... lee i neada divni tamarindi... izdiz alo se iz osu enog mulja na obe strane vode, zauzimajui tlo oje je neada bilo deo renog orita. Ali Podrivnica se suzila pre vi e desetina ili stotina godina, ostav ljajui sa obe strane delimino plodno blato... mulj u ojem su grupice ilavog drvea i grmlja neao sastavljale raj s rajem do ih nije uni tila neprirodna zima pogl avara Kletnia. Tama se uvlaila u vazduh ao da cura iz zemlje i drvee se pretvor ilo u utvarne oblie oji su uinili ipra je gotovo neprohodno. Kovenant je odustao o d zamisli da se tu ulogore preo noi, jer je stvrdnuto blato bilo ustajalo, boles no zaudaralo, a rea je stvarala lizave zvue ao zaseda pred njima. Znao je da e biti bezbednije da putuju nou, ali bio je premoren i nije verovao da e d in nai put u oblanoj tami. No, asnije je ustanovio da se sa ree iri svetlo nali na plamsavu patin u; itava vodena povr ina mutno je svetlucala. Svetlo nije poticalo od vode nego od vrelih jegulja oje su saale roz vodeni to. Izgledale su gladno, sa vilicama naianim zubima. Ali omoguavale su njemu i Penosledu da nastave putovanje. a i pod zvezdanom svetlo u jegulja nisu stigli mnogo dalje. Uni tenje ezla nar u ilo je ravnote u zime poglavara Kletnia; bez vetra oji bi ih podr avao, zgusnuta e nergija oblaa se uru avala. U dubljem mrazu tame ispu tali su i u sa slepog neba. Ub rzo su bujice padale roz o teeni poriva oblaa i razbijale se o Donju zemlju ao d a se svod oji pridr ava nebesa razbio. Pod tavim uslovima Penosled nije mogao da nae put. On i Kovenant nisu imali drugog izbora nego da se zgreju zgreni u blatu

i pou aju da odspavaju do eaju. Sa nailasom zore i a je stala, pa su Kovenant i Penosled nastavili du Pod rivnice u nejasnom jutarnjem svetlu. Toom tog dana videli su poslednju alianthu ; do su prodirali u Ubojne zaravni, blato je postalo premrtvo za blagovnjae. Put nici su se odr avali samo malim sledovanjima iz osudnih zaliha. Uvee je ponovo poel a i a i natopila ih sve do im nije izgledalo ao da su do sr i ispunjeni tamom. Sledeeg dana roz puotinu izmeu sivog drvea primetio ih je orao. Napravio je dva ruga niso iznad njihovih glava, a onda odleteo, podrugljivo re tei glasom nali na glas mrtvaca: "Penoslede! Rodopuste!" "Na li su nas", reao je Kovenant. D in je besno otpljunuo. "Da. Sada e nas goniti." Na ao je glada amen veliin e dve Kovenantove pesnice i poneo ga sa sobom da gaa orla ao se bude opet pojavi o. Tog dana se nije vratio, ali sledeeg... posle novog munog pljusa oji se sruio na Zaravni ao da e pretvoriti Domaju u zdruzgano more... ptica poglavara Kl etnia dva puta je nainila rug nad njima, ujutro i po podne. Prvi put ih je izaz ivala sve do Penosled nije pobacao svo amenje oje je na ao, a onda se obru ila i opet zajedljivo rugala. "Rodopuste! Puzave!" Drugi put je Penosled imao jedan sariven amen. eao je do se orao nije obru io nani e, a onda ga zavitlao smrtonosnom snagom. Orao se spasao, odbiv i udar rilima, ali odleteo je hramljui, jedva se odr avajui u vazduhu. " uri", re ao je Penosled. "Ta zla ptica vodila je poteru a nama. Sada nisu daleo." urili su roz iprag najveom brzinom oju je Kovenant mogao da odr i na neoset ljivim, izubijanim stopalima. Dr ali su se zalona pod drveem to su vi e mogli ao bi se slonili od pticauhoda. Ta opreznost ih je donele usporavala, ali najvei teret bio im je Kovenant ov umor. Povreda i dogaaj sa Kolosom iscedili su mu neu osnovnu izdr ljivost. Malo je spavao u hladnim, vla nim noima i oseao je da polao izgladnjuje na svom sledova nju hrane. Uporno utei, teturao se milju za miljom ao da ga samo strah od potere odr ava u poretu. A te veeri, na patinastim plamsajima svetlosti jegulja, pojeo je poslednji deo Penosledovih zaliha. " ta sad?" tiho je promrmljao ada je zavr io. "Moramo da se odriemo. Nema vi e niega." Ah, pala mu! - jenuo je Kovenant u sebi. ivo se seao ta mu se desilo u umi iza farme "Utoi te", ada je pohisterisao od praznine to ju je sam sebi nametnuo. S eanje ga je ispunilo ledenom stravom. Taj strah je zauzvrat prizvao druga seanja... o biv oj eni, D oani, i sinu, Ro d eru. Osetio je potrebu da pria Penosledu o njima... ao da su to duhovi oje e ote rati im ih pomene pravim reima pravoj osobi. Ali pre nego to je na ao rei, misli mu je razbio prvi napad potere. Bez upozorenja, odred majmunoliih bia naleteo je, lomei iaru sa ju ne stran e Podrivnice. Bezglasno, ao napad none more, probili su se roz roz rho drvee i svetlost jegulja. Izvuli su se na nisu obalu i zagazili preo ree prema ple nu. Ili nisu znali za opasnost ili su je zaboravili. Bez ijednog uzvia ili ria, svi su nestali pod iznenadnim, vrelim ljuanjem plavo-zelene svetlosti. Ni o se nije ponovo pojavio. Kovenant i Penosled odmah su renuli dalje. Do je trajalo nejasno svetl o, trudili su se da prevale to veu razdaljinu od mesta napada. Ubrzo zatim poela je i a. Padala je na njih ao ad se planina ru i, inei no ne prohodnom. Morali su da se zaustave. Pribili su se jedan uz drugog ao siroii pod jadnim zalonom ogolelog drveta, pou avajui da spavaju i nadajui se da ih potera po tavom vremenu nee pratiti. Posle neog vremena Kovenant je zadremao. Bio je na ivici pravog, duboo g sna ada ga je Penosled prodrmao. "Slu aj!" Kovenant nije uo ni ta osim nepreidnog plju tanja i e. D inov sluh bio je o triji . "Podrivnica raste! Bie poplave." Pipajui put ao slepci, probijajui se roz nevidljivo drvee i grmlje, liza

jui se roz vodu oja im je ve dopirala iznad lanaa, pou ali su da se uspnu iz iprag a na izdignuto zemlji te. Posle dugog truda uspeli su da se izvuu iz starog renog orita. Ali voda je nastavila da raste, a teren nije. Sada je i Kovenant uo roz i u dubou tutnjavu poplave; izgledala je ao da se u mrau nadnosi nad njih. Spo ticao se po blatnjavoj vodi do olena i nije znao ao da se spase. Ali Penosled ga je vuao dalje. Ne to asnije, upali su u vododerinu. Zido vi jara bili su lizavi i voda se ulivala u njega ao bujica mulja, ali d in nije olevao. Privezao je Kovenanta za sebe ratim u etom od prijanja i poeo da se pr obija roz vododerinu. Kovenant se dr ao za Penosleda do su savladavali put oji ao da je bio m iljama dug. Konano je osetio da se penju. Zidovi jara su se suzili. Penosled ga je povuao navi e. Kada su izbili na otvorenu padinu gde im je to vode jedva porivao stop ala, zaustavili su se. Kovenant se, iscrpljen, sruio u blato. Ki a je slabila i on je pao u tup san sve do se nova siva zora nije prelila preo oblaa na istou. Konano je otro ulepljeni san iz oiju i seo. Penosled ga je gledao ao da s e zabavlja. "Ah, Kovenante", reao je, "ba smo dobar par. Ti si sav blatnjav i oz biljan, a bojim se da ni ja ne izgedam ni ta bolje." Zauzeo je ozbiljnu pozu. " ta m isli ?" Penosled je za trenuta izgledao vedro i berzbri no ao dete u igri. Koven anta je od toga zabolelo srce. Otada nije uo d ina da se smeje? "Umij se", reao j e to je vedrije mogao, "izgleda glupavo." "Poastvovan sam", uzvratio je Penosled, ali nije se nasmejao. Veselost je nestala ada se orenuo i pljusnuo malo vode preo lica. Kovenant je sledio njegov primer, iao je bio suvi e umoran da bi se oseao prljavo. Umesto dorua otpio je tri gutljaja iz vra, a onda se nesigurno podigao n a noge. U daljini je video neolio ro nji ao se izdi u nad iroim, smeim talasima poplave. Ni ta drugo nije poazivalo granice ipra ja oo Podrivnice. U pravcu uz bujicu, uda e on i Penosled sada morati da renu, le ao je dug aa lanac bregova. Gomilali su se u slojevima nad njim sve do nisu izgledali vis oi ao planine, a neravne padine delovale su pusto ao da su im sami oreni mrt vi ve eonima. Zajeao je od same pomisli. Premoreno telo ga je igalo, ali nije imao izbor a; dolina Podrivnice vi e nije bila prohodna. Bez iega za jelo osim osudnih zaliha vode, poeli su da se penju. Uspon je bio bla i nego to je prvobitno izgledao. Da je Kovenant bio sit i zdrav, ne bi mu uop te smetalo. Ali onao isrpljen, jedva se vuao uzbrdo. Zagaena rana na elu bolela ga je i vula unazad ao te a teret zaaen pravo na lobanju. Gus t, vla an vazduh ao da mu se lepio za plua. Povremeno bi zateao sebe ao le i izmeu amenja, ne seajui se ao je izgubio stopala. Ipa, uz Penosledovu pomo, i ao je dalje. Predvee tog dana izbili su na prev oj bregova i poeli spu tanje. Od ao su napustili Podrivnicu, nisu videli niaav trag poteri. Sledeeg jutra, posle none i e te e i gadne ao da su se i sami oblaci uvari li, nastavili su silaza. Do se Kovenantovo usuano telo priviavalo na glad, p ostajao je vr i... ne sna niji, nego manje grozniav. Uspeo je da sie bez problema, a sa grebena su i li uglavnom na isto, pravo u ogoljeni predeo. Posle gladnog i sumornog podnevnog odmora dospeli su do avetinjse pra ume trnja. Zauzimala je donji deo iroe ravnice; gotovo itavu milju na putu im je sta jalo mrtvo trnovito drvee sa granama nali na rue i sive bodljiave ice. itavo pod ruje izgledalo je ao uni teni vonja u ome su uzgajani o tri iljci i ue za oru je; tr nje je stajalo u nepravilnim redovima, ao da je zasaeno tao da bi ga se moglo n egovati i brati. Ponegde su se u nizovima pojavljivale praznine, ali iz daljine Kovenant nije video od ega potiu. Penosled nije hteo da prelazi dolinu. Vi i teren oiviavao je trnovitu pusta ru sa obe strane, a ogoljeno drvee nije nudilo niaav zalon; dogod budu dole, b ie lao vidljivi. Ali opet nisu imali izbora. Pustara se pru ala daleo na sever i jug. Trebalo bi im vremena da zaobiu trnje... vremena za oje bi ih mo da savladala glad ili sustigla potera.

Poluglasno mumlajui, Penosled je razgledao itavo podruje to je dalje mogao, tra ei iaav zna potere. Onda je poveo Kovenanta niz poslednju padinu, pravo u tr nje. Ustanovili su da su najni e grane drvea na neih est ili sedam stopa iznad z emlje. Kovenant je mogao da se uspravno ree du vijugavih redova stabala, ali Peno sled je morao da se saginje ili povija gotovo do zemlje ao bi spreio da mu trnj e razdere trup ili glavu. Prebrzo retanje sigurno bi ga povredilo. Zato su opas no sporo napredovali roz pustaru. Gazili su po debeloj pra ini oja je porivala zemlju. Izgleda da sve i e i z protelih noi nisu dotale ovu dolinu. Be ivotna prljav tina gledala je u oblae a o da ni godinama duga oluja ne bi mogla da utoli e ove drevne pustinje. Pri svaom orau dizali su se oblaci oji su ih gu ili, uvlaili im se u plua i oi... i dizali se u nebo da objave njihovo prisustvo jasno ao dim. Usoro su dospeli do jedne od praznina u trnju. Na svoje velio iznenaenj e, ustanovili su da je to jezerce blata. Vla ni mulj se talasao u malom bazenu. Za razliu od mrtve pra ine svuda unaoolo, izgledalo je da jezero ipi od neavog blatnjavog ivota, ali bilo je hladno ao zimsi vazduh. Kovenant se slonio od nj ega ao da je opasno i po urio roz trnje onolio brzo olio je Penosled mogao da ga prati. Bili su na pola puta do istonog raja doline ada su zauli promuli uzvi daleo iza sebe. Naglo su se orenuli i ugledali dve grupe razbojnia ao se sj uruju sa razliitih bregova. Spojili su se i jurnuli roz trnje, zavijajui, eljni r vi svog plena. Kovenant i Penosled su se orenuli i potrali. Kovenant je jurio na rilima straha. U prvom trenutu nije mislio ni na t a drugo osim na napor tranja, na porete nogu i plua. Ali ubrzo je shvatio da se u daljava od Penosleda. D inu je pognutost ograniavala brzinu; nije mogao da oristi dugae noge jer bi se razderao o trnje. "Be i!" dovinuo je Kovenantu. "Ja u ih zadr a ti!" "Ni sluajno!" Kovenant je usporio i usladio ora sa d inom. "Ostajemo zaj edno." "Be i!" ponovio je Penosled, brzo ma ui ruom ao da po uruje Nevernia. Umesto odgovora, Kovenant je saeao svog prijatelja. uo je divlje povie p otere ao da mu se zarivaju u lea, ali ostao je sa Penosledom. Ve je izgubio suvi e ljudi oji su mu bili va ni. Penosled se iznenada zaustavio. "Idi, ad a em! Kamena mu i mora!" Kao da je pobesneo. "Zar stvarno misli da u podneti da te vidim ao mene radi napu ta svoj cilj?" Kovenant se zaustavio i orenuo. "Ni sluajno", ponovio je. "Bez tebe nisa m ni za ta." Penosled se osvrnuo a lovcima u tru. "Onda mora neao upotrebiti svoje belo zlato. Ima ih previ e." "Ne ao nastavi da ide ! Pala mu! Jo ih mo emo pobediti." D in se orenuo i pogledao Kovenanta. Za trenuta su mu se mi ii napeli ao d a e renuti dalje. Ali onda se uoio; naglo je podigao glavu. Zapiljio se roz gra nje neuda u daljinu iza Kovenanta. Kovenanta je obuzeo nov u as. Orenuo se da prati d inov pogled. Na istonoj padini iznad doline bili su pragrdani. U ogromnom broju su hit ali a pustari ao da gami u, a u hodu su se supljali u tri lina. Kovenant ih je jasno video roz trnje. Kada su stigli do doline, zaustavili su se i poeli da ma u motama. Potpalili su mrtvo drvee du cele istone ivice ume. Trnje je smesta planulo. Vatra se irila uz tutnjavu i saala sa drveta n a drvo. Svao stablo pretvaralo se u balju i irilo oganj dalje. Kovenant i Penos led zaas su ostali po arom odseeni od istone strane doline. Penosled je prenosio pogled od vatre a poteri i nazad, a u oima ispod is turenih obrva plamteo mu je bes nali na elju za bitom. "Uhvaeni u zamu!" povia o je ao da ga je razbesnela bezizlaznost situacije. Ali njegov bes imao je drug o znaenje. "Pogre ili su! Ja nisam tolio osetljiv na vatru. Mogu da se probijem i napadnem ih."

"Ja jesam osetljiv", tupo je odvratio Kovenant. Posmatrao je narastanje d inovog besa sa oseanjem mune slutnje u elucu. Znao je ao bi trebalo da odgovori. Penosled je mnogo sposobniji da se bori protiv Opaog. Trebalo je da a e: "Uzmi m oj prsten i idi. Smislie ao da ga upotrebi . Mo e da proe pored pragrdana." Ali nije m gao da izgovori te rei. A strah da e Penosled sam zatra iti njegovu burmu proljuao j e u njemu i naterao ga da nae drugu mogunost. "Mo e li da pliva u ivom pesu?" zarlja o je. D in se zagledao u njega ao da je reao ne to nerazumljivo. "Blatne bare! Mo emo se sariti u jednu od njih... do ne proe vatre. Ao m o e da nas sauva od davljenja." Penosled je i dalje zurio u njega. Kovenant se upla io da je d in suvi e obuze t besom da bi razumeo ta mu se govori. Ali trenuta asnije Penosled se pribrao. O trim grem volje nadvladao je elju za borbom. "Da!" rato je reao. "Hodi!" Smesta je po ao a vatri. Jurili su da nau jezerce ljualog mulja blizu vatre pre nego to ih potera s ustigne. Kovenant se bojao da e zaasniti; a i roz divlju grmljavinu po ara uo je z avijanje gonilaca. Ali i plamen se retao zastra ujuom brzinom. Do su stvorenja jo bila udaljena neolio stotina jardi, naleteo je na vrelinu ognja i srenuo u st ranu, tra ei jezerce. Nije mogao da nae nijedno. Od navale vreline pele su ga oi, bio je napola slep. Nalazio se preblizu vatri. Plamen je napredovao roz ro nje a njemu ao z ver oja pro dire svet. Pozvao je Penosleda, ali glas mu se nije ni uo u vrtlogu pl amena. D in ga je uhvatio za ruu i povuao dalje. Trei povijen ao bogalj, uputio se a jezercu tano pod zidom vatre. Granje i trnje raj samog blata ve je cvetalo vrelim crvenim plamenom ao da ga je vatra vratila u ivot. Penosled je soio u blato. Od ubrzanja potonuli su preo glave, ali d in ih je potisnuo a povr ini ogr omnom snagom nogu. Rastua vrelina istog asa im je opr ila lica. Ali Kovenant se vi e p la io blata. Za trenuta je panino pljusao, a onda se setio da se u ivi pesa najla e tone ba otimanjem. Odupirui se nagonsoj panici, primorao je sebe da se umiri. I za lea je oseao da Penosled ini isto. Samo su im glave virile iz blata. Nisu potonuli. Vatra je protutnjala iznad njih toom neolio dugih tren utaa. Bol je parao Kovenantovo lice do je le ao u mulju, jedva se usuujui da di e. P otpuna bespomonost ao da se poveavala do je vatra prolazila. Kada oganj mine, on i Penosled ostae da bla eno plutaju i brane se to bolje umeju od tri lina pragrdana, a nee smeti ni rue da pomere. Pou ao je da duboo udahne i dozove Penosleda. Ali do je jo udisao rue d uboo u blatu uhvatile su ga za lane i povule nani e. 18. IZOPAENJE Oajnii se borio, pou avjui da se vrati na povr inu. Ali blato mu je ograniaval o porete, ugibalo se od svaog njegovog napora, a rue na lancima brzo su ga vu le nani e. Posegnuo je a Penosledu, ali nije ni ta na ao. Oseao je da je ve duboo ispo d povr ine jezerca. Oajnii je zadr avao dah. Tvrdoglavi nagon za pre ivljavanjem terao ga je da n astavi borbu, mada je znao da iz ove ledene dubine niada nee isplivati na povr inu . Opirui se mulju, povio se i posegnuo a nogama ao bi dohvatio prste oji su g a uhvatili. Vuli su ga nani e... oseao je vla ni stisa na lancima... ali rue su mu prolazile roz mesto gde bi ti prsti trebalo da budu, gde bi morali da budu. U tom asu ao da je osetio pulsiranje belog zlata. Ali to mu nije pru ilo o seanje moi i nestalo je im je pou ao da umom posegne a njemu. U pluima je poelo da mu nestaje vazduha. Pod apcima su mu sevale crvene m unje. Stao je divlje da zapoma e. Ne ovao! Ne ovao! Sledeeg trenuta osetio je da menja pravac. Do su mu plua pucala, rue su ga povule vodoravno, pa navi e. Uz mori zvu isisavanja izvule su ga iz blata na vla ni, crni vazduh. Udisao je u drhtavim trzajima. Vazduh je bio ustajao i odvratan, ao u n

eoj moroj grobnici, ali znaio je ivot i zato ga je spremno gutao. Neo vreme su ga crvene are u mozgu spreavale da i ta vidi. Ali ada se disanje svelo na obino daht anje, uspeo je da oisti oi od blata i otvori ih, pou avajui da ustanovi gde se nalaz i. Bio je oru en potpunom tamom. Le ao je na vla noj ilovai. Kada se pomerio, levim ramenom je dotaao blatnja vi zid. Podigao se na olena i posegnuo iznad glave; na dohvatu rue na ao je tava nicu. Izgleda da je bio uz jedan zid omore zaopane u ilovai. Zauo je vla an glas raj samog uva. "On ne vidi." Zvuao je sitno i prepla eno, ali Kovenant se trgao od iznenaenja, povuao se i dahui naslonio uz zid. "To je dobro", odgovorio je drugi boja ljivi glas. "Mogao bi da nam naudi. " "To nije dobro. Dajte mu svetlo." Ovaj glas delovao je odlunije, ali i da lje je nervozno podrhtavao. "Ne! Ne, ne." Kovenant je mogao da razabere osam ili deset glasova ao se bune. vr i glas bio je uporan. "Ao neemo da mu pomognemo, nije trebalo ni da ga sp asemo." "Naudie nam!" "Jo nije asno. Udavite ga." "Ne." vr i glas se ra estio. "Odabrali smo ovaj rizi." "Oh! Ao Pravitelj sazna..." "Odabrali smo, ad a em! Da spasemo i onda ubijemo... to bi potpuno liilo na Pravitelja. Onda bolje da nam naudi. Ja u...", glas je pla ljivo zastao, "...ja u sam da mu dam svetlo ao moram." "Budite spremni!" uglas su se razgalamili ostali, irei bojazan oo Kovenan ta. Trenuta asnije zauo je udan, lizav zvu nali na onaj ad se tap zabode u blato. Mutno crvenasto svetlo nali na ilibar otvorilo se u tami na neolio s topa od njegovog lica. Svetlo je dopiralo od neobine blatnjave prilie oja je stajala na podu p rostorije. Bila je visoa oo dve stope i izgledala je ao glineni ip stvoren n eve tim dejim ruama. Mogao je da razabere nesrazmerne udove, ovla ne, ispreme tane crt e lica, ali bez oiju, u iju, usta, nosa. Crvenasti peati blata na smeoj prilici prig u eno su se presijavali, dajui nejasno svetlo. Ustanovio je da se nalazi na raju tunela. Kraj njega je bilo povelio j ezerce lobuavog blata, a iza njega su se zidovi, pod i tavanica stapali, zatvara jui prostoriju. Ali na drugom raju tunel se protezao u mra. Tu, na ivici svetla, stajalo je deseta ili vi e nisih glinenih prilia n ali na onu pred njim. Nisu se retali i nisu davali glasa od sebe. Izgledali su ne ivo, ao da i h je ostavilo za sobom o zna avo bie oje je nainilo i tunel. Ali u tunelu nije bilo nioga ili niega drugog to je moglo da govori. Kovenant je piljio u vrgava stvorenjca i pou avao da smisli ta da a e. Iznenada se blatno jezerce usome alo. Tano pred Kovenantom iz njega se poj avilo jo neolio glinenih oblia, vuui za sobom dva ogromna stopala. Svetlucava prilia urno se povula dalje niz tunel ao bi im nainila mesta. Brzo su izvuli Penosleda na pod tunela i uzmali da se pridru e onima oji su stajali i posmatral i Kovenanta. Penosledova d inovsa plua nisu ga izneverila; nije mu bilo potrebno vremen a da se oporavlja. Brzo se ispravio u ogranienom prostoru i bacio se, ise en, a g linenim oblicima sa besom u pogledu i podignutom ogromnom pesnicom. Jedino svetlo se istog asa ugasilo. Uz glasne rie straha, glinena bia su pobegla niz tunel. "Penoslede!" brzo je poviao Penosled. "Oni su nas spasli!" uo je ao se d in zaustavlja, uo ga je ao promulo dahe. "Penoslede", pono vio je. "D ine!" Penosled je duboo udahnuo. "Prijatelju?" U tami mu je glas zvuao sputano , prepun suzbijenih oseanja. "Jesi li dobro?" "Dobro?" Kovenant je za trenuta bio na ivici histerije, ali savladao se

. "Nisu mi naudili. Penoslede, mislim da su nas oni spasli." D in je jo malo dahtao, pribirajui samoontrolu. "Da", zastenjao je. "Da. A sad sam ih nauio da nas se pla e." Orenuo se niz tunel. "Oprostite mi, molim vas", reao je. "Zaista ste nas spasli. Ja ne umem da se obuzdam... da, brzo se nalju tim, suvi e brzo. Ipa, iao niste nameravali, stra no ste me upla ili. Odveli ste mog prijatelja, a mene ste ostavili. Pla io sam se da je mrtav... obuzelo me je oajanj e. Banor iz rvne garde nam je reao da tra imo pomo uda god stignemo. Budala aa v sam, nisam je tra io tao blizu Du omorovog poseda. Kada ste poveli i mene, nisam mislio ni na ta sem na bes. Molim vas da mi oprostite." Iz tame mu je odgovarala samo prazna ti ina." "Ah, ujte me!" nastavio je da doziva. "Spasli ste nas iz ruu Opaog. Nem ojte nas sada ostaviti." Ti ina je jo malo potrajala. "Opaija je delo Pravitelja", odgovorio je glas. "Nismo to nameravali." "Ne verujte im!" poviali su drugi glasovi. "Grubi su." Ali u avi zvu oraa ve se vraao a Kovenantu i Penosledu i neolio glinen ih prilia se osvetlilo u hodu, tao da je tunel bio ispunjen svetlom. Bia su se oprezno pribli avala i zaustavila se daleo od d inovog doma aja. "I mi molimo za opro t aj", reao je voa to je vr e mogao. "Ah, nemojte ", odvratio je Penosled. "Mogue je da ja sporo prepoznajem p rijatelje... ali ada ih prepoznam, vi e nema razloga da me se pla e. Ja sam Srdosol ja Penosled", progutao je nedlu ao da ga rei gu e, "poslednji od d inova Primoraca. Moj prijatelj je Tomas Kovenant, prapoglavar i nosilac belog zlata." "Znamo", reao je voa. "uli smo. Mi smo jeherini... aussat jeherin Befylam . Imanje Pravitelja nema tajne oje jeherini ne mogu da saznaju. O vama se prialo . Pravljeni su planovi protiv vas. Jeherini su raspravljali i re ili da vam pomogn u." "Ao Pravitelj sazna", zadrhtao je jedan glas iza voe, "propali smo." "To je tano. Ao nasluti da smo pomogli, nee nas vi e trpeti. Strahujemo za svoje ivote. Ali vi ste mu neprijatelji. A predanja a u..." Voa je naglo preinuo i orenuo se da se posavetuje sa ostalim jeherinima . Kovenant ih je zapanjeno gledao do su se sa aptavali. Izdalea su svi izgledali slino, ali pri pa ljivijem pogledu videlo se da se razliuju ao glineni ipovi ra zliite dece. Bili su raznih veliina, oblia, boja, pla ljivosti, glasa. Ali svi su d elovali neobino meano. Prelivali su se i saupljali pri hodu ao da ih na oupu dr i samo tana o a ili povr insi napon... ao da ih svai potres ili udarac mo e pret voriti u hrpice bezoblinog blata. Posle rate rasprave voa se vratio. Glas mu je drhtao ao da se boji sop stvene ujnosti. "Za to ste do li? Usudili ste se... oji vam je naum?" Penosled je odgovorio smrnuto, ao bi mu jeherini poverovali. "Naum na m je da uni timo poglavara Kletnia Opaog." Kovenant se trgao od te odva ne izjave. Ali nije mogao da se usuprotivi. K ao bi drugaije opisao ono to smera? Jeherini su se opet posavetovali, a onda su objavili brzo i tesobno. "T o je nemogue. Poite sa nama." Iznenadne rei zvuale su ao nareenje, iao je voin glas bio suvi e drhtav da b i imao iaav autoritet. Kovenant je po eleo da se pobuni... ne zato to nije eleo da sledi jeherine, nego zato to je eleo da zna za to smatraju da mu je naum nemogu. Ali preduhitrili su ga brzim udaljavanjem; pre no to je stigao da uoblii pitanje, pol ovina svetala ve je nestala a i ostala su se udaljavala. Penosled je slegnuo ramenima i dao Kovenantu zna da prvi poe niz tunel. Kovenant je limnuo glavom. Uz umoran uzdah pogrnuo se i po ao za jeherinima. Kretali su se neoeivano brzo. Prelivajui se i curajui na svaom orau, n apola su asali, a napola teli niz tunel. Kovenant nije mogao da ih sustigne. Onao povijenom, plua su ga bolela od ustajalog vazduha, a stopala su mu stalno lizala po glatom blatu. Penosled se retao jo sporije; nisa tavanica terala ga je da puzi. Ali nei jeherini su ostali sa njima i vodili ih roz rivine i ras rsnice prolaza. Usoro je tunel poeo da se pro iruje. Kao se poveavao broj i slo enos t rasrsnica, tavanica se sve vi e podizala. Usoro je Kovenant mogao da se usprav

i, a Penosled je hodao pognut. Sada su se br e retali. Putovanje se oteglo. Kroz zamr ene spojeve deonica na ojima su se tuneli preplitali sa zemljom, a putnici primeivali druga stvorenja ao sva ure u istom p ravcu, roz blato tolio vla no i gusto da je Kovenant jedva gacao roz njega i sv etlucave ile uglja oje su blistavo odra avale svetlo jeherina, tabanali su miljama i miljama najveom brzinom oju je Kovenant mogao da odr i. Ali ta brzina nije bila velia i smanjivala se sa svaom preenom miljom. Ve dva dana bio je bez hrane, a gotovo deset dana bez pristojnog odmora. Soreno blato pulsiralo mu je na elu ao groznica. A utrnule rue i noge... neosetljivost oja nije imala veze sa hladnoo m... neosetljivost se irila. Ipa je i ao dalje. Nije se bojao da e se ubogaljiti; onao umornom, taj vei ti strah gubavaca izgubio je mo nad njim. Stopala, glava, glad... steli su se us lovi za povrata u sopstveni svet. Nije ga vodio strah od lepre. Imao je drugu p obudu. Uslovi puta postepeno su se pobolj avali. Umesto blata, u tunelu se pojavi la stena; vazduh je polao postajao la i, istiji; temperatura je postala umerenija . Sve to je pomagalo Kovenantu da se odr i u poretu. A ad god bi posrnuo, pomaga li su mu Penosledova briga i ohrabrenja. Milju za miljom, nastavljao je ao da p ou ava da o stenu otre nelagodnu neosetljivost stopala. Konano je zapao u polusan. Vi e nije primeivao ni oolinu, ni vodie, ni sopst venu iscrpljenost. Nije oseao Penosledovu ruu na ramenu ada bi ga povremeno usm eravao. Kada se iznenada na ao zaustavljen u prostranoj, amenom osvetljenoj peini punoj gami uih bia, tupo je piljio u njih ao da pojma nema ao je tu dospeo. Veina bia dr ala se na bezbednoj udaljenosti od njega i Penosleda, ali neol io ih se privulo bli e, nosei glinene inije sa vodom i hranom. Do su se pribli aval i, zraili su nagonsi strah. Svejedno su pri li dovoljno blizu da im pru e inije. Kovenant je pru io ruu da prihvati, ali d in ga je zaustavio. "Ah, jeherini", reao je d in zvanino, "poastvovani smo va im gostoprimstvom. Kad bismo mogli, uzvratili bismo vam poast i prihvatili bismo je. Ali mi nismo a o vi... na i ivoti su drugaiji. Va a hrana bi nam pre odila nego oristila." Te rei donele su protresle Kovenanta. Zavirio je u inije i ustanovio da j e Penosled u pravu. Hrana je izgledala aao rastoena glina i zaudarala je na star u trule , ao da se u njoj stoleima iselilo mrtvo meso. Ali voda je bila sve a i ista. Penosled ju je prihvatio uz nalon u zna za hvalnosti, duboo otpio i predao je Kovenantu. Kovenant je tada shvatio da je d inova vrea ostala izgubljena u trnovitoj p ustari. Hladna voda u praznom elucu pomogla mu je da se oslobodi sanjivosti. Isa pio je iniju, u ivajui u istoi vode ao da veruje da vi e niada nee ousiti i ta isto. je vratio iniju jeherinu oji je drhtei eao, potrudio se da to bolje ponovi Penosl edov nalon. Onda je poeo da mozga o situaciji u ojoj su se na li. U peini je ve bilo ne olio stotina bia, a dolazilo ih je sve vi e i vi e. Kao i jeherini oji su ga spasli , svi su izgledali ao da su nainjeni od o ivljenog blata. Bili su neobino obliovan i, ao udovi no sme na udovi ta; nisu imali niave ulne organe oje bi Kovenant prepozna o. Ipa je bio pomalo iznenaen ada je ustanovio da se javljaju u neolio razliit ih tipova. Osim nisih uspravnih oblia oje je prvo video, bilo je jo dva-tri iz razita ivotinjsa oblia, nali na jadno nespretne pou aje uobliavanja onja, vuov a i jamnia u blatu, a postojala je i jedna udna zmijolia grupa oblia oji su p uzali potrbu e. "Penoslede", promrmljao je. U njemu se ovitlala bolna intuicija. "Ko su oni?" "Nazivaju sebe na jeziu drevnih poglavara", pa ljivo je odgovorio Penosle d ao da se dotie neega opasnog, "zavisno od oblia. Oni oji su nas spasli jesu a ussat Befylam jeherini. Ostale Befylame vidi ... fael Befylam...", poazao je puza vce, "...i roge...", poazao je bia nali na jamnie. "Do smo putovali, uo sam od lome njihovih razgovora", objasnio je, ali nije nastavio. Kovenanta je uhvatila munina ada je naslutio ostata. Ipa je bio uporan . " ta su oni?" Pod blatom oje mu je zatamnilo lice Penosledu su se zgrile vilice. Glas

mu je podrhtavao. "Pitaj njih. Nea ti sami a u ao i, izbegavajui Kovenantov pogled.

ele." Poeo je da se osvre po pein

"Kazaemo", reao je hladan, nejasan glas. Jedan od fael Befylam jeherina ispuzao je malo prema njima. Vla no se uvijao preo amena do se retao, a ada s e zaustavio, le ao je dahui i stenjui ao riba na suvom. U svaom poretu ogledali su mu se suprotstavljeni odlunost i strah. Ali Kovenant nije bio zgaen. Srce mu se s tezalo od sa aljenja prema jeherinima. "Kazaemo", ponovio je puzavac. "Vi ste grubi ... vi ste pretnja za sve nas." "Uni tie nas", zacvilelo je neolio glasova. "Ali odluili smo da pomognemo." "Nismo odluili jednoglasno!" poviali su novi glasovi. "Odluili smo. Vi ste... predanja a u..."," Zbunjeno je zastao. "Prihvatamo ovaj rizi." Glas mu se ispunio naletom tuge. "Prelinjemo vas... nemojte se o renuti protiv nas." Penosled je odgovorio mirno i vrsto. "Niada neemo hotimice na oditi jeheri nima." Iz svih rajeva peine uzvratila im je ti ina nali na nevericu. Ali onda se oglasilo neolio glasova tonom umornog samozaborava. "Govori, onda. Re ili smo." Puzavac se umirio. "Kazaemo. Odabrali smo. ovee sa belim zlatom, pitao si ta smo. Mi smi jeherini... mei... delo Pravitelja." Do je govorio, ameno svetlo pulsiralo je u vazduhu ao tuga. "Pravitelj radi duboo u tvravi svog doma, stvara vojse. Uzima ivo meso o navo avo vi znate i radi na njemu svojim moima, uobliavajui silu i zlo da slu e nj egovim naumima. Ali njegov rad ne odgovara uve njegovim eljama. Ponead je ishod ne snaga, nego slabost. Ponead su njegova dela slepa... ili obogaljena... ili mrtvoroena. Taj naot baca u ogromne movare ognjenog blata ao bi ga uni tio." Peinu su ispunile vibracije u asnih priseanja. "Ali u tom bezdanu postoji jo jedna mo. Mi nismo pobijeni. U agoniji smo p ostali jeherini... mei. Izmenili smo se. Izpuzali smo iz dubina ponora." "Ispuzali", ponovili su glasovi. "U mranim peinama oje su nestale a i iz Praviteljevog seanja..." "Nestale." "...produ avamo svoj ivot." " ivot." "Iz blata trnovitih pustara do samih zidova Praviteljevog mesta, lutamo roz tlo i strah, tra imo..." "Tra imo." "...slu amo..." "Slu amo." "...eamo..." "eamo." "Povr ina Zemlje nam je zabranjena. Pretvorili bismo se u pra inu ao nas do tane dnevno svetlo. A ne mo emo da opamo... ne mo emo da nainimo nove tunele da nas odvedu odavde. Mei smo." "Izgubljeni." "I ne usuujemo se da izazivamo Pravitelja. ivimo u patnji... on se sme i na oj poniznosti." "Izgubljeni." "Ipa smo zadr ali obli onoga to smo bili. Mi nismo...", glas je zadrhtao ao da se boji da e biti a njen zbog ujnosti, "...nismo sluge Pravitelja." Stotine jeherina dahnulo je od strepnje. "Mnogi na i hodnici granie se sa Praviteljevim prolazima. Istra ujemo zidove i slu amo. ujemo... Pravitelj nema tajni. uli smo njegovo neprijateljstvo prema vama , njegove namere protiv vas. U ime predanja raspravljali smo i odluili. Odluili sm o da pru imo svau pomo oju Pravitelj ne mo e da otrije." Kada je puzavac zavr io, svi jeherini su zautali i zagledali se u Kovenanta oji je tra io priladan odgovor. Ne to u njemu nagonilo ga je da plae, da zagrli udo vi na stvorenja i plae. Ali njegova svrha vrsto je stajala u njemu. Oseao je da ne mo e da se povije do ne nosti, a da time ne pune. Da uni tim poglavara Kletnia, re ao je

u sebi. Da! "Ali ti...", promulo je reao, "...oni su reli da je nemogue. Da n e mo e biti." "Ne mo e", zadrhtao je puzavac. "Praviteljevi prolazi ispod Kura Kvelinira su uvani. Sam Kura Kvelinir je lavirint. Vatre Gora Krembala uvaju Praviteljev dom . Njegovi hodnici su prepuni zlobe i sluga. uli smo. Pravitelj nema tajni." "A ipa ste nam pomogli." D in je zvuao zami ljeno. "Izazivate Praviteljev be s. Niste to uinili iz neog sitnog razloga." "To je tano." Onaj o je to reao ao da se pla io Penosledovih sledeih rei. "Sigurno mo ete da pru ite jo neu pomo." "Da... da. O Gora Krembalu ne govorimo... tamo nema niega. Ali poznajemo puteve Kura Kvelinira. A i... i na Praviteljevom mestu isto... ima neega. Ali..." Govorni je neodluno zautao. "Ali", odluno je nastavio Penosled, "tava pomo nije razlog za ono to ste n am ve pru ili. Nisam gluv ni slep, jeherini. Ne to drugo vas je navelo na ovaj poduhv at." "Predanje", dahnuo je govorni i brzo se udaljio da se posavetuje sa stv orenjima iza sebe. Usledila je aptava svaa toom oje je Kovenant pou avao da umiri oseanje narastajue rize. Iz o zna ojeg razloga, nadao se da e stvorenja odbiti da govore o svom predanju. Ali ada se puzavac vratio, Penosled je bio uporan. " Reci nam." U peini je odjeivala u asnuta ti ina, a ada je govorni pla ljivo uzvratio: " Hoemo", zauo se hor prodornih uzvia. Neolio desetina jeherina se razbe alo, nespo sobno da podnese rizi. "Moramo. Nema drugog naina." Puzavac se pribli io jo neolio stopa i sljoao se na pod, dahui ao da ne mo e da di e. Ali trenuta asnije podigao je glas i poeo da peva. Pesma je bila na ud nom jeziu oji Kovenant nije razumeo, a prelivi su bili tolio nesigurni od str aha da nije mogao da razabere ni melodiju. Ipa... vi e po nainu na oji su jeherin i slu ali nego po samoj pesmi... osetio je deo njene moi, njenu privlanost za stvore nja. Iao ni ta nije razumeo, bio je dirnut. Pesma je bila rata, ao da su je duga razdoblja patnje ili ponizne upo trebe svela na obian ostur. Kada je bila gotova, govorni se oglasio tihim glaso m. "Predanje. Jedina nada za jeherine... jedini deo na ih ivota oji nije delo Prav itelja, gola svrha. Govori da su dalei prethodnici jeherina, oni oje nije stvo rio Pravitelj, i sami bili Pravitelji. Ali nisu bili neplodni ao on... ao mi. Nisu bili naterani da se mno e na tuem mesu. Iz njihovih tela nicali su mladi oji su rasli i stvarali nove mlade. Tao se svet nepreidno obnavljao, vrst i npostoj an. Tao ne to se ne mo e zamisliti. Ali Pravitelji su imali nedostate. Nei su bili slabi, nei slepi, nei neoprezni. Meu njima se rodio Pravitelj, neplodan i gora, a oni nisu videli i n isu se upla ili onog to su uinili. Zato su pali pod njegovu vlast. Zarobio ih je, od veo u duboe ponore svog doma i isoristio ih za poeta stvaranja svojih vojsi. Mi smo poslednji ostaci tih pogre nih ne-Praviteljevih dela. Njihov posled nji ivot ouvan je u nama. Da bi bili a njeni za njihove mane, osueni smo da pu emo ro z hodnie... bedni, oprezni i uve upla eni. Blato je na e sunce, rv i bie, na e meso i dom. Strah je na e naslee, jer Pravitelj bi nas jednom reju oterao u smrt, nas oj i ivimo u senci njegovog doma. Ali bili smo oprezni u ime na e jedine nade. Jer reen o je da ima onih oje Pravitelj nije nainio, a jo su slobodni... da jo donose mlade iz sopstvenih tela. Reeno je da ada doe vreme, raae se mladi bez mana... isto potom stvo, nepodlo no Pravitelju i njegovim delima... bez straha. Reeno je da e taj jedan ist doi nosei simbole moi a domu Pravitelja. Reeno je da e osloboditi jeherine ao s e doa u... ao nae da su vredni... da e izboriti od Pravitelja osloboenje od straha i blata... ao... ao..." Puzavac nije mogao da nastavi. Glas mu se sljoao u t i inu i ostavio peinu da bolno i euje odgovor oji bi je izbavio bede. Ali Kovenant nije mogao da se savije bez pucanja. Oseao je da su jeherini usmerili pa nju na njega. Oseao je ao ga bezglasno mole, prelinju. Jesi li ti t aj isti? Ao ti pomognemo, hoe li nas osloboditi? Ali nije mogao da im pru i odgovor oji su eleli. Njihova iva smrt zaslu ivala je istinit odgovor, a ne la nu nadu. Re io je da rtvuje njihovu pomo. Glas mu je bio grub; zvuao je besno. "Pogled ajte me. I sami znate odgovor. Pod svim ovim blatom, ja sam bolestan, zara en. I in io sam stvari... nisam ist. Izopaen sam."

Ti ina je potrajala jo olio za udar srca... trenuta mirovanja do se usm erena, drhtava nada oo njega raspadala. A onda se roz brojne jeherine proneo p isavi jecaj oaja. Smesta je nestalo svetla. Vri tei u mrau ao ulete du e, stvorenj a su se razbe ala. Penosled je uhvatio Kovenanta da ga za titi od napada. Ali jeherini nisu n apali; be ali su. Zvu njihovih poreta irio se peinom ao vetar gubita i odmah zam irao. Usoro je opet zavladala ti ina i mlitavo pala pred noge Kovenantu i Penosle du... ao prazan porov, ostata osrnavljenog groba. Kovenantu su se grudi dizale u ratim grevima nali na jecaje, ali savla dao je sebe da bi se stopio sa ti inom. Nije mogao da se povije; slomio bi se ao bi morao da povije vrstinu svoje odlunosti. Kletnie! Trzao se u sebi. Kletnie! Previ e si orutan. Oseao je da mu d in nudi utehu roz ruu na ramenu. eleo je da uzvrati, eleo je da neim poa e nasilnost svoje odlue. Ali pre nego to je stigao da progovori, ti i na ao da je nestala i pretvorila se u zvu tihog plaa. Zvu je rastao do ga je oslu ivao. Usamljen i jadan, dizao se iz tame a o neizleivi bol od ojeg je prazan vazduh pulsirao. eleo je da ode do tog neog, d a ga neao ute i. Ali ada se porenuo, zaustavljen je reima ucveljene optu be. "Oaja nje je Praviteljevo delo." "Oprosti mi", zajeao je Kovenant. "Kao bih mogao da vas sla em?" Tra io je p ravi odgovor i nagonsi nastavio. "Ali predanje se nije izmenilo. Nisam ga dota ao. Ne poriem va u vrednost. Vi ste dostojni. Samo to ja... ja nisam taj isti. On jo n ije do ao. Ja nemam veze sa va om nadom." Nije bilo odgovora. Jecaji su jo odjeivali u vazduhu; jednom osloboen, ne ubla eni jad nije mogao da se zaustavi. Ali trenuta asnije pojavio se blesa am ensvetla. Kovenant je prepoznao puzavca oji je govorio u ime jeherina. "Hodi", plaao je, "hodi." Drhtei od jada, orenuo se i ispuzao iz peine. Kovenant i d in su ga sledili bez olevanja. U prisustvu toliog jada ute su prihvatili sve to im je bilo namenjeno. Vodio ih je nazad u hodnie... dalje od ranijeg puta, navi e roz slo eni la nac prolaza. Usoro su ameni zidovi ponovo postali hladni i u vazduhu se osetio slab miris sumpora. Ne to asnije... jedva vi e od pola milje od peine... vodi se zau stavio. Dr ali su se na pristojnoj udaljenosti od stvorenja i eali do je pou avalo da zaustavi jecaje. Bilo je bolno posmatrati njegove napore na slabom amensvet lu, ali eali su savladavajui sopstvena oseanja. Kovenant je bio spreman da ea oli o god bude bilo potrebno. Izgleda da je jeherinima mogao da ponudi samo strplje nje. Nisu dugo eali. Savladao je svoj bol i progovorio stegnutog grla. "Ovaj tunel... zavr ava se u Kura Kveliniru. Na svaom zaoretu birajte pravac prema vatr i. Morate proi roz Praviteljev prolaz. Bie uvan. Iza njega uve sreite od vatre. N aii ete na Gora Krembal. Ne mo ete da ga preete... morate da ga preete. Iza njega su stene Praviteljevog mesta. Ulaz je uvan, ali nema apije. U njemu je prepuno... ali ima tajnih prola za... Pravitelj ima tajne prolaze oje njegove sluge ne oriste. U ulazu postoje vrata. Ne mo ete ih videti. Morate ih nai. Pritisnite jednom sredinu gornje grede. Nai ete mnogo prolaza i srovi ta." Puzavac se orenuo i poeo da se vue nazad niz tunel. Svetlo mu je zatitral o i zgaslo, ostavljajui Kovenanta i Penosleda u tami. Iz daljine praznog hodnia stvorenje je zajealo. "Pou aj da veruje da si ist." A onda je zvu bola minuo i vi e g a nije bilo. Posle dugog trenuta utanja Penosled je dotaao Kovenantovo rame. "Prijat elju... jesi li dobro uo? Dao nam je dragocenu pomo. Da li se sea svega to je reao?" Kovenant je u d inovom glasu osetio ne to onano. Ali bio je previ e obuzet gor im isu enjem sopstvenog nauma da bi se upitao ta taj glas znai. "Ti si zapamtio", ruto je odvratio. "Raunam na tebe. vodi me tamo." "Prijatelju... Nevernie", poeo je d in nesigurno, pa preinuo, odustajui od t oga to je hteo da a e. "Hajde, onda." Uhvatio je Kovnenata za rame i orenuo ga. " Uiniemo ta mo emo."

Nastavili su uz tunel. Posle dve o tre oue poeo je strmo da se penje i su a va. Usoro je Kovenant morao da se spusti na sve etiri. Penosled je disao ti iza njega, povremeno mu poma ui guranjem, a Kovenant se vuao i grebao navi e, nastavlja o da se spotie, a amen je postajao sve te nji i te nji. A onda se tunel zavr io slepim zidom. Kovenant je poeo da pipa neosetljivim ruama. Nije na ao niaav prolaz... ali nije mogao da dohvati tavanicu. Kada je podigao pogled, video je visoo nad glavom dalei otvor ispunjen nejasnim crveni m svetlom. Stisnuti jedan uz drugog, uspeli su da se usprave na raju tunela. Nejas ni otvor bio je na dohvat rue Penosledu. Pa ljivo je podigao Kovenanta i proturio ga roz prozor. Kovenant se uspentrao na oomiti use u amenu. Puzei po dnu, po ao je napr ed i izvirio u ne to nali na rata hodni bez rova. Zidovi su bili od glatog amena, desetinama stopa visoi. Izgledalo je ao da su grubo utesani u divlju, c rnu, u arenu stenu... prolaz oji je besmisleno vodio od jednog do drugog slepog z ida. Ali im su mu se oi privile na svetlo, otrio je spojeve na oba raja prolaza . Svetlo je dopiralo sa nonog neba. Du jedne ivice zidova videlo se mutno cr venasto svetlo... odsjaj dalee vatre. Vazduh je bio o tar i pun sumpora; da nije bilo hladno, Kovenant bi pomislio da su ve blizu Uboj Plampepela. Kada se uverio da je prolaz prazan, tiho je pozvao Penosleda. D in je pos oio, proturio glavu i ramena roz otvor i izmigoljio se napolje. Zaas je stajao r aj Kovenanta. "Ovo je Kura Kvelinir", apnuo je ad se osvrnuo, "Lomni Bregovi. Ao nisa m potpuno izgubio orijentaciju, daleo smo od prolaza o ojem je govorio Banor. Bez pomoi jeherina bilo bi nam stvarno te o da naemo put." Mahnuo je Kovenantu da g a prati. "Ostani iza mene. Ao nas otriju, moram znati gde si." Klizajui se napred ao da je odmoran i spreman za unjanje, po ao je a plame nom odsjaju, a Kovenant je hramao za njim na bosim, neosetljivim nogama. Blizu raja hodnia oprezno su se stisli uza zid. Kovenant je zadr ao dah do je Penosled virio iza ugla. Trenuta asnije d in mu je dao zna. Obojica su po urila u sledei p rolaz, sreui a crvenom sjaju na nebu. Ovaj hodni bio je du i od prethodnog. Naredni su bili izuvijani i rivuda vi; menjali su pravac, vraali se nazad, vijugali roz crnu grubu stenu ao izmuene zmije. Kovenant je usoro izgubio oseanje da napreduju. Bez uputstava jeherina p ou ao bi da nadonadi izgubjene razdaljine, ispravi oite gre e. Ponovo je shvatio olio mu je ivot od poeta zavisio od drugih ljudi. Atiaran, Elena, Lena, Banor, T rio, Mhoram, jeherini... bez njih ne bi niuda stigao i ni ta postigao. Na njegov u grubost, bes i neopravdanu nesmotrenost uzvratili su mu odr avajui ga u ivotu i da jui mu svrhu. A sada je potpuno zavisio od Srdosolje Penosleda. To za gubavca nije bio dobar zna. Klancao je dalje pod oriljem te og znamenja. Ranu je oseao ao teret od ojeg nije mogao da podigne glavu; sumporasti vazduh ao da mu je isisavao snagu iz plua. Vremenom je poeo da se osea utrnulo i bezoseajno, ao da besciljno luta. Ipa je primetio pojaano svetlo iza o tre oue u jednom hodniu. Blesa je bio rata... otvorio se i zatvorio ao vrata...ali nagnao ga je u oprez. Privi o se uz d inove noge ao sena do su se pribli avali uglu. Iza oue su dopirali grleni glasovi. Kovenant se zgrio od pomisli na pot eru, a onda se smirio. Glasovima je nedostajala urba i oprez lovaca. Penosled je provirio iza ugla, a Kovenant se sagnuo ispod njega da pogle da i sam. Iza oue, hodni se otvarao u irou prostoriju slabo osvetljenu dvama ma lim amensvetlima, po jednim raj svaog ulaza u otvoreni prostor. Kraj daljeg z ida, na pola puta izmeu dva amena, stajala je tamna grupa poluljudsih stvorenja . Kovenant ih je izbrojao deset. Dr ali su oplja i stajali opu teno ili umorno, meus obno razgovarajui tihim, promulim glasovima. Onda ih se pet orenulo a zidu. De o stene se otvorio i ispustio mlaz crvenog svetla. Kovenant je nazro dubo tunel iza otvora. Pet stvorenja pro lo je roz prolaz i zatvorilo amen za sobom. Vrata su se zatvorila tao vrsto da ni traa svetla nije poazivao postojanje tunela. "Smena stra e", apnuo je Penosled. "Sreom nas je svetlo upozorilo."

Po to su se vrata zatvorila, stra ari su se postavili pod tamni zid, tao da su bili gotovo nevidljivi, i zautali. Kovenant i Penosled su se povuli malo dalje od ugla. Kovenant je bio uz rujan; nije mogao da smisli nain na oji bi pro li pored stra e, ali onao iscrpljen u asavao se napora treganja roz lavirint za novim prolazom. Ali Penosled nije ol evao. Prineo je usta uz Kovenantovo uvo i urno apnuo. "Ostani sariven. Kada te po zovem, prei preo otvorenog prostora i sreni dalje od Uboj Plampepela. eaj me iz a jedne od oua." Kovenantu je glava odzvanjala od strepnje. " ta e da uini ?" D in se iscerio, ali na blatnjavom licu nije imao ni traga raspolo enja, a oi su mu gladno blistale. "Mislim da u raspaliti jednom-dvaput ove Praviteljeve spo dobe." Pre nego to je Kovenant stigao da odgovori, vratio se do ugla. Penosled je obema ruama pretra ivao zid do nije na ao ispupeno pare amena. Istog asa napeo je mi ie i izboina mu je ostala u ruci. Za trenuta je izvirio iza ugla i odmah zavitlao amen. Pao je uz resi udar na udaljenom raju hodnia. Jedan stra ar dovinuo je nareenje ostalima. Zgrabili su oplja i po li a iz voru bue. Penosled im je dao trenuta da se porenu, a onda se bacio na njih. Kovenant je soio do ugla i ugledao Penosleda ao juri a na stra are. Gledal i su na drugu stranu. Penosled je na svojim dugaim nogama prevalo razdaljinu u es t tihih oraa. Primetili su ga samo trenuta pre nego to se sruio na njih ao lav ina. Bili su rupni, sna ni borci, ali on je bio d in. Bio je ogroman u odnosu na njih. Jedan zamah, dva, tri... jednog za drugim zdrobio je trojicu, udarajui ih u glavu ili grudi, i bacio se na etvrtog. Stvorenje je poelo da se povlai, pou avajui da upotrebi oplje. Penosled mu je istrgao oru je iz ruu i razbio stra aru glavu jednim zamahom dr alje. Ali to je trajalo trenuta predugo; peti stra ar imao je vremena da stigne do ulaza u tunel. Vrata su se irom otvorila. Blesnulo je svetlo. Stra ar je nestao roz crveno ameno grlo. Penosled je jurnuo a otvoru. U desnoj ruci dr ao je oplje. U njegovoj pe snici izgledalo je jedva vee od strele, ali zamahnuo je preo ramena ao d ilitom i bacio ga za stra arom. Iz tunela je odjenuo prigu eni uzvi bola. D in se orenuo a Kovenantu. "Sada!" drenuo je. "Tri!" Kovenant je po ao, porenut d inovom hitnjom; ali nije mogao da tri, nije mog ao da primora udove na tao brze porete. Prijatelj ga je dirnuo. Penosled je st ajao u jasnom amensvetlu sa orvavljenim ruama i cerio se od uha do uha. Divlj e odu evljenje izopailo mu je lice; radost mu je crveno blistala iz upalih oiju. "Penoslede?" apnuo je Kovenant ao da ga od tog imena boli grlo. "D ine?" "Idi!" poviao je d in i orenuo se a tunelu. Jednim poretom rue je zal upio amena vrata. Kovenant je stajao mirajui u relativnoj tami do je gledao Penosleda ao sauplja tri preostala oplja, nosi ih do vrata, lomi ih i gura omade u puoti ne oo vrata da bi ih bloirao. Kada je zavr io, udaljio se od zida. Te tada je shvatio da ga Kovenant ni je poslu ao. Smesta se ustremio na Nevernia i zgrabio ga za ruu. "Budalo!" prasn uo je i orenuo Kovenanta a daljem prolazu. "Zar mi se podsmeva ?" Ali rua mu je bila lizava od rvi. Stisa je popustio i sluajno odgurnuo Kovenanta oji se sv om te inom zabio u amen. Kovenant se sljoao niz zid, dahui da bi do ao do vazduha. "Penoslede... ta ti se desilo?" Penosled je stigao do njega, zgrabio ga za ramena i protresao. "Ne rugaj mi se. inim ovo za tebe!" "Nemoj zbog mene", pobunio se Kovenant. "Ne ini to zbog mene." D in se isezio i podigao Kovenanta. "Budala si ao veruje da emo iao drug aije pre iveti." Nosei Nevernia pod ruom ao tvrdoglavo dete, po ao je dugim oracim a roz lavirint a Uboj Plampepelu. Sada je na svaoj rasrsnici sretao dalje od odsjaja vatre na nebu. Kov

enant mu je landarao u ruama, zahtevajui da bude spu ten; ali Penosled nije prista o sva do nije ostavio za sobom tri oue i isto tolio zaoreta. Onda se zausta vio i postavio Kovenanta na noge. Kovenant se zateturao i povratio ravnote u. eleo je da vie na d ina, da besni, da zahteva obja njenje. Ali nije imao rei. Upros samom sebi, razumeo je Srdosolju Penosleda. Poslednji Bezemlja zadao je udarce oji se ne mogu povui ili zaustavit i; Kovenant nije mogao da se pretvara ao ne razume. Ali srce ga je ipa bolelo . Bio mu je potreban nei drugi odgovor na sopstvenu nevolju. Pro lo je neolio trenutaa pre nego to je zauo zvu oji je privuao Penos ledovu pa nju. Ali onda ga je razabrao... udaljene, ponovljene odjee nali na uda ranje gredom po amenu. Pretpostavio je ta je to: stvorenja Opaog pou avala su da se probiju iz tunela u lavirint. Trenuta asnije zauo je o tar, prodoran zvu i u zvie. D in mu je spustio ruu na rame. "Hodi." Kovenant je potrao da bi odr ao ora sa Penosledom. Zajedno su urili roz h odnie. Sada su zanemarili svu opreznost, nisu ni pou avali da se za tite od onog to mo da le i pred njima. Na svaoj rasrsnici lavirinta sretali su dalje od crvenog blesa, a na svaoj rivini ili oretu pribli avali su se vatri, dublje u gustu, o t ru atmosferu Gora Krembala. Kovenant je sada oseao toplotu u vazduhu, zagu ljivu v relinu nali na sa i uu pustinju bez vetra. Kao je rasla, niz lea su mu se slivali po toii znoja. Promulo je dahtao, spoticao se po neravnom amenu, nastavljao da tri. Povremeno bi zauo uzvie potere ao odjeuju od zidova Kura Kvelinira. Kad god bi se spotaao, d in ga je podizao i neo vreme nosio. To se de aval o sve e e i e e. Od iscrpljenosti i praznine obuzimala ga je vrtoglavica. Izubijao se od padanja sve do nije bio preriven modricama od glave do pete. Kada je nai la, promena je bila tolio nagla da ga je gotovo otupela. Jedn og treuta se spoticao roz niz slepih hodnia, a sledeeg je bio na otvorenim oba lama Uboj Plampepela. Upao je u svetlo i vrelinu lave i stao. Bregovi su se naglo zavr avali; na a o se na obali mrtvog pepela deset jardi od muno crvene ree rastopljenog amena. Pod tamnom upolom noi Uboj Plampepel je na obe strane sretao van doma aja pogleda. Kljuao je i pu io se, aljui u vazduh blistave mlazeve lave i sumpora, ovit lajui se ao da ne tee nego ljua u mestu. Ipa, nije bilo niavog zvua; ti ina je nemo napala Kovenantov sluh, ao da je iznenada ogluveo. Oseao se ao da mu je me so sagorelo do ostiju, ao da se gu i od vrelog sumpora, ali lava mu se udno preno sila preo oiju ao da je neujna... o marna pojava, neverovatno iva i nestvarna. Isprva je video samo nju ao se prote e od pepeljaste obale do najdaljih granica oba obzorja. Ali ada je treptanjem uspeo da izbistri vrelinom zamagljen vid, video je da je lava manje od pedeset jardi iroa. Iza nje nije mogao da raz abere ni ta osim usog pojasa pepela. Vrelo crveno svetlo ostavljalo je sve drugo u tami, inei no na drugoj strani crnom i bezdanom ao otvorena usta pala. Jenuo je od prizora, od pomisli da Kletniov tabor stoji pretei i srive n iza ove nepremostive vatre. Ovde su se svi njegovi naumi i bol pretvarali u ni t avilo. Uboj Plampepel nisu mogli da preu. Tog asa se trgao i orenuo od niza odje a evtanja. Oeivao je da ugleda spodobe ao se slivaju iz hodnia. Zvu je zamro ada je potera srenula u nei drugi hodni. Ali nije mogl a biti daleo. "Penoslede!" uzvinuo je Kovenant, a glas mu je drhtao od straha upros naporima da ga zauzda. " ta emo sada?" "Slu aj me!" Odgovorio je Penosled. Bio je obuzet grozniavom urbom. "Moramo da preemo odmah... pre nego to nas vide. Ao tebe vide... ao Du omor sazna da si pr e ao... gonie te i na drugoj strani. Zarobie te." "Pre ao?" Kovenant je zinuo. "Ja?" "Ao nas ne vide, nee ni pretpostaviti ta smo uinili. Mislie da si negde dru gde u lavirintu... tra ie te tamo, a ne u predgorju Pustog Grobi ta." "Da preem to? Jesi li poludeo? ta misli da sam?" Nije mogao da poveruje sop stvenim u ima. Ranije je pretpostavljao da e on i Penosled neao prei Uboj Plampepe l, ali to je smatrao do nije video ovaj anac lave oo Kletniovog prebivali ta, ni je shvatio stvarnu neizmernost prepree. Sada je uvideo svoju glupost. Oseao je d a e, ao prie jo dva oraa bli e lavi, o a poeti da mu gori.

"Ne", odgovorio je Penosled. Glas mu je bio pun re enosti. "Borio sam se d a se pripremim. Mo da u inei ovo moi da poni tim dugu tetu svog ivota pre nego to umre ijatelju, preneu te preo." Smesta je podigao Kovenanta uvis i poseo ga na svoja iroa ramena. "Spusti me!" pobunio se Kovenant. " ta to, do avola, radi ?" D in se orenuo da pogleda plameni teni amen. "Ne di i!" O tro je naredio. "Mo ja snaga e ti pomoi da izdri vrelinu, ali spr ie ti plua ao udahne !" "Proletstvo, d ine! Spusti me! Ubie nas obojicu!" "Ja sam poslednji d in", zare ao je Penosled. "Izgbiu ivot ao ja odaberem." Pre nego to je Kovenant stigao i ta da a e, Penosled se sjurio niz pepeljast u obalu a lavi Uboj Plampepela. Sa poslednje ivice obale sna no je odsoio preo rastopljenog amena. Kada su mu stopala dotala lavu, poeo je da tri svom svojom ogromnom snagom prema dale oj obali. Kovenant je gotovo izgubio svest od naglog naleta jare. uo je udaljeno cv iljenje, ali pro lo je neolio trenuta pre nego to je shvatio da to dopire iz nje govog grla. Vatra ga je zaslepela, izbrisala mu iz oiju sve osim divljeg crvenila . Zarivala se u njega ao da mu otida meso sa ostiju. Ali nije ga ubila. Izdr ljivost se slivala u njega iz d ina. Prsten ga je pe ao na obogaljenoj aci ao da upija ovu stravu, ola avajui napor njegovom telu. Oseao je da d in tone pod njim. Lava je bila gu a od blata ili ivog pesa, ali sa svaim oraom d in je tonuo sve dublje u nju. Do trenuta ada je dugim oraci ma pre ao polovinu razdaljine, bio je utonuo preo olena. Ipa nije posustajao. N jegova agonija penjala se roz ramena do Kovenanta. Ipa je i dalje napredovao, napinjui svai mi i preo svih granica u naporu da stigne do druge obale. Kovenant je prestao da cvili ao bi zadr ao dah, iao ga je Penosledov bo l peao jae od vreline lave. Pou ao je da umom posegne a belom zlatu, da izvue iz njega snagu i time pomogne d inu. Ali nije mogao da razabere je li uspeo. Crvena v atra zamaglila mu je ula. U jo dva oraa Penosled je potonuo do pojasa. Zgrabio j e Kovenanta za lane i potisnuo ga navi e, tao da mu je Neverni stajao na ramenim a. Kovenant se latio na nesigurnom postolju, ali Penosledov stisa na lancima bi o je elino vrst i dr ao ga uspravnog. Jo dva oraa... lava je stigla Kovenantu do grudi. Savladao je bol na tr enuta da bi dahnuo preo neme vatre. "Seti se jeherina!" Onda je poeo da urlie, n esposoban da dalje trpi crvenu rastopljenu agoniju. Kovenant ni ta nije video, nije znao olio daleo su stigli. Nadnesen nad lavom, zadr avao je dah, savladavao se da se ne pridru i d inovom u asnom vrisu. D in je nastavio, potisujui se izmuenim nogama ao da prolazi roz vodu. Ali na raju je nesigurno stao. Te ina i bol lave su ga zaustavili. Nije m ogao dalje. Poslednjim, u asnim naporom se izdigao, zaneo unazad, usmerio svu snagu u ramena. Izvijajui se tolio da je gotovo istrgao rue iz ramena, bacio je Kovenan ta a obali. Kovenant je u luu preleteo roz zaslepljujuu vatru, borei se protiv iznen adnog sa i ueg bola. Sleteo je na mrtvo ugljevlje pet stopa od Uboj Plampepela. Pepeo se ugnu o pod njim, popustio, upio deo udara. Borei se za dah, prevrnuo se i podigao na olena. Nije ni ta video; bio je zaslepljen suzama. Otro je vlagu iz oiju neosetljiv im prstima, urno zatreptao i naterao se da usmeri pogled. Deset ili vi e stopa dalje u lavi, ugledao je jednu Penosledovu ruu nad p ovr inom. Za trenuta se besorisno grila, pou avajui da nae upori te u sumporovitom vaz duhu. A onda je po la za d inom u rastopljene dubine. Penoslede! - nemo je rinuo Kovenant. Nije imao dovoljno vazduha da gla sno vrisne. Penoslede! Vrelina ga je divlje udarala. Kroz nalete toplote dopirali su nejasni uz vici... zvu nadolazee potere. Pre nego to nas vide, tupo se prisetio Kovenant. Penosled je uinio ovo za njega da ga ne bi videli... tao da Kletni ne bi znao daje on pre ao Uboj Plampep el. eleo je da ostane leei na mestu do se ne utopi u vrelini i bolu, ali nesigurn o se podigao na noge.

Penoslede! Prijatelju! Uoeno se teturajui, pre ao je preo nisog, golog grebena i upao u plita j ara sa druge strane. Smesta ga je sustigao nalet izmorenosti i prepustio se snu . Dugo je le ao u sopstvenoj noi, sanjajui o nemoguem sunevom svetlu. 19. PUSTO GROBI TE Probudio se sa oporim uusom sumpora u ustima i pepelom u srcu. Isprva n ije mogao da se seti gde je; nije mogao da prepozna uni tenu zemlju na ojoj je le a o, grebanje sumpora u grlu ni nebo bez sunca; nije mogao da se priseti razloga s voje usamljenosti. Kao io mo e da bude tolio sam, a da i dalje di e? Ali posle ne og vremena poeo je da primeuje roz sumpor miris znoja i bolesti. Znoj, promrmlja o je. Lepra. Setio se. Polao se podigao u sedei polo aj u jaru, a onda se naslonio leima na rhi zid i pou ao da razmotri situaciju. Misli su mu rastrgano visile sa ostataa uma, isidane olujom praznine i gubita. Znao je da je izgladneo. To je u redu, reao je samom sebi. Tao treba da bude. Stopala su mu bila izubijana, prerivena poseotinama, a elo ga je bole lo ao da mu je roz lobanju proboden bode . To je u redu. Tao treba da bude. Ali prljava o a nije bila opeena, a na blatom zamrljanoj o ulji nije bilo tragova o teenj a vrelinom. Neo vreme je neporetno sedeo i pou avao da razume ao to da je jo iv . Mora da ga je Penosled spasao od vreline usmeravajui snagu roz njega, is to ao to su d inovi poretali brodove usmeravajui snagu roz obilice od zlatanie. Zavrteo je glavom nad Penosledovom odva no u. Nije znao ao e produ iti bez prijatelje ve pomoi. Ipa nije prolio ni suzu za d inom. Oseao se nesposobnan za suze. Bio je gu bavac i nije imao dodira sa rado u ni tugom. Nimalo ravnodu no je zaljuio. Dogaaj od Kolosa preveo ga je preo svih granica, izvuao je iz njega odgovore oje nije m ogao da pojmi. Sada je oseao da se vratio u svoju osnovnu neosetljivost, ponovo d osegao ljunu tau postojanja. Zavr io je sa pretvaranjem da je i ta vi e od onog to stva rno jeste. Ali njegov posao nije bio gotov. Morao je da nastavi, da se suoi sa Opai m... da izvr i, ao mo e, svrhu oja ga je dovela ovamo. Jo nisu bili ispunjeni svi u slovi za osloboenje iz Domaje. U dobru ili zlu, morae da privede raju Kletniovu potragu za belim zlatom. I morae da to uini onao ao to bi radili Banor i Penosled... ravnodu no i be sno, borei se i odbijajui da se bori, oboje istovremeno... jer shvatio je jo jedan razlog za to e morati da potra i Opaog. Oru en u sebi svim svojim rtvama, ustanovio je da jo ima samo jednu mogunost pred sobom. Ta mogunost je bila pobeda nad Opaijom. Samo ao porazi poglavara Kletnia moi e da pru i smisao svim ivotima oji su rtvovani u njegovo ime, a da u isto vreme ouva sebe, neizleivu injenicu svog postoj anja. Tomas Kovenant: Neverni. Gubavac. Namerno je pogledao u prsten. Labavo je visio sa omr avelog prsta... tup, zlatan i nedouiv. Jenuo je i poeo da se muno podi e na noge. Nije znao za to je jo u Domaji iao je Penosled mrtav... i nije mario. Obja n jenje je verovatno le alo negde u prer enju Zaona smrti. Opai mo e sve. Kovenant je bio spreman da poveruje da je u stani tu poglavara Kletnia uinut celoupan nea da nji Zemni zaon. Poeo je da se penje uz suprotnu stranu jara. Nije imao niave pripreme da izvr i, niave zalihe, ni planove, ni sredstva da priprema... niavog razloga za to ne bi jednostavno odmah poeo svoj zadata. A to du e bude odlagao, postae sve sl abiji. Kada se pribli io vrhu brega, podigao je glavu da se osvrne. Tu je prvi put video Kletniov tabor. Stajao je neih pola milje dalje preo ispucane, gole ravnice mrtve zeml je i amenja, mesta oje je ostavljeno uni teno i razrovano tolio dugo da je zabo

ravilo a i mogunost ivota. Sa osmatranice na brdu... poslednjem uzvi enju izmeu njega i Kletniovog tabora... video je da se nalazi na ivici pregorja Pustog Grobi ta. N a neolio stotina jardi od njega tlo se na obe strane strmo spu talo u liticama oje su se meusobno pribli avale, pru ajui se napred i spajajui se na samoj ivici predgo rja. U daljini je uo talase ao se razbijaju o litice, a daleo iza linova liti ca nazirale su se tamne, sivozelene vode Mora. Ali nije obratio mnogo pa nje na predeo. Sam Tabor privlaio mu je pogled a o magnet. Po onom to je slu ao, pretpostavio je da se veina doma poglavara Kletnia nalazi pod zemljom, a sada je video da to mora biti tano. Predgorje se podizalo d o visoe hrpe amenja na vrhu, a tamo je stajao Tabor. Dve istovetne ule, viso e i vite ao minareti, dizale su se neolio stotina stopa uvis, a izmeu njih je u nivou tla bila tamna otvorena rupa jedinog ulaza. Nije se videlo ni ta drugo od Kletniovog prebivali ta. Sa prozora na vrhu ula poglavar Kletni ili njegovi st ra ari mogli su da osmatraju predgorje, Uboj Plampepel, a i Lomni bregove, ali os tata boravi ta... uzgajali ta, sladi ta, lo i ta, barae, prestona dvorana... morali su biti pod zemljom, uopani u stenu, dostupni samo roz ona jedna vrata i tunele s rivene pod Kura Kvelinirom. Kovenant je piljio preo predgorja; tamni prozori ula uzvraali su mu mran im zurenjem ao bezdu ne oi, prazni i odvratni. Isprva je bio prosto opinjen prizoro m, o amuen to se na ao tao blizu ovog mesta. Ali ada je to oseanje izbledelo, poeo je da se pita ao da neprimeen stigne do Tabora. Nije verovao da su ule prazne ao to izgledaju. Opai sigurno nije ostavio prilaze bez nadzora. A ao bude eao no d a ga pririje, mo e pasti sa litice ili u neu puotinu. Neo vreme je mozgao o problemu, ne nalazei niaav odgovor. Konano je odl uio da mora da riziuje. Situacija nije bila ni ta vi e nemogua nego ranije. Teren oj i je morao da pree bio je neravan i ispucao, preriven gomilama ljae, hrpama pepe la i puotinama; moi e da nae zalon na najveem delu puta. Poeo je tao to se vratio u jara i po ao njime na jug sve do nije poeo da s e spu ta niz liticu. Sada je jasno video i uo oean, iao je sumpor iz lave jo masi rao miris soli u vazduhu; ali primeivao ga je samo olio da izbegne opasnosti na litici. Odatle se ponovo uspeo na brdo i provirio preo njega da osmotri oolni teren. Na svoje velio ola anje ugledao je nove jare. Pru ali su se od podno ja brd a ao mre a o iljaa od erozije preo tog dela ravnice. Ao uspe da neprimeen stigne do njih, bie neo vreme bezbedan. Goro je estitao sebi na umazanosti o ulje, oja se sada lepo ulapala u b oje uni tenog tla. Za trenuta je priupljao hrabrost i pribirao se. Onda je potrao , sotrljao se niz poslednju padinu i upao u najbli i jara. Bio je suvi e plita da bi se retao uspravno, ali naizmeninim saginjanjem i puzanjem mogao je da se probije do mre e. Posle toga je br e napredovao. No, iza vreline Uboj Plampepela vazduh je postao hladan i vla an ao ispar enja ustajale grobnice; upijao se u njega upros o ulji, izazivao ledeno peenje zn oja i isisavao mu ono malo snage. Teren je bio neravan, a do je puzao, oseao je prigu eno zlo ao mu pulsira u steni pod olenima. Glad je bezdano zijala u njemu , ali nastavljao je dalje. Iza jaraa se neo vreme lao retao, hramljui izmeu gomila ljae i pepela. Ali posle toga je nastupio ravan deo bez zalona, pro aran puotinama i procepima . Kroz nee je dopiralo udaranje Mora; iz ostalih je izbijao smrdljivi vazduh, v entilacija Tabora. Morao je da se neza tien provue preo ravnice, trei izmeu iroih pu tina u tlu, bacajui se u vrtoglavom strahu preo rascepina to bi mu se na le na putu . Kada je onano dosegao podno je grube, izdignute stene oja je vodila do ula, sr uio se u zalon jedne gromade i ostao le ei, dahui, drhtei na vla noj hladnoi, strahuju zvua pribli avanja stra e. No, nije uo uzbunu, niave uzvie urne potere... ni ta osim sopstvenog prom ulog disanja, grozniavih udara sopstvenog srca, udara talasa. Ili ga nisu videli ili mu je stra a pripremala zasedu. Priupio je ostate snage i poeo da se vere uz stenje. Kao se penjao, obuzimala ga je malodu nost. Slabost mu je ispunjavala gla vu vrtoglavicom, inila neosetljive rue nemonim da ste u, noge nemonim da guraju. Ipa je nastavljao. Povremeno se zaustavljao uz lupanje srca ada bi uo... ili pomis

lio da uje... neo lizanje amena ili u anje odee oje je govorilo da mu se prirad aju. Ipa je primoravao sebe da nastavi. O amuen, slab, sam, drhtav, ranjiv... upus tio se u borbu oju je mogao da razume. Oti ao je predaleo za bilo avu vrstu pr edaje. Sada je bio tolio visoo da je reto mogao sasvim da se sarije od ula . Ali ugao je bio nepovoljan za stra are oji mo da stoje na prozorima. Zato je, do je dahtao i vuao se uz poslednje uspone, manje brinuo o pririvanju. Bile su m u potrebne sva pa nja i energija samo za poretanje ruu i nogu, podizanje tela na vi e, navi e. Konano se pribli io vrhu. Virei roz puotinu izmeu dve gromade, prvi put je izbliza video ulaz u Kletniov tabor. Bio je glada i simetrian, neura en, savr eno nainjen. Orugli otvor bio je o ru en potpornim stubovima islesanim od amena... izbru eno i uglaano utvrenje oje j e obuhvatalo ulaz ao da vodi u svetu riptu. Onao sjajno, tano je odra avalo oblan o nebo, odbijalo bespreorno sivu sliu grudobrana. Pred preinom je stajao stra ar viso ao d in. Imao je tri glave, tri para oij u tao da gleda na sve strane, tri mi iave noge rasporeene tao da mu daju postojano st. Tri rue bile su postavljene u polo aj pripravnosti. U svaoj je bila po jedna sablja, svaa je bila za tiena debelim o nim traama. Velii o ni olop titio mu je t rup. Kovenant isprva nije primetio niaav poret oji bi poazao da je stra ar iv. Ali ada je zatreptao, zapazio je odvratne ute oi. Neprestano su preletale preo vrha brega, tra ei neprijatelje. Kada su pre le preo puotine roz oju je virio, tr gao se ao da su ga otrile. Ali ao ga je stra ar i primetio, nije to niim poazao. Trenuta asnije Ko venant se smirio. uvar je postavljen tao da nadgleda samo najbli i prilaz peini, a ne celo predgorje; cela njegova putanja od Uboj Plampepela bila je van doma aja po gleda. Zato je bio bezbedan tu gde je. Ali ao eli da ue u Kletniov tabor, morae d a proe raj stra ara. Nije imao pojma ao to da uini. Nije mogao da se bori protiv udovi ta. Nije mogao da smisli nain da ga nadmudri. A to je du e eao neavo nadahnue, strah i iscr pljenost postajali su sve vei. Da ne bi ostao na mestu sve do ga strah ne parali e, otpuzao je potrbu e i zmeu stena do nasipa raj samog ulaza. Sriven iza grudobrana gotovo tano u sredin i ispod ula bliznainja, zgrio se da prigu i disanje i pou ao da priupi hrabrost z a jedini pristup oji je mogao da smisli... da soi sa grudobrana pravo u prilaz i pou a da bude br i od stra ara. Sada je bio tolio blizu udovi tu da je bio siguran da ovaj osea njegov znoj, da uje ovitlanje njegove vrtoglavice i udare srca. Ipa nije mogao da se pomeri. Oseao se potpuno izlo en pogledu sa ula, ia o je bio van doma aja pogleda sa prozora; no, nije mogao da se pomeri. Bojao se. K ad se jednom pojavi... ada ga stra ar ugleda... Kletniov tabor bie upozoren. Svi Penosledovi napori i rtve, sva pomo jeherina, bie u trenutu obezvreeni. Bie sam prot iv celoupne odbrane Pustog Grobi ta. Proletstvo! - dahtao je u sebi. Hajde, Kovenante! Ti si gubavac... treb alo je da se dosad ve navine . Kletniov tabor je velio mesto. Ao proe pored stra ara, mo da e neo vreme m oi da izbegne zarobljavanje, mo da e a uspeti da nae tajna vrata o ojima je govorio jeherin. To ao bilo je vee od bilo ojeg drugog. Bio je zarobljen izmeu smrtnie n esposobnosti i neodoljive potrebe; odavno je izgubio sposobnost da sraunava gubit e i odmerava rizi. Oslonio se ruama o amen i duboo udahnuo. Pre nego to je stigao da se pomeri, ne to je naletelo na njega i sru ilo ga. Otimao se, ali gvozdeni stisa mu je bloirao rue iza lea. Neija te ina mu je prio vala noge. Besan i prepadnut, pou ao je da vine. Rua mu se zalepila za lice. Bio je bespomoan. Napada je mogao jednim poretom da mu slomi imu. Ali ru e su ga i dalje samo dr ale... potvrujui vlast nad njim i eajui da on popusti i preda se. Jedva je primorao mi ie da se opuste. Rua mu nije oslobodila usta, ali iznenada se na ao orenut na lea. Ustanovio je da gleda pravo u toplo, isto lice Srdosolje Penosleda. D in mu je poretom poazao da uti, a onda ga je pustio. Kovenant je smesta

zagrlio d ina, stegao ga, privio se uz njegov sna ni vrat ao dete. Radost je ao s vitanje sprala tamu sa njega, uzdigla ga u nadu ao da je to ista, bistra zora no vog dana. Penosled mu je za trenuta uzvratio zagrljaj, a onda se oslobodio i tiho se odmaao. Kovenant je po ao za njim, iao su mu oi bile tolio pune suza da je j edva video uda ide. D in ga je poveo od grudobrana do dalje strane jedne od ula. Tu su bili sriveni od uvara, a tutnjava talasa pririvala im je glasove. D in se sme io od uha do uha. "Oprosti mi, molim te", apnuo je. "Nadam se da ti nisam naudi o. Tra io sam te, ali te nisam video. Kada si stigao do grudobrana, nisam mogao da te pozovem, jer bih uzbunio onaj Kletniov naot. A bojao sam se da e , ao te izn enadim, odati svoje prisustvo."

Kovenant je zatreptao da savlada suze. Glas mu je drhtao od radosti i ol a anja. "Da ti oprostim? Prepao si me do osti." Penosled se tiho nasmejao, jedva uzdr avajui zadovoljstvo. "Ah, prijatelju, stra no sam zadovoljan to te ponovo vidim. Bojao sam se da sam te izgubio u Uboj P lampelelu... bojao sam se da si zarobljen... bojao sam se... ah! Imao sam gomilu strahova." "Mislio sam da si mrtav." Kovenant je rato zajecao, a onda se savladao i umirio. Brzo je obrisao oi ao bi pogledao d ina. Penosled je izgledao divno zdravo. Bio je nag... izgubio je odeu u plamen u Uboja... a od glave do pete je bio zdrav i itav. Ranija napetost pogleda bila m u je zamenjena neim zdravijim, neim vedrim; oi su mu iz uvuenih duplji blistale od s meha. Bledi udovi sijali su mu od snage ao mermer; a osim neolio sve ih ogrebot ina dobijenih pri veranju iz Uboj Plampepela do Tabora, a i stari ratni o iljci su nestali, izbrisani vatrom oja ga je obnovila do sr i. Ni ta na njemu nije poaziva lo roz ave je mue pro ao. Ipa, Kovenant je imao utisa agonije ili prolaznog bola oji je iz osno va promenio d ina. Penosled je negde u Uboj Plampepelu doveo svoje najgore more do uni tenja. Kovenant se umirio udi ui morsi vazduh. "Mislio sam da si mrtav", ponovio je. D inova srea se nije umanjila. "I ja sam mislio. Ovaj ishod mi je neverovatan ao i tebi. Kamena mu i mora! Zaleo bih se da u umreti. Kovenante, Opai niada n ee potpuno pooriti svet u ome se de avaju ovave stvari." To je tano, pomislio je Kovenant. U ovavom svetu. "Ali ao... ao si u speo?" upitao je. " ta se desilo?" "Nisam sasvim siguran. Prijatelju, mislim da nisi zaboravio amoru, obre dnu vatru bola od d inova. Obina vatra ne mo e da na odi telu d ina. Bol proi ava, ali n ee. Na taj nain Bezemlja i povremeno daju odu a bolu svojih srca. Osim toga... iznenadie se ad uje da mislim ao mi je tvoja divlja magija p omogla do izvesne mere. Pre nego to sam te bacio sa ramena, osetio sam... neavu silu ao deli snagu sa mnom, ba ao to sam ja delio snagu sa tobom." "Vatru mu palenu." Kovenant se upiljio u slepu zlatnu trau na prstu. V atru mu palenu i rvavog mu pala. Ponovo se setio Mhoramoviih rei. Ti jesi belo zlato. Ali i dalje nije mogao da shvati ta je to Vrohvni poglavar hteo da a e. "A... osim toga", nastavio je d in, "postoje tajne na Zemlji o ojima pogl avar letni, Sotonsrce i Du omor, ni ne sanja. Zemna mo oja je govorila Bereu Tr oprstu sada ne uti. Mo da govori drugim jeziom... mo da su ljudi oji ive na Zemlji z aboravili njene puteve... ali nije prigu ena. Zemlja ne bi postojala da ne sadr i do voljno dobrog za suprotstavljanje obima ao to je Kamen Zlozemlja." "Mo da", zamislio se Kovenant. Jedva je uo samog sebe. Pomisao na prsten po vula je potpuno nov niz ideja. Nije eleo da ih prepozna, bilo mu je muno da govor i o njima, ali trenuta asnije se primorao na to. "Jesi li... jesi li siguran d a nisi... da nisi o ivljen... ao Elena?" D inovo lice se osvetlilo od osmeha. "Kamena mu i mora! To ba lii na Neverni a." "Jesi li siguran?" "Ne, prijatelju", nasmejao se Penosled, "nisam siguran. Ne znam, niti me je briga. Samo mi je drago to imam jo jednu priliu da ti pomognem."

Kovenant je primio Penosledov odgovor i prona ao svoju reaciju. Potrudio se da bude ravan d inu do je govorio. "Onda hajde da preduzmemo ne to do jo mo emo." "Da." D inovo lice je postepeno postalo ozbiljno, ali nije izgubio oreol r azdraganosti i bola. "Moramo. Sa svaim trenutom odlaganja Domaja gubi nove i n ove ivote." "Nadam se da ima plan." Kovenant se borio da suzbije strepnju. "Ne veruje m da e nas onaj stra ar propustiti unutra ao ga lepo zamolimo." "Razmi ljao sam malo o tome." Penosled je pa ljivo izneo svoja razmi ljanja. Kovenant je malo razmislio. "To je vrlo dobro", reao je. "Ali ta ao zna ju da dolazimo? ta ao nas eaju... tamo unutra?" D in je odmahnuo glavom i objasnio da je neo vreme oslu ivao roz ameni z id ula. Nije uo ni ta to bi uazivalo na zasedu, ni ta to bi nagovestilo da u ulama i oga ima. "Mo da Du omor stvarno ne veruje da mu neo mo e ovao prii. Mo da je ovaj uvar jedina stra a. Usoro emo saznati." "Da, zaista", promrmljao je Kovenant. "Jedino to mrzim jesu iznenaenja. Ni ada ne zna hoe li ti neo od njih uni titi ivot." Penosled je smrnuto odgovorio: "Mo da emo moi da uzvratimo ravnom merom i u ni timo onoga o uni tava." Kovenant je limnuo glavom. "Isreno se nadam." Zajedno su se prirali nazad do ulaza i tu se razdvojili. Po d inovim uput stvima, Kovenant se provuao izmeu gromada i ljae, pou avajui da se to vi e pribli i pr dnjoj strani peine, a da ga ne primete. Kretao se u luu, to je opreznije mogao. N a raju je ipa bio bar etrdeset jardi od opopa. Razdaljina ga je pla ila, ali nij e bilo drugog naina. Nije pou avao da se pro unja pored uvara; eleo je samo da ga nave de na olevanje. Hajde, Kovenante, frnuo je. Obavi to. Ovo nije mesto za uavice.

Duboo je udahnuo, jo jednom opsovao sebe ao da mu je to poslednja prili a i izi ao iz sloni ta. Smesta je osetio na sebi stra arev pogled, ali pou ao je da ne misli na to, trudei se da stigne do peine sa maar neim nali na opu tenost. Ste ui ae iza lea, be o zvi duui roz zube, oraao je ao da oeuje audijenciju u Kletniovom taboru. Izbegavao je uvarev pogled. Piljenje je bilo dovoljno vrelo da ogoli njeg ov cilj, da ga otrije aav je u stvari. Ko a ga je svrbela od gaenja. Ali ada je izi ao iz pojasa ljae na uglaanu amenu platformu prilaza, prisilio je sebe da pog leda udovi te u lice. Nehotice se trgao i prestao da zvi due. Obuzela ga je strava od utog zla u uv arevom pogledu. Te oi ao da su ga prozrele roz o u do du e, ao da su znale sve o njemu i dr ale sve to znaju u potpunom preziru. U jednom trenutu prepao se da je o vo stvorenje sam Opai. Ali znao je da nije. Kao i tolii razbojnici, ova spodob a je nainjena od izopaenog mesa... rtva Kamenrada poglavara Kletnia. A u njenom dr a nju primeivala se nesigurnost. Glumei razmetljivost, pre ao je platformu sve do nije bio gotovo na doma aju uvarevog maa. Tu se zaustavio i namerno odmerio udovi te. Kada ga je ispitao od glav e do pete, ponovo ga je pogledao u oi i reao sa svom drso u oju je uspeo da priu pi. "Nemoj rei Kletniu da sam tu. Hou da ga iznenadim." Kada je reao iznenadim, naglo je izvuao rue iza lea. Sa pru enim domalim prstom leve rue na ojem je nosio prsten jurnuo je napred ao da e napasti uvara udarom divlje magije. uvar je odsoio u odbrambeni polo aj. Za trenuta je orenuo sve tri glave p rema Kovenantu. Istog asa Penosled je soio preo grudobrana nad ulazom u Tabor. uvar mu je bio van doma aja; ali pri dosou d in se bacio napred, zaotrljao i izbio mu oslonac. Spodoba se sruila na gomilu. Penosled ga je smesta oporaio. Bili su jednae veliine, mo da je stra ar bio jai. Bio je i naoru an. Ali d in ga je zasuo tolio sna nim udarcima i tolio silno ga pritisnuo sopstvenim telom, da ovaj nije mogao da se brani. Po to je dobio dva sna n a udarca obema pesnicama za vrat, omlitavio je. Penosled je brzo zgrabio jedan od maeva da mu odrubi glavu.

"Penoslede!" pobunio se Kovenant. Penosled se podigao sa onesve enog tela i pogledao Kovenanta, ste ui ma u aci. "Nemoj ga ubiti." D in je bio zadihan od napora. "Uzbunie Tabor im se osvesti." Lice mu je bil o mrano, ali ne i divlje. "Bilo je dosta ubijanja", promulo je odgovorio Kovenant. "Mrzim to." Penosled ga je za trenuta gledao u oi. Onda je zabacio glavu i poeo da se smeje. Kovenanta je obuzela malasalost od zahvalnosti. Kolena su mu gotovo pop ustila. "Tao je bolje", promrmljao je sa ola anjem. Naslonjen na zid raj ulaza, odmarao se i u ivao u d inovom raspolo enju. Penosled se postepeno smirio. "Vrlo dobro, prijatelju", tiho je reao. " Smrt ovog bia dala bi nam vremena... vremena za oje bismo mogli da obavimo posao i pou amo bestvo. Ali bestvo nam niada nije bilo cilj." Bacio je ma preo pru en og uvara. "Ao nam njegova nesvest omogui da stignemo do cilja, smatrau da smo dobr o uslu eni. Nea se bestvo postara samo za sebe." Goro se nasme io, a onda nastavi o. "Ipa, na srcu mi le i da neao bolje isoristim ovaj olop." Sagnuo se preo u vara, svuao mu odeu i porio o om svoju golotinju. "U pravu si", uzdahnuo je Kovenant. Nije nameravao da be i. "Ali nema razl oga da i ti bude ubijen. Samo mi pomozi da naem ona tajna vrata... a onda be i odavd e." "Da te ostavim?" Penosled je name tao nezgrapnu o u sa izrazom gaenja. "Kao da odem odavde? Ne bih da ponovo isu avam Uboj Plampepel." "Soi u More... otplivaj... ne znam." U Kovenantu je narastala hitnja; ni su imali vremena za raspravu na samom ulazu u Kletniov tabor. "Samo me nemoj te rati da budem odgovoran i za tebe." "Naprotiv", mirno je odgovorio d in, "ja sam odgovoran za tebe. Ja sam te prizvao." Kovenant se trgao. "Ne brinem za to." "Ni ja", uzvrato je Penosled uz osmeh. "Ali ne svia mi se ovaj razgovor o napu tanju. Prijatelju... poznate su mi tave situacije." Ozbiljno su se zgledali; u d inovom pogledu Kovenant je jasno video da ne mo e preuzeti odgovornost za svog prijatelja ni donositi odlue u njegovo ime. Mog ao je samo da prihvati Penosledovu pomo i da mu bude zahvalan. Jenuo je od bola zbog ishoda oji je oeivao. "Onda, hajdemo", obeshrabreno je reao. Nee jo dugo tr ajati." Umesto odgovora, d in ga je uhvatio za ruu da ga pridr i. Rame uz rame, or enuli su se a mranom ulazu u peinu. Na njihovo iznenaenje, tama je nestala ada su pro li roz oprenu mraa. I za nje su se na li na u em raju hola u obliu jajeta. Bio je osvetljen hladnim svet lom ao da zeleni morsi led plamti u njegovim zidovima; sve je izgledalo ao da e svaog asa planuti ledenom vatrom. Nehotice su zastali i zagledali se oo sebe. Simetrija i rad u amenu bi li su bespreorni. Na naj irem mestu hol se otvarao u simetrine prolaze oji su vod ili navi e a ulama, a pod na suprotnom raju savr eno se spu tao, dajui iroo, zavojit o stepeni te u amenu. Kamen se svuda pru ao i stapao bez ivica, puotina, spojeva; hol je bio tao glato izveden, uglaan i ravan, tao neualjan urasima, predmeti ma, gre ama, ao da je idealna zamisao njegovog tvorca ulopljena u bespreorni amen bez uplitanja ruu oje omanu i umova oji pogre no razumeju. Ovo oito nije bi lo delo d inova; nedostajalo mu je sve to bi povarilo savr enu preciznost oblia, ne dostajalo mu je za d inove tipino odu evljenje pojedinostima. Umesto toga, ao da je nadi ao svai trag smrtnosti. Bio je natprirodno savr en. Kovenant je zijao. Penosled se odvojio da po bonim zidovima potra i vrata o ojima je govorio jeherin, a Kovenant je izi ao u hol i naizgled besciljno po ao a zavojitom stepeni tu. Ovde je bilo drevne magije, moi ouvane mr njom i glau; mogao je da je oseti u vo tanom svetlu, u o trom, hladnom vazduhu, u savr enim zidovima. Ovo pl ameno, ledeno mesto bilo je dom poglavara Kletvia, sedi te i oren njegove moi. ita vo bezdu no stani te govorilo je o njegovoj vlasti, njegovoj potpunoj i nenaru ivoj vl adavini. Ve sam ovaj hol stvarao je od njegovih neprijatelja patulje i bube. Kov enant se setio da je uo ao Kletni nee biti pora en dogod Pusto Grobi te postoji. Sa

da je verovao u to. Kada je stigao do iroog zavojitog stepeni ta, ustanovio je da otvoreno sre di te lii na ogroman bunar oji pri spu tanju postepeno sree nazad u predgorje. Samo stepeni te bilo je dovoljno iroo za petnaest ili dvadeset ljudi odjednom. Pratio j e pogledom ru enje roz osvetljeni otvor sve do se nije nagnuo preo ivice da bi video to dalje; simetrija mu je silno podstala vrtoglavicu, nerazumnu ljubav i u as od pada. Ali douio je tajnu vrtoglavice i nije pao. Pretra ivao je bunar pogledom. Trenuta asnije ugledao je ne to to mu je naru ilo opasnu opinjenost. Velia grupa pragrdana be umno je trala iz dubine. Brzo se povuao. "Bolje da po uri ", dovinuo je Penosledu. "Dolaze." Penosled nije preinuo ispitivanje zidova. Mrmljao je do je pretra ivao amen ruama i oima, tra io bilo aav zna srivenog ulaza. "Dobro je sariven. Ne znam ao je mogue tao uobliiti amen. Moj narod nije bio poetni u ovoj ve tini, al i o ovavim zidovima mogli su samo da sanjaju." "Imali su previ e i sopstvenih nonih mora", odbrusio je Kovenant. "Nai ga! O ni pragrdani se brzo pribli avaju." Setio se bia oje je izazvalo njegov pad pod Pl aninom groma i dodao. "Mogu da nanju e belo zlato." "Ja sam d in", odgovorio je Penosled. "Kamenrad je mom narodu u rvi. Ova vrata se nee sariti od mene." Tog asa je ruom napipao deo zida oji je delovao uplje. Brzo ga je prepip ao i premerio, iao se na bespreornom amenu nije nasluivao niaav vidljiv zna postojanja vrata. Kada je odredio ulaz to je tanije mogao, pritisnuo je samu sredinu gornje ivice. Svetlucajui zelenim arama, u praznom zidu se pojavila gornja greda. Od nje do poda pru ili su se dovraci ao da su tog asa stvoreni u amenu, a izmeu njih su se vrata be umno otvorila a unutra. Penosled je zadovoljno protrljao rue i nasmejao se. "Na tvoju zapovest, prapoglavaru." Mahnuo je Kovenantu da prvi proe roz vrata. Kovenant je pogledao a stepeni tu, a onda urno u ao u malu odaju iza vrata. Penosled je po ao za njim, saginjui se da izbegne gredu i nisu tavanicu. Brzo je z atvorio vrata i video ih ao se ponovo stapaju u savr enu stenu. Onda je po ao ispr ed Kovenanta roz hodni oji se nastavljao na odaju. Ovaj prolaz bio je jasno i hladno osvetljen ao i hol napolju. Penosled i Kovenant videli su da se strmo spu ta nani e, pravo a dubinama predgorja. Gledajui niz njega, Kovenant se nadao da e ga odvesti tamo uda je eleo da stigne; bio je suvi e slab da se unja roz itav Tabor u potrazi za svojim usudom. Nijedan od njih nije govorio; nisu hteli da ih pragrdani sluajno uju. Peno sled je pogledao Kovenanta, slegnuo ramenima i po ao niz tunel. Zbog nise tavanice d in je morao pognuto da hoda, ali je napredovao roz hodni to je br e mogao. Kovenant je dr ao ora naslonjen na njegova lea i pu tajui da m u sila te e vue onemoale noge ora po ora. Kao blizanci, braa meusobno spojena upr os svim razliama obinom pupanom vrpcom, povijali su se i teturali roz stenje Pus tog Grobi ta. Do su silazili, Kovenant je neolio puta pao. Oseanje hitnje i straha r aslo je u teasnom hodniu; ali to ga je vi e iscrpljivalo nego osna ivalo, inei ga tro mim ao da je ve pora en. Modra hladnoa isisavala ga je, uvlaila mu se u osti ao pl amen potpune jeze, oru ivala ga sve do nije poeo da se osea neobino prijatno u njoj ... prijatno i sanjivo ao da je iscrpljeni putni oji onano sti e ui da se spust i pred ognji te oje mu pripada. Povremeno je primeivao duh mesta na ome se nalazi , neporecivu savr enost oja je neao podsticala i osna ivala najbe nje i najnezasitn ije zlo. U ovom vazduhu prezir i prijatnost postajali su jedno. Kletniov tabor bio je prebivali te bia oje razume savr enstvo... bia oje prezire ivot, ne zato to mu predstavlja iavu pretnju, nego zato to napadi smrtnosti vreaju osnovnu sr njegovo g postojanja. U tim trenucima Kovenantova neosetljiva, ranjava stopala proma ivala su amen, te je padao je pravo Penosledu na lea. Ali nastavljali su da idu i onano su stigli do raja tunela. Otvarao se u niz neura enih, nename tenih odaja... neverovatno istih i simetrinih... oje nisu poazivale niaav zna da je iada io stanovao ili bi trebalo da stanuje u nji

ma. Ipa je svuda blistalo hladno zeleno svetlo, a vazduh je bio hladan ao ris tali leda. Penosledu se u bradi stvorio smaragdni grozd od zaleenog znoja i drhta o je upros uobiajenoj otpornosti na temperaturu. Iza stanova su na li niz stepenica oje su ih vodile nani e roz prazne dvor ane, prazne peine dovoljno velie da ugoste najstra nije opasnosti, nenastanjene ga lerije sa ojih je govorni mogao da grmi pred hiljadama slu alaca. Ni tu nisu na li trag iijeg borava. Ceo ovaj deo Tabora bio je predvien za linu upotrebu poglavara Kletnia; tu niada nije bilo niavih pragrdana ni drugih stvorenja. Penosled je po urivao Kovenanta roz jezivo savr enstvo. I li su sve ni e, uve nani e, tragajui za dubinama u ojima poglavar Kletni u iva u Kamenu Zlozemlja. A oo njih je drevno zlo Pustog Grobi ta postajalo sve te e i sve bolnije na svaom sledeem nivou. Postepe no je Penosledu postalo tolio hladno da ga je obuzela drhtavica; a Kovenant se teturao uz njega ao da ga samo uporna elja da pronae najhladniji deo Tabora, tau potpunog leda, odr ava da ne zaspi na mestu. Nagon oji ih je vodio nani e, uda god se moglo, nije zaazao. Penosled j e postepeno poeo da osea prisustvo Kamena; zraenje te obi postalo je opipljivo za njegove bolne nerve. Konano su stigli do odmori ta u zidu prazne ni e. Tu je d in na ao nova srivena vrata. Otvorio ih je ao i prva i provuao se roz njih u oruglu dvoranu. Po to s e i Kovenant uteturao preo praga, Penosled je zatvorio vrata i oprezno po ao a s redini prostorije. Kao i ostale dvorane oje su videli, ni ova nije imala niavih osobenos ti osim ulaza. Izbrojali su osam iroih ulaza, savr eno jednaih, na savr eno jednai m rastojanjima du zida, zatvorenih savr eno ulopljenim amenim vratima. D in nije os eao prisustvo ivota u blizini, niavu ativnost iza vrata. Ali svi nervi su ga vu li u pravcu Kamena. "Tamo", apnuo je Penosled i poazao jedan od ulaza. "Tamo je prestona dvo rana Pustog Grobi ta. Tamo Du omor dr i Kamen Zlozemlja." Ni ne pogledav i prijatelja, po ao je do vrata i polo io dlanove na njih ao bi proverio oseanje. "Da", dahnuo je. "Tu je." U njemu su se borili u as i liovanj e. Pro lo je neolio trenutaa pre nego to je shvatio da mu Kovenant ne odgovara. Odupro se o vrata da odmeri snagu. "Kovenante", reao je preo ramena, " prijatelju, raj je blizu. Dr i se svoje hrabrosti jo samo trenuta. Provaliu roz o va vrata. Tada mora smesta da utri u prestonu dvoranu. Idi do Kamena... pre nego to se uplete nea mo." Kovenant i dalje nije odogovarao. "Nevernie! Stigli smo do ra ja. Nemoj sada posustati." Kovenant je odvratio avetinjsim glaom. "Ne mora se truditi da ih provali . " Penosled se orenuo i odsoio od vrata. Neverni je stajao u sredi tu dvorane. Nije bio sam. Me tar znanstva pragrdana stajao je pred njim, a iz ra irenih nozdrva dizala mu se para. U ruama je dr ao lance i oove. Penosled je u asnuto posmatrao ao zatvara oove oo Kovenantovih zglobov a. Vuui za lanac, doveo ga je do vrata oja vode u prestonu dvoranu. D in je zaoraio a prijatelju, ali Kovenantov stra ni pogled ga je zaustavio . U tamnim, izgladnelim, pomodrelim Kovenantovim oima video je ne to na ta nije moga o da uzvrati. Neverni je pou avao ne to da mu a e, ne to za ta nije imao rei. Penosled je ve razmatrao povredu oju su pragrdani naneli Kovenantu, ali nije mogao da do ui dubinu bede oja bi navela ovea da se preda demonijsom naotu. "Kovenante!" pobunio se. Kovenant je namerno prestao da gleda d ina... u jednom trenutu piljio je u njega, a u narednom naglo srenuo pogled, povlaei za njim i d inove oi. D in se nesvesno orenuo i ugledao drugog d ina ao stoji na drugoj strani dvorane. Prido lica je stajao podboen i divlje se cerio. Penosled ga je smesta prep oznao; bio je to jedan od trojice brae oja su postala rtve Besomua. Kao i Elena, bio je prizvan iz smrti da bi njegova izmuena du a slu ila Du omoru. Pre nego to je Penosled stigao da reaguje, vrata a prestonoj dvorani su se otvorila, a onda zatvorila za Kovenantom. Istovremeno su se sva ostala vrata naglo pootvarala i izlila amena udovi t a u dvoranu.

20. NEVERNIK

Penosled se brzo orenuo i ustanovio da je opoljen. Dvadesetine bia upal e su u dvoranu; bilo ih je vi e nego dovoljno da ga preplave, da ga sahrane samom svojom te inom ao odlue da ga ne ubiju oru jem. Ali nisu ga napali. Rasporedili su s e du zida, nagomilani u zbijene grupe raj ulaza, ao im ne bi pobegao. Tu su se zaustavili. Stojei ispred zatvorenih vrata, spremno su se naginjali napred ao d a ude da ga rastrgnu na omade. Ali prepustili su ga mrtvom d inu. Penosled se orenuo da se suoi sa priazom. Polao je naredovala, rugajui mu se zloobnim osmehom. " iveo, Penoslede", re ala je. "Rodopuste. Dru e! Do ao sam da ti estitam. Nije ti bilo dosta to si napustio na narod u trenutu usuda, tao da je itav zbrisan iz Domaje, nego si sada doveo ovog puzavca i njegovo neorisno belo zlato u rue Opaog, Sotonsrca i Du omora. O h, sjajno uraeno! estitam ti i ponosim se tobom, dru e!" Pljunuo je re dru e ao da pre dstavlja vrhunsu uvredu. "Ja sam Koljidrug. Ja sam pobio odrasle i decu, sve d in ove u Leleju. Gledaj plod svog ivota, Rodopuste. Gledaj i oajavaj!" Penosled je ustunuo neolio oraa, ali ni trenuta nije srenuo pogle d sa mrtvog d ina. "Odmazda!" cerio se Koljidrug. "Vidim je na tvom licu. Ne misli na oajanje ... suvi e si slep da shvati ta si uinio. Gospodara mi! a ne misli ni na svog bednog p rijatelja. Ima odmazdu u srcu, dru e! Gleda me i veruje da, ao je sve drugo u tvom iv otu propalo, sada bar mo e da ispuni najdublju elju svoga srca i rastrgne me ud po ud sopstvenim ruama. Budalo! Zar izgledam ao neo o te se pla i?" Do je gledao priazu u oi, Penosled je procenjivao svoj polo aj i premerav ao razdaljine oo sebe. Koljidrugove rei su ga pogodile. Osetio je u njima slast odmazde. Poznavao je bes ubijanja, bedno, nevoljno odu evljenje od drobljenja tela sopstvenim ruama. Uzdrhtao je ao da i euje i postavio snagu vornovatih mi ia tao d a bude spreman za so. "Isu aj me onda", nastavio je mrtvi d in. "Oslobodi strast oja te ispunjav a. Zar veruje da e se opravdati preo mene? Zar si tolio slep? Dru e! Nema niega to te mo e opravdati. Maar prolio rvi dovoljno da opere Domaju od istoa do zapada, ne mo e sprati zlo sa sebe. Kretenu! Matora budalo! Da te gospodar nije zauzdavao, ob avio bi njegov posao umesto njega tolio brzo da on ne bi mogao da u iva u tome. H ajde, dru e! Isu aj me. Ve sam ubijen. Kao e me ponovo oterati u smrt?" "Pou au", tiho je zare ao Penosled, "na moj nain." Priazino nepotrebno podba danje relo mu je ono to je eleo da zna. Spodobe su ga svaog asa mogle ubiti... al i eale su do se Koljidrug trudio da ga izazove. Znai da je Du omor jo eleo ne to od nj ega; znai da je Kovenant jo iv, jo nepora en. Mo da se poglavar Kletni nadao da e isor stiti Penosleda protiv Nevernia. No, Penosled je pre iveo amoru u Uboj Plampepelu. Namestio se, napetog te la. Ali ada je naglo soio u poret, nije napao Koljidruga. Potpunim naporom, sv om snagom nogu, ustremio se na stra are pred vratima prestone dvorane. Poleli su pred snagom napada. Preleteo je preo njih, spojenih podlat ica, tao da je punom snagom napeteo na vrata. Nisu bila nainjena da podnesu tolii udar. Uz o tar ri rascepljenog amen a, povila su se a unutra. Penosled je pao u pljusu omada stene, prevrnuo se i doeao na noge u pr estonoj dvorani Pustog Grobi ta. Prostorija je bila iroa i orugla ao i ona iz oje je dospeo, ali imala je manje vrata, a tavanica je bila mnogo vi a, ao da je to potrebno ogromnim sil ama oje u njoj obitavaju. Pred Penosledom je stajao ogroman presto; na omanjem uzvi enju raj suprotnog zida bio je uspravljen jeziv prastari amen uoblien u eljus ti sa o trim uastim zubima, ise enim za ujed i rastrzanje. Presto i njegovo posto lje bili su jedini predmeti u Kletniovom taboru oji nisu savr eno uoblieni, potpu no uglaani. Delovali su nepopravljivo o teeni, izoblieni od veovnog optereenja zlobom poglavara Kletnia. Izgledali su ao proroanstvo ili predoseanje rajnjeg usuda it avog savr enog amena Pustog Grobi ta. Tano pred njima na podu je stajao Kamen Zlozemlja.

Kamen nije bio onolio ogroman olio je Penosled oeivao; nije bio suvi e velii ni te a da ga ne bi mogao podii. Ali od njegovog zraenja zateturao se ao od udarca ogromne pesnice. Nije bio naroito blistav... prestonu dvoranu inio je te ne to svetlijom od ostalih prostorija... ali butao je na postolju ao ovaploenje p otpune hladnoe. Pulsirao je ao poludelo srce, oda iljui neuhvatljive udare i varnic e sile, divlje zraei mo izopaenja. Penosled se zagledao u blesa i zaustavio se ao da ve osea studeni smaragd ao mu pretvara o u u led. Za trenuta je piljio u Kamen, u asnut njegovom snagom, a onda su mu uzdrm ana ula postala svesna jo jedne moi u prestonoj dvorani. Ta mo izgledala je udno poti snuta u poreenju sa Kamenom. Ali bila je samo prefinjenija, prituljenija - a ne s labija. Jo do se oretao prema njoj, znao je da je to gospodar Kamena. Poglavar Kletni. Prona ao je Opaog vi e ulom dodira nego vida. Poglavar Kletni bio je uglavn om nevidljiv, iao je oda iljao neprozirnu prazninu u vazduh nali na uspravnu sen u ovea... ne senu prisustva nego odsustva, oja je poazivala gde bi se nalazi o da je fizii materijalan... a oo sene je sijao oeol blistavo zelenog. Ispod n je se osealo ru ino ulje. Stajao je raj Kamena, leima orenut vratima i d inu. A pred njim, licem a Penosledu, bio je Tomas Kovenant. Bili su sami; pragdrani su napustili prestonu dvoranu po to su isporuili Ne vernia. Kovenant ao da nije bio svestan lanaca oji su mu oivali rue. Kao da se uop te nije otimao. Ve je bio u poslednjoj fazi gladovanja i smrzavanja. Bol mu se slivao niz smr ale obraze ao nezdravi znoj; upalim, praznim oima gledao je pogl avara Kletnia ao da mu je mo Opaog saupljena u ru noj rani na elu. Nijedan nije primetio Penosledov glasan upad; bili su usredsreeni jedan n a drugog tolio da su zaboravili sve ostalo. Ne to se de avalo izmeu njih... ne to to Pe nosled nije razumeo. Ali video je ishod. Ba ada je usmerio pa nju na poglavara Kle tnia i Kovenanta, Opai je podigao ruu u oreolu i udario Kovenanta preo usta. Penosled je urlinuo i pojurio prijatelju u pomo. Nije pre ao ni dva oraa, a lavina spodoba sruila se roz razbijena vrata i popadala po njemu. Oborili su ga na pod, priovali ga svojom te inom, bloirali mu udove. Borio se divlje, iz sve snage, ali protivnici su bili brojni i jai. Z aas su ga nadvladali. Odvuli su ga do bonog zida i tu ga oovali lancima tolio m asivnim da nije mogao da ih rasine. Kada su ga spodobe ostavile i urno se udalji le iz dvorane, bio je bespomoan. Mrtvi d in nije bio sa njima. Ispunio je ili proma io svoju svrhu; ponovo je bio odbaen. Ostavljen je na mestu odale je mogao da posmatra poglavara Kletnia i K ovenanta... tao da e biti svedo njihovog suoba. im su spodobe oti le, Opai ga je prvi put pogledao. Kada se blistavo zelen a polusena pomerila i orenula a njemu, ugledao je oi Opaog. Bile su jedini de o poglavara Kletnia oji se video roz auru. Imao je oi nali na zube, trule i ute... zube tolio pune zlobe da se Peno sledu steglo grlo i odbilo da izgovori rei ohrabrenja oje je nameravao da dobaci Kovenantu. "uti", otrovno je reao poglavar Kletni, "ili u te spr iti pre vremena." Penosled se nehotice povinovao. Zurio je ao da se gu i od leda i posmatra o ih sa bespomonim besom u grlu. Oi Opaog zadovoljno su zatreptale. Ponovo je obratio pa nju na Kovenanta. Kovenant je bio oboren Kletniovim udarcem i sada je leao, porivajui oo vanim ruama lice u poretu najpotpunije poniznosti. Prsti su mu izgledali potpu no neosetljivo; slepo ih je pritisao na lice, nesposoban da opipa povredu, ao da umesto njih ima drvene tapove, a nije mogao da oseti ni vla nu rv. Ali mogao je da oseti ao mu bolest gloe nerve, ao da je prisustvo poglavara Kletnia pojaav a, ini neosetljivo uni tenje opipljivim; znao je da je lepra sada u punom zamahu, d a je rhi zastoj od ojeg mu je ivot zavisio sada preinut. Bolest mu je prodrla u du u ao pipci bezoseajnosti, tragajui ao orenje za puotinama u amenu, za man ama od ojih bi amen mogao da se zdrobi. Bio je slab i umoran olio god je mog ue u nonoj mori od oje mu se srce nee zaustaviti.

Ali ada je spustio orvavljene rue... ada mu je od brzog otrova Kletn iovog dodira usna pomodrela i otela tolio da nije vi e smeo da je dodiruje... ada je ponovo pogledao a Opaom, nije bio ponizan. Nije bio pora en. Prolet bio, mrano je promrmljao. Prolet bio. Nije to tao lao.

Namerno je slopio tri prsta leve rue oo prstena. Opai ga je prostrelio pogledom, ali savladao se i reao podrugljivim, oi nsim glasom. "Hajde, Nevernie. Nemoj otezati ove neprijatnosti. Zna da mi ne mo e ni t a. Samim svojim imenom sam nadmoniji od tebe. A imam i Kamen Zlozemlja. Mogu ovog trenuta da raznesem mesec, da prizovem najdavnije mrtve iz njihovih najdubljih grobova, da ra irim uni tenje po svom efu. Bez iavog napora mogu da otrnem svai d eli tvog tela iz njegovog le i ta i da rasejem ostate tvoje du e du celih nebesa." Pa, hajde, onda, promrmljao je Kovenant. "Ipa sam re io da se uzdr im. Ne nameravam da ti nanesem zlo. Samo predaj p rsten u moje rue i sve tvoje mue bie oonane. To je mala cena, Nevernie." Nije to tao lao. "A imam naina i da te nagradim. Ao eli da deli vlast nad Domajom, dozvoliu t i. Videe da nisam neprijatan gospodar. Ao eli da sauva ivot svog prijatelja Penosleda neu se protiviti... iao se ogre io o mene." Penosled je zatresao lancima, pou ao d a se pobuni, ali nije mogao da govori. "Ao eli zdravlje, i to mogu da ti pru im. Gl edaj!" Mahnuo je ruom polusene i preo Kovenantovih ula preleteo je drhtaj izo blienja. Istog asa povratilo mu se oseanje u rue i noge; nervi su se smeta vratili u ivot. Do su bujali, sve nevolje... sav bol i glad i slabost... spali su sa nj ega. Telo mu je iptelo od pobedniog ivota. Nije bio dirnut. Smogao je glas i sa naporom prositao. "Ne brine mene z dravlje. Ti ti taj oji ui gubavce da mrze sami sebe." "Puzave!" prasnuo je poglavar Kletni. Bez iavog prelaza, Kovenant je o pet ostao leprozan i izgladneo. "Klei preda mnom! Naterau te da prelinje za maar n ajsitniji deli ivota! Zar gubavci mrze sebe? Znai da si mudar. Nauiu te pravoj razmer i mr nje!" Za trenuta se iz trulih oiju Opaog na Kovenanta izlila neutoljiva mr nja i Kovenant se pripremio za napad. Ali onda je poglavar Kletni poeo da se smeje. Prezir je prosto zraio iz njega i talasao vazduh u prestonoj dvorani ao zvu am enih gromada oje se drobe jedna o drugu, pa je a i tvrda stena poda delovala po tuljeno ao movara. Nastavio je ada se smirio: "Bie mrtav preda mnom, puzave... be iv otan ao le . A ipa me odbija . Odbija zdravje, vlast, a i prijateljstvo. Zaintereso van sam... i obuzdavam se. Dau ti vremena da promisli o svom ludilu. Reci mi za to s i tolio pun ludosti." Kovenant nije olevao. "Zato to si mi odvratan." "To nije razlog. Mnogi ljudi veruju da me se gnu aju zato to se suvi e boje d a prezru glupost, nepromi ljenost, izve taenost, poniznost. Nisi me prevario. Reci mi za to, puzave." "Zato to volim Domaju." "Oh, sigurno!" narugao se poglavar Kletni. "Ne mogu da verujem da si to lio blesav. Domaja nije tvoj svet... nema prava na tvoju malu vernost. Od poeta te je muila zahtevima oje nisi mogao da ispuni , poastima oje nisi zaslu io. Predst avlja sebe ao ovea oji je do smrti odan u ime izgleda ili privida ili sluajne hr ane... odan prljavoj odei i pesu. Ne, puzave. Nisi me ubedio. Opet ti a em, reci m i, za to." Izgovorio je to za to ao da samo tom rei mo e da uzdrma itavo Kovenantovo zd anje. Domaja je divna, dahnuo je Kovenant u sebi. Ti si ru an. Neo vreme je bio preslab da odgovori. Ali onano je izneo svoj odgovor. "Zato to ne verujem." "Ne?" Opai je blistao od radosti. "I dalje?" Nasmejao se pun savr enog za dovoljstva. "Puzave, neverovatno si patetian. Gotovo si me ubedio da te zadr im raj sebe. Bio bi dobra luda da mi ola a terete." I dalje je nastavio da ga ispituje. "Kao je mogue da prezire ili voli ono u ta ne veruje ?" "Svejedno." "Kao je mogue da ne veruje u ono to prezire ili voli ?"

"Ipa." Poglavar Kletni se ponovo nasmejao. "Da li me u i varaju? Da li ti... po to je moj Neprijatelj uinio sve to mu je u moi da te povije... da li ti i dalje veruj e da je ovo san?" "Ovo nije stvarno. Ali nije va no. Nije to u pitanju." "A ta jeste, puzave?" "Domaja. Ti." Opai se ponovo nasmejao. Ali ovog puta veselje mu je bilo rato i zlob no; zvuao je uznemireno, ao da u Kovenantu ima neega to ne mo e da razume. "Zemlja i Nevera", podsmevao se. "Jadna, rastrojena du o! Ne mo e imati oboje. Oni isljuuju je dno drugo." Ali Kovenant je mislio drugaije; posle svega roz ta je pro ao, znao je drug aije. Samo ao ih oboje potvrdi, ao prihvati oba pola suprotnosti, ao ih ouva u celini, uravnote ene, samo ao upravi sebe ne izmeu njih nego sa njima, moi e da ih ou va oboje, i Domaju i sebe, nai e mesto gde se seu uporedne linije njegove nemogue dileme. Sredi te paradosa. Na tom mestu le i razlog to mu se dogodila Domaja. Zato j e ute zurio u praznu senu, smaragdni oreol i neizmernu mo Opaog. Ali u sebi je ripao zubima. Nije tano, Kletnie. Nisi u pravu. Nije to tao lao. Da je lao, oda vno bih to otrio. "Ali poinju da me zamaraju tvoje glupe tvrdnje", nastavio je poglavar Kle tni trenuta asnije. "Moje strpljenje nije besonano. Ostaviu po strani ovaj upa d na moj posed. To je sitna stvar i lao se mo e objasniti. Na nei meni nepoznat nain potupio si neolio mojih robova, pa sam dvaput primio la ne izve taje o tvojoj smrti. Ali ostavimo to po strani. I upau im du u iz ostiju, pa u saznati istinu. Odgo vori mi na ovo, puzave." Pri ao je bli e Kovenantu, oji je po njegovom glasu znao da je Opai stigao do pravog pitanja. "Ova divlja magija nije deo tvog sveta. Naru a va tvoje Neverovanje. Kao mo e da oristi mo u oju ne veruje ?" Tu je Kovenant na ao obja njenje za uzdr avanje poglavara Kletnia. Opai je t raio vreme u saslu avanju radije nego da mu otine prst i tao uzme prsten zato to s e bojao da je Kovenant savladao divlju magiju... da je preutao svoju mo, riziovao smrt na Ubojnim zaravnima, u Uboj Plampepelu i Kura Kveliniru, da je dopustio da ga zarobe, ao bi iznenadio Opaog, uhvatio poglavara Kletnia u trenutu slab osti ili nepa nje. Kletni je imao razloga za taj strah. ezlo zaona bilo je uni teno. Kovenant je za trenuta pomislio da bi mu ta slutnja mogla pomoi, ali brz o je uvideo da nije u pravu. Sebe radi, da mu odbrana ne bi bila ugro ena sopstven om dvojaou, reao je istinu. "Ne znam ao da je oristim." Glas mu se promulo valjao preo otele u sne. "Ne znam ao da je prizovem. Ali znam da je u Domaji stvarna. Znam ao da je porenem. Znam ao da ti sru im ovu proletu ledaru pravo na glavu." Opai nije olevao ni sumnjao. Kao da se pro irio pred Kovenantovim oima do je divlje grmeo. "Nee ti ni ta porenuti! Dovoljno sam trpeo tvoju drsost. Ka e da s i gubavac? Poazau ti ja ta je guba!" Mo se sjatila oo Kovenanta ao hiljade hiljada pobesnelih zolja. Prazna sena Opaog pred je njim stra no rasla, irila se navi e sve vea i vea do nije prema n joj izgledao ao patulja, i on i Penosled, a i itava prestona dvorana; ispunila je vazduh, dvoranu, itav Tabor. Osetio je da tone u njen bezdan. Uzvinuo je, tra ei pomo, ali nije bilo pomoi. Kao pogoena ptica, sunuo je nani e. Brzina pada grmela mu je u u ima ao da pou ava da ga isisa iz samog sebe. Mogao je osetiti amen o oji e se razbiti, nepodno ljivo daleo pod sobom. U praznini se zauo glas pun ru inog ulja. "Obo avaj me i spa u te." U Kovenantu je narastao vrtoglavi u as. Crni vihor ga je bacao a amenu ao da je celoupna sila nebesa do la da ga zdrobi o nesalomivi granit usuda. Opaija mu je vri tala u umu, zahtevajui pooravanje, zahtevajui da ga zaspe ao samoubilai parados vrtoglavice. Ali bio je dosledan i odbio je. Bio je gubavac; Domaja ni je stvarna; nee ovao umreti. Svom rhom snagom stegao je pesnicu oo prstena. Pri prasu udara, u lobanji mu je esplodirao bol. Usijana agonija urli ala mu je i jauala roz glavu, rastr ui ga ao da mu and e idaju tivo mozga. Klet ni je jahao na bolu ao da je plimni talas, trudei se da se uspne na morsi zid

njegove re enosti ili da ih razbije. Ali bio je suvi e neosetljiv da bi se slomio. a e i stopala bili su mu slepi, smrznuti; elo mu je ve bilo oguglalo na bol; a crni oto na usni bio mu je poznat. Zelena, jeziva hladnoa nije moga da povije vrstinu njegovih ostiju. Kao mrtvac, bio je uoen od otpora. Poglavar Kletni pou ao je da prodre u njega, da se stopi s njim. Ponuda je bila zavodljivo prijatna... izbavljenje od bola, osloboenje od duge nesree oju je pogre no zvao ivotom. Ali bio je olopljen samim sobom tao da nije mogao da se orene, ni da se preda. Bio je Tomas Kovenant, Neverni i gubavac. Odbio je. Iznenada je bol spao u tamu. Nepravda, povreda, udar, napad - sve se pre tvorilo u pepeo i razletelo roz vazduh bez vetra. Umesto njih nastupila je njeg ova utrnulost, njegova neizleiva neosetljivost. U ogromnom, neosvetljenom bezdanu ustanovio je da vidi sebe. Stajao je usred niega, oru en niim; piljio je u sopstvene rue ao da ih ne razume. Isprva su izgledale normalno. Bile su mr ave ao tapovi, a dva amputirana p rsta na desnoj ruci ostavljala su utisa gubita, nepotpunosti, to ga je nateralo da zajei. Ali prsten je bio nedirnut; neporetno mu je visio na a iprstu, zlatni rug savr en i neizbe an ao da ima neo znaenje. Ali pred njegovim oima na ruama su se pojavile mutnocrvene pege... na pr stima, na nadlanicama, na zglobovima. Polao su se irile i poele da se spajaju; is pupile bi se ao pliovi, a onda otvarale u ireve. Tenost je curila iz njih ao su rasle i irile se. Usoro su mu obe ae bile prerivene infecijom. Postale su gangrenozne, trule; zadah raspadanja ivog, trulog mesa slivao se sa njih ao isparenja nee nagrizajue gljive, gadne i orutne. A ispod infeci je poele su da trule i same osti. Isisane, varne do sr i, pritisnute tetivama iji su nervi odumrli i ostavili ih zauve napete, zauve zaaene jedno za drugo, ost i su se rivile, lomile i zamrzavale pod nemoguim uglom. U trule i i bolesti, rue su saatile same sebe. A crni, bolesni oto gangrene poeo je da napreduje a doruj ima. Isti pritisci, ista smrdljiva i nesavladiva napetost mi ia i tetiva... nepo dlo ni volji zbog truljenja nerava... povili su mu podlatice tao da su grozno vi sile sa laata. Onda je gnoj poeo da izvire ao znoj iz upaljenih pora na nadlat icama. Kada je razgrnuo o ulju, ustanovio je da su mu noge ve izobliene do olena. Napad ga je u asnuo, potopio ga u jadu i samosa aljenju. Nosio je na sebi so pstvenu budunost, ishod svoje bolesti - poslednju stanicu na putu ojim je odlazi o svai gubavac oji ne izvr i samoubistvo ili se dovoljno odluno bori da ostane iv. Gledao je pravo u ono to ga je isprva podstalo da pre ivi, pre mnogo meseci u lep rozarijumu, ali sada je to bilo na njemu, ivo i neizleivo. Lepra je bila u punom p rocvatu, a on vi e nije imao za ta da se bori. Ipa, bio je na svom terenu. Poznavao je lepru ao da joj je ljubavni; znao je da se to ne dogaa tao brzo, tao potpuno. Ovo nije bilo stvarno. I to ni je bio ceo on. Ovo grozno, trulo nagrizanje nije bilo sr njegovog bia. Upros svem u to su dotori reli... upros onome to je video na sebi - bio je vi e od ovoga, vi e od obinog gubavca. Ne, Kletnie! - goro je dahnuo. Nije to tao lao. "Tome. Tome!" Poviao je prigu eni glas. Bio mu je poznat... glas poznat i voljen ao zdravlje. "Odustani. Zar ne vidi ta nam ini ?" Podigao je pogled i pred sobom ugledao D oanu. Dr ala je njihovog malog sina , Rod era, tao da je dete bilo napola pru eno a njemu ao ponuda. Oboje su bili is ti ao ada ih je poslednji put video, tao davno; D oana je imala isti izraz rast rzanog bola, izraz oji ga je prelinjao da razume za to je ve odluila da se razvede od njega. Ali bila je neobja njivo gola. Srce mu je zaplaalo ada je ugledao izg ubljenu ljubav njenih bedara, nepoornost njenih grudi, blago njenog lica oje m u je bilo usraeno. Do ju je gledao, crvene mrlje poele su da se promaljaju roz njenu toplu o u. Na grudima su joj se pojavili irevi; bolest joj je curila iz bradavica ao m leo. Rod er je jadno cvileo u njenom naruju. Kada je orenuo bespomonu deiju glavi cu a ocu, Kovenant je video da su mu oi ve za arene i grozniave, napola zaslepljene leprom. Dve mutne crvene mrlje naru ivale su mu obraze.

Kletnie! - vrisnuo je Kovenant. Prolet bio! Onda je primetio druge prilie ao se guraju iza D oane. Mhoram je bio tu ; Lena i Atiaran su bile tu; Banor i Hail Troj su bili tu. Mhoramu je itavo lice bilo pretvoreno u utu trule i otvorene anrozne rane; oi su mu vri tale roz infeciju ao da se dave u aljuzi groznog zla. Leni je pootpadala sva osa, a gola loban ja bila joj je prerivena tuberuloznim vorovima. Atiaranine oi nestale su pod mlen im slepilom. Izopaena oglodanost Banorovih udova potpuno ga je obogaljila. Trojev o bezoo lice bilo je pretvoreno u naboranu gangrenoznu masu, ao da mu je i sam moza zara en. A iza njih je stajalo jo ljidi oje je Kovenant upoznao u Domaji. Svi su bili smrtno bolesni, savladani i grozni od lepre. Iza njih se tisalo jo nepregle dno mno tvo bezbrojnih rtava... sav narod Domaje poo en i bedan, gnusan sami sebi, u ni ten ao da je Kovenant doneo meu njih ugu potpune zaraznosti. Od tog prizora je esplodirao. Gnev zbog njihove patnje proljuao je u nj emu ao lava. Vulansi bes, tao dugo zaopan pod te inom slo enog zadata, sada je izbljuvao u prazninu gejzir zelenog, plamenog gneva. Kletnie! - rinuo je. Kletnie! Ne mo e to da uini ! "Uiniu", stigao je podrugljivi odgovor. "Ve inim." Preini! "Daj mi prsten." Niada! "Onda u ivaj u onome to si doneo. Posmatraj! Dao sam ti sadruge. Usamljeni gubavac prepravio je svet po svom liu, tao da vi e ne bude sam." Neu ti dopustiti! Opai se sarastino nasmejao. "Pomoi e mi pre nego to umre ." "Niada! Prolet bio! Niada!" Bes je poneo Kovenanta... gnev vreo ao magma. Bes zbog gubavaca poneo g a je iznad svih granica. Jo jednom je pogledao sve neprebrojne rtve oje su se tis ale pred njim. Onda je poeo da se bori za slobodu ao novoroeni ove oji se bori za osloboenje iz stare o e. Izgledalo mu je da stoji usred niega u bezdanu, ali znao je da fizii jo l ei na podu u prestonoj dvorani. Divljim naporom volje zanemario je sve utise ula, sve privide oji su ga ometali da vidi gde se zbilja nalazi. Drhtei i neobuzdano se trzajui, neao se podigao na mr ave noge. Oi ovog tela bile su slepe, jo pod Kle tniovom ontrolom, ali Kovenant je besno zare ao. "Vidim te, Kletnie." Nisu mu bil e potrebne oi. Mogao je da oseti nervima u uoenim obrazima zraenje moi oo sebe. Trebala su mu tri nesigurna, teturava oraa da oseti ao se Kletni na glo izdi e pred njim, urei da ga zaustavi. Pre nego to je Opai stigao do njega, podi gao je rue i spustio pesnice... pravo na Kamen Zlozemlja. Istog asa ada je burma pogodila Kamen, u ruci mu je esplodirao oran moi . Munje zelene i bele vatre sevale su roz vazduh i protresale ga ao oluja. Veo napada poglavara Kletnia smesta je rastrgnut i oduvan. Kovenant se na ao na podu sa tornadom moi oji se izvijao sa obogaljene ae. Podigao se na noge. Jednim poretom oslobodio je rue ao da su oovi sa mo gomila la i. Kletniova poluprovidna sena povila se u borbeni polo aj sa druge strane Kamena. Opai je olutao trulim oima ao da eli da ih zarije pravo Kovenantu u src e. "Budalo!" prodorno je urlinuo. "Puzave! Ja sam taj oji vlada ovde! Samo ja s am tvoj gospodar... i ja nareujem Kamenu! Uni tiu te. Nee me se ni dotai!" Do je viao, izbacio je mlaz sile oji je pogodio Kovenantovu ruu i za rio se duboo u srce prstena. Usred besne oluje belo zlato se izmenilo. Hladno z lo je natopilo metal i probilo se u prsten sve do itavo zlato nije bilo naru eno z elenim. Kovenant je opet osetio da pada iz prestone dvorane. Bez iavog prelaza na ao se na Kevinovom Vidiovcu. Stajao je na amenoj platformi ao titan i svojim stra nim prstenom prizivao je novi Obred Obesveenja na d Domajom. Svo zdravlje nestalo je pred njim. Ogromna stabla zlatanie lomila su se i padala. Cvee je venulo. Aliantha se su ila i pretvarala u pra inu. Zemlja se pr etvarala u pesa. Ree su se isu ivale. Kamendoli i Drvogradi su se ru ili. Glad i b esuni tvo zahvatili su svai obli ivota oji je hodio zemljom. Bio je poglavar uni t

enja potpunijeg od svaog drugog, potpuno nepopravljivog. Niada! Jednim naglim trzajem volje istrgao je zeleno iz prstena i vratio se u p restonu dvoranu. Burma je sada bila savr eno srebrna, a razmahani vetar njegove moi nadma ivao je sveolio smaragno znanje. Gotovo se nasmejao. Kamen nije mogao da ga izopai; ve je bio mnogo bolesni ji nego to bi ga ijedno izopaenje moglo nainiti. Zare ao je na Opaog. "Imao si priliu. Upotrebio si svoju prljavu mo. Sada je red na mene. Ne mo e me zaustaviti. Prer io si previ e Zaona. A ja sam van Zaona . On ne upravlja divljom magijom... ne upravlja ni mnome. Ali samo me je on moga o zaustaviti. Mogao si ga upotrebiti protiv mene. Sada samo ja... samo moja volj a mo e ne to da znai." Te o je disao; nije imao dovoljno vazduha za svoj razbutali gn ev. "Ja sam gubavac, Kletnie. Mogu sve da podnesem." Opai ga je smesta napao. Kletni je polo io rue na Kamen Zlozemlja, smes tio svoju mo na pusirajue srce njegovog zla. Poslao je zelenu silu na Kovenanta. Pala je na njega te inom planine, nagomilala se na njega ao tone izlomlje nog amena. Isprva nije uspeo da usmeri prsten na nju, pa ga je odgurnula unazad . Ali onda je otrio svoju gre u. Pou ao je da oristi divlju magiju ao alat ili oru je, ao ne to ime se mo e upravljati. Ali Vrhovni poglavar Mhoram mu je reao: Ti j esi belo zlato. To nije ne to emu se nareuje, to se dobro ili lo e oristi u zavisnosti od ve tine. Sada ada se probudilo, bilo je deo njega, izraz njegove volje. Nije morao da ga usmerava ili cilja; samo se dizalo iz njegove rvi i ostiju, iz nje govog besa. Uzvinuo je i odbio napad, razbio ga u milion apljica smrdljive groznic e. Poglavar Kletni je ponovo napao. Mo oja je pr ila vazduh poletela je a K ovenantu, trudei se da preine belu, neporetnu oluju prstena. Njihov sudar odje nuo je roz prestonu dvoranu ao besni tutanj gromova, zelenog i belog blesa; u darale su i pro dirale jedna drugu ao da su sve oluje sveta potpuno poludele. Njihova neizmernost zastra ila je Kovenanta, pou ala da mu ao lizi te izma ne upori te na odlunosti. Nije bio navinut na mo, ni na bitu. Ali gnev zbog gubava ca, zbog Domaje, zbog rtava Opaije, dr ao ga je uspravno. A Neverovanje mu je pomaga lo. Znao je sigurnije od svaog roenog u Domaji da poglavar Kletni nije nepobedi v.U ovom obliu Opaija nije imala potpunu stvarnost postojanja. Narod Domaje popu stio bi pred licem Opaije jer je bio ubeen u nju. Kovenant nije. Nije bio prenera en ; nije verovao da mora popustiti. Poglavar Kletni je samo istureni deo njega... nije besmrtan, nije bo anstvo. Pobeda je bila mogua. Zato se bacio u bitu telom i du om, rvlju i ostima. Nije mislio na pora z; cena po njega nije bila bitna. Poglavar Kletni ga je potisivao sve do se n ije na ao leima uza zid ti pored Penosleda. Divljina Kamena nainila je oo njega pu sto , rastrgla poslednje tragove toplote iz vazduha, bacala na njega ogromne aveti njse ledenice mr nje. Ali nije popustio. Divlja magija bila je gnevna i neizmerna , visoa ao Vreme i duboa ao Zemlja... sirova mo sputana jedino ogranienjima nj egove volje. A njegova volja je rasla, podizala mu glavu, bujala na bogatoj sr i n jegovog besa. Iz asa u as postajao je sve vi e dorastao napadu Opaog. Usoro je mogao da se porene. Polao se udaljavao od zida, teturajui se a neprijatelju ao roz vihor. Bele i zelene munje parale su vazduh; esplozije divljih udara meusobno su se sudarale. Plamena hladnoa poglavara Kletnia i Koven antova oluja lale su i rastrzale jedna drugu, obnavljale se i ponovo napadale. U aru bite Kovenant je pomislio da e se Pusto Grobi te sigurno uru iti. Ali Tabor se dr ao; prestona dvorana se dr ala. Samo su se Kovenant i poglavar Kletni tresli u g romovitoj ti ini oluje moi. Iznenada je uspeo da odgurne poglavara Kletnia od Kamena. Istog asa je n jegova bela vatra zaplamsala jo jae. Bez neposrednog ontata, ontrola Opaog nad zelenom obi izgubila je od savr enosti. Njegovi napori postali su grozniavi, nepr avilni. Neve ta sila ljuljala je presto, odvaljivala sa tavanice nepravilne amene gromade, stvarala puotine u podu. Sada je urlao na jeziu oji Kovenant nije r azumeo. Neverni je isoristio priliu. Po ao je napred, bacajui na Opaog i u besni h udara i munja divlje magije, a onda naglo poeo da stvara zid moi izmeu poglavara

Kletnia i Kamena. Poglavar Kletni je vrisnuo, panino pou ao da povrati Kamen. Al i bilo je preasno. Kovenantova sila u trenutu je oru ila poglavara Kletnia. Svim besom svoje volje renuo je da isoristi prednost. Obru avao se ao s oo i stezao mo oo Opaog. Poeo je grubo da prodire belinom u polusenu. Oreol poglavara Kletnia opirao se uz vrisa i pljusa isri. Bio je vrst i izdr ljiv; stresao je Kovenantove divlje udare ao da su samo igra, deija raspal jenost. Ali Kovenant je odbijao negaciju. Zaslepljujua divlja magija bacala je o plja i strele moi na smaragni blesa oreola, sve do jedan ogromni blesa nije us peo da ga procepi. Esplodirao je uz potres oji je uzdrmao presto ao zemljostres. Talasi potresa odjenuli su u Kovenantovoj glavi, udarajui mu po bolnim i grozniavim ost ima lobanje. Ali dr ao se svoje moi i nije dopustio da mu volja splasne. itava polusena bunula je u plamen ao sloj zelenog ara, a do je gorela, ispucala je, slju tila se i pala na pod u vrelim rpicama i omadiima. U Kovenantovom stisu poeo je da se pojavljuje poglavar Kletni Opai. Ma lo po malo postajao je materijalan, prelazio iz telesnog odsustva u prisustvo. S avr eno obliovani udovi, isti ao alabaster, polao su postajali vidljivi... stara , ogromna, lavovsa glava, velianstveno oru ena uzvitlanom sedom osom i bradom... dostojanstveni trup pod ogrtaem, iro i vrst od snage. Samo mu se oi nisu promenile , ostajui bez nemilosrdnog, upeatljivog talasa otelovljenja; nepreidno su ibale Ko venanta ao zmijsi zubi sa ojih se cedi otrov. Kada je postao potpuno prisutan, poglavar Kletni je prerstio rue na g rudima. "Sada me zaista vidi , puzave", grubo je reao. U njegovom glasu nije bilo ni nagove taja straha ili predaje. "Zar jo veruje da si moj gospodar? Budalo! Prevaz i ao sam tvoju jadnu mudrost ili verovanje davno pre detinjstva tvog sveta. Otvore no ti a em, puzave... Opaija ao moja jedini je istinsi plod isustva i sagledavan ja. Vremenom nee postupiti ni ta drugaije od mene. Nauie da prezire ostala stvorenja.. bog malih zala oja pogre no nazivaju ljubavlju, verom, nadom i odano u. Nauie da je la ontrolisati ih nego se uzdr ati... la e i bolje. Nee drugaije postupiti. Postae sena onoga to sam ja... bie opa bez hrabrosti za opaiju. Nastavi, puzave. Uni ti moje delo ao mora ... ubij me ao mo e ... ali stigni do raja! Umoran sam od tvojih jalovih za bluda." Upros svemu, Kovenant je bio dirnut. Otmeno dr anje poglavara Kletnia, n jegovo dostojanstvo i smirenost, govorili su vi e od svae letve ili prosa. Uvid eo je da jo mora da traga za odgovorima, bez obzira na sve to je otrpeo. Ali pre nego to je stigao da uzvrati, da uoblii oseanja i slutnje oje je p oglavar Kletni uzburao u njemu, nagli udar jarosti rascepio je ti inu u prestono j dvorani. Ogromna nevidljiva vrata otvorila su se iza njega; bez upozorenja, iz a njegovih lea na le su se sna ne priaze, besne i u asne. estina njihovog prisustva got ovo mu je razbila usredsreenost na dr anje poglavara Kletnia. Ojaao je volju, pripremio se na o, i orenuo se. Na ao se licem u lice sa visoim priliama nali na onu oju je video u pei ni Zemne Krvi pod Melenurion Nebozorom. Nadnosile su se nad njega, jezive i mone ; ao da je gledao u njih roz amen, a ne roz odaju. Bile su to priaze mrtvih poglavara. Prepoznao je Kevina Zemljoguba, sin a Loriovog. Kraj Kevina stajala su jo dvojica plaviastih ljudi za oje je nagons i znao da su Lori Zloupoojitelj i Damelon D inoljub. Bili su tu i Prothal, Ozond rea i grupa mu araca i ena oje Kovenant nije poznavao i nije im uo imena. Sa njima je bila i Elena, er Lenina. A iza i iznad svih njih uzdizala se jo jedna prilia , uzvi eni ove sa vrelim proroim oima i obogaljenom aom: Bere Zemljorod, poglavarrodilac. Svi su poviali u glas, ao grmljavina gnu anja... jedan glas gneva oji j e potresao Kovenanta do sr i ostiju. "Ubij ga! Ima tu mo. Nisu ti potrebne njegove izdajnie la i. U ime sve Zemlje i zdravlja, ubij ga!" Dubina njihovog gneva ulivala se u njega, zapljusnula ga ogromnom eljom. Svi su bili zaleti branioci Domaje. Njena slava bila im je najdublja potreba. P a ipa, na ovaj ili onaj nain, poglavar Kletni ih je sve nadma io, sve ih je posla o u grob, a on je istrajao i nastavio da pusto i. Mrzeli su ga plamenom mr njom oja je nadma ivala Kovenantov lini gnev. Ali umesto da ga navede da poslu a, tolia plahovitost mu je zgasnula gnev

i borbenu mo. Nasilje je iscurilo iz njega i ostavilo tugu zbog njih... toliu t ugu da ju je jedva zadr avao, jedva savladavao suze. Zaslu ili su da ih poslu a; imali su pravo na tolii bes. Ali od njihovog zahteva razbistrile su mu se sopstvene slutnje. Setio se Penosledove ranije ei za ubijanjem. Morao je jo ne to da uini, ne to se ne mo e uiniti gnevom. Bes je dobar samo za borbu, za otpor. Sada bi mogao da m u potopa ba ono to se borio da postigne. Odgovorio je poglavarima glasom promulim od tuge. "Ne mogu da ga ubijem . On uve pre ivi ada neo pou a da ga ubije. Sledei put se vraa sna niji nego iada. To je opaija. Ne mogu da ga ubijem." Taav odgovor ih je zaprepastio. Za trenuta su uzdrhtali od zapanjenost i i obeshrabrenosti. Onda se u asnuto oglasio Kevin. "Pustie ga da ivi?" Kovenant nije mogao otvoreno da odgovori, nije mogao da izgovori pravi o dgovor. Ali dr ao se pravog puta svoje slutnje. Prvi put od ao je zapoeo boj sa O paim, orenuo se a Srdosolji Penosledu. D in je stajao priovan za zid, pa ljivo gledajui sve to se de ava. Orvavljeni l anci ruu i nogu poazivali olio se trudio da se oslobodi, a lice mu je izgled alo ao da je isu eno svim onim to je morao da outi. Ali u osnovi je bio nepovreen, c eo. Duboo u uvuenim oima nasluivalo se da razume Kovenantovu nedoumicu. "Dobro si uinio, dragi prijatelju", apnuo je ada ga je Kovenant pogledao u oi. "Verujem odlu ci oju donese tvoje srce, ma ava bila." "Ovde nema odlue", dahnuo je Kovenant, borei se da zadr i suze. "Neu ga ubi ti. Ionao bi se vratio. Neu da mi to bude na du i. Ne, Penoslede... prijatelju. Sa da zavisi od tebe. Tebe... i njih." Poazao je glavom a plaviastim priazama pog lavara. "Radost je u u ima oje uju... sea se? Ti si mi to reao. Imam radosti oju t reba da uje . Slu aj me. Pobedio sam Opaog... ovaj put. Domaja je bezbedna... za sad a. Kunem se. Sada hou... Penoslede!" Ne eljene suze zamaglile su mu pogled. "Hou da se nasmeje . Raduj se tome. Donesi radost u ovu rvavu dvoranu. Smej se!" Orenuo se i poviao na poglavare. "Da li me ujete? Ostavite Kletnia na miru! Iscelite s ebe!" Toom dugog trenuta oji mu je gotovo slomio odlunost, u prestonoj dvora ni se nije uo ni zvu. Poglavar Kletni je zraio prezirom na svog tamniara; poglava ri su u asnuto stajali, ne razumevajui; Penosled je visio u lancima ao da je teret suvi e velii za njegova plea. "Pomozi mi!" rinuo je Kovenant. Njegova molba polao je stigla do njih. Neo proroanstvo u njegovim reima dotalo je srca onih oji su ga uli. U asnim naporom, Srdosolja Penosled, poslednji d in, poeo je da se smeje. Zvu je isprva bio jeziv; grei se u oovima, Penosled je ispu tao smeh ao d a je letva. U tom obliu poglavari su mogli da mu se pridru e. Tihim glasovima up ravili su a pora enom Opaom izlive prezrivog ruganja, podsme ljive mr nje. Ali do s e Penosled trudio da se smeje, mi ii su mu se opustili. Gr u grlu i grudima je popus tio, omoguiv i istom vetru humora da mu iz plua razduva pepeo gneva i bola. Usoro mu se u glasu pojavilo ne to nali na radost, ne to nali na istinso veselje. Poglavari su uzvratili. Kao je postajao zdraviji, Penosledov smeh bio j e i sve zarazniji; vuao je za sobom mrane priaze. Poeli su da popu taju mr nju. Kroz njih je poteao isti humor, saupljajui brzinu do se retao. Penosled je primao od njih radost, a oni su poeli da oseaju njegovo veselje. Za neolio trenutaa sa v njihov prezir i podsmeh su nestali. Vi e se nisu smejali da bi izrazili gnev na poglavara Kletnia; up te se nisu smejali njemu. Na sopstveno ogromno iznenaenje, s mejali su se zbog iste radosti samog smeha, zbog puog zadovoljstva i emocionalne razdraganosti radosti. Poglavar Kletni se zgrio od tog zvua. Trudio se da odr i pros, ali nije mogao. Uz ri pun bola i besa, porio je lice i poeo da se menja. Godine su spal e sa njega. Kosa mu je potamnela, brada postala vr a; podmlaivao se neverovatnom brzi nom. Istovremeno je gubio vrstinu dr anja. Telo mu se supljalo i bledelo sa svaom izgubljenom godinom. Usoro je ponovo bio mladi, jedva vidljiv. Promena se i dalje nije zaustavljala. Od mladia je postao dete, postajui s ve mlai ao je nestajao. Za trenuta je bio rasplaana beba, dreei u drevnom oajanj u. Onda je potpuno nestao.

Do su se smejali, poglavari su taoe bledeli. Kada je Opai i ezao, vratli su se u svoje prirodne grobove... duhovi oji su onano dobili ne to sem mua od r e nja Zaona smrti. Kovenant i Penosled su ostali sami. Kovenant je sada neobuzdano plaao. Savladao ga je napor obavljenog posl a. Bio je preslab da podigne glavu, preumoran da dalje ivi. Ipa je morao da uini jo ne to. Obeao je da e Domaja biti bezbedna. Morao je da osigura tu bezbednost. "Penoslede?" plaao je. "Prijatelju?" Glasom je prelinjao d ina da ga raz ume; nije imao snage da izgovori ta mora da uini. "Ne strahuj za mene", odgovorio je Penosled. Zvuao je neobino ponosno, ao da ga je Kovenant neim izuzetno poastvovao. "Tomase Kovenante, prapoglavaru i Nev ernie, hrabri nosioe belog zlata... ne elim niaav drugi raj. Uini ta god mora , prij atelju. Ja sam u Miru. Prisustvovao sam neverovatnoj prii." Kovenant je limnuo glavom, onao zaslepljen suzama. Penosled je mogao d a donosi sopstvene odlue. Deliem zamisli rasinuo je d inove lance, tao da Penosl ed mo e bar da pou a bestvo ao po eli. A onda se sva Kovenantova svest o prijatelju pretvorila u pepeo. Do se nesigurno teturao preo dvorane, pou ao je da ubedi sebe ao je p rona ao svoj odgovor. Odgovor na smrt jeste da je isoristi umesto da joj bude rtva.. . da je poori i natera je da slu i tvojim naumima i verovanjima. To mo da nije dobar odgovor, ali nije imao bolji. Sledei nerve na licu, posegnuo je za Kamenom Zlozemlja ao da je to plod drveta saznanja ivota i smrti. im ga je dotaao, ponovo se razbudila i ezla mo prstena. Neizmerna crveno-zel ena vatra sunula je navi e, izvila se iz Kamena i njegovog prstena ao ula dovol jno visoa da rasine nebesa. Kada je osetio da ta sila prodire roz izmuenu olj u ili anal njegovog bia, znao je da je na ao svoju vatru, vatru ojoj je nalonjen ao jesenje li e ili stari ruopis. U srcu usovitlane oluje lenuo je raj Kamen a i obavio ga ruama ao ove oji i euje rtvovanje. Sve a rv iz zatrovane usne tela mu je niz bradu, padala na zeleno i odmah isparavala. Sa svaim trenutom spoj dve sile stvarao je sve veu i veu mo. Kao be ivotno i neurotivo srce besa, Kamen Zlozemlja pulsirao je u Kovenantovim ruama, trudei se u bezumnom, automatsom reflesu da ga uni ti ao ne bi bio uni ten sam. A Kove nant ga je prigrlio na grudi ao odabrani usud. Nije mogao da uni ti Izopaenje, ali mogao je maar pou ati da razbije ovu njegovu alatu; bez nje, svim pre ivelim ost acima Opaog trebae veovi da povrate izgubljenu mo. Kovenant je grlio Kamen, pred avao se njegovoj vatri i borio se poslednjim deliima re enosti da ga rasomada. Belo-zeleno, zeleno-belo, uni tenje je raslo do nije ispunilo prestonu dv oranu, do nije esplodiralo roz amen van utrobe Pustog Grobi ta. Kao borci uhvae ni u smrtonosni zagrljaj, smaragd i zlato blistali su i sevali, ovitlali se nav i e brzinom oju niaav neza tieni granit ne mo e da izdr i. Zidovi su se povijali; otpa dali su velii omadi tavanice; slabije stenje se rastapalo i telo ao voda. A onda je Tabor potresao gr. Zjapee puotine su se pojavile u podovima, pr o irile se na zidove, ao da se upuuju u strmoglavi beg. Samo predgorje poelo je da se trese i jei. Prigu ene esplozije slale su oblae otpadaa roz puotine i proce pe. Uboj Plampepel poigravao je u brzim mlazevima. Kule su se pognule ao topole na estoom vetru. Uz prasa oji je ustalasao more, itavo sredi te predgorja odletelo je u va duh. U i i stenja, ostataa Tabora veliih ao ue i sela, otvorila se puotina od temelja do vrha. Praene grmljavinom uni tenja, razdvojene polovine preturile su se i u ogromnoj, velianstvenoj agoniji pale u More daleo jedna od druge. Oean se smesta sruio u brazdu sa istoa, a sa zapada se u nju ulila lava . Njihov susret zalonio je parom i plamenim sitanjem ljuali otao raja Pustog Grobi ta, bes mora, amena i vatre od ojeg su se tresla nebesa... zalonio je sv e osim moi oja je butala iz sredi ta uni tenja. Bila je zeleno-bela... neobuzdana, divlja... narastala je a sopstvenom raju. Ali belo je nadvladalo i pobedilo. 21. GUBAVEV KRAJ

Tao je Tomas Kovenant odr ao svoje obeanje. Dugo posle toga le ao je u udobnom grobu zaborava; poopan u potpunoj iscr pljenosti, lebdeo je roz tamu... u slobodnoj niijoj zemlji izmeu ivota i smrti. Os eao je da je potpuno mrtav, neosetljiv ao smrt. Ali srce je nastavljalo da radi ao da mu nedostaje razum ili mudrost da stane ada vi e nema razloga da nastavi. Isidano, nesigurno, odr avalo ga je u ivotu. A duboo u njemu... na mestu srivenom i za tienom, unutar vrstog o tanog lema lobanje... zadr ao je svest o sebi. Ta osnovna stvar jo ga nije izneverila, iao j e izgledalo da polao otie u toplu, meu zemlju oo groba. eleo je odmor; zaslu io je odmor. Ali osloboenje oje ga je dovelo u trenutn i mrani mir bilo je suvi e supo. Nije mogao da se slo i. Penosled je mrtav, nemo je mrmljao. Nije mogao da pobegne od rivice. Nijedan odgovor nije porivao sve. Kol io god dugo iveo, niada nee biti ist. Nije smatrao da e uspeti dugo da po ivi. Ipa, ne to u njemu se tvrdoglavo protivilo. To nije tvoja rivica, govori lo je. Nisi mogao da odluuje umesto njega. Iza odreene tae, ova tvoja odgovornost s amo je slo eniji obli samoubistva. Prihvatio je injenicu. Iz isustva je znao da su gubavci osueni onog asa a da ponu da oseaju rivicu to imaju lepru, da su rivi to su oboleli. Mo da su rivica i smrtnost, fizio ogranienje, na raju rajeva ista stvar... injenice ivota, nepopr avljive protiv ojih se ne vredi buniti. Ipa, Penosleda vi e nije biloi niada nee moi da se vrati. Kovenant ga vi e niada nee uti ao se smeje. "Onda nai mir u drugoj nedu nosti", reao je glas iz tame. "Nisi ti odabrao taj zadata. Nisi ga preduzeo po svojoj slobodnoj volji. Bio ti je nametnut. Kr ivica je na onome o te je odabrao, a taj izbor je nainio onaj o te je uzeo bez tvog znanja ili saglasnosti." Kovenant nije morao da pita o to govori; prepoznao je glas. Pripadao je starom prosjau oga je sreo pre prvog putovanja u Domaju... starcu oji ga je naterao da zadr i burmu, i da proita ogled o osnovnom pitanju etie. Tupo je odgovorio. "Mora da si bio siguran u sebe." "Siguran? O, ne. Bio je to velii rizi... rizi za svet oji sam stvori o... rizi a i za mene. Da je moj neprijatelj osvojio divlju magiju belog zlata, oslobodio bi se sa Zemlje... uni tio bi je ao bi mogao da se baci na mene. Ne, Tomase Kovenante. Riziovao sam sa poverenjem u tebe. Rue su mi bile vezane. Ni sam mogao da dotanem Zemlju ao bih je za titio jer bih time uni tio ono to sam eleo da ouvam. Samo je slobodan ove imao nade da se suprotstavi mom neprijatelju, nad e da ouva Zemlju." Kovenant je osetio u glasu saoseanje, po tovanje, a i zahvalnost. Ali nije bio ubeen. "Nisam bio slobodan. To nije bio moj izbor." "Ah, jesi bio... slobodan od mog ubeivanja, moje moi, moje elje da te uinim svojim oruem. Zar ti nisam reao da je rizi bio ogroman? Onao bezizlazan, imao si mo izbora. Odabrao sam te za Domaju, ali nisam te primoravao da slu i mom cilju u Domaji. Bio si slobodan da osudi Domaju, Zemlju, Vreme i sve ostalo, da si odabr ao tao. Samo roz taj rizi sam mogao da se nadam ao u ouvati ispravnost svog d ela." Kovenant je u tami slegnuo ramenima. "Ipa, nisam bio slobodan. Ona pevai ca... nazvala me je Bereom. Ono o ivljavanje. Dete oje je ujela zmija. Mo da si me ostavio slobodnog u Domaji, ali nisi me ostavio na miru u mom sopstvenom ivotu." "Ne", tiho je odvratio glas. "Nisam imao udela u tim dogaajima. Da sam i ta uinio da te izmenim, bio bi moje orue... neoristan. Bez slobode, ne bi savladao mog neprijatelja... bez nezavisnosti... bez vlasti nad sopstvenom odano u. Ne, prev i e sam riziovao i onaj jedan put ada sam govorio s tobom. Niim drugim se nisam u plitao." Kovenantu se nije dopala pomisao na to da je bio tolio potpuno slobodan da uni ti Domaju. Bio je tao blizu! Neo vreme je tupo mozgao u sebi, odmeravaui Tvorev rizi. Onda je upitao. "Za to si mislio da neu prosto popustiti... da neu u oaj anju odustati?" Glas je smesta odgovorio: "Oajanje je oseanje ao i svao drugo. Navia oaj

anja upropa uje, a ne samo oajanje. Ti si ve bio upoznat sa naviom i oajanjem... sa Z aonom oji i spasava i uni tava. Tvoje saznanje o sopstvenoj bolesti uinilo te je mudrim." Mudrim, promrmljao je Kovenant u sebi. Mudrost. Niao nije razumeo za to njegovo glupo srce i dalje uca. "Osim toga, bio si tvorac na svoj nain. Ve si isusio ao tvorac mo e biti nemoan da izlei svoje delo. esto ba ta nemo ui delo da oajava." "A ta je sa tvorcem? Za to on ne oajava?" "Za to bi oajavao? Ao ne mo e da podnese svet oji je stvorio, mo e da napravi drugi. Ne, Tomase Kovenanta." Glas se tiho, tu no nasmejao. "Bogovi i tvorci suvi e su moni i suvi e nemoni da bi oajavali." Da, reao je Kovenant u svojoj tuzi. Ali, dodao je gotovo iz navie, nij e to tao lao. eleo je da glas ode, da ga ostavi samog u zaboravu. Ali, iao je u tao, znao je da je jo tu. Lebdeo je neo vreme raj njega, a onda se pribrao. " ta hoe ?" upitao je. "Tomase Kovenante...", glas je bio ne an, "...nevoljni moj sine, elim da ti polonim ne to... nagradu oja e izraziti moju neizrecivu zahvalnost. Tvoj svet tee po Zaonu, ao i moj. A po svaom Zaonu sam tvoj du ni. Spasao si moju Zemlju s a ivice propasti. Mogu da ti dam desetine dragocenih darova, a da ti i dalje bud em du an." Dar? Kovenant je uzdahnuo u sebi. Ne. Nije mogao da se ponizi tolio da zatra i od Tvorca izleenje od lepre. Ve je gotovo odbio ponudu ada ga je obuzelo iz nenadno uzbuenje. "Spasi d ina", reao je. "Spasi Penosleda." Glas je odgovorio sa prizvuom neizrecive alosti. "Ne, Tomase Kovenante.. . ne mogu. Zar ti nisam reao da bih razbio svod Vremena ada bih pou ao da provue m ruu roz njega i dotanem Zemlju? Bez obzira na veliinu zahvalnosti, ne mogu d a uinim za tebe ni ta u Domaji ili na toj Zemlji. Kad bih mogao, niada ne bih dozv olio da moj neprijatelj uini tolio zla." Kovenant je limnuo glavom; shvatio je valjanost odgovora. Nastavio je p osle trenuta praznine. "Onda nema niega to mo e da uini za mene. Reao sam Kletniu da ne verujem u njega. Ne verujem ni u tebe. Imao sam priliu da donesem va nu odlu u. To je dovoljno. Nisu mi potrebni niavi poloni. Poloni su suvi e lai... ne mogu da ih podnesem." "Ah! Ali zaslu io si..." "Ni ta ja nisam zaslu io." U Kovenantu je poeo da se budi slabi bes. "Nisi mi dao priliu da i ta zaslu im. Stavio si me u Domaju bez mog pristana ili slaganja. .. a i bez mog znanja. Sve to sam uinio bilo je da uoim razliu izmeu zdravlja i... i bolesti. Pa, to mi je dovoljno. Ali u tome nije bilo nee naroite vrline." Glas je polao dahnuo. "Ne budi ishitren ada sudi o tvorcima svetova. Hoe li iada napisati priu u ojoj nijedan li nema razloga da ti prebaci?" "Pou au", uzvratio je Kovenant. "Pou au." "Da", apnuo je glas. "Mo da je to za tebe dovoljno. Ipa, mene radi, elim da ti dam polon. Molim te da mi dozvoli ." "Ne." Kovenant je odbio pre umorno nego neprijateljsi. Nije mogao da sm isli ni ta to bi prihvatio. "Mogu da te vratim u Domaju. Prove e ostata ivota u zdravlju i poastima, ao prilii veliom junau." "Ne." Imaj milosti. Ne bih mogao da podnesem. "To nije moj svet. Ne prip adam tamo." "Mogu te nauiti da veruje ao su tvoja isustva u Domaji bila stvarna." "Ne." Nije to tao lao. "Oterae me u ludilo." Glas je opet neo vreme utao pre nego to je reao tonom o trim od bola. "Vrl o dobro. Onda me uj, Tomase Kovenante, pre nego to me ponovo odbije . Ovo moram da t i a em. Kada su roditelji deteta oje si spasao shvatili ta si uinio, po urili su da ti pomognu. Bio si povreen i iscrpljen od gladi. Napor da spase dete ubrzao je de lovanje otrova. Bio si u ozbiljnom stanju. Odneli su te u bolnicu na leenje. To l eenje je uljuilo i stvar oju iscelitelji na tvom svetu zovu 'antiviperin'. Tomas e Kovenante, taj antiviperin se pravi od onjse rvi. Tvoje telo se gnu a... aler gian si na onjsi serum. Reacija je bila stra na. Tolio si slab da nee pre iveti. U

ovom trenutu stoji na pragu sopstvene smrti. Tomase Kovenante... uj me." Glas mu je saoseajno aputao. "Mogu da ti dam ivo t. U ovom asu potrebe, mogu da pru im tvom ranjenom telu snagu oja mu je potrebna da istraje." Kovenant neo vreme nije odgovarao. Negde u napola zaboravljenoj pro losti uo je da ima ljudi alerginih na antiviperin. Verovatno su leari u bolnici morali da testiraju alerginost pre nego to primene punu dozu; on je, po svoj prilici, bi o u tolio duboom ou da nisu imali vremena za medicinse bri ljivosti. Za trenuta je razmatrao pomisao o smrti u njihovim ruama ao o obliu odmazde. Ali odbacio je zamisao, odbacio je samosa aljenje oje se rilo iza nje. " Radije bih da pre ivim", nejasno je promrmljao. "Ne elim da tao umrem." Glas se nasme io. "Uinjeno je. ivee ." Iz iste navie, Kovenant je uzvratio. "Verovau ada budem video." "Videe . Ali videe i jo ne to. Taj dar nisi tra io, ali dau ti ga, eleo to ili isam tra io tvoje slaganje ada sam te odabrao za Domaju i ne tra im ga ni sada." Pre nego to je Kovenant stigao da se pobuni, osetio je da ga je glas napu stio. Ponovo je bio sam u tami. Zaborav ga je tao udobno obavio da je gotovo po a lio zbog odlue da ivi. Ali onda je ne to oo njega ili u njemu poelo da se menja, p ode ava. Bez vida, sluha i dodira postao je svestan sunevog svetla, tihih glasova, laog, toplog povetarca. Otrio je da gleda nani e, ao sa visoog brega, pravo u Zlatosinj. iste vode jezera odra avale su duboi, plavi sjaj nebesa, a povetarac je ne n o mirisao na prolee. Bregovi oo Zlatosinja nosili su o ilje od Kletniove nepriro dne zime. Ali trava je ve poela da nie roz hladnoom razderano tlo, a neolio otpor nih prolenih cvetova odva no se njihalo na vazduhu. Komadi gole zemlje izgubili su sivo, smrznuto mrtvilo. Isceljenje Domaje je zapoelo. Stotine ljudi oupile su se oo jezera. Kovenant je gotovo odmah razabra o Vrhovnog poglavara Mhorama. Stajao je orenut a istou preo Zlatosinja. Nije nosio ezlo. Rue su mu bile debelo obmotane zavojima. Levo od njega stajali su p oglavari Trevor i Loerija, dr ei eri, a desno je bila poglavar Amatin. Svi su izgle dali sveano zadovoljni, ali Mhoramov ozbiljni izraz ih je zasenjivao, svedoei reitij e od njih o pobedi Domaje. Iza poglavara su stajali vrhovni Kvan i srdon Torm... Kvan sa vojevnici ma svoje ratovnije, Torm sa svim zubljono ama i obluarima Poglavarevog Konaa. Kove nant je primetio da Trel, dru beni Atiaranin, nije meu njima. Nagonsi je razumeo; Trel je do ao do razre enja svojih linih nedoumica: ili je mrtav ili je oti ao. Nevern i je ponovo ustanovio da ne mo e da raspravom odbije oseanje rivice. Svuda oo jezera, iza poglavara, stajali su znanstvozornici i ratnici. A iza njih su bili pre iveli iz Veselamena... ratari, stoari, negovatelji onja, u vari, zanatlije, me tri... deca i roditelji, mladi i stari... sav narod oji je is trajao. Nije ih bilo mnogo, ali Kovenant je znao da ih je dovoljno; bie sposobni da otponu rad na obnavljanju. Do je gledao, pri li su bli e Zalatosinju i zautali. Vrhovni poglavar Mhoram eao je do nisu svi bili spremni i puni pa nje. Onda je podigao glas. "Narode Domaje", vrsto je reao, "oupili smo se ovde u slavu ivota. Neu va m pevati dugau pesmu. Jo sam slab i nio od nas nije sna an. Ali ivi smo. Domaja je ouvana. Besna pobuna i rasulo vojse poglavara Kletnia poazuju nam da je on pao . Divlji odje boja u Loriovom rilu poazuje nam da se belo zlato suobilo sa Kamenom Zlozemlja i da je izi lo ao pobedni. To je dovoljan razlog za slavlje. D ovoljan? Prijatelji, dovoljan je za nas i na u decu, dogod bude trajalo ovo doba D omaje. U zna toga, doneo sam ril na Zlatosinj." Bolno je posegnuo pod ogrta i izvuao bode . Dragulj u njemu nije goreo svetlom ivota. "U njemu vidimo da se prap oglavar Tomas Kovenant, Neverni i nosilac belog zlata, vratio u svoj svet, gde je velii juna uoblien za na e spasenje. Pa, onao je ao mora biti, mada me srce boli zbog njegovog odlasa. Ip a, nea se nio ne pla i da je on za nas izgubljen. Zar ne a u stara predanja da e se Bere Troprst ponovo vratiti? I zar obeanje nije odr ano pojavom Nevernia? Tav a obeanja se ne daju uzalud. Prijatelji... narode Domaje... Tomas Kovenant me je jednom pitao za to smo

se tolio posvetili znanstvu Vrhovnog poglavara Kevina Zemljoguba. A sada, u ov om ratu, nauili smo opasnosti tog znanstva. Kao ril, to je mo sa dve o trice, pogod na za rvoprolie olio i za ouvanje. Njena upotreba ugro ava na Zavet mira. Ja sam Mhoram, sin Variolov, Vrhovni poglavar po izboru Vea. Objavljujem da se od danas pa nadalje neemo posveivati nijednom znanstvu oje isljuuje Mir. St voriemo sopstveno znanstvo... boriemo se, tra iti i uiti do ne naemo znanstvo u ojem Zavet mira i ouvanje Domaje ive zajedno. uj me, narode! Slu iemo Zemljorodstvu na nov i nain." Kada je zavr io, podigao je ril i bacio ga uvis. Bode je nainio lu, svetlu cajui na sunevoj svetlosti, i pao u vodu na sredini Zlatosinja. Kada je pljusnuo u mone vode, planuo je i poslao oganj belog sjaja u dubine jezera. Onda je nestao zauve. Vrhovni poglavar Mhoram gledao je ao nestaju rugovi na vodi. Potom je nainio liujui gest prizivanja i sav narod oo Zlatosinja zapevao je velianstvenu pesmu: iveo, Nevernie! uvaru i Kovenante, nezavetovana istino i letvo zlima, prapoglavaru Davaoe, branioe ivota! iveo! Kovenante! Tvrdorui nosioe divlje magije, belog zlata prazemlje slugo i poglavaru... Tvoja je mo ouvanja. Zapevaj, narode Domaje... Podigni se na pozdrav! Dr i ast i slavu visoo do raja dana: uvaj istu istinu oju osvoji on! iveo, Nevernie! Kovenante! iveo! Podigli su a njemu ezla, maeve i rue i pogled mu se zamaglio od suza. Su ze su izbrisale Zlatosinj sve do se nije pretvorio u mrlju svetla pred njegovim licem. Nije hteo da ga izgubi. Pou ao je da razbistri vid, nadajui se da jezero n ije nestalo. Ali onda je postao svestan suza. Umesto da mu ovla e obraze, tele su mu iz uglova oiju niz vrat i u i. Udobno je le ao na leima. Kada je ponovo usmerio po gled, povuao i u ao da pomera soiva, ustanovio je da je svetla mrlja pred njim, za pravo, ljudso lice. ove ga je dugo gledao, a onda se povuao u izmaglicu ve tae svetlosti. Kov enant je postepeno shvatio da sa obe strane reveta postoje svetlucave ipe. Leva aa bila mu je vezana za jednu od njih, ao ne bi pomerio iglu zabodenu u venu. Igla je preo prozirne cevice bila povezana sa bocom za infuziju oja mu je visi la nad glavom. Vazduh se pomalo oseao na dezinfeciono sredstvo. "Da nisam video, ne bih verovao", reao je ove. "Nesreni e stvarno pre ivet i." "Zato sam vas pozvala, dotore", reao je ensi glas. "Zar ni ta ne mo emo da uinimo?" "Da uinimo?" obrecnuo se dotor. "Nisam tao mislila", poela je da se brani ena. "Ali on je gubavac! Ve mese cima tlai ljude u celom gradu. Nio ne zna ta da radi s njim. Nee sestre hoe... hoe da im se plati preovremeno to se brinu o njemu. A pogledajte ga samo. Tao je u propa en. Samo sam mislila da bi za sve bilo bolje... ada bi ga..." "Sada je dosta." ove je bio besan. "Sestro, ao ujem jo samo jednu re o tom e, mo ete da tra ite drugi posao. Ovaj ove je bolestan. Ao neete da poma ete bolesnim ljudima, naite sebi novo zanimanje." "Nisam mislila ni ta lo e", durila se sestra do je izlazila iz sobe. Kada je oti la, Kovenant je neo vreme izgubio dotora iz vida; ao da se stopio sa neosetljivom izmaglicom osvetljenja. Kovenant je pou ao da ra isti situaci ju. I desna rua mu je bila vezana, pa je le ao u revetu ao raspet. Ali veze ga nisu spreavale da proveri osnovne injenice o sebi. Stopala su mu bila hladna i neo

setljiva. ae isto tao - utrnule i ledene. elo ga je grozno bolelo. Usna mu je bi la zategnuta i vrela od otoa. Morao je da se slo i sa sestrom; bio je u groznom stanju. Onda je otrio da je dotor opet u blizini. Izgledao je mlad i besan. U sobu je u ao jo jedan ove, stariji lear oga se Kovenant setio da ga je leio prili om ranijeg borava u bolnici. Za razliu od mlaeg, ovaj dotor je nosio odelo ume sto belog mantila. "Nadam se da imate dobar razlog to ste me pozvali", reao je im je u ao. "Ne izlazim iz crve te tao... naroito ne na Usrs." "Ovo je bolnica", zagunao je mlai, "a ne proleto usrsnue. Naravno da imam dobar razlog." " ta vas mui? Je li mrtav?" "Ne. Upravo suprotno... pre ivee. Jednog trenuta je u alergijsom ou, umir e jer mu je telo suvi e slabo, zara eno i otrovano da bi se borilo... a u sledeem... puls stabilan, disanje pravilno, pupilarne reacije normalne, boja o e se pobolj av a. Rei u vam ta je to. To je proleto udo, eto ta je." "Ma hajde", promrmljao je stariji. "Ne verujem u uda... a ne verujete ni vi." Bacio je pogled na arton, a onda i sam oslu nuo Kovenantovo srce i plua. "Mo da je samo tvrdoglav." Nagnuo se ti nad Kovenantovo lice. "Gospodine Kovenante", reao je, "ne znam da li me ujete. Ao me ujete, imam vesti oje e vam mo da biti va ne . Jue sam priao sa Megan Roman... ona je va advoat. Rela mi je da je gradso vee o dluilo da ne menja namenu va eg zemlji ta. To to ste spasli devojicu... pa, dosta sveta se prilino zastidelo. Te o je oduzeti dom jednom junau. Naravno, treba biti po ten i rei da je Megan izvela nee male triove. Ona je dobar advoat, gospodine Kovenante. Zaljuila je da e vee dvaput razmisliti o va e m proganjanju ao zna da e prestonii asopis napraviti toplu ljudsu reporta u o pozn atom piscu oji spasava decu od zveari. Nijedan od na ih politiara nije bio eljan na slova ao to je 'Grad proganja junaa'. U svaom sluaju, injenica je da ete moi da za dr ite svoju farmu." Stariji ove se povuao. Trenuta asnije, Kovenant ga je uo ao se obraa mlaem dotoru. "Jo mi niste reli za to ste tolio razjareni." "Nije to ni ta", odgovorio je mlai do su napu tali sobu. "Jedna na a Florens N ajtingejl je predlo ila da mu preratimo mue." "Ko je to bio? Rei u glavnoj sestri da je premesti. Obezbediemo mu pristojn u negu." Glasovi su nestali i ostavili Kovenanta samog u revetu. Mrano je razmi ljao. udo. Eto ta je to bilo. Bio je bolestan ove, rtva Hansenove bolesti. Ali nije bio gubavac... ne s amo gubavac. Zaon bolesti bio mu je urezan u nerve veliim, neizbrisivim slovim a; ali on je bio vi e od toga. Na raju rajeva, nije izneverio Domaju. I imao je srce oje jo mo e da pumpa rv, osti oje jo mogu da ga nose; imao je sebe. Tomas Kovenant: Neverni. udo. Upros o trom bolu u usni, nasme io se u praznoj sobi. Osetio je osmeh na li cu i bio je siguran u njega. Sme io se zato to je iv. RENIK Ahamara: Hoerin, "Dveri" Ahana: sliara, era Hane Alem-vino: napita d inova Aliantha: blagovnjae Amanibhavam: trava za leenje onja, otrovna za ovea Amatin: poglavara, era Matinova Amo: tajanstveni vodi i sluga drevnog Znanstva Amorin: prvi sto erni, asnije balalija Anundivian yaja: "izgubljena" ranjansa ve tina vajanja ostiju Asensa: Kamendola, sestra Atiaran Asuraa: ezlono a iz Znanstvigora

Atiaran, dru benica Trelova: Kamendola, maja Lene Aussat Befylam: jheherrin u liu deteta Balalija: drugi po rangu zapovedni ratovnije Banas Nimoram: Svetovina prolea Ban: Krvni gardista, dodeljen poglavaru Trevoru Banor: Krvni gardista, dodeljen Tomasu Kovenantu Baradaas: ezlono a Vitog Drvograda Bere Troprst: Srdomil, osniva reda poglavara, prvi drevni poglavar Besomuci: tri drevne sluge poglavara Kletnia Bezemlja i:d inovi Bhrathair: narod sa ojim su se sretali D inovi lutalice Birinair: ezlono a; asnije srdoni Poglavarevog Konaa Blagovnjaa: aliantha, hranljivi plod oji se mo e nai po itavoj Domaji Borilar: Zubljono a i srdoni Poglavarevog Konaa Braba: Ranihin, Koriov at Cerin: Krvni gardista, dodeljen poglavari etri

asni: voa Drvograana initelj: jheherrinso ime za poglavara Kletnia initeljev Tron: Kletniov Tabor Damelon D inoljub: Drevni vrhovni poglavar, sin Berea Troprsta Davilja: Velia movara Demonija: Plodi te pragrdana i Putnima Dharmashetra: "Nadma iti neprijatelja hrabro u", putnimso ime Doar: rvni gardista Dobrana: ranjansa uzlara Dolina Ve ala: mesto za pogubljenja u Garotinom estaru Dolina dve ree: sedi te Veselamena Dom: prvobitna otad bina d inova Domaja: uop te uzev, oblast oznaena na Mapi Donja zemlja: zemlja istono od Domajinog Sunovrata Drevni poglavari: poglavari pre obreda Obesveenja Drini: Ranihin, at poglavara Mhorama, drebac Hinarila Drini o: starac-maevni Znanstvigora Drul Stenotoac: jamni, asnije voa jamnia, nalaza ezla zaona Drvograd: naselje na drvetu Drvograanin: stanovni naselja na drvetu Duha: " rtva", putnimso ime Dura Boovila: mustang, at Tomasa Kovenanta Du omor: ime oje su d inovi nadenuli poglavaru Kletniu D inovi: Bezemlja i, drevni prijatelji poglavara D inov sabor: savetovanje d inova ne Elena: vrhovna poglavara toom prvog napada poglavara Kletnia; era Le Elohim: narod sa ojim su se sretali d inovi lutalice Eovod: dvadeset ratnia sa sto erniom Eovojna: dvadeset eovoda sa vojevniom Fael Befylam: jheherrin u obliu zmije Faer: dru benica Kalindrila Gart: vrhovni Glina vidara: Gora Krembal: Gornja zemlja: ratovnije Poglavarevog Konaa blato oje isceljuje Uboj Plampepel zemlja zapadno od Domajinog Sunovrata

Gravin Trendor: Planina Groma Grdani: tvorci Demonije Grifon: rilata zver nali lavu Griva: Ranihin Grivenanje: ceremonija progla enja za grivenara Grivenar: najvi i in Ranjana Hail Troj: vrhovni ratovnije vrhovne poglavare Elene Haruai: rasa od oje vodi porelo rvna garda Herem: Besomu, Koljidrug, turiya Hirim: poglavar, sin Hula Hoerin: sto erni Hovor: rvni gardista, dodeljen poglavaru Loeriji Hurin: Ranihin, Terelov at Hurn: ranjansi uzlar Imoiran, dru benica Tomalova: Kamendola Irin: ratni tree ratovnijse eovojne Iscelitelj: lear Izopaenje: ime oje su Krvni gardisti dali poglavaru Kletniu Jadin-Kamen: oblast Trotgarda pre obnavljanja Jadina: grivenara, neada po imenu Veselica Jain: ranjansi grivenar Jamnici: zla stvorenja oja prebivaju pod Planinom Groma Jazbini te: dom jamnia pod Planinom Groma Jazbinmost: ulaz u ataombe ispod Planine Groma Jedina uma: drevna uma oja je porivala najvei deo Domaje Jedino Drvo: mistino drvo od oga je napravljeno ezlo zaona Jedrana Viloosa: ena-d in, ena Mlati ae Brodograda, maja troji Jehanum: Besomu, Ljudosea, mosha Jerin: Kamendolac, Trioov pratilac Jheherrin: Mei; ivi nusproizvod Kletniovih naopaih obliovanja Jolenida: era Loerije Kaamora: sud tuge D inova uz pomo vatre Kaer-Kaveral: ueni za umnia u umi Morinmos Kaeroil Divogorni: umni Garotinog estara Kalindril, dru beni Faerin: poglavar Kam: ranjansi grivenar Kamen Zlozemlja: amen pronaen pod Planinom Groma, izvor sile zla Kamenbrat, Kamensestra:imena od milja izmeu ljudi i d inova Kamendol: ameno naselje Kamendolac: onaj o ivi u amenom naselju Kelenbhrabanal: otac onja u predanjama Ranihina Kevin Zemljogub: sin Loria Zloupoojitelja, poslednji vrhovni poglavar loze drevnih poglavara Kevinovo Znanstvo: uenje o moi oje je ostavio Kevin u sedam Krugova Kiril Trendor: odaja moi duboo pod Planinom Groma, Srce Groma Kladenica: blago, osve avajue pie Kletniov Tabor: dom Opaog Kolos: drevna amena figura oja uva Gornju Domaju Koljidrug: d in-Besomu, Herem, turiya Koral: rvni gardista, dodeljen pog lavari Amatin Kori: rvni gardista, zapovedni prvobitne vojse Haruaija. Korimini: Na jstariji Znanstvigora Kresh: divlji, d inovsi uti vuovi Kril: zaarani ma Loria, tajna za nove poglavare, probuen dejstvom moi Tomas a Kovenanta Krol: rvni gardista

Krug: jedinica Kevinovog znanstva Krug staraca: voe Kamendola Krvna garda: branitelji poglavara Kura Kvelenir: Lomni-Bregovi Kura Plenetor: oblast neada zvana Jadin-amen, a asnije Trotgard Kvan: sto erni treeg eovoda ratovnije, asnije balalija, pa vrhovni Kvirel: Kamendolac, Trioov pratilac Lal: ranjansi uzlar Laura: asni iz Vitog Drvograda Lelej: Koerri, grad d inova Lena: Kamendola, era Atiaran i Trela; maja Elene Lilianril: znanstvo drveta ili me tri znanstva drveta Lita: ranjansi grivenar Loerija dru benica Trevorova: poglavara Lomilialor: vrhovno drvo, drvo moi Lor-liaril: zlatania Ljudosea: d in-Besomu, Jehanum, mo a Ljudom: osnovno obitavali te Ranjana Ma: ograna Kevinovog znanstva oji se prouava u Znanstvigoru Maliner: drvogradsi asni, sin Veinina Marni: Ranihin, Tuvorov at Meni: omandir rvne garde Melenurion abatha: fraza prizivanja moi Meril: Ranihin, at Haila Troja Me tar znanstva: voa pragrdana Mhoram: poglavar, asnije vrhovni poglavar, sin Variola Mosha: Besomu, Jehanum, Ljudosea Mira: Ranihin, Elenin at Mlati aa Brodograd: d in, otac troji Morin: meni rvne garde, zapovedni u prvobitnoj vojsci Haruaija Moril: rvni gardista, dodeljen poglavari Kalindril Murin, Odonin dru beni: Kamendolac Neomeeni: prouavaoci znanstva osloboeni uobiajenih odgovornosti Neverni: Tomas Kovenant Oblua: oganj-amenovi oji se znanstvom amena mogu naterati da sjaje Obluar: me tar znanstva amena Odaja drvensrca: drvograanso mesto za susrete Odbojnica: snaga oja odbija, zid sile Odona, dru benica Murinova: Kamendola Ognjeni lavovi: vatreni to Planine Groma Oganj-amenovi: oblua Omurnil: drvogradsa asnica, era Murnile Opai: poglavar Kletni Opaija: sila zla Opusto enje: era uni tenja u Domaji, posle Rituala Obesveenja Orrest: amen moi Ozondrea: poglavara, asnije vrhovna poglavara, era Zondreje Padrias: drvogradsi asni, sin Milov Pe ane gorgone: udovi ta oja opisuju d inovi Pieten: drvogradso dete oga je povredila slu inad poglavara Kletnia, sin Soranalov Ples utvara: Svetovina prolea "Pobeda poglavara Mhorama": Ahanina slia Pobre: zaravan iznad Veselamena Poglavar: me tar Kevinovog znanstva ezla i maa

Poglavar Kletni: neprijatelj Domaje Poglavar-rodilac: Bere Troprst Poglavarev Kona: Veselamen Poglavarev oganj: vatra sa ezla oju oriste poglavari Pohod: potraga za izbavljenjem ezla zaona Porib: rvni gardista Prapoglavar: titula data Tomasu Kovenantu Pragrdani: Demonijsi naot, zla stvorenja obdarena moima Pren: rvni gardista Prianja: lepljiva o a Proba istine: provera isrenosti lomilialoromili orrestom Prothal: vrho vni poglavar, sin Dviliana Prsteno a: ranjanso ime za Tomasa Kovenanta Prvi rug Kevinovog znanstva: osnovno znanje oje je za sobom ostavio po glavar Kevin Prvi sto erni: trei po rangu zapovedni ratovnije Pul: ranjansi uzlar Putnim: staratelji putevnia, demonijsi soj, ali protivnici pragrdana Ranjani: narod oji slu i Ranihine Ranihini: velii, slobodni onji zaravni Ra Ratno znanstvo: znanje o "Mau" u Kevinovom znanstvu Ratovnija: vojsa Poglavarevog Konaa Re opomene: mona, razorna odbojnica Rhadhamaerl: znanstvo amena ili me tri znanstva amena Ridd e Tome: Kletniov Tabor Rilinlure: leovita drvena pra ina Ritual neomeenja: ceremonija progla enja za Neomeenog Ritual Obesveenja: in oajanja ojim je vrhovni poglavar Kevin uni tio drevne poglavare i razru io najvei deo Domaje Roge Befylam: jheherrin u vidu jamnia Ruel: rvni gardista dodeljen Hailu Troju Runi: rvni gardista Rusta: ranjansi uzlar Samadhi: Besomu, eol, Sotonpest Sedam Krugova: riznica znanja oju je stavio poglavar Kevin Sedam Rei: rei moi Sil: rvni gardista, dodeljen poglavaru Hirimu Sila zapovedi: sedmi Krug Kevinovog znanstva Sivi Krvni: ravniarso ime za poglavara Kletnia Slen, dru beni Terasin: Kamendolac Soranal: drvogradsi asni, sin Tilera Sotonpest: d in-Besomu, eol, samadhi Sotonsrce Du omor: ime oje su d inovi da li poglavaru Kletniu Srce Groma: peina-izvor moi u Planini Groma Srdomil: Bere Troprst Srdosolja Penosled: d in, prijatelj Tomasa Kovenanta Srdoni Poglavarevog Konaa: poslu itelj zadu en za svetlost, toplinu i gosto ljubivost Starac-maevni: glavni znanstvozorni Maa u Znanstvigoru Steg-vodopad: vodopad od Veselamena Steg-oganj: vatra upozorenja od Veselamena Steg vrhovnog poglavara: zastava vrhovnog poglavara Sto erni: zapovedni eovoda Sunaar: najni i ranjansi in Surupa-maerl:ve tina rada sa amenom Sveti Oplon: Dvorana za veernju slu bu u Veselamenu Svetovina prolea: Ples utvara Andelejna za vreme mladog Meseca u sredi njo j noi prolea

eol: Besomu, Sotonpest, samadhi ul: rvni gardista umni: za titni uma Domaje

etra, dru benica Verementova: poglavara

Terel: rvni gardista, dodeljen poglavaru Mhoramu, zapovedni prvobitne vojse Haruaija Tomal: amendolsi me tar Tomin: rvni gardista, dodeljen poglavaru Verementu Torm: obluar i srdoni Poglavarevog Konaa Trel, dru beni Atiaranin: obluar Kamendola Mithil, otac Lene Trevor, dru beni Loerijin: poglavar Trio: Kamendolac, sin Tulerov Tul: rvni gardista Turiyya: Besomu, Herem, Koljidrug Tuvor: meni rvne garde, zapovedni u prvobitnoj vojsci Haruaija Tvorac: predanjarni poglavar vremena i gospar Domaje, neprija telj poglavara Kletnia Uo tavanje: vajanje ostiju Utvare Andelejna: stvorenja od ive svetlosti oja izvode Ples na Svetovi ni prolea Uzlar: drugi in od Ranjana Uzlanje: ceremonija progla enja za uzlara Vajanje ostiju: drevna ve tina Ranjana, uo tavanje Van: ranjansi uzlar Variol Vidovnja, dru beni Tamarantin: poglavar, asnije vrhovni poglavar , sin Pentila, otac Mhoramov Vejl: rvni gardista Velant: neada nji vrhovni poglavar Vrhovno drvo: lomilialor, potie od Jedinog Drveta Verement, dru beni etrin: poglavar Veselica: ranjansa sunaara Veseldrvo: sedi te Znanstvigora Veselamen: Poglavarev Kona, planinsi grad poglavara Viancome: mesto za susrete u Veselamenu Vojevni: zapovedni eovojne Vrh Ognjenih lavova: Planina Groma Vrhovni poglavar: voa Vea poglavara Vrhovni: zapovedni ratovnije Zabran: sala za veanje u Poglavarevom Konau Zaon smrti: odvajanje ivih i mrtvih Zavet: zaletva slu be poglavarima oju su dali rvni gardisti Zavet mira: zaletva naroda Domaje protiv nepotrebnog nasilja Zemljorod: titula data najpre Bereu Troprstu Zemna mo: izvor sve moi u Domaji Zlatan: drvo nali na javor, zlatnih listova Zlatania: drvena graa oja sadr i silu, pravi se od stabala zlatana Zlatosinj: jezero na pobru iznad Veselamena Znanstvigor: trotgardsa ola u Veseldrvu gde se prouava Kevinovo Znanstvo Znanstvorod: demonijsa laboratorija sila Znanstvozorni: uitelj u Znanstvigoru Zubljono a: me tar znanstva drveta Zubo a Rastrga: ranjanso ime za poglavara Kletnia ezlo: ograna Kevinovog znanstva oji se prouava u Znanstvigoru ezlo zaona: nainio ga je Kevin od Jedinog Drveta

je

Tamaranta, dru benica Variolova: poglavara, era Eneste Teras, dru benica Slenova: lanica Kruga staraca Kamendola Mithil, era Anori

ilan: ranjansi uzlar