NEVIDLJIVI KAPITAL ORGANIZACIJE KAO REZULTAT DEMATERIJALIZACIE PRIVREDE

Rezime:. Nauna i tehnoloka revolucija krajem XX veka rezultira ubrzanim procesom restrukturacije svetske privrede u svim njenim segmentima i promenama shvatanja razvoja drutva uopte.Razvoj informacione tehnologije, doprineo je tome da se itava ekonomija u sve veoj meri oslanja na neopipljive resurse. Nosilac svih neopipljivih komponenti poslovanja je znanje menadera i zaposlenih, koje integrisano u adekvatnu organizacionu strukturu, sa akcentom na zadovoljenje potreba potroaa, ini jezgro kompetentnosti organizacije i osnov za stvaranje konkurentske prednosti. to je vei intelektualni kapital neke kompanije, vea je i njena sposobnost kreiranja superiorne vrednosti u odnosu na konkurenciju. Cilj ovog rada je da prikae znaaj i ulogu intelektualnog kapital u savremenim uslovima poslovanja. Kljune rei: znanje, ljudski kapital, intelektualni kapital. Abstract. The scientific and tehnological revolution of late 20th century resulted in acceleration of modernization of world of every its segment, as well as change in development of human society. The development of information technology has contributed to the fact that the whole economy relies more and more on intangible assets. The bearer of these intangible components of business is managers and employees knowledge, which as integrated in the adequate organizational structure and with the stress on meeting customers needs, makes up the core of the organizations competence and the basis for making competitive advantage. The greater is the intellectual capital of a company, the greater is its ability to form superior values regarding the competition. The purpose of this paper is to show role and importance of intellectual capital in nowadays business. Key words: knowledge, human capital, intellectual capital 1. Uvod Dvadeseti vek je vek eksponencijalog rasta i razvoja u gotovo svim oblastima ljudskog drutva, a naroito u oblasti tehnike i tehnologije. Indikatori tehnolokih promena ukazuju na ubrzani proces restrukturacije svetske privrede u svim njenim segmentima i to u celini. Taj proces se najee naziva trea industrijska

revolucija ili nauno-tehnoloka revolucija, koji u sutini predstavlja generator celokupnog ekonomskog i drutvenog razvitka. Nauno-tehnoloka revolucija korenito menja osnove industrijskog drutva i uz izraenu sofisticiranost prodire u sve oblasti ljudskog rada, bilo stvaranjem novih industrijskih i neindustrijskih grana, proizvoda i usluga, ili pak inplementacijom novih dostignua u postojee sektore privrede u cilju njihovog osavremenjavanja. Ona je stvorila osnov za radikalnu promenu i uvela svet u novi modus rasta i civilizacijski kontekst koji veina autora naziva kreativnim, inovacionim ili drutvom znanja [1, str. 104]. Razliiti autori koriste razliite nazive (postindustrijsko drutvo, ekonomija znanja, bezteinska ekonomija, digitalna ekonomija, E-ekonomija) za novo nastale promene selokupne drutvene strukture.Bez obzira na odreena nesllaganja u znaaju navedenih promena, svima je zajedniko da razvoj znanja i informacija predstavlja osnovu ne samo savremenog ve i budueg razvoja privrede i drutva. Nauna i tehnoloka revolucija uopte, a naroito nova tehnoloka dostignua u oblsti informacionih tehnologija, promenila su shvatanja u vezi razvoja drutva uopte [2, str.45]. Tehnoloki napredak se istovremeno ostvaruje u razlitim privrednim granama i delovima sveta, globalnog je karakter i sve vie zavisi od znanja [3, str. 37].Njegov uticaj na izmenene u procesu poslovanja postaje dominantan. 2. Obelaja nove TEP Poetkom sedamdesetih godina XX veka , veka industrijske civilizacije koja je u potpunosti determinisala tehno- ekonomsku paradigmu (TEP) funkcionisanja i razvoja svetske privrede, usled ubrzih tehniko-tehnolokih promena dolazi do znaajne restrukturizacije celokupne svatske privrede. Drastine su izmene u karakteristikama dominantnog tehniko-tehnolokog okvira-paradigme u kome su dominirale: industrija bazirana na elektro-mehanikoj tehnologiji koju je pratila niska strunost izvrilaca i veliko uee materijala i energije, ekonomija oboma, sve vei razvojni jaz izmeu drava i regiona sveta, dramatini poromeaji prirode i prirodnoh zakonitosti, tj. celokupnog ljudskog okruenja od strane samoga oveka u trci za materijalnim blagostanjem. Stvar se nova TEP kao neminovnost i nuni produkt primene novih tehnologija. To deluje na sve segmente ljudskog drutva, a prevashodno na prirodu ekonomskih procesa. Dolazi do bitnih promena u ekonomskoj sveri kao posledice ubrzane intelektualizacije, dematerijalizacije i tehnologizacije na potpuno novoj informatikoj osnovi. Istovremeno u ekonomiji egzistiraju dva modela ekonomskog rasta:

standardni, gde se korianjem kapitala i rada ostvaruje proizvodnja materijalnih dobara, tj. pretvaranje sirovina i energije iz jednogoblika u drugi, i novi, gde se takoe korianjem kapitala i rada proizvodi znanje (R&D aktivnost), tj. pretvaranje informacije iz jednog oblika u drugI.

Kvalitativna razlika izmeu ekonomskih dobara i znanja je u tome to su dobra ograniena a time i rivalska, jer je njihovo korienje ogranieno i koliinom i brojem korisnika, dok je znanje neogranieno sa aspekta upotrebe. Isto znanje, tj.informaciju moe istovremeno koristiti bezbroj ljudi a ne samo autori. Ova pogodnost znanja iz R&D kompleksa uinila je da nematerijalne neopipljive komponente proizvoda postaju domivantnije u strukturi vrednosti proizvoda [4, str. 68]. Tradicionalna sredstva proizvodnje: sirovine, rad i kapital pali su na drugo mesto. Primera radi, materijalni trokovi prosenog automobila ine samo 16% ukupnih trokova njegove proizvodnje, dok je hardver kao troak 1984. godine u ukupnim trokovima uestvovao sa 80% sada njegovo uee iznosi 20%, a istovremeno se vrednost softvera sa 20% poveala na 80%. Dok je osnovno obeleje proizvodnje tokom XX veka bilo pretvaranje inputa u materijalni proizvod, sada, poetkom XXI vaka to predstavlja nematerijalni proizvod. Tradicionalne tehnologije imaju za rezultat ekonomiju obima, standardizaciju i specijalizaciju procesa i proizvoda, trinog fokusiranja, skupe fleksibilnosti i ogranienih varijateta. Nove tehnologije omoguavaju ekonomiju irne, nepravilnosti ivotnog ciklusa proizvoda i njegovo skraivanje, vienamenske poslove, segmentaciju trita uz stvaranje velikog broja trinih nia, izraenu fleksibilnost i varijetet. Primena novih tehnologija iz osnova menja obeleja tradicionalne industrijske proizvodnje uz naglask na poveanje tehnoloke sadrine proizvoda. Nove tehnologije uslovljavaju i formiranje nove strategije kompanija bazirane na injenici da je fleksibilnost bazino obeleje fabrike budunosti. Fabrike budunosti ili kakao se jo esto nazivaju, fleksibilni proizvodni sistemi, predstavljaju visoko kompjuterizovane i automatizovane proizvodne sisteme koji nisu ogranieni na proizvodnju samo nekoliko proizvoda, ve na protiv moi e da proizvode veoma irok asortiman proizvoda uz brzo menjanje ne samo proizvoda ve i njegovih karakteristika, a sve to bez zaustavljanja procesa proizvodnje. Nove generacije robota i numeriki kontrolisanih maina omoguavaju veliko smanjenje vremena i ukupnih trokova pripreme i zastoja, do kojih neminovno dolazi kod preusmeravanja proizvodnje sa jednog modela na drugi model istoga proizvoda ili pak sa jednoga na sasvim drugi proizvod. Prednost fleksibilnih proizvodnih sistema je i u tome to se trokovi obrtnog kapitala svode na minimum kroz smanjenje zaliha sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda. Prednost fleksibilnih proizvodnih sistema u pogledu ekonominosti i konkurentnosti u odnosu na masovnu proizvodnju (ekonomija

obima) ista je kao i svojevremene prednosti ove nad zanatskom proizvodnjom [5, str. 438]. 3. Intelektualni kapital organizacije Na poetku treeg milenijuma dolazi do razvijanja novih, savremenih oblika organizovanja preduzea ali i novih metoda vrednovanja preduzea.Znanje, postaje najbitniji resurs u savremenom okruenju, koji se moe posmatrati i kao input i kao output organizacije. Input u smislu ulaganja u preduzee-kao resurs, output u smislu velikog broja patenata, know-how i dr. Na primeru kompanije INTEL prikazaemo znaaj i snagu intelektualnog kapitala, kao potvrdu injenice da znanje predstavlja osnovno sredstvo za uveanje vrednosti organizacije. U svom godinjem izvetaju na kraju 1966. godine poznata amerika kompanija INTEL izvestila je da raspolae sa $24 milijardi imovine. Ova imovina sastojala se od $7 milijardi kratkoronih kredita i $17 milijardi uloenih u strane akcije. Meutim, akcijama se trgovalo na berzi koje daleko prevazilaze knjigovodstvenu vrednost. Trina vrednost akcija 1966. godine bila je $110 milijardi. Drugim reima, dolar imovine vredeo je $6 na tritu, ili bolje reeno, investitiori su kupujui akcije na drugi nain procenjivali INTEL-ovu imovinu. Visoka profitabilnost i dobre stope rasta proizilaze iz INTELove nevidljive imovine ili intelektualnog kapitala. Upravo je to to su investitori eleli da kupe, a ne zgrade i opremu koji su iskazani u knjigovodstvu. Trina vrednost njihovog intelektualnog kapitala poetkom 1997. godine procenjena je $93 milijardi. Za efikasno kreiranje i upravljanjem znanjem neophodno je upoznati njegovu osnovnu strukturu. Razliiti autori intelektualni kapital posmatraju sa razliitih stanovita, to ujedno uzrokuje i razliite strukture njegovog formiranja. Prema stavu jednog od svetskih teoretiara iz ove discipline, A. Brooking-a, intelektualni kapital ine [6, str. 126] : Trina aktiva - predstavlja skup svih nematerijalnih elementa koji su povezani sa tritem (lojalnost kupaca, kanali distribucije i dr.), Aktiva vezana za ljude - ukljuuje brojna znanja i sposobnosti zaposlenih, stilovi liderstva i slino, Aktiva koja se odnosi na intelektualnu svojinu - sastoji se od nematerijlnih stvari koje mogu biti zatieni autorskim pravom (patenti, licence, know-how...) i Infrastrukturna sredstva - ine sve tehnologije i procesi koji omoguavaju funkcionisanje preduzea (npr. razni tehnoloki procesi).

Za razliku od prethodnog stava, firma ICM group (Intellectual Capital Management Group), predstavlja sastav intelektualnog kapitala na sledei nain [7]:

I N T E L E K T U A L N I

K A P I T A L

Ljudski resursi

Intelektualna aktiva

Intelektualna svojina

Prema ovom pristupu ljudski resursi obuhvataju razne vetine i sposobnosti zaposlenih, know-how (znanje-iskustvo). Intelektualna aktiva se odnosi na deo znanja koji je zatien, a koji se stie unoenjem u raunar (tu spadaju dokumenta, crtei, programi...), dok u intelektualnu svojina spada intelektualna aktiva koja se moe zakonom zatiti (npr. patenti, autorska prava, zatitini znak i sl.). Intelektualni kapital preduzea predstavlja portfolio nevidljive imovine preduzea i veoma je vaan deo njegove ukupne imovine. Iako se ne nalazi u bilansu stanja, neosporno je da on ima odreenu vrednost, koja zauzima sve vei procenat u odnosu na ukupnu vrednost kompanije. U uslovima poslovanja, koje karakterie viak ponude u odnosu na potranju, sve je vie delatnosti koje se oslanjaju na znanje, kao na osnovni resurs za svaranje konkurentske predosti i profita. Vrednost neopipljive imovine, danas u kompanijama moe biti viestruko vea od vrednosti materijalne imovine. Na primer kompanija Microsoft je, 1998.g. imala 32,3 puta veu vrednost intelektualnog kapitala u odnosu na vrednost vidljive imovine [8, str. 524]. Veliki broj kompanija znaajan deo sredstava odvaja u svrhe obrazovanja svojih kadrova, kako bi intelektualni kapital imao uveanu vrednost, jer to zaista predstavlja pravo bogastvo svake organizacije. Efekti intelektualnog kapitala su prikazani u sledeoj tabeli (F. Bahtijarevi): Godinja Trina prodaja vrednost Kompanija (milijarda (milijarda $) $) Google Genentech Yahoo! 3.2 3.9 3.6 60.4 75.0 47.9 Odnos trine i knjigov. vrednosti 20.8 11.0 6.7

Knjigovodstven a vrednost (milijarda $) 2.9 6.8 7.1

eBay Southwest Airilines Union Pacific Ford Motor Company

3.2 6.5 12.2 171.6

42.8 11.7 16.7 16.7

6.7 5.5 12.7 16.0

6.4 2.1 1.3 1.0

Intelektualni kapital obuhvata brojne elemente, koji su u stalnoj meusobnoj interakciji, a koji su vezani za trite, strukturu preduzea i oveka kao najvanijeg elementa koji poseduje znanje, kao bazu efikasne upotrebe resursa za kreiranje zadovoljavajue vrednosti za preduzee i njegove stejkholdere. To je sloena katgorija koju ini nekoliko osnovnih elemenata: ljudski kapital, strukturni kapital i kapital sadran u odnosima sa potroaima (relacioni capital).

TRINA VREDNOST

FINANSIJSKI KAPITAL

INTELEKTUALNI KAPITAL

LJUDSKI KAPITAL

STRUKTURNI KAPITAL

RELACIONI KAPITAL

Slika 1. Trina vrednost poslovnog subjekta i intelektualni kapital U novoj ekonomiji, ljudski kapital predstavlja nosei stub intelektualnog kapitala i osnovnu vrednost organizacije. Bez pomoi ljudi, menaderi poslovnih subjekata ne bi mogli ostvariti svoje ciljeve, to bi dovelo u pitanje opstanak organizacija na tritu. Ljudski kapital se odnosi na lepezu znanja, sposobnosti, vetina, iskustava menadera i zaposlenih, koja su neophodna da bi se klijentu pruilo superioran paket proizvod- usluga. On je individualan, nije u vlasnitvu poslovnog subjekta i pojavljuje se kao generator inovativnih potencijala poslovnih sistema. Takoe, ljudski kapital predstavlja pokretaku snagu intelektualnog kapitala i ini osnovu trine vrednosti poslovnih subjekata, naroito kod preduzea posluju u intelektualno intenzivnim industrijskim granama. Privreda sve vie postaje bezteinska, a vrednost pomou koje je mogue ostvariti konkurentsku prednost, oslanja se u velikoj meri na neopipljive elemente. Organizacija poslovanja predstavlja sistem uz pomo kog se znanja i ideje transformiu u produktivne outpute. Strukturni kapital podrazumeva operativnu

filozofiju i organizacione sposobnosti, koje se razvijaju da zadovolje zahteve trita i iji su zadaci da ubrzaju protok znanja u preduzeu i van njega. Iako predstavlja izvor znanja i ideja, ljudski kapital je beskoristan bez sistema i kanala koji ga mogu uiniti produktivnim. Strukturni kapital je vlasnitvo poslovnog subjekta i slui kao logistika podrka i pokreta pretvaranja ljudskog kapitala u produktivnu vrednost. Trendovi organizacije poslovanja usmereni su ka identifikaciji kljunih procesa, njihovom kontinuiranom poboljavanju u pravcu zadovoljenja potreba sve zahtevnijih potroaa. Relacioni (klijentski) kapital ima ogroman znaaj zbog toga to obuhvata vrednost relacija, sve odnose i veze s klijentima, poslovnim partnerima, kupcima, dobavljaima, segmentima trita, lojalnost, snagu i zadovoljstvo. Lanac stvaranja vrednosti (materijalnih i nematerijalnih) poinje i zavrava se s potroaem od koga zavisi opstanak svih proizvodnih i uslunih delatnosti, a ijem zadovoljstvu, zahtevima i eljama treba posvetiti najvie panje. Tako na primer, ime poslovnog subjekta, inovativnost proizvoda, jedinstvenost reenja, marka proizvoda, imid, posebnost doivljaja, bonus, nagrada, popust, postprodajna usluga privlae i zadravaju klijente, a istovremeno na taj nain raste i konkurentska sposobnost poslovnog subjekta. Kompanije moraju da vode rauna, da kvalitet koji pruju bude iznad, ili u najgorem sluaju jednak kvalitetu koji potroa oekuje. 4. Zakljuak Znanje je oduvek predstavljalo najvaniji resurs preduzea, to je posebno naglaeno u dananjim uslovima poslovanja. Izrazito jaka konkurencija koja egzistira na svim tritima i u svim poslovnim delatnostima, kao i visok stepen razvoja tehnologije, koja je zbog lako dostupnih informacija na dohvat ruke svim zainteresovanim kompanijama, u velikoj meri oteavaju zauzimanje dobre trine pozicije Filozofija industrijskog doba zasnovana na pojmu efikasnosti, produktivnosti i ekonomiji obima vie ne daje rezultate. Danas, kao jo jedini neiskorien resurs, ostali su ljudi sa svojim znanjem. U zavisnosti od toga da li je kompanija sposobna da prepozna sve komponente znanja i stvori uslove za produkciju novog (primenjujui koncept organizacije koja ui), zavisi i uspeh njene ukupne poslovne performanse na tritu. Uspena evaluacija i kanalisanje postojeeg znanja, kao i stvaranje novih intelektualnih sposobnosti, zavisi od toga koliko su zaposleni skladno ukomponovani u savremenu organizacionu strukturu. Pomenuti sklad direktno zavisi od fokusa na unapreenje kljunih procesa kroz prizmu zadovoljenja potreba, zahteva i elja potroaa, jer samo poveanje baze lojalnih potroaa obezbeuje porast trine vrednosti kompanije, kao posledica uveanja intelektualnog kapitala. LITERATURA

[1] Kotlica, S., Tomic (2005). Preduzetnitvo, Via poslovna kola, Novi Sad [2] Pavlovi N. (2007). Menadment inovacionih procesa, Nauno- struni asopis MIR. br. 4-5, str. 44- 49 [3] Pavlovi N., Egi B.(2006).Inovacije u energetici- Standardi i grupe, Naunostruni asopis Energetske Tehnologije, br. 4 [4] Kotlica, S.(2005). Osnovi tehnolokog menadmenta, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd [5] uriin, D., Janjuevi, J. (2006). Menadment I strategija, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, beograd [6] A. Brooking, (1996). Intellectual Capital, Thomson Business Press, London [7] w w w. icmgroup. Com [8] Mayo, A. (2000). The role of employee development in gowth of intellectual capital, Personal Review, str.524.