Klaster efikasan instrument za jaanje konkurentnosti

Klaster je grupa srodnih preduzea ili udruenja proizvoaa iz jedne grane, ukljuujui i proizvoae sirovina, kao i vladinih i nevladinih organizacija i naunih i obrazovnih institucija koje tako udruene reavaju zajednike probleme i, unapreujui poslovanje, postiu uspeh u odreenom segmentu delatnosti i natprosenu konkurentnost i promociju u zemlji i inostranstvu. Upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom i preradom proizvoda je vrlo sloen proces koji svakodnevno zahteva donoenje vanih odluka. Donoenje ispravnih odluka uslovljeno je vladanjem vetinama, informacijama i znanjem. Inicijative za formiranje klastera su strateke odluke svakog preduzetnika koji eli trino, konkurentno i ekonomski isplativo poslovanje. Pojam klastera je jo uvek nepoznat na prostorima zemalja u tranziciji. Naim privrednicima su vie poznati drugaiji oblici udruivanja u poljoprivredi: zadruga, udruenje, kombinat, zadruni savez, udruenje poljoprivrednika ili komora. A klaster je interesna neprofitna organizaciji koja okuplja pravna i fizika lica koja mogu imati formalni i neformalni karakter. Po emu se razlikuje udruivanje po konceptu klastera od udruenja i svih gore pomenutih oblika do sada nama vie poznatih? Poreenja radi, grupacija preraivaa ita, pekarska industrija, mesna industrija nisu klaster, ve udruenja ili deo komorske organizacije. Klasteru pristupaju samo oni koji su prepoznali svoj poslovni interes koji je definisan kroz jasan cilj. Cilj udruivanja u klastere moe biti: poveanje konkurentnosti domaih proizvoda na domaem i inostranom tritu, kao i obezbeivanje uslova za proirenje trita (poveanje izvoza); bolje i efikasnije korienje domaih resursa (prirodnih, proizvodnih i kadrovskih); iniciranje i podrka kooperacije izmeu preduzea, obrazovnih i razvojnih institucija; povezivanje sa fondovima za finansiranje inovativnih projekata; obuka i obrazovanje, kao i mnogi drugi interesi kako lanica tako i regiona, pa i vlade. S obzirom da klasteri tesno sarauju sa vladom, preduzea na taj nain, dobijaju i mogunost veeg uticaja na unapreenje zakonodavnog i institucionalnog okvira za

poslovanje, otklanjanje administrativnih i drugih barijera, a time i na unapreenje konkurentnosti celokupne privrede. Kroz cilj udruivanja po konceptu klastera, definie se i kvalitet, kvantitet i kontinuitet proizvoda kao i kako postii zahteve trita i zadovoljiti kupca. Uspeh klastera poiva na uzajamnom poverenju i potovanju naela. Klastere treba organizovati tamo gde se najpre mogu ostvariti rezultati. Treba imati u vidu da je klaster dugoroan projekat i kao takav - sloen. Klaster je orjentisan strateki, to podrazumeva razvoj odreenog sektora, grane, na odreenom podruju za odreene kompanije, lanice klastera. Unutar klastera je mogue kontrolisati faktore koji utiu na strategiju kompanije. Tako klasteri mogu postati "generatori" novog naina stratekog razmiljanja u nacionalnoj privredi. Moemo uoiti razliku izmeu klastera i udruenja. Udruenja daju odreene usluge lanovima, odreene informacije, dok klasteri strateki deluju, tano se definie koji se proizvodi moraju proizvoditi, za odreeno ciljno podruje i tano se zna koji su ciljni kupci. Klaster povezuju zajednike potrebe na podruju nabavke, kupaca, specijalizovanih usluga, kadrova i drugih resursa, i tako umreene postiu natprosenu konkurentnost, a time i uspeh u odreenom segmentu delatnosti. Iako je prednost klastera izlazak na meunarodno trite, kljuno je da se obezbedi i funkcionisanje klastera unutar nacionalnog trita. Klaster je, dakle, grupa srodnih preduzea ili udruenja proizvoaa iz jedne grane, ukljuujui i proizvoae sirovina, kao i vladinih i nevladinih organizacija i naunih i obrazovnih institucija koje tako udruene reavaju zajednike probleme i, unapreujui poslovanje, postiu uspeh u odreenom segmentu delatnosti i natprosenu konkurentnost i promociju u zemlji i inostranstvu. lanicama klastera treba da bude jasno da oni mogu da budu i ostanu konkurentni na uem, odnosno manjem tritu, i da meusobno mogu samo da sarauju, dok su na irem tritu mali da bi mogli da postignu konkurentsku prednost. One zadravaju svoju samostalnost, individualnost, svoju proizvodnju, svoje trite, a da pri tome mogu dobro da deluju unutar klastera, ak kada ih, pod odreenim uslovima, stavljaju na raspolaganje klasteru. Svaki klaster je pria za sebe i ne moe se jedan model klastera preslikati na drugi klaster. Za formiranje klastera potrebno je znanje i iskustvo o klasteru kao i znanje iz drugih oblasti menadmenta. Napredne ekonomije se ne takmie danas jeftinom radnom snagom ili eksploatacijom prirodnih resursa. One se takmie znanjem i tehnologijom, a u stvaranju ovih konkurentskih prednosti kljunu ulogu imaju istraivanje i razvoj, finansije i grupe strunih pojedinaca koje je najlake okupiti unutar klastera.

Preduslov za uspean klaster je i poznavanje i primena standarda vetina koje predstavljaju troak ali se kroz klaster i bre i jeftinije dolazi do istih. Ukratko, kroz klaster se lake, bre i jeftinije postie sve ono to je pojedinano potrebno preduzeima: dobijanje sertifikata za kvalitet koji obezbeuju pronalaenja pravog kupca za pravi proizvod, brendiranje proizvoda ili grane, obuka radnika, uvoenje novih tehnologija, istraivanje, unapreenje dizajna, predugovor za proizvodnju i plasman. Organizovanjem u klastere, inicijalni prihod lanica klastera se poveava i do 50%. Ovaj koncept organizovanja - interesnog udruivanja i umreavanja sporo biva prihvaen od menadera srpske privrede. Razlozi su meusobno nepoverenje, nedovoljno razumevanje od krajnjih korisnika klastera, slabo razvijena analiza konkurentnosti, nedovoljan uvid u analizu trokova, neadekvatno praenje poslovnih banaka, nepoznati izvori finansiranja za nove projekte kao i mnoge druge slabosti koje nepovoljno utiu na inicijativu za formiranje klastera. Miodrag Mii Koordinator Incijativnog odbora klastera Agroprivreda Srbije" i Klaster semenarstvo"