0105 MAINE ALATKE 1. Program izvoenja nastave 1.

1 Opte: Ovaj predmet sluaju studenti Profila diplomirani mainski inenjer za proizvodno mainstvo u VI i VII semestru sa fondom asova 2+2. 1.2 Program predavanja 1.2.1. VI semestar (2 asa nedeljno) 1. Maina alatka. Obradni sistem. Tehnoloki sistem. Definicije. Osobine. Klasifikacije. Primeri. Postavka predmeta. Opis laboratorije za maine alatke. 2. Interpretacija maine alatke kao mainskog sistema. Funkcionalni podsistemi. Poremeajni podsistemi. 3. Energetski podsistem obradnog sistema za obradu rezanjem. Energetski bilans i odreivanje snage maine alatke za obradu rezanjem. 4. Kinematiki podsistem maine alatke. 5. Odreivanje glavnih karakteristika maine alatke za obradu rezanjem. Primeri struga, glodalice i builice. 6. Elektromehaniki prenosnici za glavno kretanje. Kombinovani prenosnici za glavno kretanje maina za obradu rezanjem. 7. Energetski podsistem obradnog sistema za obradu deformisanjem. Energetski bilans i dimenzionisanje akumulatora energije maina za obradu deformisanjem. 8. Odreivanje glavnih karakteristika maine alatke za obradu deformisanjem. Primeri presa i ekia. 9. Etaloni maina alatki i obradnih sistema. Ispitivanje maina alatki i obradnih sistema. 10. Resursi za uenje maina alatki. Resursi za projektovanje i gradnju maina alatki. Udbenici. Prirunici. Podsetnici. Patenti. Multimedijalne baze znanja. Mree. Modeli. Uzorci. Uila. Edukacioni tehnoloki sistemi. Komponente. 11. Istorijat uenja o mainama alatkama i obradnim sistemima. Istorijat maina alatki. Enciklopedija maina alatki i obradnih sistema tradicionalnih koncepcija. 12. Obradni sistemi za obradu velikim brzinama rezanja i deformisanja. 13. Obradni sistemi za nekonvencionalne metode obrade. Obrada elektroerozijom. Obrada laserom. Erozimati. 14. Maine alatke novih i specifinih koncepcija. Metodi i maine za brzu izradu prototipova reljefa. Maine alatke sa paralelnim mehanizmom. Maine alatke sa visokom tanou, maine alatke sa visokom proizvodnou i druge. 1.2.2. VII semestar (2 asa nedeljno) 1. Voice maina alatki. Definicije. Klasifikacija. Dimenzionisanje voica. Primeri voica. 2. Elektromehaniki prenosnici za pomona kretanja. Koncepcije. Konstrukcije. Sinteza. 3. Izraunavanja u eksploataciji maina alatki. Ekvivalencije geometrije reljefa, kinematike maine alatke za taj reljef i dinamike maine alatke za tu kinematiku. 4. Nosee strukture maina alatki. Definicije. Osobine. Klasifikacija. Primeri. Maine alatke sa paralelnim mehanizmom. Definicije. Osobine. Klasifikacija. Koncepcije. Konstrukcije. 5. Numeriki upravljane maine alatke. Definicije. Osobine. Klasifikacija. Koncepcije. Primeri numeriki upravljanih maina alatki i obradnih sistema. Nadgradnja do tehnolokog sistema. 6. Interpolacija i interpolatori maina alatki sa numerikim upravljanjem. 7. Merni i senzorski sistemi numeriki upravljanih maina alatki i obradnih sistema.

8. CAD/CAM interpretacija numeriki upravljane maine alatke. Postprocesori. Sprege radnih stanica i numeriki upravljanih maina alatki. 9. Navigacija numeriki upravljane maine alatke. Tehnoloki operativni sistemi numeriki upravljanih maina alatki. Kompenzacije i kalibracije. 10. Agilni tehnoloki sistemi. Mrene strukture tehnolokih sistema. Teletehnologije. Obradni sistemi za teleservis. 11. Nove komponente za obradne sisteme. Translatorni motori. Aktivna elektromagnetna leita. Specifina recirkulaciona zavojna vretena. Kotrljajne voice. Fluidni pogoni. Digitalni pogoni. 12. Formalna sinteza kinematike maine alatke. Primeri struga i presa dvostrukog i trostrukog dejstva. 13. Oslanjanje maina alatki. Temelji. Priguivanja i priguivai. 14. Modularne i rekonfigurabilne maine alatke. Inteligentne maine alatke. Budunost maina alatki. Program i vrste vebi
1.3.1.

1. 2. 3. 4. 5.

6.

VI semestar (2 asa nedeljno. Od toga: 1 as za samostalno reavanje zadataka, a drugi as za auditorne i laboratorijske vebe, kada se izvode dve vebe u jednoj nedelji). Struktura vebi u ovom semestru pokazana je u Tablici 1. Realizuje se u 14 termina sa kombinovanim angaovanjem studenata u naznaene tri grupe vebi. Tablica 1. Struktura vebi u VI semestru Korienje raspoloivih resursa za samostalno reavanje Auditorna veba A1 zadataka i za laboratorijske vebe. Laboratorija za maine alatke. Postavka zadataka za samostalni rad. Uputstva za rad. Auditorna veba A2 Primeri. Laboratorijska veba L1 Prenosnici za glavna kretanja. Laboratorijska veba L2 Statika krutost obradnog sistema. Laboratorijska veba L3 Geometrijska i radna tanost. Z1: Analiza i sinteza glavnog kretanja maine alatke. Zadaci se formuliu u tekstovima zadataka, koje studenti dobijaju na poetku semestra, a uputstva za rad dobijaju i na predavanjima i na auditornim vebama. Pojedinani zadaci su: Z1.1: Energetski bilans glavnog kretanja maine alatke za obradu rezanjem. Samostalno Z1 Z1.2: Kinematika glavnog kretanja maine alatke za reavanje zadataka obradu rezanjem. Z1.3 Radne karakteristike glavnog kretanja maine alatke za obradu rezanjem. Z1.4 Energetski bilans krivajne prese. Z1.5 Energetski bilans frikcione prese. Z1.6: Izrada sklopnog crtea zadatog dela u strukturi glavnog kretanja odabrane maine.

Program vebi u VI semestru: 1. A1: Uvod u vebe iz ovog predmeta. Pokazivanje radnih mesta i resursa. Rekapitulacija obaveza i metoda rada. Tumaenje elaborata sa vebi kao literature za ispit.

2. A2: Podela zadataka za samostalno reavanje. Podela plana i programa laboratorijskih vebi. Poinjanje samostalnog rada studenata na vebama u ovom semestru. 3. Z1.1: Sprovoenje procedure za zadatu univerzalnu mainu alatku. L1: Uvodni deo na primerima prenosnika struga i builice. 4. Z1.1: Zavravanje. Izbor motora za glavno kretanje. L1: Samostalna analiza mehanikih prenosnika za glavno kretanje. 5. Z1.2: Podeavanje parametara mehanikog i elektromehanikog prenosnika. L1: Samostala analiza elektromehanikih prenosnika. Formalizacija izvetaja za L1. 6. Z1.2: Rekapitulacija. Izbor prenosnika. Izrada osnovne dokumentacije o njemu. L2: Uvodni deo o statikoj krutosti obradnog sistema. Standardi. Protokoli. 7. Z1.3: Postavka dijagrama u radnoj karaktristici glavnog kretanja maine za obradu rezanjem. Sprovoenje potrebnih izraunavanja. L2: Samostalno odreivanje statike krutosti obradnog sistema za obradu struganjem. 8. Z1.3: Crtanje projektnih, raspoloivih i potrebnih radnih karakteristika. L2: Formalizacija protokola ispitivanja i izvetaja za L2. 9. Z1.4: Sprovoenje procedure za zadatu krivajnu presu i proces na njoj. L3: Uvodni deo o geometrijskoj i radnoj tanosti. Postavka vebe. Standardi. Protokoli. 10. Z1.4: Alternativne procedure za svoenje energetskog bilansa. Kompletiranje dokumenata o bilansu. L3: Samostalno odreivanje geometrijske i radne tanosti obradnog sistema za obradu struganjem. 11. Z1.5: Sprovoenje procedure za zadatu frikcionu presu i proces na njoj. L3: Samostalno oreivanje geometrijske i radne tanosti obradnog sistema za obradu glodanjem. 12. Z1.5: Alternativne procedure za svoenje ovog bilansa. Kompletiranje dokumenata o bilansu. L3: Merenje probnih delova. Izrada protokola ispitivanja. Formalizacija izvetaja za L3. 13. Z1.6: Formulisanje projektnih zahteva. Popis preporuka i standarda. Analiza resursa: komponenata, metoda prorauna, propisa za rad, opreme za konstruisanje i crtanje i drugog. Koncipiranje sklopa. 14. Z1.6: Kompletiranje projekta dobijenog podsklopa. Kompletiranje elaborata sa izvetajima sa laboratorijskih vebi. Kompletiranje elaborata sa samostalno reenim zadacima. 1.3.2. VII semestar (2 asa nedeljno. Od toga: 1 as za samostalno reavanje zadataka, a drugi as za auditorne i laboratorijske vebe, kada se izvode dve vebe u jednoj nedelji). Struktura vebi u ovom semestru pokazana je u Tablici 2. Realizuje se u 14 termina sa kombinovanim angaovanjem studenata u naznaene tri grupe vebi. Tablica 2. Struktura vebi u VII semestru Postavka zadataka za samostalni rad. Uputstva za rad. Auditorna veba A3 Primeri. Auditorna veba A4 Programiranje numeriki upravljanih maina alatki. Laboratorijska veba L4 Konstrukcioni elementi sistema za voenje. Voice. Laboratorijska veba L5 Prenosnici za pomona kretanja. Programiranje numeriki upravljanih maina alatki. Laboratorijska veba L6 CAD/CAM. Laboratorijska veba L7 Postprocesori. Komunikacije. Laboratorijska veba L8 Radna tanost numeriki upravljanih maina alatki. Samostalno Z2 Z2: Analiza i sinteza pomonih kretanja maine alatke. reavanje zadataka. Zadaci se formuliu u tekstovima zadataka, koje studenti

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

dobijaju na poetku semestra, a uputstva za rad dobijaju i na predavanjima i na auditornim vebama. Pojedinani zadaci su: Z2.1: Energetski bilans pomonih kretanja maine alatke. Z2.2: Kinematika pomonih kretanja maine alatke. Z2.3: Koncipiranje voica. Z2.4: Struktura prenosnika za pomono kretanje. Izbor komponenata. Z2.5: Oprema numeriki upravljane ose. Z2.6: Izrada sklopnog crtea zadatog dela u strukturi pomonog kretanja odabrane maine. Program vebi u VII semestru: 1. A3: Podela zadataka za samostalno reavanje. Podela plana i programa laboratorijskih vebi. Poinjanje samostalnog rada studenata na vebama u ovom semestru. 2. Z2.1: Sprovoenje procedure za zadatu mainu alatku. L4: Uvodni deo na primerima vooica raznih maina alatki. Oprema sistema za voenje. 3. Z2.1: Zavravanje. Kompletiranje projektnih zahteva za energetski bilans. L4: Samostalna analiza sistema za voenje. Formalizacija izvetaja za L4. 4. Z2.2: Podeavanje parametara elektromehanikog penosnika za pomono kretanje. L5: Uvodni deo na primerima prenosnika za pomono kretanje. Poseban osvrt na prenosnike za pomona kretanja numeriki upravljanih maina alatki. 5. Z2.2: Zavravanje. Kompletiranje projektnih zahteva za kinematiku prenosnika. L5: Samostalna analiza odabranih prenosnika za pomono kretanje. Formalizacija izvetaja za L5. 6. Z2.3: Izbor koncepcije voice. Postavka metoda potrebnih prorauna. Postavljanje projektnih zahteva za sistem za voenje. 7. Z2.3: Proraun voice. Skiciranje proraunatog reenja. Zavrna dorada sklopa. 8. A4: Programiranje numeriki upravljanih maina alatki. Davanje uputstva za laboratorijske vebe L6 i L7. 9. Z2.4: Postavka i primena metoda izbora komponenata prenosnika po osnovu pozicioniranja i interpolacije: motora, delova aktuatora i sprege sa voicom. L6: Runo programiranje struga i obradnog centra. Izrada dela. Priprema za korienje programskog jezika za programiranje. 10. Z2.4: Zavravanje. Skiciranje Proraunatog reenja. Zavrna dorada sklopa. L6: Programiranje struga i obradnog centra pomou programskog jezika. Izrada dela. Poetak korienja CAD/CAM sistema za zadati deo i mainu. 11. Z2.5: Specifine komponente jedne ose: merni sistem, regulator, oprema za navigaciju i drugo. L6: Programiranje struga ili glodalice pomou CAD/CAM sistema. Izrada dela. Formalizacija izvetaja za L6. 12. Z2.5: Izbor komponenata. Izrada specifikacije i kompletiranje ose. L7: Analiza radnih mesta za L6 po osnovu postprocesora i komunikacija radnih stanica i maina alatki. Generisanje postprocesora. Formalizacija izvetaja za L7. 13. Z2.6: Formulisanje projektnih zahteva. Popis preporuka i standarda. Analiza resursa: komponenata, metoda prorauna, propisa za rad, opreme za konstruisanje i crtanje i drugog. Koncipiranje sklopa. L8: Uvodni deo o detaljima radne tanosti numeriki upravljanih maina alatki. Preporuke i standardi. Izbor maine i probnog dela. Izrada programa za probni deo.

14. Z2.6: Kompletiranje projekta dobijenog podsklopa. Kompletiranje elaborata sa samostalno reenim zadacima. L8: Samostalno dovravanje programa za probni deo. Izrada probnog dela. Delimino merenje probnog dela. Izrada protokola ispitivanja. Formalizacija izvetaja za L8. Kompletiranje elaborata sa izvetajima sa laboratorijskih vebi. Struktura asova vebanja Vrste vebi Auditorne vebe Laboratorijske vebe Samostalno reavanje zadataka Broj studenata u nastavnoj grupi 60 10 10 2. Ispit 2.1. Uslovi za sticanje prava za polaganje ispita a) Redovno pohaanje nastave (predavanja i svih vidova vebi). b) Potpis u indeksu. c) Overeni semestri u kojima je sluan predmet Maine alatke. d) Odbranjeni izvetaji sa laboratorijskih vebi. e) Pozitivno ocenjeni samostalni zadaci. f) Prijavljen ispit. g) Prethodno poloen ispit iz Tehnologije mainogradnje (0101). 2.2. Nain polaganja ispita (p + u) a) Pismeni ispit. Radi se samostalno sa korienjem literature. Literaturu ine i izvetaji sa laboratorijskih vebi i elaborat sa samostalno reenim zadacima, koji se studentima vraaju posle overe. Teme za zadatke studenti dobijaju za vreme trajanja predavanja i vebanja u tekuem semestru. Ovaj deo ispita je eliminatoran. b) Usmeni ispit. Sva pitanja za ovaj ispit studenti dobijaju na kraju semestra u kome su ona obraena. 3. Literatura 3.1. Osnovni udbenik: Maine alatke. U Pripremi. Bie zavren u 2000. godini. Do tada se koristi postojei udbenik: V. R. Milai, Maine alatke I, Sistem analiza, Mainski fakultet, Beograd, 1991. 3.2. Pomoni udbenici: Maine alatke. Prirunik. U pripremi. Bie zavren do kraja 1999. godine. Maine alatke sa paralelnom kinematikom. U pripremi. Bie zavren do kraja 1999. godine. Oekuje se da e studenti i dalje koristiti i ovaj pomoni udbenik: M. J. Kalajdi i grupa autora, Tehnologija obrade rezanjem, Prirunik, Mainski fakultet, Beograd, 1998. 3.3. Dopunska literatura: V. R. Milai, Maine alatke II, Statika krutost, Dinamika, Eksploatcija, Mainski fakultet, Beograd, 1990. Nedeljno asova po nastavnoj grupi u odgovarajuem semestru VI VII 4/14 4/14 10/14 10/14 1 2 1 2

M. Weck, Werkzeugmaschinen, Band 1, 2, 3, 4, VDI Verlag, Duesseldorf, 1995. H. K. Toenshoff, Werkzeugmaschinen, Grundlagen, Springer Verlag, 1995. J. Milberg, Werkzeugmaschinen, Grundlagen, Springer Verlag, 1995.