UPRAVLJANJE TOPLOTNIM PODSTANICAMA Rezime: U ovom radu je prikazan sistem daljinskog nadzora i upravljanja toplotnim podstanicama.

U toplotnoj podstanici je instalirana upravljaka jedinica. Ona je povezana sa elementima koji obezbeuju zadate parametre grejanja. Ovi elementi su: senzori temperature u primarnom i sekundarnom delu toplotnog razmenjivaa, senzor spoljnje temperature, meaki trokraki elektromotorni ventil, diferencijalni presostat, nivo vode u ekspanzionom sudu, elektromagnetni ventili, kalorimetri i cirkulacione pumpe. Dat je savremen nain prenosa podataka i upravljanja na bazi Web platforme. Veza izmeu klijentskog podsistema (toplotnih podstanica) i dispeerskog centra zasnovana je na beinom prenosu podataka, korienjem operatera mobilne telefonije. Kljune rei: daljinsko grejanje, toplotna podstanica, upravljaka jedinica, prenos podataka, dispeerski centar CONTROL OF HEAT SUBSTATIONS Abstract: This paper presents a system of remote monitoring and control of heat substations. Control unit was installed in the heating substation. It is conected with elements provide the requested parameters of heating. These elements are temperature sensors in the primary and secondary heat exchanger part, external temperature sensor, three-way mixing electromotor valve, differential pressure switch, water level in the expansion vessel, electromagnetic valves, calorimeters and circulating pumps. Here is given a modern way of data transfer and control on Web-based platform. The connection between the client subsystems (heat substations) and the dispatch center is based on wireless data networks, using mobile phone operators. Keywords: remote heating, heat substations, control unit, data transmission, dispatch center 1. Uvod Sistem grejanja sastoji se od kotlarnica i toplotnih podstanica. U kotlarnicama i podstanicama su instalirane upravljake jedinice (najee PLC programmable logic controller), koji upravljaju procesom prema odgovarajuem algoritmu. Omoguena je akvizicija svih relevantnih veliina i parametara u sistemu grejanja, kao i njihov tabelarni i grafiki prikaz u dispeerskom centru. Upravljake jedinice su povezane putem komunikacionog sistema sa dispeerskim centrom, gde se na jednom ili vie SCADA (Supervisory Control and Data Acquisition) raunara vri nadgledanje i upravljanje toplotnim postrojenjima. Program kontrolera izvrava se nezavisno od toga dali postoji ili ne komunikacija sa nadzorno upravljakim sistemom. Po potrebi, mogu se vriti izmene i podeavanja parametara programa PLC a, daljinski putem SCADAe. Predloena konfiguracija omoguuje stabilan i pouzdan prenos podataka od toplotnih podstanica do dispeerskog centra i komandnih signala od ovog centra do lokalne upravljake jedinice. Ovim sistemom je obuhvaen vrlo veliki broj toplotnih podstanica, nezavisno od oblasti u kojima su one instalirane. Mogui su nadzor i upravljanje bez obzira na tipove i vrste mernih elemenata i upravljakih jedinica. Upravljanje podstanicama obezbeuje optimalan reim grejanja prostorija. Sistem prua mogunost vlasniku zgrade ili stana, na jednostavan nain, preko mobilnog telefona da u svakom trenutku i sa svakog mesta ima informacije o grejanju i da utie na reim grejanja. Arhitektura celog sistema se zasniva na principima Sensor Web konfiguracije i postojeoj GinisSense SWE (Sensor Web Enablement) platformi, koja podrazumeva implementaciju postojeih standarda za SWE. Opta ema GinisSense SWE sistema prikazana je na sl. 1. Ovo je generalna konfiguracija koja se moe prilagoditi u zavisnosti od konkretne primene u realnom svetu. U optem sluaju sastoji od sledeih elemenata: Polje senzora i izvrnih organa. Senzori su hardverski elementi koji mere kontinualne vrednosti odreenih fizikih veliina ili detektuju granine vrednosti tih veliina. Najznaajniji podaci o radu toplotnih podstanica su: temperatura i pritisak vode u primarnom i sekundarnom kolu, spoljnja temperatura, temperatura povratnog voda sekundarnog kola, statusi graninih termostata i presostata, termostata mraza, stepen otvorenosti elektromotornih ventila, statusi elektromagnetnih
1

ventila i cirkulacionih pumpi. Navedeni podaci se dovode na odgovarajue ulaze (analogne i digitalne) upravljake jedinice. Na osnovu podataka sa senzora upravljaka logika, prema odgovarajuem algoritmu, izdaje komande izvrnim organima preko digitalnih i analognih izlaza, u cilju odravanja zadatih vrednosti veliina i parametara u toplotnoj podstanici. Sloj informacija - slui za smetanje razliitih tipova podataka. Tu prvenstveno ulaze podaci sa senzora koji se dobijaju u realnom vremenu, prostorni podaci neophodni za prikaz senzora i objekata od interesa na mapi, kao i informacije koje dolaze od strane korisnika, jer oni mogu da alju obavetenja o nekim objektima od interesa. Konkretno, sloj informacija obezbeuje da se svi prikupljeni podaci o temperaturi vode koja je grejni medijum i drugi relevantni podaci, pomenuti u polju senzora, u definisanim vremenskim intervalima, smeste u bazu podataka i na taj nain pripreme za on-line analize, ali i kasnije obrade ve arhiviranih podataka.
Per son

W EB Interfejs

Korisni ke akcije
W EB servisi Podaci

Geo prostorne akcije

W E B GIS

Korisni ke akcije Korisni ke akcije / Konfiguracija DM A

DM A SOS SPS W NS

W FS /W M S

Slanje obavetenja

SAS

Slanje obavetenja

Slanje obavetenja

Servis za kom unikaciju P olje senzora i izvrnih organa K ontroler podstanice

SENZO RI I IZVRNI O RG ANI

Sl. 1. Konfiguracija GinisSense SWE sistema

Sloj za komunikaciju. Sloj za komunikaciju kontrolie slanje podataka i komandi izmeu polja senzora i sloja Web servisa, kao i izmeu korisnika sistema i Web servisa. Ovaj sloj ukljuuje medijume, protokole, topologiju i td. Primer sloja za komunikaciju je Internet, satelit, mobilni telefon ili digitalna radio mrea.

Sloj Web servisa. Sloj Web servisa ima funkciju planiranja, pribavljanja, analize i slanja obavetenja o merenjima sa senzora. Web servisi dati su prema istoimenim OGC specifikacijama: SOS - Sensor Observation Service je Web servis zaduen za pronalaenje ili potraivanje trenutnih ili arhiviranih podataka sa senzora. Podaci sa senzora mogu biti merenja ili metapodaci o samom senzoru (pozicija, informacije o kalibraciji i dr.). SPS - Sensor Planning Service je Web servis koji omoguava planiranje merenja sa senzora i slanje zahteva za akviziciju podataka. SAS - Sensor Alert Service je Web servis zaduen za registraciju senzora i korisnika. Senzori se registruju kako bi mogli da alju merenja, a korisnici kako bi mogli da primaju obavetenja. Posrednik izmeu senzora i korisnika je SAS Web servis. SAS prihvata sva merenja sa senzora i prosleuje ih odreenim korisnicima. Prosleivanje merenih vrednosti vri se korienjem XMPP (Extensible Messaging and Presence Protocol) protokola ili pozivanjem odgovarajue funkcije WNS (The Web Notification Service) Web servisa. Nain slanja poruke bira korisnik prilikom registracije. Korisnik takoe prilikom registracije definie tip senzora i filtere prema kojima e SAS da odredi koje poruke idu kojim korisnicima. Filteri mogu biti Lokacija senzora ili Vrednost merenja. Web interfejs. Korisnicima je omoguen pristup informacijama korienjem odgovarajueg Desktop ili Web interfejsa. U GINISSENSE sistemu Web interfejs je zamiljen kao WebGIS klijent koji osim osnovnih GIS (Geographical information systems) funkcionalnosti treba da prui podrku korisniku za rad sa slojem Web servisa. Prostorna lokacija sa koje je informacija dobijena od senzora je veoma vana u analizi i zato je korienje GIS-a podrazumevano, a potreban preduslov je kreiranje geo-informacione infrastrukture za razmenu i prikupljanje podataka za Senzor Web. Sastavni deo Web aplikacije su: Modul za vizuelni prikaz prikupljenih podataka Modul za prikaz i pretragu arhiviranih podataka Modul za generisanje izvetaja

2. Komunikacije izmeu polja senzora (mernih ureaja u toplotnim podstanicama) i Web servisa Komunikacija izmeu klijentskog podsistema (toplotnih podstanica) i serversnog podsistema (centar za prikupljanje podataka dispeerski centar) prikazana je na sl. 2. Komunikacija se zasniva na beinom prenosu podataka korienjem mree operatera mobilne telefonije. Podaci prikupljeni sa senzora i specijalnih mernih ureaja transformiu se u format specifian za odgovarajui Web servis i alju putem GSM/GPRS (Global System for Mobile Communications/General Packet Radio Service) Internet komunikacije do dispeerskog centra. Za GPRS Internet komunikaciju se koristi GPRS modem koji podatke alje do bazne stanice operatera mobilne telefonije. Od bazne stanice do Web servera koristi se konvencionalna Internet komunikacija. Vezu bazne stanice i Internet mree obezbeuje operater mobilne telefonije. U cilju prikupljanja i arhiviranja podataka, u dispeerskom centru je instaliran Web server sa statikom IP (Internet Protocol address) adresom, na kome su instalirani odgovarajui servisi GinisSense arhitekture. Ukoliko se podaci alju u kratkim vremenskim intervalima (5-10 sekundi) obezbeuje se baferovanje podataka na strani servera. Bafer omoguuje da se podaci koji su poslednji pristigli prikazuju u real-time reimu bez dodatnog zakanjenja koje unosi arhiviranje u bazi podataka. Po pristizanju zahteva odgovarajuem Web servisu za prijem podataka sa toplotne podstanice, komunikacija se dodeljuje odgovarajuoj niti koja vodi rauna o baferovanju i arhiviranju podataka.

Sistem za upravljanje bazom podataka kontrolie konkurentnost upisa u bazu podataka. Usled korienja infrastrukture operatera mobilne telefonije, potrebno je obezbediti prolaznost podataka.

GPRS
GPRS BEI NI MODEM

RS232 ( USB)
PLC

Bazna stanica operatera m obilne telefonije

Konvencionalni internet
KA LORIM ETAR 1

K ALORIMETAR r

PUMPE

SENZOR PRITISKA

INTERNET

TOPLOTNA PODSTANICA m

Konvencionalni internet

GPRS BEI NI MODEM

RS232 ( USB) PLC

GPRS

Bazna stanica operatera m obilne telefonije

KALORIM ETAR 1

SCADA RAUNAR
RS 232 ( USB)

KALOR IMETA R n

PUMPE

GPRS

GPRS BEI NI M ODEM

SENZOR PRITISKA
TOPLOTNA PODSTANICA 1

D ispe erski C entar

Sl. 2. Prenos informacija preko GPRS-a

Potrebno je takoe proveriti da li operater mobilne telefonije dozvoljava saobraaj na portovima koji e biti korieni za TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) komunikaciju sa Web servisima.

3. Modul za vizuelni prikaz prikupljenih podataka

4

Ovaj modul obezbeuje sledee opcije: Dogaaji pregled liste dogaaja, prikazanih u obliku dijagrama, Pretraga arhive poziv modula za rad sa arhivom podataka, Izvetaji poziv modula za generisanje izvetaja.

3.1. Dogaaji Dispeer prati proces na SCADA sistemu preko dijagrama i tabela, koji prikazuju stanje i vrednosti merenih veliina i parametara u toplotnim podstanicama. Za svaku podstanicu je rezervisan deo ekrana u sluaju prikaza kompletne slike. Omoguen je i prikaz pojedinanih podstanica (sl. 3.). Kod prikaza je vidljiva legenda, sa bojama koje odgovaraju datim merenjima. Dispeer u ovom modu moe izvriti: - Izbor grupa toplotnih podstanica (ili pojedinane podstanice) i podataka za koje eli prikaz, - Izbor vremena i perioda za prikaz i obraun toplotne energije, - Zoom + i Zoom , koje omoguavaju uveanje prikaza po X ili Y osi, - Prikaz po vie osa izborom ove opcije dobija se grafiki prikaz sa posebnom osom za svako merenje.

Sl. 3. Prikaz SCADA ekrana jedne podstanice

Ova slika je esto sloena i sa puno detalja. Zbog toga su korisniku omoguene funkcije za jednostavno oitavanje stanja sistema u svakom trenutku i brzo reagovanje na uoeni problem u radu. Usled ovih zahteva korisniki interfejs je prilagodljiv vrsti sistema koji se prati i tipu korisnika. Razliiti uslovi rada, nivo obuenosti dispeera i razni drugi faktori mogu da diktiraju nain ponaanja aplikacije. Preko konfiguratora aplikacije mogue je prilagoditi izgled aplikacije, koja moe drugaije da izgleda i ponaa se u zavisnosti od zahteva korisnika. Razliite konfiguracije za razliite grupe korisnika omoguavaju da se ista aplikacija instalira u dispeerskom centru, na sinoptikoj karti ili kod korisnika zaduenih za analizu podataka. Konfiguratorom se moe kreirati: izgled menija - glavnog menija, menija slike i popup menija,
5

izbor boja statusa, pojavljivanje liste dogaaja, pojavljivanje opisa selektovane veliine, pojavljivanje toolbar-a na slici i td.

Dispeer, kao kljuna figura nadzora i upravljanja, dobija potrebne funkcionalnosti na pravi nain. 3.2. Modul za prikaz i pretragu arhiviranih podataka Ovaj modul omoguava prikaz i pregled podataka iz arhive, uz odabir eljenog datuma i vremenskog intervala za pregled dogaaja, kao i prikaz grupa toplotnih podstanica ili pojedinanih podstanica za koje je mogu uvid u dogaaje. Posle odabira datuma, vremenskog intervala i eljenih podstanica, prikazuje se lista dogaaja. U listi dogaaja, za pojedinani dogaaj, redom se prikazuju: - datum nastanka dogaaja, - vreme u kome je dogaaj nastao, - ifra signala, - ime polja, - ime i poziciju ureaja sa koga je detektovan dati signal, - opis dogaaja. 3.3. Izvetaji Ovaj deo je sloen softverski sistem, namenski projektovan za pregled arhivskih podataka koje su prikupljeni sa mernih elemenata, kao i formatiranje, generisanje, eksportovanje ili tampanje izvetaja na osnovu tih podataka. Namenjen je administratorima, dispeerima, analitiarima i obinim korisnicima sistema. Modul za izvetaje omoguava: - pristup lokalnim ili udaljenim arhivskim bazama, - prikaz, filtriranje i pretraivanje arhivskih podataka, - generisanje i uvanje definicije izvetaja koji sadri opis sadraja i format, - dinamiko generisanje izvetaja na osnovu definicije i zadatih promenljivih parametara (najee vremenskih), - brisanje, kopiranje i editovanje opisa sadraja (konfiguracije) i/ili formata postojeih definicija izvetaja. 4. Zakljuak Opisana konfiguracija je razvijena na bazi Microsoft alata kao Web aplikacija i skup Web servisa. Ona zahteva Windows OS kao i sistem za upravljanje bazama podataka DBMS (A Database Management System), koji moe da podri istovremene zahteve i paralelni upis veeg broja podataka (kao to je MS SQL (Structured Query Language) Server, Oracle, ili neko open source reenje kao to je PostgreSQL). Predloeni sistem omoguuje: - Periodino oitavanje radnih sati ureaja i opreme (pumpi, elektromotornih i elektromagnetnih ventila, ventilatora, filtara i dr.) i generisanje alarma u sluaju prekoraenja odreenog perioda, - Oitavanje kalorimetara individualnih potroaa, - Periodino oitavanje statusa instalacije u XLS (Microsoft Excel file) formatu, - Dugorono arhiviranje svih promena na svim digitalnim i analognim ulazima i izlazima upravljake jedinice, koja je instalirana u podstanici, - Dugorono arhiviranje svih akcija operatera, - Funkciju zaustavljanja instalacije ili grupa instalacija pritiskom jednog tastera,
6

- Mogunost potpune parametrizacije i daljinskog upravljanja instalacijama, - Interpretaciju arhiviranih vrednosti vanih veliina i parametara instalacija u vidu grafikih trendova, - Zadavanje fleksibilnih radnih grafika, - Slanje alarmnih poruka putem e-mail ova ili SMS poruka, - Povezivanje sa naplatnom slubom i obavetavanje korisnika o utroenoj toplotnoj energiji. Vizuelizacija objekata upravljanja sa grafikim i tabelarnim prikazom relevantnih veliina i parametara, od velikog je znaaja i za operatera u dispeerskom centru i za ekipu koja radi na odravanju sistema. Oni, na ekranu SCADA sistema, imaju uvid u funkcionalnost celog objekta, a pojava alarmnih izvetaja pomae u lokalizaciji kvarova, to doprinosi znatnom poveanju efikasnosti odravanja. Omoguena je svetlosna i zvuna signalizacija alarmnih stanja. Alarmni dogaaji po odreenom protokolu, sa prethodno odreenim prioritetima, aktiviraju odgovarajue programe. Alarmi ostaju aktivni u dispeerskom centru dok ih dispeer ne potvrdi i otkloni uzroke njihovog nastanka. Tipovi alarma se definiu slobodno u zavisnosti od konkretne realizacije, pri emu se moe formirati hijerarhija i prioritet. Alarmi se generiu ne samo u sluaju neispravnosti i kvarova ureaja i opreme u sistemu, ve i pri nestanku komunikacije izmeu senzora i/ili izvrnog organa sa upravljakom jedinicom, ili pak prekida komunikacije dispeerskog centra sa lokalnom upravljakom jedinicom. 5. Literatura [1] Nataa Veljkovi, Sanja Bogdanovi-Dini and Leonid Stoimenov, Elektronski fakultet Ni: GinisSense - Applying OGC Sensor Web Enablement, The 13th AGILE International Conference on Geographic Information Science, Portugal, AGILE 2010. [2] Davidovi N., Predi B., Stojanovi D., Stoimenov L., Elektronski fakultet u Niu: Mobilni GIS klijent kao taka integracije podataka sa razliitih Web MAP servisa, YU INFO, 2010. [3] Nataa Veljkovi, Sanja Bogdanovi-Dini, Leonid Stoimenov, Elektronski fakultet, Ni: SENSOR ALERT SERVIS GINISSENSE ARHITEKTURE, INFOTEH-Jahorina, 2010. [4] .: WEB , , , , 2008. [5] Predani S., Mari D., Mali G.: Upravljanje procesom preko WEB aplikacije, Tehniko sveuilite u Zagrebu, Elektrotehniki odjel, Zagreb, Hrvatska, 2006. [6] Sanja Bogdanovi-Dini, Nataa Veljkovi, Leonid Stoimenov, Elektronski fakultet, Ni: WEB NOTIFICATION SERVIS GINISSENSE ARHITEKTURE, XVI Konferencija YU INFO, Kopaonik 03. 03. 06. 03. 2010. [7] Rumen Arnaudov1 and Leonid Stoimenov2: Sensor Web for Monitoring and Control of Power Supply Networks, X Triennial International SAUM Conference on Systems, Automatic Control and Measurements, Ni, Serbia 10th 12th, 2010., 1Technical University of Sofia, Faculty of Telecommunications, Department Radio Communications and Video Technology, Sofia, Bulgaria, 2 Faculty of Electronic Engineering, University of Ni, Department of Computer Science, Ni, Serbia.