UIKI CENTAR ZA PRAVA DETETA

NASILJE U KOLI

Projekat podrala Ambasada Finske u Beogradu

Projekat podrala Ambasada Finske u Beogradu

NASILJE U KOLI Priredili: Jelena uni-Cicvari Radovan Cicvari Izdava: Uiki centar za prava deteta Za izdavaa: Radovan Cicvari Tehnika priprema DIGITAL, Uice Tira: 3000 Uice, 2009

NASILJE U KOLI
Priredili: Jelena uni-Cicvari Radovan Cicvari

Broura NASILJE U KOLI prvenstveno je namenjena deci i mladima, ali i odraslima: roditeljima, profesorima i drugim profesionalcima koji rade sa decom. Nastala je kao deo projekta koji realizuje Uiki centar za prava deteta, uz podrku Ambasade Finske u Beogradu.

UVOD Iz broure moete saznati ta je nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, kako ih prepoznati, ta treba uraditi ako se neko nasilno ponaa, kako se odbraniti od onih koji vre nasilje, obaveza odraslih, dece i mladih u prevenciji nasilja.
Projekat podrala Ambasada Finske u Beogradu

Nauiete da nasilje nikada i ni za koga nije dobro - nije dobro za onog ko je izloen nasilju, niti za onoga ko ga vri, ali ni za one koji takvo nasilje posmatraju sa strane; nauiete ta treba preduzeti u sluaju nasilja i zlostavljanja; kako da saoptite odraslima da ste vi ili neko drugo dete izloeni nasilju i dosta drugih stvari. Ova broura, pored toga to moe koristiti vama deci i mladima, moe biti od koristi i vaim profesorima i roditeljima, ali i svim drugim profesionalcima koji rade sa decom.

KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA I POSEBNI PROTOKOL ZA ZATITU DECE I UENIKA OD NASILjA, ZLOSTAVLjANjA I ZANEMARIVANjA U OBRAZOVNO-VASPITNIM USTANOVAMA
Po Konvenciji o pravima deteta svako dete ima pravo na obrazovanje, a svrha obrazovanja je da dete razvije svoju linost, talente, mentalne i fizike sposobnosti u najveoj moguoj meri. kola treba da omogui svakom detetu pripremu za voenje odgovornog i mirnog ivota, u slobodnom drutvu. Pored ovoga, u Konvenciji se navodi da niko, ni na koji nain, ne sme da povredi dete, a da odrasli treba da stvore uslove da deca budu zatiena od svih oblika zlostavljanja i zanemarivanja. I pored toga, u Srbiji su svi oblici nasilja nad decom i meu decom u porastu. Svi oblici nasilja, zlostavljanja, zloupotreba i zanemarivanja dece, kojima se ugroava ili naruava fiziki, psihiki i moralni integritet linosti deteta, predstavljaju povredu jednog od osnovnih prava deteta navedenih u Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta, a to je pravo na ivot, opstanak i razvoj. Ratifikacijom Konvencije o pravima deteta, drava se obavezala da e zatititi decu od: fizikog i mentalnog nasilja, zloupotrebe i zanemarivanja (lan 19); svih oblika seksualnog zlostavljanja i iskoriavanja (lan 34); otmice i trgovine decom (lan 35); svih drugih oblika iskoriavanja (eksploatacije) tetnih po bilo koji vid detetove dobrobiti (lan 36); nehumanih i poniavajuih postupaka i kanjavanja (lan 37). U skladu sa meunarodnim dokumentom, Konvencijom o pravima deteta, Ministarstvo prosvete Republike Srbije objavilo je Posebni protokol za zatitu dece i uenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama. "Nasilje se odraava na celokupni razvoj i ivot deteta, bez obzira na oblik i mesto deavanja. U dananjim uslovima teko je predvideti kada i gde e se nasilje dogoditi, ko su mogui uesnici i kakve e biti posledice. Prioritetni zadaci ustanova koje se bave obrazovanjem i vaspitanjem dece i mladih su da utiu na formiranje stavova o neprihvatljivosti ovakvog vida ponaanja, kao i razvijanje tolerancije, razumevanja i prihvatanja razliitosti. Posebni protokol je namenjen direktorima, nastavnicima, vaspitaima, strunim saradnicima, nenastavnom osoblju, deci i uenicima, roditeljima, predstavnicima lokalne zajednice, kao i drugim relevantnim institucijama koje su ukljuene u prevenciju i reavanje problema nasilja. Njegovo korienje treba da doprinese stvaranju uslova za nesmetan razvoj i uenje dece i mladih, i da omogui kvalitetan rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama (Posebni protokol).

Posebni protokol je OBAVEZUJUI za sve koji uestvuju u ivotu i radu obrazovnovaspitne ustanove, i doma uenika (u daljem tekstu ustanova) i namenjen je deci, uenicima, vaspitaima , nastavnicima, direktorima, strunim saradnicima, pomonom i administrativnom osoblju, roditeljima/starateljima i predstavnicima lokalne zajednice. KOLA TREBA DA BUDE BEZBEDNA I PODSTICAJNA SREDINA ZA SVU DECU/ UENIKE.

OSNOVNI PRINCIPI KONVENCIJE O PRAVIMA DETETA I POSEBNOG PROTOKOLA

Osnovni principi na kojima je zasnovan Posebni protokol, koji ujedno predstavljaju i okvir za delovanje, jesu i principi Konvencije o pravima deteta: pravo na ivot, opstanak i razvoj (lan 6) - svako dete ima neotuivo pravo na ivot, a drava ima obavezu da obezbedi njegov opstanak i razvoj; najbolji interes deteta (lan 3) - posebnim protokolom se obezbeuje zatita najboljeg interesa deteta/uenika u svim situacijama. Interes deteta/uenika je primaran u odnosu na interes svih odraslih koji uestvuju u ivotu i radu ustanove. U procesu zatite deteta/uenika, neophodno je obezbediti poverljivost podataka i zatitu prava na privatnost; nediskriminacija (lan 2) - posebni protokol se odnosi na svu decu/uenike u ustanovama, bez obzira na pol, uzrast, porodini status, etniko poreklo i bilo koje druge socijalne ili individualne karakteristike deteta (boju koe, jezik, veroispovest, nacionalnost, sposobnosti i specifinosti deteta); uee dece - participacija (lan 12) - uee deteta/uenika obezbeuje se tako to blagovremeno i kontinuirano dobijaju sva potrebna obavetenja, to im se prua mogunost da izraze svoje miljenje u svim fazama procesa zatite i to na nain koji odgovara njihovom uzrastu i razumevanju situacije.

VANO JE ZNATI
Svako dete ima pravo da raste bez bilo kakvog oblika nasilja! Ovo pravo dete stie roenjem i garantuje ga Konvencija o pravima deteta. Uenik ima odgovornost, mora paziti da nekoga ne povredi (drugove, nastavnike, roditelje i dr.) i tako ugrozi njihova prava. Niko, ni dete ni odrasla osoba, ne sme se nasilno ponaati u koli. Za nasilno ponaanje Zakonom su propisane kazne. kola mora biti mesto gde se svi, i uenici i nastavnici, oseaju sigurno i zatieno!

02

03

ZNAENjE POJMOVA NASILjE, ZLOSTAVLjANjE I ZANEMARIVANjE

VRSTE NASILJA
Postoji vie razliih klasifikacija nasilja.

ta je nasilje? Nasilje se definie kao svaki oblik jedanput uinjenog ili ponovljenog verbalnog ili neverbalnog ponaanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugroavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva dece/uenika. O nasilju govorimo kada neko nekog namerno povredi i uini da se osea loe, kada neko povrijedi neije telo ili oseanja. Nasilje moe da se desi svakome, i deci i odraslima. Ako se neki oblik nasilja esto ponavlja istoj osobi, onda kaemo da je to zlostavljanje. Kada je rije o nasilju nad decom, ono moe da bude nasilje od strane odraslih, kao i od strane same dece. Kada deca nad drugom decom vre nasilje, to je vrnjako nasilje.

Fiziko nasilje je kada neko povreuje telo druge osobe. To moe biti: udaranje, utiranje, guranje, davljenje, upanje, zatvaranje i zakljuavanje, otimanje i unitavanje stvari, napad orujem, trovanje, paljenje, posipanje vruom vodom, uskraivanje hrane, sna i sl. Verbalno nasilje je kada neko koristi rei da bi povredio neija oseanja. To moe biti: vreanje (kada neko nekome kae da je glup, ruan, naziva ga runim imenima), ismevanje (kada se neko nekome ruga zbog visine, teine, porekla, ocena...), omalovaavanje (kada neko nekome kae da ne vredi, da ga niko ne voli...), kada se neko okrivljuje za neto to nije uradio/la, ili mu se preti. Emocionalno/psiholoko nasilje odnosi se na ono ponaanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugroavanja psihikog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva deteta/uenika. Odnosi se i na situacije u kojima se proputa obezbeivanje prikladne i podravajue sredine za zdrav emocionalni i socijalni razvoj u skladu sa potencijalima deteta/uenika. Emocionalno nasilje i zlostavljanje obuhvata postupke kojima se vri omalovaavanje, etiketiranje, ignorisanje, vreanje, ucenjivanje, nazivanje pogrdnim imenima, ogovaranje, podsmevanje, ismejavanje, neprihvatanje, iznuivanje, manipulisanje, pretnja, zastraivanje, ograniavanje kretanja dece/uenika, kao i drugi oblici neprijateljskog ponaanja. Socijalno nasilje (iskljuivanje iz grupe i diskriminacija) se deava kada se neko iskljuuje iz grupnih aktivnosti, ogovara, kada se priaju lai o nekoj osobi, ili nagovaraju drugi da se s tom osobom ne drue. Odnosi se na sledee oblike ponaanja: odvajanje deteta/uenika od drugih na osnovu razliitosti, dovoenje u poziciju neravnopravnosti i nejednakosti, izolaciju, nedruenje, ignorisanje i neprihvatanje po bilo kom osnovu. Seksualno nasilje i zloupotreba dece/uenika podrazumeva njihovo ukljuivanje u seksualnu aktivnost koju ona ne shvataju u potpunosti, za koju nisu razvojno dorasla (ne prihvataju je, nisu u stanju da se sa njom saglase) i koja ima za cilj da prui uivanje ili zadovolji potrebe druge osobe. Seksualnim nasiljem smatra se : seksualno uznemiravanje - lascivno komentarisanje, etiketiranje, irenje pria, dodirivanje, upuivanje poruka, fotografisanje, telefonski pozivi i sl.; navoenje ili primoravanje deteta/uenika na uee u seksualnim aktivnostima, bilo da se radi o kontaktnim (seksualni odnos, seksualno dodirivanje i sl.) ili

Posebnim protokolom su definisani pojmovi zlostavljanje i zanemarivanje. Zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizikog i/ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje ili nameran postupak, kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju, to dovodi do stvarnog ili potencijalnog naruavanja detetovog zdravlja, njegovog preivljavanja, razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji ukljuuje odgovornost, poverenje ili mo. U ovom tekstu, koristie se termin NASILjE, koji obuhvata razliite vrste i oblike nasilnog ponaanja, zlostavljanja, zanemarivanja, zloupotrebe i iskoriavanja.

04

05

nekontaktnim aktivnostima (izlaganje pogledu, egzibicionizam i sl.); korienje dece/uenika za prostituciju, pornografiju i druge oblike seksualne eksploatacije.

Nasilje putem novih tehnologija / podrazumeva svaku komunikacijsku aktivnost cyber tehnologijom (sms, mms, foto ili video clips, telefon, mobilni telefon, e-mail, chat, skype, web, blog) koja se moe smatrati tetnom za pojedinca, a poinitelj(i) i rtva(e) su maloletnici. Cyberbullying ima mnogo oblika, kao npr. slanje ili objavljanje tetnih materijala o nekoj osobi preko interneta ili mobilnog telefona, slanje preteih ili nasilnih poruka, slanje uvreda putem sms-a ili e-maila. Nasilje preko interneta odnosi se i na otimanje npr. blogova rtvama te dopunjavanje uvredama i/ili seksualnim sadrajima. Za decu i mlade, koji dosta slobodnog vremena provode na Internetu i kojima miljenje vrnjaka mnogo znai, ovakav nain nasilja moe izazvati veliki stres. Zloupotreba dece/uenika predstavlja sve to pojedinci i institucije ine ili ne ine, a to direktno utie ili indirektno kodi deci/uenicima ili im smanjuje mogunost za bezbedan i zdrav razvoj i dovodi ih u nemoan, neravnopravan i zavisan poloaj u odnosu na pojedince i ustanovu. Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavljaju sluajeve proputanja ustanove ili pojedinca da obezbede uslove za pravilan razvoj deteta/uenika u svim oblastima, to, u protivnom, moe naruiti njegovo zdravlje, fiziki, mentalni, duhovni, moralni i drutveni razvoj. Zanemarivanje predstavlja i propust roditelja, usvojioca ili staraoca, odnosno druge osobe koja je preuzela odgovornost ili obavezu da neguje dete/uenika, da obezbedi uslove za razvoj po pitanju: zdravlja, obrazovanja, emocionalnog razvoja, ishrane, smetaja i bezbednih ivotnih uslova u okviru razumno raspoloivih sredstava porodice ili pruaoca nege, to izaziva, ili moe, sa velikom verovatnoom, naruiti zdravlje deteta ili fiziki, mentalni, duhovni, moralni i njegov socijalni razvoj. Ovo obuhvata i propuste u obavljanju pravilnog nadzora i zatite deteta od povreivanja u onolikoj meri u kojoj je to izvodljivo.

Nasilje ...
"... nasilje u kom je uenik trajno i uestalo izloen negativnim postupcima od strane jednog ili vie uenika koji ga namerno ele povrediti, poniziti ili izloiti neprijatnostima" (Olweus, 1988. i 1991.); nasilje u koli je problem koji je prisutan u celom svetu; u dananje vreme roditelji i nastavnici su vrlo zabrinuti zbog uestalih nasilnih ponaanja kojim su njihova deca izloena ili u njima uestvuju; nasilje u koli naruava sigurnost deteta i njegov psihofiziki ivot; nastavnici i roditelji mogu pomoi u spreavanju i zaustavljanju nasilja u kolama - bez njihove aktivnosti nije mogue smanjiti nasilje u kolama!

Eksploatacija dece/uenika odnosi se na njihov rad u korist drugih osoba i/ili ustanove. Ona obuhvata i kidnapovanje i prodaju dece u svrhu radne ili seksualne eksploatacije. Ove aktivnosti imaju za posledicu naruavanje fizikog ili mentalnog zdravlja, obrazovanja, kao i moralnog, socijalnog i emocionalnog razvoja deteta/uenika.

Nasilje u koli nije...

jednokratni incident koji se nee ponoviti; prijateljska razmirica ili nesporazum; nenamerno nanoenje bola.

06

07

KO VRI NASILJE?
Nasilje vre odrasli, ali i deca!
Ponekad nasilje nad decom vre: roditelji, kuni prijatelji, roaci, nastavnici, ostali profesionalci koji rade sa decom, ali i njima potpuno nepoznate osobe. Brojni su razlozi zbog kojih odrasli vre nasilje nad decom. Najee su i sami nasilnici bili izloeni nasilju. Nasilje mogu vriti deca (nasilje meu decom - vrnjako nasilje). Nasilje od strane zaposlenih u ustanovi/koli. I nastavnici su deo kulture nasilja u koli, posebno kao uesnici u verbalnom nasilju. Nasilje od strane odrasle osobe koja nije zaposlena u ustanovi. Nasilje dece nad nastavnicima (fiziko i verbalno nasilje nad nastavnicima).

Elektronski nasilnik se donekle razlikuje od tradicionalnog nasilnika. Deca koja se prema drugima na internetu ponaaju nasilno ne moraju biti takva i na drugim mestima. Upravo zbog toga to smatraju da ih niko ne moe otkriti dozvoljavaju sebi ponaanje kakvo ne bi u drugoj situaciji. Znaajan problem je i to to deca esto ne shvataju da elektronsko nasilje moe da proizvede iste, ili ak i tee posledice kao i bilo koji drugi oblik nasilja. Specifino kod ove grupe nasilnika je i to to veoma lako i sami postaju rtve.

POSLEDICE NASILJA
Niste znali da ak 7% dece ostaje kod kue, bar jednom meseno, zbog zlostavljanja u koli! rtve nasilja trpe izolovanost od vrnjaka, jer se oni ne ele druiti s onima koji su neomiljeni i zlostavljani, zbog straha da bi se isto moglo dogoditi i njima. Izloenost nasilju u koli vodi do niskog samopotovanja i depresije, a ti se problemi mogu nastaviti i u odraslom dobu. ak 60% onih koji su u kolskom dobu procenjeni kao nasilnici do 24. godine je imalo bar jedno kriminalno delo. Nasilje ostavlja posledice na one koji trpe nasilje, ali i na one koji se ponaaju nasilno. Ostavlja posledice i na one koji to nasilje posmatraju, jer mogu da se naviknu na nasilje, da im ono postane normalno i da se i sami nau u situaciji da ga trpe ili da nasiljem reavaju svoje probleme. Deca koja su izloena nasilju esto su fiziki povreena, postaju plaljiva, ne ide im se u kolu, slabije ue, tuna su, nisu raspoloena za druenje, a ponekad i ona postaju nasilna. Ako ovakvo stanje traje due, i ako se tom detetu ne pomogne, to moe zauvek da obelei linost deteta koje trpi nasilje. Posledice elektronskog nasilja - nije retkost da se elektronsko nasilje ne doivljava kao pravo nasilje i da se rtve ne shvataju ozbiljno. esto je shvatanje da ako se nasilje odvija u virtuelnom prostoru, onda su i rtve virtuelne, to nikako nije istina. rtve elektronskog nasilja ne reaguju uvek isto, reakcije se kreu od onih pozitivnih, kada rtva uspe na adekvatan nain da izae iz mree zlostavljanja, preko javljanja razliitih negativnih reakcija. rtve mogu da oseaju bes, ljutnju, strah, povredenost, sram. Dokazano je i da rtve elektronskog nasilja pokazuju razliita problematina ponaanja, kao to su: loa koncentracija, nisko kolsko postignue, izostajanje iz kole. Dodatan problem je ukoliko dete izlaz iz ovih oseanja potrai u antisocijalnom ponaanju, pa se kao posledica javi elja za osvetom, izbegavanje prijatelja, korienje psihoaktivnih supstanci i slino. Svako se moe nai u situaciji da trpi nasilje!

Ponekad deca koja se ponaaju nasilno ne znaju da je takvo ponaanje loe. Ona mogu biti podsticana od strane drugih (npr. prijatelja) na nasilno ponaanje, ili oponaaju stariju brau, sestre ili ljude kojima se dive. Oni moda ne znaju bolje naine komuniciranja s vrnjacima ili prolaze kroz neke probleme, pa to pokazuju kroz nasilje. Deca ne moraju uvek biti ukljuena u in nasilja, mogu biti i organizatori grupe, tj. podsticati i nagovarati druge da se nasilno ponaaju. Deci koja se ponaaju nasilno takoe treba pomoi, a ne samo kazniti ih. Ako se njima ne pomogne, oni e odrasti u nasilne odrasle ljude i nasiljem e reavati svoje probleme.

Vrnjako nasilje se najee deava u koli i to u vrijeme odmora u uionici, na hodniku ili u dvoritu. Po pravilu, u tim situacijama, odrasli nisu prisutni. Nasilje meu vrnjacima se deava i pre poetka nastave ili po zavretku, na putu u kolu ili pri povratku kui. kolska dvorita i igralita su mesta na kojima deca provode svoje slobodno vreme i esto su mesta gde se deava vrnjako nasilje. Svaka nepravda koju doive uenici, moe biti podsticaj povreenom ueniku da svoj bes, umesto na onog ko je nepravdu uinio, usmeri na vrnjaka. Nepraktikovanje razgovora, razumevanja argumenata i dece i nastavnika, dovodi do frustracija koje, takoe, dovode do agresivnih reakcija najee prema mlaim vrnjacima. Kod neke dece ovakve reakcije ne moraju biti izazvane frustracijama nastalim u nastavnom procesu. Oni ele da se pokau kao face", hoe da fasciniraju svoje vrnjake. Nereagovanje nastavnika, strunih saradnika, ali i vrnjaka na nasilna ponaanja uenika i lo nadzor u odreenim delovima kole (igralite, hodnici...) samo olakavaju nasilnim uenicima da budu agresivni i zastrauju druge uenike. O bilo kom uzroku da govorimo, jasno je da i deca koja ine nasilje, kao i deca koja ga trpe, imaju problem. 08

09

Neka deca su ee u situaciji da trpe nasilje. Tako, u koli ili vrnjakoj grupi, to mogu biti deca koja se po neemu razlikuju od drugih. To, na primer, mogu biti deca koja su veoma visoka ili niska, nose naoare, bucmasta su ili mrava, pripadaju drugoj nacionalnosti, navijaju za odreeni tim, oblae se skromno ili neobino, imaju loe ocene ili su super odlikai, ponaaju se na nain koji privlai panju, siromana su ili bolesna...

TA PREDUZETI U SLUAJU NASILJA?

Deca koja trpe nasilje esto pokuavaju da to sakriju od drugih, jer se boje da e ih smatrati slabiima i kukavicama. Iz straha da e se situacija samo pogorati, sakrivaju da trpe nasilje. Ali i pored straha, veoma je vano da nasilje ne ostane skriveno. Ukoliko ti uje da je neko dete u nevolji, potrai pomo. Ako si izloen/a nasilju, nemoj to uvati kao tajnu, ak i ako te je neko naterao da obea da nee nikom rei ta ti se deava. Ove tajne se ne smeju uvati. Sigurno ima bar jednu osobu u koju ima poverenja, npr. roditelje, staratelje, prijatelja, nastavnika, kolskog pedagoga ili psihologa. Obrati im se! Zajedno naite nain da se to vie ne deava. Nikada nemoj pomisliti da si ti kriv/a za nasilje koje ti se deava, da si ga nekako zasluio/la i da e neko misliti runo o tebi ako se sazna ta ti se dogodilo. Ako o tome progovori, time e pokazati svoju snagu. Ukoliko zna da je neko dete izloeno nasilju, razgovaraj s njim, pokuaj da ga ubedi da potrai pomo i pomozi mu u tome. Najbolje bi bilo da do nasilja uopte ne doe. Kao zatitu od nasilja moete u svojim odeljenjima napraviti pravila koja e svi potovati, moete traiti da se potuje Konvencija o pravima deteta, Posebni protokol, moete razgovarati o nasilju na asovima odeljenske zajednice, na uenikom parlamentu, moete se uiti nenasilnoj komunikaciji, graditi prijateljsku atmosferu u koli i biti prijatelji jedni drugima! utljiva veina moda nisi trpeo/la nasilje, ali si u prilici da esto gleda svoje vrnjake koji su izloeni nasilju. Do sada nisi reagovao/la jer nisi znao/la ta da uini da ga sprei. Upravo nereagovanje veine podstie nasilnika, podstie nasilje. Ukoliko primeti nasilje, reaguj prijavi razrednom stareini, pedagogu, psihologu kole!

ULOGA KOLE U ZATITI DECE OD NASILJA SVAKO NASILjE NAD DECOM/UENICIMA SE MOE SPREITI!!!

kola, kao mesto gde deca organizovano zajedno provode najvie vremena u toku dana, treba da preuzme primarnu ulogu u prevenciji i zatiti dece od nasilja. Najbolji rezultatati se mogu postii ako se u koli neguje atmosfera uvaavanja, razumevanja i tolerancije. Samo se u koli u kojoj vlada prijatna atmosfera, u kojoj su svi akteri zatieni u uvaavani, u kojoj se problemi reavaju nenasilnim metodama, moe uiti nenasilnitvo. kole treba da kreiraju klimu u kojoj se: ui, razvija i neguje kultura ponaanja i uvaavanja linosti; ne tolerie nasilje; ne uti u vezi sa nasiljem; razvija odgovornost svih; svi koji imaju saznanje o nasilju obavezuju na postupanje. Opti cilj Posebnog protokola za zatitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovama je unapreivanje kvaliteta ivota dece/uenika primenom: mera prevencije za stvaranje bezbedne sredine za ivot i rad dece/uenika; mera intervencije u situacijama kada se javlja nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje u ustanovama.

10

11

Bolje spreiti nego leiti (ciljevi Posebnog protokola u prevenciji nasilja): Stvaranje i negovanje klime prihvatanja, tolerancije i uvaavanja. Ukljuivanje svih interesnih grupa (deca, uenici, nastavnici, struni saradnici, administrativno i pomono osoblje, direktori, roditelji, staratelji, lokalna zajednica) u donoenje i razvijanje programa prevencije. Podizanje nivoa svesti i poveanje osetljivosti svih ukljuenih u ivot i rad ustanove za prepoznavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Definisanje procedura i postupaka za zatitu od nasilja i reagovanja u situacijama nasilja. Informisanje svih ukljuenih u ivot i rad ustanove o procedurama i postupcima za zatitu od nasilja i reagovanje u situacijama nasilja. Unapreivanje kompetencija nastavnog i vannastavnog osoblja, dece, uenika, roditelja, staratelja i lokalne zajednice za uoavanje i reavanje problema nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

Saradnja sa relevantnim slubama; Kontinuirano evidentiranje sluajeva nasilja; Praenje i vrednovanje vrsta i uestalosti nasilja putem istraivanja, zapaanja,provere; Podrka deci koja trpe nasilje; Rad sa decom koja vre nasilje; Osnaivanje dece koja su posmatrai nasilja za konstruktivno reagovanje; Savetodavni rad sa roditeljima (iz Posebnog protokola).

ZABRINjAVAJU PODACI ISTRAIVANJA O NASILjU U KOLI

65% uenika je bar jednom, a 24% vie puta bilo izloeno nekom obliku nasilnog ponaanja u periodu od tri meseca. Deaci su se neto ee od devojica izjanjavali kao nasilnici i neto ee su bili izloeni nasilju vrnjaka i odraslih. Najzastupljeniji oblici nasilnog ponaanja su: verbalno nasilje (vreanje, ismevanje), irenje lai i spletkarenje, pretnje i zastraivanja. 44% uenika je bilo jednom, ili vie puta izloeno nasilnom napadu vrnjaka. ak 23% uenika izjavljuje da su jednom ili vie puta u poslednja tri meseca doiveli da ih nastavnik uvredi, ismeje (verbalno nasilje), ili udari, povue za kosu, ui (fiziko nasilje). Najei oblik reagovanja dece na vrnjako nasilje je izbegavanje, vraanje istom merom. Veliki broj uenika na nasilje reaguje tako to uti. Postoji nasilna komunikacija i uenika prema nastavnicima: 25% smatra da je stepen verbalnog i fizikog nasilja uenika prema nastavnicima veoma izraen problem. Skoro polovina uenika izjavljuje da su neki njihovi vrnjaci verbalno agresivni prema nastavniku. 85% sluajeva detetu, rtvi nasilja, ne pomogne niko! Veina uenika ostaje pasivna kada prisustvuju nasilju, nisu sigurni kako treba reagovati.

Kada do nasilja ipak doe ( ciljevi Posebnog protokola u intervenciji): Sprovoenje postupaka i procedura reagovanja u situacijama nasilja. Uspostavljanje sistema efikasne zatite dece u sluajevima nasilja. Stalno praenje i evidentiranje vrsta i uestalosti nasilja i procenjivanje efikasnosti programa zatite. Ublaavanje i otklanjanje posledica nasilja i reintegracija deteta/uenika u zajednicu vrnjaka i ivot ustanove. Savetodavni rad sa decom/uenicima koji trpe nasilje, koji vre nasilje i koji su posmatrai nasilja.

ta se moe uiniti u oblasti prevencije i intervencije - Upoznavanje uenika, nastavnika, roditelja sa pravnom regulativom, Konvencijom o pravima deteta, Posebnim protokolom; - Definisanje uloga i odgovornosti uenika, nastavnika u primeni procedura i postupaka; - Razvijanje i negovanje bogatstva razliitosti i kulture ponaanja u okviru vaspitnoobrazovnih aktivnosti; - Obuka za nenasilnu komunikaciju i konstruktivno reavanja konflikata; - Organizovanje razgovora, tribina, predstava, izlobi o bezbednosti i zatiti dece/uenika od nasilja; - Definisanje pravila ponaanja i posledica krenja pravila; - Razvijanje vetina efikasnog reagovanja u situacijama nasilja; - Umreavanje svih kljunih nosilaca prevencije nasilja (savet roditelja, kolski odbor, ueniki parlament, nastavniko vee...); - Usklaena i dosledna primena utvrenih postupaka i procedura u situacijama nasilja;

(D. Plut, D. Popadi, 2007, Prirunik za primenu protokola za zatitu dece i uenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovnovaspitnim ustanovama, 2008).

12

13

RAZLIKE IZMEU DEAKA I DEVOJICA

Deaci: vie su izloeni nasilju; vie uestvuju u zlostavljanju; ee se slue fizikim nasiljem; ee su izloeni nasilju pojedinca. Devojice: meu devojicama su uobiajene suptilnije metode nasilja (ogovaranje, ignorisanje, irenje glasina i sl.); nasilje meu devojicama se zbog toga tee otkriva; ee su izloene nasilju grupe. Poslednjih godina nasilje meu devojicama je poraslo. Dok deaci vie fiziki maltretiraju, devojice koriste suptilnije naine koji vode ka potpunoj izolaciji rtve. esto koriste pomagaice tako da je pravog vou teko otkriti. U svetu se ve dogaalo da devojice rtve poine i samoubistvo. Devojice koriste klevetu, iskljuivanje, ogovaranje, posprdne nadimke i manipulisanje da bi nanele psiholoki bol rtvama koje su odabrale. One neretko vre napade u tesno isprepletenim mreama prijateljstava, zbog ega je njihovu agresiju jo tee identifikovati, a teta koju to ostavlja na rtvama se time samo poveava.

KAKO PREPOZNATI DETE - NASILNIKA?

Dete nasilnik: ima snanu potrebu za moi i kontrolom; esto je fiziki jae od svojih rtava; nema saoseanja za bol svoje rtve; uiva u tuem bolu i patnji; smatra da ga je rtva izazvala svojim ponaanjem; razdraljivo je; impulsivno je; relativno je visokog samopotovanja; nije bojaljivo; teko podnosi neuspeh; u njegovoj/njenoj porodici fizike kazne su este; agresivno je i prema odraslima; ne pridrava se kolskih pravila. Deca koja se ponaaju nasilno ponekad ne znaju da je takvo ponaanje loe. Takva deca oponaaju stariju brau i sestre ili ljude kojima se dive. Moe se pretpostaviti da takva deca ne znaju za bolje naine komuniciranja s vrnjacima. Kada prolaze kroz neke probleme, ta deca pokazuju agresivnost. Ponekad ih neko drugi navodi na nasilje, npr. neki prijatelji. Deca koja se ponaaju nasilno esto su i sama bila izloena nasilju, u koli, porodici ili na nekom drugom mestu. Ta deca ne moraju uvek biti ukljuena u in nasilja, ona mogu biti npr. organizatori grupe i mogu podsticati i nagovarati druge da se nasilno ponaaju. Deci koja se ponaaju nasilno treba pomoi, a ne samo kanjavati.

KAKO PREPOZNATI DETE - RTVU

Nasilje se u koli obino dogaa daleko od oiju odraslih, na dvoritu, izvan kole, u wc-u i sl. Deca koja su rtve nasilja esto nikom ne govore o problemu s kojim su suoeni, jer se stide sopstvene slabosti i nemogunosti da se odbrane ili se boje pretnji nasilnika; ponekad se boje da e umeanost odrasle osobe u ovaj problem izazvati jo vie nevolja. Mogua obeleja rtve nasilja u koli: nesigurna, oprezna, mirna, povuena, niskog samopotovanja, usamljena, utuena, plaljiva, ima malo prijatelja, fiziki slabija od nasilnika (nije uslov). Deca koja su izloena nasilju esto budu fiziki povreena, postaju plaljiva, ne ide im se u kolu, slabije ue, potitena su, nisu raspoloena za druenje, a ponekad ta deca postaju i sama agresivna. Ako ovakvo stanje traje due, ako se detetu nad kojim se vri nasilje ne pomogne, ugroen je normalan razvoj deije linosti. Ono moe postati plaljiva i nesrena odrasla osoba, a moe i samo poeti da se nasilno ponaa.

14

15

LISTA IDEJA, AKCIJA, MODELA PREVENTIVNOG DELOVANjA

(iz Prirunika za primenu protokola za zatitu dece i uenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno vaspitnim ustanovama, 2008.) U kojima su ukljuena deca (navedeni su samo neki primeri iz Prirunika, sopstvenom kreativnou i promiljanjem uenici mogu smisliti niz sjajnih akcija i aktivnosti za promociju nenasilja u koli): Nedelja posveena aktivnostima protiv nasilja Dan tolerancije Dani prijateljstva Nedelja razliitih kultura Mesec lepih rei Nedelja lepih poruka Otvorena kola Humanitarne akcije Odreen deo kole (kutak) posveen temi nenasilja Kutija poverenja Rubrika u kolskom asopisu Strana na sajtu kole Zidne novine Markiranje rizinih mesta u koli i oko nje Markiranje rizinih dogaaja, datuma i definisanje preventivnih mera Sportska takmienja i fer-plej turniri Kooperativni turniri i takmienja Kvizovi Internet performansi Virtuelne / el.prezentacije, broure, prirunici, igrice za prevenciju nasilnog ponaanja kolski zid za grafite Interne kolske radio-stanice (razglas), info-programi Uenike urke i proslave sa samoregulacijom discipline Ueniko savetovalite i centar za medijaciju kolski SOS telefon Upoznavanje sa razliitim kulturama u svim oblicima rada i putem svih vrsta medija "TOP Lista" sagovornika i tema za susrete - obavezno ukljuiti decu u izbor tema (kao i roditelje) (u ponudi sagovornika mogu da budu : predstavnici centra za socijalni rad, pravosua, zdravstva, MUP-a, stunjak u ovoj oblasti, roditelj...) Forum teatar i drugi oblici participatorne drame i interaktivnog izraza u umetnosti (igrokazi, skeevi pozorine predstave dece,animacije, performansi, instalacije, interaktivne izlobe i sl.) Obeleavanje prigodnih datuma - Dan kole. Deija nedelja itd. 16

Nagradni konkursi (likovni, literarni,muziki, ) - na nivou kole, lokalne zajednice, optine, grada...) Posete prigodnim pozorinim i bioskopskim predstavama (razgovor o tome, crtei, debate...) Izlobe (likovni , literarni radovi, primenjena umetnost...) Takmienja (npr. Ko je bolji navija, Bon ton navijaa...) Top lista najlepih postupaka, rei... Akcije Uenikog parlamenta Vrnjaka medijacija U kojima su ukljueni odrasli (roditelji, nastavnici)

Organizovanje susreta dece i zaposlenih sa ekspertima za oblast prevencije nasilja (lekari, psiholozi, SOS volonteri) Izrada lifleta, broura Objavljivanje primera dobre prakse (asopisi, sajtovi, k. novine ) Podsticanje i nagraivanje aktera dobre prakse (razglas, sajt, prigodne nagrade...) Promocija literature o ovoj temi (ili tekstova iz asopisa, novine, prevoenje tekstova sa stranih sajtova, asopisa i sl., formiranje specijalne biblioteke za zaposlene i roditelje) Posteri Videoteka za CD verzijama igranih filmova pounih sa temom nasilja u porodici, meu mladima i sl. Organizovanje debata, okruglih stolova, tribina sa temom prevencije nasilja Sekcija za razvijanje tolerancije as OS/OZ Humanitarne akcije i mere solidarnosti za ugroene porodice

17

IZVODI IZ ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA

koji sadre odredbe o nasilju i zatiti dece

Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja lan 45. U ustanovi je zabranjeno: fiziko, psihiko i socijalno nasilje; zlostavljanje i zanemarivanje dece i uenika; fiziko kanjavanje i vreanje linosti, odnosno seksualna zloupotreba dece i uenika ili zaposlenih. Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput uinjenog ili ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponaanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugroavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva linosti deteta i uenika ili zaposlenog. Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja proputanje ustanove ili zaposlenog da obezbedi uslove za pravilan razvoj deteta i uenika. Ustanova je duna da odmah podnese prijavu nadlenom organu ako se kod deteta ili uenika primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja. Pod fizikim nasiljem, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se: fiziko kanjavanje dece i uenika od strane zaposlenih i drugih odraslih osoba; svako ponaanje koje moe da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povreivanja deteta, uenika ili zaposlenog; nasilno ponaanje zaposlenog prema deci, uenicima ili drugim zaposlenim, kao i uenika prema drugim uenicima ili zaposlenim. Pod psihikim nasiljem, u smislu stava 1. ovog lana smatra se ponaanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugroavanja psihikog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva deteta i uenika ili zaposlenog. Pod socijalnim nasiljem, u smislu stava 1. ovog lana smatra se iskljuivanje deteta i uenika iz grupe vrnjaka i razliitih oblika socijalnih aktivnosti ustanove. U ustanovi je zabranjen svaki oblik nasilja i zlostavljanja iz stava 2. ovog lana od strane uenika, njegovog roditelja, odnosno staratelja ili odraslog, nad nastavnikom, vaspitaem, strunim saradnikom i drugim zaposlenim. Zbog povrede zabrane iz stava 8. ovog lana protiv roditelja, odnosno staratelja deteta ili uenika pokree se prekrajni, odnosno krivini postupak. Protokol postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje i zlostavljanje, sadraj i naine sprovoenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i naine za procenu rizika, naine zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, propisuje ministar.

Pravila ponaanja u ustanovi lan 43. U ustanovi se neguju odnosi meusobnog razumevanja i uvaavanja linosti dece, uenika, zaposlenih i roditelja. Zaposleni imaju obavezu da svojim radom i ukupnim ponaanjem doprinose razvijanju pozitivne atmosfere u ustanovi. Ponaanje u ustanovi i odnosi dece, uenika, zaposlenih i roditelja ureuju se pravilima ponaanja u ustanovi. Zabrana diskriminacije lan 44. U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se ugroavaju, omalovaavaju, diskriminiu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etnike, jezike, verske ili polne pripadnosti, fizikih i psihikih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politikog opredeljenja i podsticanje ili nespreavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Pod diskriminacijom lica ili grupe lica smatra se svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven nain, iskljuivanje ili ograniavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili proputanje injenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlaivanjem ili davanjem prvenstva. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zatite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom poloaju. Blie kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, uenika ili treeg lica u ustanovi, zajedniki propisuje ministar i ministar nadlean za poslove ljudskih prava.

18

19

Blie uslove o nainima prepoznavanja neverbalnih oblika zlostavljanja dece i uenika od strane zaposlenog za vreme nege, odmora i rekreacije i drugih oblika vaspitno-obrazovnog rada, propisuje ministar.

Prava deteta i uenika lan 103. Prava deteta i uenika ostvaruju se u skladu sa potvrenim meunarodnim ugovorima, ovim i posebnim zakonima, a ustanova, odnosno svi zaposleni duni su da obezbede njihovo ostvarivanje, a naroito pravo na: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10) 11) 12) kvalitetan obrazovno-vaspitni rad koji obezbeuje ostvarivanje principa i ciljeva iz l. 3. i 4. ovog zakona; uvaavanje linosti; podrku za svestrani razvoj linosti, podrku za posebno iskazane talente i njihovu afirmaciju; zatitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od znaaja za njegovo kolovanje; informacije o njegovim pravima i obavezama; uestvovanje u radu organa kole, u skladu sa ovim i posebnim zakonom; slobodu udruivanja u razliite grupe, klubove i organizovanje uenikog parlamenta; podnoenje prigovora i albe na ocenu i na ostvarivanje drugih prava po osnovu obrazovanja; pokretanje inicijative za preispitivanje odgovornosti uesnika u obrazovno-vaspitnom procesu ukoliko prava iz ta. 1) do 9) ovog lana nisu ostvarena; ostvarivanje svih prava deteta i uenika, prava na zatitu i na pravino postupanje kole prema ueniku i kada povredi obavezu utvrenu ovim zakonom; pravo na stipendiju, kredit, smetaj i ishranu u domu uenika, u skladu sa posebnim zakonom.

Ustanova je duna da obezbedi sve uslove za ostvarivanje prava deteta i uenika iz stava 1. ovog lana. Uenik, roditelj, odnosno staratelj deteta i uenika moe da podnese prijavu direktoru ustanove u sluaju povrede prava iz stava 1. ovog lana ili neprimerenog ponaanja zaposlenih prema detetu i ueniku, u roku od 15 dana od nastupanja sluaja. Direktor je duan da prijavu razmotri i da, uz konsultaciju sa uenikom, roditeljem, odnosno starateljem deteta i uenika i zaposlenim odlui o njoj i preduzme odgovarajue mere, u roku od 15 dana od dana prijema prijave. Zaposleni u ustanovi duan je da prijavi direktoru, odnosno organu upravljanja krenje prava deteta i uenika.

20

21

Obaveze uenika lan 112. 1) U ostvarivanju svojih prava uenik ne sme da ugroava druge u ostvarivanju prava. Uenik ima obavezu da: redovno pohaa nastavu i izvrava kolske obaveze; potuje kolska pravila, odluke direktora i organa kole; radi na usvajanju znanja, vetina i vrednosnih stavova propisanih kolskim programom, prati sopstveni napredak i izvetava o tome nastavnike i roditelje, odnosno staratelje; 4) u postupku ocenjivanja pokae svoje stvarno znanje bez korienja raznih oblika prepisivanja i drugih nedozvoljenih oblika pomoi; 5) ne ometa izvoenje nastave i ne naputa as bez prethodnog odobrenja nastavnika; 6) potuje linost drugih uenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u koli; 7) blagovremeno pravda izostanke; 8) uva imovinu kole i istou i estetski izgled kolskih prostorija; 9) stara se o ouvanju ivotne sredine i ponaa u skladu sa pravilima ekoloke etike. 1) 2) 3) Odgovornost uenika lan 113. 5) Sa uenikom koji vri povredu pravila ponaanja ili se ne pridrava odluka direktora i organa kole, neopravdano izostane sa nastave pet asova, odnosno koji svojim ponaanjem ugroava druge u ostvarivanju njihovih prava, kola je duna da, uz uee roditelja, odnosno staratelja uenika, pojaa vaspitni rad aktivnostima: u okviru odeljenske zajednice, strunim radom odeljenjskog stareine, pedagoga, psihologa, posebnih timova, a kada je to neophodno da sarauje sa odgovarajuim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zatite na promeni ponaanja uenika. Uenik moe da odgovara za laku povredu obaveze utvrenu optim aktom kole, za teu povredu obaveze koja je u vreme izvrenja bila propisana ovim ili posebnim zakonom i za povredu zabrane iz l. 44. i 45. ovog zakona.

Tee povrede obaveza uenika jesu: unitenje, oteenje, skrivanje, iznoenje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji koju vodi kola ili druga organizacija, odnosno organ; prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje kola ili organ, odnosno i spravi koju izda druga organizacija; unitenje ili kraa imovine kole, privrednog drutva, preduzetnika, uenika ili zaposlenog; podstrekavanje, pomaganje, davanje ueniku i upotreba alkohola, duvana, narkotikog sredstva ili psihoaktivne supstance; unoenje u kolu ili drugu organizaciju oruja ili drugog predmeta kojim moe da ugrozi ili povredi drugo lice;

2)

3)

4)

6) svesno nepridravanje pravila i mera bezbednosti uenika; 7) upotreba mobilnog telefona, elektronskog ureaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugroavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja;

8) neopravdano izostajanje sa nastave najmanje 35 asova i uestalo injenj lakih povreda obaveza. Uenik , roditelj odnosno staratelj odgovara za materijalnu tetu koju uenik nanese koli, namerno ili iz krajnje nepanje, u skladu sa zakonom.

22

23

LITERATURA
Willard, N. (2005): An educator's guide to cyberbullying. Eugene, OR: Center for Safe an Responsible Internet Use. Willard, N. (2006): Cyber bullying and cyberthreats: Responding to the challenge of online social cruelty, threats, and distress. Eugene, OR: Center for Safe and Responsible Internet Use. Vukovi-ahovi, N. (2001): Prava deteta i konvencija o pravima deteta, Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd. Vukovi-ahovi, N., Vranjeevi, J., Dejanovi, V. (1999): Kako do argarepe, Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd. Vukovi N., Kora, N. i Rosandi, R. (1998): Kako do argarepe, jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd. Vidovi, S. Radovanovi, M. I drugi (2006): Vrnjaka medijacija od svae slae-prirunik za voditelje radionica iz oblasti obrazovanja za vetine medijacije GTZ, Beograd. Dejanovi, V., Kora, N., Rosandi, R., Vranjeevi, J. i dr. (2003): Sada znam, zato mogu, Centar za prava deteta, Beograd. Republika Srbija, Ministarstvo prosvete (2009): Okvirni akcioni plan za prevenciju nasilja u obrazovno-vaspitnim ustanovama. Republika Srbija, Ministarstvo prosvete (2009): Prirunik za primenu posebnog protokola za zatitu dece i uenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama, Beograd. Republika Srbija, Ministarstvo prosvete (2007): Posebni protokol za zatitu dece i uenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama, Beograd. Centar za prava deteta (2006): Prirunik za primenu Opteg protokola za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, Beograd, (www.cpd.org.yu). Jugoslovenski centar za prava deteta: Zatita deteta od zlostavljanja, prirunik za centre za socijalni rad i druge slube u lokalnoj zajednici, (www.cpd.org.yu), Beograd. Plut, D., Marinkovi, Lj. (1994): Konflikti i ta sa njima, Kreativni centar, Beograd. Popadi D. Plut, D. (2007): Nasilje u osnovnim kolama u Srbiji, oblici i uestalost, Vol. 40 (2), 309-328 UDC 159.942.6.072-057.874, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu, Beograd. Popadi D., Mre S., Kova T., Kijevanin S (1998): Pametniji ne poputa, grupa MOST, Beograd. Srna, J. (1996): Nasilje, igoja, Beograd. Ministarstvo prosvete (1999): Vaspitanje mladih za humane odnose, Beograd. Lajovi, B. Trkulja, M. (2005): Nasilje u koli, tipovi i situacije zlostavljanja i zanemarivanja, kola, savremena praksa, Beograd. Lajovi, B. (2006): kola, bezbedno i sigurno mesto, Savremena praksa, Beograd. Zakon o osnovama sistema obrazovanja I vaspitanja, 2009. Konvencija o pravima deteta, UN

24