1

Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 2 2

Industrijske Industrijske monta monta ne hale ne hale
PRORAUN VITKIH ELEMENATA PREMA
GRANINOJ NOSIVOSTI
2
Upotreba betona i elika visokih mehanikih
karakteristika ab elementi su sa manjim
dimenzijama poprenih preseka:
savijani elementi veliki ugibi
pritisnuti elementiizvijanje, gubitak stabilnosti
STEPEN VITKOSTI se odreuje preko VITKOSTI
, gde je l
i
- efektivna duina izvijanja.
Za centrino pritisnute stubove Ojler je dao reenja za
odreivanje kritinih sila u obliku:
b
i
i
l

( )
2
2
l k
EI
N
cr

l k l
i

gde je:
3
l
i
=l
N
l
i
=0.7l
N
l
i
=0.5l l
i
=2 l
k=1 k=0.7 k=2 k=0.5
N N
4
5
Nomogram za odreivanje faktora efektivne duine izvijanja
stubova (k) ramovske konstrukcije
6
Uticaj vitkosti na veliinu granine sile pritiska centrino
optereenog stuba

gr
N
u
Kratak stub -
lom iskljuivo po
materijalu
Vitki stubovi -
lom sa uticajem
izvijanja
7
Dijagram interakcije kratkog i vitkog ekscentrino
pritisnutog stuba
M
u
N
u
e=M
u
/N
u
kratak stub
vitak stub
gubitak stabilnosti
x
M
1
Ne
2
N
u
N
u
e
2
e
8
Uticaj teenja betona na lom stuba pod dejstvom
stalnog optereenja
Lom vitkog stuba usled
teenja betona
Istorija optereenja:
brzo dugotrajno brzo
9
Duina izvijanja stubova nepomerljivih i pomerljivih ramova
N
u 2 N
u 2 N
u 1
N
u 1
q
1/2 k 1 k > 1
N
u2
<< N
u1
l
i
Nepomerljiv
ram
Pomerljiv
ram
10
Primer jako optereenog stuba visoke hale, koji je zbog velike vitkosti
projektovan kao Virendel sistem ivini i srednji stubovi hale
11
Proraun
Efektivna duina izvijanja l
i
je duina na kojoj se
uzima u obzir duina deformacione krive,
Deformacije moraju da se raunaju uzimajui u
obzir uticaj prslina, nelinearno ponaanje
materijala i teenje betona,
Uticaji II reda mogu da se zanemare kada su
manji od 10% odgovarajuih uticaja I reda.
Proraun vitkih elemenata prema graninoj nosivosti
EVROKOD EC2
12
Od lana 103 do 109 pravilnika analiza granine
nosivosti AB sistema kada se uslovi ravnotee
spoljanjih i unutranjih sila uspostavljaju na
deformisanom sistemu uzimajui u obzir
materijalnu nelinearnost i teenje betona (skupljanje
se zanemaruje).
lan 105 provera stabilnosti se ne vri kada je:
a.
i
25
b.
i
75 i e / d 3.5 ,
Proraun vitkih elemenata prema graninoj nosivosti
BAB87
Proraun vitkih elemenata prema graninoj nosivosti
BAB 87
13
l
2
1
d.
i
50 25 M
1
/ M
2
; M
2
M
1

c. i > 75 i e / d 3.5 i / 75 ,
l
M
2
M
1
= - M
2
M
1
= M
2
+
-
M
2 M
2
M
1 M
1
14
Teenje betona se zanemaruje kada je ispunjen bar
jedan uslov:
a.
i
50,
b. e / d > 2,
c. N
g
0.2 N
q
Postupci prorauna:
a. 25
i
75 umereno vitki stubovi priblini
postupci prorauna i teenje se zanemaruje,
b. 75 <
i
140 izrazito vitki stubovi teorija II reda,
c.
i
> 140 ne doputa se (izuzetno 140 <
i
200 u fazi
montae prolazna faza)
15
AB konstrukcije se dele na:
a) nepomerljive,
b) pomerljive.
Kriterijum: konstrukcija je praktino nepomerljiva kada
elementi za ukruenje prihvate 80 90% ukupnih
horizontalnih dejstava bez veih horizontalnih
deformacija.
a) Nepomerljivi sistemi - algoritam preorauna se zasniva
na izdvajanju stuba iz konstrukcije izolovani stub.
Zatim se granini uticaji odreuju u preseku preko
ekscentriciteta normalne sile koji se definie kao
mogue odstupanje od vertikale (videti sledeu skicu):
Proraun vitkih elemenata prema graninoj nosivosti
BAB 87
16
imperfekcije pri izvoenju ose stuba - e
0
poveanje ekscentriciteta usled vremenskih
deformacija betona e

poveanje ekscentriciteta usled efekata II reda e

2
N
e = e
0
+e
1
+e

+e
2
e
0
e
1
e
e
2
N
e
1. e
0
kod nepomerljivih sistema
kod pomerljivih sistema
- jednospratni ramovi
- ostali

'

cm
cm l
i
10
2
300
e
0
200 / 1
150 / 1

tg
tg
17
3. e

ekscentricitet u srednjoj treini duine izvijanja:

gde je:
i
( )

,
_

1
1
0 1

E
E
e e e e
g
E
g
E
N
N

2 2
/
i b b E
l I E N
2. e
1
=M/N
gde je: e
1
=(0.65M
2
+ 0.35M
1
) / N
ekscentricitet u srednjoj
treini duine izvijanja
usled uticaja I reda
18
4. e
2
poveanje ekscentriciteta usled efekata II reda
Stabilnost se analizira na osnovu pomeranja vrha
konzolnog stuba za veliinu e
2
koja se dobija
integracijom krivine:
dx M dx
J E
M
M e
x
l
x
x b
x
l
x


) ( ) (
) (
) (
) ( 2

dx
h
a b
x

+

) (
Za odreivanje e
2
moe se koristiti priblini postupak
prorauna prema EC2, nazvan metoda nominalne
krivine, koji se primenjuje za izdvojene stubove
nepomerljivih ramova sa N=const. i za vitkosti
i
140.
e
2
N
k
(x)
k
(0)
19
Pomeranje vrha konzolnog stuba moe se
aproksimirati u funkciji krivine u ukljetenju (
0
) kao:
gde su: i , a
( ) ( )
2
0
2
0 2
1 . 0 4 . 0
i
l l e
l l
i
2 ( )
( ) h
r
y

45 . 0
1
0
0

a
v
y
E

Konaan oblik deformisane ose vitkog stuba pod
dejstvom ukupnih graninih uticaja I i II reda, aproksimira
se sinusnom funkcijom.
Kako je izdvojeni stub konzolni, najvei momenti i I i II
reda su u ukljetenju.
20
Primer za statiki neodreen tap deformacija ose moe
da se opie sa konzolnim stubovima:
N
M
1
M
a
Ne
2a
M
a a
M
b
Ne
2b
M
b
b b
e
2b
e
2a
Moment I
reda
Taka
infleksije
21
b) Pomerljivi sistemi -
N N N N
l
i
h
l
22
Hale sa ukruenjima
d
z
d
b
Ankeri iz stuba za
vezu sa zidom
Armatura zida
M
N - malo! veza sa stubovima
k
zida
l
i
k
zida
l
i
23
Priblina analiza pomerljivih ramova
a. b.
H - spoljanje horizontalno
optereenje; pomeranje
od sila H
N
i
dodatne horizontalne
sile kao uticaji II reda
24
Uticaji II reda mogu se
priblino sraunati kada
se u nivou svake
tavanice dodaju
horizontalne fiktivne sile,
a zatim sraunaju uticaji
u presecima za vertikalno
i ukupno horizontalno
dejstvo (ukljuujui i
fiktivne sile)
1
2
3
4
h
1
h
2
h
3
h
4
P
4
P
3
P
2
P
1
dH
5
dH
4
dH
3
dH
2
P
2

2
h
2
P
1

1
h
1
25
a
o
poetna imperfekcija
(tg
0
=1/200)
a
1
pomeranje vrha rama od
dejstva spoljanjih graninih
sila I reda (H
ui
)
a
1
- pomeranje vrha rama
od dejstva fiktivnih sila (dH
i
)

II
- ukupan nagib rama u
odnosu na vertikalu
Ukupne spratne modifikovane sile su:
ui II ui ui ui m ui
P H dH H H + +
,
( )

i
i ui
i
i ui
II
y H
y P
H
a
H a tg
1
1 0
1
/
gde je:
U proraunu vai pretpostavka da su
pomeranja vrha rama od fiktivnih sila
proporcionalna pomeranjima od
spoljanjih horizontalnih sila
Priblina metoda prorauna EVROPSKOG KOMITETA ZA BETON pomou
modifikovanih fiktivnih sila i pretpostavljene deformacije rama
26
Dejstvo vetra na industrijku halu popreni pravac
27
- Popreni pravac
28
- Poduni pravac kruta krovna ravan
N
2k
q
w
k- krutost podunog rama
kruta krovna
ravan-dijafragma
29
- Poduni pravac meka krovna ravan manji raspon
30
- Poduni pravac meka krovna ravan vei raspon
Krovni spreg