Izmislili su milion naina da vrijeme proe,a ni jedan da se vrijeme zaustavi. ta se mene tie, i ne moraju vie da rade na tome.

Ovo ba nisu neka vremena za zaustavljanje...

ao mi je to nisam rodjen ili malo gluplji, ili malo pametniji. Gluplji da ne primeujem stvari oko sebe, ili pametniji da ih primeene, ne komentariem...'' "Ne lupa mi vie srce kad me nazove. Valjda to tako ide. Valjda sam se jednostavno ve odavno umorio. Ne brini i dalje si mi draga, ali onoliko koliko mi je drag neko koga sam davnih dana pustio. Tek onoliko da ponekad poelim da ujem da si sretna. " elje mi se ba i ne ispunjavaju. Negde je zapelo... Moda se ispunjavaju nekom drugom? Ne bi bilo prvi put... Nema veze, ne ljutim se. Dobre su to elje, teta bi bilo da samo tako propadnu. Kad su znali da prodaju maglu, valjda ce znati i da kupe polovne snove, mada nikako ne mogu da smislim cenu koja bi pokrila trokove saznanja da smo odmalena sanjali u prazno. Ne, u redu je to to se ne uklapam, i takvi su potrebni svetu. Da nema nas, ne bi se ni znalo ko se uklapa, a ko ne. Ne merimo se mi prema obinima, ve oni prema nama... lako je to sa snovima, nevolje krenu onda kad tumaim stvarnost U ivotu ima glupih situacija vie nego to ih uspevamo potroiti, pa nas tako poneka od njih i mimoide. Sigurno sam i ja neke izbegao, ali mislim da sam one najvanije ipak zakacio. Utorak, sveca mu? Imendan mog sujevjerja.. Prebrodio sam ih hiljadu i oho-ho do sad, izmiem se maestralno, za dlaku, kao torero, al' ne vredi.. nezadrivo naviru.. Uporni su Utorci, avo da ih nosi. Nee se smiriti dok me neki od njih ne dotue! Jos jedan utorak koji me zatice na delu, barut na jastuku i otisci na stranom telu gorki su utorki, al' uvek... Jos jedan utorak, sto ja ne bezim, zar sam vezan? Sve je nekako vuklo na Utorak... Svaki dan ima svoj kod. Ponedeljak je pocetni, Subota presudna, Nedelja blaena, Petak uvodni... Ni nalik. Dodue, u toj neobojenosti bilo je i sitnijih elemenata nesvrstanog Cetvrtka, ali ipak, siguran sam da je doticni dan komotno mogao proci kao Utorak, i da nikom ne bi palo na pamet da nije tako .taj dan je,mirne due mogao biti utorak.Bio je sasvim bezvezan,bez arma,bez stila,bez ikakvog identiteta...Imao sam puno takvih dana u ivotu i pamtim ih samo po tome to sam ih zaboravio.'' Teko se budim, a jo tee prestajem da sanjam. Seo sam na ivicu kreveta, otresao snove sa ramena, i pokuao da se setim kratkog sadraja prethodnih nastavaka. ta radim? Moj stari je uvek uivao gledajuci me kako dolazim sebi, i kao klinca me je to uasno nerviralo, ali sam kasnije i sam voleo da neke, koji su mi bili dragi, posmatram kako se bude.

To samo Neko, ko svrati s vremena na vreme, krije ovde rezervni arsenal minke i kojecega, da mu se ne bi slucajno desilo da ode iz ovog stana malkice izguvan i racupan. Sretni nikad ne razmiljaju o srei. To je posao za nesretne. Svi primete sreu u nesrei, a o nesrei u srei razmiljaju samo blesavi. I iskusni... Tjeio sam se da e sve biti bolje kad se probudim. Ali, postojao je jedan mali problem... Prethodno je trebalo zaspati.. D-moll je ukao po sobi preturajui po stvarima kojih se dotakla... Mislio sam da sam sve zatvorio, ali nekako se ipak uvukao u stan U redu, D-moll... Ne mora se kriti, znam da si tu... Svaka kola se placa, a narocito vecernja. U vioj ivotnoj, koju sam apsolvirao, kolarina je ponekad bivala astronomska. I, to je najgore, jo uvek ne znam da li je vredelo Dobra vremena za mene tek dolaze. Iskreno se nadam. Ako nije tako, onda sam stvarno u opasnom sosu. ... Zaljubiu se, odluih iznenada? Jesen je, dodue, ali malo sam prestar da bih ekao samo prolea? Na ulici je Jedan Tipini Novembarski Ponedeljak, udubljen nad jesenjim receptima, upravo umutio u vetar desetak stepeni celzijusovih, jasno pokazujui da nije raspoloen za saradnju, ali reio sam da izvuem maksimum iz tog namrtenka... Da, zaljubiu se, i to odmah, jo pre podne, pa sam itav dan miran? Kao klinac sam time lepio napuklo srce i dobro je dralo... Izmontiram u seanju neke sekvence, iseem kilometre materijala, utiam greke, pojaam aplauze, i ba me briga ! Samo mi jo treba da ponem i u sebe da se razoaravam.. Bilo je neko prolee, koje nije ilo uz jesen koju je izabrala za svoj nain ivota, zaboravila je da se smeje glasno, i ludak, koji ju je voleo, odlino se uklopio uz udne, uznemirene pupoljke u njenoj glavi. Neko mi je rekao da greim to cekam da stvari same naidu, ali to i nije tako lo sistem. Jedino ih treba cekati na pravom mestu. Tue reenice ne pamtim ni izbliza dobro kao svoje, one obino samo s vrata zavire u moju glavu, i odmah im je jasno da nisu za drutvo koje se okuplja u tom bircuzu. ;)

 Nisam od onih naivaca koji jedva ekaju neki budui dan i raduju se roendanima i Novim godinama, naprotiv, meni ve dugo smeta to vreme prolazi...

Put do zvezda je samo etapa kruznog puta do sebe. Ako znas precicu, nema potrebe da se puno lomatas po bespucima. Ne bato... Stigao si cim krenes. Cilj nosis skriven pod kaputom, istetoviran na grudima kao metu. U tome je tajna... U tome je jedini trik... Ma uzalud Uz ivot se na prilae uputstvo za upotrebu, i svako to odredi kako ume; zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se drugi obradovao... Ue u pogrean vagon, sie stanicu pre, ili kasnije... Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi drugo mesto na kom e pristati.
U malenoj puolikoj piljici (kamufliranoj pod tupilom leve slepoonice), imam ugraen Posebni Instrument Za Brzu I Efikasnu Procenu Nepoznatih Ljudi. OK, zvui prilino komplikovano, ali u stvari se radi samo o jednom "friziranom" instiktu, nita vie. U svakom sluaju, pouzdana i veoma upotrebljiva je to napravica, godine su dobro izbadarile njenu preciznost...

Masta me je upropastila... Uvek sam uz likove smisljao karaktere, boju glasa, male navike i omiljene pisce, i nikad se to nije poklopilo sa njihovim pravim osobinama. Uvek sam ljude zamisljao boljim nego sto jesu, i tako sam nekako i prosao.
Uf... Ima tipova koji ne moraju nita rei da bi me iznervirali. Ne moraju ak ni biti u blizini, kad bolje razmislim? Dovoljno je da se samo setim da postoje, pa da mi adrenalin ufura u glavu kao unezverena fliperska kuglica... ali ak ni ja ponekad nisam potpuno po svom ukusu, nije to neko merilo. Ma, ne idem ja ispred svog vremena. Moje vreme ide iza mene. U tome je nesporazum. Ipak, saekau ga jo malo. Jo samo malo, onda odoh. S Tugom jednostavno treba umeti...Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno mora praviti da je ne primeuje pa e se kad tad okrenuti i otii, iako ti se u prvi mah ini da e zauvek cvileti kraj stola... I, pazi... Pokloni li joj samo mrvicu panje nee se smiriti dok ti ne uvali itavu korpu... I onda si gotov... Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih muterija... I nikad te vie nee zaobii.

Problem sa senkama je u tom to su ti uvek iza lea kad je svetlost pred tobom. Zaslepljen reflektorima, blicevima i odsjajem na zlatnim civijama pokuavao sam da dokuim arene nedoglede pred sobom, i nije mi bilo ni na kraj pameti da se osvrem. I nisam primetio tu senku...Spazio sam je mnogo kasnije, kad je svetlost bila daleko za mnom, i tad sam ja pojurio za njom, ali sam proao kao svi oajnici koji su nekad pokuali da stignu svoju senku. Ne, nikad se nismo nali... Precenio sam ivot kao to precenjujem sve i svakog, i neki misle da se nepotrebno rasipam plaajui prevelike cene na sve strane, ali ne radim to samo zato to sam Veliki Trokadija... Ne, ne uvek... Ljude katkad precenjujem i zato to me je sramota da imam posla samo sa Jeftinima... Pametni ljudi su ve sve rekli o Prvim Koracima, i na Zemlji i na Mesecu, i teko da bih ja tu ita mogao da dodam? Jedino, moda, da tim koracima nikako ne sme zakoraiti Od Sebe? No, to se verovatno podrazumeva? To i nije neka mudrost. Da, ali... Zato nikad ne mogu dobiti pismo,recimo... Moja kua jednostavno otplovi kad joj padne napamet... Potar bi morao plivati za njom... to je jedno..., a drugo... Nikad mi momci nee pevati serenadu pod ovim prozorom... to je sigurno. Kasnio sam, uglavnom, to me nije tangiralo, kasnim otkad znam za sebe, a jo nigde nisam uspeo da zakasnim? Nekom udnom podudarnou, svi Dogaaji za mene uvek zapoinju tano onog asa kad ja dospem na njih.. Postoji verovanje u narodu da se novcem ne moe kupiti sve. Priznajem. Ali se moe kupiti jako puno toga, verujte mi... Idealisti se nee tako lako predati. Oni znaju da je strano biti bogat, a nesretan... Verovatno... Ali praktiari su otkrili i goru situaciju... siromaan, a nesretan.. Bila je tuna i raminkana, ali mene nije moglo prevariti to to je izgledala kao polovni aneo. Znao sam da nema polovnih anela. Ima ih samo umornih... Eh... Da nam je ova pamet bila... Samo bi nam smetala, jel'?! Pa, dabome... Svi bi se gurali na istom putu do sree... A ovako je svako poao svojim... Kako dosad nisi nauila da sam ja momak kog svako moe lagati, ali ga niko ne moe slagati? I da glupa pravila ove igre u kojoj je tebi sve dozvoljeno potujem jedino zbog toga to sam ih lino odredio Reila je ovaj rebus od mog ivota prosto, poput kafanske zagonetke sa ibicama u kojoj pomeranjem jednog jedinog drvceta promeni smisao svega, i onako u prolazu, kao da trai prainu na polici vitrine , izdrobila je pod pristima deli natrule cirkuske mree nad kojom sam tako nepromiljeno hodao po ici, i istog tog trena postao sam svestan nad kakvim sam bezdanom, i pod kakvim sam bezdanom, i kakav to bezdan nosim u sebi... Ne, Bog je prema meni bio prilino fer, sve u svemu... Imajui u vidu, dabome, kakav On ve ume da bude? Priredio mi je par sitnih pakosti u ivotu, OK, to mu nisam zaboravio, ali ini mi se da je i to uradio vie reda-radi, isto da ima neko pokrie ako mu naie inspekcija? Nije njemu lako... Svi se mi ponaamo kao da smo mu sinovi jedinci, razmaeno moljakamo i palimo svee i za poslednju glupost, a Ljudi smo, to je najgore, i da bi jednog od nas usreio, mora bar trojicu drugih da unesrei, prosto mu se divim to je s nama izdrao tolike godine...

.ali, zna, ti loi momenti nas prate kao kolona na auto-putu. Dok iba, ne mogu ti nita, ali ih se nakupi, vuku se za tobom kao krokodilski rep, i samo ekaju da uspori. I kad to uini, gotov si. Pregaze te. Svi odjednom. Kao tebe sad. Ali onda protutnje. Odu. I nemoj da juri za njima, pokuavajui da ih obie, kao to sam ja uinio. To ne moe. Smanji gas, preuzmi kontrolu, vrati se u svoj ritam. Idemo dalje... ...Oni koji odaberu samo istinu, ili samo snove, znaju da od toga sree nema. Dve osnovne ivotne hemikalije zato se uvek meaju, ali to je ve crna magija, i kap jednog u drugom esto je premalo, a dve kapi esto su previe. Malo ko' nalazi meru, ali svi pokuavaju i to je najvanije. A posebni, arobni i nevidljivi up u kom se mukaju Istine i Lai, Stvarnost i Snovi, naziva se ponekad i Mata Pa, dobro... Nee na vodu, nee na zemlju, ostaje nam jedino nebo... A ak i lastavica nebom samo putuje, i njeno je gnezdo pod strehom... U oblacima ne ivi niko... Samo neostvareni snovi. Svaki put kada pomislim na tebe napravim zvjezde u srcu.. Zna li, koliko sada imam zvezda? Mislim da imam svoje sopstveno nebo :-)