Borislav Pekic Intervju

Borislav Peki
http://www.borislavpekic.blogspot.com/
SEARCH BLOG
FLAG BLOG
Next Blog
Create Blog | Sign In
BORISLAV PEKI
HIS LIFE AND WORK
THURSDAY, FEBRUARY 28, 2008
ABOUT ME B O R ISLA V PE K I W RI TTEN B Y LJ I LJ A N A PE K I
Vreme rei-VIIc deo

Iz knjige Borislava Pekia Vreme rei, Beograd, BIGZ, SKZ, 1993. Izbor Ljiljane Peki. I djavo se ponekad oklizne... (II nastavak) razgovor vodio R. Brati, Knjievna re, Beograd, 25. decembar 1983. I kakve vam je odgonetke, kakve slike pruilo to otkrovenje?
Borislav Peki is considered one of the most important literary figures of the 20th century. He was born on 4th February 1930 to a prominent family in Montenegro and died in London on 2nd July 1992. From 1945 until he moved to London in 1971, he lived in Belgrade. After WW-II, Pekic co-founded and led as VP the secret "Yugoslav Democratic Youth" organization. Due to his opposition to the Communist regime, he was arrested in 1948 and sentenced to 15 years in prison, but released after 5 years. 1958 marked the year of his marriage to Ljiljana Glii, an architect and the niece of Dr Milan Evo uvodne freske Runa VII: Prognan od Herakla iz rodne Arkadije, poslednji ivi Kentaur Noemis (Simeon) bei kroz Grku da bi sluajno dospeo u Elevsis. Grka je mrtva, pusta, kanjena zemlja, kao to je Srbija kroz Stojadinovi, Prime Minister of Yugoslavia (1935-1939) and the publication of his first of over twenty film scripts,
1 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
istoriju toliko puta bila. Deca se ne radjaju, zemlja plodove ne daje, vreme se ne menja, vode ne teku, vetrovi ne duvaju, ak se ni leevi ne raspadaju. Nijedan se ivotni proces ne odvija. Zaostali ivot odrava se antropofagijom. Ljudi jedu jedni druge (kao i u istorijskom Runu, uostalom). To je odmazda Demetre, Personifikacije Prirode, Velike Majke Svih Stvari, zbog otmice (danas bismo kazali kidnapovanja) erke Persefone od strane Hada, boga podzemnog sveta. Nije jasno zato Demetra kanjava ljude za zloin bogova, nedelo Hada i ravnodunost Olimpa, ali e ovu formulu nepravde naslediti istorija i mi emo se istorijski suoavati s kaznama iji nam razlozi izmiu, a smisao ostaje nerazumljiv. Posredi je, zapravo, ucena (opet jedan od buduih istorijskih koncepata): Ako Olimp intervenie (podsea li vas ovo na neto?), s Hadom se nagodi, te vrati Persefonu majci, Demetra e raarati svet i vratiti mu sposobnost obnavljanja. Na krunom bunaru Kallichoronu, koji i sad postoji sree izgladneli Noemis staricu u tuzi, u kojoj ne prepoznaje boginju (kao to mi nikada ne prepoznajemo sudbinu). Demetra mu ispoveda svoju nesreu kao obinu porodinu tragediju. On njoj tragediju svoje polukonjske rase. Ali dok ona misli na najdublje tajne ivljenja i mrenja, Noemis, zver-ovek, misli samo kako e je najlake pojesti. (To je na nasledni tropos.) Neu vas gnjaviti pojedinostima: Hermes, glasnik bogova, izvodi Persefonu iz Hada. Noemis od sreno nepojedene boginje dobija na dar Hieru (danas bismo u tome, jamano videli drogu), i ona ga udotvorno prenosi u narednu fresku, u Jolk na Argo, u Argonautiku, potragu za Zlatnim runom, to e kasnije, kao putovanje u tajnu ivljenja, mrenja i novog radjanja, postati sadrinom Elevsinskih misterija. Ali, pre nego to ga bunilo tamo odnese, stie on da vidi magijsko obnavljanje prirode: reke su zauborile, lie se po drveu razlistalo, trava je probujala, vetrovi dunuli, ule su se prve ptice i prvi pla novog radjanja. Grka je oivela, svet je spasen. Takve freske redjaju se tokom celog Runa VII (izuzev u epilokom povratku u 1941) i u njima su arhetipovi svih noseih scena Runa od I do VII.
among which "The Fourteenth Day" represented Yugoslavia at the 1961 Cannes Film Festival. This success did however not soften the official ban issued by the ruling Communist Regime on the publication of any of Pekic's literary works. His first book, "Time of Miracles", was only published in 1965, many years after the manuscript had been completed. Despite decades of communist boycott, Pekic's literary genius proved indomitable in the end.
V IE W M Y COM PL E T E PROFIL E
LINKS
Google News All Things Beautiful
PREVIOUS POSTS
Vreme rei-VIIc deo Vreme rei-VIIb deo Vreme rei-VIIa deo Vreme rei-VIb deo Vreme rei-VIa deo Vreme rei-Vc deo Vreme rei-Vb deo Vreme rei-Va deo Vreme rei-IVd deo Vreme rei-IVc deo
ARCHIVES
March 2006 April 2006 May 2006
2 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Pored ostalog, medjutim, ja u Runu vidim analizu i kritiku materijalistike civilizacije, racionalistikih pogleda na svet, duha utemeljenog na posedu, posedovanju, kao i morala koji iz njega sledi. Da li je i koliko ovo tano? Sasvim. Ne zadovoljavaju me vaee doktrine (zapravo, doktrine uopte). Govorim o marksizmu samo to je on aktuelan. Neke idealistike formule nita nisu lekovitije. Nastojanja marksista da duhovno oslobodjenje izvedu iz ekonomskog ne uspevaju, ini mi se, stoga to je meta pogreno postavljena. Svrha napretka ne moe biti, to je bar moje miljenje, da se oslobodi ovekova ekonomija, nego da se ovek oslobodi od ekonomije, uz koju ga je prokrustovski prikovala materijalistika civilizacija i u svojoj kapitalistikoj verziji... Ne mislite, valjda, da treba obustaviti proizvodnju materijalnih dobara? Voleo bih da smo u poloaju iz kojeg tako neto moemo sanjati. Nismo, na alost. Stavili smo se u neku vrstu narkomanske zavisnosti, iz koje je izvodljiv, ako je uopte mogu, samo postepen, tako rei kliniki kontrolisan izlazak. A to, opet, podrazumeva neku prokletu organizaciju, neki program, ideje sve ono to me intimno odbija i sad sam, naravno, vraen na svoje pravo mesto, u protivrenost koja je zatitni ig svih mojih razmiljanja. Neko ogranienje proizvodnje, po naelu prioriteta, u najmanju ruku, poeljno je. Inae emo i dalje odeu praviti za svaku sezonu, a hranu tek za svaku desetu, za jednu decu najsavrenije elektronske igrake, a za drugu najsavreniju tanad. A kad smo ve kod proizvodnje, dozvolite mi da ovaj razgovor iskoristim za objanjenje jednog odgovora to sam ga dao Jugu Grizelju (Intervju, 14. 10. 1983); nisam, naime, mislio rei da je ljudima klozet papir ili benzin nepotreban, nego da bismo, s vie morala, odgovornosti i samoportvovanja, imali vie i klozet papira i benzina, ako od toga ba toliko zavisimo. A ta je s posedom i posedovanjem u okviru ovakvog antimaterijalistikog koncepta civilizacije?
June 2006 July 2006 August 2006 September 2006 October 2006 November 2006 December 2006 January 2007 February 2007 March 2007 April 2007 May 2007 June 2007 July 2007 August 2007 September 2007 October 2007 November 2007 December 2007 January 2008 February 2008
3 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Posed je najpopularniji i najopasniji vid naeg ropstva stvarima i ekonomskim formulama koje, reguliui odnose medju njima, diktiraju ih i nama. Ljudi su u tom komercijalnom procesu nuno zlo. Praina zbog koje fini mehanizam razmene dobara ako se ona shvati u najirem smislu, te ukljui i duhovna ponekad ozbiljno zariba, ali nas maina ubrzo zdrobi i produi s obrtanjem zapoetim jo s prvim tokom. Posed ima tenju da ekonomie i sve druge odnose, koji po poreklu i svrsi ne pripadaju njegovoj mrtvoj sferi, prenosei se u duhovnu i moralnu kao posedovanje moi, slave, sree, pa i saznanja. Posed je crna rupa u kojoj se nai ivoti pretvaraju u venu nepokretnost. Njegovo kopile, san o efikasnosti, ve nas stoleima umrtvljuje, tamo gde mislimo da nas oivljava, jer to je samo lepe sanjani san o razmeni stvari i ljudi, veni san o kupoprodaji. Svetu je potrebna duhovna revolucija koja bi izmenila sve fundamentalne pretpostavke ivota, u politikim, socijalnim, ekonomskim revolucijama prolosti tek varirane, i trajno nas oslobodila steenih zavisnosti, usled kojih materija odredjuje i nau duhovnost i nau moralnost, ukratko sudbinu.
POST E D B Y L J IL J A N A A T 5: 53 A M 0 COM M E N T S L I N K S T O T HIS POST
WEDNESDAY, FEBRUARY 27, 2008
Vreme rei-VIIb deo

Iz knjige Borislava Pekia Vreme rei, Beograd, BIGZ, SKZ, 1993. Izbor Ljiljane Peki. I djavo se ponekad oklizne... (I nastavak) razgovor vodio R. Brati, Knjievna re, Beograd, 25. decembar 1983. ta mislite o tvrdnji da kod nas tzv. knjievni ivot uveliko odredjuje zbivanja i merila u knjievnosti? A u njemu, znamo to, ima svega i svata. I, ta mislite o kompromisima koje prave pisci?
4 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Intenzivno me odbija i tzv. knjievna politika i tzv. knjievni ivot, sva ta estradna pompa oko umetnosti, svejedno hvali li se ili napada, hohtaplerska atmosfera koju oko nje izluuju mediokriteti, tata, ljudoderska borba o presti, o mesto pod suncem uspeha (pri emu nije dovoljno pod suncem biti, nego biti sam, a sve druge to due u to debljoj senci drati), istrebljivaki egotizam slavnog umetnikog temperamenta, ivi pesak mrnje, lai, zavisti, licemernosti i podvala, a iznad svega i premda znam da je kompromis uslov opstanka jedne civilizacije, da ima kompromisa bez kojih se prosto ne moe funkcionisati meni se gadi kompromiserska priroda umetnosti, ta paukova mrea prljavih nagodbi to ih je pisac silom posla primoran da pravi. Ne mislim na kompromise to ih inimo sa zahtevima zajednice, ve na one spontane to ih sklapamo s vlastitim obzirima, predrasudama i raunima, sa zahtevima vlastitih ideja, s prinudama gradje, daleko pre nego to zajednica sa svojim uopte stigne na red, a onda, mi smo se sa nagodbama ve toliko pred samim sobom iskompromitovali da nam neka nova, ma kako imbecilna, vie uopte ne smeta. Ovakva polutanska, inkonsekventna, trgovaka priroda umetnosti savreno je strana mojoj radikalistikoj naravi ... A ovamo vaite za tolerantnog oveka? Nisam tolerantan. Ja sam samo dobro odgojen. Da predjemo onda na knjievnost? Ako se mora. Imam utisak da ste u svom petotomnom, nedovrenom romanu Zlatno runo postavili mnoge zamke i za kritiare i za itaoce. Namerno, ili je to zahtevala gradja?
5 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Nema zamke ali ima Tajne. Za mene je ta knjiga isuvie ozbiljna i lina da bih se igrao ukrtenih rei ... Ozbiljna? Iako vam knjievnost to nije? Ne rekoh li vam da pisca ne treba sluati, nego itati. Sad smo obojica u klopci... Klopka je i u Tajnama u Runu? Te Tajne potiu od toga to se Runo ne moe shvatiti premda se u ravni prie moe itati bez VII knjige. U njoj je indeks tumaenja svega to ini prvih est. Tu je enciklopedija znaenjaRuna. Njegov klju. A on je, opet, u mitu, kad pria, u vremenu svijenom u krug, dotakne svoje poreklo, a istorijsko se vreme vrati svom bezvremenom (savremenom) mitskom, arhetipskom nacrtu. Za nas na Balkanu, to je grka transkripcija, globalnog mita, koji u drugim narodima i rasama ima drugojaiju formu, ali uvek istu sadrinu. Pretpostavljam da je re o Argonautici, Jasonovoj potrazi za Zlatnim runom? Zato ste ba nju izabrali? Izabrao sam Argonautiku ne samo zbog njene metaforinosti ve to u njoj imamo prvi zabeleeni spoj protoistorije i mita. Istorija je ve prisutna, ali vreme jo nije postalo ograniavajui faktor koji medju dogadjajima uspostavlja prividnu hronologiju. Tu su kljuevi Runa u celini, i svih bitnih scena u njemu. Oni, medjutim, ne otvaraju znaenja automatski. I za klju se mora imati klju. Zamislite da ste pred bravom iji klju imate, ali se vrata ipak ne otvaraju. Jer u spoljnoj bravi skrivena je unutranja, iji se mehanizam pokree pomou tajnog i pravog kljua, skrivenog u vidljivom i lanom... Zvui malo komplikovano? Vie zvui nego to jeste. Prevedeno na proznu situaciju, to prosto znai da odgonetke nisu u refleksijama nego u slikama... Moete li dati neki primer?
6 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Mogu, ali uz priu kako sam do njega i svih drugih primera doao. Kada je Simeona, Gazdu, na kraju VI knjige iz fizike smrti valjalo izvesti na onu stranu, u drugi ivot, kod mene u mit, iz vremena u sve-vreme, dugo sam tragao za najefikasnijim nainom tog tranzita. (Veni problem Forme!) Takodje dugo, drao sam da to moe biti nerazjanjeni ritual Elevsinskih misterija, najdubljeg ezoterinog kulta antikog sveta, vezanog za sudbinu Demetre i Persefone, izmenu godinjih doba, tajnu radjanja, umiranja i vaskrsenja. Iako sam sve ostalo ve bio smestio u definitivna leita, samo pisanje nisam mogao poeti. Smetala mi je istorinost rutuala. Ritual je uvek istorian. Simbolian, takodje. Simbolizuje znaenje mita. A meni su trebala sama znaenja, ne njihove ifre, ne jo i neki trei klju. Ne treba, dakle doao sam jedne noi do otkria, premda bih ja to otkrovenjem nazvao mog junaka Kentaura Noemisa (anagram od Simeona) odvesti u Demetrin hram i tamo ga provesti kroz inicijacije, ve ga u svetilite Elevsisa dovesti dok ono jo postoji, u momentu nastajanja mita, dok se pria o Demetri, Persefoni i Hadu, kako je ispriana u homerskoj himni jo odvija, kad je ishod neizvestan, ukratko: u Zlatno doba svevremena, kad Bogovi jo hodaju zemljom i svojim ivotima odluuju sudbinu budueg humaniteta.
TUESDAY, FEBRUARY 26, 2008
Vreme rei-VIIa deo

Iz knjige Borislava Pekia Vreme rei, Beograd, BIGZ, SKZ, 1993. Izbor Ljiljane Peki. I djavo se ponekad oklizne... razgovor vodio R. Brati, Knjievna re, Beograd, 25. decembar 1983. Pekiu, elite li vi neto da kaete na poetku: o piscu, o pisanju, o Nebu, o Zemlji, o ivotu, o smrti... Pre nego to mi postavite svoje pitanje, dopustite mi odgovor na jedno koje verovatno neete traiti.
7 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Pisac je izofrenik koji, za razliku od klinikog, ne samo da za svoju nevolju zna ve od nje i ivi. U tom pogledu ne razlikuje se on od oveka koga je patuljasti rast odveo u cirkus. Pisac, takodje, nije humanist po definiciji. Ako jeste, to je po izboru. Zabluda da je i po definiciji potie od toga to se bavi ljudima. Ljudima se bave i delati, ali to ne znai da ih moraju oboavati. Sme li italac verovati piscu kada govori o svojoj knjizi i o svetu u kojem ivi? Ne verujte bez rezerve piscu kad govori o svojoj literarnoj metodologiji, emotivnoj biografiji ili krvnoj vezi izmedju personalnog iskustva i njegovih knjiga, pogotovo kad izlae svoje poglede na svet, jer oni se menjaju od romana do romana, ponekad i od trita do trita. Umetniko iskustvo nije to i ivotno, premda ga se dotie. Iz drugog se ne moe govoriti, iz prvog to ne vredi. Zato verujte knjigama, nikad njihovim piscima. Ne tvrdim da i pisci ne mogu doi do izvesnih ivotnih istina, ali su, po sili svog polifonog poziva, primorani da u knjigama ubedljivo zastupaju i sasvim oprene, medju njima i krajnje mrske, i da se u njih uivljavaju do
8 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
mere koja sve istine ini moguim, ali nijednu izvesnom. Da bi mona ostala, Mo ne sme razumeti protivrazloge. Pisac je na razumevanje osudjen. A onaj ko sve Istine razume, nijednu nema. Dok moje odgovore budete sluali, ne zaboravite i na ovaj. Neu zaboraviti. Upravo stoga dozvolite vi sad meni sledee pitanje: smatraju vas jednim od najznaajnijih srpskih romansijera; posle Vremena uda objavili ste niz romana i eseja, izvedeno vam je niz pozorinih i radio-drama, dobili ste vredne nagrade i pohvalne kritike. Pa ipak se stie utisak, a i rei kojima ste razgovor otvorili na to ukazuje, prema pozivu pisca kao da gajite izvestan prezir? Premda mi je pisanje darovalo retka ali potresna saznanja, premda sam ponekad imao trenutke snanog zadovoljstva uvek u procesu formiranja knjige, nikad u njenom kasnijem javnom ivotu, izuzimajui, naravno, kad bi kritiar otkrio i objasnio moje intencije, skrivene u knjievnom kodu ja knjievnost nikad nisam shvatao kao svoj pravi posao. Spadam, dakle, u brojnu skupinu ljudi koja veruje da je promaila poziv jo ne znam koliko s njim i ivot. Pazite, Bratiu, to ne korespondira s eventualnim uspesima. To je prosto oseanje unutranje nepodobnosti s profesijom. Kao da ste smeteni u oklop koji vas ulji. Vi u njemu moete sijati, ali to ne opoziva injenicu da vam nije udobno. Da se ne oseate prirodno. Pitam se, do vraga, zato, kao to sam sluajno postao pisac, nisam sluajno postao neto drugo... ta? Ne mogu vam rei. Sujeveran sam. Bojim se da bi magijski moglo spreiti da to neto drugo i postanem. Ja se, naime, nadam. Kopa zlata obogati se ponekad tek na kraju traganja... Ili na kraju ivota? Pa, to vam je isto, zar ne? Najvee otkrie napravite obino kad s njim ne moete vie nita pametno zapoeti. U tome je, jamano, i tajna njegove vrednosti. Pravo otkrie ne slui da shvatite ta valja initi, nego da razumete ta ste inili. Ako je igde, iskupljenje je u spoznaji.
9 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
A onda, tu su jo dva razloga. Odbija me urodjena artificijelnost umetnosti, premda sam joj ja najei zagovornik. Po prirodi vetaku, trudim se da je uinim jo vetakijom i tako je dovedem do neke nove, paradoksalne i nezavisne prirodnosti. (Ako imate nevolju koje se ne moete otarasiti, najbolje je od nje napraviti vrlinu.) Poto nismo kadri stvarnost knjievnog dela presudno pribliiti onoj stvarnoj stvarnosti, nastojim da joj obezbedim drugi samostalni realitet, vampirski opstanak , u kojem e se ona hraniti, dodue, krvlju opte stvarnosti, ali nee iveti njen ivot. Inae bi valjalo stvarnost uzvisiti do umetnosti, a to je polo za rukom jednoj rimskoj dekadansi. Pre nego to ih je banalizovala masovnost, ubistva po arenama umela su katkad dotai uzvienost Drame, kojoj se nai genocidi nikad nee ni pribliiti.
MONDAY, FEBRUARY 25, 2008
Vreme rei-VIb deo

Iz knjige Borislava Pekia Vreme rei, Beograd, BIGZ, SKZ, 1993. Izbor Ljiljane Peki. iveu u osmom vizantijskom veku (nastavak i kraj) razgovor vodila A. Begovi, Radio Zagreb, Zagreb, 23. oktobar 1983. Vaa najnovija radio-drama 186. stepenik upravo je realizirana. To je vaa osma radio-drama koju emitira Radio-Zagreb, pa pretpostavljamo da ste od jugoslovenskih radio-stanica najvie suradjivali upravo s Radio-Zagrebom. Molim vas recite nam neto o tom vaem najnovijem radio-dramskom djelu.
Sa
10 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
zahvalnou moram rei da je Radio-Zagreb prva radio-stanica u Jugoslaviji koja je obratila panju na moj radio-dramski rad. Otada do danas, ta se saradnja odvija na moje zadovoljstvo, u svakom sluaju. Mislim i na odnos sa redakcijom radio-dramskog programa i na nivo izvodjenja mojih drama. to se tie ove nove drame, tih 186 stepenika, pitanje koje postavljam prosto je i staro. Sva su uostalom prava pitanja i prosta i stara. Koliko se dakle sme ii u borbi za istinu, za dobro, za pravdu, da li su u takvoj borbi doputena ba sva sredstva? Postoji jedna paralelna ideja. Mi manje-vie uvek osudjujemo nasilje ne mislei da bismo se mogli nai u situaciji u kojoj bi nam se njegova primena uinila i prirodnom i nunom. Nije dovoljno samo znati da se ljudsko meso ne sme jesti, pa da ovek nikad ne postane ljudoder. Va knjievni opus vrlo je opiran iako je nastao u relativno kratkom razdoblju. Tu je est objavljenih romana i sedam ili osam uprizorenih kazalinih komada, da ne nabrajamo i ne mali broj radio-drama. Vae najdublje i najpotpunije opredeljenje ipak pripada romanu. Zar ne? Sasvim. Ja sam romansijer s povremenim srenijim ili nesrenijim izletima u film, teatar, esejistiku ili radio-dramu. Meni se ini da sam najuspenije letovao u radio-drami. Sem nekoliko izuzetaka, izleti u film bili su katastrofalni. U pozoritu sam uspevao na malim scenama uvek kada je podlogu predstavljala bilo koja moja radio-drama, kao to su Generali, U Edenu na Istoku, Kategoriki zahtev, Razaranje govora, Obeenjak, Kako
11 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
zabavljati gospodina Martina, Kako upokojiti vampira, itd. Za roman Hodoae Arsenija Njegovana nagradjeni ste godine 1970. NIN-ovom nagradom, a za roman Kako upokojiti vampira dobili ste 1977. najvie priznanje na Natjecaju beogradskih udruenih izdavaa. Nedvojbeno pripadate krugu naih najuspenijih romansijera. Koji su vam pisci intelektualno i umetniki bliski u naoj i svjetskoj knjievnosti i zato? I to mislite o naem suvremenom romanu? Najjasniji u biti ako kaem da mi je, na primer, u ruskoj knjievnosti blizak Dostojevski a nije Gorki, u nemakoj Tomas Man a ne Hajnrih Man, Hese a ne Breht, u francuskoj Prust i id a ne takozvani novi talas, u anglo-amerikoj Haksli i Fokner a nikako Sinkler i Hemingvej, ali u latino-amerikoj podjednako su mi bliski i Markes i Borhes, u naoj to je u prvom redu Krlea. Nisu mi bliski strogo realistiki romani, iskljuivo drutveni romani, takodje levi romani, desni romani, romani jednog tona i boje; volim romane sinteze, takozvani inteligenc roman, roman ideja, ali i one fantazija. to se tie naeg romana, mislim da je on na ozbiljnoj visini i da je, uzet u celini, sve bolji. Bio bi jo bolji kada bi se konano shvatilo da se umetnost i stvarnost kreu u raznim dimenzijama i da premda stvarnost ume ugroziti umetnost, obrnuto je nemogue. U osnovi vaih dela preovladava antidogmatska misao, usmjerena protiv manipulacije i porobljavanja linosti, protiv totalitarne svjesti i totalitarnih konstelacija u drutvu. Poprita zbivanja u vaim djelima najee su ovi prostori u blioj i daljoj prolosti i ovjek pritisnut mehanizmima povjesti. Vai junaci u tim vrtlozima gube igru. Demantira ih konkretna situacija u kojoj su se nali, manje-vie bez svoje volje. Pa iako u vaim analizama ima britke ironije, a u vaem jeziku ima humora, taj humor vie rastuuje nego to uveseljava. Je li ispravno zakljuujem da ste vi skeptian i vrlo suzdran ovjek a vaa koncepcija knjievnosti duboko pesimistina? Znate, onaj ko donosi vesti iz dubokog bunara prolosti i ko zna da pod kapom nebeskom nema nieg naroito novog, nije pravi pesimista. Nije pesimista onaj ko predvidja katastrofu, ve onaj ko veruje da se ona mogla izbei i kuka zato to nismo bili dovoljno sposobni. Onaj prvi je ravnoduan
12 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
pred neizbenim, i on to neizbeno prihvata kao kaznu za neizbeni greh. Ali recimo da sam pesimista. Ne verujem u napredak, jer ne znam prema emu bismo ga merili. Vidim stvari u neizbenom krugu. Poetna zabluda daleko je iza nas i nepopraviva; moramo se vratiti na poetak, a pre novog poetka je Atlantis, odnosno potop. Danilo Ki je jednom rekao da u svoju pesimistiku knjievnost eli unjeti zraak optimizma, a to je nada da knjievnost ipak neemu slui ljudskoj savjesti. Smatrate li da je buditi savjest bitna funkcija i dragocjena mo umjetnike rijei i kako gledate na funkciju pisca u dananjem svijetu? Ja, medjutim, ne elim u svoju knjievnost nita unositi. Ja se, kako bi rekao Jonesko, prosto izraavam. Moram rei da sam knjievno zabrinut jedino za vlastitu savest, koja je u neprestanim iskuenjima, da bih stigao uopte misliti na bilo koju tudju, i da sam nepogodan za budjenje ieg osim ponekad samoga sebe. Pisac savesti je jedan Solenjicin, ali on je ima, a ja tek za njom tragam. Funkcija pisca ja je ne vidim. To nije radio-aparat da funkcionie ili ne funkcionie. Obdelavati svoj vrt jedino je to se moe. Moda e mimo njega, jednom neko proi, u oima poneti sliku, u nozdrvama neki miris od kojeg e imati kakve koristi, to je sve. Knjievnost ne ui. Nita vie stvarno ne ui. Za svako uenje davno je kasno. Na kraju, recite nam to spremate za vaeg zagrebakog izdavaa Liber? Besnilo, to spremam. Besnilo, zapravo psee besnilo je moja vizija kraja sveta koja prilino pravedno odgovara onome to smo mi u svojoj antrpocentrinoj oholosti od njega napravili kada nam ga je priroda dala u privremeni najam.
SUNDAY, FEBRUARY 24, 2008
Vreme rei-VIa deo

Iz knjige Borislava Pekia Vreme rei, Beograd, BIGZ, SKZ, 1993. Izbor Ljiljane Peki.
13 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
iveu u osmom vizantijskom veku razgovor vodila A. Begovi, Radio Zagreb, Zagreb, 23. oktobar 1983. Vi ste pobudili interesovanje javnosti ve svojim prvim romanom Vreme uda godine 1965. Iako ste tada bili nepoznat pisac, kritiari su taj roman ocjenili najsvojstvenijim djelom nae posleratne knjievnosti. Ono se temelji na motivima biblijskih legendi. Zato su ba biblijske legende postale metaforiki jezik vaeg izriaja?
Prvo
pitanje, prva nedoumica. Pokuavam da restauriram fakta po seanju. Da pri sebi imam Dnevnik, ilo bi lake. Najpre, kritiari su vrlo velikoduno za metaforinost uda pronali duboke estetike razloge. Na alost, bar u poetku nije ih bilo. Razlozi su bili pragmatini. Ja sam se bojao da bi me savremena tema, kako je ja shvatam, opet dovela u ratno stanje s ljudima koji su od umetnosti zahtevali da se stvarnou oduevljava, a kada je osporava, onda da to ini jedino u takozvanim konstruktivnim okvirima. A to je nemogue. Knjievnost je po prirodi razaraki posao.
14 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Da bih literarno izrazio uverenje kako je put u pakao poploan dobrim namerama, morao sam pribei metafori. Ta je metafora, dakle, iznudjena. A biblijski sam prostor odabrao jer njime dominira ideja mesijanstva, jer je odnos prema Bogu, veri i crkvi, kao i odnos izmedju ta tri pola duhovnog ivota medjusobno jo od mladosti ia mojih razmiljanja, sumnji i mojih nada. Dodajem da taj postupak vie neu ponoviti. O savremenosti se najbolje govori kroz savremenost. Svako vreme govori za sebe i o sebi, premda, budui da su sva vremena ista, sva isto i govore. Ono to nije isto, to su finese, ali njima se upravo umetnost i bavi. Kad budem pisao Srebrnu ruku, koja se dogadja u vizantijskom VIII veku i bavi velikim ikonoborakim duhovnim revolucijama, verujte mi, ja u u tom veku nastojati i da ivim. Neu znati da smo ikad dospeli do XX. Prema istim biblijskim priama napravili ste i ciklus od pet radio-drama, koje su izvedene na Radio-Zagrebu. Koliko se te radio-drame razlikuju od onog to je reeno u romanu? Prilino, ini mi se, i to u dva pravca. Najpre, vreno je prilagodjavanje radiofonskom izrazu, prestrukturiranje, saimanje, dijalogiziranje naracije i svodjenje prie na jednu tezu koju u tako kratkom vremenu valja dokazati. Gotovo u svakoj, jedna treina materijala je nova. Dramatizacije nisu mehanike, bilo bi mi jednostavno dosadno da to radim. Zatim, uproene ideje knjige postale su neto sloenije, to se naroito vidi, ini mi se, kod ena sa Siona, i to u onom smeru u kojem u jednom izvriti reviziju povesti. Knjiga je uostalom torzo hronike iji e naslov biti Zavetanje. Moda e se rei da je napor nepotreban, jer knjiga i ovako nije rdjava. Literarno moda i nije, ali u jednom smislu, bar za mene, jeste. Napisali ste poveliki broj radio-drama. One su emitirane na mnogim Radio-stanicama u svjetu, dakle i prevedene su na nekoliko jezika. ta je to za vas radio-drama? Privlai li vas njezina komunikativnost, mogunost da se obraate irokom sluateljstvu, pa tako s pomou medija da lake prodirete u svijet, ili vas radio-drama, to jest njezin autohtoni svijet zvuka, zanima kao specifian oblik izraavanja? Stvarno napisao sam tih drama poprilino. U dvanaestotomnim Sabranim delima, koja izlaze uskoro, dve su knjige posveene izboru tih drama. Od oko tridesetak uneo sam esnaest, a zatim, gotovo sve su moje pozorine
15 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
predstave bazirane na radio-dramskim rukopisima. ta je za mene radio-drama? Ima nekoliko odgovora, i ini mi se da svi oni ravnopravno uestvuju u mom radu. Najpre, drim da je od svih oblika knjievnog izraavanja radio-drama najblia romanu, jer doputa bezmalo neogranienu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos. Ne tvrdim da ja sve te mogunosti koristim u dovoljnoj meri, ali pravi dobri pisci rado-drama to ine sa fascinirajuim rezultatima svuda gde je izmedju njih i reije postignuto i razumevanje. Eksperimentalno polje je praktino beskonano. Ne postoji prinudna slika koja sluaoce ograniava, aktivira se mata, saradjuje se sa onim to se slua. Naravno, samo ako se ona slua koncertno, a ne onako kako gledamo televiziju. Drugi razlog ja se u svojim knjigama uglavnom ne bavim takozvanim aktuelnim temama, u smislu neega to bi se dogadjalo paralelno sa nama. U finalu Zlatnog runa istraujem preistorijske, mitske korene civilizacije, pelaki paleobalkanski prostor, gde nije bilo granica izmedju mogueg i nemogueg. U projektiranom Atlantisu bavim se globalnom vizijom nae prolosti i budunosti, a ipak ivim danas, oseam potrebu da reagujem na ono to se oko mene dogadja. Da te reakcije ne bi smetale mojim knjigama, mojim romanima, da te romane ne bih podredio mojim prolaznim raspoloenjima, uvek negativnim, uostalom, naravno, ja sve te aktualije deponujem u radio-drame. Tamo se bavim medjunarodnim terorizmom, terorom ideologija, moralnim dilemama intelektualaca naeg doba, pitanjima slobode, u celini trajnom protivrenou izmedju onoga kako se misli da bi trebalo da ivimo i toga kako stvarno ivimo. I najzad, od radio-drama ivim. Ve dvanaest godina sam u Londonu, prevodi knjiga donose mi malo, radio-drama, posebno u Saveznoj Republici Nemakoj, plaa se jako dobro, zatim su tu reprize, preuzimanje od drugih nemakih i inostranih stanica i tako se nakupi za skroman, ali pristojan ivot, uz zaradu moje supruge, naravno, inae me ni dvostruki broj drama godinje, ne bi odrao. Dodau da se radio-drama, bar kako je ja radim, pie kao pesma. Ja lino ili je u prvoj verziji napiem za nekoliko dana, ili nikad. Nikad se ne vraam
16 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
drami koju sam ostavio nedovrenu, pokuavao sam, naime, ali bez uspeha. Sad sam digao od toga ruke ako ide, ide odma, ako ne ide, nikad nee ni ii.
SATURDAY, FEBRUARY 23, 2008
Vreme rei-Vc deo

Iz knjige Borislava Pekia Vreme rei, Beograd, BIGZ, SKZ, 1993. Izbor Ljiljane Peki. Nisam ovek javnosti (nastavak-kraj) - razgovor vodio Jug Grizelj, NIN, Beograd, 13. septembar 1981. U vaim knjigama nikada nije bilo mogue pronai autobiografske crte?
Pretpostavljam da je to zato to sam se kasno javio u knjievnosti, dakle kada mi detinjstvo, sa kojim mnogi pisci poinju svoja dela, vie nije bilo blisko. Osim toga ja sam imao jedno izuzetno sreno detinjstvo, i ta se o tome moe pisati? Sve su sree iste, nesree se razlikuju. Samo je Prust bio u stanju i hteo da o svojoj srei pie hiljade strana. Osim toga ja nisam ovek inspiracije, za mene je knjiga misaoni posao, moda i filosofski. Pored svega, u vreme kada sam poeo da se bavim knjievnou bio sam opsednut, a i danas sam, zagonetkom ponaanja
17 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
gradjanskog drutva u Jugoslaviji i jednom njegovom apsolutnom nesposobnou da prui bilo kakav otpor revolucionarnim snagama. Dakle, dok vei deo naih pisaca za predmet svoje literature uzima poniene i uvredjene, ja sam se zainteresovao za sudbinu onih koji su proizvodili poniene i uvredjene, njih sam eleo da posmatram. Osim toga mene je interesovao nedostatak svakog morala, svake sheme ivota u Jugoslaviji izmedju dva rata, o emu sam znao i sluao mnogo i od svog oca koji je bio visoki dravni funkcioner u banskoj upravi, i izrazito kritiki raspoloen prema korupciji i nainu ivota nae takozvane vie klase kojoj je i sam pripadao. ta se to desilo, kako je tako brzo dolo do raspada neeg to se tako rei jo nije dobro ni ispililo: naa buroazija tek se zaela, i odmah se srozala kao arapa. U kojoj meri je na vas uticao zatvor, ako ne mislite da je nezgodno da o toj temi govorimo posle vie od trideset godina, i ta je to uopte bilo? Kako danas kao zreo ovek, u koju misaonu fioku stavljate taj doivljaj koji nije bio banalan; bili ste pet godina u zatvoru, od 1948. do 1953. Mislim da nema razloga da se o tome ne govori. ovek je jedino bie na svetu kome se moe desti u ivotu ono to ni najmatovitiji pisac ne moe zamisliti. To sa mojim zatvorom bila je, da tako kaem, jedna tehnika greka u mom ivotu, koju sam platio po zasluzi: bio sam protivnik ovog drutva i to sam iskajao. Mislim, medjutim, kada govorite o misaonoj fioci, da se to u sutini moralo tako desiti. Osudjen sam kao lider jedne ilegalne omladinske organizacije koja se zvala Savez demokratske omladine Jugoslavije. Povod za osnivanje te organizacije jeste reakcija moja i meni slinih na neke radikalne akcije skojevaca u naoj Treoj mukoj gimnaziji, prvih posleratnih godina. U osnovi, pozadina takvog naeg revolta i naa potreba da se suprotstavimo, bilo je i nerazumevanje i neprihvatanje revolucije u kojoj nismo uestvovali, a nismo uestvovali i zato to smo pripadali drugoj klasi, dakle klasi koja nije imala vlast. Da sam bio u revoluciji, ona bi me verovatno ponela i ja bih umeo da opravdam sve to bih uradio. Ovako, oseao sam se poraenim, obespravljenim. I, eto, to je sve.
18 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Kako je na mene uticao zatvor? Ne znam. Ja se, osim islednog postupka, ne seam zatvora kao neke svoje tragedije. ak, rekao bih da mi je zatvor doneo mnogo korisnog: tamo sam prvi put stupio u kontakt sa malim, obinim ljudima, jer sam se oslobodio mnogih predrasuda. Ne znam, neko nedavno ree: da nije bilo revolucije, Peki bi postao plejboj. Mogue je. Osim toga, zatvor mi je dao mnogo vremena za razmiljanje. U zatvoru sam i doneo odluku da pokuam da piem i da istraujem klasu kojoj sam pripadao. Naravno, zatvor mi je otkrio i fenomen straha (u delu istranog postupka) kao duboke ljudske vrednosti. ovek koji nije upoznao veliki strah, nije kompletan ovek, kao i onaj koji nije otkrio veliku tugu ili veliku radost. Vai roman ii drame esto deluju kao da su izali ispod pera oveka kome je sve jasno. U privatnom ivotu, rekao bih, vi uopte ne delujete kao ovek siguran u sebe. Otkud sada ta nesigurnost, pa i jedna crta mistinog ponaanja? Ranijih godina, pre odlaska u London, imao se utisak da ste ovek siguran kao hladan elik, linost koja zna ta hoe i koja e to sprovesti bez obzira na cenu? Tano. Kada su posredi znaajne stvari, odredjivanje ivotnog puta, moralnog stava, pitanja savesti, tu sam ja odluan i definitivan i menjam miljenja samo kada me na to nateraju nova saznanja i novi argumenti koje ne mogu da pobijem. U svemu drugom prilino sam nesiguran, i to nisam bio ranije, jer sam ranije manje znao. Ako ovek vie ita, vie konzumira tudja iskustva, vie je u dodiru sa stvarnou, ini se da je prirodno da bude sve nesigurniji. Ja ne nalazim definitivne odgovore gotovo ni na ta. Uini mi se ponekad: evo sad sam naao definitivan odgovor; onda vidim, boga mu, ja bih n ate definitivne odgovore mogao da postavim neka pitanja, pa onda vidim da su ta pitanja ve postavljena i da ono to mi se uinilo definitivnim u jednom trenutku nije uopte definitivno. To, naravno, podriva svaku mogunost da ovek kae: ja mislim tako i tako, i tako i tako jeste bez pogovora. Takvo apodiktino odluivanje u bilo emu ini mi se direktno smenim. Ne, ja respektujem ljude koji nemaju dilema. Ja respektujem idealiste koji su u stanju da kau: to je to i nikako drukije, a ja tako ne bih mogao vie ni za ta na svetu kazati. to se tie misticizma, to je jedno pitanje koje me takodje ne naputa.
19 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Trenutno se nalazim u periodu u kojem se oevidno u meni neki djavo radja. Teko je to definisati: ja sam, u stvari, oduvek bio sklon mistici, ali mistici u njenom, da tako kaem, boljem delu. Oduvek sam bio sklon istraivanju istonih iskustava. Lagano sam doao do nekih saznanja, koja, naravno, nisu definitivna, ve su i ona podlona sumnjama; ali mi ta saznanja danas kau da nita zapravo nije onako kako izgleda da jeste; da postoje neke druge dimenzije koje mi samo slutimo, a ne znamo ih, a neke dimenzije ivota ne moemo uopte ni da shvatimo ni da dokuimo usled toga sto su potpuno disparatne sa naom misaonom konstrukcijom. Da budem jednostavniji: ubedjen sam danas da su ukupna ljudska saznanja samo kap poznatog u jednom ogromnom svemiru neznanja kojim se mi kreemo po nekim nedostupnim mehanizmima, i vrlo konfuzno. Nisam ja to definisao kao filosofiju, to je samo moje oseanje da mi kao oveanstvo, kao istorija, esto mlatimo praznu slamu, bez stvarnih saznanja o ciljevima ljudskog postojanja, i bez razumevanja istorijskog kretanja. (N. B. Borislav Peki je posle kratkog boravka na odmoru u Poreu, i neposredno posle ovog razgovora, krenuo nazad, svojoj kui u London. Sa sobom je poneo sve svoje mnogobrojne dilemma, nostalgiju i ogromnu volju da ispuni jednu misiju kojoj oigledno ni sam ne zna pravu svrhu. Primedba J. G.)
POST E D B Y L J IL J A N A A T 11:03 A M 2 COM M E N T S L IN K S T O T HIS POST
FRIDAY, FEBRUARY 22, 2008
Vreme rei-Vb deo

Iz knjige Borislava Pekia Vreme rei, Beograd, BIGZ, SKZ, 1993. Izbor Ljiljane Peki. Nisam ovek javnosti (nastavak) - razgovor vodio Jug Grizelj, NIN, Beograd, 13. septembar 1981. Koliko to grejanje stolice dnevno traje za oveka koji godinje objavljuje po jednu knjigu i dve drame?
20 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Stvar je u tome da sedi dok ne dobije uljeve na mestu na kojem se sedi. Osim toga, ja sam vie ovek imaginacije nego opservacije. Poto sam i poprilino racionalan, meni je jasno, ako sam sve dobro prouio i osmislio, da e posao krenuti ako ne prvog sata, hoe posle velikog muenja petog sata, ili petnaestog. Pisanje je pre svega posao za isposnike. Za razliku od naih pisaca, pisci u svetu, po pravilu, objavljuju nove knjige svake druge godine najmanje, a ponekad i svake godine. Ne moe se zamisliti da pisac pauzira pet-est godina. Ne samo to je to finansijski nemogue ve i profesionalno. Kod nas je izmiljen sistem alibija: pisac, poto ne moe da ivi od pisanja, zaposli se u nekom nadletvu ili nekoj kulturnoj instituciji, i to mu oduzima toliko vremena da onda posle slobodno moe da kae da nije imao vremena da pie. Vodila se diskusija oko vaih knjiga, naroito prvih, a posebno oko romana Vreme uda, o tome da ste je pisali ezopovskim jezikom, da li je to politika knjiga, da li je prevashodno kritika dogmatizma i diktature. Vi ste to odluno negirali. Ja lino ne volim da optereujem svoje knjige ideologijom. Preterana politizacija, a ja mislim politizacija uopte nuno umanjuje umetnike efekte. Medjutim, a istorija knjievnosti nam to obilato kazuje, dobra knjiga, pisana makar bez i trunke ideologije, emituje poruke i ideoloke i politike ak i bez svoje volje.
21 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Evo jednog linog primera. Borislav Mihajlovi Mihiz, ovek kome dugujem ogromno, jer mi je sutinski pomogao kod svih mojih knjiga, on ih prvo ita i kritikuje i dan-danji, Mihiz koji naravno voli da preteruje u svemu, preterujui i ovog puta rekao je da sam ja u Zlatnom runu u stvari napisao kritiku gradjanskog drutva i da sam na najmarksistikiji pisac Jugoslavije. Jer, kae on, to je knjiga koja dokazuje da ekonomija pie istoriju, ime se potvrdjuje osnovni kanon marksistikog vidjenja sveta prema kojem proizvodne snage, ako se to tako kae, predodredjuju ljudske postupke. Verujte mi, to nije bila moja namera. Ja lino u to ne verujem: ja sam ubedjen da je duh premoan i da snaga duha vodi svet. Dobro, da se vratimo mom prvom romanu Vreme uda. Ni tu nije bilo nikakve moje politike namere, moda neto malo, dosta povrne, da ogoljujem dogmatizam, i tako dalje, to su docnije kritiari utvrdili. Bar nije bilo svesne namere. Kao to je pria o radjanju hrianstva, o Isusu Hristu i njegovim uenicima koji grade jedno uenje, jedno filosofsko vidjenje novog sveta. ta poruuje ta knjiga: u to vreme, danas ne vie, ja sam bio u fazi kada sam verovao da je te biblijske legende mogue gledati obrnuto, kao negativ jedne fotografije. U toj knjizi, tako tee pria koja pokazuje da sva uda koja Hristos pravi ljudima da bi uvrstio njihovo verovanje u njegovu filosofiju, da ta uda upravo nad ljudima nad kojima se prave te ljude ne usreuje. Oni su zapravo mnogo nesreniji posle poklona koji su imali da ih usree. Dakle, iz te i takve slike Biblije proizilazilo je da nikome ne treba verovati, naroito ne usreiteljima, naroito ne striktnim ideologijama, zakljuanim i zatvorenim zauvek, onima koje vie ne mogu da se menjaju i koje radjaju dogmatizam i potrebu propovednika tih ideologija da svoje ideje ljudima silom naturaju. To po pravilu vodi diktaturi, oduzimanju prava na vlastita miljenja, oduzimanju slobode. I ova knjiga je primer kako poruka piscu pobegne ispod pera, mada, moram priznati, u to vreme sam priblino tako i mislio, bila je to ateistika faza mog ivota. Danas, kada sam ja umnogome odustao od nihilizma koji me je obuzimao u vreme kada sam tu knjigu pisao, ja imam mnogo primedbi na njenu ideju i filosofiju. Danas ne mislim da ba nita nema nikakvog smisla, ne mislim da svaka ideologija nosi zlo, iako ga esto proizvodi, i mnogo sam umereniji, u stvari,
22 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
kad je u pitanju Nazareanin. Mislim da nisam bio pravedan. Mislim da uopte nije bilo korektno da od tolikih diktatora koje nam nudi istorija ja izaberem za linost svog romana upravo Isusa Hrista, linost za koju danas vrsto verujem da je bila edna i potena, i oevidno od izuzetnog znaaja i kvaliteta medju svim ljudsko-boanskim linostima istorije oveanstva. Upravo i primer ove knjige pomogao mi je da u potpunosti formuliem svoj odnos prema ivotu, naravno ako je mogue kazati: u potpunosti, jer to je kojeta. Ja sam danas potpuno svestan toga da ovek menja i sebe i svoja miljenja, da mudar ovek mora da bude tolerantan prema svim miljenjima, u svakom sluaju da ih tretira sa panjom i potovanjem, iako se razlikuju od njegovih ideja i miljenja, jer nikada nije iskljueno da to jednog dana nee postati i njegove ideje i miljenja.
Vreme rei-Va deo

Iz knjige Borislava Pekia Vreme rei, Beograd, BIGZ, SKZ, 1993. Izbor Ljiljane Peki. Nisam ovek javnosti razgovor vodio Jug Grizelj, NIN, Beograd, 13. septembar 1981. Pretresao sam kompletnu novinsku dokumentaciju o vama u kojoj je bezbroj kritka, stotine vesti o promociji vaih romana, premijerama drama i dobijenim nagradam, a jedva jedan i po intervju u ukupno petnaest godina. Pisac ije ime ne pominjemo, kako se to kae, koji je nedavno objavio svoj prvi roman ima u naoj arhivi devet intervjua. Ko je u neskladu?
23 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Nisam ovek javnosti, gotovo da ne umem da kontaktiram sa ljudima. Ja mislim da bi to bilo tragikomino kada bih morao, recimo, izai pred ljude i odrati neki govor. Spleo bih se, ispao bih magarac, konfuzan, protivrean. Ja i jesam konfuzan, moda i zbog obilja asocijacija i ideja koje prolaze kroz moju glavu. Tek kada sednem da piem, stvari mi se pojasne: sve to je nevano i nije deo cilja onog o emu piem otpada i ja imam potpuno jasnu ideju ta hou, i punu koncentraciju. Osim toga, mislim da italac najbolje intervjuie pisca kroz stranice njegovih romana. Ako bih davao intervjue, ne bih stigao da piem romane, i u toj dilemi ja sam se opredelio za pisanje knjiga. Jo je jedan razlog mojoj nevoljkosti u takvoj vrsti kontaktiranja sa javnou: pisac je ovek koji lako moe da upadne u zamke sopstvene tatine, a to je ljudska osobina koju smatram najpogubnijom. Zato se trudim, svesno, disciplinovano i tako rei programski da tatinu iskljuim iz svog ponaanja, iz svog miljenja. A intervjui slue i za pothranjivanje vlastite tatine. Ljudi koji vas poznaju godinama stalno se lome oko ocene vae linosti. Vi ste neobina simbioza udaka, samotnika i askete koji, medjutim, ume da
24 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
kupuje prijateljstvo i radost drugih. Pri tom, teko je oteti se utisku da vi, i kada sedite sa ovekom, niste u stvari sasvim tu, nego tamo negde ... Ja sebe ne smatram udakom, asketom takodje ne. Premda ne krijem da sam u linom ivotu puritanac. Nemam razumevanja za ljudske slabosti, najmanje za svoje vlastite. Medjutim, ja sam gotovo bolesno znatieljan. Uhvatim sebe kako ponekad sluam nekog otvorenih usta. To je moda i objanjenje to ljudi ne bee od mene. Paljiv sam i lojalan slualac, a to ljudima prija, naroito ljudima naeg mentaliteta kojima je pria bitan deo ivota. O vaem odlasku u London, pre deset godina, bilo je dosta pria i nagadjanja. ta je pravi razlog odlui jednog pisca da napusti sredinu o kojoj pie? Neki su mislili da je ta odluka bizarna. Ja bih rekao da su razlozi za odlazak iz Beograda banalni, tako rei tehnike prirode. Posle prve knjige, Vreme uda, pogotovu posle povoljnih kritika koje su me ohrabrile, uinilo mi se da ja moda imam ta da kaem, da bih moda mogao da napiem nekoliko knjiga koje bi bile relevantne. Naravno, bio sam vrlo oprezan i kritian prema toj svojoj prvoj knizi znajui sudbinu mnogih pisaca koji su ostali pisci jedne knjige, ili jedne dobre a vie loih. Zato sam odluio da se oprobam na drugoj pa da onda vidim ta u i kako u. I onda, piui drugu knjigu, Hodoae, shvatio sam mnoge stvari o sebi i o literaturi. Pre svega otkrio sam da se kod nas, po pravilu, knjige piu jednom u pet godina, jer pisac nema vremena za pisanje od tog silnog sedenja po kafanama ili kuama, od tog blebetanja i od potrebe da se bavi stvarima koje ga se i ne tiu, od elje da gura svoj nos u sve i svata, da osvanjuje kod Ivice u Klubu knjievnika, glave pune dima i alkohola. Onda sam rekao: ekaj Borislave, hoe li da pie ili da sedi u kafani? Ne kaem, mogao sam da ode mi na Kopaonik, bilo bi to na izvestan nain i lepe, a svakako zdravije, ali je moja odluka da napustim sredinu koja me toliko okupirala bila vezana i s eljom da se smestim u neki kulturni centar, gde e se oseati miris civilizacije, koji je vrlo potreban oveku rodjenom na Balkanu, i sa skromnim obrazovanjem. Sticajem okolnosti opredelio sam se za London, a pre svega zato to je moja
25 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
supruga, arhitekta, tamo moga da zaradjuje za nas oboje i na to pristala, verujui u neku moju misiju, to mi i dan-danji izgleda neverovatno. Jednostavno, mislim da se naa knjievnost opija i umire u naim kafanama. Ja jesam disciplinovan ovek, ali to ti nita ne vredi kad nema vremena i nema bistru glavu. Osim toga, za ovu vrstu literature kojom se ja bavim potrebno je mnogo istraivanja, uenja, kopanja po istoriji, po arhivama. Znai, da bi se pisalo, moralo se uiti, istraivati, a da bi se istraivalo, valjalo je imati mnogo vremena. I tako, reim da pobegnem. Poto sam od svoje ene dobio na poklon slobodno vreme i veliko poverenje, uao sam u eksperiment. Pokazalo se da, oslobodjen brige za zaradom, i fiziki izolovan od nae kafane i naeg naina druenja, koji meni inae jako godi, mogu da zagrejem stolicu i mogu poneto i da napiem.
WEDNESDAY, FEBRUARY 20, 2008
Vreme rei-IVd deo

Iz knjige Borislava Pekia Vreme rei, Beograd, BIGZ, SKZ, 1993. Izbor Ljiljane Peki. Iskustvo romansijera (kraj) razgovor vodio Pavle Zori, Savremenik, Beograd, XXV, juli 1979. ivot cincarske porodice Njegovan iji rodonaelnici potiu iz neodredjenih paleobalkanskih vremena, a poslednji su izdanci nai savremenici, postaje vaa glavna literarna tema. Pratei rast tog genealokog stabla, njegovo grananje, cvetanje i venjenje, vi istovremeno prikazujete radjanje nae buroazije, stvaranje modernog Beograda. Jesu li Njegovani nai Glembajevi, nai Budenbrokovi? Uopte ta mislite o prisustvu grada, velikog grada u naem romanu? Dugo se smatralo da je ta tematika za srpske pisce prosto nesavladiva?
26 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Rodjen sam i odrastao u gradjanskoj porodici, i moje mi uspomene iz detinjstva vrlo srene, uostalom ne govore nita o nekom propadanju, osipanju i putrifikaciji koja bi, prema istoriografiji, trebalo da karakterie poslednje godine medjuratnog perioda, godine, dakle, koje makar i u ogranienom obliku, pamtim, premda je o tome, seam se, esto bilo govora i za naim porodinim stolom, gde osim nae dine vojske nita zapravo nije valjalo. To je, medjutim, bio samo govor, rei koje je moja intimna stvarnost demantovala. Stvarnost, kakvu sam ja oseao, bila je neto sasvim drugo. Neto lepo, temeljno, pouzdano. Bio sam kao i Simeoni s njihovim potomcima u Turjaku 1941. konzerviran u oseanju sopstvene nepovredivosti.
27 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Kad je istorija vrlo grubo opovrgla ta moja ubedjenja, osetio sam potrebu da ustanovim ta se to, zapravo, i zato dogodilo. Povod je, dakle, bio sasvim intiman. I na toj svojoj linoj istrazi radim ima ve blizu trideset godina. Prva genealogija Njegovan-Turjakih, koja je do sada pretrpela srazmerno male izmene, nosi datum 1952. Tada su napisani i prvi tekstovi. Medju njima je pria od koje e kasnije nastati Hodoae. Ispisani su i neki delovi Crvenih i belih, Graditelja i tako dalje. Tokom rada, medjutim, lini su motivi otili sve dublje u pozadinu inspiracije, dok nisu sasvim zaboravljeni. Postalo mi je savreno svejedno kako se i zato sve to dogodilo, u smislu nekog razjanjenja sebi, u smislu tumaenja moje vlastite sudbine, postalo mi je vano da protekle stvari vidim iznutra, u samom njihovom razvoju (kako sam u Dnevniku zabeleio), da ih snimim iz njih samih, da to mrtvo vreme, pomou imaginacije, ako je mogue, proivim. Da ga proivim ne kao Borislav Peki, ve kao svaki od Simeona koji su, jedan za drugim, stajali na krmi porodinog Arga u venom traganju za balkanskim Severozapadnim prolazom (Vorioditikos diadromos) i Zlatnim runom (Hrosomolon Deras) ivota, Tako je Runo postepeno postalo hronika, ili bi bolje bilo rei fantasmagorija o Simeonima, Njegovanima, Cincarima, a kroz njih subjektivna vizija istorije gradjanske klase, Beograda i Srbije. Ja sam o I i II knjizi Runa u raznim prilikama ve poprilino govorio, III i IV oekuju tampanje u oktobru 1979, pa bih rekao samo nekoliko rei o sadraju V i VI knjige, na kojima sada radim. Pored raspadanja familije, na Badnje vee 1941. u Turjaku, pada Carigrada 1543. i jedne vizije budunosti vezane za Buenos Aires, tu e biti opisana uloga Simeona Njegovana u epizodi predaje gradova Srbima 1867, u velikoj aferi Buontuove Generalne eljeznike unije 1882, u antiobrenovievskom puu 1903, uguenju velikih radnikih trajkova 1907, aferama sa inostranim porudbinama municije 1912, zatim okupacija 1914-1918, sudjenje Simeonu Njegovanu zbog kolaboracije, kao i veliki medjuratni proces na kojem su Njegovani svojim rodjacima Turjakim preoteli Turjak putem jedne legalne otimaine, na osnovu tvrdjenja Turjakih, a blagodarei svojoj poslovnoj superiornosti, prema miljenju Njegovana.
28 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Opta naela, kojih sam se drao u prethodnim knjigama, vaie i ovde: rukopis e se menjati saobrazno nosiocu radnje i vremena u kojem se ona zbiva. Time bi se postavio temelj za poslednju i sedmu knjigu, koja e biti amalgamisana od fantasmagorija Gazda Simeonove predsmrtne kome i golog realizma radnikih nemira u Turjaku, godine 1941, kao prvih akorda budue kataklizme. to se tie prisustva velikog grada u naem romanu, njega je oduvek bilo. Ono ega nije bilo jeste gradski mentalitet, u prvom redu pisca, a potom, prirodno, i njegovih literarnih likova. Pa i tog mentaliteta s njegovim temama je bilo, samo ne u meri koja se danas od savremene knjievnosti oekuje. Generalizacija da je ta materija za srpske pisce nesavladiva, bila je proizvoljna jo u vreme kada je izvedena iz rdjavih iskustava pisaca, koji su se, lieni gradjanske svesti, nali u gradjanskoj temi. Oni koji su se u tom inkubatoru odgajali ne oseaju grad kao neto strano, nepoznato, neprijateljsko. Oni su njegov integralni deo. Oni nisu u njemu u gurbetu, na pealbi, nego u njemu i s njim ive kao s neim prirodnim. Za takve pisce neto je drugo neprirodno i nesavladivo. Ja sam, na primer, sasvim siguran da ne bih umeo napisati dobar romani iz seoskog ivota. I nadam se da mi takva ambicija nikad nee pasti na pamet.
TUESDAY, FEBRUARY 19, 2008
Vreme rei-IVc deo

Iz knjige Borislava Pekia Vreme rei, Beograd, BIGZ, SKZ, 1993. Izbor Ljiljane Peki. Iskustvo romansijera (nastavak) razgovor vodio Pavle Zori, Savremenik, Beograd, XXV, juli 1979. I onda kada stvarate fabulu, vi nastojite da izbegnete utisak kako ivot protie stihijno, u beznaajnostima. Radnju tako vodite kao da elite da naglasite svoje prisustvo. Tanije govorei, sluaj prestaje to da bude i postaje predznak sudbine. Preokreti u ivotu vaih junaka samo na izgled dolaze iznenada.
29 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Arsenije Njegovan provodi ivot u svojoj kui, izolovan od sveta. Prvi put je naputa, posle aprila 1941 juna 1968, a da pojma nema ta se u medjuvremenu zbilo. Spasilac davljenika (Odbrana i poslednji dani) spasava iz reke nemakog oficira ba onog dana kada je trebalo da napusti tu dunost, jer dugo nije imao posla, tj. na tom mirnom delu reke davljenika nije bilo. Ove pojedinosti, koje su prepune simbolike, nisu kod vas retke pa ih stoga ne moemo smatrati nevanim.
Moj interes je usmeren prema sutini. Sutina odbacuje beznaajnosti i sporednosti. Ona zahteva sav knjievni prostor za sebe. Ona je kao ameba koja te beznaajnosti jednostavno pretvara u vlastitu hranu, a zatim nekorisne izluevine izbacuje u nitavilo anonimnosti. Sutina jednog ivota redovno je rasporedjena u nekoliko dramskih ivanih vorova, nekoliko krupnih ganglija u kojima se sustiu i seku sve njegove koordinate. Tomas Vulf je kazao da je svaki trenutak prozor za sva vremena. To je tano u jednom viem smislu. U praktinom, medjutim, sve zavisi od irine i poloaja prozora. Ako volite zalaske sunca, a nastanite se u podrumu, slabo ete u njemu uivati. Ako oboavate prostore, a za prozor izaberete pukarnicu, neete ba mnogo videti.
30 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Potrebno je, dakle, u ivotu jedne linosti (ak i jedne nacije) otkriti one sudbinske vorove u kojima se nataloilo i njihovo iskustvo, i njihove osobine, a zatim pronai najpogodnije seivo (dogadjaj) koji e te vorove rasei. Krize su ferment koji izaziva ispoljavanje i najskrovitijih oblika i oveka i njegovog naroda. Troiti vreme na ivotne monotonije, a da one nisu preludijum za trenutke-prozore, u kojima e se taj ivot izraziti u svoj svojoj kontradiktornoj sloenosti, znai nikad ne stii do sutine, nikad do univerzalija zbog kojih itav taj trud jedino i vredi. Kao to se opire sporednostima, jer je se ne tiu, sutina ne priznaje ni sluaj, jer ga ne poznaje. Sutina je zakon po kojem bie ivi. Nezakonistosti su joj strane. Ako se dogadjaju, zbivaju se izvan nje. Ali im se njoj dogode, postaju one sudbinske. Ne to bi, moda, one to bile same po sebi, ve to ih naa sutina kao takve uzima. Nepoznate unutranje veze spajaju datume naih proticanja, duboko ispod logikog privida plete se mrea to spaja razna doba, mrea iji e nam kroj zauvek ostati nepoznat. Tu i tamo prodre u nae dimenzije neki nagovetaj i to je sve. A on se moe nai samo u asovima u kojima ovek, pa prema tome i njegova knjievna projekcija, prolaze kroz naroita iskuenja, isto onako kao to zazivanje duhova nije mogue bez stanja transa. Simbolinost o kojoj govorite, samo je posledica ovog izbora. Sve to je sutinsko istovremeno je, i samim tim, i simbolino. Sve to je sutinsko spaja se medjusobno ispod privida razliitosti. Govorei o jednoj sutini, govorimo i o drugoj. A to je definicija simbolinog jezika. Realnost se njime ne ukida. Ona se samo ini optom. Pitanje se moe postaviti i sasvim praktino. Od kakvog bi knjievnog interesa bio jedan Gavrilovi da nije spasao nemakog oficira 1944? I to ba 1944. Jer od toga da spase 1978. ne bismo knjievno dobili nita. Od kakvog bi to bilo interesa da on nije profesionalni spasilac davljenika nego sluajni prolaznik? Da spasavanje iz vode nije samo njegova profesija, ve i njegova sutina? Ili, da li bi Kako upokojiti vampira mogao da opstane s jednim kasapskim kalfom u ulozi Rutkowskog? To to je istoriar, nije sluajno. Sluajno bi bilo da je kasapin. Prebacujui Hrista u mit, mi doputamo udima, odnosno prilikama za njih, da ga presretnu kad god su mu nuna, kad god
31 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
je to pisano. Poto smo sebe iz svakog mita izuzeli, naravno da nam se ini da nam se sve dogadja sluajno, a najee i nezaslueno. Treba, medjutim, ostaviti malo mesta u svom srcu i za sumnju da e udarac kojim smo nekome razbili glavu moda naeg potomka ubiti kad mu kao cigla na glavu padne. Jedan kritiar je, govorei o Uspenju i sunovratu Ikara Gubelkijana primetio da je teko poverovati kako jedan kliza na ledu moe govoriti jezikom filosofskih simbola. Hoe li cela stvar postati jasnija ako se povest o klizau i njegovim odnosima prema okupatoru, prema zlu uopte, posmatra na nivou alegorije, a ne realistike prie? Verovatno da hoe, ali emu? Alegorinost, ili da kaemo simbolinost te prie, posledica je dodira Ikara Gubelkijanja sa sutinom stvari, u asovima krize, i u sasvim realnim okolnostima. (to ih on vidi kolosalno uveane, to je stvar njegove umetnike i moralne osetljivosti.) Ako takvo oseanje ivota ne bi moglo da opstoji, na ledu nae 1943. ne bi ni za nas vailo, ne bi sugerisalo nita o ledu 1978. ili 2000. Stoga je izbor filosofskih simbola (ukoliko su oni zaista filosofski, a ne preteno umetniki, kao to ja drim) ne bih tumaio tenjom za alegorijom. Mada, naknadno, alegorija pomae da se otkloni primedba kritiara o kome govorite. Ja lino ne vidim zato jedan kliza na ledu (ne svi, samo jedan jedini, u ovom sluaju Ikar) ne bi naelno bio sposoban za filosofsko miljenje i izraavanje. Ono nije profesionalan zabran, i u veoj ili manjoj meri obeleava miljenje svakog oveka od nekog formata. Tu bi se mogla razviti jedna vrlo sloena kontraargumentacija, za koju se nema ni prostora ni vremena, ali ona i nije vana. Mislim da je za mene kao pisca mnogo korisniji jedan element istine, dobrog zapaanja u toj primedbi. Samo je, po mom miljenju, previdjen pravi uzrok mestiminom neskladu izmedju Ikara i onoga ta i kako on misli. On nije u potrebi jezika filosofskih simbola (ako njega ima, u ta sumnjam), nego u osnovnom literarnom tonu pripovedanja, u rukopisu, odnosno u kljuu iz kojega je nastao. Ima se utisak da je ton za oktavu vii nego to je bilo nuno i da bi jedna ito tehnika intervencija u tom smislu ovu primedbu mogla da zadovolji.
32 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
MONDAY, FEBRUARY 18, 2008
Vreme rei-IVb deo

Iz knjige Borislava Pekia Vreme rei, Beograd, BIGZ, SKZ, 1993. Izbor Ljiljane Peki. Iskustvo romansijera (nastavak) razgovor vodio Pavle Zori, Savremenik, Beograd, XXV, juli 1979. U Uspenju i sunovratu Ikara Gubelkijana, Kako upokojiti vampira i Zlatnom runu rafinirani esejistiki ton je veoma naglaen. U Odbrani i poslednjim danaima, medjutim, primenjujete metod neposrednijeg, oporijeg prikazivanja ivota, ljudske prosenosti. UHodoau Arsenija Njegovana opredeljujete se za tehniku ne istovetnu, ali po mnogo emu blisku onoj to smo je nasledili od romana prolosti (portretisanje linosti, opis ambijenta, itd.). Velika je raznovrsnost u prosedeu, u viziji ...
Knjievna je gradja, kao i svaka gradja, uostalom, raznovrsne strukture, teksture, boje, vrste, sasvim razliitih linih osobina. Svaka njena kategorija iziskuje posebnu obradu, svoj alat tako rei. Jednostavni i grubi seoski tronoac moete izdeljati i sekirom. I treba ga obradjivati sekirom. Samo tako e biti prirodan. Neki tanani stilski komad nametaja sekirom moete samo upropastiti. On nalae upotrebu finijih seiva i sloenih orudja. Gradja je ono to odredjuje formu. Svako nasilje u tom odnosu, koji mora ostati spontan, naruie jedinstvo ova dva osnovna vida knjievnog dela, od
33 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
kojeg zavisi i njegov konaan umetniki efekat. Pretpostavite da sam Vreme uda pisao tehnikom kojom je ispisan Kako upokojiti vampira, ili obrnuto. U prvom sluaju razbila bi se iluzija bajke, ve ionako dovoljno ugroena ironijom. U drugom, dobila bi se nepodnosljiva pseudobiblijska retorinost. Ja uvek nastojim da u samoj gradji, pre nego to ona uzme jasnu formu, i dok je jo u skeletonu siea, izazovem izvesnu fermentaciju od koje se nadam dobiti onaj pravi uzorak prianja. Obino, mogao bih pri drugoj pomisli rei ak i redovno, formu knjievnog kazivanja, onaj njegov osnovni ton koji e mi obezbediti stilsko jedinstvo i ubedljivost, dobijam posredstvom glavne linosti. Kad je razmiljanjem dovoljno izgradim da moe iveti i misliti sama i bez mene kao tumaa (koji bi je nuno rdjavo interpretirao), ja je putam da to i ini. Da izvesno vreme ivi i misli izvan rukopisa, u tamnim medjuinovima vremena, u kojima se nita ne deava pa ne postoji obaveza delovanja, ali se situacije mogu zamisljati i ta budua knjievna linost pustiti da na njih bira svoje odgovore. Pre ili kasnije nai e ona, ako je dobro koncipirana, svoju knjievnu formu. Progovorie pravim jezikom, koji e onda biti i jezik knjige, bez obzira na to u kom je licu pisana. Otkrie sebi najprikladnije postupke, koji e onda postati uzorforma njenog ponaanja u prii, ma kakav da joj je sie. Pod uslovom da su i sve ostale komponente dela pripremljene, tek tada se moe sesti za sto i zapoeti s onim to se zove pripovedanje. Ali tada to vie nee biti pripovedanje o neemu, podlono arbitrarnom raspoloenju pisca ili njegovim vlastitim duhovnim interesima, ve deavanje tog neega po zakonima koji su izvedeni iz sutinskih naela te linosti. Ne treba verovati da sam bio naroito oduevljen poslovnom i vanposlovnom okrutnou jednog Simeona Lupusa, ali ta sam mogao? Svako velikoduno oseanje pristajalo bi njemu kao milosrdje vuku. eleo sam da maloroznom Simeonu Grku bar jedna pekulacija uspe, ali mu je njegova trgovaka fantazija birala takve koje jednostavno nisu mogle uspeti, a ovek eli da se, pri svemu tome, dri i izvesnih zakona trgovine. Ja sam iskreno eleo Simeonu Carigradjaninu dam u se ispuni ivotni san da postane konj, ali ta se tu moglo kad on tom preobraaju, koji e uspeti
34 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
njegovom potomku Simeonu Gazdi, nije bio dorastao. Ja sam se ponekad trudio, krei vlastita naela nemeanja, da nateram tog Simeona Gazdu da prestane veno misliti u brojkama i na osnovama procentnog rauna, ali bi on redovno sam naao naina da svakoj ivotnoj, filosofskoj sutini pronadje na kraju i njen trgovaki oblik i da je izrazi terminima trgovake pekulacije. (I to uprkos tome to je i on katkad moje napore pomagao, i sam eleo da se oslobodi raunskog pogleda na svet.) U Kako upokojiti vampira, na primer, likovi Rutkowskog i Steinbrechera nastali su pre siea za sotiju. Oni su zajedniki sami sebi stvorili svoj sie. Oni su za mene izgradili ne samo taj sie ve i njegov jezik, njegovu kompoziciju, njegov stil. Nije teko uoiti da je osnovni stil rukopisa neka vrsta amalgama izmedju sindroma Rutkowski i sindroma Steinbrechera, nain na koji ta dva oveka razmiljaju. U dosadanjim knjigama, izuzev Zlatnog runa, u sri pripovedanja uvek je drama, a jedinstvo vremena i prostora se potuje. U svima je jedna linost privilegovani nosilac gotovo sveg tereta fabule. Svuda je, u tim sluajevima, konstruisati pravi lik znailo nai i pravi knjievni izraz. Jer je tada on spontano nalazio formu u kojoj se najprirodnije izraavao. Zlatno runo je ve neto sasvim drugo. Nipoto naelno. Naelno, i u Runu same linosti u zajednici s vremenom ivljenja odluuju o troposu u kojem e knjievno iveti. Raznovrsnost tih troposa za razliku od jednog u Hodoau, Vampiru, Ikaru Gubelkijanu itd. potie od brojnosti Simeona kao glavnih linosti i disparatnosti vremena u kojima se deavaju. I vremena i prostori menjaju se u Runu iz poglavlja u poglavlje, pa ak i u okviru istog poglavlja, preskaui istodobno stotine kilometara i stotine godina. Radnja fantasmagorije premeta se iz Carigrada u Beograd, iz grkih Teba (Tivaja) u cincarsko Moskopolje, na jugu dananje Albanije, iz Zemuna u Turjak kraj Ljubljane, iz mitske Arkadije u istorijsku Trakiju, iz srpskog paalukog Kragujevca u bezgranine prostore porodinog sna. Vekovi su se, napustivi uzlaznolinearnu hronologiju, savili u krug, pa tu pomeali u melasu u kojoj se konture istorije tek naziru i gde se dogadjaji zbivaju as 1543, as 1941, sad 1566, sad 1882, najpre 1915. pa tek onda 1804, pre 1903. nego 1769. Jedan misaono-stilski pristup, jedinstven tropos za sve te linosti, sva ta vremena i sve te prostore bio bi oigledno
35 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
neprirodan. On bi me, osim toga, primorao da pripovedam ta se sve, kada i kako zbilo Njegovanima, a ne da oni dogadjanjem sami sebe pripovedaju. Moje meanje nuno bi dovelo do izopaenja istine o njima, do takozvanog metaforinog osavremenjivanja koje bi razorilo same osnove dela. Takav postupak se ve dovoljno i vidi iz prva dva toma. Moskopoljska epizoda s kraja I pisana je u sasvim drugom kodu nego Zemunski divan Simeona Grka s poetka II. Dramska forma u kojoj se ispoljavaju svi Njegovan-Turjaki 1941. nema nieg zajednikog s monolokom Simeona Gazde iz istog vremena, ali korespondira s razgovorom trojice magnata beogradske arije za vreme itanja hatierifa 1830. U III i IV tomu, koji izlaze u oktobru 1979, ova e razlika biti jo uoljivija. Trei, koji se odnosi na Simeona Sigetskog, XVI vek, a u njemu naroito no izmedju 5. i 6. septembra 1566, radjen je u potpuno drugojaijem kljuu nego IV, u kojem revolucionarne 1848, na liniji Beograd Be, korespondiraju tri porodina jerarha: Lupus, Hadija i Gazda. Jedan tropos, jednu formu, stil, ukratko tehniki pristup gradji nemogue je kritikovati van zahteva same gradje, a na osnovu nekoliko knjievnoistorijskih kliea koji su lenjima uvek pod rukom. Niti se jedan tropos moe kao takav primiti ili odbaciti. Uvek se mora najpre ustanoviti odgovara li on gradji vie nego ijedan drugi raspoloivi, a zatim u kojoj je meri ta podudarnost postignuta. Kaem ovo stoga to se kod povrne kritike ponekad osea izvesna naelna netrpeljivost prema takozvanom govoru u prvom licu, kao da bi on ve i po sebi bio knjievno nelegitimniji od treeg. U najmanju ruku, da ga je u naoj knjievnosti ve previe. Moda je to tano. Ali to bi onda valjalo dokazati analitikim putem. Jednim integralnim preispitivanjem rukopisa ustanoviti, na primer, da bi za Kako upokojiti vampira neka druga forma vie odgovarala od epistolarne.
SUNDAY, FEBRUARY 17, 2008
Vreme rei-IVa deo

Iz knjige Borislava Pekia Vreme rei, Beograd, BIGZ, SKZ, 1993. Izbor
36 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Ljiljane Peki. Iskustvo romansijera razgovor vodio Pavle Zori, Savremenik, Beograd, XXV, juli 1979. Vi ste romansijer (jedan od najboljih koje imamo), ali kao da ne volite da neka svoja prozna dela nazovete tim starim imenom. Kako upokojiti vampira je sotija, a Zlatno runo fantasmagorija. Treba li videti u ovome znak izvesnog nepoverenja u jedan tradicionalni anr? Saznanje da su stare realistike forme vie neodrive?
Ja, u stvari, nijednu svoju knjigu nisam nazvao romanom. U prvom redu to nijednu, osim Runa, ne smatram romanom u onom smislu koji ja tom
37 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
terminu pridajem, potom to me od toga odbija morfoloka zbrka koju su pisci, kritiari, izdavai i raznovrsni iriji od njegove upotrebe napravili, i najposle to, sam po sebi, savreno neodredjen, ne poseduje u odnosu na delo nikakav predikabilitet, ak ako mu kritika poneki i prizna. Vreme uda je hronika, Uspenje i sunovrat Ikara gubelkijana i Odbrana i poslednji dani Andrije Gavrilovia novele, u onom formalnom smislu u kojem su to dua pripovedanja Tomasa Mana, i to uprkos tome to se neprestano tretiraju kao romani. Hodoae Arsenija Njegovana je zapravo autoportet, premda u podnaslovi omakom stoji portert, Kako upokojiti vampira je sotija, a Zlatno runo fantasmagorija, premda jedino njemu, od svih svojih knjiga, priznajem status romana. (I to kad bude zavren. Zasad je to tek torzo romana) U nae vreme, priznaete i sami, termin roman izgubio je svaku vezu sa literaturom i postao ordinaran komercijalni izraz kojim se, kao arobnim platom, pokriva svaka prozna forma. Blagodarei tome, knjievna morfologija je u potpunom raspadanju. Jedan inostrani izdava mi je rekao da, poto niko nee da kupuje pripovetke, njemu ne ostaje nita drugo nego da trai od pisca da najuspenije od njih malo rastegnu. Mrdnite malo matu. Sto strana e biti dovoljno. Za ostalo e se pobrinuti tamparija i reklama. Kako to rastezanje, uprkos zdunom mrdanju mate, ne polazi uvek za rukom, a neke se prie, uz to, u medjuvremenu, razvlaenjem tanje i pucaju, jer im konstrukcija zamiljena da dri ogranienu meru emocija, ideja, stanja, dogadjaja, a ne itavu tonu, imamo romanesknu nedonoad. Nadjen je, sreom, sanitarni izraz kratak roman. Izvanredni primeri, kao to su Kamijev Stranac ili Hemingejev Starac i more, snabdeli su izdavae udotvornim reenjem problema kako publiku naterati da ita pripovetke (koje, svakako, ak i pod starim imenom, ako su dobre, ni najmanje ne ustupaju dobrim romanima, ali koje odnekud ljude ne privlae.) Sad samo, medjutim, u tome ve uveliko dogurali da sve to je iznad pedeset strana smatramo romanom. to se tie razloga iz mog spiska, s kojim sam odgovor poeo, on je personalan. Oduvek sam eleo da to blie odredim rod kojem pripada neka moja knjiga. Za samu knjigu, naravno, ta oznaka ne mora imati nikakav znaaj. U Ikaru, Odbrani i Hodoau ga, na primer, zaista i nema.
38 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Savreno bi o delu ostali jednako neobaveteni da sam ispod sva tri naslova napisao roman. Re autoportret ispod Hodoaa tek je prividno odredjenje. Termin hronika kod Vremena uda, uz neki predikat moda, ima izvesne anse da znai neto vie od nekog reda nekih dogadjaja tek kad ga zavrim, ako ga zavrim - naravno. (Vreme uda i Vreme umiranja, tampani pod zajednikim nazivom Vreme uda, tek su II i III deo hronike Zavetanje, iji bi I i IV deo bili Vreme rei i Vreme vaskrsenja. Ako budem stigao to da dovrim, moi u uoiti pravo znaenje knjige, koji je sada i u ovakvom krnjem obliku zarasla u manihejski nihilizam bez protivrenosti u nadi, bez koje ni zlo ne moe biti ubedljivo, ma koliko, inae, bilo pobedonosno.) U Vampiru i Runu, medjutim, podnaslov koji zamenjuje termin roman nisu bez odnosa sa temom. Sotija je za Vampira oznaka mog ugla gledanja na temu, putokaz za otkrivanje njenih unutranjih znaenja, svetlost u kojoj treba posmatrati dogadjaje iz knjige. Uprkos neobinosti i natprirodnosti izvesnih scena, u knjizi prave fantastike nema. Nema je stoga to scene po sebi ne bi ulazile u oblast fantastike, naprotiv, one su duboko u njoj, a niti to se mogu racionalno objasniti kao halucinacije jedne pomerene svesti (jer je ovo tumaenje natureno primedbama priredjivaa, a bez njih bi egzistiralo iskljuivo kao mogua pretpostavka) ve u prvom redu to fantastika ovde slui jednoj racionalnoj tezi, to je nelogino upregnuto u kola loginog i slui dokazivanju jedne vie istorijske logike, i to uz pomo ironije i sakrazma, dve smrtne neprijateljice fantastike koja se zasniva na apsolutnom poverenju u stvarnost natprirodnih fenomena. URunu jer fantastika mestimino od toig kova, mestimino nije. Ukoliko se bude ilo kraju, ona e, ako se tako moe rei, postati sve realnija. I izraz fantasmagorija u podnaslovu nema sada dunost jedino da ukae na moj tretman teme, kao kod Vampira, ve i da na neposredan nain ukae na njenu formu, a na zaobilazan, i na njenu sutinu koja bi, usled privremene prevage ovakvog ili onakvog materijala, naina kazivanja, ove ili one subforme rukopisa, mogla biti jednostarno, pogreno protumaena.
39 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Dokument, na primer, moe zavesti na pretpostavku da je re o naroitom obliku istorijskog romana, i ako je on u nekom od tomova obilnije korien, moe izgledati da je prava priroda romana istorinost. Nita od toga ne bi bilo netanije. Fantasmagorinost je autentina priroda knjige. Medjusobno amalgamisanje raznih, ak i protivrenih realiteta, prirodnih kao i neprirodnih, u predsmrtnu utvaru jednog starog trgovca. Jer Simeon Njegovan, Gazda, stoerna linost Runa i zbir svih mrtvih i zivuih Simeona, ne sea se, u obinom smislu te rei. On ima utvare. Inae bi bilo nemogue objasniti njegovo pamenje dogadjaja koji su se zbili nekoliko stotina godina pre nego to se on zvanino rodio. Tursku opsadu Carigrada 1453, na primer, ili pad Sigeta 1566, osvajanje Beograda 1521, Seobu Srba i Beki rat devedesetih godina XVII veka i razaranje Moskopolja 1769. Jer, ja se kao pripoveda, kao Borislav Peki, osim u prvom poglavlju I toma i u poslednjem VII, ne pojavljujem. Gazdine vizije povesti genosa Njegovana, neto to je on, prisutnosu svih Simeona u njemu, uspeo da izobrazi u slike i dublje saznaje o njihovoj ivotnoj argonautici. Sve u svemu, oigledno je da se realizam naputa bar u jednom smislu kao jedino knjievno orudje. On je, kao takav, zapravo ve odavno naputen ako je ikada i postojao u formi u kojoj je tertian po udbenicima i ono to je kao tekua literature nama u nasledje predao tek su rudimentarne forme. ak je i jeftina knjiga napustila prie u kojima se sve odvija po voznom redu gradjanske logike. I kriminalni romani su postali poprite uda. Ajkule privaju naim obalama, ali ne vie one stare obine nego paraboline naslednice Mobi Dika koji u sebi krije neizvesne misterije pramora. Pod zemljom se pripremaju nepoznate katastrofe, dok im u susret s neba ure druge. U ivotinje ulazi nemir koji inspirie najezde itavih vrsta na ljude. ovek se javlja kao neprijatelj prirode, koga treba unititi. Sve je to izraz izvesne konfuzije, mentalne i moralne, u kojoj ivimo. Biti realan u svetu u kojem vam veina stvari nije jasna, apsurdno je. Smeno je praviti se pametan nad ambisom. Realizam, onakav kakav je definisan od istorije literature, mrtav je ne zato to su pisci izgubili poverenje u njegovu mo iskazivanja sutine sveta u kojem ivimo, njegovih univerzalija, ve to je sama ta realnost izgubila
40 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
kontakt sa stvarnim sutinama sveta. to je realnost postala privid iza kojeg se, kao iza sedam velova, nalazi moda i neka istina.
SATURDAY, FEBRUARY 16, 2008
Vreme rei-IIIg deo

Iz knjige Borislava Pekia Vreme rei, Beograd, BIGZ, SKZ, 1993. Izbor Ljiljane Peki. Forma se nalazi pisanjem (VII nastavak) razgovor vodio Radoslav Brati, Knjievna re, Beograd, 10. 1. 1979. Rodili ste se u Crnoj Gori, iveli u mnogim mestima, kao i u Beogradu, sada se nalazite u Engleskoj. U takvim prostornim rasponima, kako se menja va odnos, vae gledanje na istorijske dogadjaje o kojima govorite, a koji su uvek imali neki refleks na Evropu ili svet? Vide li se neke stvari moda drukije iz Londona nego sa Slavije? Menja li ta daljina vae teme?
Ja sam, u stvari iveo u Podgorici (gde sam se rodio), u Novom Beeju, Mrkonji-Gradu, Kninu, Cetinju, Bavaniti (za vreme rata), Sremskoj Mitrovici, Niu, Beogradu i Londonu. Tome bih slobodno morao dodati i Dol pri Ljubljani. Sutra u iveti ko zna gde. Moda e se, po naelima
41 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
ciklinosti vremena, krug zatvoriti negde u Crnoj Gori, gde se i otvorio. Moje e teme, medjutim, ma gde iveo, ostati vezane za ono to smatram univerzalnim u istoriji i stvarnosti moje zemlje. Ne to bih ja bio nekakav naroiti rodoljub, u tom aspektu je sam pre kosmopolit, ve stoga to jedino te teme oseam kao stvarno svoje. to se tie mog odnosa spram istorijskih dogadjaja, o kojima piem ili se spremam pisati, prostornom ili vremenskom udaljenou, ali i prostim starenjem, on postaje sloeniji, ambivalentniji, manje konkluzivan, vie sklon analizi nego sudu, ukratko konzervativniji u boljem smuslu te rei. (Za temperament koji je sklon radikalizmima, nekoliko tegova o noge nisu na odmet, pod uslovom da ga za zemlju ba sasvim ne prikuju.) Studije, kojima se poslednjih godina bavim, pripomau toj opreznosti u davanju konanih sudova, mada moram priznati, da mi, nakon njih, izvesne stvari izgledaju nejasnije nego kad o njima bezmalo nita nisam znao. to se, pak tie odnosa prena tzv. stvarnosti, koja je probni kamen odnosa umetnika i drutva, s godinama ovek neto staloenije i strpljivije podnosi taj odnos. Koliki je uticaj stvarnosti na pisca? Uticaj stvarnosti na pisca, mada podsticajan, najee je nepovoljan ve i zbog prirode knjievnog rada, koji je orijentisan prema zlu, i kojem je takozvano dobro tek ona logiki nuna ali krajnje neinteresantna polovina stvarnosti. Negacija je piev familijarni oblik prihvatanja stvarnosti, zar ne? Lina situacija snano utie na formiranje jednog dela. Ako sedite na splavu, ne moete biti naroito pravedni prema moru koje preti da vas udavi. Na ostrvu je lake biti razuman i pravedan. Vae su knjige tumaili razni kritiari, na razliite naine. Da li ste itali te tekstove i ta mislite: u emu je snaga kritike? Ako izuzmem par osoba, ija univerzalnost imponuje jer im sastavljanje vlastitih slabih romana ni najmanje ne smeta pisanju rdjavih kritika na tudje, ja sam od kritike bio s panjom i blagonaklonou priman. Ako su mi izvesne primedbe i injene, bile su profesionalne.
42 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Sa izvesnima sam se, iz perspektive novih knjiga, sloio, s nekima nisam, ali je u oba sluaja tim odnosom, manje ili vie, vladala dobra volja i oseanje da saradjujemo na istom poslu, da govorimo srodnim jezicima, da svako od nas, i ja kao pisac, i kritiar kao analizator i ocenjiva mog rada, imamo iste obaveze prema knjievnosti. Jedino apsolutno negativno iskustvo u tom pogledu imao sam sa izvesnim Z. Petroviem, ija je, u tonu arogantna, slovom plitka, po duhu varvarska, a po smislu totalitaristika kritika Vampira, objavljena najpre u Mladosti od 7. IV 1978, pa potom, bez imena, u Dugi od 29. IV 1978 (ne znam je li deljena i u vidu letka), primer koji ozbiljna kritika treba da izbegava ako eli da igra besmislenu ulogu psa koji uzaludno laje dok knjievni karavani prolaze. Imati dobru kritiku znai za knjievnost isto to i za grad imati iskusne i sposobne saobraajce. Snaga kritike nije u njenoj otrini, ve u njenoj tanosti i nepristrasnosti. Ona najbolja je inspirativna i saradjivalaka. Ona rdjava i ne postoji, jer u knjievnosti ne ostavlja trag trajniji od onog to ga olupina ostavlja u vodi. Moral kritike je vaan koliko i njena strunost, njena selektivna sposobnost ili njena mo da utie na jednu knjievnost. Nema nita gore od nesposobnog kritiara, osim nesposobnog bez morala.
FRIDAY, FEBRUARY 15, 2008
Vreme rei-IIIf deo

Iz knjige Borislava Pekia Vreme rei, Beograd, BIGZ, SKZ, 1993. Izbor Ljiljane Peki. Forma se nalazi pisanjem (VI nastavak) razgovor vodio Radoslav Brati, Knjievna re, Beograd, 10. 1. 1979. anrovski gledano, ta je Zlatno runo?
Moda bi se moglo rei da je to neka
43 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
vrsta sinkretike polifonije. Nastojao sam, naime, ali samo pod prinudom gradje i njenih zahteva za odgovarajuim literarnim oblikom, da amalgamiram prozni sa dramskim iskazom, porodini, psiholoki, epski,
44 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
intelektualno-metafiziki, pikarski roman, fantasmagoriju sa groteskom, a obe s intelektualnim disputom. Bilo bi, u stvari, blie mom postupku rei da sam tokom rada, bez ikakve prethodne racionalizacije, pod perom birajui formu literarnog izraavanja, tu i tamo, silom unutranjih okolnosti, dobio ako uopte jesam ove sinkretike spojeve. Meni je u ovako kratkom vremenu i prostoru potpuno nemogue govoriti o strukturi Runa. Moda u jednog dana objaviti beleke povodom nje, pisane tokom pripremanja i rada na knjizi. U svakom sluaju, jedno mogu da kaem bez bojazni da e me vlastiti rad opovrgnuti: Struktura Runanije aura u kojoj se odigrava ideja Runa, ve je to njegova ideja. Struktura, takva kakva e biti, jedna je od ideja same knjige, kao to je ljudska koa deo tela, a ne neto to mu tek pokriva oblike. Kod nas je bilo dosta prie o dokumentu i dokumentarnosti u umetnikom delu. U tekstu, objavljenom u Knjievnosti, razlikujete dve vrste problema: na koji se nain i po kojem modelu dokument inkorporira u tkivo romana, i u kojem se obliku, izvornom ili izmenjenom, simbioza dokumenata i proznog tkiva vri. Dalje i sami navodite probleme koji nastaju u tumaenju nekog dogadjaja, s obzirom na razliite podatke o samom dogadjaju. U tom smislu organizovan je i neuveni napad na Kia. ta je zpravo za vas dokument? I kako ga pisac moe iskoristiti? Blagodarei jednom neknjievnom povodu, kojem je mesto medju piljaricama a ne piscima (pri emu bi se, siguran sam, veina piljarica ponela asnije i pametnije od nekih naih pisaca), knjievnost je dola u glupu situaciju da brani jedno od svojih legitimnih prava, priznatih i korienih bezbroj puta. Ja bih te razgovore o dokumentarnosti i dokumentu, pogotovu sa nekompetentnim partnerima, smatrao besmislenim da pomou njih nije morala biti branjena jedna sjajna knjiga. (Mislim, naravno, na Grobnicu za Borisa Davidovia Danila Kia.) Ja i sada ne bih troio preveliki prostor za definicije.
45 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Nije pitanje ta je dokument jer on je sve ve kako ga najefikasnije uklopiti u tkivo jedne knjige da joj on, bilo u izvornom, bilo u izmenjenom obliku, da jednu novu dimenziju, nepostizivu drugim sredstvima. To su prava pitanja, i s njima se pravi pisci suoavaju za svojim pisaim stolom. I ako je knjiga bazirana na dokumentu dobra, oni su ih dobro reili. Svaki drugi aspekt problema smatram neprofesionalnim. Govorei o dokumentu, kaete: Nita ne sme da ostane izvan poglavlja, nita izvan literarne stvarnosti. Literatura mora ui u simbiozu s istorijom. ta je po vama ta literarna stvarnost? Kako gledate na problem simbioze kada je u pitanju tzv. savremena proza, koja, u ovom trenutku, govori u najrealistinijem smislu? Kada za vas neto postaje dokument? Pod literarnom stvarnou podrazumevam, naravno, moju transpoziciju stvarnosti. I ne mislim da bi proza koja se bavi ovim danom, i to u doslovnom znaenju rei, s obzirom na pravo dokumentovanje, morala biti ita suzdrljivija od proze koja se bavi srednjim vekom. Sve to se uini, izjavi, napie danas ujutru, ve uvee je dokument i ve istog dana legitimna tema literature. A to nije, ili je to kod nas tako retko, razloge valja traiti u naim opravdanim i neopravdanim inhibicijama. ivi su svakako uvek osetljiviji od mrtvih, ali se jo nije dogodilo da bi bilo koja stvarnost spreila knjievnost da se njome otvoreno bavi. Vaa generacija (uz sve ograde na ono to ovakva imenica moe da nosi) napisala je hvaljene i vredne knjige. Da li biste mogli naznaiti neke zajednike karakteristike i bitne razlike s obzirom na nain oblikovanja proznog tkiva? Ako u vidu imate moje line prijatelje u prvom redu mislim na Davida, Kovaa, Kia, D. Mihailovia i pod uslovom da ve jednom zaboravimo na nesrean pojam takozvane generacije, kovan u cilju komotnijeg kretanja naom knjievnom situacijom, kao da je ona ba toliko mutna i neprohodna da se pisac moe kroz nju probijati jedino u gomili, ako, dakle, odbacimo nemogue spajanje ljudi u knjievna godita, iako im datume rodjenja razdvaja po desetak godina, i u nekakve literarne kole, iako su im osnovni postupak, rukopis, pa i knjievna praksa sasvim razliiti
46 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
za svakoga ko ima vremena da to vidi, u tom sluaju bi se moda moglo govoriti o nekim crtama koje bih ja nazvao paralelnim, nipoto zajednikim, jer svaka od njih u svakom od nas ima svoje forme i idiome. U najoptijem smislu to bi, po mom miljenju, bilo stvaralako odbijanje stvarnosti, u onom smislu koji je tom pojmu dao Krlea kad je govorio o njenom negativnom prihvatanju, i znatna sloboda u korienju, meanju, sintetiziranju raznih knjievnih formi. Razlike koje u naim knjigama postoje, medjutim, spajaju nas daleko dublje i trajnije od svih eventualnih slinosti. Verujete li u onu Lukaevu misao (koga jo neki esto citiraju, a drugi ga preziru) o romanu kao sintezi nauke i umetnosti? ta mislite o nekim vanim promenama (kompromisima) i njegovom (i uopte u pievom) ivotu i miljenju? Ne. Ne verujem apsolutno ni u ta to je Djerdj Luka napisao, rekao, mislio ili uinio (ak kad bi sluajno bila istina), a bilo je toga, bogami, podosta tokom njegovih dijalektikih metamorfoza du linije tzv. objektivnih istorijskih okolnosti, pa ni u spojeve umetnosti i nauke, isto onako kao to ne verujem u spoj umetnosti i politike, umetnosti i kulinarstva ili umetnosti i bilo ega drugog. to se tie Lukaa, ne mogu odoleti da ne kaem i ovo: Svi smo mi, na svoju alost i sramotu, imali tokom ivota svoje velike i male kompromise, ali nismo svi od njih pravili vrlinu.
Vreme rei-IIIe deo

Iz knjige Borislava Pekia Vreme rei, Beograd, BIGZ, SKZ, 1993. Izbor Ljiljane Peki. Forma se nalazi pisanjem (V nastavak) razgovor vodio Radoslav Brati, Knjievna re, Beograd, 10. 1. 1979. U Odbrani se javlja u osnovi slina ideja to ste je postavili u prethodnoj knjizi. Zlo je u oveku, ma ta inio, za njegovim petama. A taj isti ovek je, istorijski gledano, mnogo toga svojom voljom izabrao. Moe li se to postaviti i kao pitanje o smislu knjievnosti?
47 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
Da ini mi se da smo ovde opet pred pitanjem i smislu knjievnosti i knjievnog poziva. Kada se postavlja pitanje ta knjievno delo moe uiniti u pogledu zla u oveku, to je kao da se pita ta u tom pogledu treba uiniti, pa dalje, da li uopte treba neto da uini kraj toliko pozvanijih i priznatijih sredstava za poboljanje ljudske situacije. I tek onda, najposle, moe li, ak i da treba i hoe, neto da uini. Nerado se sluim citatima, ali mi se ini da e dva, premda na prvi pogled protivrena, najbolje odrediti moj stav: U jednom intervjuu, valjda iz 1959, Jonesko je rekao: Knjievnost ne moe odgovoriti na sutinska pitanja savremenog oveka. Ona ih samo postavlja. Ja se izraavam ... Svako od nas odredjen je nepromenljivom ljudskom osnovom i okolnostima svog doba. to se tie izvesnih reenja, daju ih teologije i morali ... Trudim se da kaem kakav mi se svet prikazuje ... bez namere da upravljam savestima savremenika ... Umetniko delo ne vredi nita ako ne ide dalje od privremenih istina ili opsesija istorije, ako ne pristaje uz izvesnu duboku univerzalnost. Krlea je miljenja prema kojem: Da bi valjano vrio svoj zanat, pisac mora imati mogunost da bude u neku ruku disident, pa ak i defetist, u odnosu na dravu i institucije, na naciju i autoritete. Negacija je njegov familijarni oblik prihvaanja svijeta. Samo onaj tko radikalno shvati i prihvati upravo tu istinu moe istinski pomoi piscu, odnosno umjetnosti ... Negde unutar tih limita, izmedju miljenja da se knjievnosu ne moe stvarno nita postii i uverenja da se mora pokuati, kree se i moja misao. Tu se namee pitanje o smislu angaovanosti umetnika. Ja na angaovanost u literaturi nikad nisam gledao s odvratnou izvesnih
48 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
pisaca; i sada postoje angaovanosti kojima se divim, ak i kad one umanjuju estetiku vrednost delu, ali isto tako nikad nisam nalazio nita rdjavo u odbijanju da se pisac za bilo ta angauje u svojim knjigama. (Takvo razumevanje nemam prema piscu kao oveku i gradjaninu. Smatram da sjajne knjige, angaovane kao i neangaovane, ne izvinjavaju linu izolovanost pisca od ivota njegovog drutva, njegove nacije i oveka uopte. Isto onako kao to duboke Sokratove misli nisu ovoga oslobodile dunosti da za njih umre, a niti, dok su u njemu jo sazrevale, da se bori kao vojnik za Atinu, iji e ga demos ubiti.) U stvari, ja s tim pitanjem nikad stvarno nisam bio naisto. (Kao ni s mnogim drugim uostalom.) Trudio sam se, kao Jonesko, samo da se izraavam, da postavljam sutinska pitanja savremenog oveka, ali mi nije moglo izmai da to inim na naroit nain. Kao tuilac koji bi ve svojim govorom kaznu izricao. Moe li to sve imati kakvog uticaja na itaoca? Naravno, nikad nisam uobraavao da to na nekoga moe uticati. Iskreno bi me iznenadilo da se tako neto dogodi. Ali uprkos tome to istrajno ne verujem u bilo kakvu mo literature da utie, menja, popravlja, izgledalo bi mi neprirodno da knjievnost nema i takvih ambicija. Nedavno su izala dva od sedam tomova, to ih najavljujete, knjige Zlatno runo. Da li biste eleli neto rei o pitanjima kojima se bavite i kojima ete se baviti u ovoj epopeji ... recite nam neto o strukturi ovog velikog poduhvata? Da li e Njegovani uspeti da nadju svoje Runo? U svih sedam tomova Runa razmilja se, zapravo, o jednoj te istoj temi odnosa oveka i spoljanje-unutranjih uslova njegove egzistencije, istorije i drugih ljudi, s jedne, samoga sebe, svojih ideala i ciljeva, s druge strane. Unutar ciklino shvaenog nepromenljivog vremena, menja se istorijski dekor, redjaju se istorijski datumi od svoje paleoistorijske kolevke ka svojoj grobnici, radjaju se i umiru nacije, odmiu, primiu, menjaju prostorne granice, zidaju se i rue ljudska stanita i dela naih ruku, jedna ideja o svetu zamenjuje drugu, jedna patnja i srea drugu, a da se sutinski ljudska sudbina, limitirana nitavilom iz kojeg smo rodjeni i nitavilom kojem smo neizbeno upieni, ne menja, i da njome, mimo svih prometejskih otpora, vlada u prvom redu sizifovski princip totalnog
49 of 50
28.2.2008 10:37
Borislav Peki
besmisla, zaborava, savrenog izjednaavanja u crnoj kosmikoj jami uzaludnosti, kojoj se materija i duh bratski solidarno, i u bratskoj medjusobnoj kavzi, kreu. Ovajav pesimizam, naravno, ne sme, niti moe da ima ikakvog stvarnog uticaja na ljude, pa medju njima i moje junake u Runu, te e se oni ponaati kao da su veni (neki e u to i verovati), u svakom sluaju da su veni idiomi njihove porodine argonautike: UDNJA ZA POSEDOM OLIENIM U ZLATNOM RUNU. Time bi se istovremeno ukazalo i na jo jednu ugaonu temu knjige. Privatno posedovanje, dajui mu najiri, pa i izvanmaterijalni znaaj volje za IMANJEM (svejedno da li znaenja ili blaga, moi ili uspeha), oduzimajui mu, naravno, politikoideoloko tumaenje, i ostavljajui jedino psiholoko, smatram upravo onim nesrenim istorijskim rukavcem kojim je naa civilizacija otila do djavola. Tim rukavcem, kao domaim vodama, plove Njegovani i njihova klasa svojoj sudbini. Nadam se, takodje, da e do sedmog toma da se vidnije formira jo jedan, optiji misaoni plan knjige, ali se ne bih pred vodu izuvao. Morao bi se zapravo formirati, jer ve sada mnoge unutranje linije prie tome vode. (A moraju voditi, jer sam prvi tom poeo pisati tek kada sam zavrio komponovanje svih sedam i kad sam pojedine slojeve, rasporedjene du celog romana, povezao i unapred i unatrag brojnim vertikalnim i horizontalnim sponama epizoda, lajtmotiva, znaenja, pa i fraza, putajui, medjutim, da se unutar tih vrstih granica, dogadjaji i ljudski karakteri razvijaju saobrazno sebi i povesnim okolnostima.)
50 of 50
28.2.2008 10:37

Borislav Pekic Intervju

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Borislav Pekic Intervju

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Borislav Peki

Create Blog | Sign In

THURSDAY, FEBRUARY 28, 2008

ABOUT ME B O R ISLA V PE K I W RI TTEN B Y LJ I LJ A N A PE K I

Vreme rei-VIIc deo

Google News All Things Beautiful

March 2006 April 2006 May 2006

WEDNESDAY, FEBRUARY 27, 2008

Vreme rei-VIIb deo

TUESDAY, FEBRUARY 26, 2008

Vreme rei-VIIa deo

MONDAY, FEBRUARY 25, 2008

Vreme rei-VIb deo

SUNDAY, FEBRUARY 24, 2008

Vreme rei-VIa deo

SATURDAY, FEBRUARY 23, 2008

Vreme rei-Vc deo

FRIDAY, FEBRUARY 22, 2008

Vreme rei-Vb deo

THURSDAY, FEBRUARY 21, 2008

Vreme rei-Va deo

WEDNESDAY, FEBRUARY 20, 2008

Vreme rei-IVd deo

TUESDAY, FEBRUARY 19, 2008

Vreme rei-IVc deo

MONDAY, FEBRUARY 18, 2008

Vreme rei-IVb deo

SUNDAY, FEBRUARY 17, 2008

Vreme rei-IVa deo

SATURDAY, FEBRUARY 16, 2008

Vreme rei-IIIg deo

FRIDAY, FEBRUARY 15, 2008

Vreme rei-IIIf deo

Moda bi se moglo rei da je to neka

THURSDAY, FEBRUARY 14, 2008

Vreme rei-IIIe deo

You might also like