SAMONIKLO JESTIVO BILJE

KAKO SE PREHRANITI U PRIRODNIM USLOVIMA?

POVRNE BILJKE SALATA HLEBNE BILJKE MASNOE EER

ZAINSKE BILJKE AJNE BILJKE ZAMENA KAFE UMSKO VOE USLOVNO JESTIVE

1. navala Nephrodium filix mas, porodica Polypodiaceae paprati (paprat, muka paprat, navale, pampunka, paprad, praprat, glistna podlesnica, glistovnica). Viegodinja biljka, visoka 30 do 100 cm. Listovi joj izbijaju pravo iz zemlje i poredani su u krug. Sasvim mladi (prilikom izbijanja) uvijeni su kao pu, a kasnije se razvijaju i postaju dugaki, dvostruko izdeljeni i nejednako zupasti. Pod zemljom se nalazi veliki mesnati podanak. Rasprostranjena je skoro u celoj naoj zemlji, a raste po umama, od viih brda pa do preko 1500 m nadmorske visine. Sasvim mladi, soni, nerazvijeni listovi, koji su jo uvijeni u spiralu kao pueva kuica, mogu da se upotrebljavaju za spremanje orbi, variva i pirea u meavinj sa drugim divljim povrem. Stariji, razvijeni listovi su vrsti, sadre dosta celuloze i smatraju se kodljivim. Podanak (podzemni deo) sadri otrovne sastojke i ne moe se upotrebljavati za hranu. Na mestima na kojima se navala javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 5 kg nerazvijenih listova. Ako je skuplja neizveban, moe da je zameni sa drugom vrstom paprati, ali je takva zamena bezopasna, jer se i ta vrsta moe da upotrebi za jelo.

slinim ali malo sveijim mestima nego prethodna vrsta. Od nje se razlikuje najvie po tome to su joj listovi sitnije izdeljeni. Mladi listovi sadre vie vitamina od prethodne vrste i upotrebljavaju se za hranu kuvani kao varivo ili bareni kao pargla.

2. enska paprat Athyrium filix femina (papratka, sitna navala). Rasprostranjena je skoro u celoj naoj zemlji, na
1

3. bujad Pteridium aquilinum (velika paprat, bujaa, gorska paprat, orlova paprat, stelja, hostni praprot). Viegodinja biljka, visoka 50 do 150 cm. Veliki listovi su na veoma dugakim jakim drkama koje su s donje strane ilebljene. Trouglastog su oblika i dvostruko do trostruko izdeljeni. Veoma je rasprostranjena po celoj zemlji, od niih brda pa do visokih planina. Raste n suvljim mestima u retkim, svetlijim umama, n proplancima, krevinama, umskim istinama, na zaputenim planinskim njivama i livadama i slinim mestima, uvek na kiselom tlu. esto se javlja na velikoj povrini i u ogromnoj koliini. Mladi, soni izdanci, brani rano s prolea, n kojima se listovi jo nisu razvili, upotrebljavaju se za spravljanje orbi, meanih variva, i sl. Mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom kodijivom biljkom. Na mestima na kojima se bujad javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 5 kg mladih izdanaka. Podanak (podzemna stabljika) bujadi sadri dosta velike koliine skroba. Moe se vaditi s jeseni ili krajem zime i mleti u brano, pa tako upotrebljavati kao dodatak sirovinama za spravljanje hleba ili se iz takve mase moe ispiranjem izdvojiti skrob.

4. kleka Juniperus communis porodica Cupressaceae empresi (borovica, venja, smreka, brinam, brinje). etinarski bun visok 0,5 do oko 3 m, nepravilno razgranat, sa otrim i uskim zimzelenim listovima (etinama). Vrlo sitni cvetovi razvijaju se u pazuhu listova. Plod je bobica, koja sazreva u jesen i plaviasto-crnkaste je boje. Rasprostranjena je od pobra do srednjeg planinskog pojasa u skoro itavoj naoj zemlji, izuzev primorja. etine se mogu upotrebiti za spravljanje aromatinog vitaminskog aja, a isto tako i bobice, koje sadre i izvesne koliine eera. Bobice se koriste i kao zain pri spravljanju razliitih jela, naroito od mesa divljai. Slino se upotrebljava i podvrsta obine kleke polegla kleka Juniperus nana znatno nia i sa poleglim granama, a raste iznad visinskog pojasa u kome se javlja obina kleka.

su joj grane povijene prema zemlji. Bobice su neto krupnije od bobica prethodne vrste i kad sazru sline su boje kao i kod prethodne vrste. Rasprostranjena samo u priobalnom pojasu primorja, ali je rea od prethodne vrste. Upotreba je kao i kod prethodne vrste.

5. crvena smreka Juniperus oxycedrus (mrika, smrika, crvena borovica, morska borovica). bun ili omanje drvo do 5-6 m visine sa kosim navie usmerenim granama. Slina je predhodnoj vrsti ali vea i sa krupnijim bobicama crvenkasto-mrkaste boje. Rasprostranjena je u itavom sredozemnom podruju, a zalazi i u kopneni deo nae zemlje u sve delove koji se odlikuju veom toplotom i sunou (tzv. submediteranske oaze) dospevajui u visine do oko 800 m nad morem. U naem primorju je vrlo esta na kamenjarima, u makiji (primorskom ibljaku) i na degradiranim povrinama. Bobice se mogu koristiti presne, mada im je ukus malo prejako aromatian na terpentin, ili kuvane u vodi ili mleku, a takoe i kao zain razliitih jela, naroito mesnih.

7. BREZA Betula verrucosa, porodica Betulaceae breze (bela breza, briza, alosna breza, jadika). Drvo visoko do 25 m, sa glatkom belom pokoicom preko kore, koja se ljuska i lako odvaja; granice su joj tanke, savitljive, crvenkastomrke boje; listovi nisu veliki, zaobljeno trouglasti su a po ivici zupasti. ukastomrki cvetovi razvijaju se u prolee, istovremeno sa listovima. Muke rese mogu da budu dugake do 10 cm i vie, dok su enske krae i stoje uspravno. Rasprostranjena u umskom podruju cele nae zemlje, od brdskih predela do visokih planina, a raste na suvljem, peskovitom zemljitu u retkim svetlim umama, na ivici uma, proreenim umskim mestima, krevinama, poaritima i sl. Lisni pupoljci i sasvim mladi listovi mogu da se upotrebe u meavini sa drugim divljim povrem za spravljanje orbi, variva i pirea. Stariji listovi postaju gorki i neprijatni za l. U vanrednim prilikama rese se u toku zime i ranog prolea beru, sue, melju i meaju sa branom za meenje hleba, a mogu da se i propre kao zamena za kafu. Kad se u mladim stablima izvrti rupa, dobija se sok (narodni naziv buza ili musa), koji sadri eera i brezovo eterin ulje, i moe da se pije sve, ukuvan kao sirup i na razliite naine spremljen. Od jednog stabla z 48 asova moe da se dobije proseno 4,5 litara soka, a za celu sezonu oko 170 litara. Po nekim podacima, u vreme gladi upotrebljavana je i brezova kora mlevena u brano kao sirovina za hleb. Slinu upotrebu, ali u znatno manjoj meri, imaju i sledee vrste:

6. PUKINJA Juniperus macrocarpa. Slina je prethodnoj vrsti, ali

2

8. MALJAVA BREZA tula pubescens (puhasta breza, breza cretua). Raste u veem delu nae zemlje u planinskim krajevima, po sveim i vlanim umama i na movarnim mestima (tresavama). Manja je od prethodne vrste.

9. PATULJASTA BREZA Betula nana. Raste u visokoplaninskim predelima i mnogo je manja od obe prethodne vrste.

12. LJUTA KOPRIVA Urtica pilulifera (drobna kopriva, veprima). Jednogodinja zeljasta biljka, rasprostranjena u primorskim predelima i u toplijim delovima Makedonije.

10. KOPRIVA Urtica dioica, porodica Urticaceae koprive (ara, velika kopriva, egavica, goa kopriva, kropiva). Viegodinja zeljasta biljka. Moe da naraste i preko 100 cm u visinu. Stabljika je etvrtasta. Listovi su jajoliko-duguljasti, sa produenim iljastim krajem, po ivici zupasti. S obe strane pokriveni su kratkim mekim dlakama. I stabljika i listovi obrasli su jo i duim, lomljivim dlakama punim kiseline ari i izaziva plikove na koi. Sitni, neugledni zelenkasti cvetovi skupljeni su u razgranatu grozdastu cvast pri vrhu stabljike ili njenih ogranaka. Cveta juna i jula. Veoma je rasprostranjena u celoj naoj zemlji, od nizina do visokih planina. Raste po zaputenim mestima, kao korov ukraj puteva, oko naselja, torova, kraj ograda, po umama, movarama, zaputenim njivama i vonjacima i na slinim mestima, esto u velikom mnotvu na jednom mestu. Mladi izdanci i listovi, kao i ovrci mladih stabljika mogu da se upotrebljavaju za spravijanje orbi, variva, pirea, za nadeve i sl., a takode mogu da se pre na ulju ili masti. Isueni i samleveni u prah mogu da se uvaju za kasniju upotrebu, a mogu i svei da se konzerviu na razliite naine. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom kodljivom biljnom vrstom i mogu da se upotrebijavaju bez ogranienja. Listovi se najvie upotrebljavaju u prolee, li i kasnije, pa i u jesen od naknadnih izbojaka. Na mestima na kojima se kopriva javlja u veoj koliini jedan ovek moe za jedan as da nabere do 4 kg listova i sonih ovraka stabljike. Slino mogu da se upotrebljavaju i sledee vrste kopriva:

13. TAVELJ Rumex crispus, porodica Polygonaceae troskoti (poljsko zelje, konjski tavelj, tavalj, avije, av-elj). Viegodinja zeljasta biljka, naraste od 50 do 100 cm, sa jakom, slabije razgranatom st-abljikom. Listovi su duguljasti, pri zemlji su vei i iri, a uz stabljiku ui i malo manji. Svi listovi su po ivici kovrdavo naborani. Cvetovi su sitni, zelenkasti, mnogobrojni i nalaze se u brojnim klasastim cvastima pri vrhu i u gornjem delu stabljike. Cveta juna i jula. Rasprostranjen je u skoro celoj naoj zemlji i veoma est od nizina do oko 1500 m nadmorske visine. Raste po sveim i vlanim mestima, oko potoka, jarkova, na zaputenim travnjacima, panjacima i njivama, esto kao korov i u veoj koliini. Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za spravljanje orbi, variva, pirea, za nadeve i sl. i to u neogranieno) koliini. Skupljaju se od ranog prolea do kraja maja, pre nego to se razvije cvetna stabljika. esto mogu da se koriste i naknadni listovi koji izbijaju krajem leta ili u jesen, naroito posle koenja livade. Na mestima na kojima se tavelj javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 2 kg upotrebljivih listova. Slino mogu da se upotrebljavaju i listovi i soni delovi od sledeih vrsta:

11. MALA KOPRIVA Urtica urens (sitna kopriva, grka kopriva). Takoe veoma rasprostranjena u nas. Jednogodinja zeljasta biljka. Manja je od velike koprive, a naraste do 60 cm. Listovi su joj sitniji.
3

14. POLJSKO ZELJE Rum pulcher (bljutur, livadsko zelje, divlja blitva). Rasprostranjeno je u veem delu nae zemlje, a raste po mestima gde i prethodna vrsta. Koristi se za kao i ostale vrste zelja.

15. TAVLJE Rumex sanguineus (divlji tavelj, staglina, av). Rasprostranjeno je u skoro celoj naoj zemlji i na slinim stanitima na kojima i prethodne vrste.

16. KONJSKI TAVELJ Rumex obtusifolius (konjtak, trava od konjtaka, konjsko zelje, ulinjak). Naraste i do 120 cm u visinu. Listovi su pri zemlji veliki i esto pri dnu crvenkasti i na duim peteljkama. Veoma je rasprostranjen skoro u celoj naoj zemlji, od nizina pa sve do blizu 2000 m nadmorske visine. Raste na slinim stanitima na kojima i prerhodne vrste.

17. ZELJE Rumex patientia (pitomo zelje, pitomi tavelj, engleski spana, srpsko zelje). Slino je prethodnim vrstama, ali je znatno vee i moe da naraste i preko 2 m u visinu, a stabljika moe da bude debela kao prst. Rasprostranjeno u veem delu nae zemlje, naroito u junijim predelima, a raste po poljima i sveijim, pa ak i po vlanim mestima, esto u blizini naselja.

19. PLANINSKO ZELJE Rumex alpinus (planinska kiselica, alpsko zelje, alpski tavelj, plutur, ravent, staglina, ravet). Viegodinja zeljasta biljka sa snanom stabljikom, koja moe da naraste i do 2 m u visinu. Prizemni listovi su veoma veliki, a mogu biti dugaki i do 50 cm i veoma iroki, zaobljeno-srcastog oblika. Rasprostranjeno je skoro u celoj naoj zemlji, i to samo u planinskim predelima od oko 1300 do blizu 2500 m nadmorske visine. Raste naroito na mestima kuda se kree ili zadrava stoka, oko planinskih panjaka, torova, katuna, zatim oko planinskih potoka i po drugim planinskim vlanim mestima, esto u veoma velikoj koliini, pokrivajui katkad u neprekidnom ilimu povrinu od po vie hektara. Sasvim mladi, jo pomalo ukasti listovi i mladi izdanci mogu da se upotrebljavaju za spremanje meanih salata, za orbe, variva, pirea, nadeve i sl. Takode mogu da se kisele kao kupus i da se ostavIjaju za zimu. Beru se od ranog prolea i u toku celog leta sve do kasne jeseni, budui da za sve to vreme izbijaju naknadni mladi listovi. Mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja. Stariji listovi su kruti i nagorki. Na mestima na kojima se biljka javlja u velikoj koliini jedan ovek moe u prolee za jedan as da nabere 5 kg upotrebljivih listova i izdanaka. U leto i u jesen skupljanje ide sporije, poto moraju da se odaberu samo najmiadi listovi. Koren sadri skroba, neto eera, tanina i drugih materija. Moe da se kuva i upotrebljava za jelo.

18. VODENO ZELJE Rum hydrolapathum (vodeni tavelj, reni tavelj, vodeni konjtak). Vrlo je visoka i snana movarna biljka. Rasprostranjena je u veem delu nae zemlje, a raste po veoma vlanim i movarnim mestima, barama, stajaim vodama i slinim mestima.

20. AVLIKA Rumex aquaticus (veliki tav, vodeni tavalj, konjski tir, mrkavc, tavolj). Dosta je rasp-rostranjena u nas, a raste ukraj voda. Upotreba kao kod ostalih vrsta, stari listovi mogu da budu nagorki.

Panja! Sve vrste naih zelja upotrebljive su za jelo i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom kodljivom vrstom. Jedina nepovoljnost je u tome to neke vrste ranije, a neke kasnije postaju nagorke ili gorke. Zato treba brati to mlade listove i izbojke, ali imati na umu da je gorina zelja samo neprijatna, a ne i kodljiva.
4

21. KISELJAK Rumex acetosa (kiselica, veliki kiseljak, kisavec, ajdovec, kiselca). Viegodinjazeljastabiljka, koja moe da naraste i do 100 cm u visinu. Stabiljka je uzdu izbrazdana, esto je crvenkaste boje. Najee se iz jednog korena razvija po vie stabijika. Listovi su strelastog oblika. Mnogobrojni sitni crvenkasti cvetovi sloeni su u metlastu cvast pri vrhu stabljike. Cveta od maja do jula, a katkada i po drugi put u jesen. Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji, a raste po sveim i vlanim livadama i travnjacima, blizu potoka, po retkim zatravljenim umskim proplancima i rubovima svetlijih uma. esto moe da se nae u velikom mnotvu, tako da se livada u vreme cvetanja biljke zacrveni. Mladi soni listovi i izdanci su prijatnog kiselog ukusa. Upotrebljavaju se svei za salatu ili kuvani za orbu, variva, pirea, nadeve i sl. najee u meavini sa drugim vrstama divljeg povra. Zbog dosta velikih koliina oksalne kiseline, ne treba ih koristiti mnogo u jednom obroku jer tada mogu da budu kodljivi. Slino se upotrebljava i sledea vrsta:

eliptino-kopljastim listovima na sasvim kratkoj peteljci. Cvetovi su sitni, ruiasti, zelenkasti ili beli. Cveta od kraja prolea do jeseni. Veoma je rasprostranjena biljka u celoj naoj zemlji, od nizina pa do oko 1200 m nadmorske visine. Raste na poljima, niskim travnjacima, ukraj puteva, na stazama, na pustim mestima -X svuda gde se gazi i gde stalno gaenje onemoguava drugim travama da se odre; esto obrazuje neprekidni gust ilim. Mladi listovi i mladi soniji vrci stabljika mogu da se upotrebljavaju za spremanje meanih salata, orbi, variva i sl. Na mestima na kojima se troskot javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 1 kg sitnih listova i ovraka stabljika. Mogu da se upotrebljavaju i sledee vrste troskota:

22. MALI KISELJAK Rum acetosella (mala kiselica, oviji kiselj, sitni kiseljak). Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji. Raste po suvljim, najee peskovitim mestima, koja su siromana u kreu, i to od nizina do visoko u planine. Slian je prethodnoj vrsti, ali mnogo manji, listovi su mu znatno sitniji i izrazitije kopljasti.

24. LISAC Polygonum persicaria (ljutaa, praskvinac, andreselj, broskova trava, kotren). Jednogodinja zeljasta biljka, visoka 50-80 cm, sa razgranatom lankovitom stabljikom, duguljastim, kopljastim, prilino irokim listovima i zelenkasto-belim ili crvenkastim cvetovima, koji su sloeni u klas pri vrhu ogranaka stabljike. Cveta od jula do septembra. Rasprostranjen je skoro po celoj naoj zemlji, a raste po vlanim mestima, oko bara i movara, po jarcima ukraj puteva, potoka, na vlanim livadama, po svethm nizinskim umama i slinim mestima, esto u velikoj koliini. Mladi listovi i soni ovrci stabljika pre cvetanja mogu se upotrebe za spravljanje meanih salata, orbi i variva.

23. TROSKOT Polygonum aviculare, porodica Polygonaceae troskoti (ptiji troskot, troska, dvornik, ptiji dvornik, kameniac, troskovac, krupnik, molava, ptiji dresen, treskovac, truskavac, crljena rusomaa). Jednogodinja je zeljasta biljka, sitna, neugledna, najee polegla po zemlji, veoma razgranata i lankovita, sa sitnim
5

25. SRENJAK Polygonum bistorta (sranik, trava od srdobolje, eludnjak, jermen, srano zelje). Listovi su mu iri, a u donjem delu suavaju se u drku. Cvetna stabljika je dosta iroka, a pri vrhu nosi klasastu cvast od sitnih ruiastih cvetova. Ima ovei okruglasti podanak. Rasprostranjen u veem delu nae zemlje, po visokim brdima i planinama, a raste na vlanim livadama i u uvalama, esto u velikom mnotvu. Sasvim mladi listovi i stabljike mogu da se koriste kao salata, za orbe i variva.

26. PAPRAC Polygonum hydropiper (paprica, papreni lisac, vodena biberka, vodena paprika). Slian je liscu, samo je malo sitniji od njega, a raste na slinim stanitima. Cela biljka ima papren ukus. Upotrebljava se kao zain i dodaje se salatama, orbama i varivima. Seme moe da se upotrebi kao zamena za biber i zamena za papriku.

27. MALI SRANIK Polygonum viviparum, Viegodinja biljka sa jajolikim ili kopljastim listovima. Rasprostranjena na svim naim veim planinama, raste na planinskim livadama. Koren sadri dosta skroba i tanina i osuen i samleven moe da se koristi za spravljanje kaa, kao dodatak drugim hlebnim sirovinama i sl. Od korena se kuva i ukusan aj kao zamena ruskom aju.

28. ALPSKI SRENJAK Polygonum alpinum. Ima bele cv-etove i duguljastokopljaste listove. Raste na planinskim livadama i kamenjarima svih naih visokih planina. Listovi i soni delovi stabljike sadre vitamin C, proteina i drugih materija. Mogu da se upotrebljavaju za salatu, orbe, variva i kao zamena za aj.

30. BRANJENIK Chenopodium bonus henricus, porodica Chenopodiaceae pepeljuge (divIji spana, ciganski spana, dragi jurko). Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste od 50 do 80 cm, sa uspravnom uglastom stabljikom malo razgranatom, pokatakad crvenkastom. Listovi su tamnozelene boje, kopljasto-trouglasti, prizemni imaju duge peteljke, a gornji su kao branom posuti. Mnogobrojni sitni neugledni cvetovi beliastozelenkaste boje sloeni su pri vrhu stabljike u klasastu cvast. Cveta od maja do oktobra. Rasprostranjen je skoro po celoj naoj zemlji, od brdskih predela pa sve do preko 2000 m nadmorske visine, gde raste na ubrevitom tlu, najvie na mestima gde se kree i zadrava stoka, oko stoarskih letnjih stanova (katuna), torova, u okolini planinskih naselja, staja, oko plotova, pored puteva i na slinim mestima, esto u velikoj koliini. Mladi listovi i soni ovrci srabljika upotrebljavaju se za spravljanje orbi, variva, pirea, za nadeve i sl. sami ili, jo bolje, pomeani sa drugim divljim povrem. Mogu da se koriste od prolea do sredine leta, a i kasnije, ali samo naknadni mladi izbojci i soni listovi, inae stariji listovi postaju grubi i nagorki. Sasvim mladi proletnji izbojci pre razvijanja listova mogu da se prirede kao pargla. Na mestima na kojima se branjenik javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 5 kg upotrebljivih biljnih delova. Mogu se upotrebljavati bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom, ali bera koji jo nije dobar poznavalac ove biljke, moe da je zameni sa srodnim biljkama smrdljivom pepeljugom (Chenopodium vulvaria) i srcolisnom pepeljugom (Chenopodium hybridum), koje nisu otrovne, ali imaju neprijatan miris, po emu ih je lako razlikovati kad se rastrljaju meu prstima. Slino branjeniku upotrebljavaju se i sledee srodne vrste:

29. VIJUAC Polygonum convolvulus (papunac, peteak, ukunda). Stabljika se najee povija po tlu. Raste po livadama i poljima. Rasprostranjen skoro po celoj naoj zemlji. Mladi listovi se upotrebljavaju za orbe i variva. Seme sadri proteine, skroba i masnoe i upotrebljava se za spremanje kaa ili se me lje u brano za hleb.
6

31. PEPELJUGA Chenopodium album (bela loboda, jurjevac, smukavc). Jednogodinja zeljasta biljka. Stabljika je uspravna, do 1 m visoka, sa duguljastojajolikim listovima po

ivici retko i nejednako zupastim i po povrini branjastim. Cvetovi su sitni, zelenkasti i skupljeni u titolike i klasaste cvasti. Cveta juna i jula. Veoma je rasprostranjena kao korov u celoj naoj zemlji. Raste od nizina do visoko u planinskim pojasevima na plodnom zemljitu bogatom mineralnim solima, na zaputenim njivama, oko naselja, na ubritima i drugim zaputenim mestima, oko ograda, ukraj puteva i sl. Mladi listovi i soni ovrci stabIjike su od davnina upotrebljavani za spravljanje orbi, variva, pirea i sl. Kad su stariji, neukusniji su. Na mestima na kojima se pepeljuga javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 3 kg upotrebljivih delova. Mogu da se koriste bez ogranienja. Seme pepeljuge sadri znatnu koliinu svarljivih ugljenih hidrata, proteina, belanevina i dr. i od davnina je, naroito u vreme gladi, bilo upotrebljavano za dobijanje brana za spremanje hleba. Po nekim podacima, upotreba velikih koliina brana od semena nije preporuljiva jer moe da bude kodljiva.

34. GRADSKA LOBODA Jednogodinja zeljasta biljka sa sjajnom stabljikom visokom 30 do 50 cm i trouglastim, ree rombinim listovima. Sitni cvetovi sloeni su pri vrhu u klasastu cvast. Rasprostranjena u veem delu nae zemlje, najee kao korov, na slinim mestima kao i prethodna vrsta. Mladi delovi biljke upotrebljavaju se kao salata, za orbe, variva, pirea i sl.

32. BATENSKA PEPELJUGA Chenopodium polyspermum. Listovi su joj jajoliki, duguljasti, nisu izrazito branjavi i bez naroitog su mirisa, stabljika razgranata, visoka 30 do 50 cm. Starija biljka postaje crvena. Cveta juna i jula. Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, od nizina do srednje visokih brda, a raste po vlanim mestima kao korov, na renim ostrvcima i sl. esto u velikoj koliini. Listovi se bez ikakvih ogranienja upotrebljavaju za orbe, variva i pirea.

35. CRVENA PEPELJUGA Chenopodium rubrum (svraie jagode). Manje je rasprostranjena od prethodne vrste, raste na slinim mestima, kraj voda. Mladi delovi biljke upotrebljavaju se kao salata, za orbe, variva i pirea.

33. MALA TURICA Chenopodium murale (mala pepeljuga). Jednogodinja zeljasta biljka visoka do 50 cm, sa tamnom stabljikom i rombinim listovima, sitni cvetovi sastavljaju titoliku cvast. Cveta jula i avgusta. Rasprostranjena je skoro po celoj zemlji, a raste na slinim mestima kao i prethodne dve vrste. Smatra se veoma hranljivom i njeni mladi listovi i soni ovrci stabljike upotrebljavaju se za spravljanje orbi, variva i pirea. Mogu da se koriste bez ogranienja. Seme male turice takode moe da slui za ishranu.
7

36. LOBODA Atriplex hortensis (velika loboda, lobuda, rudea loboda). Kulturna biljka, ali je veoma est sluaj da se nalazi podivljala daleko od mesta na kojima je bila gajena, tako da moe na mnogo mesta da se nae kao divlja. Mladi delovi biljke, a naroito listovi, upotrebljavaju se bez ikakvog ogranienja kao salata, za orbe, variva i sl.

37. LJUSPASTA LOBODA Atriplex nitens. Jednogodinja zeljasta biljka, sa srcolikotrouglasrim listovima, po ivici veinom duboko zupastim, odozdo sa srebrnasto-sivim ljuspama.

Rasprostranjena je uglavnom u zapadnijlm delovima nae zemlje (Slovenija, Hrvatska) kao korovna biljka po zaputenijim vrtovima, oko dubrita i na slinim mestima. Cela mlada biljka, a naroito listovi, upotrebljava se kao salata, z orbe, variva i sl. U nekim istonim zemljama jede se svea sa kiselim mlekom.

Mladi soni proletnji izdanci i listovi od kraja marta do poetka juna upotrebIjavaju se za spravljanje orbi, variva, pirca i sl. Mogu da se koriste bez ogranienja i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom kodljivom biljkom.

38. POLJSKA LOBODA Atriplex hastata. Rasprostranjena je u veem delu nae zemlje, a naroito u nizinama, oko reka, na renim ostrvima i slinim mestima.

39. RUIASTA LOBODA Atriplex rosea (divlja mala loboda). Takoe je rasprostranjena u veem delu nae zemlje, ali na suvljim mestima, kao korov.

42. DIVLJA MORSKA BLITVA Beta maritima, porodica Chenopodiaceae lobode (gluha blitva, luda blitva). Jednogodinja zeljasta biljka, esto skoro polegla po tlu, sa prizemnim listovima jajasto-srcastog oblika i na dugim peteljkama, a gornjim listovima zailjenim i u obliku romba. Cvetovi su sitni, neugledni i mnogobrojni. Cveta od juna do septemhra. Raste u primorskim predelima na peskovitom tlu du obale. Mladi listovi se upotrebljavaju za spravljanje orbi, variva i pirea. Koren, koji sadri i ecera i skroba, upotrebljava se takode za hranu, kuvan ili peen. Svi delovi mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom slinom kodljivom biljkom.

40 VELIKA DIVLJA LOBODA Atripiex tatarica. Rasprostranjena je neto vie nego prethodne dve vrste, a raste na zaputenim mestima, naroito na zaslanjenim terenima i po renim obalama. Smatra se za povre koje pojaava apetit.

41. MORSKA LOBODA Atripiex portulacoides, porodica Chenopodiaceae lobode. Jednogodinja biljka visoka do 30 cm, sa crvenkastom, dosta razgranatom stabljikom, obrnuto jajolikom, ljuspasto-beliastim, branjavim listovima, koji su po ivici celi, sa sitnim neuglednim cvetovima. Cveta s prolea. Raste u primorskim predelima, u uskom pojasu uz more, na tlu koje sadri dosta soli.
8

43. OMAGA Salicornia herbacea porodica Chenopodiaceae lobode (omakalj, solnjaa, cakljenaa). Jednogodinja ili dvogodinja mesnata biljka, koja naraste do 30 cm u visinu, sa lankovitom stabljikom, mesnatim, debelim, katkada pri osnovi drvenasrim grandcama. Raste u primorskim predelima, neposredno uz morsku obalu, na poplavnom muljevitom zemljitu, svuda gde dopire morska voda. Od ranog prolea do poetka juna upotrebljavaju se sone stabljike, za salatu, spravljanje orbi, variva i sl. Sadri proteina, neto masnoe, soli, saharoze i drugih sastojaka. Moe da se upotrebljava bez ogranienja i ne postoji opasnost da se zameni nekom slinom kodljivom biljkom.

44. CRVENA OMAGA Salicornia fruticosa, porodica Chenopodiaceae lobode (crveni omakalj, crvena solnjaa, crvena caklenjaa).

Slina je prethodnoj vrsti, samo su joj granice neto gue i vie odrvenele, te ima oblik niskog polubuna. Izrazito je crvenkaste boje. Koristi se na isti nain kao i prethodna vrsta.

45. JURICA Suaeda marifima, porodica Chenopodiaceae lobode. Jednogodinja zeljasta biljka, zeleno-uckaste stabljike, razgranate pri zemlji. Listovi su vlaknasti i mlitavi. Rasprostranjena je u primorju, na slanim i vlanim mestima, na glinastoj, peskovitoj ili ljunkovitoj podlozi. Mladi proletnji listovi mogu se koristiti kao varivo. Sirovi deluju kao sredstvo za ienie.

svetlijim umama oko mea, u blizini naselja, na zaputenim mestima, kraj potoka, po zaputenim vinogradima i njivama, esto kao obilan korov, po obalama potoka, bara i drugih voda, uvek na sveem i dobrom zemljitu. Cela sona biljka, bez korena, a naroito listovi, veoma je prijatnog i blagog ukusa i upotrebljava se kao salata, za spravljanje orbi, variva i pirea. Najvie moe da se koristi od marta do oktobra, ali i znatno due, pa esto i za vreme blaih zima. Na mestima gde se javlja u veoj koliini, jedan ovek za jedan as moe da skupi do 3 kg upotrebljivih biljnih delova. Slino se upotrebljavaju i sledee vrste:

48. MOKRICA Stellaria aqualica ili Malachium aquaticum (vuja creva, kurjaka creva).

46. SOLNJAA Saisola kali, porodica Chenopodiaceae lobode (sonjaa, rutolistac, caklinica, slanica, soljanka). Jednogodinja zeljasta biljka zeleno-ukastocrvenkaste boje, pri zemlji razgranata. Listovi su mesnati i bez drke (sede na stabljici); vrhovi su im iljasti ili bodljikavi. Rasprostranjena u primorju, na slanim peanim, ljunkovitim ili laporastim terenima uz more. Mladi proletnji ogranci koriste se kao varivo, ne treba soliti, jer je biljka sama slana. Iz tih raz loga upotrebljava se i kao zainski dodatak drugim varivima u nedostatku soli.

49. UMSKA MIJAKINJA Stellaria nemorum. Raste po vlanim i sveim mestima u brdskim i planinskim umama u celoj naoj zemlji. Znatno vea i krupnija od obine mijakinje. gu se upotrebljavati za jelo samo sasvim mladi delovi i listovi, u manjoj koliini i u meavini sa drugim divljim povrem, jer su grublji i brzo ovrsnu.

47. MIJAKINJA Stellaria media, porodica Caryophyllaceae karanfila ili klinia (mievina, mije uho, crevac, evca). Jednogodinja zeljasta prizemna biljka sa nenom esto nisko po zemlji oputenom stabljikom, veoma se razgranava i iri po povrini zemljita. Donji listii su jajoliki i sa peteljkama, a gornji ui i bez peteljke. Cveta od prolea do jeseni malim, belim, zvezdastim cvetovima. Veoma rasprostranjena biljka po celoj naoj zemJji, od nizina pa do visokih planina, raste u reim
9

50. PUCAVAC Silene vulgaris, porodica Caryophyllaceae karanfili ili klinii (pucavica, pucalina, puina, skripac, kripalac). Viegodinja biljka, visoka do 60 cm, sa tankom stabljikom pri vrhu razgranatom, sa nasuprotnim plaviastozelenim kopljastim ili kopljasto-jajastim iljatim listovima. Pri vrhu stabljike, u rastresitoj cvasti, nalaze se beli cvetovi sa irokom mehurastom aicom punom vaz-duha. Cveta od aprila do jula. Veoma rasprostranjena biljka, koja se esto sree u brdskim i planinskim predelima u celoj naoj zemlji, gde raste po travnim obroncima, ivicama uma i umaraka, livadama ukraj puteva i staza i sl.

Mladi proletnji izbojci, soni vrhovi stabljika i mlado lie mogu da se upotrebljavaju za spravljanje salata, orbi, variva i sl. i to bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se ova biljka zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom.

da se upotrebe za jelo. Sueni i samkveni u brano daju dobru sirovinu za hleb, kae, razne poslastice i sl. Prinos je neto manji nego pri vaenju belog lokvanja. Propreno seme takode moe da se upotrebi kao zamena za kafu.

51. LOKVANJ Nymphaea alba, porodica Nymphaeaceae lokvanji (lopo, beli lokvanj, blatni cvit, lepen, berena trava, jezerska lilija). Viegodinja vodena biljka, iji se koren razvija u mulju na dnu stajaih voda, a kroz vodu se sve do povrine pruaju duge sone lisne drke i cvetna stabljika. Listovi su veliki, srcastobubreastog oblika, odozgo sjajni i plivaju na povrini vode. Cvetovi su krupni, veoma lepi. beli i takode plivaju na povrini vode. Cveta u junu. Rasprostranjen u celoj naoj zemlji, naroito u niim predelima, gde naseljava skoro sve stajae vode, bare, lokve u movarama, plia toplija jezera, priobalske delove reica sa veoma sporim tokom vode i slina mesta. esto se nalazi u vrlo velikoj koliini na jednom mestu, pokrivajui liem vodenu povrinu i na nekoliko hektara. Koren i podanak, koji je veoma veliki, sadri vrlo velike koliine skroba, zatim tanina i drugih materija. Moe da se upotrebi za hranu kuvan, peen ili osuen pa samleven u brano, kao sirovina za hleb, kae, razne poslastice i sl. Na mestima na kojima se lokvanj javlja u veoj koliini i na pogodnom stanitu (plitka voda ili mesta sa kojih se voda u sunim mestima ili s jeseni povukla), jedan ovek moe za jedan as da iskopa do 20 kg podanka. Seme lokvanja, kad se propri, moe da slui kao zamena za kafu.

53. LUAC Alliaria officinalis, porodica Cruciferae krstaice (luica, luina, enjaa). Dvogodinja zeljasta biljka, visoka do 80 cm. Donji listovi su joj bubreastog, a gornji srcastog oblika, po ivici su zupasti. Pri vrhu stabljike nalaze se sitni beli cvetovi skupljeni u rastresitu cvast. Cveta od maja do juna. Cela biljka mirie na beli luk (enjak). Javlja se u celoj naoj zemlji, dosta esto u liarskim, a ree u meovitim liarsko-etinarskim umama, od niih brda sve do oko 1200 m nadmorske visine, katkada i na krevitim mestima obraslim umarcima, na neto sveijim mestima, ispod bunja, u ivicama, po ivicama umskih puteva, na zaputenim mestima, esto u veoj koliini. Mladi izdanci, vrci stabljika i listovi, koji imaju miris i ukus belog luka, mogu se koristiti od aprila do juna, a naknadni soniji izbojci i do jeseni, za spravljanje orbi, variva, pirea od meanog povra, kao dodatak salatama, kao zain popravlja ukus jelima, a sitno iseckani kao zamena za beli luk. Mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja i nekodljivi su. Ne postoji opasnost da se ova biljka zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom. Na mestima na kojima se luac javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 3 kg upotrebljivih delova biljke. Seme moe da se upotrebi kao zain i zamena za slaicu.

52. UTI LOKVANJ Numphar luteum, porodica Nymphaeaceae lokvanji (uti lepuh, uti lopo, lekuta).Biljka slina belom lokvanju, ali sa neto sitnijim i uglastim listovima, koji takoe plivaju po povrini vode. Cvet je ute boje, manji je od cveta belog lokvanja i pliva na povrini vode. Cveta u junu. Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji i raste na slinim stanitima kao i beli lokvanj, ali ga obino ima manje nego ove vrste. Koren i podanak sadre dosta skroba, zatim dekstroze, saharoze i drugih materija. U sirovom stanju smatraju se otrovnim. Poto se pokisele u vodi, gube nagorak ukus; kuvani ili peeni mogu
10

54. MORGRUA Cakile maritima, porodica Cruciferae krstaice (morgrua, morska goruica). Jednogodinja zeljasta biljka, naraste u visinu do 30 cm, sa esto poleglom stabljikom i medusobno isprepletenim ograncima i dosta velikim listovima, dvostruko izdeljenim debelim, mesnatim i sonim. Lepi beli ili svetloljubiasti cvetovi sloeni su u cvast na vrhu stabljike ili njenih ogranaka. Raste u primorskim krajevima, uz samu morsku obalu, na slanom tlu do koga dopiru morski talasi.

Mladi nadzemni delovi biljke i soni listovi imaju specifian ukus na slaicu: mogu da se upotrebe kao zain popravlja ukus jelima, zatim kao salata, za orbe, variva i sl. Ima podataka da je u vreme gladi koren morgrue mleven u brano i upotrebljavan za hleb.

listova. Seme sadri ulja, a ukusne mlade plodove esto u sveem stanju rado jedu deca. Slino se upotrebljavaju i sledee vrste su veoma srodne slezu:

55. ULAC Crambe tataria, porodica Cruciferae krstaice (divlji karfiol, morsko zelje). Viegodinja biljka, visoka do 90 cm, sa razgranatom stabljikom. Listovi su joj veliki, odebljali i perasto izdeljeni, s donje strane sa belim vrstim dlaicama. Pri vrhu stabljike su titasto-grozdasti cvetovi. Koren je veliki, jak i mesnat. Rasprostranjen u priobalnom pojasu primorja. Mladi izdanci i proletnji listovi mogu se koristiti za spravljanje orbi i variva. Koren se moe koristiti presan kao salata ili kuvan.

57. SITNI SLEZ Malva neglecta (modri slez, slez-pozemljuh, koturac, solzeno zelje). Veoma esto se nalazi u celoj naoj zemlji na slinim mestima kao i prethodna vrsta, a naroito je veoma est kao korov oko naseljenih mesta. Manja je biljka od crnog sleza, a listovi su okruglastiji, bez renjeva i na dugoj drci. Mladi listovi sadre znatno vie vitamina C i karotina nego prethodna vrsta i upotrebljavaju se za salatu, a cela sona biljka i za spravljanje orbi, variva i pirea.

56. CRNI SLEZ Malva silvestris, porodica Malvaceae slezovi (guija trava, divlji slezenovc, klobcicovje, umski slez). Jednogodinja, ree viegodinja zeljasta biljka visoka od 30 cm pa do 1 m, sa veoma razgranatom stabljikom, esto skoro poleglom po zemlji. Listovi su tamnozelene boje i slabo maljavi a izdeljeni su na jednake okruglaste renjeve. Cveta od maja do jula krupnim lepim ruiastim cvetovima proaranim ljubiastim ilicama. Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji, od nizina do oko 1200 m nadmorske visine, a raste po travnim mestima obraslim travom naroito niskom travom, na zaputenim i retko obraslim mestima, ukraj puteva, ograda, ivica, po meama, kamenitim nasutim mestima, esto oko ili u blizini naselja, katkada i kao korov po zaputenim njivama, vrtovima i vonjacima. Mladi listovi, izdanci i vrci stabljika vrlo su prijatnog ukusa i od davnina se u mnogim zemljama upotrebljavaju sasvim mladi za meane salate, a i kasnije za spravljanje orbi, variva za nadeve i sl. Mogu da se koriste bez ogranienja od ranog prolea do sredine leta, a takode mogu da se upotrebljavaju i naknadni jesenji izbojci. Nema opasnosti da se ova biljka zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom. Na mestima gde se ee javlja, jedan ovek moe za jedan as da sakupi oko 1,5 kg upotrebljivih
11

58. BELA S L E - Z O VA A Malva pusilla. Ima po vie bledoruiastih cvetova zajedno na dugoj drci, a raste skoro u celoj naoj zemlji (sem viih pianinskih predela Slovenije). I listovi i plodovi sadre vitamina C. Listovi se najee upotrebljavaju kao salata, ali i kao kuvani. Plodovi takode mogu da se koriste za jelo.

59. VELIKA SLEZOVAA Malva alcea. Raste najese u brdskoplaninskim predelima zapadnepolovinenaezemlje (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina). Listovi i mladi izdanci se upotrebljavaju za salatu, orbe, variva i pirea, a mladi plodovi mogu da se jedu i svei.

60. PITOMI SLEZ Althaea rosea (trandavilje, rumen cvet, treuda, grudinik). Raste najee u primorskim krajevima i toplijim

delovima Makedonije, ali je gajenjem proireno na skoro celu nau zemlju. esto podivlja i moe se nai i van vrtova. Vrlo lepa, dekorativna, visoka biljka sa krupnim ruiastim, utim, ljubiastim ili tamnocrvenim cvetovima. Listovi se upotrebljavaju za gotovljenje orbi, variva, pirea, za zavijanje sarme i sl.

61. BELORUIASTi SLEZ Lavathera thuringiaca (stola, laki slez). Raste u skoro celoj naoj zemlji, sem u planinskim predelima Slovenije, a nalazi se po livadama, ivicama travnjaka, ukraj meda i ivica. Mladi listovi, izdanci i soniji vrci stabljika od prolea do poetka leta i oni od naknadnih izbojaka u jesen upotrebljavaju se za orbe, variva, pirea, nadeve i sl.

64. NETIK Impatiens noli tangere, porodica Balsaminaceae netici (netak, nedirak, kurjaa). Jednogodinja, sona zeljasta biijka sa sonom stabljikom koja moe da naraste do 60 cm pa i do jednog metra. Listovi su joj naizmenini, duguljasto-jajoliki, po ivici zupasti. U donjem delu stabljika je zadebljala u obliku vorova, a u gornjem delu je dosta razgranata. Cvetovi su uti i dosta krupni. Cveta od jula do avgusta. Raste po sveim, humusom bogatim, zasenenim umama u brdskim i planinskim predelima veeg dela nae zemlje, naroito u severnijim krajevima. Cesto se javlja u velikom mnotvu. Mogu da se upotrebljavaju sone stabljike i listovi sakupljeni u prolee dok je biljka jo sasvim mlada; od njih se spravljaju orbe, variva i pirei.

62. ZEJA SOCA Oxalis acetosella, porodica Oxalidaceae kiselice (zeji kiseljak, cecelj, zeji kupus, zeja detelina, zajja deteljica). Viegodinja nena zeljasta biljka, koja veoma lii na detelinu. Visoka je 5 do 15 cm. Cvetovi su na dugakim peteljkama, beli sa ljubiasto-crvenim ilicama, retko su ljubiasti. Cveta aprila i maja. Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, od niih brda do oko 2000 m nadmorske visine. Raste u umama, na sveim, zasenjenim mestima, na dobrom umskom humusu, esto na trulim panjevima, kladama i slinim mestima. Mladi listovi i peteljke imaju veoma prijatan, nakiseo, osvea-vajui ukus. Upotrebljavaju se neposredno za jelo sirovi, za spremanje salate, orbi, variva i sl. Mogu se kuvati i kao aj. Zbog velike koliine oksalne kiseline koju sadre, ne treba ih jesti u velikim koliinama, jer tada mogu da budu kodljivi.

65. UVARKUA Sempervivum tectorum, porodica Crassulaceae jarii (zeji kupus, ednjak, vazdaiv). Viegodinja biljka sa brojnim debelim, mesnatim i sonim lis-tovima poredanim u debelu ruu pri zemlji, iz koje izbija takode mesnata stabljika visoka do 30 cm, na ijem se vrhu razvija krupan ukasto-crveni cvet. Cveta jula i avgusta. Raste po viim brdima i planinama, na istaknutim, svetlim stenjacima. Debeli soni listovi upotrebljavaju se kao salata i za spravljanje variva. Slino se upotrebljavaju i sledee vrste uvarkua:

66. PLAVA U VA R K U A Sempervivum glaucum, koja se javlja na slinim stanitima.

63. UTA ZEJA SOCA Oxalis corniculata. Veoma je slina prethodnoj vrsti, samo su joj listovi tamnije zelene boje i sa ljubiastim prelivom, a cvetovi zlatno ute boje. Rasprostranjena je i raste veinom kao korov po poljima i vrtovima niih predela. Upotrebljava se kao i prethodna vrsta.
12

67. MALA U VA R K U A Sempervivum schlechani, isto raste na slinim stanitima.

68. BELI JARI Sedum album, porodica Crassulaceae jarii (beli ednjak, sitan uljevak). Sitna, sona, dugogodinja biljka, visoka do 10 cm, pri zemlji razgranata, sa mnogobrojnim sitnim, uskim, valjkastim i veoma sonim listovima koji obrastaju stabljiku sa svih strana. Pri vrhu stabljike razvijaju se beli ili bledoljubiasti cvetovi. Cveta od juna do oktobra. Javlja se dosta esto po kamenitim mestima brdskih i planinskih predela u celoj naoj zemlji, esto u veoj koliini. Upotrebljavaju se soni vrhovi stabljika sa listovima za salate, spravljanje orbi i variva. Moe da se upotrebi bez ogranienja i ne preti opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom vrstom.

kao salata, a neto kasnije jo samo kao kuvano povre. Imaju specifian ukus, te je zato bolje da se meaju sa drugim divljim povrem. Gomolji imaju slatkonagorak ukus i podseaju na gorke bademe. Mogu da se upotrebljavaju za jelo presni i na razliite naine pripremljeni, a i u meavini sa drugim krtolastim biljkama za spravljanje kaa, hleba i sl. Ne postoji opasnost od zamene sa nekom slinom kodljivom biljkom.

69. UTI JARlC Sedum acre (ud ednjak). Razlikuje se od belog prvenstveno po tome to ima ute cvetove i neto je sitnija biljka. Javlja se na slinim mestima, esto u znatnoj koliini. Po ukusu je malo ljut, ali pri kuvanju gubi ljutinu i dobar je za gotovljenje jela od meanog divljeg povra. Katkada se upotrebljava i za spravljanje meanih salata.

71. MEDUNIKA Filipendula ulmaria (movarna suruica, buditeljica, osinka). Srodna je prethodnoj vrsti, ali je mnogo via od nje, naraste preko metar u visinu, listovi su krupniji i sa krupnijim listiima; Koren nema gomolja; cvetovi su krupniji i takode sloeni u grozdastometliastu cvast pri vrhu cvetne stabljike, boje su ukasto-bele i dosta jakog prijatnog mirisa. Raste na movarnim mestima, oko bara, potoka i jarkova, esto u veoma velikoj koliini na jednom mestu. Javlja se u skoro celoj naoj zemlji, od nizina i podbra pa dosta visoko u planinske predele. Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju kao povre, ali ih je zbog dosta jakog aromatinog mirisa bolje upotrebljavati u meavini sa drugim divljim povrcem. Predstavlja dobru sirovinu za kieljenje. Na mestima gde je ima u veoj koliini jedan ovek moe za jedan as da nabere do 3 kg upotrebljivih listova. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom.

70. SURUICA Filipendula hexapetala, porodica Rosaceae rua (konara, gripelj, el-udovo zelje, svinjurak). Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste u visinu do 30 cm, sa duguljastim listovima, dvostruko reckasto izdeljenim, tako da se sastoje od preko 20 pari hstia. Na ilama biljke nalaze se okrugli zadebljali gomolji. Cvetovi su beli ili bledoruiasti, sitni i sloeni u grozdastu cvast pri vrhu cvetne stabljike; cvetaju od aprila do jula. Veoma je rasprostranjena biljka u skoro celoj naoj zemlji, od nizina i pobra po dosta visoko u planine. Raste po suvim livadama i panjacima, po ivicama retkih umaraka, ukraj staza i puteva; esto se na nekoj livadi nalazi u veoma velikom broju. Mladi proletnji listovi mogu da se upotrebljavaju
13

72. KUPINA Rubus fruticosus, porodica Rosaceae rue (ostruga, kupjena, kupinjaa). Viegodinji bun, visok do 2 m, veoma razgranat, sa dugim povijenim bodljastim ibovima, sa krupnim perastim listovima koji se sastoje od po 3 do 5 zupastih jajohkih listia na bodljikavoj peteljci. Cvetovi su beli ili crvenkastobeli grupisani u titolikim cvastima na vrhovima ogranaka i cvetaju u toku celog leta. Plod je u obliku dosta krupne bobice, koja je, kad sazri, crne boje, sjajna i veoma slatka po ukusu. Raste po ivicama uma, u svetlim umarcima, ukraj livada, staza, puteva, po skoro celoj naoj zemlji, od niih predela do srednjeg planinskog pojasa, esto u velikom mnotvu.

Od listova kupine moe da se pravi ukusan vitaminski aj, koji po aromi podsea na pravi (ruski). Plodovi predstavljaju izvrsno voe, koje moe da se jede presno i pripremljeno na razliite naine (suvo, kao kompot, pekmez, marmelada, sirup, ele i sl.). Kupine ne lie ni na jedan od otrovnih ili kodljivih divljih plodova. Obinoj kupini sline su i sledee vrste:

73. UMSKA KUPINA Rubus hirtus. Veoma je esta i raste u veini naih uma, naroito u kontinentalnom delu zemlje. bunovi su manji od obine kupine, sa sitnijim bodljama, belim cvetovima i neto sitnijim crnim slatkim plodovima.

74. NIZINSKA KUPINA Rubus caesius. Raste uglavnom po vlanim mestima, oko reka, potoka, movara i sl. bunovi su niski, polegli, sa trodelnim listovima, koji su s donje strane svetlije boje, belim cvetovima i sa plaviastim, finim pepeljkom posutim plodovima slatko-kiselkastog ukusa.

77. UMSKA JAGODA Fragaria vesca, porodica Rosaceae, rue (jagodnjaa, mamica, pozemljua). Niska zeljasta biljka, sa trajnim podankom iz koga svake godine izbijaju trodelni po ivici zupasti listovi i vree koje puu po zemlji; cvetovi su beli i grupisani su po nekohko u gornjem delu cvetne stabljike; cveta od aprila do poetka jula. Plodovi su mali, veliine sitnih lenika, slini bobama; sazrevaju od sredine maja do sredine avgusta, crveni su, nakiselo-slatki i aromatini. Raste po svetlijim i otvorenijim umama, umarcima, umskim krevinama i poaritima, od nizina i pobrda do oko 1500 m nadmorske visine u planinama, esto u velikom mnotvu. Od listova jagode spravlja se veoma ukusan i aromatian vitaminski aj, a plodovi se upotrebljavaju kao umsko voe, presni, sueni (i za aj), pripremljeni kao kompot, slatko, dem, sirup i sl. Na mestima gde se jagode javljaju u veem mnotvu, jedan ovek moe za jedan as da nabere oko 2 kg plodova. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom.

75. PRIMORSKA KUPINA Rubus ulmifolius. Raste po suvim i kamenitim mestima uglavnom u primorskom podruju; cvetovi su ruiasti, a plodovi crni, slatki i veoma ukusni.

76. MALINA Rubus idaeus (maljuga, sunica, rlena kupina). Drvenasti ib, visok do 1,5 m, sa neparno izdeljenim listovima, koji su s donje strane beliasti, belim cvetovima i crvenim plodovima, veoma ukusnim, nakiselo-slatkim i aromatinim. Od svih vrsta kupina i malina upotrebljavaju se listovi za spravljanje vitaminskih ajeva, a plodovi predstavljaju ukusno voe i sirovinu za spremanje kompota, demova, sirupa i drugih slatkia.
14

78. GUSJA TRAVA Potvntilla anserina, porodica Rosaceae rue (beanica, bezanka, gusjak). Viegodinja zeljasta biljka sa tankom stabljikom, koja najee puzi, i duguljastim perasto izdeljenim listovima, dugakim 20 cm, sastavljenim od po 7 do 21 duguljastih duboko nazubljenih listia, koji su sa donje strane srebrnasto-sivkasti. Cvetovi su jasno uti, dosta krupni, a javljaju se od maja do kraja avgusta. Biljka ima trajan podanak, esto u obliku gomolja i dosta mesnat. Javlja se u velikom delu nae zemlje, naroito u severnijim predelima, dok je u primorju uopte nema. Najvie raste u nizijama i pobrdu, a ree u planinskim predelima, gde se ograniava na donji planinski pojas. Raste na vlanim, esto i movarnim mestima, po vlanim i sveim livadama, oko reica, potoka, bara i slinih mesta, uvek na otvorenim povrinama i esto u velikom mnotvu. Listovi gusje trave mogu da se upotrebljavaju za spravljanje ukusnog vitaminskog aja i kao povre za gotovljenje orbi, pirea, i slinih jela, sami ili u meavini sa drugim divljim povrem. Gomolji mogu da se kuvaju, peku i dodaju sirovinama za spravljanje kaa, hleba i sl. Na mestima na kojima se gusja trava

javlja u velikim koliinama, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 3 kg listova ili da nakopa do 1,5 kg gomolja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom.

79. VIRAK Alchemilla vulgaris, po-rodica Rosaceae rue (vrkuta, gospin plat). Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste do 15 cm u visinu, sa listovima koji su dlanoliko izdeljeni, odozgo goli, a s donje strane, naroito oko ila, sa prileglim dlaicama; cvetovi su sitni, uckasti, skupljeni u gornjem delu cvetne stabljike u nepravilnu metliastu cvast. Cveta od maja do juna. Raste po travnim povrinama, livadama i slinim mestima u najveem delu nae zemlje, uglavnom u planinskim delovima, esto u veem mnotvu. Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za spravljanje vitaminskog aja, a isto tako i za orbe, variva i pirea, sami ili ee u meavini sa drugim zeljastim vrstima. Na mestima gde se javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 1,5 kg listova. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom kodljivom biljnom vrstom.

Cveta od maja do juna. Raste po travnim povrinama uz ivice umaraka, u svetlim retkim umama, ukraj staza, od nieg pobra do srednjih planina (do 1200 m nadmorske visine). Mladi listovi do cvetanja biljke upotrebljavaju se za spravljanje vitaminskog aja blage arome, a i kao povre, u meavini sa drugim zeljastim biljkama, za spravljanje orbi, variva i sl.

80. PLANINSKI VIRAK Alchemilla alpestris, raste uglavnom u predelima visokih planina, po planinskim panjacima i livadama. Stabljike i peteljke listova su obrasli prileglim dlaicama, listovi su bubreastog oblika; najvie do polovine krpasto izdeljeni. Upotrebljavaju se kao i listovi prethodne vrste.

82. DIVLJA RUA Rosa canina, porodica Rosaceae rue (pasja rua, ipak, ipkovina, epurika). Veoma razgranato iblje obraslo jakim trnovima, koje naraste u visinu do 3 m, sa vie povijenih grana, sa neparno perasto izdeljenim listovima, iji su listii ovalni, po ivici zupasti. Cvetovi su veliki, lepi, ruiasti ili beli i veoma prijatnog mirisa; cveta maja i juna. Plod je jajoliko-duguljast (ipkinja), zreo je naranastocrvene boje, sjajan, oko 1 ,5 cm dugaak, sazreva septembra do oktobra. Raste ukraj uma, u retkim, svetlim umarcima, meu bunjem, ukraj puteva i staza, od nizina do srednjeg planinskog pojasa, u skoro celoj naoj zemlji. Mladi listovi se upotrebljavaju za spravljanje vitaminskih ajeva. Zreli plodovi se takode upotrebljavaju za spravljanje veoma ukusnog i aromatinog vitaminskog aja, a i za vitaminski koncentrat, pekmez, dem, ele i druge slatkie. Na mestima gde ima vie divljih rua i kad dobro rode, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 3 kg plodova. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom.

81. PETROVAC Agrimonia eupatoria, porodica Rosaceae rue (trava celog sveta, kravica, velika oskorica). Zeljasta biljka, koja moe da naraste do 60 cm u visinu, sa krpasto izdeljenim, na izgled grubim listovima tamnije zelene boje; cvetovi su uti, sakupljeni u vitke grozdove pri vrhu cvetne stabljike.
15

83. POLJSKA RUA Rosa arvensis. Raste po slinim mestima kao i prethodna vrsta, ali u neto toplijim uslovima.

84. PLANINSKA RUA Rosa pendulina. Raste po planinskim umama i ima tamnoru-iaste ili crvene cvetove.

85. ZIMZELENA RUA Rosa sempervirens. Raste u toplijim predelima, a naroito u primorju. Listovi su joj zimzeleni, koati, sa obe strane sjajni. Listovi i plodovi svih vrsta divljih rua upotrebljavaju se na isti nain.

Raste u velikom delu nae zemlje, u brdskim i planinskim svetlijim i toplijim umama do visine od oko 1500 m, naroito na krenjaku, na sunanim i suvljim mestima. Plodovi sadre dosta tanina, te su opori, ali posle slane i prvog mraza postaju veoma ukusni i podseaju na mumule. Mogu da se beru i ranije, pa da se ostave da ugnjile. Upotrebljavaju se na razliite naine kao umsko voe. Sa jednog drveta moe da se nabere po nekoliko kilograma plodova. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom.

86. JAREBIKA Sorbus aucuparia, porodica Rosaceae rue (jarebina, smrdljikovina, rebika). Omanje umsko drvo, koje naraste do 10 metara, retko i neto vie, uglavnom sa uspravnim granama; listovi su neparno perasto izdeljeni, po ivici plitko zupasti, malo iljati. Cvetovi su beli, neprijatnog mirisa, grupisani u titoliku cvast; cvetaju sredinom maja. Plod je dosta sitna bobica, kada uzri svetlocrvene je boje; sazreva septembra do oktobra; po ukusu je slatkasto-nakisela i nagorka, ali posle slane i prvih mrazeva u velikoj meri gubi gorinu. Raste po umama u planinskim predelima u skoro celoj naoj zemlji, sem u najjunijim delovima i vojvoanskoj ravnici; ima je na brdima oko 500 m nadmorske visine pa do 1900 m. esto je dosta brojna i skoro svake godine obilno rodi. Plodovi, naroito ubrani posle slane i prvog mraza (ranije su prilino gorki), mogu da se upotrebe za spremanje vonih ajeva i na razliite naine preradeni kao umsko voe, naroito u meavini sa drugim divljim voem (vitaminski koncentrati, demovi, pekmezi i sl.). Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom kodljivom vrstom. Na mestima gde se javlja u veem broju, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 5 kg plodova.

88. MUKINJA Sorbus aria, porodica Rosaceae rue (mukovnica, muk, mok). Vei bun ili omanje drvo koje naraste do 10 m u visinu, sa irokom i gustom krunom. Listovi su celoviti, oko 10 (i do 14) cm dugaki, a do 8 cm iroki, okruglastojajoliki, po ivici zupasti, sa donje strane beliasti, Mnogobrojni beli cvetovi sloeni su u rastresite grozdaste cvasti. Plod je bobiast, veliine i oblika krupnog graka, kad sazri (oktobra), svetlo je crvene do crveno-narandaste boje. Raste po retkim svetlim umama, na stenjacima, medu retkim bunjem, na sunanim obroncima, po obodima livada u brdskim i planinskim predelima, najee na krenjakim terenima. esto se sree u veem broju. Plod je dosta mesnat, branast, nakiselo-sladunjav, a posle slane i prvog mraza je znatno ukusniji. Moe da se upotrebi kao divlje voe, presno ili u meavini sa drugim plodovima. Od njega mogu da se sprave veoma hranljive kae; u meavini sa branom ili drugim hlebnim sirovinama koristi se za meenje hleba i sl. Sa jednog drveta u rodnoj godini moe da se nabere po nekoliko kilograma plodova. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom.

87. BREKINJA Sorbus torminalis, porodica Rosaceae rue (brek, bokunja, brekulja, makolnica). Visoko umsko drvo (visoko do 10 m rede malo vie), jako razgranato i guste krune. Listovi su veliki oko 10 cm, po ivici su krpasti i nejednako krupnije zupasti. Cvetovi su beli, sitni i grupisani na dugakim peteljkama, cvetaju maja do juna. Plod je duguljasto-okruglast, dugaak do 1,5 cm, najpre crvenkasto-ukast, a kasnije, kad sazri, postaje sme sa beliastim takama; sazreva u oktobru.
16

89. DIVLJA KRUSKA Pirus piraster, porodica Rosaceae rue. Drvo, koje naraste do 15 m visine, sa razvijenom krunom i veinom uspravnim granama; ogranci imaju trnovite zavretke. Listovi su jajoliki, nisu veliki a sa gornje strane su glatki i tamnozeleni, a sa donje bledi. Cvetovi su beli sa izrazito crvenim pranicima u sredini, grupisani po nekoliko na krajevima kratkih letorasta; cvetaju od kraja aprila do sredine maja. Plod je mnogo manji

nego u gajene kruke, okruglast i kad sazri, ukastozelene je boje. Sazreva septembra do oktobra. Raste u retkim svetlijim uma-ma, naroito po ivicama uma i po umarcima, od pobrda do srednjeg planinskog pojasa. esto se na jednom mestu nalazi vie stabala. Plodovi su, i kad sazru, dosta tvrdi i opori, ali kad prezru, a naroito kad ugnjile, veoma su ukusni i slatki. Mogu se upotrebiti kao i drugo voe - presni ili na razliite naine spravljeni, a takoe se od njih mogu praviti kolai, mogu se meati sa drugim hlebnim sirovi-nama za spravljanje hleba i sl. Sa jednog drveta moe da se nabere i do 30 kg plodova.

Plodovi (gloginje) su branasti i malo nakiseli. Mogu da se upotrebe za jelo presni ili spremljeni na razliite naine, a oslobodeni kotica i kao sirovina za spremanje hranljivih kaa, hleba i slino. Sa jednog stabla moe da se nabere po nekoliko kilograma plodova. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom.

90. GLOGOVICA Pyracantha coccinea, porodica Rosaceae rue (divlja trnovina, pirakanta). Dosta razgranat bun, koji naraste do 1,5 m u visinu, sa trnovitim granama u malim, koastim, po ivici retko zupastim listovima. Cvetovi su beli, a plod je crvena bobiasta kotunica veliine krupnijeg graka, koja sazreva od oktobra do decembra. Raste u primorju, a vrlo esto se gaji po parkovima i naseljima i van ovog podruja. Mesnati deo ploda je branjav, malo opor i moe da se koristi za jelo presan ili prireen na razliite naine (kao meavina za marmelade, za spremanje kaa, hleba i sl.). Veoma obilno rodi, a moe da se bere u toku cele zime. Prene semenke slue kao zamena za kafu. Ne moe da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom; eventualno moe da se zameni sa glogom, iji su plodovi nekodljivi i takode jestivi.

92. BELI GLOG Crataegus monogyna. Raste na slinim mestima kao i prethodna vrsta, a moe da poraste i neto vii. Listovi su neto dublje useeni na renjeve, a cvetovi neto sitniji od crvenog gloga i razvijaju se kasnije. Plod je takode crven, a sadri samo po jednu semenku, dok prethodna vrsta ima po 2 do 3 semenke. Upotrebljava se na isti nain.

91. CRVENI GLOG Crataegus oxyacantha, porodica Rosaceae rue (glogovac, beli trn). Ovei bun ili nisko drvo, koje naraste do 5 m u visinu, sa veoma razgranatom krunom i dosta trnovitim granama. Listovi su veliki do 4 cm i duboko urezani na tri ili pet krpastih nejednako zupastih renjeva. Cvetovi su beli ili ree ruiasti, grupisani po nekoliko u titoliku cvast; cvetaju maja do juna. Plod je bobiasta kotunica veliine graka, kad uzri crvene boje. Sazreva septembra do oktobra. Raste u svetlim retkim umama, po umarcima, ivicama uma, meu bunjem. Veoma je rasprostranjen po skoro celoj naoj zemlji, od nizina do srednjeg planinskog pojasa, a javlja se pojedinano ili po nekoliko primeraka nablizu.
17

93. TRNJINA Prunus spinosa, porodica Rosaceae rue (trn, trnula, crni trn). Nizak, jako razgranat i gust bun, koji naraste do 2 m u visinu. Listovi su malo izdueno jajoliki, po ivici sitno zupasti. Mnogobrojni sitni beli cvetovi, pojedinani ili po 2-3 zajedno, rasporedeni su du granica; cvetaju aprila do poetka maja, pre listanja. Plod je plaviasta okrugla kotunica, veliine krupnog graka, po povrini posuta sivkastim pepeljkom; sazreva u septembru i oktobru, a zreli plodovi ostaju dugo na granicama, esto cele zime. Veoma je rasprostranjena i raste pojedinano ili u veem broju, esto u meavini sa drugim bunjem po umarcima, u retkim svetlim umama, po ivicama uma, ukraj puteva, ograda, na kamenjarima i slinim mestima, od nizina pa do preko 1000 m nadmorske visine. Plod je mesnat, slatkasto-nakiseo i veoma opor, a posie slane i prvih mrazeva mnogo je ukusniji i ima manje oporosti. Moe da se upotrebi sve ili suen za jelo, za spremanje ajeva, kompota, za razne vone preraevine i sl.

94. MAGRIVA Prunus mahaleb, porodica Rosaceae rue (raeljka). Vei bun ili omanje drvo, do 5 m visine,

sa irokom retkom krunom. Listovi su tamnozeleni, sjajni, oko 4 cm dugaki, okruglasto-jajoliki, po ivici sitno zupasti. Sitni beli cvetovi grupisani su u titolike grozdaste cvasti; cvetaju aprila do maja pre listanja. Plod je okruglasta kotunica veliine sitnog graka, sona i kad sazri, crne je boje. Raste u junim, toplim predelima, posebno u primorju, mada se mestimino sree i u kontinentalnom delu nae zemlje, naroito na kru, gde se nalazi na sunanim obroncima. Plodovi, koji su dosta slatki, ali i nagorki i opori, retko se upotrebljavaju za jelo presni, ve ee preradeni i u meavini sa drugim divljim voem, a i osueni za spremanje vonih ajeva.

Cvetni grozdovi mogu da se upotrebe sa testom i eerom za pravljenje prenica, slino palainkama, a od suvih cvetova spravlja se ukusan aromatian aj. Svee i mekane mahune sadre hranljive materije i mogu da se kuvaju slino boraniji, a takoe i da se sue i na razliite naine konzerviu. Seme sadri dosta belanevina, pa moe da se gotovi slino pasulju, mada je ulje, koga ima u semenu, malo nagorko. Od semena takode moe da se dobije brano, od koga mogu da se spravljaju kae i hleb, naroito ako se razliitim postupcima iz njega odstrani ulje. Proprene zrele semenke su ukusna zamena za kafu.

95. DIVLJA TRENJA Prunus avium, porodica Rosaceae rue (drobnica, crna trenja). umsko drvo, visoko 15 do 20 m, sa retkom krunom. Listovi su jajastoduguljasti, iljati, dugaki nekoliko santimetara, po ivici zupasti. Veoma lepi beli cvetovi javljaju sc istovremeno sa listovima, krajem aprila do poetka maja. Plod je okrugla kotunica, do 1 cm u preniku, kad sazri (u avgustu), crne je boje. Raste skoro u celoj naoj zemlji, i to po meovitim umama, na neto reim mestima, po umarcima, na rubovima uma, od niih brda do oko 1500 m visine. Plod je sladak, neto nagorak i malo nakiseo. Upotrebljava se kao umsko voe presan ili na razliite naine preraden.

97. DETELINA Psoralea bituminosa, porodica Leguminosae mahunarke (velika modra djetelina, detelina modra cvita, djeteljnjak). Viegodinja zeljasta biljka koja naraste do 50 cm u visinu. Stabljika joj je obrasla retkim maljama. Listovi su trodelni, kao u deteline, a listii su po ivici celi. Cvetovi su dosta veliki, ljubiasti; cvetaju od marta do maja. Raste u toplim predelima, naroito u priobalskom pojasu primorja. Mladi proletnji izdanci i listovi pre cvetanja biljke mogu da se upotrebljavaju kao povre za spravljanje orbi, variva i pirea, sami ili jo bolje u meavini sa drugim zeljastim vrstama. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom; moe da se zameni samo sa detelinom, koja je nekodljiva i takode jestiva.

96. BAGREM Robinia pseudoacacia, porodica Leguminosae mahunarke (bagren, bagrena, bela bagrena). umsko drvo visoko 20 (do 25 m) sa retkom krunom i granama obraslim trnjem; listovi su neparno perasto izdeljeni dugaki 20-25 cm, sastavljeni od 9 do 17 jajolikih listia koji su po ivici celi. Brojni beli, veoma mirisni cvetovi sloeni su u visee grozdaste cvasti; cvetaju krajem maja ili poetkom juna. Plod je pljosnata mahuna, dugaka 5 do 10 cm. Poreklom je iz Severne Amerike, odakle je davno prenet i veoma rairen po Evropi i naoj zemlji, te danas, na mnogim mestima, sainjava cele umice, najee po ravnicama, u pobrdu i u donjem planinskom pojasu, na pesku ili peskovitim zemljitima.
18

98. BELA DETELINA Trifolium repens, porodica Leguminosae - mahunarke (puzea djetelina, krsti kume dete). Viegodinja zeljasta biljka niska rasta, sa dosta razgranatom stabljikom i trodelnim listovima. Sitni, beli, a pred precvetavanje bledocrvenkasti cvetovi sloeni su u loptaste svetne glavice; cvetaju od maja do avgusta. Rasprostranjena je po livadama i panjacima irom cele nae zemlje, od nizina pa dosta visoko u planine; esto se javlja u velikom mnotvu, pokrivajui velike povrine. Mladi listovi mogu da se koriste kao vitaminska salata i povre, najee u meavini sa drugim zeljastim vrstama, a mogu i da se kisele. Ponegde se i cvetne glavice upotrebljavaju za kuvanje i jelo. Takoe se upotrebljavaju i mnoge druge vrste detelina. Naveemo neke od njih.

99. BARSKA DETELINA Trifolium hybridum (vedska detelina, izrodica). Liske ove deteline su jajolike, cvetovi beli ili ruiasti, a kasnije tamniji. Rasprostranjena je po livadama i panjacima u najveem delu nae zemlje.

kao pargla. Razvijeni koren, naroito u jesen, sadri dosta skroba, zatim eera, tanina i drugih materija i moe da se upotrebljava za dobijanje skroba, kao hlebna sirovina i sl. Listovi se upotrebljavaju kao zamena i falsifikat ruskog aja. Svi delovi mogu da se koriste bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom slinom kodljivom biljkom. Na mestima na kojima se nourak javlja u velikim koliinama, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 3 kg listova ili do 5 kg mladih izbojaka sa vrcima stabljika ili do 2,5 kg korena.

100. LIVADSKA DETELINA Trifolium pratense (crvena detelina, kravljaa, detela). Njeni listovi obino imaju belu pegu, a cvetovi su grimiznocrveni; veoma je rasprostranjena po livadama i panjacima skoro cele nae zemlje, a mestimino se i gaji.

101. NOURAK Chamaenerion angustifolium, porodica Oenotheraceae vrbovnice (kiprovina, vrbovica, svilovina, ciperje). Viegodinja zeljasta biljka, visoka do jednog metra pa i vie, sa uskim listovima veoma slina vrbovim, od kojih su prizemni poreani u krug oko cvetne stabljike, a gornji su naizmenino obrasli du stabljike sve do njenog vrha, gde se nalazi klasasta cvast sa brojnim ruiasto-crvenim cvetovima. Cveta od juna do avgusta. Plod je dugaka uska mahuna, iz koje posle pucanja ispada seme sa belim svetlastim vlaknima. Veoma je rasprostranjena biljka u svim naim krajevima od brdskih predela pa sve do oko 2500 m nadmorske visine. Raste u retkim umama, na proplancima, po ivicama uma, na seinama, krevinama, naroito mnogo po poaritima, uz mee, puteve, ukraj umskih pruga i na slinim mestima, esto u veoma velikoj koliini. Mladi proleni izbojci, soni vrhovi stabljike, mladi listovi, i prizemni sa stabljike, upotrebljavaju se kao rana proletnja salata, a takode i za spravljanje orbi, variva i pirea, najee u meavini sa drugim divijim povrem. Mladi izbojci mogu da se spravljaju kao pargla. Mlado korenje se takode upotrebljava
19

102. UMSKA SVILOVINA Epilobium montanum (umska vrbovica). Manjajeodprethodnevrsteiimakraeokruglastijelistove. Rasprostranjena je u svim naim umskim podrujima, od srednjih brda do visokih planina, gde raste u meovitim liarskim i liarsko-etinarskim umama, ispod neto reeg sklopa drvea i na progalinama sa manje trave. Listovi mogu da se koriste od prolea pa sve do kasne jeseni, a upotrebljavaju se kao salata, za orbe i variva i kao zamena za aj.

103. RUIASTI NOURAK Epilobium roseum (crveni nourak). Rasprostranjen je skoro u celoj naoj zemlji, a raste po vianim mestima, pored jaraka i sl. Listovi su mu na dosta dugakim peteljkama, stabljika veoma razgranata. Cvetovi su mnogobrojni i bledoruiasti ili beliasti.

104. DREN Cornus mas, porodica Cornaceae - drenovi (drenjina, drenovina, drenak). bun ili omanje drvo, koje retko naraste vie od 5 m. Listovi su na kratkoj peteljci, po obiiku jajoliki ili eliptini, po ivici ceii, pri vrhu uiljeni, dugaki do 10 cm i sa obe strane malo maljavi. Cvetovi su sitni, uti, mnogobrojni, grupisani u titove. Cveta rano u prolee pre listanja. Plod je duguljasta crvena kotunica (drenjina) sa vrstim mesom, koja sazreva

krajem avgusta, slatko nakiselog je i poneto oporog ukusa, a kad prezri sasvim je mekana i gubi oporost. Rasprostranjen je u najveem delu nae zemlje, od nizine do srednjih planina, a ponegde se i gaji. Raste na toplijim i svetlijim mestima, u redim umama i po njihovoj ivici, meu bunjem i po ivicama livada, na bunjem obraslim kamenjarima. Zreo a naroito prezreo plod veoma je ukusan i prijatan za jelo, i sve i preraen; upotrebljava se, sam ili u meavini sa drugim divljim plodovima, za spravljanje pekmeza, marmelade, a moe i da se sui i uva za zimu te da se upotrebljava kao suvo voe ili za spremanje vonog aja.

106. VELIKA MEJA APA Heracleum sibiricum (meenja apa, dudalena). Javlja se na slinim mestima kao i prethodna. Cvetovi joj ukasti.

105. MEJA APA Heracleum sphondylium, porodica Umbelliferae titare (medvei dlan, medvea stopa, deen, planinska petrusinka). Dvogodinja ili viegodinja zeljasta biljka, koja naraste do 100 pa i znatno vie santimetara u visinu. Listovi su vrlo veliki, krpasti i izdeljeni, a po ivici zupasti, hrapavi; gornji su neto manji. Stabljika je uplja i pri vrhu nosi razgranatu krupnu titastu cvast sa velikim brojem krupnijih belih ili zelenkastih cvetova. Cela biljka je veoma aromatina. Cveta juna. Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, a raste po sveim i vlanijim mestima, od brdskih predela do visoko u planine, u reim umama, na proplancima ukraj potoka i reica, u vlanim umskim partijama po umaricama i slinim mestima. Mladi listovi su soni. Upotrebljavaju se za salatu, orbe, variva, pire, nadeve i sl. Upotrebljava se za popravljanje ukusa orbi. Mlade stabljike sa jo neotvorenim cvetnim pupoljcima poparene vrelom vodom i uvaljane u brano mogu da se pre na ulju. Lisne drke, sa kojih je oguljena pokoica, mogu da se mariniraju i ostavljaju za zimu. Svi ovi delovi mogu da se upotrebljavaju od ranog prolea do sredine leta, a isto tako i naknadni izbojci u jesen. Koren sadri znatne koliine eera i skroba i moe da se upotrebljava za dobijanje sirupa; osuen se melje u brano i moe da se koristi kao dodatak uz sirovine za pripremanje hleba. Na mestima na kojima se meja apa javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 5 kg upotrebljivih zeljastih delova, ili da iskopa do 2 kg korena. Biljka moe da se upotrebljava bez ogranienja i ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom, slinom, kodljivom biljkom. Slino se upotrebljavaju i sledce vrste meje ape:
20

107. APICA Heracleum pyrenaicum. Javlja se na slinim mestima, a ima bele cvetove.

108. MATAR Crithmum maritimum, porodica Umbelliferae titare (motrika, motar, morski koper, omaalj,ulac).Viegodinja zeljasta biljka, koja esto raste u bokorima. Stabljika joj je glatka, ukasta do 30 pa i 50 cm visoka, sa titastom cvasti pri vrhu, sastavljenom od veeg broja sitnijih ukasto-zelenih cvetova. Listovi su uski, kopljasti, mesnati, modrozelene boje. Cela biljka je veoma aromatina i jako mirie. Cveta skoro celo leto. Rasprostranjena je u naem primorju i na ostrvima uz morsku obalu, na mestima do kojih dopiru morski talasi, a katkada i neto dalje od mora, po meama, zidovima i zaputenim krovovima. esto moe da se nae u veoj koliini. Mladi soni delovi i listovi sadre neto vitamina C i karotina, slabog su ukusa i veoma aromarini. Mogu da se upotrebe za salatu, za spravijanje orbi i variva, ali zbog jakog mirisa samo u meavini sa drugim vrstama divljeg povra.

109. SEDMOLIST Aegopodium podagraria, porodica Umbelliferae titare (bazjan, kozja noga,

regovaa, regaa). Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste preko 50 (do 100) cm u visinu. Stabljika joj je uspravna, izbrazdana, iznutra uplja, a pri vrhu razgranata. Listovi su uglavnom prizemni, na duoj drci, izdeljeni na 7 jajolikih listova (otuda mu dolazi i ime) koji su po ivici sitno zupasti. Du stabljike ima malo listova, sastavljenih od po tri manja iljasta listia. Cvetovi su mnogobrojni, beli, rede ruiasti, sloeni u veliku titastu cvast pri vrhu stabljike. Cveta od aprila do poetka septembra. Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji, od pobra pa do oko 1500 m nadmorske visine, a raste na vlanim zasenenim mestima u retkim umama, po ivicama uma, umarcima, ivicama livada, blizu potoka i na slinim mestima, esto u veem mnotvu. Listovi su dosta aromatini i po ukusu podseaju na tanin. Mogu da se koriste (mladi i meki) skoro u toku cele vegetacione periode za spravljanje orbi, variva i sl. najbolje u meavini sa drugim divljim povrem, kome popravljaju ukus. Na mestima gde se javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da nabere oko 5 kg upotrebljivih listova. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom.

mrkva im nije mnogo slina, pa je paljiv sakuplja ne moe zameniti sa nekom od takvih vrsta.

110. DIVLJA MRKVA Daucus carota, porodica Umbelliferae titare (divlja argarepa, mrkvica, divlji koren, merlin). Dvogodinja zeljasta biljka, koja naraste do 80 cm (pa i preko i 1 m) u visinu i ima dosta dugaak, vretenast, beliasto ukast koren. Stabljika je uspravna, dosta razgranata i uplja. Listovi su dvostruko do etvorostruko perasto izdeljeni. Cvetovi su mnogobrojni, sitni, beli, pri vrhu stabljike ili ogranaka sloeni u poiri tit, koji je po precvetavanju u sredini neto udubljen. U sredini cvasti nalaze se, kao tamna mrljica, nekoliko tamnocrvenih, crnkastih cvetia. Cveta od aprila do poetka avgusta. Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, od nizina pa dosta visoko u planine, a javlja se u vie varijeteta po suvim zatravljenim mestima i livadama, ali i po sveim i vlanim, kao gust korov po zaputenim njivama, ukraj puteva, kraj ograda i meda, po retkim svethm umarcima i na slinim mestima. Listovi su prilino aromatini i mogu da se upotrebljavaju naroito u prolee, rano leto i od jesenjih naknadnih izbojaka, za spravljanje orbi i variva, sami ih, jo bolje, u meavini sa drugim divljim povrem kome daju ukus zaina. Koren, dok je mlad, moe da se koristi za jelo sve ili kuvan, a kasnije kao zain, naroito u supama. Mada u ovoj porodici biljaka ima i kodljivih, pa i otrovnih vrsta, divlja
21

111. PLANIKA Arbutus unedo, porodica Ericaceae vresovi (prpak, planiac). Razgranati zimzeleni bun, koji moe da naraste i do veliine omanjeg drveta visokog do 8 m. Listovi su mu jajoliko-duguljasti, po ivici retko plitko zupasti, koasti i sjajni i u znatnoj meri podseaju na lovorove. Cvetovi su mali, beli do zelenkastobeli i u grozdiima sastavljenim od po vie cvetia; cveta jo za vreme zime. Plod su dosta krupne, loptaste, crvene bobe (maginje), veliine manjeg oraha, narandastocrvene boje i spolja sline okrugloj zreloj jagodi, branasti i veoma ukusni; sazrevaju kasno u jesen ih ak u zimu, pa se ee dogada da se na jednom bunu nalaze cvetovi i zreli plodovi. Rasprostranjena je samo u uem primorskom pojasu i na jadranskim ostrvima, gde raste u gustim ibljacima (makiji), sa hrastom esvinom, primorskom klekom, crnim jasenom i drugim bunasto-drvenastim biljnim vrstama. Plodovi su veoma hranljivi i ukusni, bogati eerom i vitaminima, a naroito vitaminom C. Mogu da se jedu presni, ali ne u velikoj koliini, jer mogu da izazovu lake prolazne poremeaje dok su u manjoj koliini potpuno nekodljivi. Kuvaju se kao kompot, preraduju u marmelade i sl. Ne postoji opasnost da se zamene sa plodovima neke slune kodljive biljke. Listovi mogu da se upotrebljavaju kao zain umesto lovorovih listova.

112. JAGOREVINA Primula vulgaris, porodica Primulaceae jaglika (jaglac, jagarina, jaghe, jagolnica, jaglec, krape, igavec, piskavka). Viegodinja zeljasta biljka, visoka 5 do 10 cm. Listovi su prizemni, ukastozelene boje, duguljasto-jajasti, naborani, sa veoma izraenim lisnim ilama, koje se potpuno suavaju u sasvim kratku drku. Cvetovi su jasno uti, na duim peteljkama koje izbijaju pravo iz prizemnog bokora. Cveta u rano prolee. Rasprostranjena je skoro po celoj naoj zemlji, od nizina pa do oko 1200 m nadmorske visine.

Raste po livadama sa niskom travom, u retkim svethm umama, na umskim proplancima, meu bunjem, po ivicama uma i na slinim mestima. Listovi sadre veoma velike koliine vitamina C i spadaju meu najbogatije izvore ovog vitamina. Upotrebljavaju se svei za salatu, zatim za spravljanje orbi, variva, pirea, nadeva i sl. Smatra se da ve nekoliko sveih listova mogu da zadovolje dnevnu potrebu oveka za vitaminom C. Ne treba ih upotrebljavati u velikoj koliini poto sadre saponina, pa u takvom sluaju mogu da budu kodljivi. Ne postoji opasnost da se zamene sa listovima neke druge sline vrste, koja bi i u manjoj koliini bila kodljiva. Na mestima na kojima se jagorevina javlja u neto veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 1 kg upotrebljivih listova. Listovi se mogu upotrebljavati i za spravljanje vitaminskih ajnih meavina. Slino mogu da se koriste i sledee vrste jagorevina:

po zemlji ili uvija oko susednih vrstih biljaka. Listovi su strelastog oblika. Cvetovi su u obliku levka ili fieka, a boje su bele ih ruiaste. Cveta juna i jula. Veoma je rasprostranjena biljka u celoj naoj zemlji, najee kao korov. Ima je od nizina pa do viih brda. Raste po kamenitim, suvljim, slabo zatravljenim mestima, kraj puteva i staza, po njivama, zaputenim oranicama i na slinim mestima. Mladi listovi se upotrebljavaju za spravljanje orbi, variva, pirea, za nadeve i slino, i to bez ogranienja. Malo stariji listovi imaju specifian miris i ukus, pa ih treba meati sa drugim divljim povrem. Na mestima na kojima se poponac javlja u veoj koliini jedan ovek moe za jedan as da sakupi 0,5 kg upotrebljivih listova. Ako je sakuplja neizveban, moe da se desi da je zameni sa sledeim vrstama: vijuasom (Polygonum convolvulus), koji raste po umarcima i travnim mestima kao povijua, nekodljiv je i jestiv, i velikim vijuasom (Polygonum dumetorum), koji raste na slinim mestima i takode je nekodljiv.

113. JAGLIKA Primula veris (vesnaak, rani jaglac, galina, gregorica, jagotac, kljuarica, kunjavac, prvi cvit). Neto je manje rasprostranjena od prethodne vrste. Raste uglavnom po livadama. Cvetovi su tamnoute boje i po nekoliko se nalaze u obliku titia na duoj drci. Listove ne treba upotrebljavati u velikoj koliini poto mogu da budu kodljivi od sadraja saponina.

114. PRAVI JAGLAC Primula elatior (lestegin). Dosta je rasprostranjena po skoro celoj naoj zemlji. Raste po livadama viih brda i planina. Cvetovi su mu bledouti i stoje po nekoliko u titiu na duoj drci. Listove ne koristiti u velikoj koliini poto mogu da budu kodljivi.

115. POPONAC Convolvulus arvensis, porodira Convolvulaceae poponci (slak, ladole, poljski slak, njivni slak, brstanica, bijeli ador, tutuljak). Viegodinja zeljasta biljka koja se kao povijua prua
22

116. PLUNJAK Pulmonaria officinalis, porodica Boraginaceae gavezi (pluenica, kudravac, digerinjak). Viegodinja zeljasta biljka, mahom niska, ali moe da naraste i do 50 cm. Stabljika je dlakava. Listovi su najveim delom prizemni i poredani su u krug oko stabljike, duguljasto-jajohki, dugi su do 15 cm, a iroki do 5 cm, zeleni, esto sa beliastim ih svetlo-zelenim pegama, usled ega podseaju na plua (ime!) i imaju dosta duge peteljke; po povrini su kratkodlakavi. Du cvetne stabljike nalaze se po 2-3 znatno manja naspramna lista sa veoma kratkom peteljkom ili i bez peteljke. Cvetovi su levkastog oblika, najpre ruiasti, a zatim ljubiasto-plavkasti, i ima ih po nekohko u nepravilnoj cvasti. Cveta sredinom prolea. Rasprostranjen je u skoro celoj naoj zemlji, ali vie u sredinim, severnim i severozapadnim krajevima, od pobrda pa dosta visoko u planine. Raste po umama, ibljacima, na prorectenim mestima, ukraj umskih staza i puteva, uvek na neto sveijim mestima. esto se nalazi u vecem broju na jednom mestu. Mladi listovi, koji sadre vitamine C i A, sluzi i drugih sastojaka, upotrebljavaju se za spravljanje orbi, variva, pirea, za nadeve i sl. a ree i za salatu, sami ili, ee, u smei sa drugim divljim povrem. Jelo spravljeno od mladih listova plunjaka vrlo je ukusno. Mogu se upotrebljavati bez ogranienja jer ne izazivaju nikakve poremeaje, a ne postoji ni opasnost da se zamene sa nekom drugom kodljivom biljnom vrstom. Na mestima na kojima se plunjak javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi 1,5 do 2 kg upotrebljivih listova.

117. POGANEVA TRAVA Physalis alkekengi, porodica Solanaceae pomonice (ljoskavac, poljuskavac, vuja jabuica, mjehurac). Viegodinja zeljasta biljka, visoka do 50 cm. Iz razgranatog podanka raste uspravna stabljika, esto razgranata, sa jajohkim listovima. Cvetovi su zvonoliki, zelenkastobele boje; cvetaju u junu. Plod su kao trenja krupne crvene sjajne bobice, koje se nalaze zatvorene u mehurastoj aici koja po obliku podsea na malu papriku baburu takode crvene boje; sazrevaju rano u jesen. Rasprostranjena je skoro u celoj naoj zemlji, od nizina do srednjeg planinskog pojasa, a ponegde se i gaji kao ukrasna biljka. Raste po umama, stenovitim umarcima, ukraj ograda, uvek na neto sveijim mestima, naroito na krenjakim terenima. Zrele bobice, koje su slatko-kiselkastog i esto malo nagorkog ukusa, sadre dosta vitamina C, eera i drugih sastojaka i mogu da se upotrebljavaju kao prijatno osveavajue voe, presne ili na razliite naine preradene. Pri branju treba da se pazi da se ne otkidaju i delovi mehuraste aice, koja je u znatnoj meri gorka i kodljiva. Mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja, a slinih bobica, tako zatvorenih u mehurastoj aici, koje bi bile kodljive nema, te ne postoji opasnost od nepoeljne zamene.

Mladi listovi i celokupni soni delovi biljke imaju blagu prijatnu aromu i mogu da se upotrebljavaju za spremanje meanih salata, orbi, variva, pirea i sl. Koren i podzemno stablo sadre vitamina C, neto karotina i eera. Mogu da se kuvaju i na razliite naine prireuju za jelo. Soni delovi biljke mogu bez ogranienja da se koriste od prolea do kasne jeseni, a katkada upotrebljivi delovi mogu da se nau i ispod snega. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom. Na mestima gde ima vie mrtve koprive, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 1 kg upotrebljivih biljnih delova. Mogu se upotrebljavati i sledee vrste mrtve koprive:

119. MRLJAVA MRTvA KOPRIVA Lamium maculatum (pegava mrtva kopriva, medi, vinovlje, prisadnica, pezdeivlje). Rasprostranjenija je od prethodne vrste, a od nje se razlikuje po tome to na sredini listova obino ima oveu belu mrlju, a cvetovi su joj crvenkasti.

118 . MRTVA KOPRIVA Lamium album, porodica Labiatae usnatice (bela kopriva, maronica, ibrat, prisadence). Viegodinja zeljasta biljka, visoka do 30 pa i 50 cm, slabije razgranata, sa etvrtastom upljom stabljikom, koja je u gornjem delu maljava. Listovi su rasporedeni unakrsno po dva uz stabljiku i po obliku podscaju na listove prave koprive. Cvetovi su beli, a ree i beloruiasti. Cveta od maja do avgusta, a katkada i naknadno u jesen sve do zime. Rasprostranjena je u veem delu nae zemlje, ree u nizinama, a mnogo ee u brdskim predelima sve do oko 1500 m nadmorske visine. Raste po umama, ivicama umskih proplanaka, medu bunjem, na umskim proredenim mestima, na zaputenim i zakorovljenim travnjacima, ukraj puteva, ograda i na slinim stanitima. Mestimino moe da se nae u veoj koliini.
23

120. CRVENA MRTVA KOPRIVA Lamium purpureum (purpurna mrtva kopriva, medavac, cmrkaljka, ibrt). Jednogodinja zeljasta biljka sa crvenim cvetovima. Raste na slinim mestima kao i prethodne vrste. Rasprostranjenija je od bele mrtve koprive. Takoe se upotrebljavaju i sledee vrste veoma srodne mrtvoj koprivi:

121. DOBRIICA Glechoma hederaceae (dobriavka, samobajka, vrtan-trava, konderman, ognjenec, marni slak). Viegodinja zeljasta biljka, neto nia od mrtve koprive, sa delimino puzeim, a delimino uzdignutim delovima stabljike. Listovi su dosta slini mrtvoj koprivi, ali su vie bubreasto-srcastog oblika, veoma malo maljavi. Cvetovi su plaviastoljubiasti. Cveta od aprila do kraja juna, a esto ponovo u jesen. Cela biljka je veoma aromatina.

Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, sem u uem primorskom pojasu. Raste u retkim, sveim svetlijim umama, na iskrenim mestima, sveim i vlanim livadama i travnjacima, ukraj ograda, ivica, puteva, kao korov po zaputenim njivama, vrtovima, vinogradima i na slinim mestima, esto u velikoj koliini. Mladi listovi i soni vrni delovi stabljika upotrebljavaju se za spravljanje meovitih salata, za orbe, variva, nadeve i sl. Zbog posebnog ukusa ne treba je kuvati samu ve u manjoj koliini u meavini sa drugim biljkama. Na mestima na kojima se javlja u veoj koliini jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 2 kg upotrebljivih delova.

biljnim povrem. Mogu da se koriste bez ogranienja, jer ne izazivaju nikakve poremeaje, a ne postoji ni opasnost da se zamene sa nekom drugom kodljivom biljnom vrstom. Slino obinoj crnjui mogu da se upotrebljavaju i listovi od krupnocvetne crnjue Prunella grandiflora, koja je neto vea, sa veim listovima i krupnijim cvetovima, a javlja se na slinim stanitima u planinskim predelima.

122. MALJAVA DOBRIICA Glechoma hirsuta (maljava samobajka, pikasta pokrivka). Razlikuje se od prethodne vrste po tome to su joj listovi i stabljika mnogo maljaviji, a cela biljka je razvijenija. Veoma je rasprostranjena, a raste vie u sklopljenim umama nego na otvorenom prostoru. Sadri sline sastojke kao i prethodna vrsta i upotrebljava se na isti nain.

123. CRNJUA Prunella vulgaris, porodica Labiatae usnatice (skrualina, krialj, elinica, gortanka). Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste do 50 cm u visinu, razgranata u vie stabljika, veinom poleglih, a ree uzdignutih. Listovi su nasuprotni, jajoliko-duguljasti, na peteljkama, a s obe strane imaju malo malja. Cvetni ogranci biljke uvek su uspravni. Cvetovi su plavoljubiasti i skupljeni pri vrhu cvetnog ogranka u nepravilnu klasoliku cvast. Cveta od druge polovine maja do avgusta. a esto ponovo i u jesen, naroito na mestima koja se kose. Rasprostranjena je po celoj naoj zemlji, od nizina pa dosta visoko u planine, gde moe da dopre i do 2000 m. Raste po zatravljenim mestima, na livadama, panjacima, po retkim umarcima, ivicama uma, retkim svetlim umama, oko puteva i staza i na slinim mestima. esto moe da se nae u velikoj koliini na jednom mestu. Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za jelo, ree kao salata, a ee za spravljanje orbi, variva i slinih jela, sami ili, ee, u meavini sa drugim
24

124. MATINJAK Melissa officinalis, porodica Labiatae usnatice (matoina, matinjaa, pelinja metvica, elinjak, rojevac). Viegodinja zeljasta biljka sa razgranatom, uspravnom ili katkad pri osnovi poleglom stabljikom, koja naraste do 50-80 cm u visinu. Listovi su naspramni, jajoliki, malo zavrnuti, iljasti, po ivici zupasti; kao i cela biljka, obrasli su redim maljama. Otvorenoljubiasti do beliasti cvetovi razvijaju se u pazuhu gornjih listova; cveta od juna do avgusta. Domovina biljke je Sredozemlje, odakle je gajenjem preneta u nau zemlju i danas je ima u brdskim predelima u grmlju, po ivicama uma, u svetlim toplijim umama, nedaleko od naselja, uz ograde i sl. Ceo gornji deo biljke ima veoma prijatan miris na limun i upotrebljava se za spravljanje aromatinog ajnog napitka, koji ima i lekovito dejstvo. Listovi mogu da se koriste i kao zain pri spravljanju raznih poslastica, umesto limuna, ali se ne kuvaju, jer time gube miris, ve se dodaju na kraju pripremanja jela.

125. VRANILOVA TRAVA Origanum vulgare, porodica Labiatae usnatice (vranilovka, mravinac, divlji majoran, ober).Viegodinja biljka, koja naraste do 80 cm u visinu, razgranata je i ibolika. Listovi su jajoliki, do 2 cm dugaki, a cvetovi veoma lepi, crvenkasto-beliasti i sloeni u metliastu cvast pri vrhu stabljike. Cveta od juna do avgusta. Rasprostranjena je po celoj naoj zemlji, od pobra do srednjeg planinskog pojasa. Raste po retkim umarcima, na kamenjarima, po ivicama svetlih uma, oko staza, ukraj puteva i ograda i sl. Ceo gornji deo stabljike sa listovima i cvetovima upotrebljava se za spravljanje veoma prijatnog i aromatinog aja, koji ima i lekovito dejstvo.

raste po vlanim poljima i uz potoke, kao i druge vrste iz roda Mentha.

126. MAJKINA DUICA Thymus serpyllum, porodica Labiatae usnatice (majina duica, bakina duica, divlji bosiljak, materinka, abrac). Viegodinja biljka sa drvenastim prizemnim delovima i mnogobrojnim izdancima. Listovi su sitni, jajoliki, dugaki do 15 mm, a iroki do 7 mm, sa malim udubljenjima po povrini u kojima se nalaze lezde sa aromatinim uljem. Cvetovi su sitni, svetlocrveni do ruiasto-ljubiasti i zbijeni su u okruglasto-valjkaste cvasti pri kraju ogranaka. Cveta od prolea skoro do jeseni. Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji od nizina pa znatno visoko u planine, gde se javlja veiik broj posebnih vrsta i podvrsta poznatih pod istim imenom i veoma slinih po obliku, delovanju i upotrebljivosti, te mogu da se smatraju kao jedna vrsta. Raste po suvljim sunanim mestima, na redim niskim travnjacima, kamenitim mestima, po retkim ibljacima, ivicama uma, ukraj staza i puteva, esto u velikom mnotvu. Mirisni i aromatini delovi biljke sa listovima i cvetovima upotrebljavaju se cele godine za spravljanje ukusnog i lekovitog ajnog napitka. Kao zain korisri se za popravljanje ukusa orbi kao i zamena za cimet.

127. NANA Mentha, porodica Labiatae - usnatice (metva, metvica, Ijuta nana, paprena metva, methca). Pored gajene nane (Mentha piperita), u prirodi se nalaze mnogobrojne vrste nana, koje rastu na razliitim stanitima u svim krajevima nae zemlje. Skoro sve su prijatnog aromatinog mirisa i moguda se upotrebljavaju za spravljanje ukusnih ajnih napitaka, koji su uz to i lekoviti. Tako se u nas mogu da nau: kudrava nana Mentha crispa, sa dosta irokim jajoliko-duguljastim listovima, kudravim i po ivici nejednako useenim; raste po sveijim mestima. sitna metvica Mentha pulegium, sa sitnijim jajolikim listovima na kratkim peteljkama i sa ljubiastim rede belim cvetovima; raste na poplavljenim podrujima oko reka i potoka, kraj movara i po zabarenim livadama. Veoma je aromatina. vodena nana Mentha aquatica, raste u tekuoj vodi i u barama. dugolista nana Mentha longifolia, takode raste na vlanim mestima. poljska metvica Mentha orvensis
25

128. BOKVICA Plantago media, porodica Plantaginaceae - bokvice (bokva, ilovlak, trputac, tegavac). Viegodinja zeljasta biljka, visoka 5-10 cm. Listovi su okruglasti, neto izdueni i postepeno prelaze u drku, a na njima su veoma primetne paralelne lisne ile; lee skoro pri zemlji ili su malo uzdignuti, a rasporeeni su u krug oko cvetne stabljike. Pri vrhu cvetne stabljike nalazi se valjkasta cvast, sastavljena od velikog broja sitnih neuglednih cvetova. Cveta u junu. Veoma je rasprostranjena po celoj naoj zemlji, a raste po slabije obraslim travnjacima i livadama, na ledinama, po manje gaenim stazama, ukraj puteva, po jarcima, meu niskom travom. Na takvim mestima je ima od nizina pa do blizu 1500 m nadmorske visine. Mladi listovi i bez ilave drke mogu da se bez ogranienja upotrebljavaju za spravljanje orbi, variva, pirea i za nadevanje testa, a sasvim mladi i za meane salate. Mogu da se beru od ranog prolea do sredine leta pre cvetanja biljke, a i kasnije, ukoliko se naie na primerke koji su kasnije izbili; naroito se esto javljaju naknadni jesenji mladi listovi. Na mestima gde se bokvica javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 1 kg upotrebljivih listova. Seme, koje sadri ulja, pokiseljeno u mleku, moe da slui kao prijatan zain. Slino se upotrebljavaju i listovi od sledeih vrsta bokvica:

129. MUKA BOKVICA Plantago lanceolata (muki ilovlak, glavor, volji jezik). Ima znatno ue listove nego prethodna vrsta. Raste po neto suvljim, peskovitijim mestima, i moe da se nade i na veim nadmorskim visinama u celoj naoj zemlji.

130. VELIKA BOKVICA Plantago maior (veliki ilovlak, veliki trputac). Listovi su joj znatno vei i iri od

prethodnih vrsta. Raste po vlanim i sveim, esto peanim mestima. Sadri vee koliine vita-mina C nego ove predhodne vrste.

131. PEANA BOKVICA Plantago indica. Raste na izrazito peanim mestima u veem delu nae zemlje. Mogu da se upotrebljavaju samo sasvim mladi listovi, jer kasnije postaju rapavo-maljavi.

podivljala i u velikoj meri se rairila. Danas je ima u mnogim krajevima nae zemlje, naroito u Srbiji, Hrvatskoj, delovima Slovenije, Bosni, a prodire i u ostale krajeve. Naroito je mnogo ima u Vojvodini. esto raste u velikoj mnoini u nizinama ukraj reka, po ivicama ibljaka i niskih prirenih uma (vrbaka, topoljaka i sl.). Mladi proletnji izdanci, koji su debeli i soni, mogu da se upotrebljavaju za jelo kao veoma ukusno i hranljivo povre (za varivo, pire, orbe i sl.). Mogu da se beru od kraja marta do poetka juna. Vrlo je izdana biljka; na mestima gde se javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi i preko 10 kg izdanaka. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom.

132. PLANINSKA BOKVICa Plantago montana (bokvica petoil). Raste preteno u viim planinskim predelima u skoro celoj naoj zemlji, izuzev primorja.

133. BUAAK - Plantago psyllium (primorska bokvica, bauina, buhaina, buaica, buhaica). Raste uglavnom u primorju i u pojedinim delovima Makedonije. Mogu da se upotrebljavaju samo sasvim mladi listovi, jer ubrzo postaju grublje dlakavi.

134.CIGANSKO PERJE Asclepias syriaca, porodica Asclepiadaceae svilenice (svilenica, svilolan, svilni dubac, svionica). Viegodinja zeljasta biljka, koja moe da naraste u visini preko 1 pa i do 2 m. Stabljika je uspravna, uplja, obrasla sitnim dlaicama. Listovi su nasuprotni, duguljasto-jajasti, dugaki do 20 cm, po ivici celi, a nalaze se na kratkoj peteljci. Cvetovi su mali, bledoruiasti ili crvene boje, skupljeni u titaste cvasti. Biljka cveta od juna do avgusta. Ima razgranat podzemni podanak. Cigansko perje je poreklom iz Severne Amerike, a u Evropu je preneta kao ukrasna biljka, pa je
26

135. ZVONI Campanula rapunculus, porodica Campanulaceae zvonii (debeli koren, zijevica, repunica). Dvogodinja zeljasta biljka uspravne stabljike, koja naraste do 50 pa i 80 cm. Prizemni listovi su kopljasti i pri osnovi veoma sueni, po ivici malo zupasti; listovi na cvetnoj stabljici su manji, duguljasti i bez peteljke. Cvetovi su dosta veliki, lepi, zvonoliki, plavo-ljubiaste boje. Cveta od aprila pa sve do avgusta. Rasprostranjen je skoro u celoj naoj zemlji, a raste po retkim i otvorenim svetlijim umama, oko umaraka, od brdskih predela pa dosta visoko u planine. Mladi listovi i ceo soni mladi gornji deo stabljike mogu se upotrebiti kao povre za spravljanje orbi, variva, pirea, a i kao salata. Mesnati koren sadri skroba i moe se koristizi kao sirovina koja zamenjuje krompir. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom. Slino mogu da se upotrebljavaju i sledee vrste zvonia:

136. GRONJASTI ZVONI Campanula glomerata. Neto je nia biljka od prethodne vrste. Prizemni listovi su srcoliko-jajoliki ili jajoliko-kopljasti, a gornji su pri osnovi srcoliki i obuhvataju stabljiku. Cvetovi su ljubiaste boje. Raste po livadama u njaveem delu nae zemlje, od brdskih do srednje-planinskih predela.

137. BRAZDASTI ZVONI Campanula trachelium. Stabljika je otro bridasta; listovi izrazito maljavi i po ivici grubo zupasti, cvetni grozd se prua du veeg dela stabljike do njenog vrha. Pored navedenih, upotrebljavaju se i primorske vrste zvonia, kao: piramidalni zvoni ili postenjak (Campanula pyramidalis), mediteranski zvoni (Campanula fenestrellata) i druge.

138. ZEICA Phyteuma spicatum, porodica Campanulaceae zvonii (zajka, debeli koren, kosica, ljubljenica). Viegodinja zeljasta biljka sa uspravnom nerazgranatom stabljikom, koja moe da naraste preko 30 pa i do 70 cm. Donji listovi su na dugim peteljkama, srcoliki, a gornji duguljastokopljasti i bez peteljke, Po ivici su zpuasti. Cvetovi su na vrhu stabljike sloeni u klasastu cvast i zelenkastobele boje. Cveta od maja do avgusta. Koren biljke je mesnat i po obliku podsea na mrkvu. Mladi listovi mogu da se koriste za salatu, spremanje orbi, variva i pirea, a koren kao zamena za krompir. Pri branju listova zeice, nevini sakuplja moe da ih zameni sa listovima krupne ljubiice (Viola odorata); medutim, ova zamena je bezopasna, poto se u nekim zemljama i listovi od ljubiice upotrebljavaj u za hranu (Nemaka).

140. MASLAAK Taraxacum officinale, porodica Compositae glavoike (utenica, mlekaa, talijanska salata). Viegodinja zeljasta biljka. Listovi su joj svi prizemni i poreani u krug oko cvetne stabljike; po ivici su zupasti, a katkada i dublje useeni. Cvetna stabljika je uplja, naraste do 20 pa i 30 cm u visinu, a na vrhu nosi sloenu cvetnu glavicu sastavljenu od velikog broja zbijenih utih cvetova. Cveta od marta do oktobra. Po cvetanju, sitno seme je snabdevano svilastom kundarom, pomou koje vetar moe na daleko da ga raznese. U itavoj biljci nalazi se beli mleni sok nagorkog ukusa. Pod zemljom se nalazi dosta debeo vretenast koren ute boje. Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, od nizina do visoko u planine: po batama kao korov, ukraj staza i puteva, po utrinama, travnjacima, livadama, na prisojnim stranama, po zaputenim njivama i drugim mestima, esto u veoma velikoj koliini, tako da se u vreme cvetanja cela povrina zauti, a kad biljka prccveta, zabeli. Mladi listovi pre cvetanja su jedno od najbogatijih divljih povra vitaminom C. Mogu da se upotrebe za salatu, za spravljanje orbi, variva, pirea, za nadeve i sl. Treba brati samo mlade listove, inae postaju znatno gori. U jesen esto izbijaju novi mladi listovi koji mogu da poslue u iste svrhe kao proletnji. Katkada se i zimi ispod snega mogu nai upotrebljivi listovi. U nas moe da se nade vie varieteta i podvrsta maslaka. Na mestima gde se maslaak javlja u veoj masi, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 2 kg rozeta sa upotrebijivim listovima. Koren od maslaka, vaen u prolee ili jesen moe da se upotrebi kuvan, slino krompiru ili mrkvi. Takoe moe da se jede i sirov, ali tanko iseen na krike, inae je mnogo vrst. Ispeen koren slui kao zamena za kafu. Kao i obian maslaak, mogu da se upotrebe i sledee vrste: 141. MOVARNI MASLAAK Taraxacum palustre. Ima ga skoro u celoj naoj zemlji, a raste na movarnim mestima, po vlanim livadama. Listovi su mu izducni i uski.

139. OKRUGLASTA ZEICA Phyteuma orbiculare. Veoma je slina prethodnoj vrsti, samo su cvetovi sloeni u okruglastu cvast i plavkasto-ljubiaste su boje. Raste u planinskim livadama i retkim umarcima. Pored navedenih, mogu da se koriste i druge vrste zeica, kao: Halerova zeica (Phyteuma Halleri) Calbruknerova (Phyteuma Zahibruckneri) i dr.
27

142. PRIMORSKI MASLAAK Taraxacum megalorrhizon. Raste u jadranskom primorju. Odlikuje se time to ima veliki i jako debeo koren, a cveta u jesen.

143. LAVLJI ZUB Leontodon tuberosus, porodica Compositae glavoike (goloej, loina). Zeljasta biljka, koja u svim svojim delovima sadri mleni sok. Listovi su prizemni i sloeni u krug, izdueni i perasto izrezani. Na vrhu gole stabljike nalazi se cvetna glavica slina maslakovoj, ute boje. Koren je zadebljao. Cveta u jesen. Laviji zub je primorska biljka, a raste najvie u uem obalskom podruju. Zadebljali mesnati koren moe da se koristi kao hranljiva sirovina slino krompiru.

146. JEDNOGODINJI KRASULJAK Bellis annua, jednogodinja zeljasta biljka, raste u primorskim krajevima.

144. KRASULJAK Bellis perennis, porodica Compositae glavoike (bela rada, novi, tratinica, vrtipop, janjac, ledinski cvit, obrnika, oroica, traterica). Viegodinja zeljasta biljka sa omanjim listovima lopatiastog oblika poredanim u krug oko cvetne stabljike visoke 5-15 cm. Cvetna glavica je po jedna na stabljici, okrugla, ima 1-1,5 cm u preniku, u sredini je uta, a po obodu bela ili malo crvenkasta. Cveta od prolea do sredine leta, a katkada i do kasne jeseni. Veoma je rasprostranjen u celoj naoj zemlji, od najniih predela do visokih planina, a raste po livadama, travnjacima, po umskim proplancima, u retkim umama, ukraj puteva, na stazama po kojima se manje gazi i na slinim mestima, esto u veoj koliini. Mladi listovi upotrebljavaju se za salatu, za spravljanje orbi, variva, pirea i sl. Najvie mogu da se koriste u prolee i poetkom leta, ali donekle i tokom leta i u jesen od naknadnih izdanaka. Na mestima gde se krasuljak javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 0,750 kg upotrebljivih listova. vrsti cvetni pupoljci mogu da se pokisele u siretu (octu) i upotrebljavaju kao zamena za kapar. Cvetne glavice i listovi upotrebljavaju se kao zamena za aj. Svi delovi mogu da se koriste bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom slinom kodljivom biljkom. Slino se upotrebljavaju i listovi od sledeih vrsta:

147. BELA RADA Leucanthemum vulgare, porodica Compositae glavojke (volovsko oko, petrov cvet). Zeljasta biljka, koja naraste do 50 i vie cm u visinu. Listova ima i prizemnih i na cvetnoj stabljici; prilino su mesnati, sjajni i duboko nazubljeni, skoro perasti. Cvetovi su sloeni na vrhu cvetne stabljike u glavicu, koja se sastoji od belih obodnih i utih sredinih cvetia. Rasprostranjena je skoro po celoj naoj zemlji, a raste po livadama, travnjacima, otvorenim retkim umarcima i sl. od pobra pa dosta visoko u planinu. Mladi listovi zajedno sa mladim sonim vrnim delovima stabljike pre cvetanja mogu da se upotrebljavaju za spravljanje orbi i variva. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom kodljivom biljkom.

145. MALI KRASULJAK Bellis silvestris, slian prethodnoj vrsti, raste u naim primorskim krajevima.
28

148. VODOPIJA Cichorium intybus, porodica Compositae glavoike (enetrga, udenika, utinica, zmijina trava, cigura). Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste u visinu preko 50 i do 120 cm. Stabljika je uspravna, razgranata uzdu izbrazdana. Koren je jak, vretenast ili valjkast. Donji listovi su duguljasti i perasto izrezani, a gornji su manji, kopljasti, po ivici krupnije zupasti. Cvetovi su mnogobrojni, jasno-plave boje. Cveta od jula do avgusta. Biljka je rasprostranjena u celoj naoj zemlji, a raste kao korov po naputenim njivama, livadama, pustim mestima, oko puteva i staza, uz ograde i na slinim mestima, od nizina pa dosta visoko u planinu. Mladi, soni i neto nagorki listovi mogu da se upotrebljavaju i za salatu, za spremanje orbi, variva, pirea i sl. Po ukusu su dosta slini maslakovim. Mogu da se koriste od prolea do ranog leta, a i u jesen, kad naknadno izbiju. Koren vodopije se pee i upotrebljava kao zamena za kafu (cikorija), a moe da se kuva i kao varivo, i ako je nagorak.

149. CRNI KOREN Scorzonera rosea, porodica Compositae glavoike (ronati kajak). Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste u visinu do 50 cm, pa i do jednog metra. Cela biljka ima mlenog soka. Listovi su duguljasti, iljati, uski, po ivici itavi i ree slabo zupasti, iroko prirasli uz stabljiku. Cvetna glavica ruiaste boje razvija se na vrhu stabljike. Ceta od juna do avgusta. Koren je duguljast, mesnat, spolja crne boje. Rasprostranjena je u velikom delu nae zemlje, naroito u toplijim predelima. Raste po sunanim livadama, travnjacima, po breuljcima i obroncima i u retkim, svetlim umama. Mladi soni listovi mogu da se upotrebljavaju kao povre, za spravljanje orbi i variva, a mesnati koren predstavlja veoma hranljivu namirnicu, koja moe da se koristi kao varivo slino kromniru, a i kao salata. Slino se upotrebljava i vrsta:

152. MALA REPUINA Arctium minus (mali repuh, mali iak, crveni iak, repiek, hostno repje). Manja je od prethodne vrste, a rasprostranjena je po celoj naoj zemlji na slinim mestima kao i velika repuina. 153. MALJAVI IAK Arctium tomentosum (maljava repuina, veliki maljavi iak). Razlikuje se od prethodnih vrsta time to su mu cvetne glavice isprepletane pauinastim vlaknima i neto se rede nalazi od ovih vrsta. 154. UMSKA REPUINA Arctium nemorosum. Takoe je rea od prvih vrsta, a nalazi se po umama. Sasvim mladi i mekani proletnji izdanci i sone drke listova repuina upotrebljavaju se presni kao salata ih kuvani kao zamena za parglu, za orbe, variva i pirea. Koren svih vrsta repuina sadri velike koliine skroba, sluzi, dosta eera, neto ulja, organskih kiselina i druge materije, kao i prilino vitamina C. Moe da se upotrebi za spravljanje slatkog sirupa (iskuvavanjem), za dobijanje brana (suenjem, mlevenjem ih tucanjem), koje se meanjem sa peninim ili raenim branom i drugim hlebnim sirovinama upotrebljava za spremanje hleba, raznih peciva, poslastica i sl. Takoe se upotrebljava za gotovljenje supa i orbi, kao zamena za krompir i sl. a moe i da se pri. Peen i istucan slui kao zamena za kafu. Najbogatiji je hranljivim materijama u jesen, pre nego to odrveni. Tada ga je i najbolje kopati. Koren moe da se sui i ostavlja za zimu, a takoe i konzervie mariniranjem. Listovi i koren svih vrsta repuina mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom kodjjivom biljkom.

150. PANSKI CRNI KOREN Scorzonera hispanica (panski zmijak). Razlikuje se od prethodne vrste po tome to su mu cvetne glavice kao limun ute boje. REPUINA ILI IAK Arctium spp., porodica Compositae glavoike. U nas raste vie vrsta ovih biljaka, i to:

151. VELIKA REPUlNA Arctium lappa (veliki iak, repuh, velika valjuga, velika torica, veJiki lopuh, komodljika). Dvogodinja zeljasta biljka, visoka do 80, pa ak i do 150 cm, sa veoma velikim, do 30 cm dugakim crnohkim listovima na dugakim sonim drkama. Cvetovi su sitni, crveni, sakupljeni u grozdastu glavicu pri vrhu cvetne stabljike. Plod je iak, koji se, kad sazri, lako hvata za dlaku divljai i stoke i za odelo. Veoma je rasprostranjen po celoj naoj zemlji, raste kao korov na zaputenim mestima, kraj ograda i drugde.
29

155. OSTAK Sonchus oleraceus, porodica Compositae glavoike (gorika, kostri, kostri, suak). Jednogodinja zeljasta biljka, visoka 30 do 100 cm, uspravne, debele, uplje i razgranate stabljike ispunjene mlenim sokom. Listovi su bez peteljke, veliki, meki, pod prstima masni, plaviasto-zelene boje i po ivici nazubljeni. Cvetovi su ukaste, rede bele boje. iroko je rasprostranjen od nizina do srednjeg planinskog pojasa, a raste ukraj puteva, kao korov u

njivama i povrtnjacima, na neobradenim zemljitlma i sl. u itavoj naoj zemlji. Mladi proletnji listovi se upotrebljavaju ree kao salata, a ee za spravljanje orbi i variva.

156. kozja brada Tragopogon pratensis, porodica Compositae glavoike (bleskva, jarija trava, kozjaka, turovet). Dvogodinja, ree viegodinja zeIjasta biljka, uspravne stabljike visoke 30 do 70 cm, mesnate, glatke i slabo razgranate, ispunjene mlenim sokom. Listovi su duguljasti, uski, iljati, pri osnovi trbuasto proireni, prirasli uz stabljiku. Cvetne glavice su ukasto-beliaste boje ili ruiasti. Rasprostranjena je najvie po livadama od pobra do srednjeg planinskog pojasa, ree pored puteva i na slinim mestima u itavoj naoj zemlji. Mladi proletnji izdanci i listovi upotrebljavaju se za spravljanje variva. Koren se ujesen takode upotrebljava kao varivo.

158. uskolista vodena bokvica Alisma graminifolium. Razlikuje se od prethodne vrste po uim listovima. Rasprostranjena je po celoj naoj zemlji, neto je rea od prethodne vrste, sree se na veim visinama.

157. vodena bokvica Alisma plantago, porodica Alismataceae keke (podvodna bokvica, aboun, abounka, kornjaina trava, vodni trpotec). Viegodinja zeljasta biljka, koja iz movare, gliba ili plitke vode izrasta do 40 cm visine. Listovi su izdueni srcasto-jajastog ili kopIjastog oblika, kruno rasporedeni oko cvetne stabljike; od polovine stabljike se grana u nekoliko prIjenova sa brojnim sitnijim beli asto-ruiastim cvetovima. Cveta u julu. Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji po movarama, barama, ritovima, na vianom i esto plavljenom tlu, na obalama reica i potoka sa sporim tokom, od nizina do planinskih predela. esto se nalazi u velikoj koliini. Koren sadri velike koliine skroba, veoma je hranljiv i moe da se upotrebi kao hlebna sirovina, za spravljanje meovitih kaa, pirea, raznih poslastica i slino. Sve koren je kodljiv, ali vec suenjem gubi kodljive sastojke i moe bez ogranienja da se upotrebljava. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom neupotrebljivom vrstom. Jedan ovek moe u plitkoj vodi ili movari za jedan as da iskopa do 2 kg korena. Slino se upotrebljava i sledea vrsta:
30

159. vodeni orah Trapa natans, porodica Hydrocaryaceae oraci (vragoli, kekavac, oraak, raak). Jednogodinja zeljasta biljka sa tankom stabljikom, koja moe da naraste u duinu do 1 pa do 2 m; raste u vodi. Listovi su etvrtasti, rombini, po ivici krupno zupasti, a sloeni su u krug oko sredita stabljike, tako da plivaju na povrini vode; peteljke su im naduvene u obliku mehura, te se tako odravaju na vodi. Cveta juna i jula, katkada i do avgusta belim cvetovima. Plod je crn, krupan, sa etiri otre bodlje na svakoj strani; u vrstoj Ijusci nalaze se velika bela jezgra. Raste po barama, mlakama, plitkim jezerima, mirnim renim rukavcima i raznim stajaim vodama, u ogromnoj koliini, pokrivajui u neprekidnom sloju po vie desetina hektara povrine, tako da se pod njim voda ne vidi (na primer na skadarskom blatu). Jezgro iz ploda ima veoma prijatan ukus, koji podsea na pitomi kesten ili orah. Mogu se jesti presna, kuvana, peena, prena ili sasuena pa samlevena u brano i upotrebljena za spravljanje hleba, kaa i raziiitih poslastica. Veoma su hranljiva. Plod se sakuplja u jesen. Pogodnim nainom sakuplianja po povrini vode moe da se skupi za jedan as po 20 i vie kilograma.

160. SRAK Butomus umbellatus, porodica Butomaceae srci (vodoljub, vodena luka, divIji zumbulak). Zeljasta movarna biljka sa uskim trobridnim prizemnim listovima dugakim do jednog metra i visokom cvetnom

stabljikom (do 70 cm). Pri vrhu stabljike su brojni lepi ruiasti cvetovi sa spoljanje strane Ijubiasti, na duim peteljkama, poreani u titoliku cvast. Cveta od prolea do sredine leta. Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji, a raste po movarnim mestima, barama, oko plitkih voda, obala, potoka i reica sporog toka od nizina pa dosta visoko u planine. Koren je veoma bogat hranljivim materijama i sadri znatne koliine skroba, eera, belanevina i drugih materija. U branu koje se dobija od osuenog korena ukupna koliina hranljivih materija dostie do 73%. Upotrebljava se kao hlebna sirovina, za spremanje kae, raznih slatkia i dr. Od proprenog korena dobija se mlevenjem brano ukastobele boje prijatnog slatkog ukusa. Moe da se koristi bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom slinom kodljivom biljkom. Na mestima na kojima se srak javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da izvadi do 3 kg korena.

retkim bunjem, na veim proplancima u retkim i svetlim umama, na zatravljenim delovima stenjaka i na slinim mestima, esto na veem prostoru i u izvanredno velikoj koliini. Podzemne krtole sadre velike koliine skroba, neto vitamina C, eera, sluzi i drugih materija. Od davnina se upotrebljavaju kao hrana i za ljude i za stoku. Mogu se pripremiti kuvane, peene, kao i sirovina za hleb i razliite kae u meavini sa drugim sirovinama, jer spremljene same imaju spreifian ukus koji nije uvek prijatan. Mogu da se koriste bez ogranienja u svako doba godine, a naroito u jesen, kad su najrazvijenije i najbogatije hranljivim materijama. Ne posroji opasnost da se zamene sa nekom drugom slinom kodljivom biljkom. Na mestima gde se esto javljaju u veoj koliini i na povoljnijem zemljitu jedan ovek moe za jedan as da iskopa i do 10 kg upotrebljivih krtola. Slino moe da se upotrebi i sledea vrsta:

161. BRULA Triglochin maritimum, porodica Juncaginaceae trozupci (morska brula, morski trozubac, troipan). Viegodinja biljka sa debelim podankom. Listovi su dugi, poluokruglasti, uspravni i useeni. Stabljika je uspravna, nerazgranata, sona, a pri vrhu stabljike se nalaze brojni zelenkasti cvetovi. Rasprostranjena je u primorju, uz morsku obalu, na slanom zemIjitu ili na stenama. Mladi proletnji listovi upotrebIjavaju se kao varivo.

163. sitni apljan Asphodelus microcarpus (brden), koji raste u primorskim krajevima i u delovima Makedonije, razlikuje se od prethodne vrste sitnijim plodom, dok mu je cvast metliasto razgranata: cvetne latice su bele sa crvenkastom ilom.

162. APLJAN Asphodelus albus, porodica Liliaceae ljiljani (epljez, apljez, eplja, bazer, beden, volovski rep, morodak, nanuka). Viegodinja zeIjasta biljka sa sonim dugakim trakastim listovima u krug rasporeenim oko cvetne stabljike, koja naraste do 80 pa i 100 cm u visinu. Pri vrhu stabljike je cvast koja se sastoji od veeg broja lepih beliastih cvetova sa mrkim arama. Pod zemljom se nalazi velik broj prstolikih krtola, dugakih do 10 cm, debelih do 1 cm, na preseku ute ili narandasto-ute boje. Cveta od kraja maja do poetka jula. Rasprostranjena je u velikom delu nae zemlje na toplim brdskim i planinskim livadama, medu
31

164. sremu Allum ursinum, porodica Liliaceae ljiljani (cremua, sremua, cremua, medvei luk, umski luk). Viegodinja zeljasta biljka sa uskom duguljastom podzemnom lukovicom, visoka do 30 cm. Listovi su iroki 3-5 cm, a dugaki do 25 cm, soni su i sjajni, a nalaze se na duoj sonoj drci i izbijaju neposredno iz zemlje. Cvetna stabljika je dugaka do 30 cm i pri vrhu nosi glaviastu cvast sastavljenu od brojnih sitnih belih cvetova. Cveta od aprila do juna. Cela biljka intenzivno mirie na luk (listovi na beli luk - enjak, a lukovica na meavinu belog i crnog luka). Ima ga u celoj naoj zemlji od viih brda pa sve do preko 1600 m nadmorske visine, u sveim i vlanim delovima liarskih (bukovih) i liarsko-etinarskih uma, na dobrom, humoznom zemljitu, naroito na mestima na kojima uprolee due lei sneg. esto se javlja u velikoj meri i na velikoj povrini.

Mladi i soni listovi do cvetanja, a ree i posle cvetanja, sadre znatnije koliine vitamina C i dosta karotina. Upotrebljavaju se presni ili kuvani za salate, orbe, variva, pirea, zain, nadev za testa i sl. Beru se od aprila do juna, ree i kasnije. Na mestima na kojima se sremu javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 10 kg listova. Lukovica sadri neto manje vitamina C nego listovi, ali zato ima dosta sluzi, skroba i drugih materija, upotrebljava se slino mladom luku kao zain, za dodatak jelu, kao salata, kao podloga za variva, jela od mesa i dr. Moe bez ogranienja da se koristi u toku cele godine. U vreme kad lie jo nije razvijeno ili se ve sasuilo i raspalo pa se na povrini tla ne mogu da nadu nikakvi tragovi sremua, lukovica se kopa na mestima na kojima je ranije uoeno prisustvo ove biljke ili se radi probno kopanje na mestima na kojima postoji opravdana verovatnoa da se moe nai (vidi napred!). Jedan ovek moe u vegetacionoj sezoni, na mestu na kome se sremu u veoj koliini javlja, da iskopa za jedan as do 2 kg iste lukovice. Neiskusni sakuplja moe da zameni listove sremua sa listovima urdevka (Convallaria majalis), kozlaca (Arum maculatum), mrazovca (Colchicum autumnale) ili emerike, obine i crne (Veratrum album i Veratrum nigrum), koji su kodljivi pa i otrovni. Kozlac se katkada nalazi na slinim mestima kao i sremu, ali su mu listovi vie strelasto-kopljastog oblika; urdevak se nalazi na otvorenijim, sunanijim i toplijim mestima na kojima sremu ne raste i listovi su mu znatno vri i manje soni; mrazovac raste na otvorenim livadama gde nikad nema sremua i ima vrste i malo uvrnute listove; emerika raste takode na otvorenim travnim povrinama, listovi su joj kruti i izbrazdani paralelnim uzdunim jakim lisnim ilama. to je najvanije, razliku je veoma lako odmah utvrditi po mirisu; dok listovi sremua izrazito miriu na beli luk (enjak), sve ove druge vrste uopte nemaju taj miris, a kozlac ak i neprijatno mirie. Slino sremuu mogu da se upotrebljavaju i sledee vrste divljih lukova:

167. tamnoljubiasti luk Allium atroviolaceum. Ima krupnije tamnoljubiaste cvetove i raste po livadama i travnjacima u svim topiijim predelima nae zemlje.

168. okrugli divlji luk Allium rotundum. Ima tamnocrvene cvetove i raste po suvim mestima, zaputenim njivama i na slinim mestima po celoj naoj zemlji.

169. baluka Allium vineale (esnulek, esnulje). Raste na sunanim, slabo zatravljenim mestima, na obroncima, medu stenama, ukraj staza, njiva i na slinim mestima u celoj naoj zemlji.

170. SIBIRSKI LUK Allium sibiricum. Ima veoma lepe crvenoljubiaste cvetove i raste na vlanim planinskim livadama, oko izvora, na obalama potoka i na slinim mestima u svim planinskim predeiima nae zemlje. Njegovi listovi, pored vitamina, sadre i znatne koliine proteina.

165. zmijin luk Allum scordoprasum (pupa, brzak, kozjak, luka, esnulok, esnulek). Raste po livadama i travnjacima prisojnih strana u skoro celoj naoj zemlji. Listovi mu imaju prijatan ukus i sadre dosta vitamina C.

166. okruglasti divlji luk Allum sphaeroprasum. Ima tamnocrvene cvetove i raste po suvim livadama u celoj naoj zemlji.
32

171. LANEUVA Allium victorialis (divlji luk - esan, zmijski esan). Ima zelenkastobele cvetove i raste po planinskim livadama svih planinskih predela nae zemlje. Njegovi listovi sadre znatne koliine vitamina C. Mladi listovi, stabljike i lukovica, pored toga to se upotrebljavaju kao i prethodne vrste, mogu i da se stavljaju u turiju, mariniraju ili da se ostavljaju na druge naine.

Takoe mogu da se upotrebljavaju mladi listovi, mlade stabljike i lukovice od niza drugih vrsta divljih lukova, koje se u veoj ili manjoj meri nalaze u svim naim krajevima. Nijedna vrsta divljeg luka nije kodljiva, moe se koristiti bez ogranienja i ne postoji opasnost direktne zamene sa nekom kodljivom biljnom vrstom. Sve vrste divljeg luka imaju karakteristian miris na gajeni beli luk ili ree na crni luk.

i propreni plod je dobra zamena za kafu i ima aromu okolade. Svi delovi mogu da se koriste bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom kodljivom biljkom. Slino mogu da se upotrebe i sledee vrste:

172. PASJI LUK Allium ampeloprasum (divlji luk, vinogradski luk, puri, sitna ljutika). Dvogodinja ili viegodinja zeljasta biljka. Listovi su mu niski, nagnuti na stranu, uski. Stabljika je gola, a pri vrhu joj se nalazi loptasta cvast sa belim, ruiastim ili purpurnim cvetovima. Lukovica je okruglasta, bela i ponekad ima i male lukovice sa strane. Rasprostranjen je u itavom priobalnom pojasu primorja, pored puteva, ukraj vinograda, na okopavinama, u pukotinama stena. Upotrebljava se itava sona biljka u jesen, zimi i u rano prolee kao varivo, sama ili ee u meavini sa drugim zeljastim povrnim biljkama. U ostalom delu godine upotrebljava se samo lukovica kao zain.

174. USKOLISTA VILINA METLA Asparagus tenuifolius (divlja pargla, konjska struna, zeji lan, krupave, entjaneva jebelka). Rasprostranjenija je od prethodne vrste, a raste u retkim umama, umarcima i meu bunjem.

175. SPAROINA Asparagus acutifolius (grmolika paroga, vija, vilija, ognjenica, praika). Stabljika joj je drvenasta i skoro je trnovita. Rasprostranjena je u primorskim predelima, a raste u retkim svetlim umama, po umarcima, ibijaku i po travnim mestima.

173. VILINA METLA Asparagus officinalis, porodica Liliaceae ljiljani (pargla, parga, belu, betrica, samovilinska metla, kolenac, smereica). Viegodinja biljka sa zeljastom stabljikom, a jako razvijenim podzemnim drvenastim delovima. Naraste do 80 cm pa do 1 m u visinu, a stabljika joj je veoma razgranata i gusto obrasla ljuspastim i igliastim listiima. Mnogobrojni sitni cvetovi su zelenkasto-beliasti, a plod je bobica veliine sitnog graka i crvena kad sazri. Cveta u maju. Rasprostranjena je skoro u celoj naoj zemlji, a naroito u toplijim krajevima, od nizina do brdskih predela, a dosta se i gaji. Raste u retkim umarcima, na poljima, na svetlim i suvim mestima, naroito na peskovitom i kamenitom zemljitu. Sasvim mladi, soni i meki izdanci predstavljaju ukusno povre, koje se najee bari ili gotovi kao varivo. Od samoniklih biljaka mogu da se koriste samo u prolee. Seme sadri masnoe, osucni
33

176. TETIVIKA Smilax aspera, porodica Convallariaceae urevci (tetivica, bodljivi slak). Viegodinja biljka puzavica sa bodljikavom stabljikom, listovima srcoliko-trouglastim ili kopljastim, po ivicama bodljikavim. Cveta sitnim ukastim cvetovima, a plod je bobica koja je, kad sazri, crvene boje. Raste samo u primorskom delu nae zemlje, u ibljacima i umama, gde obrasta i penje se uz druge drvenaste biljke i potpuno ih obavija. Mladi izdanci, koji se beru u prolece, dobra su povrna sirovina, koja se u nekim delovima Dalmacije koristi od davnina.

177. ZLATAN Lilium martagon, porodica Liliaceae ljiljani (zlatni ljiljan, umski ljiljan, zlatnoglav, ajdovska lilija, gojzdna lilija). Viegodinja ze-

ljasta biljka visoka do 80 cm. Listovi iroko kopljastog oblika su na sredini stabljike u jednom prljenu poreani u krug. Pri vrhu stabljike na povijenim drkama nalaze se po dva do tri lepa cveta ljubiastocrvenkaste boje sa pegama sa unutranje strane. Cveta u maju i junu. Pod zemljom se nalazi dosta krupna lukovica koja je ljuspasta i ute boje. Rasprostranjen je u skoro celoj naoj zemlji od osrednjih brda pa sve do oko 1500 m nadmorske visine. Raste u umama na neto proreenim mestima, po umskim rubovima, manjim proplancima, meu redim bunjem i sl. Javlja se pojedinano ili po nekoliko primeraka na jednom mestu. Lukovica sadri dosta skroba, sluzi, neto vitamina C i drugih materija. Moe da se upotrebljava za jelo kuvana ili peena, u obhku pirea, kaa, kao dodatna sirovina za hleb, za spravljanje raznih poslastica i sl. Moe da se sui i naknadno troi ili melje u brano. Svee prena ima ukus mladih peenih krompiria. Moe da se upotrebljava bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom slinom kodljivom biljkom. Na mestima na kojima se ee javlja, jedan ovek moe za jedan as da iskopa 0,5 do 0,750 kg lukovice.

zelenika). Zimzeleni buni visok 20 do 50, a katkada i do 70 cm, jako razgranat. Listovi su izdueno jajasti, iljasti, koasti i kruti. Cveta u rano prolee malim beliasto-zelenkastim cvetovima. Plod je crvena bobica. Rasprostranjena je u velikom delu nae zemlje na toplijim i suvljim stanitima. Mladi, soni proletnji izdanci upotrebljavaju se kao varivo slino pargli. Prene semenke koriste se kao zamena za kafu.

178. ptije mleko Ornithogallum umbellatum, porodica Liliaceae ljiljani (pupa, lapet). Viegodinja mala zeljasta biljka, koja naraste do 20 cm u visinu. Listovi su prizemni, soni, 2-5 mm iroki, dosta dugaki i duboko lebasti, sa belim prugama. Cvetovi su beli, zvezdasti i nalaze se na vrhu stabljike; cvetaju maja i juna. Pod zemljom se nalazi oko 3 cm debela okruglasta lukovica. Rasprostranjena je u skoro celoj naoj zemlji, a raste po livadama, travnjacima, ukraj puteva i staza i na slinim mestima. Lukovice, koje sadre dosta hranljivih materija, mogu da se koriste za jelo kuvane, suene i stucane u brano kao hlebna sirovina i sl. Treba paziti da se ne zamene sa lukovicama nekih kodljivih ili otrovnih vrsta, kao to je mrazolvac (Colchicum autumnale), ali su lukovice ove druge vrste znatno vee, a cela biljka se razlikuje po tome to je znatno vea, listovi su joj mnogo vei i iri, a cvet je krupan, levkast i otvorenoljubiaste boje.

180. dremovac Leucojum aestivum, porodica Amaryllidaceae dremovci (sunovrat, bingeljc, veliki zvonek). Viegodinja zeljasta biljka sa uskim veoma sonim listovima koji rastu pravo iz zemlje i poredani su u krug oko cvetne stabljike. Pri vrhu cvetne stabljike, visoke do 40 cm, lepi beli cvetovi, koji posuvraeni vise, skupljeni su po nekoliko u amrelastu cvast. Cveta od polovine aprila do kraja maja. Pod zemljom se nalazi sona, dosta krupna lukovica. Rasprostranjen je skoro u celoj naoj zemlji, naroito u niim predelima, a raste na vlanim mestima, po movarama, medu trskom i evarom, u retkim poplavljenim umama, vrba, topola, jasena i dr. esto u veoma velikoj koliini na jednom mestu. Lukovica sadri znatne koliine skroba i sluzi te je veoma hranjiva. Zbog sadrine nekih alkaloida, cela biljka je u presnom stanju kodljiva, zato lukovicu dobro iskuvati, vodu baciti i skuvana lukovica bez opasnosti moe da se upotrebljava za spravljanje pirea, kaa, kao sirovina za hleb, za spravljanje raznih poslastica i sl. Moe da se koristi u toku cele godine, ali ubrzo po cvetanju nadzemni delovi biljke satrunu, tako da ne moe da se primeti gde se pod zemljom nalazi lukovica. Na mestima na kojima se dremovac javlja u veoj koliini, ovek moe u mekoj zemlji da izvadi za jedan as do 5 kg lukovice.

179. veprina Ruscus aculeatus, porodica Liliaceae ljiljani (kostrika, veprinac, jeevina,
34

181. trska Phragmites communis, porodica Gramineae trave (trst, trost, trstika, sirica, makalj). Viegodinja biljka, visoka 2 do 5 m, sa odrvenelom stabljikom debelom i do 2 cm. Listovi su dugaki, uski, iljati. Ima veoma razvijen podanak, dugaak i po nekoliko metara. Cvetovi su smeecrvenkaste boje i sloeni su u metlastu cvast pri vrhu stabljike. Cveta u julu.

Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji. Raste po barama, na movarnim i vlanim mestima, uz obale reka sporijeg toka, po ribnjacima, kanalima i na slinim mestima, esto u veoma velikom mnotvu na jednom mestu, pokrivajui prostrane povrine (traci). Sasvim mladi izdanci i listovi mogu da se upotrebljavaju i za kuvanje orbi i variva, ali samo kratko vreme, jer veoma brzo postaju vrsti i neupotrebljivi. Mogu da se sue, a zatim melju u brano i koriste kao dodatna sirovina za spremanje hleba. Kad se stabljika ozledi, iz nje tee gusta masa, koja se ubrzo stvrdne. Ona sadri dosta smole i eera i moe neposredno da se koristi za jelo ili za spravljanje raznih poslastica. Podanak sadri mnogo skroba, zatim eera i drugih materija. Osuen i samleven daje odlinu sirovinu za hleb, kae, razne poslastice i sl. Sa jedne vee bare ili movare pokrivene trskom mogu da se dobiju veoma velike koliine svih ovih sirovina, koje mogu da se koriste bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom kodljivom biljkom.

182. rogoz Typha latifolia, porodica Typhaceae rogozi (beli rogoz, enski rogoz, botur, evar, aika). Viegodinja biljka, koja naraste od 1,5 - 2,5 m. Ima debeo podanak, koji raste u mulju pod vodom. Iz podanka, izbijaju plavkasto-zeleni listovi, dugaki 1-2 m, uski, uzdu isprugani. Cvetovi se razvijaju u treoj godini na vrhu cvetne stabljike i sloeni su u uspravan klip dug 20 do 40 cm. Rasprostranjen je u skoro celoj naoj zemlji, a raste po movarama, barama, ritovima, tresavama, ukraj reka i jezera, najvie u ravnici ili do niih planinskih predela, esto u veoma velikom mnotvu. Podanak rogoza sadri veoma mnogo skroba, pa moe da se sui, melje i upotrebljava za spravlianje hleba, kaa i sl. Mlade stabljike takoe mogu da se koriste kao povre. Zreli klasovi, koji lie na klip, mogu da se peku i jedu. Slino moe da se upotrebljava i vrsta:

183. uskolisti rogoz Typha angustifolia (muki rogoz, crni rogoz). U nas je veoma rasprostranjen, a raste na slinim mestima kao i prethodna vrsta.
35

184. kaun Orchis morio, porodica Orchidaceae kauni (kaunak, salep, divlji krompir, jurjevka, kokotek, ceptec). Viegodinja zeljasta biljka, visoka od 10 do 40 cm, koja ispod zemlje razvija dva okruglasta jajolika gomolja, jedan (prologodinji) manji, a drugi (ovogodinji), vei. Listovi su iroki kopljasti, soni i obrasraju cvetnu stabljiku, koja pri vrhu nosi vie crvenih, crvenkasto-ljubiastih ili ree belih cvetova. Cveta u aprilu i maju. Rasprostranjen je skoro u celoj naoj zemlji, od breuljaka pa do oko 1500 m nadmorske visine. Raste po suvim, sunanim livadama i u retkim svetlim umama i umarcima, esto u veoj koliini na jednom mestu. Gomolji kauna sadre vee koliine skroba, sluzi, zatim belanevina, dekstrina i drugih materija. Mogu da se pre kao mladi krompirii, da se kuvaju i preraduju na razne naine (pire kao od krompira i sl.). Poto su 2-3 minuta drani u kljualoj vodi, a zatim osueni i samleveni u brano, daju poznati salep, koji moe da se mea sa drugim sirovinama za spravljanje hleba i raznih kaa, zatim za kuvanje veoma zdravog i hranljivog zimskog pia, za razne poslastice i sl. Moe da se upotrebljava bez ogranienja. Na mestima na kojima se kaun javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da iskopa do 1 kg gomolja. Gomolji mogu da se koriste u toku cele godine, ali je najpogodnije u vreme cvetanja biljke ili neposredno posle toga. U leto nadzemni deo biljke se osui i satrune, te ne moe da se primeti gde se gomolji nalaze, ukoliko se mesto od ranije nije dobro uoilo. Ako je sakuplja neiskusan, postoji izvesna mogunost da se zameni sa otrovnom biljkom mrazovcem (Colchicum autumnale), ali se razlika lako uoava. Listovi mrazovca su vei i uvek malo uvrnuti, rastu pravo iz zemlje i poredani su u krug; biljka nema cvetnu stabljiku, ve cvetna drka izbija pravo iz zemlje; cvet je jedan, krupan, levkastog oblika, ruiasto-otvorenoljubiaste boje i cveta u jesen kad listova jo nema, dok se listovi razlikuju tek na prolee kad biljka ne cveta. Najznaajnija razlika je u tome to mrazovac ima jednu okruglu lukovicu, a kaun dve jajolike, od kojih je jedna manja, a druga vea. Kao salep (lukovica) upotrebljavaju se gomolji i od sledeih vrsta biljaka:

185. MLEDAC Orchis mascula (muki

kaun, muki salep). Listovi su mu pri dnu sa tamnocrvenim takama. Cvetovi su ruiaste boje. Cveta u maju i junu. Rasprostranjen je u skoro celoj zemlji, a raste preteno po retkim umama i umarcima.

191. MEDENI KAUNAK Orchis ustulata. Cvet je crnocrvene boje. iroko je rasprostranjen.

186. VELIKI KAUN Orchis militaris (veliki kaunak, monjica, eladasta kukovica). Cvetovi su mu sivkastoruiasti. Cveta u maju i junu. Rasprostranjen je u veem delu nae zemlje.

192. USKOLISTI KAUN Orchis incarnata. Listovi se razvijaju gotovo paralelno sa cvetnom stabljikom. Gomolji su dlanoliki. Raste na vlanim i movarnim mestima. Dosta je rasprostranjen.

187. PEGAVI KAUNAK Orchis maculata (kukaviji vez, arulja, krstenica, ganek). Cvetovi su mu svetloljubiasti s tamnocrvenim pegama i crticama. Gomolj nije celovito okrugao, ve je dlanolik.

193. PLATAK Anacamptis pyramidalis (plastak, vratielje, otronik). Cvetovi su tamnocrveni. Gomolji su okruglasti. iroko je rasprostranjen.

188. MOVARNI KAUN Orchis laxiflora. Cvetovi su mu purpurne boje. Gomolji su okruglasti. Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji. Raste na vlanim mestima.

194. VRANJAK Gymnadenia conopsea (crveni vranjak, koijica, suja kukavica, pukovca). Cvetovi su svetlocrveni, retko beli. iroko je rasprostranjen. Raste po vlanim livadama.

189. MALI KAUNAK Orchis tridentata (spasovsko cvee, gozdna kukavica). Cvetovi su crveni i skoro okrugli. Siroko je rasprostranjen.

195. VIMENJAK Platanthera bifolia (volovod, gorov cvijet, lijepa gospica, turski perin, muhovnik, cepetac). Pri zemlji su dva povea eliptina lista, a ostali listovi uz cvetnu stabljiku su manji i kopljasti. Cvetovi su beli, retko zelenkasti. Dosta je rasprostranjen. Raste po retkim planinskim umama.

190. JELENJAK Orchis pallens. Cvetovi su bledoute boje. Gomolji su okrugli. Siroko je rasprostranjen.
36

196. ZELENKASTI VIMENJAK Platanthera chlorantha. Slian je prethodnoj vrsti. Cvetovi su mu zelenkasti.

OTROVNE BILJNE VRSTE

Meu samoniklim biljkama ima i takvih koje, ako ih ovek upotrebljava za jelo u manjoj ili veoj meri, mogu da izazovu ozbiljne poremeaje, da budu otrovne, a neke ak i smrtonosne. Opisaemo neke biljne vrste, koje se u prirodi dosta esto nalaze, a spadaju medu najkodljivije, kao i one iji pojedini delovi (listovi, plodovi i dr.) lie na inae upotrebljive delove nekodljivih biljaka, ili su pak po svom izgledu primamljivi (npr. jagodiasti ili bobiasti plodovi nekih otrovnih biljaka), te mogu da navedu nepoznavaoca da ih upotrebi za jelo.
jestivoj samonikloj biljci, te ne postoji opasnost da se pri skupljanju drugih biljaka sluajno ne oberu i listovi kunjaka, jer su u znatnoj meri otrovni.

1. VELEBILJE Atropa belladonna, porodica Solanaceae pomonice (bun, bunovina, vinika, hudieve renje, trava od ludila). Viegodinja zeljasta biljka. Moe da naraste u visinu i do 2 m, jako granata. U svakom prljenu grane ima po dva jajolika lista, od kojih je jedan veliki, a drugi mali. Cvetovi su pojedinani, izbijaju iz pazuha listova i boje su mutnoljubiastosmede. Cveta u toku celog leta. Plod je veoma lepa, kao vinja krupna, sjajna bobica, koja je, kad sazri, modrocrvene boje, sa tamnoljubiastim sokom. Veoma je rasprostranjena biljka u nas po brdskim i planinskim umovitim predelima. Raste po rubovima uma, prosecima, krevinama, poaritima i slinim mestima, esto u vehkoj koiiini. Listovi velebilja nisu slini lislovima nijedne jestive nekodljive biljke. Bobice, primamljivog izgleda, veoma su sone, nakiselo-slatke i veoma prijatnog ukusa, te mogu da prevare, naroito decu, da ih beru i jedu. Svi delovi biljke su otrovni, a naroito bobice.

3. BUNIKA Hyoscyamus niger, porodica Solanaceae pomonice (trava od zuba, zubnjaa, rni zobnik). Jednogodinja ili dvogodinja zeljasta biljka. Naraste do 1 m u visinu, ree i do 1,5 m. Prizemno lie je dugako 10-30 cm, duguljastojajastog je oblika, iljasto, po ivici krupno zupasto, a na donjem kraju se postepeno suava u drku; lie na stabljici je sitnije, bez drke je i svojom osnovom obuhvata stabljiku. Cveta u toku celog leta. Plod je duguljasto-krukolika aura veliine naprstka. Veoma je rasprostranjena biljka u celoj naoj zemlji. Raste po naputenim mestima u nizini i u brdskim predelima. Cela biljka je neprijatnog mirisa i nagorkog ljutkastog ukusa. Veoma je otrovna. Listovi i ostali njeni delovi ne lie ni na jednu jestivu biljnu vrstu, te pri paljivom sakupljanju ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom jestivom biljkom.

2. KUNJAK Datura stramonium, porodica Solanaceae pomonice (tatula, trava od astme, pasja jabuka, hudobilnik). Jednogodinja zeljasta biljka. Naraste do 1,5 m u visinu. Stabljika je jaka, debela, trokrako razgranata. Listovi su tamnozeleni, soni, po ivici sa iljatim zupcima. Cveta preko celog leta lepim belim krupnim cvetovima koji imaju oblik trubice. Plod je kao orah krupna zelena bodljasta aura. Biljka je veoma rasprostranjena u celoj naoj zemlji i raste kao korov na najrazliitijim mestima, naroito oko naselja, na dubritima, zaputenim mestima i sl. Listovi i ostali delovi kunjaka nisu slini nijednoj
37

4. PASKVICA Solanum dulcamara, porodica Solanaceae pomonice (razvodnik, razhodnjak, timbolja, grenka, slahica). Polubunasta biljka, povijua. Moe da naraste i po nekoliko metara u duinu. Listovi su joj srcoliki ili jajoliko-duguljasti. Cvetovi su sitni, ljubiasti; cveta u toku celog leta. Plod je crvena jajoliko-duguljasta bobica duga 1 cm. Biljka je rasprostranjena u celoj naoj zemlji, a raste na vlanijim mestima, esto u znatnom broju. Cela biljka je kodljiva, a u veoj meri uzeta moe da izazove i ozbiljnija trovanja, slino kao od bunike.

Listovi nisu slini nijednoj upotrebljivoj samonikloj biljci, ali plodovi mogu u izvesnoj meri da podseaju na plodove jestive utike ili imirike (Berberis vulgaris). Meutim, ove dve biljke ne rastu na istim niti na slinim stanitima, a utika je dosta visok i razvijen drvenasti bun, te se, ako se to ima u vidu, njihovi plodovi ne mogu zameniti. Osim toga, plod utike je izrazito nakiseo, dok je plod paskvice slatkasto-nagorak (to se ogleda i u naunom imenu ove biljke; dulcamara znai slatko-nagorak).

listovima i veoma lepim ljubiastim cvetovima. Raste u planinskim predelima po livadama, proplancima, na proredenim umskim mestima i sl. a dosta se gaji i kao ukrasna biljka. Cela biljka je veoma otrovna, ali ni po jednom svom delu ne lii na neku od jestivih biljnih vrsta, te pri paljivom skupljanju ne postoji opasnost da se zameni sa nekom upotrebljivom biljkom.

5. EMERIKA Veratrum album, porodica Liliaceae ljiljani (bela emerika, prestrelen, zavlani koren). Opis ove biljke, odnosno njenih listova, dat je pri opisivanju jestive samonikle biljke sremu Allium ursinum, gde je ukazano na razlike izmedu upotrebljivih listova sremua i otrovnih listova emerike.

6. UREVAK Convallaria majalis, porodica Liliaceae ljiljani (urica). Opis i ove biljke dat je ukratko prihkom opisivanja sremua Allium ursinum, gde je ukazano na razlike upotrebljivih listova sremua i otrovnih listova urevka. Treba ukazati jo i na to da urevak ima plod kao sitnu crvenu bobicu, koja moe da izgleda privlano i da navede nepoznavaoca da je upotrebi. Ovaj plod je otrovan i ne treba da se koristi ni na koji nain.

8. HAJDUKA OPUTA Daphne mezereum, porodica Thymeleaceae hajduke opute (vuja oputa, vuja Uka, meec, volnik). Mali bun, dosta razgranat, naraste u visinu do 1 m. Lista posle cvetanja malim zelenim listovima. Cveta rano u prolee, esto jo po snegu; cvetovi su veoma lepi, ruiasto-ljubiasti, bez peteljke i gusto su poredani svuda oko cvetne granice; veoma su prijatnog mirisa. Plod je okrugla bobica, veliine graka, jasnocrvene boje kad sazri. Raste esto u meovitim umama u celoj naoj zemlji. Cela biljka je kodljiva, a u veoj koliini uzeta moe da bude i otrovna. Ne lii ni na jednu jestivu biljnu vrstu, ali su bobice veoma primamljive, te se esto deca i drugi posetioci uma prevare te ih beru i jedu. Zato treba obratiti panju na celu biljku, a ne samo na bobice.

7. JEDI Aconitum napellus, porodica Ranunculaceae ljuti (jedi, nalep, klobui, preobjedna, oveljek). Viegodinja zeljasta biljka, veoma lepa, visoka do 1-1,5 m, sa jako perastim
38

9. VRANINO OKO Paris quadrifolia, porodica Liliaceae ljiljani (petrov krst, kruevac, krstac, krujaa jagoda, hudoglidje). Zeljasta biljka, koja naraste u visinu do 30 cm. U gornjem delu stabljike nalaze se etiri (veoma retko 5-6) pravilno rasporedena lista, koji stoje u prljenu. U sredini se nalazi jedan cvet zelenkaste boje na dugakoj peteljci. Plod je crno-modra bobica, a po veliini i obliku prilino lii na krupniju borovnicu. Rasprostranjena je skoro u celoj naoj zemlji, a raste u meovitim umama brdskih i planinskih predela. Svi delovi biljke su otrovni, a naroito bobica. Kako bobica moe da podseti na neke jestivne plodove (na primer na borovnicu - mada je sjajna, dok su borovnice prevuene lakim pepeljkom), treba obratiti panju na oblik cele biljke da bi se izbegla zabuna.

10. KOZLAC Arum maculatum, porodica Araceae kozlaci (majasil, zakozlik, zminec, kanik, trkovec). Viegodinja zeljasta biljka, sa tamnozelenim lisrovima strelastog oblika, esto sa tamnim mrljama po povrini. Cvetovi su karakteristini, u obliku debelog klasa (klipa) sa oveom listolikom tuluskom, a zavravaju se golom, razliito obojenom izraslinom. Koren je zadebljao, krtolast. Plod sainjava vie bobica crvene boje grupisanih pri vrhu cvetne stabljike. Rasprostranjen je skoro u celoj naoj zemlji, od pobrda pa dosta visoko u planine, a raste po umama, medu bunjem, uvek na dobroj, humoznoj zemlji. Cela biljka je kodljiva. Po ukusu pali u ustima, isprva slabo, a naknadno mnogo jae. Medutim, kuvanjem i suenjem biljka gubi kodljive sastojke i postaje upotrebljiva. To je znaajno u odnosu na mesnati koren, koji sadri dosta hranljivih materija (skroba), te moe da se upotrebi za jelo sam ili u meavini sa drugim skrobnim sirovinama. Treba obratiti panju da se listovi kozlaca ne beru zajedno sa listovima sremua (Allium ursinum), poto se ove dve vrste esto nalaze blizu. Zabuna je nepoeljna, jer sremu moe da se jede i presan, te bi nepanjom mogao da se uzme i koji list od kozlaca zato treba obratiti panju na oblik listova, koji se znatno razlikuju, pa se stoga po njima mogu lako da raspoznaju. 11. KOZJA KRV ili ORLOVI NOKTI vrste roda Lonicera, porodica Caprifoliaceae kozokrvine (kozokrvina, pasje grode). To su bunovi ili puzavice, koje rastu po celoj naoj zemlji, posebno po brdskim i planinskim predelima, a ima ih i u primorju. Odlikuju se lepim, sitnim ih neto krupnijim cvetovima neobinog oblika, koji podseaju na oriove kande (otuda ime: orlovi nokti), bele, ruiaste, uckaste ili crvene boje. Plod im je bobica, jednostruka ili dvostruka, crvene ili crne boje. Cvetaju s prolea, a zru u leto i ranu jesen. Bobice su dosta privlane, pa se deava da ih neupueni beru i jedu; one, medutim, nisu jestive, ve su od veine vrsta kodljive, dok od nekih, naroito ako su uzete u veoj koliini, mogu da izazovu i ozbiljne poremeaje. U nas rastu sledee vrste:

ORLOVI NOKTI - Lonicera caprifolium (kozja krv, orlovnjak, orlovi nohtje). Puzavica, koja raste u toplijim, svetlijim umama i umarcima brdskih predela skoro u celoj naoj zemlji. Cvetovi se javljaju u cvastima u prljenovima du gornjeg dela stabljika, boje su ukastobele, a spolja imaju crvenkasti preliv; plod je soan, sjajan, crvene boje; po vie bobica bez peteljke stisnuto je u pazuhu listova. Skoro je nekodljiva.

CRVENO PASJE GRODE Lonicera xylosteum (brzolist, plotoplet, roievje). bun, koji raste po svetlim umama viih brdskih i planinskih predela u skoro celoj naoj zemlji. Cvetovi su bledouti i javljaju se po dva u pazuhu listova; plod je soan, tamnocrvene boje, po dve bobice na zajednikoj peteljci. kodljive su.

PLANINSKO PASJE GROE Lonicera alpigena (stokoa, tikvi, crno pasje grode). bun, koji raste po umama viih i visokoplaninskih predela u veem delu nae zemlje. Cvetovi su tamnocrvene boje, plod je soan, crven, sjajan i ima po dve bobice na zajednikoj peteljci. Smatra se otrovnim.

CRNO PASJE GRODE Lonicera nigra. bun, koji raste u umama niih planinskih i planinskih predela u veem delu nae zemlje. Cvetovi su beh ili ruiasti, a bobice crne i nalaze se po dve na jednoj peteljci. Nisu jestive. Osim opisanih vrsta, u nas se javljaju jo: lepljiva kozokrvina (Lonicera glutinosa) u primorju (bunasta, cvetovi ruiasti bobice crvene); modri kozolist (Lonicera coerulea) u zapadnim delovima nae zemlje (bunast,
39

cvetovi ukastobeii, bobice crne); zimzelena kozokrvina (Lonicera implexa) u primorju (puzavica, listovi koasti, sjajni); mediteranski orlovi nokti (Lonicera etrusca) u delovima Hrvatske, Crne Gore i Makedonije (puzavica, cvetovi udkastobeli) i kozjaina (Lonicera periclymenum) u toplijim delovima nae zemlje (cvetovi ukastobeliasti, bobice crvene).

modri kozolist (Lonicera caerulea)

kozokrvina (Lonicera implexa)

sjajni, sa finim lisnim nervima du celog lista. Pod zemljom se nalazi lukovica, velika 2 do 3 cm. Rasprostranjen je skoro u celoj naoj zemlji, a raste po sveim i vlanim livadama i travnjacima, od nizina do viih planina, esto u velikom mnotvu. Cela biljka sadri otrovni sastojak kolhicin i kodljiva je za oveka i za ivotinje. Potpuno neupueni sakuplja mogao bi lie mrazovca da zameni sa liem sremua ili zelja. Sremu, medutim, nikad ne raste na livadi, ve u umi listovi mu jako miriu na luk. Listovi zelja imaju dobro izraenu lisnu drku, manje su sjajni i na njima se dobro vidi jako razgranata mrea lisnih nerava, dok listovi mrazovca nemaju drku, a nervi su fini i pruaju se samo uzdu celog lista.

mediteranski orlovi nokti (Lonicera etrusca) 13. KUKUTA Conium maculatum, porodica Umbelliferae titare (vehka kakuta, buumi, mije zelje). Dvogodinja zeljasta biljka, koja moe da naraste i preko oveije visine. Stabljika je jako razgranata, iznutra uplja i posuta plaviastim pepeljkom, a u donjim delovima se po njoj nalaze smeocrvene pege. titasta cvast sastavIjena je od po 12 do 20 krakova, na kojima se nalazi velik broj sitnih belih cvetova. Rasprostranjana je po celoj naoj zemlji, od nizina pa do viih brda, a raste u blizini naselja, po zaputenim mestima, ukraj ograda, na ruevinama po bunjitima i na slinim mestima. Svi delovi kukute su veoma neprijatnog mirisa (mirie na mieve; otuda i neka od njenih narodnih imena) i sadre otrovne sastojke. Listovi kukute mogu da lie na neke od jestivih vrsta biljaka iz porodice titara, ali malo paljiviji skuplja moe lako da uoi raziku jer, dok sve druge vrste imaju prijatan zainski miris, miris kukute je veoma neprijatan, a njegova stabljika je pegava, za razliku od drugih.

kozjaina (Lonicera periclymenum) Plodovi svih ovih vrsta smatraju se nejestivim! 12. MRAZOVAC Colchicum autumnale, porodica Liliaceae ljiljani (mrazovka, jesenji kaun, jesenji voak, brndua, uivec). Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste do 50 cm u visinu. Odlikuje se time to najpre cveta u jesen (poev od avgusta meseca) lepim pojedinanim krupnim cvetovima levkastog oblika i ruiaste boje, koji izbijaju pravo iz zemlje, a listovi izbijaju tek narednog prolea. Listovi su svi prizemni, izbijaju pravo iz zemlje, bez lisne drke, dugaki su 15 do 35 cm, a iroki 3 do 5 cm, pri vrhu su iljati i malo uvrnuti,

40

RASPROSTRANJENOST BILJA PO REJONIMA I GODINJIM DOBIMA

NIZINA - rano prolee
Kopriva (10), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), vodeno zelje (18), avlika (20), kiseljak (21), troskot (25), lisac (24), paprac (26), vijuac (29), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (35), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), velika divlja loboda (40), morska loboda (41 primorje), divlja morska blitva (42 primorje), omaga (43 primorje), crvena omaga (44 primorje), jurica (45 primorje), solnjaa (46 primorje), mijakinja (47), mokrica (48), pucavac (50), morgrua (54 primorje), crni slez (56), bela slezovaa (58), pitomi slez (60), beloruiasti slez (61), zuta zeja soca (63), suruica (70), medunika (71), gusja trava petrovac (81), ditelina (97 priraorje), deteline (9899), ruiasti nourak (103), matar (108 primorje), POVRE (78), sedmolist (109), divlja mrkva (110), jaglika (113), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), crnjua (125), bokvica (128), muka bokvica (129), veiika bokvica (130), peana bokvica (131), buaak (133), cigansko perje (134), maslaak (140), movarni maslaak (141), primorski maslaak (142 primorje), lavlji zub (143), krasuljak (144), maii krasuljak (145 primorje), jednogodinji krasuljak (146 primorje), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), ostak (155), bruia (161 primorje), apljan (162 juni delovi zemlje), sitni apljan (163 primorje i Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174), sparoina (175 primorje), tetivika (176 primorje), ptije mleko (178), veprina (179 primorje), dremovac (180), trska (181). Kiseljak (21), troskot (23), lisac (24), paprac (26), mijakinja (47), mokrica (48), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), uta zeja soca (63), ruiasti nourak (103), matar (108 primorje), (109), jaglika (113), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), buaak (133), maslaak SALATA sedmolist (140), lavlji zub (143 primorje), krasuljak (144), mali krasuljak (145 primorje), jednogodinji krasuljak (146 primorje), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169). Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), lokvanj (52), morgrua (54 primorje), maslaak (140), lavlji zub (143 primorje), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153) apljan (162 juni delovi HLEB zemlje), sitni apljan (165 primorje i Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182), movarni kaun (188). EER Lokvanj (5 1), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153). (21), paprac (26), matar (108 primorje), sedmolist (109), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), ZAIN Kiseljak okrugli divlji luk(168), baluka (169), pasji luk (142 primorje). Kleka (4), uta zeja soca (63), kupina (72), nizinska kupina (74), primorska kupina (75), umska jagbda (77), gusja AJ trava (78), petrovac (81), divlje rue (82), zimzelena rua (85 primorje), jaglika (115), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), movarni kaun (188). Maslaak (140), movarni maslaak (141), primorski maslaak (142 primorje), lavlji zub (145 primorje), KAFA vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (155).

NIZINA - prolee
Kopriva (10), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavije (15), konjski tavelj (16), zelje (17), vodeno zelje (18), avlika (20), kiseljak (21), troskot (23), lisac (24), paprac (26), vijuac (29), pepeijuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), velika divlja loboda (40), morska loboda (41 primorje), divlja morska blitva (42 primorje), omaga (43 primorje), crvena omaga (44 primorje), mijakinja (47), mokrica (48), pucavac (50), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), pitomi slez (60), beloruiasti slez (61), uta zeja soca (63), surudca (70), medunika (71), gusja trava (78), petrovac (81), (96), ditelina (97 primorje), deteline (9899), ruiasti nourak (105), sedmolist (109), divlja mrkva POVRE bagrem (110), jagorevina (112), jaglika (113), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), peana bokvica (131), buaak (133 primorje i Makedonija), cigansko perje (134), maslaak (140), movarni maslaak (141), primorski maslaak (142 primorje), lavlji zub (143 primorje), krasuljak (144), niali krasuljak (145 primorje), jednogodinji krasuljak (146 primorje), vodopija, (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), ostak (155), apljan (162 juniji predeli), sitni apljan (165 primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174), sparoina (175 primorje), tetivika (176 primorje), ptije mleko. (178), dremovac (180), trska (181). Kiseljak (21), troskot (23), lisac (24), paprac (26), mijakinja (47), mokrica (48), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), uta zeja soca (63), ruiasti nourak (105), sedmoiist (109), jagorevina SALATA (112), jaglika (113), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), buaak (133 primorje i Makedonija), maslaak; (140), lavlji zub (143 primorje), krasuljak (144), mali krasuljak (145 primorje), jednogodinji krasuljak (146 primorje), vodopija (148), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugU divlji luk (168), baluka (169). Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua (54 primorje), maslaak (140 141) lavlji zub (143 primorje), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), apljan (162 juniji HLEB predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (185), movarni kaun (188), jelenjak (190). EER Divija morska blitva (42 primorje), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153). (21), paprac (26), sedmolist (109), divlja mrkva (110), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), ZAIN Kiseljak baluka (169), pasji luk (172 primorje) Kleka (4), uta zeja soca (63), kupina (72), nizinska kupina (74), primorska kupina (75 primorje), umska AJ jagoda (77), gusja trava (78), petrovac (81), divlje rue (8285), zimzelena rua (85 primorje), bagrem (96), jaglika (113), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), movarni kaun (188). Maslaak (140), movarni maslaak (141), primorski maslaak (142 primorje), lavlji zub (143 primorje), KAFA vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153).

41

NIZINA - prolee
Kopriva (10), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavije (15), konjski tavelj (16), zelje (17), vodeno zelje (18), avlika (20), kiseljak (21), troskot (23), lisac (24), paprac (26), vijuac (29), pepeijuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), velika divlja loboda (40), morska loboda (41 primorje), divlja morska blitva (42 primorje), omaga (43 primorje), crvena omaga (44 primorje), mijakinja (47), mokrica (48), pucavac (50), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), pitomi slez (60), beloruiasti slez (61), uta zeja soca (63), surudca (70), medunika (71), gusja trava (78), petrovac (81), bagrem (96), ditelina (97 primorje), deteline (98 POVRE 99), ruiasti nourak (105), sedmolist (109), divlja mrkva (110), jagorevina (112), jaglika (113), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), peana bokvica (131), buaak (133 primorje i Makedonija), cigansko perje (134), maslaak (140), movarni maslaak (141), primorski maslaak (142 primorje), lavlji zub (143 primorje), krasuljak (144), niali krasuljak (145 primorje), jednogodinji krasuljak (146 primorje), vodopija, (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), ostak (155), apljan (162 juniji predeli), sitni apljan (165 primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174), sparoina (175 primorje), tetivika (176 primorje), ptije mleko. (178), dremovac (180), trska (181). Kiseljak (21), troskot (23), lisac (24), paprac (26), mijakinja (47), mokrica (48), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), uta zeja soca (63), ruiasti nourak (105), sedmoiist jagorevina (112), jaglika (113), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), buaak SALATA (109), (133 primorje i Makedonija), maslaak; (140), lavlji zub (143 primorje), krasuljak (144), mali krasuljak (145 primorje), jednogodinji krasuljak (146 primorje), vodopija (148), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugU divlji luk (168), baluka (169). Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua (54 primorje), maslaak (140 141) lavlji zub (143 primorje), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), apljan (162 HLEB juniji predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (185), movarni kaun (188), jelenjak (190). EER Divija morska blitva (42 primorje), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153). (21), paprac (26), sedmolist (109), divlja mrkva (110), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk ZAIN Kiseljak (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje) Kleka (4), uta zeja soca (63), kupina (72), nizinska kupina (74), primorska kupina (75 primorje), umska AJ jagoda (77), gusja trava (78), petrovac (81), divlje rue (8285), zimzelena rua (85 primorje), bagrem (96), jaglika (113), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), movarni kaun (188). Maslaak (140), movarni maslaak (141), primorski maslaak (142 primorje), lavlji zub (143 primorje), KAFA vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153).

NIZINA - rano leto

Kiseljak (21), troskot (23), vijuac (29), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), lobodai (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39),:-velika divlja loboda (40), divlja morska blitva (42 primorje), mijakinja: (47), mokrica (48), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), medunika (71), gusja trava (78), petrovac (81), bagrem (96), dcteiine 99), ruiasti nourak (103), matar (108 primorje), sedmolist (109), divlja mrkva (110), poponac (115), POVRE (98 pludnjak (116), mrtva kopriva (118), crnjua (125), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (150), krasuljak (144), mali krasuljak (145 primorje), jednogodinji krasuljak (146 primorje), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli), sitni apljan (165 primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), ramnoljubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugji divlji luk (168), baluka (169), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181). (21), mijakinja (47), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 SALATA Kiseljak primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169). Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua (54 primorje), lavlji zub (145 primorje), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 jum predeli), sitni HLEB apijan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182183), movarni kaun (188), jelenjak (190). EER Divlja morska blitva (42 primorje). (108 primorje), sedmolist (109), zmijin luk (165), okruglasn tlivlji luk (166), tamnoljubiasti divlji ZAIN Matar luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje). Kleka (4), kupina (72), nizinska kupina (74), primorska kupina (75 primorje), umska jagoda (77), gusja trava (78), AJ petrovac (81), divlje rue (82), zimzelena rua (85 primorje), bagrem (96), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), movarni kaun (188). KAFA Lavlji zub (143 primorje), vodopija (142).

NIZINA - leto
Kiseljak (21), troskot (25), vijuac (29), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda. (36), Ijuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (59), veiika divlja loboda (40), divija morska blitva (42 primorje), miljakinja. (47), mokrica (48), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), detelina (98), matar POVRE (108 primorje), poponac (115), mrtva kopriva (118), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (150), krasuljak (144), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), srak (160), apljan (162 juni predeli), sitni apljan (165 primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 primorje Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174), ptije mleko (178), dremovac (180).

42

SALATA HLEB EER ZAIN AJ KAFA

Kiseljak (21), mijakinja (47), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169). Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua (54 primorje), lavlji zub (143 primorje), srak (160), apljan (162 juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182 185), movarni kaun; (188), jeienjak (190). Divlja morska blitva (42 primorje), srak (160). Kiseljak (21), zmijin luk (165), okrugiasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 primorjc, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje). Kleka (4), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), movarni kaun (188). Lavlji zub (145 primorje), vodopija (148).

NIZINA - rana jesen

Kopriva (l0), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), vodeno zelje (18), avlika (20), kiseljak (21), troskot (23), lisac (24), paprac (26), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), velika divlja loboda (40), divlja morska blitva (42 primorje), mijakinja (47), mokrica (48), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni slez (57), bela (58), pitomi slez (60), beloruiasti slez (61), detelina (98 99), matar (108 primorje), sedmolist POVRE slezovaa (109), jagorevina (112), jaglika (113), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), krasuljak (144), mali krasuljak (145 primorje), jednogodinji krasuljak (146 primorje), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), srak (160), apljan (162 juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174), sparoina (175 primorje), ptije mleko (178), dremovac (180). SALATA Kiseljak (21), mijakinja (47). Pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua (54 primorje), ir raznih vrsta hrastova( ), glog (90 143), lavlji zub (143 primorje), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak HLEB (153), umska repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), vodeni orah (159), srak (160), apljan (162 juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180), rogoz (182), trska (181), movarni kaun (188), jelenjak (190). MASNO ir raznih vrsta hrastova ( ), crni slez (56), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174). morska blitva (42 primorje), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska EER Divlja repuina (154), srak (160). (21), paprac (26), matar (108 primorje), sedmolist (109), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), ZAIN Kiseljak tamnoljubiasd luk (167 primorje, Makedonija), okrugli diviji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje). AJ Kleka (4), jaglika (113), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), movarni kaun (188). ir raznih vrsta hrastova, ( ), lavlji zub (145 primorje), vodopija (148), veiika repuina (151), mala repuina KAFA (152), maljavi iak (153).

NIZINA - kasna jesen

POVRE Kopriva (l0), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), zelje (17), vodeno zelje (18), avlika (20), kiseljak (21), troskot (23), lisac (24), paprac (26), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), velika divlja loboda (40), divlja morska blitva (42 primorje), mijakinja (47), mokrica (48), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), pitomi slez (60), beloruiasti slez (61), deteline (98 99), matar (108 primorje), sedmolist (109), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), maslaak (140), krasuljak (144), mali krasuljak (145 primorje), bela rada (147), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), srak (160), apljan (162 juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje), vilina metla (173) uskolista vilina metla (174), sparoina (175 primorje), ptiie mleko (178), dremovac (180), trska (181). SALATA Kiseljak (21), mijakinja (47). HLEB Pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua (54 primorje), ir raznih vrsta hrastova ( ), glog (9091), maslaak (140141), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153). umska repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista voden bokvica (158), vodeni orah (159), srak (160), apljan (162 juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182), movarni kaun (188), jelenjak (190). MASNO ir raznih vrsta hrastova ( ), crni slez (56), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174). morska blitva (42 primorje), velika repuina (151) mala repuina (152), maljavi iak (153), umska EER Divlja repuina (154), srak (160). ZAIN Kiseljak (21), paprac (26), matar (108 primorje), sedmolist (109), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje) AJ Kleka (4), divlje rue (8283), zimzelena rua (85 - primorje), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), movarni kaun (188). KafA ir raznih vrsta hrastova ( ), lokvanj (51), uti lokvanj (52), maslaak (140141), lavlji zub (143 primorje), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), vilina metla (173), uskolista, vilina metla (174), sparoina (175 primorje), veprina (179 primorje).

43

NIZINA - zima
Kiseljak (21), troskot (23), divlja morska blitva (42 primorje), mijakinja (47), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni slez (57), deteline (9899), matar (108 primorje), mrtva kopriva (118), crnjua (123), (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), krasuljak (144), mali krasuljak (145 primorje), POVRE bokvica vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje), dremovac (180). SALATA Kiseljak (21), mijakinja (47). Lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua (54 primorje), glog (90 91), lavlji zub (143), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), vodena bokvica (157). vodeni orah (159), apljan (162 HLEB juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182183), movarni kaun (188), jelenjak (190). EER Divlja morska blitva (42 primorje), velika repuina (151),mala repuina (152), umska repuina (154). (21), matar (108 primorje), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 zain Kiseljak primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje). AJ Divlje rue (8283), zimzelena rua (85 primorje), majkina duica (126), movarni kaun (188). kafA Lavlji zub (145 primorje), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154).

BRDSKI POJAS- rano prolee

Navala (1), enska paprat (2), bujad (5), breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), kopriva (10), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), srenjak (25), paprac (26), vijuac (29), branjenik (30), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), pitomi slez (60), beloruiasti slez (61), zeja soca (62), netik (64), beli (68), uti jari (69), suruica (70), medunika (71), petrovac (81), nourak (101), umska svilovina (102), ruiasti POVRE jari nourak (103), meja apa (l05), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), jaglika (113), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), peana bokvica (131), maslaak (140), movarni maslaak (141), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), velika repuina (151), rnala re_puina (132), maljavi iak (153), umska repuina (154), ostak (155), kozja brada (156), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), baluka (169), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174), zlatan (177), ptije mleko (178), veprina (179), dremovac (180), trska (181), rogoz (182-183), jelenjak (190). Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), srenjak (25), paprac (26), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), zeja soca (62), beli jari nourak (101), umska svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa (106), apica salata (68), (107), sedmolist (109), jaglika (113), pravi jaglac (114), plunjak (116), dobriica (121), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), maslaak (140), krasuljak (144), veiika rcpuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169). Bujad (3), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), suruica (70), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac hleb (180), trska (181), rogoz (182183), kaun (184), mledac (185), vcliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). masno Breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9). (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), meja apa (105), velika meja apa (106), vclika rcpuina eer Breza (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154), apica (107). Kiseljak (21), mali kiseljak (22), paprac (26), luac (53), zeja soca (62), meja apa (105), velika meja apa zain (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169). Kleka (4), zeja soca (62), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (79), perrovac (81), divlje rue (8283), nourak (101), jaglika (113), pravi jaglac (114), majkina duica (126), kaun (184), mledac (185), veliki aj kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). Maslaak (140), movarni maslaak (141), vodopija (148), velika repuina, (151), mala repuina (152), maljavi kafA iak (153), umska repuina (154).

BRDSKI POJAS - prolee

Navala (1), enska paprat (2), bujad (3), breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), kopriva (10), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), srenjak (25), paprac (26), vijuac (29), branjenik (30), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), pucavac(50), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika siezovaa (59), pitomi siez (60), beloruiasti slez (61), zeja soca (62), netik (64), jarii (6869), suruica (70), medunika (71), petrovac (81), bagrem (96), detelina povre (9899), nourak (101), umska svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva(110), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), peana bokvica (131), zvoni (135136), maslaak (140), movarni maslaak (141), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174), zlatan (177), ptije tnleko (178), dremovac (180), trska (181), jelenjak (190).

44

salata

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), srenjak (25), paprac (26), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), zeja soca (62), beli jari (68), nourak (l01), amska svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jagiac (114), plunjak (116), dobriica (121), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), maslaak (140), krasuljak (144), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169). Bujad (3), vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), maslaak (140), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182183), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). Breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154). Kleka (4), zeja soca (62), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (79), petrovac (81), divlje rue (8283), bagrem (96), nourak (101), jaglika (113), pravi jaglac (114), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun (184), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). Maslaak (140), movarni maslaak (141), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154).

hleb

eer

aj

kafA

BRDSKI POJAS - rano leto

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (25), vijuac (29), branjenik (30), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (53), rni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), zeja soca (62), netik (64), jarii (6869), suruica (70), medunika (71), petrovac (81), deteline (9899), nourak (l01), umska svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), zvonii (135136), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), jelenjak (190). Kiseljak (21), mali kiseljak (22), mijakinja (47), zeja soca (62), beli jari (68), umska svilovina (102), meja apa (105), vclika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), crnjua (123), krasuljak (144), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169). Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), nourak (101), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182183), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kacunak (191), uskolisri kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154). Kiseljak (21), mali kiseljak (22), paprac (26), luac (53), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169). Kleka (4), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (79), petrovac (81), divlje rue (8283), nourak (l01), jaglika (113), pravi jaglac (114), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), jelenjak (190), mcdeni kacunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). Vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154).

povre

salatA

hleb eer zain ajne biljke kafA

BRDSKI POJAS - leto

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), vijuac (29), branjenik (30), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (59), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), netik (64), jarid (6869), deteline (9899), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), divlja mrkva (110), pravi jaglac (114), poponac (115), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), krasuljak (144), bela rada (147), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), jelenjak (190). Kiseljak (21), mali kiseljak (22), mijakinja (47), beii jari (68), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169). Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), srak (160), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182183), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (195), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107). Kiseljak (21), mali kiseljak (22), luac (53), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), divlja mrkva (110), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169). Kleka (4), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (79), petrovac (81), divlje rue (8283), pravi jaglac (114), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun(184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kacunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). Vodopija (148).

povre

salata hleb eer zain aj kafA

45

BRDSKI POJAS - rana jesen

Kopriva (l0), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), paprac (26), branjenik (30), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (55), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), pitomi slez beloruiasti slez (61), jarii (6869), suruica (70), deteline (9899), umska svilovina (102), meja povre (60), apa (105), apica (107), sedmolist (109), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), zvonii (135136), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), srak (160), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), jelenjak (190). salatA Kiseljak (21), mali kiseljak (22), beli jari (68). Bujad (3), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), suruica (70), nourak (l01), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), vodeni orah (159), srak (160), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac hleb (180), trska (181), rogoz (182183), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). eer Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107). Kiseljak (21), mali kiseljak (22), luac (53), zeja soca (62), mcja apa (105), velika meja apa (106), apica zain (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169). Kleka (4), zeja soca (62), kupine (7273), malina (76) umska jagoda (77), virak (79), petrovac (81), divlje rue (82 83), nourak (101), pravi jaglac (114), matinjak (124), vraniiova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun ajn (184), mledac (185), veliki kacun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (195), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). kafA Vodopija (148).

BRDSKI POJAS - kasna jesen

Kopriva (l0), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (15), poljsko zelje (14), tavije (15), konjski taveij (16), zelje (17), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), paprac (26), branjenik (30), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeijuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (59), mijakinja (47), moknca (48), umska mijakinja (49), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), pitomi slez (60), beloruiasti povre siez (61), jarii (6869), suruica (70), nourak (l01), umska svilovina (102), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), krasuljak (144), bela rada (147), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), srak (160), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli diviji luk (168), baluka (169), zlatan (177), prije mleko (178), dremovac (180), jeienjak (190). salata Kiseljak (21), mali kiseljak (22), beli jari (68). Bujad (3), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), suruica (70), medunika (71), mukinja (88), divlja kruka (89), glogovi (9091), nourak (l01), maslaak (140), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), vodeni orah (159), srak (160), hleb apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182183), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). masno Crni slez (56), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174), apa (105), velika meja apa (106), apica (107), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak eer Meja (153) umska repuina (154). Kiseljak (21), mali kiseljak (22), paprac (26), luac (53), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), zain sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169). Kleka (4), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (79), petrovac (81), divlje rue (8283), brekinja (87), divlja kruka (89), dren (104), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana aj (127), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimcnjak (195), zelenkasti vimenjak (196). Maslaak (140), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina kafA (154), veprina (179).

BRDSKI POJAS - zima

Kiseljak (21), mali kiseijak (22), troskot (23), mijakinja (47), crni slez (56), sitni slez (57), jarii (6869), suruica (70), mrtva kopriva (118), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), povre krasuljak (144), bela rada (147), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165), okrugiasd divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), jelenjak (190).

46

salata hleb eer zain aj kafa

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), beli jari (68). Bujad (3), lokvanj (51), uti lokvanj (52), suruica (70), nourak (101), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), vodeni orah (159), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182183), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). Velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154). Kiseljak (21), mali kiseljak (22), divlja mrkva (110), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti diviji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169). Kleka (4), kupine (7274), malina (76), umska jagoda (77), virak (79), divlje rue (8283), majkina duica (126), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vimenjak (195), zelenkasu vimenjak (196). Vodopija (148).

PLANINSKI POJAS - rano prolee

Navala (1), enska paprat (2), bujad (3), hreza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), kopriva (10), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), planinsko zelje (19), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), srenjak (25), alpski srenjak (28), branjenik (30), pepeljuga (31), mijakinja (47), umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), beloruiasti slez (61), zeja soca (62), netik (64), uvarkue (6566), jarii (6869), (70), medunika (71), petrovac (81), deteline (9899), nourak (101), umska svilovina (102), ruiasti povre suruica nourak (105), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (125), bokvica (1 28), muka bokvica (129), planinska bokvica (132), zvonii (135136), zeice (138139), maslaak (140), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), crni koren (149), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), apljan (162), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptiije mleko (178), trska (181). Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), srenjak (25), alpski srenjak (28), mijakinja (47), umska mijakinja (49), luac (53), crni siez (56), sitni siez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), zeja soca (62), beli jari nourak (101), umska svilovina (102), meja apa (105), 1 velika meja apa (106), apica (107), sedmolist salata (68), (109), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), plunjak (116), dobriica (121), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), planinska bokvica (132), maslaak (140), krasuljak (144), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171). Bujad (3), pepeljuga (31), suruica (70), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), hleb pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (195), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), velika eer Breza repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154). (4), kiseljak (21), mali kiseljak (22), luac (53), zeja soca (62), meja apa (105), velika meja apa (106), zain Kleka apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (71). Alpski srenjak (28), zeja soca (62), kupine (7274), maline (76), umska jagoda (77), virak (7980), petrovac (81), divlje rue (8384), nourak (101), iagorcvina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), majkina aj duica (j 26), kacun (184), mledac (185), veliki kacun (184), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskoiisti kaun (192), platak (195), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). kafa Maslaak (140), vodopija (148), velika repuina (i 51), mala repuma ( 2), umska rcpuina (154).

PLANINSKI POJAS - prolee

Navala (1), enska paprat (2), bujad (3), breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), kopriva (10), mala kopriva (11), Ijuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), planinsko zelje (19), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), srenjak (25), alpski srenjak (28), branjenlk (30), pepeljuga (31), mijakinja (47), umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), beloruiasti slez (61), zeja soca (62), netik (64), uvarkuca (6566), jarii (6869), suruica medunika (71), petrovac (81), detelina (9899), nourak (101), umska svilovina (102), ruiasti nourak povre (70), (105), meja apa (105), veiika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), jagorevina (112), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), planinska bokvica (132), zvonii (135136), zeice (138139), maslaak (140), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), crni koren (149), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), apljan (162), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181). Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23). srenjak (25), alpski srenjak (28), mijakinja (47), umska mijakinja (49), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), zeja soca (62), beli jari (68), nourak umska svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist salata (101), (109), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), plunjak (116), dobriica (121), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), planinska bokvica (132), maslaak (140), krasuljak (144), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171). Bujad (3), pepeljuga (31), suruica (70), zeice (138139), crni koren (149), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), hleb mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (188), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

47

eer zain aj kafa

Breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), meja apa (105), veiika meja apa (106), apica (107), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154). Kiseljak (21), mali kiseljak (22), luac (53), zeja soca (62), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divija mrkva (110), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171). Kleka (4), alpski srenjak (28), zeja soca (62), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (798o), petrovac (81), divlje rue(8283), nourak (101), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (195), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). Maslaak (140), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154).

PLANINSKI POJAS - rano leto

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (25), branjenik (30), pepeljuga (31), mijakinja (47), umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), zeja soca (62), netik (64), uvarkue (6566), jarii (6869), suruica (70), petrovac (81), deteline (9899), nourak (101), umska svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), povre sedmolist (109), divlja mrkva (110), pravi jagiac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), planinska bokvica (132), zvonii (135136), zeice (138139), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptije mleko (178). (21), mali kiseljak (22), mijakinja (47), umska mijakinja (49), luac (55), zeja soca (62), beli jari (68), salata Kiseljak umska svilovina (102), srcmu (164), sibirski luk (170), laneuva (171). Suruica (70), nourak (101), zeice (138139), crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), hleb pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). eer Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107). (21), mali kiseljak (22), luac (53), zeja soca (62), meja apa (l05), velika meja apa (106), apica (107), zain Kiseljak sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171). Kleka (4), zeja soca (62), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (798o), petrovac (81), divlje rue (8283), nourak (101), pravi jaglac (114), kaun (184), vranilova trava (125), majkina duica (126), aj nana (127), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). kafA Vodopija (148).

PLANINSKI POJAS - leto

Kiseijak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), mali sranik (27), branjenik (30), pepeljuga (31), mijakinja (47), umska mijakinja (49), luac (53), crni slez (56), sitni siez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), netik (64), uvarkue (6566), jarii (6869), suruica (70), detelina (9899), meja apa (105), velika meja (106), apica (107), divlja mrkva (110), pravi jaglac (114), poponac (115), mrtva kopriva (118), mrljava povre apa mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), planinska bokvica (132), zeice (138139), krasuljak (144), bela rada (147), crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptije mleko (178). salata Kiseljak (21), mali kiseljak (22), mijakinja (47), beli jari (68), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171). Pepeljuga (31), surudca (70), zeice (138139), crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac hleb (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). eer Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107). (21), mali kiseljak (22), luac (53), meja apa (l05), velika meja apa (106), apica (107), divlja mrkva zain Kiseljak (110), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171). Kleka (4), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (7980), petrovac (81), divlje rue (8283), pravi jaglac (114), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun (184), mledac aj (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). kafa Vodopija (148).

PLANINSKI POJAS - rana jesen

Kopriva (l0), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), ravelj (15), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), planinsko zelje (19), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskor (23), mali sranik (27), alpski srenjak (28), branjenik (30), pepeljuga (31), mijakinja (47), umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), beloruiasti slez (61), uvarkue (6566), jarii (6869), (70), detelina (9899), umska svilovina (102), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), povre suruica sedmolist (109), divlja mrkva (110), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (1 29), planinska bokvica (132), zeice (138139), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija, (148), crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apijan (162), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptije mleko (178).

48

salata hleb

eer zain aj

kafA

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), mijakinja (47), beli jari (68), laneuva (171). Bujad (3), pepeljuga (31), suruica (70), zeica (138159), crni koren (149), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli), zlatan (177), prije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kacunak (187), mali kacunak (189), medeni kacunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154). Kiseljak (21), mali kiseljak (22), luac (53), meja apa (l05), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), srcmu (164), sibirski luk (170), laneuva (171). Kleka (4), alpski srenjak (28), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (7980), petrovac (81), divlje rue (8285), jagorevina (112), jaglika (115), pravi jaglac (114), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun (184), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). Vodopija (148).

PLANINSKI POJAS - kasna jesen

povre Kopriva (l0), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), planinsko zelje (19), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), mali sranik (27), alpski srenjak (28), branjenik (30), pepeljuga (31), mijakinja (47), umska mijakinja (49), luac (55), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), beloruiasti slez (61), uvarkue (6566), jarii (6869), suruica (70), deteline (9899), nourak (101), umska svilovina (102), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), poponac (115), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), planinska bokvica (132), zeice (138139), krasuljak (144), bela rada (147), crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptije mleko (178). salata Kiseljak (21), mali kiseljak (22), beli jarii (68). hleb Bujad (3), pepeljuga (31), suruica (70), mukinja (88), beli glog (92), nocurak (101), zeice (138139), maslaak (140), crni koren (149), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apijan (162 juni predeli), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zclenkasti vimenjak (196). eer Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154). zain Kleka (4), kiseljak (21), mali kiseljak (22), luac (53), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171). aj Kleka (4), alpski srenjak (28), kupine (7273), malina (76), umska jagoda, (77), virak (7980), divije rue (8283), brekinja (87), divlja kruka (89), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). kafA Maslaak (140), vodopija (148).

PLANINSKI POJAS - zima

povre Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), mijakinja (47), crni slez (56), sitni slez (57), uvarkue (6566), jarii (6869), suruica (70), mrtva kopriva (118), crnua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), planinska bokvica (132), zeice (138 -139), krasuljak (144), bel rada (147), crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptije mleko (178). salata Kiseljak (21), mali kiseljak (22), mijakinja (47), beli jari (68). hleb Bujad (5), suruica (7), nourak (101), zeice (138139), crni koren (149), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162-juni predeli), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaun (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). eer Velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154). zain Kiseljak (21), mali kiseljak (22), divlja mrkva (110), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171). aj Kleka (4), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (7980), divlje rue (8283), majkina duica (126), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaun (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelcnkasti vimenjak (196). kafA Vodopija (148).

49

HLEB
Najjednostavnije peenje hleba u umi: Pripremimo testo za hleb, i stavimo ga u list povee repuine (da nadoe). U meuvremenu iskopamo jednu rupu i obloimo je kamenom (kao kad se kaldrmiu ulice); zatim zaloimo vatru i kad je jedno pola sata gorela jaka vatra povadimo ar i pepeo iz rupe i u nju stavljamo nadoo hleb, sa sve list u kome je bio. Sada pokrivamo rupu i hleb u njoj sa poveim pljosnatim kamenom i stavljamo na njega onaj ar i pepeooji smo izvadili iz rupe i loimo dalje vatru odozgo, a tankim prutiem nakon pola sata peenja probamo, buimo hleb, pa ako se na pruti ne lepi testo hleb je gotov i vadi se iz rupe. Hleb se jo lake moe pei ako se potrudimo i napravimo furune. Umesto kvasca: moemo izmrviti u toploj vodi pare hleba, dodati malo brana i staviti na toplo mesto (na sunce ili kraj vatre). Kada ta masa dobije nakiseo miris i pone da puta mehurie, kvasac je gotov. Za meenje hleba se moe koristiti pena prilikom vrenja voa (sa komine) i sl. Ako ostanemo bez dovoljno itarica, krompira i drugih izvora skrobne hrane, moemo se pomoi divljim hlebnim biljem. Uobiajeno je da se peninom branu dodaje 10% ovih hlebnih sirovi na, a usluaju oskudice i vie.

Repuina (151-154) - Oprano i osueno korenje se melje. Dobijeno brano se mea sa dvostrukom koliinom raanog ili peninog brana i pee se hleb. Bujad (3) - Podanak se vadi u jesen ili krajem zime, sui se i melje pa dodaje branu. Rogoz (182) - Najpristupanija zamena za brano je polen rogoza, koji se lako sakuplja, ima prijatan ukus i bogat je belanevinama.Koren se paljivo (detaljno) pere, see se na parie od pola do jednog cm, suiti ih u pei sve dok se ne ponu lomiti uz suvo krckanje. Zatim ih isitniti u stupi ili vodenici za kafu. Dobijenom branu se dodaje 10-15% raenog ili peninog brana i peku se lepinje ili hleb. Pirevina () - Oiene, dobro oprane i osuene rizome pirevine dobro osuiti, usitni ti, i samleti u brano od koga se moe mesiti hleb. Najbolje je da se mea sa peninim ili nekim drugim branom. Trska (181) - Korenje oprati otrom etkom,isitniti noem i samleti na mlinu za kafu i prosejati. Dobijeno brano se koristi za spremanje supa i peciva. Srak (160) - Pre nego pristupimo preradi rizoma u brano dobro ga namakati u vodi. (u branu koje se dobija od osuenog kore na ukupna koliina hranljivih materija dostie do73%), za spremanje kaa, raznih slatkia. Od proprenog korena dobija se mlevenjem brano ukasto-bele boje prijatnog slatkog ukusa. Moe da se koristi u ishrani bez ogranienja. Lokvanji (51,52) - Sa dugakim tapom sa kukom na kraju, postavimo je pod listove i povucimo. Mora se sa naporom vui izvui mnotvo podvodnih stabljika, sa podancima lokvanja,koji zbog tih podvodnih stabljika. Svee korenje se ree na krike debljine 0,5-1 cm i duine 5-10 cm; sue se na otvorenom (vazduhu), dosuuju, na pei, u rerni ili vatri i melju u brano.Radi
50

odstranjenja oporih sastojaka brano se potapa u vodu (5 l. na 1 kg. brana). Pusti se da stoji 3-5 asova i dva puta se postupak ponavlja u istu koliinu vode u kojoj se dri 5-6 asova. Zatim se brano sui na istim daskama, platnu ili pamunom tkanju.Koristi se za razliite vrste jela i peciva. U sirovom stanju koren ne upotrebljavati. Hrastov ir () - Hrastov ir se pre upotrebe oljuti i ostavi na podesnom mestu da proklija, jer se klijanjem skrob preobraa u er. Zatim se usitni dobro osui i melje u brano od koga se moe mesiti ukusni hleb i pecivo. Mogu se slino koristiti i irovi bukve. Ako se ne naklijava onda se oljuteno jezgro podue kuva u veoj koliini vode. Voda se nekoliko puta odliva da bi se odstranila gorina. Skuvan ir se sitno izdrobi i mea sa hlebnim testom, a moe da se sui pa melje i tako dobi jamo brano od ira. Leskove rese () - Prvo dobro prokuvaju, procede i sue, pa se osuene mrve i melju i dodaju hlebnom testu. Lipa () - Osueno mlado lie se melje i dodaje testu za hleb od rai ili penice ili neke druge sirovine. Lomboda (36), Vijuac (29), Pepeljuga (31) Zrelo semenje koristi se kao krupa od koje se dobija hranljiva ukusna kaa, a posle mlevenja brano, koje se dodaje u druge hlebne sirovine. Kauni (184-192), apljan (162) - Gomolji izvaeni krajem leta, peru se i sputaju 2-3 min. u kipuu vodu za odstr anjenje gorine.Sue se, melju i koriste za spravljanje testa. Ako se ne sue mogu se zgnjeiti iodmah dodati testu za hleb Detelina (97-100) - Osueni i isitnjeni cvetovi i listovi mogu se dodavati branu za peenje hleba. Zlatan (177 ), dremovac (180) - Lukovice se kuvaju i samlevene dodaju hlebnom testu. Presan dremovac se ne sme jesti jer je otrovan.

Blitva morska divlja (), Morgua (), Nourak (101), Meija apa (105), Vodena bokvica (157) Oprano i osueno korenje se melje. Dobijeno brano se mea sa dvostrukom koliinom raanog ili peninog brana i pee se hleb... Prednost veine movarnih podanaka kao izvora skrobne hrane je u tome to se lako vade (povlaenjem stabljikaizmulja)inetrbaihposebnootkopavati,suprotno npr. podanku bujadi, koji je takoe bogat skrobom. Tee su pristupni jestivi podzemni delovi gomolja kauna i kozlaca, lukovice zlatana, ptiijeg mleka. S asvim drugaiji izvor skrobne hrane su semenke, jer sadre znatnu koliinu visokovrednih belanevina, mnogo vitamina E, gotovo sve vrste vitamina B i vane minerale.

Paljivo osuene semenke veinom se mogu oljutiti trljanjem meu dlanovima. Budui da je lupina mnogo laka od semenki, moe se odstraniti oduvavanjem (ovejavanjem na vetru). Potom semenke samleti u brano. Unutranja kora nekog drvea (borova, jele, smreke, breze, bukve i hrasta...), koja se oguli sa drvea, takoe daje brano kao hlebnu sirovinu i to tako to se ove kore sue i melju, to nije ni malo lak i brz posao. Oni se najbolje koriste u prolenim mesecima. Osueni i samleveni plodovi: brekinje, mukinje, ipak divnje rue, divnje kruke i sl. takoe mogu biti dobar dodatak hlebnoj masi.

SALATE
Salate od raznih biljaka, preporuljivo je jesti preko cele godine i svaki dan. One ne samo da pospeuju apetit nego i obogauju organizam korisnim mineralnim solima, vitaminima, zainima i drugim sastojcima korisnim za ljudski organizam. Kod spravljanja salata potre bno je dobro istiti i prati njene sastojke jer se ne kuvaju vese jedu presne.Meutim zbog prisustva gorkikih ili oporih tvari veina biljaka se usitni pa prelije vrelom slanom vodom. Nakon to se prohlade dodaje im se kiselina (ceeni limun, vinsko ili jabuko vo odnosno vono sire i so. Salate se mogu praviti i sa dodatkom ulja ako ima ili majoneza,pavlake i sl. Dobro je kombinovati dole navedene biljke od kojih se spremaju salate i to tako da se svuda dodaje po malo luka. Ako je mrsni period u godini moe se dodati i bareno jaje. Ako se salata sprema kao glavno jelo, a ne kao dodatak, mogu se dodati i bareni i ohlaeni naseckani krompiri ili kauni, kao i seckane peene ili kuvane gljive. Biljke od kojih se mogu spremati salate su: Luk (sve vrste divljih i pitomi), tut, uvarkua, mladi listovi bokvice, maslaka, kiseljak, mievkinja, troskot, lisac, paprac, mokrica, crni slez, sitni slez, bela slezovaa, uta zeja soca, ruiasti nourak, sedmolist, jagorevina, jaglika, lavlji zub, krasuljak, vodopija, detelina, kopriva, repuina, stee, lobode...

Salata prolena 10 gr. mrtve koprive; 10 gr. kiseljaka; 50 gr. listova maslaka; 5 gr. lista cikorije (vodopije); 4 gr. zelenog luka; 5 gr. kis. pavlake 5 gr ulja,; 3 gr. senfa, so Biljke se operu usitne i svi sastojci dobro sjedine. Napomena: Moe se dodati i sitno seckano kuvano jaje. Salata od lia zeje stope i zelenog luka 30 listova zeje stope; 30 gr. zelenog luka; 1 jaje kuvano; 10 gr. kisele pavlake, so Sve sastojke dobro usitniti i sjediniti i na kraju ukrasiti barenim jajetom.
Salata od nourka 50 gr. mladih izdanaka nourka sa listovima; 25 gr. zelenog luka; 15 gr. naribanog rena; 10 gr. kisele pavlake; 5 gr. limuna so i biber po ukusu

Pripremljene neotvorene glavice deteline, i sve sastojke usitniti i sjediniti meajui drvenom kaikom. Doterati po svom ukusu. Salata od koprive 1. 50 gr. lista koprive; 80 gr. lista repuine; 1 kuvano jaje; kuvani krompir; 15 gr. miroije; 15 gr. kisele pavlake; 3 gr. sireta, so Koprivu spustiti u kljualu vodu 5 min, ocediti i isitniti. Repuinu spustiti u kipuu vodu 2 min, ocediti i usitniti. Sve sastojke usitniti i dobro sjediniti doterujui ukus po svojoj volji. Salata od koprive 2. 50 gr. koprive; 20 gr. kiseljaka 20 gr. bokvice; 10 gr. lista maslaka; 15 gr. zelenog luka; 10 gr. rotkvice; 1 kuvano jaje; 20 gr. majoneza ili biljnih ulja, so Pripremljenu zelen usitniti, sjediniti i dodati na kolutove seckane rotkvice i jaje. Salata od koprive 3. 40 gr. koprive; 4 gr. listova bokvice; 10 gr. luka; 8 gr. miroije; 15 gr. zejtina; 1 bareno jaje; 8 ml. 3% rastvora sireta, so Mladu koprivu proprati u slanoj vodi (20 gr. soli na 1 l. vode). Nakon 15-20 min. osuiti je istom krpom, zatim sve dobro usitniti,sjediniti i posuti miroijom.
51

Probrane i oprane izdanke nourka spustiti 2-3 min u vrelu vodu, ocediti, i stno naseckati i tako usitniti sve sastojke i sjediniti. Zainiti po ukusu. Vitaminska salata od deteline 50 gr. livadske deteline; 50 gr. koprive; 25 gr. zel. luka; 25 gr. kiselice (zeja soca); 20 gr. kisele pavlake ili majoneza, so

Salata od stee i kiseljaka (zeja soca) 75 gr. mladih listova stee; 25 gr. kiseljaka; 15 gr. zelenog luka; 10 gr. kisele pavlage; 5 gr. miroije; 3-5 ml. sireta, so Probrano i oprano lie pripremljenog bilja, sitno nasei, dodati pavlaku, zakiseliti, posoliti i posuti seckanom miroijom. Salata od listova lobode i rena 75 gr. mladih listova lobode; 15 gr. kiseljaka; 30 gr. kuvanog krompira; 15 gr. narendanog rena; 5 gr. ulja; 1 jaje bareno; 3 ml. sireta, so U vodu koja kljua spustiti 1-2 min. pri premljenu lobodu i kiseljak.Staviti na cediljku i usitniti. Na tanjir sloiti kolutove kuvanog krompira, preko toga nasuti masu usitnjene lobode i kiseljaka, preliti uljem i siretom,narendanim renom i ukrasiti kolutovima barenog jajeta. Salata od repuine 60 gr. lia repuine; 12 gr. struganog rena; 20 gr. zelenog luka; 8 gr. kisele pavlake, so Probrane mlade listove repuine spustiti u kljualu vodu 1-2 min. Ocediti i usitniti, pomeati sa zelenim lukom, struganim renom, kiselom pavlakom i posoliti po ukusu. Salata od maslaka 75 gr. listova maslaka; 10 gr. zelenog luka; 5 gr. ulja; 5 gr. sireta; 8 gr. list od peruna, so Pripremljene listove maslaka potopiti u slanu vodu (20 gr. soli na 1l.vode), drati 30 min. Ostaviti na cediljku da se malo okaplje i osui, zatim isitniti. Dodati sitno seenizeleni luk, seckani perun, ulje, sire i so. Sve dobro promeati. Salata od troskota (oputine) 50 gr. mladih listova troskota; 50 gr. zelenog luka; 1 bareno jaje; 20 gr. kisele pavlake; 3 gr. zelene miroije, so

Listove troskota i mladog luka dobro usitniti, pomeati sa seckanim jajetom, zainiti pavlakom, posoliti i ukrasiti seckanom miroijom. Salata od kalja sa sirom 10 gr. listova kalja; 50 gr. narendanog tvrdog sira; 20 gr. majoneza; 3 gr. sireta, so Oprane listove kalja preliti sa vrelom vodom i drati ih u vodi 5-10 min. Ocediti ih, a zatim samleti (na maini za meso). Dobivenu masu posoliti, zainiti majonezom, siretom, posuti preko rendani sir i odozgo preliti majonezom. Salata od mladih izdanaka vodopije (cikorije) 100 gr. mladih izdanaka vodopije; 20 gr. ulja, so, seckani perun Pripremljene izdanke paljivo narezati na rezance duine 2-3 cm. i kuvati u pari sa uljem (dinstati) 20-25 min, posoliti ohladiti posutisitno seckanim perunom. Salata od korena vodopije (cikorije) 80 gr. korena; 10 gr. rendanog luka; 10 gr. jabuka; 5 gr. kore limuna; 30 gr. kiselog mleka; 3 gr. eera, narendana krupno kora limuna, so, karanfili Sve sastojke dobro usitnjene, sjediniti i zainiti. Salata od listova mrtve koprive 50 gr. mladih prolenih listova mrtve koprive; 15 gr. kiseljaka; 10 gr. brezovih listia; 10 gr. korena cikorije; 5 gr. listova maslaka; 20 gr. ulja, so Proprane listove koprive, kiseljaka, brezovog lia, maslaka, sitno isecka ti. Posebno oljutiti, a potom paljivo oprati i usitniti, promeati i posoliti, a zatim preliti uljem.

SENDVII - namazi
Kod ishrane sendviima vrlo lako se stie varljivi oseaj sitosti, zato oni moraju biti vitaminizirani i maksimalno korisni. Za sendvie se u pravilu moe dodavati manja koliina zaina, zeleni,sokova ili praha od divlje rastueg bilja ili povra u kombinaciji sa peenim ili kuvanim gljivama. Od kopriva - Jednu punu kaiku (supenu) listova koprive iseckanih i samlevenih na maini za meso pomeati sa 100 gr. Margarina. Dodati po ukusu malo narendanog rena i listova i glavica livadske deteline. Posoliti po ukusu. Umesto svee koprive moe se koristiti 2 kaike suene i strovane koprive. Ako nije post moe se umesto posnog margarina staviti 100 gr. Pavlake. Od luka - Iseckati sitno luk, pomeati sa kiselom pavlakom i dodati zainsko zeleno bilje sitno seckano, zainiti po ukusu i sastojke odmeriti po ukusu. Moe se umesto pavlake upotrebiti margarin, ili se dodati sitno seckano bareno jaje. Ili na drugi nain: Mogu se koristiti bilo koje vrste luka koje su pomenute kao samonikle ili obian gajeni luk. Sitno iseckati luk glavicu i pera ako ima (ako je mlad luk) i onda postupiti isto kao u predho dnom receptu. Napomena: Ako je post na vodi ili se nema masnoe moe se namaz praviti i tako da se seckani luk dodaje u kau kuvanu od jedne kaike brana ili barenog krompira(koliko barenog
52

krompira i argarepe; toliko mlevenih dodataka, a mogu se radi poveanja bioloke vrednosti namaza dodati i samlevene klice, koje smo dobili naklijavanjem semenki. To isto vai i za sve druge namaze. Za namaze se mogu koristi ti i mleveni orasi, bademi, lenici, u kombinaciji sa kaama od raznog divljeg bilja, kao od mlevenih suvih gljiva. Od lobode - Obariti malo lobode, usitniti, propriti na ulju i dodati malo brana kukuruznog, ili nekog drugog, dodati zaine po ukusu, posoliti, ohladiti i naseckati sitno bareno jaje. Ako je post moe se na sendvi staviti neka gljiva peena ili marinirana.

ZAIN
U kulinarstvu raznih zemalja kori sti se vie od 150 zainskih dodataka koji se dobijaju od biljaka. Osobina zaina je da potpomau varenje hrane. Na primer kim je uvek preporuivan da se stavlja pri kuvanju zrnaste hrane, radi lakeg varenja (pasulj, graak i sl.). Zainski dodaci su ujedno i zamena za konzervanse, jer spreavaju kvarenje hrane. (Zainske biljke su esto veoma lekovite). Klasino zainsko bilje koje koristimo treba prikupiti kada ga ima svee ili suiti u hladu na promaji i ostavljati za vreme kada ga nema sveeg u prirodi. Dodavanje zaina omoguava poboljanje ukusa hrani pri emu zaini ne treba da nadjaaju osnovni miris i ukus hrani, nego samo da ih naglase i pojaaju. Zainsko bilje: vranilova trava (125), bosiljak (), kim (), crna slaica (), kleka (4), majkina duica (126), matinjak (124), miloduh (), mora (), nana (127), pelin (), ubar (), ruzmarin (), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).... Anis, Pimpinella anisum (slatki kopar) - poseduje osveavajuu aromu, dodaju ga kod kiseljenja kupusa, slanih krastavaca i dr. povra, kod kiseljenja jabuka. Istucano seme se dodaje u testo, u povre i kaasta jela. Iirot, Acorus calamus - Koristi se kao aromatizator lekova, slatkih marinada (kompoti od jabuka, kruaka, vonih sirupa i salata. Od sveeg korena kuva se slatko, sirup i pravi ueereno voe). Zamenjuje lovorov list i umbir. Zova, Sambucus nigra - Cvetovi zove poboljavaju miris aja, (jedan deo cvetatri dela aja),plod se dodaje u sirupe, xemove, pekmeze, kae i kompote. Od bobi ca se pravi medni napitak. Oman, Inula helenium - Dodaje se u supe od povra i dijetalna jela, ovsenu kau, sosove, marinade od povra. Od njega se prave korenje kuvano u eeru, kisela kaa. Kokotac, Melilotus officinalis (orlov nokat, konjska detelina) - Osuen je miriljav. Ima slatkogorak ukus, malo otar dodaje se u supe, predjela, salate i sosove. Vodom u kojoj se kuva zatvaraju se tegle zimnice paradajza ili turije krastavaca. Vranilova trava, Origanum vulgare (majoran) Ulazi u zaine za patetejela od ribe, za sosove i razne prelive. Kod soljenja gljiva i krastavaca. Angelika - koristi se nadzemni deo biljke i korenje Od sveih korena i izdanaka prave se variva, eerleme, pekmezi. Praak od korena slui za posoljavanje kandiranog voa, pri spremanju sosova za ribu i peurke, a dodaje se 5-7 min pre skidanja sa vatre. Kantarion, Hypericum perforatum - Kao zainski dodatak upotrebljava se gornja treina cvetnog izdanka. Biljka se dodaje u liker, bezalkoholna pia i aj. Petoprsta, (Gusja trava) - Koren petoprste ima nean miris slian mirisu rue. Kod soljenja ribe, zain izaziva skupljanje mesa, ribi dajui ruiasti preliv, prijatan ukus
53

i miris. Koreni petoprste se kuvaju i slue sa pavlakom, listovi se koriste kao dodatak jelima od ribe. Estragon, Artemisia dracunculus - vrsta Pelena (poreklom iz istone Evrope i Sibira); ali nema gorinu, ima jak miris. U sveem obliku, lie Estrogena se koristi za zainjavanje predjela i priloga uz jelo i dodaje se u salate od povra. Estragon zadrava jak miris. Njime se zainjavaju supe orbe i hladna jela. Odlian je konzervans i nezamenljiv u domainstvu kod pripremanja zimnice. Materije koje sadri list Estragona spreavaju razmnoavanje mlenokiselih bakterija. Zain pomae da se sauva boja produkata,pojaava vrstinu, poboljava ukus i miris povra. Koristi se kod kiseljenja krastavaca, paradajza, peurki, kupusa, i sl. Vrati, Tanacetum vulgare (Chrysanthemum vulgare) - Spada u otrovne biljke, ali se koristi u malim koliinama kao zainska biljka. Kod mariniranja, kiseljenja jabuka, spremanje kvasa, i soljenja povra (turije). Pivari koriste vrati umesto hmelja, a poslastiari umesto umbira dodaju vrati u pecivo. Vrati je odlino sredstvo za odbijanje insekata: buba vaba, moljaca i naroito muva. Kamilica, Matricaria chamomilla - Ekstrat kamilice koristi se kao dodatak za poboljanje mirisa bezalkoholnih pia, i za poboljanje mirisa mnogih ajeva: Nana, kamilica - kim (1:0, 5:0,5); Neven kim - kamilica (1:1:0,5). Hajduka trava, Achillea millefolium - Biljkom se poboljava miris i ukus krompirove i povrnih supa, orbi, preliva, sireva, jela od ribe. Koliina zaina koju trba koristiti na primer: Za etiri porcije ne vie od 0,5 kaiice suenog cveta. Bedrinac, Pimpinella saxifraga (komoraica, dinjica, siljevina) - Osuene semenke isitniti i dodavati kao ljuti zain za jela od ribe i povra zainjavajui supe i orbe.

Kao zain koriste se i lie i koren. Oni se mogu samleti na maini za meso i na 1 kg. smese dodaje se 50 gr. soli. Kokotac, Melilotus officinalis (orlov nokat, konjska detelina) - Sueni listovi i cvetovi se istucaju u avanu i samelju u mlinu za kafu. Koristi seza zainjavanje supa, salata i jela od ribe. Mokrica, Stellaria aquatika - 200 gr. svee trave, samleve ne na maini za meso, 2 kaike struganog rena, 1 kaika izdrobljenog belog luka, 1 kaika ulja. Sve sjediniti pomenati u pire, i koristiti kao zain za jela od ribe i povra.

Zeja soca, Oxalis acetosella (Kiselica) - Travu osuenu na vazduhu istucati u avanu, prosejati i koristiti kao zain za supe od prekrupa, povra i ribe. kalj, Onopordon acanthium (kravaac) - Mladi izdanci, listovi, koji se beru u prolee dok je biljka nia od 20cm. Takoe i cvetne glavice (koje se mogu spremati kao artioke), sve osuiti, isitniti prosejati i koristiti kao zain za supe u toku kuvanja, sosove i sl. Sedmolist, Aegopodium podagraria - Listove i stabljike osuiti, stucati u avanu, prosejati i koristiti kao zain za supe i sosove.

ORBE I VARIVA
Princip pripremanja hrane od divljeg bilja je u stvari istovetan kao i kod koroenja pitomog. Koliine se odmeravaju slino, jedino se mora znati koje se biljke zbog gorine moraju prvo prokuvati pre upotrebe i kod veine divljeg bilja ta prva voda se odbacuje. Koliina bilja i vreme branja,esto su uzrok da tek kombinujui ih moemo skuvati ruak. Tako se dobija i vie hrane i hrana je ukusnija. Pomou zainskog bilja otklanja se nekada neprijatan miris ili ukus neke biljke. Ovde su dati neki recepti vie kao vodi i ideja mnotvu kombinacija koje se mogu praviti zavisno od toga kojim sastojcima raspolaemo. Pri pripremanju orbi od divljeg povra odvojiti lie bilja od stabljika, oprati, potopiti u kljualu vodu i kuvati oko 10-15 min, zatim oceeno lie dobro usitniti (moe se samleti). U posudi zagrejati ulje, propriti luk, dodati brano i priti ga dok ne porumeni. Zatim staviti spremljeno povre i priti ga oko 15 min Dodati vodu i zaine (od zainskog bilja, kao i paradajiz ili papriku, sire...) Da bi se poboljao ukus ili hranljiva vrednost mogu se dodati i gljive, predhodno proku vane i izrezane na rezance. Kao dodatak mogu da poslue i suve gljive, izmrvlje ne ili samlevene u prah. Na isti nain se moe spremiti i orba od samih gljiva ili u kombinacijisa divljim povrem. orba od Meije ape 100 gr. lista meje ape; 25 gr. kiseljaka; 2 ae vode; 50 gr. krompira; 10 gr. argarepe; 1 glavica luka, ulje, malo brana, so S kuvati u vodi listove meje ape, kiseljaka, argarepe, krompira. Prvo kuvati krompir i argarepu, pa pred kraj 2-Z min. dodati lie meje ape i kiseljaka. Posebno upriti luk i malo brana dodatiu orbu i posoliti po ukusu. orba od zeje stope 200 gr. krompira; 100 gr. kiseljaka, (zeja soca); 20 gr. argarepe; 10 gr. peruna; 10 gr. korena zeje stope; 20 gr. luka; 20 gr. margarina, (moe ulje); 20 gr. kisele pavlake; 3,5 dl. vode, sueni zain, so Krompir, argarepu, luk, margarin sta-viti u vodu sa zainom i skuvati. Kiseljak i koren zeje stope sitno seckani dodati 5 min pre nego zavrimo jelo. Dosoliti po ukusu idodati pavlaku. orba od Lobode 100 gr. mladih listova Lobode; 30 gr. kiseljaka, (zeja soca); 20 gr. zelenog luka; 40 gr. sveih krastavaca; 5 gr. miroije; 20 gr. kisele pavlake, so, malo seckanog belog luka Lobodu i kiseljak oprati i skuvati u slanoj vodi i ohladiti. Pre posluenja dodati naseene svee krastavce, zeleni luk, miroiju i zainiti sa pavlakom, dodati so.
54

orba od Repuine (ika) 300 gr. mladog lia repuine; 80 gr. luka; 40 gr. pirina; 200 gr. krompira; 0,5 dl. ulja, so i biber Oieni i naseckani krompir i pirina skuvati, Isitnjene listove repuine dodati i malo prokuvati 10-15 min. Propriti luk na ulju i dodati u orbu, dosoliti, pobibritipo ukusu. orba od povra sa Matinjakom U obinu orbu od povra 3-5 min.pre skidanja sa vatre dodati naseckanog sveeg matinjaka po ukusu. orba od krompira sa slezom 200 gr. listova sleza; 80 gr. krompira; 20 gr. argarepe; 20 gr. luka; 0,5 dl. ulja; 8 dl. vode, so, sueni zain Skuvati krompir, a mlevene listove be log sleza dodati 5-10 min, pre nego to krompir bude gotov. Upriti luk i rendanu argarepu, dodati sueni zain i sve to dodati u orbuDosoliti po ukusu. orba od Rogoza 150 gr. rogoza; 10 gr. argarepe; 15 gr. luka; 0.5 dl. ulja; 20 gr. kisele pavlake; 3,5 dl. vode, so, sire Korenje i izdanke rogoza paljivo opra ti nasei na komadie duine 2 cm, zamo iti u sire, samleti na maini za meso i skuvati da provri. Ulje, luk

i usitnjenu argarepu propriti, dodati u orbu, posoliti i pred sluenje dodati pavlaku. orba od zeleni sa Sedmolistom 160 gr (sedmolista, belog sleza; bokvice, meje ape - sve u jednakim delovima); 40 gr. ovsenih pahuljica; 10 gr. argarepe; 10 gr. luka; 0,5 dl. ulja; 40 gr. kisele pavlake, zaini po ukusu Prvo kuvati ovsene pahuljice (do pola), dodati opranu i iseenu zelen i nastavi ti kuvanje jo 20 min. Na kraju kuvanja dodati propreni luk, a pred sluenje zainiti kiselom pavlakom. orba od Troskota sa krompirom 100 gr. troskota; 100 gr. krompira; 10 gr. argaepe; 5 gr. luka; 0,5 dl. ulja,sueni zaini; 3,5 dl. vode, so Krompir nasei na kockice i kuvati 15-20 min, dodati usitnjenu zelen troskota. Na unju propriti luk i argarepu i dodati zaine, pa sjediniti u orbi. Dosoliti po ukusu.

orba od Livadske deteline i tavelja (kiseljak) 100 gr. krompira; 100 gr. lia od deteline; 40 gr. luka; 100 gr. tavelja; 0,5 dl. ulja; 1 jaje; 20 gr. kisele pavlake, sueni zain, so Naseckani krompir na kockice staviti u vrelu vodu u koju je dodat zain,kuvati do pola, a onda dodati isitnjenu detelinu, luk, tavelj.Kuvati dok je potrebno i zainiti na kraju sa jajetom i pavlakom. Dosoliti po ukusu. Varnvo od Cikorije (vodopije), ika, Maslaka, Tratinice, Divljeg radia, Vilinog sita, Suaka, i drugih Glavoika Bilje se dobro opere i potopi u hladnu vodu na izvesno vreme da bi otpustilo gorinu. Zatim se ocedi, isitni i stavi u kljualu vodu.Posle 20 min. kuvanja (starije biljke kuvaju se neto due); biljke se ocede, posole i zaine uljem.

PIRE
Pire se moe spremati od pojedinih vrsta divljeg bilja ili njihovih kombinacija. Jedna od preporuljivih kombinacija je sremu, jagorevina, kopriva i sl. Lie treba odvojiti od stabljike, dobro oprati i staviti u kljualu vodu da se prokuva 5-10 min. Zatim izvaditi, ocediti pa sitno iseckati (samleti). U poseban sud staviti ulje, zatim brano, i kad se ovo upri dodati sitnoseckani sremu. Na ovo se stavlja bareno povre, malo se propri, zatim se nalije malo vodom do eljene gustine (moe i mlekom),posoli se, zaini i nakon 15-30 min jelo je gotovo. Pire od Koirive 1 kg. mlade koprive, ulje; 1 glavica crnog luka; 0,5 l. mleka, so, beli luk Dobro oprati koprivu i prokuvati na kratko u vreloj vodi. Ocediti naseckati. Staviti na zagrejano ulje (dve tri kaike) seckani luk, dva ena belog luka, malo propriti, pa dodati barenu koprivu, preliti mlekom i dinstati. Na kraju posoliti. Pire od Lobode 400 gr. mladih listova lobode; 1,5 kaike ulja, malo brana; 1 aa mleka, so S kuvati lobodu u vreloj vodi i dobro je ocediti, usitniti, dodati ulje, brano i mleko. Pustiti da kuva na kratko. Posoliti i zainiti po elji. Moe sa belim lukom ili sremuom. Pire od Repuine 1 kg. mladih listova repuine; 100 gr. kiseljaka; 100 gr. soli; 25 gr. miroije, biber po ukusu Dobro oprano i oceeno Lie samleti na maini za meso, dodati so, biber, i sve sastojkedobro izmeati. Staviti u teglu i uvati na hladnom. Koristiti kao dodatak jelima.
55

Pire od Troskota i Koprive Jednaku koliinu listova troskota i koprive oprane osuene samleti na Maini za meso i posoliti po ukusu. Koristi se kao dodatak jelima. Pire od Troskota i Belog luka 200 gr. zeleni troskota; 50 gr. belog luka Samleti na maini za mlevenje mesa, dodati so, sire, biber i izmeati. PIRE - kao dodatak jelima Pire od kiselice (zeiji kupus) (zeja soca) Mladi listovi od kiselice, biber, so Kiselicu samleti na maini za meso, dodati so biber i promeati. Koristiti kao dodatak jelu i salatama. Pire od listova i korena Gusje trave (stee, petoprste) Lie i korenje (moe i samo lie), paljivo oprati, samleti na maini za meso; dodati so i biber izmeati i uvati u staklenoj tegli do upotrebe, kao dodatak jelima

RAZNA JELA
Kuvani krompir bez lonca Iskopati rupu u umi i obloiti je kamenom (kao kad se kaldrmiu ulice). Zaloiti vatru i nakon pola sata kada je kamenje koje smo poreali sasvim vrelo, brzo izvadimo ar i pepeo i tavimo krompire, koje elimo da skuvamo popunjavajui rupu. Sada uzmemo vode i sve to prelijemo i brzo prekrijemo nekim pljosnatim kamenom na koji vratimo onaj ar i pepeo ili samo brzo naguramo odozgo suvo lie i drugo ta da spreimo paru koja se jako podigne da izae napolje. Nakon dvadesetak minuta svi krompiri su kuvani jer ih je skrozirala para koju je isputalo vrelo kamenje na koje je dospela voda. Ovakvi su krompiri soniji za jelo od peenih. Ovako se mogu pripremati i podanci drugog divljeg bilja, (lokvanja, kauna i sl.). Kuvani krompir sa koprivom 60 gr. krompira; 12 gr. luka; 12 gr. mlade koprive; 4 gr ulja; 1 dl vode, so Krompir skuvati, izvaditi na tanjir, seckani luk i koprive kuvati u toj vodi posoljenoj 3-5 min. Dobiveni sos preliti preko kuvanog krompira. Meani pire 20 gr. zeleni sedmolista; 20 gr. zeleni meje ape; 20 gr. zeleni bokvice; 20 gr. lista belog sleza; 16 gr. kiseljaka; 4 gr. zelenog luka; 4 gr. brana, so sa zainima Poparenu vruom vodom zelen samleti na maini za meso, dodati prosueno brno, so. Kuvati 10 min, zatim dodati ulje i zaine Dinstani krompir sa mievkinjom 200 gr. lista mievkinje; 3 osrednja krompira; 1 glavica luka, jedna argarepa, jaje, so, biber, ulje Kada je krompir upola kuvan dodati dobro opranu i iseckanu mladu mievkinju, seckanu argarepu, ulje,so biber i dokuvati do kraja. U malo prohlaeno jelo dodati mueno jaje. Dinstani krompir sa mejom apom 120 gr. krompira; 120 gr. meje ape, so, zaini Naseenu zelen Meje ape lagano propriti, dodati krompir naseen na kolu tove, so zain i dinstati do kraja. Kod serviranja preliti uljem i posuti zlenom miroijom. Dinstani krompir sa korenjem rogoza 100 gr. mladog korenja i izdanaka rogoza; 125 gr. krompira; 5 gr. miroije, so, ulje Pripremljeno korenje rogoza narezano na krike, staviti u kipuu slanu vodu i kuvati 10 min. Odliti vodu dodati krompir, ulje, so, i dinstati do kraja. Pre sluenja posuti miroijom.
56

Dinstani krompir sa sedmolistom 100 gr. krompira; 100 gr. sedmolista; 15 gr. milerama; 15 gr. kisele pavlake; 7 gr. coca od paradajza; 10 gr. praziluka Krompir naseen u krike, narendani luk i naseeni listovi sedmolista dinstaju se sa kiselom pavlakom i uljem 15 min. Dodaje se ljuti keap, so, zaini i dinsta do kraja. Preni podanak lokvanja Skuvati podanak lokvanja u komadima, posoliti i ispriti na ulju. Napomena: Moe se skuvani podanak ispei u aru. Dinstana bokvica i druge biljke 25 gr. listova bokvice; 25 gr. zeleni Meje ape; 25 gr. zeleni sedmolista; 25 gr. lista maslaka; 25 gr. lista belog sleza; 13 gr. kiseljaka; 5 gr. argarepe; 5 gr. prazi luka; 6 gr. raenog brana, so zain, ulje Naseckanu zelen dinstati na vodi 15min. Pre kraja dinstanja dodaje se prpreni luk i argarepa i naseeni kiseljak. Ka da zelen omeka dodati brano, so, biber. Kopriva dinstana sa sirom (ovjim) 80 gr. koprive; 15 gr ulja; 10 gr. zelenog luka; 10 gr. raenog brana; 30 gr. rendanog tvrdog sira; 65 gr. mleka; 1 jaje, so, zaini Naseckanu koprivu dinstati 5 min, doda ti naseeni luk, so, biber, brano, rendani sir, dinstati 5 min.Staviti u posudu za peenje, naliti muenim jajetom i zapei nakratko. Prena meja apa 200 gr. listova i stabljike Meije ape; 20 gr. pavlake (milerama); 10 gr. prezle, ili brana, so Blanirati (skuvati u vruoj vodi), zelen Meije ape, posuti mrvicama ili branom i priti do kraja. Posoliti i dodati pavlaku. Knedle od krompira sa koprivom 100 gr. krompira; 75 gr. lia koprive; 10 gr. brana; 10 gr. prazi luka, so, biber, ulje za prenje, U spremljeni pire od krompira, dodati sitno iseckanu dinstanu koprivu,probaren i propasiran luk,so, biber; oblikovati knedle, uvaljatiu brano i priti na vre lom ulju. Fairane nicle od koprive 70 gr. koprive; 100 gr. kae od prosa; 20 gr. ulja; 10 gr. prezla, ili brana, so, biber Skuvanu i naseckanu koprivu pomeati sa kaom od prosa,posoliti pobiberiti; praviti nicle i priti na vrelom ulju.

nicle od Branjenika 0,5kg. lista od Branjenika; 1 vea glavica crnog luka; 250 gr. kuvanog pirina; 3 jajeta, kiselo mleko, so, biber; 2 kaike ulja Na ulju blago propriti sitno iseckani crni luk. U to dodati popareni, oceeni i usitnjeni list Branjenika i ostaviti nakratko da se propri. Skloniti sa vatre i sjediniti sa barenim pirinem. Kad se sve prohladi, dodati razmuena jaja, so, biber i zainiti po ukusu. Od te mase vaditi kaikom nicle i priti na vrelom ulju. Slui ti sa kiselim mlekom. Knedle od lobode 165 gr. lobode; 25 gr. ovsenih pahuljica; 10 gr. prezla, so, zaini U vrelu posoljenu vodu staviti sitno naseenu lobodu i ovsene pahuljice. Kada se masa skuva da bude gusto, ocediti, ohladiti i dodati zaine, oblikovati knedle i priti. Zapeeni krompir sa zeleni 30 gr. lista bokvice; 30 gr. sedmolista; 30 gr. Meje ape; 30 gr. belog sleza; 75 gr. krompira; 1 jaje; 10 gr. mleka, so, biber, ulje S kuvati zelen i sitno isei. Od krompira napraviti pire. Sve sjediniti i izruiti u podmazanu uljem posudu za peenje; dodati so, biber,umueno jaje i mleko i nakratko zapei. Pirina sa liem od maline 45 gr. pirina; 25 gr. listova maline; 25 gr. argarepe; 1 dl. vode; 15 gr. kisele pavlake, so, biber Pripremljeni pirina, naseckano lie maline, narendanu argarepu sloiti u posudu u slojevima. Zaliti vrelom vodom posoljenom i zainjenom i kuvati 10-15 min. Pustiti kau da odstoji poklopljena u svojoj pari pari 20-30 min. Sluiti sa pavlakom. Zapeeno proso sa zeleni 20 gr. listova Meije ape; 20 gr. Sedmolista; 20 gr. Bokvice; 20 gr. lista Belog sleza; 35 gr. Maslaka; 5 gr. Prazi luka; 115 gr. kae od prosa, so, zaini, ulje Naseenu zelen posoliti, zainiti i ostaviti da odstoji desetinu minuta. Dodati usitnjeni luk. U podmazanu posudu za peenje staviti polovinu kae od prosa pa

seckanu zelen sa lukom, ma lo ulja, pa ostatak kae od prosa. Posu ti mrvicama imalo uljem i zapei. Ovo jelo se moe praviti i sa drugim kaama. Fairane nicle od sedmolista sa grizom 150 gr. S edmolista; 25 gr. griza; 8 gr. hlebnih mrvica; 0,5 dl. vode, so, biber, ulje Sitno narezanu zelen Sedmolista pustiti da odstoji, dodati griz i kuvati 10-15 min. Posoliti zainiti po ukusu i od ohlaene mase oblikovati nicle, uvaljati ih u prezle i stavljati u podmazan pleh i pei u rerni. Jaja sa senfom i Lobodom 2 kuvana jajeta; 15 gr. lia od lobode; 40 gr. kuvane cvekle; 15 gr. majoneza; 4 gr. senfa Oienu kuvanu cveklu narendati na sitno, pomeati sa sitno seckanom lobodom, dodati senfa, majoneza i dobro sve sjediniti. Preko pola seena jaja staviti na tanjir za sluenje, a na svaku polovinu staviti napravljenu masu. Omlet od kiseljaka 50 gr. kiseljaka; 20 gr. ulja; 25 gr. prazi luka; 1 jaje, so Pripremljeni kiseljak spustiti u vrijuu slanu vodu (20 gr. soli na 1 l. vode). Kuvati 5 min, ocediti isitniti. Naseckani luk sjediniti sa pavlakom. U podmazanu posudu za peenje staviti sve pripremnjene sastojke; preliti umuenim jajetom i pei. Pre suenja preliti pavlakom. Omlet fairan sa zeleni 15 gr. listova bokvice; 15 gr. sedmolista; 15 gr. belog sleza; 1 jaje; 10 gr. pavlake, so, biber Kuvanu isitnjenu zelen dinstati sa pa-vlakom 3-4 min. Dodati so, zain.Ovo ini nadev za omlet. U vrelo ulje usuti dobro umueno jaje (masa za omlet). Kada se pone zgunjavati staviti nadev na sredinu, a krajeve nadizati, da lii kao nadevena piroka. Istresti na tanjir za sluenje tako da se spoj ne primeti da je odozdo. Tut zapeen sa sirom Prokuvati u slanoj vodi Tut (da izgubi svoju neprijatnu gorinu). Prodinsta ti usitnjeni bareni tut na ulju sa malo belog luka.Dodaje se toj masi sredina hleba potopljena u mleku i rendani tvrdi sir. Masa se sjedini i stavlja u podmazani pleh i nakratko zapee.

konzervisanje divljeg bilja

Suenje bilja
Cele biljke ili njihove jcstive delove trcba oistiti i, ako su prljavi, oprati. Delove koji su deblji (korenje, stabljike, plodovi) razrezati po duini na dva dela ili na vie delova. Ovako pripremljene biljke valja rasprostrti, u tankom sloju, na hartiju, platno, daske, isto kamenje i sl. Treba ih suiti na suvom i promajnom mestu, u hladovini, jer sunana svetlost razara vitamine. Ako situacija zahteva brzo suenje, suiti na suncu, jer je i to bolje nego da hrana propadne. Biljke, osobito ajne, mogu se vezati u snopie i suiti obeene o drvo ih ispod nadstrenice. Bilje je potpuno osueno kad se moe lomiti i mrviti. Takvo bilje stavi se u vree od materijala koji proputa vazduh i uva na suvom i dobro vetrenom mestu. Sueno bilje priprema se za jelo kao i svee, s tim to ga prethodno treba potopiti u vodu da nabubri. Bubrenje traje dva asa i vie, to zavisi od naina suenja i vrste bilja.
57

Samokieljenje bilja Najbolje je da se na ovaj nain konzervie mcavina od nekoliko vrsta divljeg bilja, a ne samo od jcdnc vrste, jer se dobija ukusniji proizvod. Nabrano bilje treba staviti u drvenu, dobro opranu kacu. Stavljad sloj po sloj, soliti svaki posebno i dobro nabijati drvcnim maljem da bi bilje pustilo sok i da bi se istisnuo vazduh i stvorih povoljni uslovi za vrenje. Zatim se stavi sledei sloj bilja i tako dok se kaca nc napuni. Tada se kaca poklopi drvenim poklopcem i na njega se stavi povei opran kamen, pa se sve ostavi napolju na zaklonjenom mestu ili u pogodnoj prostoriji. Dobro je da se kaca pokrije polivinilskom folijom, platnom ih slinirn prekrivaem i da se on vee oko kace da bi se bilje zatitilo od insekata i padavina. Zavisno od smetaja i temperaturnih uslova, divlje bilje se ukiseli za 10-20 dana. Da bi se dobio to bolji i to ukusniji proizvod, treba se pridravati sledeih pravila: brati suvo i isto lado lie jestivih biljaka; izbegavati vece koliine suvie aromatinih biljaka sa neuobiajenim mirisom, jer e cela masa poprimiti taj miris i ukus; nabiti slojeve io bolje, da bi se vazduh to potpunijc istisnuo; plodovi, gljive, korenje, krtole i drugi delovi jestivog bilja. Temperatura vazduha i brzina njegovog strujanja zavise od prirode materijala koji se sui. Orijentaciono, treba da se kree oko 60*C Materijal za suenje stavlja se u tankom sloju na lese (iane uloke), s tim da se lese sa novim materijalom stavliaju ptvo gore, pa po so dodavati u koliini od nabijeno bjlje dobro pokriti oko 2% u odnosu na koliinu i pritisnuti teretom (kamen i sl.). bilja koje se kiseli;

PRIPREMANjE JELA OD GLjIVA

Gljive peene na aru Uzeti samo eire gljiva. Nekima treba oistiti pokoicu, a druge samo oprati (obrisati). Posoli se donja strana eira.Stavljaju se na ist ar, ta ko da su donje strane eira okrenute nagore. Posle 10 min gljive su gotove za jelo. Gljive peene na ploi Koriste se samo eiri i isti se sloe na neku metalnu plou ili tepsiju, tako da donje strane eira budu okrenute nagore. Svaku gljivu valja pojedinano posoliti i na svaku po mogustvu kanuti nekoliko kapi ulja ili kajmaka, maslaca ili sira. Zatim plou staviti na vatru, u rernu ili pe za peenje hleba, a moe i na ar otvorene vatre. Posle 15-20 min, peurke su peene i mogu se jesti. Prene gljive Vee eire vodoravno isei na listove debljine oko 1 cm, posoliti i ostaviti 10 min. da se so upije. U mladih gljiva moe se jesti i drka, kada se uzduno presee. Zatim se stavljaju u vrelu masnou (ulje, maslac i dr.)i pre sa jedne i sa druge strane.Kada dobiju crvenkastosmeu boju, vade se i posipaju biberom i alevom paprikom ili isitnje nim liem nekog zainskog bilja. Pilav od gljiva Upri se luk (sremu) da porumeni, a zatim se dodaju na kockice iseene gljive, posole se i dinstaju dok ne omeknu. Gljive se mogu predhodno popariti vrelom vodom (blaniranje). Za to vreme skuva se u vreloj vodi pirina. Kad je kuvan preliti ga hladnom vodom i ocediti. Proceeni pirina stavi se u sud sa dinstanim gljivama, dosoli se, doda se biber, dobro izmea i ostavi na tihoj vatri da se
58

zagreje i tada je jelo gotovo. Po drugom postupku pirina se moe posle ienja i pranja malo upriti, a zatim pomeati sa dinstanim gljivama, naliti razreenim koncentratom paradajza ili mlakom vodom (supom),da dobro ogrezne i u rerni ili pei dopee jo oko pola asa. Ovo je jeloukusnije od predhodnog. Na isti nain moe se spremiti i jelo od gljiva sa rezancima (testeninom). Musaka od gljiva Posudu u kojoj emo pei dobro podmazati,zatim se naslae tanak sloj hlebne sredine, (moe natopljene u mleku), pa sloj tanko narezanih gljiva, i tako 3-4 puta, pa se zavri sloje hlebne sredine. Svaki sloj treba da se pomalo posoli i pospe sitno iseckanim zainskim biljem malo ulja (moe kajmak). Prelije se muenim jajima sa pavlakom.Ovako pripremljen sud stavi se u rernu ili hlebnu peda se ispee. Dinstane gljive U zagrejano ulje stavi se sitno iseena lukovica sremua (ili luka), i dinsta se dok ne omeka. Dodaju se sitno na kockice seckane gljive i uz povremeno meanje dinstaju. Jelo se posoli,doda se malo sitno iseenog zainskog bilja (aleve pa prike, bibera)Za 20-30 min. jelo je gotovo Paprpkaod gljiva Upriti glavicu sremua (ili luka), na ulju. Dodati na kockice iseene oiene gljive, pa malo dinstati. Dodati malo brana, dinstati dok malo porumeni, pa se doda aleva paprika i nalije toplom vodom,posoli, stavi iseckano zainsko bilje i ostavi da se kuva jo pola asa.

uve od gljiva i domaih rezanaca (makarona) Oprane gljive stave se u erpu, u kojoj je prethodno upren luk na ulju. Sve se ovo sada zajedno dinsta jo15-20 min.U posebnom sudu zagreje se voda do kljuanja, stavi malo soli i skuva 0,5 kg rezanaca (makarona), na 3-4 kg. peurki kuva se 5-10 min, makarone se ocede, a voda sauva za dolivanje. Makarone se stavljaju pod mlaz hladne vode.Oceene makarone treba staviti u izdinstane gljive, dodati soli, bibera, ukuvanog paradajza, ili slian zain. Celoj masi sada valja dodati oceenu vodu od makarona, dobro izmeati i staviti u penicu pa pei 30-40 min. Savet: Umesto oceene vode od makarona i takoe nestavljati paradajz; nego umutiti jaja i pavlaku, preliti i zapei. Salata od gljiva Za spremanje salate koriste se sasvim mlade gljive neotvorenih eira, ili koje se tek otvaraju (OPREZNO! - dok se peurke otvaraju najvea je verovatnoa da se zamene sa jestive sa otrovnim ).

Gljive najpre oistiti od zemlje, mehaniki, a zatim se operu. Poto se radi o mladim gljivama to se koriste i drke, s tim da se krajnji deo odsee. Oiene gljive stave se u vrelu slabo posoljenu vodu i kuvaju se oko 5 min (da kljua); zatim se izvade, ocede i ponovo prokuvaju uvodi sa siretom (zakiseliti po ukusu) oko 5 min. Moe se dodati po nekoliko strukova zainskog bilja i sitno narezana glavica sremua (odnosno crnog luka narezanog na kolutove) Ulja se moe dodati u toku kuvanja sa siretom, ili pred samu upotrebu. S oli se tako prema ukusu. Salate se moe jesti odmah poto se ohladi. Gljive u ulju Potrobno je dosta ulja.Oiene i oprane gljive se iseckaju i kuvaju u sledeem rastvoru: Tri dela vode, jedan deo kuhinjskog sieeta, i malo soli. Ohlae ne gljive ocedimo, naslaemo u tegle i zalijemo uljem dok se ne istera sav vazduh iz tegle. Zatim odozgo stavimo lovorov list, ruzmarin, biber u zrnu i vrsto zatvorimo. Ovo ini ukusno predjelo, naroito je ukusno od vrganja.

konzerviranje gljiva
Najracionalniji nain je suenje, najkorisniji siliranje, najlake je zamrzavanje Siliranje gljiva iste i oprane gljive prethodno se pro kuvaju u 2% rastvoru soli i vode.Ocede se i slau u posude u kojima se kiseli kupus. Tako naslagane preliju se rastvorom presolca: - na 1l. vode, 50 gr. soli, 20 gr. eera, i 1kaika obranog mleka. Gljive moraju biti stalno potopljene (kao kupus malo pritisnute sterilnim drvenim poklopcem i kamenom). Vreme vrenja zavisi od okoline i kree se od 20-30 dana). Optimalna temperatura je 20 stepeni. Gljive pripremljene na ovaj nain postaju hrnanljivije i zdravije, jer se u procesu mlenog vrenja mnogi korisni sastojci umnoavaju. Prilikom korienja se moraju malo rasoliti u hladnoj vodi ili dodaju uz prilog neso ljenim jelima. Sterilizacija gljiva Oiene, oprane, i naseckane gljive na listie dinstamo na umerenoj vatri dok ne puste svoje sokove. Zatim ih ohladimo i slaemo u tegle hermetiki zatvaramo, i podvrgavamo postupku steri-lizacije. (grejemo ih u vodi ili rerni na 95 stepeni). Ovako ostavljene gljive su vrlo ukusne i mogu se uvati oko godinu dana. Zamrzavanje gljiva Mogu se zamrznuti cele ili seckane. Najee se zamrzavaju sirove, koje se koriste tako to se preliju vrelom vodom i odmah pripremaju da ne pocrne. (Lisiice i rujice, treba pre zamrzavanja prokuvati jer svee postaju gorkaste)
59

Suenje gljiva Suva materija se tee kvari, moe da se sauva i do 2 godine, a suva gljiva samlevena u prainu i nekoliko godina. Izrezane na tanke krike sue se na suncu u hladu ili u namenskim suarama. (Moe na velika sita iznad poreta na vrsto gorivo). Suenje traje dok komadi i ne postanu laki, krti ili kad se lako lome. uvaju se u hermetiki zatvorenim teglama ili zatvorenim plastinim kesama. Ekstrat od gljiva Sitno izrezane gljive dinstamo na tihoj vatri dok ne puste svoj sok. Ovu tenost ocedimo u posebnu posudu, a na smeu dodamo vodu i dinstamo jo 15 min. Ponovo procedimo tako kao kroz sito. Tenost pomeamo i posolimo (1l. tenosti 2 kaiice soli). Sok se dalje kuva do gustine sirupa, zatim ga hladimo i nalivamo u sterilne flae, koje hermetiki zatvaramo. Dobro sterilisano i na hladnom moe trajati i do 4 meseca, a koristi se za zain jelima (sprema se od aromatini gljiva). Gljive kiseljene siretom Kuvaju se oko pet minuta u slanoj vodi, koju nakon kuvanja odbacujemo. U rastvor od 11dl. Vode i 4dl. 5% sireta ubacimo dve, tri sitne glavice luka, 3 kaiice soli, kaiicu bibera u zrnu i nekoliko listova lovora. Takav sastav prokuvamo i u njega ubacimo prethodno kuvane gljive. Sve vri jo 5min. Gljive vadimo iz tenosti i slaemo u iste tegle i zalijemo sa tenou i zainima u kojima su se kuvale. Tenost treba da prekrije gljive. Tegle hermetiki zatvaramo i vrimo sterilizaciju. Ovako ostavljene gljive mogu se uvati i do osam meseci.

SLATKA JELA I NADEVI ZA TESTO

Kompot od Iirota i jabuka 8 gr. suenog (ili 30 gr. sveeg); korena iirota; 60 gr. sveih jabuka; 25 gr. eera; 1,5 dl. vode Jabuke se operu, oiste od semena,naseku na krike. U kljualu vodu se stavi e er, dodaje se limunska kiselina, pusti se da vri 10-12 min. i procedi. U vreli sirup se potope naseckane jabuke i kuva ju (da slabo vri) najvie 5 min. Dodaju se zaini, korenje iirota narezano na krike, pusti se da vri 5-10 min. Kad baci klju skloniti sa vatre i ohladiti. Kompot od zove sa jabukama 50 gr. suenih plodova zove; 150 gr. suenih jabuka; 100 gr. eera; 1 gr. limunove kiseline (limuntusa); 1 l. vode Jabuke kuvati 10-15 min. dodati bobice zove, pustiti da provri, dodati eer, limunovu kiselinu i kuvati do kraja. Ueerene stabljike Meje ape 1 kg. stabljike Meje ape; 2 ae eera; 2 ae vode Stabljike Meje ape oistiti od koi ce, nasei na komadie duine 1-3 cm i kuvati 10 min. u gustom eernom sirupu. Izvaditi iz sirupa, osuiti na vazduhu i sluiti uz aj. eerleme od Angelike Neotvorene cvetne pupoljke i mlade izdanke Angelike, oiene od koice spustiti u gusti (70-80) % eerni sirup. Kuvati 10-20 min. Izvaditi iz sirupa i osuiti na sobnoj temperaturi. Pekmez od Repuine i ika 1 kg. korena repuine; 1 l. vode; 50 gr. siretne esencije U vodu oprezno usuti siretnu esenciju i pustiti da provri. U kipuu tenost usuti samlevene korenove repuine i kuvati 2 asa. Pekmez se moe koristiti uz aj ili za pravljenje drugih pekmeza.

Pekmez od Repuine i kiseljaka 400 gr. korena od repuine; 200 gr. kiseljaka; Samlevene biljke kuvati u maloj kolii ni vode dok se nedobije pekmez. Krem od Vodopije sa jabukama 100 gr. mladih listova i stabljika vodopije; 300 gr. jabuka; 20 gr ulja; eer, malo soli Oprane listove i stabljike vodopije samleti na maini za meso i dodati zejtin i lagano priti u tiganju dodaui pirjanjene jabuke; promeati i sluiti. Kompot od divlje trenje i divlje rue 40 gr. bobica divlje trenje; 40 gr. plodova divlje rue; 20 gr, eera; 1,6 dl. vode Plodovi ipurka se operu, zaliju polovinom potrebne kipue vode ikuvaju se 10-15 min. Dodaje se eer,bobice divlje trenje, doliva se ostatak kipue vode (druga polovina) i ponovo kuvaju 6-8 min. i ohlade. Nadev za testo od Meje ape 20 gr. mladih listova Meje ape; 250 gr. zelenog ili prazi luka; 100 gr. pirina; 2 jajeta; 40 gr ulja, so biber Listove Meje ape skuvati 2-3 min, iseckati noem, pomeati sa proprenim lukom i usitnjenim barenim jajima, barenim pirinom, dodati so, biber i nadevati testo. Nadev za testo od Koprive 1 kg. mlade koprive; 5 jaja; 100 gr. pirina; 250 gr. zelenog ili prazi luka; 30 gr. ulja, so, biber Mlade listove i izdanke koprive preliti kipuom vodom i drati u njoj 5 min. Istresti na sito, ocediti, naseckati, pomeati sa uprenim lukom, barenim pirinom, i sitno seckanim kuvanim jajima, dodati so i biber. Nadevati testo.

60

VONI SOKOVI
Voni sokovi i zdravi naptci od raznog lekovitog bilja, treba da postanu opet navika, koju smo preplavljeni vetakim napitcima izgubili. Nije njihova upotreba ograniena samo na post (iako se u toku posta koriste znatno vie); treba ih koristiti svakodnevno, jer su zdraviji od drugih napitaka, i ako ih sami spremate znaajno jeftiniji. Mogu se pripremati na vie naina. Najzdraviji su oni koji su svei i piju se bez ikakve obrade ili konzervansa, ali nemogu se odrati za due vreme. Zato emo navesti neke od naina za njihovo pripremanje: Pasterizacija Obavezno se odnosi na staklene flae, dobro oprane i nain zatvaranja plutanim epovima ili gumenom kapicom ili celofanom i vezivanje kanapom. Voe nakon pasiranja ostaviti da se slegne talog. Sok ocediti i pripremiti prema receptu, zatim uliti u flae, zatvoriti (moe se zagrevati sok i u otvorenim flaama) 5 cm. ispod ruba flae ako su plutani zatvarai u pitanju, a 1 cm. za drugi nain. Staviti neto na dno lonca ili kazana: drvena reetka ili neka gruba lanena krpa vea, moe i slama ako je u pitanju kazan. Flae se poreaju tako da se meusobom ne dodiruju, nalije se voda hladna do nivoa soka u flaama. Posudu treba poklopiti i postepeno zagrevati. U jednu od flaa na sredini posude treba staviti toplomer, pa kada pokae 70 stepeni onda izvaditi flae i poreati ih na neki drveni sto ili pletenu korpu, pa pokriti utopliti nekim ebetom. Ako su flae zatvorene zatvaraima treba ih premazati voskom ili parafinom pre odlaganja na mesto za zimnicu. Ako smo zatvarali plutanim zatvaraima treba poloiti flae. Vramenom treba pregledati zimnicu, da bismo one koje pokazuju promenu ponovo pasterizovali. Sok iz sokovnika Naroito je pogodan za dobijanje sokova od jagodiastog voa. Zavisno od vrste voa, ono se razliito priprema za stavljanje u sokovnik i to: Jagodiastom vou se nakon pranja odstrane peteljke, pospe se eerom i ostavi neko vreme oko dva sata da stoji. vrsto voe (jabuke, kruke, dunje) iseckati i dodati sok od limuna ili limuntus. Kotiavom vou (kajsijama, ljivama i breskvama) odstraniti kotice. Ako se eli moe se poneka kotica ostaviti radi arome. Bobiavo voe(groe, ribizle i sl); odstraniti peteljke, da nebi sok bio gorak. eer se obino dodaje u malim koliinama 100-200 grama na 1kg. voa. Sokovi kaasti Jagoda Svei sok od jagoda Jagode oprati oistiti od peteljki. Iscediti u nekom sokovniku za hladno ceenje voa ili to uiniti runo kroz vieslojnu gazu, Gotov sok po elji zasladiti. Sok od jagoda iz sokovnika 5 kg. jagoda, 500-600 gr. eera
61

Oprati jagode, ocediti, oistiti, staviti u emajlirani sud, posuti eerom, polako izmeati i ostaviti ih na hladnom mestu najmanje dva sata. Zatim staviti u sokovnik. Vreo sok sipati u iskuvane tople flae, zatvoriti i ostaviti na suvo i promajno mesto. Kaasti sok od jagoda 5 kg jagoda, 600 gr. eera, 1,5 l. vode Oprati jagode, ocediti, oistiti i izgnjeiti. Vodu i eer prokuvati i malo ohladiti. Toplim eernim rastvorom preliti jagode, ostaviti ih na hladno mesto da stoje preko noi. Ujutru ih propasirati. Ovako dobijen sok prokuvati,odmah sipati u iste i zagrejane flae. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom. Pokriti ih i ostaviti da se ohlade. Sirup od jagoda 5 kg. jagoda, eer (zavisi od koliine soka koja se dobije) Oprati jagode, ocediti, oistiti i izgnjeiti u porcelanskom ili neoteenom emajliranom sudu i ostaviti ih preko noi na hladnom mestu, pokrivene istom krpom. Ujutro sok procediti na sitnoj cediljki, plastinoj ili isto belo platno ili nekoliko puta savijenu gazu. Dobiveni sok staviti u sud, zagrejati ga. kada uzavri dodati eer (1l. soka- 1kg. eera). Sok sa eerom kuvati na jaoj vatri dok ne provri. Vru sirup sipati u prokuvane i zagrejane flae, zatvoriti ih. Pokriti ih da se ohlade, a potom ostaviti na hladno mesto da stoje do upotrebe.

Malina Svei sok od malina Maline probrati i po potrebi oprati. Iscediti u nekom sokovniku za hladno ceenje voa ili to uiniti runo kroz vieslojnu gazu. Gotov sok po elji zasladiti. Sok od malina iz sokovnika 5 kg. malina, 700 gr. eera Probrati maline, oistiti, staviti u emajlirani sud, posuti eerom, polako izmeati i ostaviti ih na hladnom mestu najmanje dva sata. zatim staviti u sokovnik. Vreo sok sipati u iskuvane tople flae, zatvoriti i ostaviti na suvo i promajno mesto. Sirup od malina 1 l. sveeg soka od malina, 500 gr. eera. Sok se kuva i eer dodaje postepeno dok ne bude gust kao med. vru sok se sipa u zagrejane, prethodno oprane i prokuvane flae. Dobro zatvoriti i pokriti; kad se ohlade odloiti na suvo i hladno mesto. Sirup od malina na drugi nain 1 kg. malina, 500 gr. eera Probrati maline, oistiti, slagati u teglu veu redom maline, eer, maline, eer i tako do vrha, a na vrhu treba da je eer.Zatvoriti teglu i staviti na sunce 5-7 dana. Za to vreme se vri vrenje. Nakon toga se procedi kroz istu gazu ali bez gnjeenja. Ostatak treba polako takoe iscediti i onda na 1l. soka dodati 300-500 g. eera i kuvati na jaoj vatri. penu koja se pri tom stvara treba uklanjati. Kad nema vie pene sok je gotov. Vru sok se sipa u zagrejane, prethodno oprane i prokuvane flae. Dobro zatvoriti i pokriti; kad se ohlade odloiti na suvo i hladno mesto.
Sirup od malina na trei nain 5 kg. malina, eera po potrebi (1 kg. eera na 1l. soka) Probrati maline, oistiti, staviti malo eera, malo vode, zatim zagrevati. Kad ponu da vriju ukloniti sa vatre i ostaviti poklopljene oko 24 asa. Nakon toga procediti ih na 1l. soka dodati 300-500 g. eera i kuvati na jaoj vatri. penu koja se pri tom stvara treba uklanjati. Kad nema vie pene sok je gotov. Vru sok se sipa u zagrejane, prethodno oprane i prokuvane flae. Dobro zatvoriti i pokriti; kad se ohlade odloiti na suvo i hladno mesto. Kaasti sok od malina 5 kg.malina, 600 gr. eera, 1,5 l. vode. Probrati maline, oistiti po potrebi oprati i ocediti. Prokuvati vodu i eer. maline izdrobiti, preliti toplim eernim rastvorom, pokriti, ostaviti preko noi na hladnom mestu. Ujutru smeu propasirati, dobijeni
62

sok kuvati dok ne prokljua, a zatim ga sipati u iste zagrejane flae. Dobro zatvoriti i pokriti; kad se ohlade odloiti na suvo i hladno mesto. Sirup od malina 1 l. sveeg soka od malina, 750 gr. eera. Sok se kuva i eer dodaje postepeno dok ne bude gust kao med. vru sok se sipa u zagrejane, prethodno oprane i prokuvane flae. Dobro zatvoriti i pokriti; kad se ohlade odloiti na suvo i hladno mesto. Kupina Sve sok od kupina 500 - 800 gr. kupina, po ukusu limuna ili limuntusa Oprati, oistiti i malo ocediti kupine. Iscediti sok u sokovniku za svee ceene sokove ili runo. Dodati limun po ukusu. Sok od kupina iz sokovnika 5 kg. kupina, 500 - 700 gr. eera Oprati, oistiti i malo ocediti kupine.Staviti ih u vei emajlirani sud (neoteen), posuti eerom i ostaviti na hladno mesto najmanje dva sata zatim staviti u sokovnik. Vreo sok sipati u iskuvane tople flae, zatvoriti i ostaviti na suvo i promajno mesto. Kaasti sok od kupina 5 kg. kupina, 1,5 l. vode, 600 gr. eera Probrati kupine, oistiti po potrebi oprati i ocediti. Prokuvati vodu i eer. kupine izdrobiti, preliti toplim eernim rastvorom, pokriti, ostaviti preko noi na hladnom mestu. Ujutru smeu propasirati, dobijeni sok kuvati dok ne prokljua, a zatim ga sipati u iste zagrejane flae. Dobro zatvoriti i pokriti; kad se ohlade odloiti na suvo i hladno mesto. Sirup od kupina 5 kg. zrelih kupina, eer Oprati, oistiti i malo ocediti kupine. Staviti ih u vei emajlirani sud (neoteen), posuti eerom i ostaviti preko noi na hladnom mestu. Posle toga procediti kroz isto belo platno ili vie slojeva gaze. Dobiveni sok staviti u emajlirani sud, zagrevati, i kada uzavri dodavati eer (na 1l. soka 1kg. eera), pa kuvati na neto jaoj vatri, dok ponovo ne provri. Vru sok sipati u prokuvane i zagrejane flae. Zatvoriti ih i odloiti na hladno. Vino i sire od kupina 4 kg. kupina, 1 kg. eera Probrati kupine, oistiti, dobro izgnjeiti staviti u teglu veu (od 5 ili vie litara) dodati eer, teglu ne treba puniti do vrha. Povezati teglu i staviti na hladnom mestu deset dana. Za to vreme se vri

vrenje. Nakon toga kupine koje su se podigle na povrinu polako se izvade, a sok se procedi u drugu teglu, ne punei je do vrha, pa se opet ostavi da stoji 10 dana na hladno. Za to vreme sav talog treba da padne na dno. Bistar sok treba paljivo ocediti, zatim ga procediti kroz gazu, sipati u suve iste flae povezati ih platnom i ostaviti pet do est dana. Nakon toga se flae mogu zatvoriti zapuaima. Ovako dobiveno vino treba davati i deci svakog dana uz ruak i veeru po jednu aicu. Preostalu kominu od kupine sipati u teglu, naliti hladnom vodom i staviti na sunce. posle 15 dana procediti u flae i koristimo kao dobro sire. Vinja Sve sok od vianja 500-800 gr. vianja, eer po elji. Sasvim zrele vinje, oprati, ocediti oistiti (odstraniti peteljke i kotice). Iscedidi u isceivau ili runo. Gotov sok odmah upotrebiti uz dodatak meda ili eera po elji. Sok od vianja iz sokovnika 5 kg. vianja, 500 gr. eera, 10-15 kotica. Sasvim zrele vinje, oprati, ocediti oistiti (odstraniti peteljke i kotice), dodati eer, izmeati, poklopiti i ostaviti na hladnom da stoje oko dva sata, zatim sipati u uloak i soiti. Od ove koliine voa dobije se oko Zl. soka.Ostatak vianja uz dodatak sveih moe se upotrebiti za xem ili marmeladu. Kaasti sok od vianja. 5 kg. vianja, 750 gr. eera, 1,25 l. vode. Sasvim zrele vinje, oprati, ocediti oistiti (odstraniti peteljke i kotice), doliti vodu i zagrevati tako dugo dok ne omekaju. Kada su mekane propasirati ih, dodati eer, zajedno kratko prokuvati, pa vru sok sipati u iste i zagrejane flae, zatvoriti ih, pokriti i ostaviti da se sok ohladi. Sok je ukusniji ako se pri prvom kuvanju vou doda i nekoliko kotica, koje se mogu staviti u malu vreicu od gaze i kuvati sa vinjama.

Sirovi sirup od vianja Vinje po elji, eer Sasvim zrele vinje, oprati, ocediti oistiti (odstraniti peteljke i kotice), zatim ih dobro zgnjeiti ili samleti. Vinje staviti na hladnom mestu da stoje preko noi. Zatim ih procediti kroz nekoliko puta savijenu gazu ili istu belu krpu. Na svaki litar soka dodati 1,750 kg. eera. Meati varjaom oko 2 sata dok se eer sasvim ne sjedini sa sokom, ili pak upotrbi mikser. Dobiven sirup sipati u iste prokuvane suve flae i dobro ih zatvoriti. Mutni sok od vianja na poseban nain Oistiti od peteljki i kotica 0,5 kg. vianja, Staviti vinje u erpu koja zahvata zapreminu od litar i po. Preko vianja sipati vodu da u njoj ogreznu i dodati toliko eera koliko je potrebno da voda bude slatka. Odmah staviti nekoliko karanfilia, pa ostaviti vinje da na poretu provru. U tanjir staviti 3 kaiice brana, zamesti sa malo hladne vode da nema grudvica i preliti preko vianja i meati neprestano da se brano ne bi zgrudvalo u tenosti. Zatim ostaviti da provri, skinuti sa vatre, rashladiti masu, pa je onda staviti na led ili hladno mesto. Ovaj sok od vianja moe da stoji nekoliko dana u friideru i veoma je prijatan za velike vruine. Trenja Sve sok od treanja 500-800 gr. treanja, sok i korica limuna. Sasvim zrele trenje, oprati, ocediti oistiti (odstraniti peteljke i kotice). Iscedidi u isceivau ili runo. Gotov sok odmah upotrebiti uz dodatak, soka i korice limuna.Dobro je dodati mu sok od vianja. Sok od treanja iz sokovnika 5 kg. treanja, 500 gr. eera, 10-15 kotica. Sasvim zrele trenje, oprati, ocediti oistiti (odstraniti peteljke i kotice), dodati eer, izmeati, poklopiti i ostaviti na hladnom da stoje oko dva sata, zatim sipati u sokovnik i soiti. Najbolje je u sokovniku pomeati i vinje pola pola dobija se ukusniji sok. Kaasti sok od treanja. 5 kg. treanja, 750gr. eera, 1,5 l. vode. nekoliko zdrobljenih kotica. Sasvim zrele trenje, oprati, ocediti oistiti (odstraniti peteljke i kotice), samleti u maini za meso, doliti vodu i zagrevati tako dugo dok ne omekaju. Kada su mekane propasirati ih, dodati eer, zajedno kratko prokuvati, pa vru sok sipati u iste i zagrejane flae, zatvoriti ih, pokriti i ostaviti da se sok ohladi. Sok je ukusniji ako se pri prvom
63

Sok od vianja na drugi nain 8 kg. vianja, na jedan litar dobivenog soka 500gr.eera, korica 1-2 limuna. Sasvim zrele vinje, oprati, ocediti oistiti(odstraniti peteljke i kotice), zatim ih dobro zgnjeiti ili samleti. Dodati 20-30 malo natucanih kotica. Vinje staviti u iste velike tegle, poklopiti, ostaviti na hladnom mestu da stoje dva dana. Zatim ih procediti kroz nekoliko puta savijenu gazu ili istu belu krpu. Na svaki litar soka dodati 400-500 gr. eera, koricu od limuna, sipati u iste tegle, povezati ih i ostaviti da na suncu stoje 14 dana. Nakon toga sipati u iste, prokuvane i suve boce, zatvoriti ih i uvati na suvom i promajnom mestu.

kuvanju vou doda i nekoliko kotica, koje se mogu staviti u malu vreicu od gaze i kuvati sa trenjama. Sok od treanja na drugi nain 3 kg. reanja, na jedan liar dobivenog soka 200 gr. eera, malo natrijum benzata (konzervansa). Sasvim zrele trenje, oprati, ocediti oistiti(odstraniti peteljke i kotice), zatim ih dobro zgnjeiti ili samleti. Dodati 20-30 malo natucanih kotica. Trenje staviti u iste velike tegle,preliti sa Zl. vode, poklopiti, ostaviti na hladnom mestu da stoje 24 asa. Zatim ih procediti kroz nekoliko puta savijenu gazu ili istu belu krpu. Na svaki litar soka dodati 200 g. eera, kuva se 10-15 minuta, na kraju kuvanja se doda konzervans (ako se sve radi veoma isto on se moe i izostaviti). Vreo sok sipati u iste prokuvane i suve flae, zatvoriti ih i uvati na suvom i promajnom mestu. Dinje vodene (ananas dinje) Sok dinje je izvanredan za proienje bubrega. A da li ste znaali da ukori dinje ima mnogo enzima, minerala i hlorofila? Deluje protiv zgruavanja krvi. Ovaj sok treba piti sam, ne u kombinaciji sa drugim voem ili povrem. Svei sokovi od dinje 500-800 g. zrelih, sonih dinja, eer ili med. Oprati dinje oistiti i isei na manje komade. Dodati u isceiva sokova, ili to uiniti runo. Gotovom soku dodati med ili eer. Koristiti odmah. Sok od dinje iz sokovnika 5 kg. zrelih, sonih dinja, 750 gr. eera. Oprati dinje, oistiti, posuti eerom, i ostaviti na hladnom oko dva sata. Staviti u sokovnik i soiti. Vreo sok sipati u iste prokuvane suve flae i dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. Kaasti sok od dinje 5 kg. dinje, 750 g. eera, 2 l. vode. Oprati dinje, oistiti,zatim samleti u maini za meso.eer i vodu prokuvati, dodati samlevenim dinjama, dobro izmeati i ostaviti na hladnom mestu oko 12 sati. Nakon toga sve treba propasirati, prokuvati, kratko, da samo provri, zatim vreo sok sipati u pripremljene zagrejane flae dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade.Ohlaeni sok odloiti na tamnije, suvo i prohladno mesto. Sok od dinje sa eerom i vodom 5 kg. dinje, 800gr. eera, 1,5 l. vode. Oprati dinje, oistiti,dodati vodu prokuvati, da omekaju, zatim ih ohladiti i procediti kroz gustu
64

gazu. Proceenom soku dodati eer, zajedno kuvati dok ne provri, kratko ga prokuvati,a zatim vreo sok sipati u pripremljene zagrejane flae dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. Ohlaeni sok odloiti na tamnije, suvo i prohladno mesto. Sirup od dinje sa limunskom kiselinom 3 kg. samlevenih dinja, 60 gr. limunske kiseline, 3-3,5 kg. eera. Oprati dinje, oistiti,zatim samleti u maini za meso. Na svaki kilogram dinje dodati litar vode i 20gr. limunske kiseline. Izmeati i pokriti i ostaviti na hladnom 24 asa. Nakon toga se sok ocedi, doda eer i ponovo ostavi dva dana na hladnom mestu uz povremeno meanje u toku dana. Kada je sok gotov, tj. kada se sok sjedinio sa eerom, treba ga sipati u flae (iste i suve) Zatvoriti ih dvostrukom gazom i ostaviti na hladnom oko 30 dana. Nakon toga se flae zatvaraju istim prokuvanim zatvaraima. Kajsija Svei sok od kajsija 500-800 g. kajsija, zrelih i sonih, med ili eer po elji. Oprati kajsije, oistiti od kotica i isei. Dodati u isceiva sokova, ili to uiniti runo. Gotovom soku dodati med ili eer. Koristiti odmah. Sok od kajsija iz sokovnika 5 kg. zrelih, sonih bresaka, 600 gr. eera, nekoliko kotica. Oprati kajsije, oistiti od kotica, isei na manje komadie, posuti eerom, i ostaviti na hladnom oko dva sata. Staviti u sokovnik dodati nekoliko kotica i soiti. Vreo sok sipati u iste prokuvane suve flae i dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. Ohlaeni sok odloiti na tamnije, suvo i prohladno mesto. Kaasti sok od kajsija 5 kg. kajsija, 750 g. eera, 2 l. vode. Oprati kajsije, oistiti od kotica, zatim samleti u maini za meso. eer i vodu prokuvati, prohladiti, preliti po samlevenim kajsijama, dobro izmeati, pokriti i ostaviti na hladnom mestu oko 12 sati. Nakon toga voe treba propasirati, prokuvati, kratko, da samo provri, zatim vreo sok sipati u pripremljene zagrejane flae dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade.Ohlaeni sok odloiti na tamnije, suvo i prohladno mesto. Sok od kajsija sa eerom i vodom 5 kg. kajsija dobro zrelih i sonih, 800 gr. eera, 1,5 l. vode. Oprati kajsije, oistiti od kotica, usitniti, dodati vodu prokuvati, da omekaju, zatim ih ohladiti i procediti kroz gustu gazu. Proceenom soku dodati

eer, zajedno kuvati dok ne provri, kratko ga prokuvati, a zatim vreo sok sipati u pripremljene zagrejane flae dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. Ohlaeni sok odloiti na tamnije, suvo i prohladno mesto. Sirup od kajsija nekuvani 3 kg. kajsija, 40 gr. vinske kiseline, eera (na litar soka 800-1000 gr.). Oprati kajsije, oistiti od kotica, ( nekoliko kotica ostaviti i malo natui) i izgnjeiti. Prokuvati vodu, kada se ohladi dodati joj vinsku kiselinu. Ovom meavinom preliti voe, polako izmeati, poklopiti i ostaviti na hladnom preko noi. Nakon toga se sok ocedi kroz gustu gazu ili krpu, doda eer na litar soka 800-1000 g.), i ponovo ostavi dva dana na hladnom mestu uz povremeno meanje u toku dana. Kada je sok gotov, tj. kada se sok sjedinio sa eerom, treba ga sipati u flae (iste i suve) Zatvoriti ih dvostrukom gazom i ostaviti na hladnom oko 30 dana. nakon toga se flae zatvaraju istim prokuvanim zatvaraima. Breskve Svei sok od bresaka 500-800 gr. bresaka, zrelih i sonih, med ili eer po elji. Oprati breskve, oistiti od kotica i isei. Dodati u isceiva sokova, ili to uiniti runo. Gotovom soku dodati med ili eer. Koristiti odmah. Sok od bresaka iz sokovnika 5 kg. zrelih, sonih bresaka, 600 gr. eera, nekoliko kotica. Oprati breskve, oistiti od kotica, isei na manje komadie, posuti eerom, i ostaviti na hladnom oko dva sata. Staviti u sokovnik dodati nekoliko kotica i soiti. Vreo sok sipati u iste prokuvane suve flae i dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. Ohlaeni sok odloiti na tamnije, suvo i prohladno mesto. Kaasti sok od bresaka 5 kg. bresaka, 750 gr. eera, 2 l. vode. Oprati breskve, oistiti od kotica, zatim samleti u maini za meso. eer i vodu prokuvati, prohladiti, preliti po samlevenim breskvama, dobro izmeati, pokriti i ostaviti na hladnom mestu oko 12 sati. Nakon toga voe treba propasirati, prokuvati, kratko, da samo provri, zatim vreo sok sipati u pripremljene zagrejane flae dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade.Ohlaeni sok odloiti na tamnije, suvo i prohladno mesto. Sok od bresaka sa eerom i vodom 5 kg. bresaka dobro zrelih i sonih, 800 gr. eera, 1,5 l. vode.
65

Oprati breskve, oistiti od kotica, usitniti, dodati vodu prokuvati, da omekaju, zatim ih ohladiti i procediti kroz gustu gazu. Proceenom soku dodati eer, zajedno kuvati dok ne provri, kratko ga prokuvati, a zatim vreo sok sipati u pripremljene zagrejane flae dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. Ohlaeni sok odloiti na tamnije, suvo i prohladno mesto. Sirup od bresaka nekuvani 3 kg. bresaka, 40 gr. vinske kiseline, eera (na litar soka 800-1000 g.). Oprati breskve, oistiti od kotica, ( nekoliko kotica ostaviti i malo natui ) i izgnjeiti. Prokuvati vodu, kada se ohladi dodati joj vinsku kiselinu. Ovom meavinom preliti voe, polako izmeati, poklopiti i ostaviti na hladnom preko noi. Nakon toga se sok ocedi kroz gustu gazu ili krpu, doda eer na litar soka 800-1000 g.), i ponovo ostavi dva dana na hladnom mestu uz povremeno meanje u toku dana. Kada je sok gotov, tj. kada se sok sjedinio sa eerom, treba ga sipati u flae (iste i suve) Zatvoriti ih dvostrukom gazom i ostaviti na hladnom oko 30 dana. nakon toga se flae zatvaraju istim prokuvanim zatvaraima. Napomena: Koristiti aromatine breskve, a ako nemamo bolje je meati ih sa nekim drugim aromatinim voem. ljiva Svei sok od ljiva 500-800 gr. ljiva, sok od limuna, med ili eer po elji. Oprati ljive,odstraniti peteljke, oistiti od kotica, malo ih isei. Dodati u isceiva sokova, ili to uiniti runo. Gotovom soku dodati limun, med ili eer. Koristiti odmah. Savet: Moe se napraviti koktel sok mean sa sokom od breaka. Sok od ljiva iz sokovnika 5 kg. ljiva zrelijih, 700 gr. eera, nekoliko kotica. Oprati ljive, odstraniti peteljke, oistiti od kotica, malo ih isei. posuti eerom, staviti u emajlirani sud i ostaviti na hladnom oko dva sata. Staviti u sokovnik dodati nekoliko kotica i soiti. Soiti oko 90 min. Vreo sok sipati u iste prokuvane suve flae i dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. Ohlaeni sok odloiti na tamnije, suvo i prohladno mesto. Kaasti sok od ljiva 5 kg.ljiva, 750 gr. eera, 2l. vode. Oprati ljive, odstraniti peteljke, oistiti od kotica,zatim samleti u maini za meso.eer i vodu prokuvati, prohladiti, preliti po samlevenim ljivama, dobro izmeati, pokriti i ostaviti na hladnom mestu oko 12 sati. Nakon toga voe treba propasirati, prokuvati, kratko, da samo provri, zatim vreo sok sipati u pripremljene zagrejane flae dobro ih zatvo-riti i ostaviti da se same ohlade. Ohlaeni

sok odloiti na tamnije, suvo i prohladno mesto. Savet: Moete napraviti i odlian koktel sok sa breskvama, ako dodate pola pola. ljive u siretu i crnom vinu 500 gr. ljiva, 250 gr. eera, 1/8 l. crnog vina, 1/4 l. razblaenog vinskog sireta, korica cimeta, nekoliko karanfilia. Oprati ljive, odstraniti peteljke, oistiti od kotica, a zatim ih akalicom na nekoliko mesta probosti. eer, sire i vino prokuvati, dodati cimet i karanfilie. polako dodavati ljive, kuvati tako dugo dok ne pone koica da im puca, zatim ih izvaditi i odmah sloiti u zagrejanu, prethodno opranu teglu. Sok jo kratko vreme prokuvati, a zatim preliti po ljivama i ostaviti jedan dan. ee ih trba protresti. Drugi dan sok treba ocediti, kratko ga prokuvati i ponovo preliti po ljivama. ljive poklopiti, ostaviti da se ohlade, a zatim ih povezati celofanom, koji je prethodno namoen u rakiju ili rum. Kod upotrebe posebno se moe koristiti sok, posebno ljive. Groe Svei sok od groa 500 gr. crnog groa Oprati, odstraniti peteljke i malo ocediti groe. Staviti u elektrini sokovnik. Gotov sok odmah upotrebite. Savet: Moete napraviti i kombinaciju sokova od 400 gr. groa, 200 gr.bresaka i 200 gr. ljiva. Sok od groa iz sokovnika 5 kg. groa (najbolje crno ili crveno). Oprati, odstraniti peteljke i malo ocediti groe. Pripremiti sokovnik, staviti bobice groa u rupiasti uloak, zatim u lonac. Lonac dobro poklopiti i na umerenoj vatri soiti. Grou se moe dodati eer ukoliko ilodovi ne sadre dovoljno prirodnog eera. U tom sluaju oiena zrna groa treba posuti eerom, ostaviti u emajlirapoj ili plastinoj posudi da stoje neko vreme (najmanje jedan sat), a zatim staviti u sokovnik i soiti. Kaasti sok od gra za zimu 5 kg. groa (najbolje crno ili crveno), oko 600700 gr. eera, 1,5 l. vode. Oprati, odstraniti peteljke, a zatim samleti u maini za meso, dodati vodu, a potom propasirati. Propasirani sok stavigi u ist sud, zagrejati, dodati eer (postepeno), kuvati dok ne uzavri, ostaviti kratko vreme da kljua pa skloniti sa vatre.Vreo sok sipati u prethodno prokuvane, zagrejane flae. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom, pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade.
66

ipak Sok od ipaka iz sokovnika 5 kg. ipka, 2 l. vode, 700-800 gr. eera. ipak oistiti, oprati, zatim samleti u maini za meso. Staviti ga u ist porcelanski ili emajlirani sud, dodati eer, izmeati, doliti vodu pokriti i ostavitina hladno mesto preko noi. Pre soenja uloak sokovnika dobro obloiti gazom. Vreo sok sipati u prethodno prokuvane, zagrejane flae. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom, pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade. Vino od ipka 1,5 kg. ipka, 1,5 kg. eera, 2 l .vode ipak oprati, oistiti (odstraniti peteljke i gornji deo ploda) staviti ga u veu teglu. Posebno skuvati eer i vodu. Kada je rastvor gotov, ohladiti ga i njima preliti ipak. Teglu povezati i ostaviti na sobnoj temperaturi.Vrenje se odvija postepeno i neto due, jer kada se ipak priprema dani ve nisu toliko topli. Posle nekoliko meseci vino je gotovo. Tada se ipak procedi kroz gustu gazu sa vatom, sipa u prokuvane, osuene flae, koje treba zatvoriti plutenim zatvaraima. Sok od divlje rue i meda 1 kg. sveih plodova ipka, Plodove ipka oistiti od semena i iskuvati do potpunog omekanja, protisnuti kroz sito, dodati med, uliti vodu prokuvati i razliti u iste flae, sterilizovati i uvati na hladnom. Jabuka Svei sok od jabuka 500-800 gr. zrelih i veoma sonih jabuka, eer po elji ili med. Jabuke oprati, odstraniti semene loe i sei u manje komadie. Pripremiti isceiva soka (ili samleti u maini pa cediti kroz gazu ili vrstu ali retku krpu) i iscediti sok. Koristiti dok je sve. Sok od jabuka iz sokovnika 5 kg. zrelih i sonih jabuka, 200-250 gr. eera. Jabuke dobro oprati, rendisati na krupnije ili ih isei, posuti eerom i nakapati sokom od limuna, poklopiti i ostaviti dva sata.Staviti u sokovnik i soiti. Vru sok sipati u prethodno prokuvane, zagrejane flae. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom, pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade. Kaasti sok od jabuka 5kg. jabuka, 1kg. eera, 1,5l vode Jabuke dobro oprati, odstraniti semene loe,

krupno rendisati ili isei, naliti vodom dok ne omekaju, a onda ih propasirarati. Propasiranom soku dodati eer, kuvati dok ne uzavri, a zatim ga pustiti da samo nekoliko puta prokljua.Vreo sok sipati u iste i zagrejane flae. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom, pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade.Kad se sok ohladi odloiti ga na suvo i hladno mesto. Sok od jabuka na drugi nain 4 kg. nakiselih jabuka, 400-800 gr. eera na litar soka, korica limuna. Jabuke oprati isei na tanke krike, dodati vode i kuvati ih dok ne budu mekane. kada se malo ohlade, ocediti ih kroz gustu gazu ili isto belo platno. Soku dodati eer i na umernoj vatri ga kuvati. Za vreme kuvanja skidati penu. Sok je gotov kad prestane da peni. Vreo sok sipati u iste i zagrejane flae. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom, pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade. Kad se sok ohladi odloiti ga na suvo i hladno mesto. Vino od jabuka 1,5 kg. slakih aromainih jabuka, 1,5 kg. eera, 6 l. vode, jaka rakija po ukusu. Jabuke oprati, ljutiti i sitnije isei. Sloiti ih u veu teglu, posuti eerom, preliti vodom, doliti jaku rakiju. Teglu povezati nekoliko puta savijenom gazom i ostaviti je na suncu oko dve sedmice. Nakon toga tenost procediti kroz nekoliko puta savijenu gazu ili istu, belu lanenu krpu. Oceenu tenost ponovo sipati u istu teglu, pokriti gazom i ostaviti da na hladnom mestu stoji oko 8-10 dana. nakon toga vino sipati u iste, prokuvane i osuene flae. Flae ne treba puniti do vrha; zatvoriti ih plutanim zapuaima, koji se na mogu unakrst vezati tankom icom. Drati na tamnom i hladnom mestu. Vino od jabuka (jabukovaa) Savet: 1. Za pravljenje jabukovae uzeti sasvim zrelo voe, koje je bolje rukom brati nego mlatiti il tresti. Moe da se pravi od zimskih, jesenjih ili letnjih jabuka, ali letnje jabuke daju najslabiju jabukovau i mora se brzo troiti. Najbolja je jabukovaa od zimskih jabuka. Jesenje voe ako nije slatko treba staviti u gomilu, koja valja da je visoka 1m.Gomilu ovu valja nainiti negde u zaklonjenom mestu i ne treba je pokrivati slamom. Tako ovo voe valja da prestoji 3-4 nedelje, te da uutne i pree u izvestan stepen previranja, jer se kao takvo lake cedi i vie se soka (ire) dobije. Svaka sorta voa treba da je u svojoj gomili. Slatke jabuke se mogu preraivati odmah, ali je dobro imati i slatkih i kiselih oporih jabuka. 2. Sve trulo i nedozrelo treba odbaciti, a ono delimino oistiti. 3. Nedozrelo i otpalo od vetrova moe se
67

iskoristiti, ali se mora dodati eer inae e jabukovaa biti slaba i sklona kvarenju.Od 1kg. eera previranjem postaje 0,5 kg. tenosti koja svakom piu ne da da se kvari. 4. Vaan uslov kod ovog posla je da su jabuke iste. Najbolje ih je brisati, da se sauva bolje aroma, ali ako mora onda najpre dobro oprati. 5. Sudovi treba da su isti najbolje od stakla. Spremno i oieno voe valja na neki nain isitniti, ali ne previe, jer iz previe sitnog voa nemoe se iscediti sok. Tako usitnjeno voe treba da stoji 15-20 sati, da doe to vie u dodir sa vazduhom, odnosno sa gljivicama, koje izazivaju vrenje. Kada se one rzviju tada ocediti sok. I za ceenje soka, kao i za ceenje ire iz groa ima raznih presa. Isceeni sok valja sipati u bure u kome e prevreti. Bure kao i kod vina(belog) ne treba puniti do vrha, ve za 3/4, jer bi ugljendioksid koji za vreme previranja lapi iz bureta, podizao sobom i ovaj sok, te bi tako kipio. Zaostavu droinu valja metnuti u kakvu kacu koja se moe poklopcem zatvoriti i koja ima unutra proreetano dance, koje se po potrebi moe podizati i sputati, da drodina bude neprestano pod sokom, tj. da ne doe nikako u dodir sa vazduhom, jer bi se gada upalila, ukiselila isto kao i komina. Drodinu treba premeriti pre nego se stavi u kacu pa joj zatim dodati iste vode i to na 100 kg. drodine - 10 l. vode, koju treba dobro izmeati i ostaviti d atako prestoji 24-48 sati. Posle ovog vremena, tenost valja otoiti, a drodinu ponovo ocediti i oboje sipati u sok, koji je prvi put oceen.Ovim jabukovaa dobija lepi miris (aromu) i lepu boju. Dodata koliina vode ne kvari jabukovau, a naroito onda kad u jabukovai ima dovoljno eera, ili kada se doda potrebna koliina obinog eera, na 100 l., 10 kilograma. Napomena: Ovaj se napitak moe praviti i od kruaka ili u kombinaciji pola pola. 100 l. jabukovae dobija se iz: 170 kg. jabuka, 150kg. kruaka, 160kg. jabuka i kruaka. Otoen sok ne treba da doe u dodir sa gvoem, jer bi jabukovaa, kao i vino dbili mastiljavu boju i zaudarala bi na gvoe. Zato jabukovau treba otakati u drvene sudove. Previranje treba paziti kao i kod ire, a previranjem pretvara se eer u alkohol, koji daje jainu jabukovai i ugljendioksid tj. gas, koji ini te jabukovaa rezni i bez kojeg ne bi ni valjala. a) Glavno ili burno previranje.Javlja se na temperaturi 16-20 stepeni i traje oko 21 dan. b) Naknadno ili tiho previranje, odvija se na toploti od 10-12 stepeni; poinje odmah posle svrenog glavnog previranja i traje do prolea, a esto i posle ovog vremena. Kad se zavri burno previranje (a to je kao to je pomenuto posle tri nedelje) to je ve jabukovaa i treba je pretoiti i to po suvom i vedrom danu (da je to vei atmosferski pritisak), i da tom prilikom jabukovaa doe u to vei dodir sa vazduhom, te da se belanevinaste materije oksidiu i zatim uskoro staloe. Nakon tri meseca

valja jabukovau pretoiti u drugo bure, pazei pri tom da dan bude to hladniji itd. da se ne uzmuti od taloga koji je pao na dno bureta. Ovako nainjena jabukovaa ima lepu boju, ukus i miris. Kruke Sok od kruaka svei 500-800 gr. zrelih i veoma sonih kruaka, eer po elji ili med. Kruke oprati, odstraniti semene loe i sei u manje komadie. Pripremiti isceiva soka (ili samleti u maini pa cediti kroz gazu ili vrstu ali retku krpu) i iscediti sok. Koristiti dok je sve. Sok od kruaka iz sokovnika 5 kg. zrelih i sonih kruaka, 200-250 gr. eera. Kruke dobro oprati, rendisati na krupnije ili ih isei, posuti eerom i nakapati sokom od limuna, poklopiti i ostaviti dva sata.Staviti u sokovnik i soiti. Vru sok sipati u prethodno prokuvane, zagrejane flae. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom, pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade Kaasti sok od kruaka Sastojci: 5 kg. kruaka, 1 kg. eera, 1,5 l. vode Kruke dobro oprati, odstraniti semene loe, krupno rendisati ili isei, naliti vodom dok ne omekaju, a onda ih propasirarati. Propasiranom soku dodati eer, kuvati dok ne uzavri, a zatim ga pustiti da samo nekoliko puta prokljua.Vreo sok sipati u iste i zagrejane flae. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom, pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade.Kad se sok ohladi odloiti ga na suvo i hladno mesto. Vino od kruaka Isto se pravi kao i vino od jabuka Jabukovaa se pravi i od kruaka, a opisan je nain u odeljku gde se govori o jabukama. Vodnjika od kruaka 4 kg. kruaka, (najbolje takua), 50 gr. bobica kleke (venje) Odabrane, iste i zdrave kruke reati u istu (prethodno dobro opranu i vrelom vodom zaparenu) kaicu (abar), najbolje sa slavinom. Izmeu redova dodati po nekoliko bobica venje. Kruke se mogu na nekoliko mesta izbosti akalicom. Kada je posuda napunjena, a do ruba treba da ostane oko 15-20 cm, kruke treba naliti istom hladnom vodom, da ogreznu. Posudu prekriti istom krpom, a istim dobro opranim kamenom potopiti da sadraj kace kao kupus bude potopljen. Obino se za 15-20 dana obavi fermentacija kruaka i dobije izvanredna vodnjikaveoma hranljiv i osveavajui napitak. Ako porodica nije velika najbolje ja vodnjiku pripremati
68

u teglama, jer se vremenom ukus vodnjike menja, a eer iz kruaka polako prelazi u alkohol. Sok od smrekinih vrhova 2 kg. mladih vrhova, 1 kg. eera Mlade vrhove pomeati sa eerom i ostaviti preko noi. Sutradan ih soiti u sokovniku. Dobije se oko 1,5 l. soka. Ovaj sok je veoma hranljiv i sadri mnogo vitamina. Uzima se kao lek kod kalja i prehlade. Dunje Svei sok od dunja 500-800 gr. zrelih i sonih dunja, eer (med) po elji Dunje oprati, odstraniti semene loe i sei u manje komadie. Pripremiti isceiva soka (ili samleti u maini pa cediti kroz gazu ili vrstu ali retku krpu) i iscediti sok. Koristiti dok je sve. Napomena: veoma je ukusan koktel od sveeg soka od 400 gr. dunja, 200 gr. jabuka, 200 gr. groa. Sok od dunja iz sokovnika 5 kg. zrelih i sonih dunja, 200-250 gr. eera. Dunje dobro oprati, rendisati na krup-nije ili ih isei, posuti eerom i nakapati sokom od limuna, poklopiti i ostaviti dva sata.Staviti u sokovnik i soiti. Vru sok sipati u prethodno prokuvane, zagrejane flae. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom, pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade. Kaasti sok od dunja 5 kg. dunja, 1 kg. eera, 1,5 l. vode Dunje dobro oprati, odstraniti semene loe, krupno rendisati ili isei, naliti vodom dok ne omekaju, a onda ih propasirarati. Propasiranom soku dodati eer, kuvati dok ne uzavri, a zatim ga pustiti da samo nekoliko puta prokljua. Vreo sok sipati u iste i zagrejane flae. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom, pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade. Kad se sok ohladi odloiti ga na suvo i hladno mesto. Ribizle Sve sok od crnih ribizli 500-800 gr. crne ribizle, eer ili med po ukusu Ribizlu oprati, odstraniti peteljke. Staviti u centrifugu( sokovnik za ceenje sveeg soka, ili samleti u maini za meso pa iscediti dobro kroz gazu). Gotov sok odmah upotrebiti. Napomena: Moe se koristiti kao dodatak jogurtu, kiselom mleku i sl. Sok od ribizle 5 kg. ribizle (crne ili crvene) 1,3 kg. eera, i 2 l . vode. Probrane i oprane ribizle preliti vodom, zagrejavati ih da bobice popucaju, a potom ih pasirati. Pasiranom soku dodati eer i ponovo ga zagrejati na 75 stepeni. Vreo sok sipati u tople tegle (flae sa irokim grliem) i

zatvoriti gumenim kapicama. Koktel od ribizli, sonih kruaka, i bresaka Uzeti jednake koliine voa i praviti sok na jedan od opisanih naina Borovnice Svei sok od borovnica 500-800 gr. borovnica, eer po elji Borovnice oistiti, oprati i ocediti. Pripremiti centrifugu (el. sokovnik) Gotov sok odmah upotrbiti. Ovaj sok je odlian dodatak mleno kiselim napicima (jogurt, kiselo mleko), a moe se kombinovati i sa drugim vonim sokovima (jabuka, kajsije i dr.). Sok od borovnica 5 kg. borovnica, 500-600 gr. eera. Borovnice posle pranja probrati, oprati i odstraniti im peteljke. U sud sokovnika slagati naizmenino red borovnica, red eera. Ostaviti ih da tako stoje oko 2 sata na hladnom mestu. Zatim ih staviti u uloak sokovnika i soiti. Od ove koliine borovnica dobije se oko 3 - 3,5 l. soka. Kaasti sok od borovnica 5 kg. borovnica, 600 gr. eera, 1,5 l. vode. Borovnice oprati, oistiti, zgnjeiti. eer preliti vodom, prokuvati. Zdrobljene borovnice preliti mlakim eernim rastvorom i ostaviti na hladnom mestu preko noi. Ujutru propasirati, pa dobiveni sok zagrevati dok ne prokljua. Vreo sok sipati u iste i zagrejane flae. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom, pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade. Kad se sok ohladi odloiti ga na suvo i hladno mesto. Sirup od borovice Pola kilograma plodova borovice kratko prokuvati u tri litara vode Izgnjeiti ih pa ponovo kuvati i dodati vodu ako je uvrela.Prokuvana orba procedi se kroz sito i kada se ohladi doda se toliko meda dok ne nastane gusta masa poput sirupa.Sirup se puni u flae sa irokim grlom i dobro se zaepi. Sok od drenjina 5 kg. drenjina, 2 l. vode i 1 kg. eera. Oiene drenjine preliti vodom i polako ih zagrejavati, a kada prokljuaju kuvati ih jo 3-5 minuta. Ako je na drenjine ve pala slana, meke su i dovoljno je samo da provru. Psle toga ih treba pasirati, dodati im eer i ponovo ih zagrejati do 75 stepeni. Vru sok sipati u vrele flae i zatvoriti ih gumenim kapicama. Sok od smrekinih vrhova 2 kg. mladih vrhova, 1 kg. eera Mlade vrhove pomeati sa eerom i ostaviti preko noi. Sutradan ih soiti u sokovniku. Dobije se oko 1,5l soka. Ovaj sok je veoma hranljiv i sadri mnogo vitamina. Uzima se kao lek kod kalja i prehlade.
69

umski sirup od sveih borovih izdanaka 2 kg. sveih borovih iglica, 9 l. vode, 1 kg. eera, 0,5 kg. meda, 2 kg. sveih borovih iglica prokuva se u 9 l. vode i ostavi prokuvano 2 dana da stoji. Dobijena se masa kroz gazu procedi i istisne. Uz dodatak 1kg. eera i 0,5kg. meda, sve se ponovo prokuva i jo toplo uispe u flae sa irokim grliem. Dobro se zatvore i ostave na hladno. Napomena: Izdanci se beru po hladnom vremenu. Zova Sirup od cvetova zove 100 gr. zovinih cvetova, 2,5-2,7 kg. eera, 4045 gr. limunske kiseline. Cvetove zove paivo brati, pa sloiti na veu dasku i to u tankom sloju malo prosuiti u hladu. Prosuen cvet staviti u vreicu od gaze ili tankog platna, preliti sa dva litra vrele vode (kljuale), poklopiti i ostaviti oko 45 minuta. Nakon toga tenost procediti kroz nekoliko puta savijenu gazu, dodati eer, dobro promeati, a zatim dodati limuntus. Ostaviti dok se eer sasvim ne rastopi. Sipati u iste prokuvane flae, zatvoriti i uvati posle hlaenja na hladnom u podrumu. Dobija se sirup koji se razreuje 1 l. vode na 200 g. sirupa. Sok od zovinih bobica 5 kg. zovinih bobica, 500-750 gr. eera, korica od limuna. Bobice oprati, dobro ocediti, a zatim odstraniti peteljke, jer sadre tanin, koji soku daje nagorak ukus (i nije zdrav za upotrebu) odstraniti takoe i nedovoljno zrele bobice. U porcelanski sud (ili emajliran i neoteen), slagati red bobica, red eera, dodati koricu od limuna, poklopiti i ostaviti na hladnom mestu oko dva sata. Zatim bobice staviti u sokovnik i soiti. Sipati u iste prokuvane flae, zatvoriti i uvati posle hlaenja na hladnom u podrumu. Napomena: Svee bobice (sirove), naroito ako su zrele netreba jesti niti koristiti njihov sok u sveem stanju, jer sadre valerijansku i taninsku kiselinu, eterina ulja, vosak gumu, smolaste supstance i neke gorke sastojke; te mogu prouzrokovati teke poremeaje. Sok od gloga 1 kg. plodova gloga, 50 gr. eera, 1 l. vode. Oprane plodove gloga kuvati u maloj koliini vode na tihoj vatri 1-2asa. Ispasirati kroz sito i u dobiveni pire dodati eer i ostatak vode, prokuvati i ohladiti. Kopriva Svee isceeni sok Isceeni sok ne sme prei u vrenje, a izuzetno se moe uvati nekoliko dana spremanjem na tamno i hladno mesto. Sok se moe razrediti sa malo vode kako bi bio prijatnijeg mirisa. Koristi se kao lek protiv tetnosti prouzrokovane radioaktivnim zraenjem. S vei sok se

moe sterilisati i ostaviti za zimu, a moe se takoe praviti i sirup. Kopriva je vaan lek za upale mokranih kanala, bolesno zadravanje mokrae, a otklanja upalu bubrega, vodenu bolest, stvaranje bubrenog i mokranog peska pa ak i stvaranje bubrenog kamena. Poboljava stolicu i pobuuje metabolizam i jaa imunitet. Sok od koprive 1 kg. mlade koprive, 1 l. vode.

Samleti koprive na maini za meso i dodati 0,5 l. ohlaene prokuvane vode, promeati i sok ocediti kroz gazu. Ostatak mase ponovo propustiti kroz mainu za meso, razblaiti vodom i ocediti sok, sjediniti sa prvim delom soka i promeati. Dobijeni sok koristiti za spremanje raznih napitaka i dodataka. Radi boljeg uvanja mogu se pasterizovati i hermetiki zatvoriti flae sa ovim sokom.

SOKOVI OD POVRA
Sok od povra bogat gvoem moe da se napravi od soka od cvekle, peruna, spanaa, lia repe i krstovnika. Zelene sokove treba uzimati u malim koliinama, dovoljno je pola olje dnevno, moe i razblaen sa vodom ili sokom od jabuka. Penica Sok od vlati penice je posebno bogat hlorofilom, zatim sok od rotkvice, slaice i limuna treba koristiti esto. Takoe zainsko bilje crni i beli luk, umbir, draguac, kim, karanfili i beli biber. Krompir Presni sok od krompira suzbija kiselinu u eludcu. Smanjuje eer u mokrai i koliinu mokrae. Krastavac Nesoljeni Svei sok od krastavaca povoljno utie na creva, bubrege, plua i kou. Kod hronine zaepljenosti koristiti salatu od krastavaca. Kupus Svei sok od kupusa bogat vitaminom C koristi se i kao lek za prehladu i grip. Preporuuje se uzimanje soka od kupusa na jedan as posle jela da ne bi dolo do nadimanja stomaka, zato se moe popiti oljica aja od kima i kamilice. Maslaak Za sok se moe koristiti samo koren ili koren zajedno sa mladim liem (dve do tri kaike dnevno jedno tri nedelje); poboljava razmenu materija,isti krv, lekovito deluje na giht, teumu, skrofuloze, kone ekceme, liaje, otekline, ireve, krvne bolesti, starake pojave, lenjosti creva, smetnje u radu jetre i ui. Paradajz Sniava krvni pritisak i poboljava izluivanja sokova eludanih i crevnih. Cela biljka izuzev plodova je veoma otrovna.Ovaj sok ima puno vitamina A, K, C, E, B1, B2, B6, elemenata u tragovima:mangan, gvoe i bakar; bor, kobalt i radij i tvar (vitaminska) koja povoljno deluju na srane i krvne bolesti. Koristan je i za reumatine bolesti i dr. Paradajz u pari Paradajz isei na komade i stavljati u kazan ili vei sud. Staviti da se kuva dodati vezu peruna, celera
70

nekoliko ljutih paprika, aku soli (prema ukusu, ili 1. mala ka. na 1l. soka), pa sve kuvati zajedno, ee meajui dok ne pone da se uvre ljuska od paradajza. Tada paradajz procediti kroz evir, a zatim kroz sito, sipati u sud, pa nalivati u iste oprane flae. Mleveni paradajz Sve i zdrav paradajz oprati u hladnoj vodi (jer paradajz mora da bude hladan kada se stavlja u flae). Samleti ga na maini za meso posoliti po ukusu i na 1kg paradajza staviti 1g. salicila, pa izmeati masu u nekom sudu. U drugi sud staviti mlado perunovo i celerovo lie i mladu moe ljutu papriku. Puniti iste flae sokom dodati u svaku flau celerov list, perunov i raseene ljute paprike.odozgo sipati kaiicu ulja, pa dobro zatvoriti i ostaviti na hladno, tamno i promajno msto. Paprika Svei sok od paprike sadri najvie kalijuma, zatim fosfora, kalcijuma, magnezijuma, gvoa i dr. Ipak osnovna lekovitost paprike sastoji se u sadraju karotina, i vitamina C. Zatim sadri B1, B2, i nijacina i druge sastojke kao to su: ksantofil, kapsantin, kapsaicin (od njega proistie ljutost paprici), citrin (vaan za propustljivost krvnih sudova), aromatine supstance i dr. Spana Svei sok od spanaa se koristi sa dodatkom kiselog mleka ili jogurta (kada nie post), zbog eliminisanja tetnog uticaja oksalne kiseline.(koja podstie stvaranje kamena u bubregu). Retko povre koje ima znaajnu koliinu magnezijuma, a takoe i izvor drugih minerala mangan, bakar, cink i kobalt. Ima znatnu koliinu karotina, vitamina C, e, k, B1, B2, B6, nijacin, pantotensku kiselinu i biotin. Napomena: Ne preporuuje se zbog oksalne i mokrane kiseline i purinskih baza u ishrani osoba koje boluju od reume, gihta, kamena u unoj kesi, bubregu i mokranoj beici.Jela od spanaa treba pripremati samo za jedan obrok, a prilikom pripremanja odbacite to vie delove biljke koren i lisne drke, jer se tu nalazi najvea koliina oksalne kiseline.

Cvekla Sok od cvekle hrani jetru, jedan od najvanijih organa tela, koji ima stotine razliitih funkcija. Ako jetra dobro funkcionie onda e tako biti i sa svim drugim organima.Dragoceni narodni lek za poboljanje krvne slike i dobri pomaga u borbi protiv raka. Zbog bogatstva kalijuma ima jako diuretiko delovanje. Cvekla dobro deluje na ceo metabolizam, ato znai da je treba uvrstiti esto i obilno u nau ihranu. Pored uobiajekih sastojaka sadri i silicijum, rubidijum, cezijum, i ferment perooksidaza, kao i vitamin P, koji je odgovoran za propustljivost krvnih sudova. Moe se koristiti i kao koristan napitak tzv. bor (poznat u rusiji), koji se pravi tako to se cvekla dobro opere, oljuti i isee na kolutove i sloiti u veu staklenu teglu, preliti vodom i staviti na toplo mesto. Nakon osam dana, tenost treba procediti kroz istu viestruko sloenu gazu. preporuuje se da se uvek pije sve napitak da se nesprema velika koliina odjednom. Celer Kod ceenja soka treba da se koristi vie koren celera, manje listova, jer se u listovima nalazi neto gorine. Taj svei sok se moe uzimati i tri puta dnevno na jedan sat pre obroka i kao takav lek je protiv vodene bolesti, reumatizma i protiv debljanja. Lekovit je kod hroninog katara plua, nadutosti, slabosti eluca poboljava krv i cirkulaciju. (Trudnice treba da ga koriste ogranieno) Od minerala pored kalijuma, ima natrijuma, fosfora, kalcijuma, magnezijuma, gvoa, cinka, mangana i bakra. Vitamina ima kao i ostalo povre, ali treba istai vitamin E, kao i sastojke holin i eterino ulje. iak Ima miljenja da sok deluje lekovito za obolele od loeg imuniteta, pa ak i obolele od side. argarepa Sok od argarepe je bogat antioksidantima, ukljuujui i beta karotin i vitamine A, C i E.koliko je boja argarepe naranxasto-crvena intenzivnija, to argarepa sadri vie karotina i obrnuto. Pun je zdravih minerala i enzima protiv starenja. (Poto sadri prirodan eer, ovaj sok

treba razrediti vodom, naroito ako postoji disbalans eera u krvi. Ovo je povre koje treba koristiti stalno tokom celog ivota,dobro deluje na eludac i lako se vari. Spreava proces truljenja u crevima. Koriste je oboleli od reume i gihta, dijabetiari, osobe koje pate od zatvora, kao i za izluivanje mokrae. Od minerala ima najvie kalijuma, pa onda redom: natrijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, gvoe i dr. mangan, bakar, kobalt, cink, fluor, jod i dr. Sve sok od argarepe preporuuje se kod infektivnih bolesti, zapaljenja koe i crevnog trakta u periodu rasta i oporavka, jer podstie obnavljanje elijai podie otpornost organizma. Koristi se i kod leenja kokoijeg slepila (kada nemoe da se vidi u polumraku). Zelena salata Je izvanredan izvor mineralnih sastojaka: kalijuma, kalcijuma, natrijuma i hlora, znaajne koliine arsena, bakra i gvoa (koji su korisni za stvaranje i umnoavanje krvi) i konano vitamina C koji daje salati posebnu vrednost. Upotrebljava se kao lagano umirujui nekodljivi lek; naroito sok od salate. Keleraba Kelerain sok preporuuje se osobama kod kojih su poveane potrebe za mineralima i vitaminima. Od minerala treina je kalcijum, a resto ostali: fosfor, magnezijum, natrijum, gvoe, mangan, bakar. U pogledu vitamina: Pored C, znaajna koliina karotina, B1, B2, B6, nijacin, pantotensku i folnu kiselinu i dr. Kelerabi se moe dodati prilikom ceenja i poneka mlada argarepa, pa je sok tada lepe boje i prijatnijeg ukusa. Rotkva Svei sok, neslan preporuuje se osobama koje boluju od eluca i creva, zbog njenog nadraujueg dejstva. u rotkvi ima pored ostalog minerala od kojih najvie kalijuma, kalcijuma, fosfora, natrijuma, gvoa, magnezijuma, bakra, kobalta i cinka, fluora. Ima male koliine vitamina, sumpornog uglja rafanola, kao i itav niz jedi-njenja sa goruinim uljem, od kojih uglavnom potiu njene lekovite osobine. Za dobijanje sveeg soka najbolje je koristiti isceiva sokova. Moe i rendisanjem, pa posle ceenjem kroz gazu.

OSTALI NAPITCI
Crno pivo 200 gr. prenog jema, 20gr. hmelja, aka kukuruznog brana, 18 l. vode i 250 gr. eera, 20 gr. kvasca. U jedan sud staviti 18 l. vode, 2OO gr. prenog jema(pivarskog), i 20 gr. hmelja. i staviti je na hladno mesto, ili u friider da se rashladi. Ovako napravljena boza ne sme suvie dugo stajati da ne prokisne.
71

Kabeza od zove 1 kg. eera, 2limuna, 1 oljica vinskog sireta, 5-6 sveih ili suenih sokova od zove,10 l. vode. Na 10 l. vode uzeti 1kg. eera, 2 limuna iseena na koturove, 1 oljica vinskog sireta, 5-6 sveih ili suenih cvetova od zove. Sve to staviti u zemljani lonac i pokriti istim salvetom. Svakoga dana ovu tenost jedanput promeati. Posle deset

dana procediti je i staviti u dobro oprane flae, s hermetikim zatvaraem. Zatvorene flae drati u podrumu, a posle 8-10 dana dobie se veoma prijatno penuavo pie. Pre upotrebe flae se ne smeju mukati, jer bi se tenost isuvie penila. Pri otvaranju flau drati koso, da tenost ne bi suvie jako pojurila napolje. Medovaa 600 gr. meda, 5 l.vode. sok od 5 limuna. U 5l vode dodati 600 g. meda i isceen sok od 5 limuna. Sve dobro sjediniti meanjem i drati pokriveno gazom u nekoj tegli velikoj ili loncu jedno nedelju dana. Svakodnevno malo promukati, a nakon nedelju dana razliti u flae i ostaviti u podrum da stoji bar desetinu dana. Dobie se ukusan penuavi napitak od meda. Oranada Pripremiti 5 kg. pomorandi, 1 kg. eera u kockama, 2O gr. limunske kiseline, 1 limun, 2 kg. eera u prahu ili kristalu i 2 l. prokuvane vrele vode. Pomorande prvo oprati, a zatim trljati kocke eera o koru, da bi poprimile ukus i boju pomoranxi. Tada pomoranxe presei i iscediti im sok. Isto tako iscediti i sok od limuna, dodati kiselinu, vrelu vodu i preostali eer. Promeati i ostaviti da stoji sve dok se eer ne rastopi. U meuvremenu nekoliko puta promeati, Posle toga sok procediti i sipati u iste prokuvane flae, zavezati istom gazom, a kasnije zatvoriti zapuaom od plute. Limunada Umesto pomorandi uzeti 6 kg. limuna i 20 gr. limunske kiseline. Priprema se na isti nain kao i oranada. Esencija od limuna za letnje limunade 0,5 kg. eera, etvrt litara vode, sok od 16 limuna 0,5 kg. eera, etvrt litara vode staviti u erpu i kuvati kao za svako slatko. U meuvremenu iscediti sok od 16 limunova. Kad je eer ukuvan, erpu izmai na kraj poreta, sipati postepeno sok od limuna, ali ne dozvoliti da eer ponovo provri. Uzeti dobro oprane flae, zagrejati ih, sipati sok unutra, zapuiti ih novim zapuaima, a preko njih staviti celofan i svezati. Sada uzeti lonac, staviti slamu na dno ili iste krpe, metnuti flae u vruu vodu, poto je i tenost u flaama vrua, ostaviti da na poretu samo prostruji, a ne da sok provri. Leti treba uzeti 4 kapi esencije na au vode. Ova je esencija naroito preporuljiva pri putovanju. Voni kiselj 1/2kg. malina, vianja, ribizli ili jagoda, 1/2 olje eera, 6 kaika skroba, 6 olja vode. 1/2kg. malina, vianja, ribizli ili jagoda, metnuti u erpu i naliti vodom, tako da se dobije 6 olje
72

tenosti. Skuvati voe, propasirati i procediti.Uzeti 5 olja toga soka i dodati mu 1/2 olje eera. Staviti da se kuva. 6 punih kaika skroba umutiti sa 1. oljom rashlaenog soka. Kada sok u erpi pone da vri, usuti sok sa branomi neprekidno meati. Pustiti da baci klju nekoliko puta. Ohladiti i sluiti sa eerom. Napomena: Kada nije post kiselj se moe sluiti i sa pavlakom ili mlekom. Kvas 1 kg. slada od rai (naklijao), 400 gr. slada od jema (naklijao), 12 l. hladne kuvane vode, 50 gr. kvasca i 2 ka. peninog brana. 200 gr. eera, 100 gr. suvog groa. Staviti u lonac 1kg. slada od rai, 400 gr. slada od jema, uliti kljuale vode i izmeati, tako da se stvori retko testo. Lonac metnuti u jo vrelu penicu i ostaviti da prenoi. Ujutru izvaditi i izruiti u veliki lonac. Dodati 12 l. hladne kuvane vode i promeati. Ostaviti da stoji dok se ne staloi, a potom izruiti u drugi lonac. Uzeti dve ae toga kvasa i razmutiti sa 50g kvasca i 2 kaike peninog brana. Tu smeu staviti na toplo mesto, a kada uskisne i poraste usuti u lonac sa kvasom. Metnuti u kvas 200 gr. eera, 100 gr. suvog groa i sve to promeati. Lonac pokriti tankom istom krpom. Ostaviti na sobnoj temperaturi 1 dan. Kada groe i kvasac isplivaju na povrinu u vidu pene, skidati penu reetkastom kaikom. Razliti kvas u flae i zatvoriti ih zapuaima, a potom ostaviti na hladno mesto. Drugog dana kvas je ve gotov. Kvas je odlino osveavajue i vrlo zdravo hranljivo pie. Kvas od suvog hleba 2 kg. na komade iseenog, dobro isuenog, crnog, raenog hleba, 2 kofe kljuale vode, 50 g. kvasca 1/2 kg. eera.jedan limun, malo suvog groa. Metnuti u neki veliki sud Zkg. na komade iseenog, dobro isuenog, crnog, raenog hleba. U hleb uliti 2 kofe kljuale vode, pokriti debelim aravom i ostaviti na sobnoj temperaturi 8 sati. Zatim preliti vodu u drugi sud i dodati joj 50 gr. kvasca 1/2 kg. eera. Jedan limun isei na koturove, izvaditi semenke i takoe metnuti u vodu. Pokriti i ostaviti da stoji u kujni jo 8 sati. Tada kvas procediti kroz sasvim retku krpu i razliti ga u flae. U svaku flau staviti po dva zrna suvog groa, dobro zatvoriti i staviti na hladno. Drugog ili treeg dana kvas je gotov i moe da se pije. Breza Svei sok od breze dobija se od stabala koja imaju najmanji prenik 20 cm raunajui tu meru 1 m od zemlje. Oko 20-30 cm.iznad zemlje stablo se nabui 2-3 cm duboko, otvor promera 1,5 cm. U nastalu rupu ugura se staklena cevica ili plastina ili ljeb i odmah se zahvata sok koji istie u staklenu flau ili teglu nikako limenku. Dnevno se sa jednog drveta

moe sakupiti do deset flaa. Za prolee jedno deblo moe dati 4 kofe soka. Ako je stablo debelo do 30 cm, bui se jedna rupa; ako je debelo 30-35 cm, bue se 2; ako je preko 35 cm; onda moe 3rupe. Za 24 asa iz bresta ili javora moe da se iscedi 0,5-1 l soka; Sok breze je sladak malo nakiseo - moe se zgusnuti isparavanjem i dobiti sirup 60% eera. Takav sok ima boju utu kao limun, a gust je kao med. Ako hoete ovaj sok sauvati za zimu, uspite ga u flae i dodajte u svaku flau 2 kaiice eera, dobro zatvorite i ostavite u podrum. Nakon vaenja eljene koliine soka rupa se zatvori voarskim voskom. Sok treba vaditi umereno da se ne oteti drvo. Sok se moe koristiti sve ili ukuvan kao sirup.

umska soda-voda Ako u au brezovog soka dodate kristal eer, sok e peniti. Kvas od brezovog soka U bure sa brezovim sokom sputa se na kanapu kesica sa prenim koricama raanog hleba. Posle dva dana kvasac iz hleba prelazi u sok i poinje previranje. Zatim se u bure stavlja kofa sa hrastovim korama kao sredstvo za konzerviranje,a za miris vinje i stabljike miroije. Bure se zaepi. Kroz dve nedelje kvas je gotov: moe se uvati preko cele zime.

KAFENI NAPITCI I AJEVI

Ovi napitci se piju sa eerom, medom, limunom. Uglavnom su i veoma lekoviti Kafa od Gloga Seme i plodovi gloga se skupljaju sue, mrve, tucaju i koriste u odnosu 20 gr. praka na 1 au kipue vode. eer po ukusu. Kafa od korena Repuine (ika) Oprano i osueno korenje repuine propriti u rerni dok ne dobije tamnu boju (mrku) Samleti u mlinu za kafu. Stavlja se 1-2 kaiice na au kipue vode. eer po ukusu. Kafa od korena Maslaka Oprano i osueno korenje maslaka propriti u rerni dok ne dobije tamnu boju ^mrku) Samleti u mlinu za kafu i kuvati kao ggravu kafu. Dobro je ovu kafu meati u odnosu 1:1 sa kafom od vodopije. Tako skuvanu kafu staviti da odstoji 5 min. nakon kuvanja, znda procediti i piti. Kafa od Rogoza Oprano i osueno korenje rogoza propr iti u rerni dok ne dobije tamnu boju (mrku) Samleti u mlinu za kafu. Stavlja se 1-2 kaiice na au kipue vode. eer po ukusu. Kafa od Vodopije oprano i osueno korenje vodopije propriti u rerni dok ne dobije tamnu boju (mrku). Samleti u mlinu za kafu i kuvati kao pravu kafu. Kafa od Hrastovog ira Oljuteni ir se sui i pri na vatri, dok nedobije mrku boju i dok se nemoe lako mleti. Kad se ohladi samelje se i kuva se kao kafa sa vodom ili mlekom, kako je inae i izuzetno lekovit. Kafa od Srka Narezani osueni podanci srka se peku, melju i kuvaju se kao odlina zamena za kafu. AJEVI aj je najpopularniji napitak, to je i prirodno: On tonizira organizam, otklanja umor, jaa krvne sudove, stimulie rad srca, poseduje antibakterijska svojstva, dobro gasi e. U irokoj su upotrebi osim obinog aja takozvani biljni ajevi lekoviti balzami, od bobica, cvetova,listove, od korenja razliitog bilja. Ako se priprema aj od lia, cveta uglavnom se priprema tako to se na 1 supenu kaiku prelije 2 dl kipuevode, poklopi se pola sata i pije. Ako se kuva od korenja to se ono najee kuva najmanje 0,5 asa na tihoj vatri. Jedna aa napitka od etina sadri isto toliko vitamina C koliko aa soka od paradajza,i pet puta vie nego limunov sok. Recepture i pojedine vrste ajeva moemo neprestano sami pronalaziti, a ako se radi o leenju a jevima konsultovati knjige, kojih kod nas ima mnogo i obrauju ovu temu....

73