Uvod

Ni jednom ranijem stilu ne moe se tako precizno odrediti poetak kao gotikom. Nastao je izmedu 1137. i 1144. godine kad je opat Sie preziivao opatijsku crkvu Sen Deni u blizini Pariza. Termin ''gotika'' iskovan je u toku italijanske renesanse za stil u arhitekturi koji je u to vreme smatran tako varvarskim da je moga biti pripisan samo Gotima. U ranom periodu gotike umetnosti glavni umetniki poduhvati bile su velike opatijske crkve i njihovo ukraavanje. U prvih trideset godina svog postojanja gotika arhitektura se razvija iskljuivo u Francuskoj. Tek u drugoj polovini XII veka poela je da se iri, a oko 1250. godine zamenila je lokalne stilove u veini podruja zapadne Evrope. Na poetku, oko 1140. godine, podruje na kojem je gotika umetnost i novi arhitrktonski pravac bilo je zaista malo. Obuhvatalo je samo provinciju poznatu kao Il de Frans, to jest Pariz s okolinom, teritoriju koja je bila pod vlau francuskih kraljeva. Stotinu godina kasnije ve je gotovo itava Evropa postala gotika. Preko krstaa novi stil proirio se i na Bliski istok. Oko 1450. godine gotiko podruje poelo je opet da se smanjuje, a do 1550. ono je gotovo potpuno nestalo. Gotika Evropa je, dakle, imala vrlo sloene oblike, jer je njen sloj vremenski varirao od 400 do 150 godina (zavisno od mesta), a ni taj oblik nije bio podjednako jasno izraen u pojedinim granama likovnih umetnosti. Izraz gotiki skovan je za arhitekturu, gde su obeleja stila najprepoznatljivija. Sagledavi sve aspekte gotike umetnosti, postoji neizvesnost u odredivanju tanih granica i na tim podrujima. Menjanje naeg shvatanja gotke umetnosti upuuje na nain kako se novi stil zapravo razvijao. Poeo je arhitekturom , tokom jednog veka,u doba graenja velikih katedrala, kojaje ostala dominantno stvaralako podruje gotike. Razvoj na umetnikom planu uglavnom prati razvoj na politikoj sceni Evrope. U trinaestom veku kraljevi Francuske i Engleske, naizmenino podravani od papa, postaju vodee sile na utrb Nemake. Bilo je to vreme relativnog; mira i procvata.

1. Opti razvoj gotike arhitekture i njena obeleja

Kao gotsku arhitekturu oznaavamo evropsku arhitekturu vrhunca i poznog doba umetnosti srednjeg veka koja je izgraena u gotskom stilu. Gotika je obeleena sistemom arhitektonske izgradnje koji se suprotstavljao sa arhitekturom antike i klasike. U izgradnji katedrala je upotrebljavala kao ve i u romanskoj arhitekturi latinski krst i podunu osnovu. Krstati rebrasti svodovi su se prvi put primenjivali u gotici. U romanskoj arhitekturi su se primenjivali poluobliasti svodovi na kvadratnoj osnovi sa etiri luka. U gotici se primenjuju dva dijagonalno postavljena luka koji mogu da se postave iznad svake vrste pa i poligonalne osnove i tako zasvode prostor na ovaj novi nain.

Veliki prozori i visoki zidovi su karakteristini za gotsku arhitekturu za razliku od dotadanjih u romanici, noseih tekih zidova sa malim prozorskim otvorima. Krstati rebrasti svodovi, skeletna konstrukcija i prelomljeni luk su u gotici omoguili velike otvore koji su doneli svetlo i prozranost u unutranji prostor katedrala. Tipian elemenat je bila rozeta koja je postavljana iznad portala na reprezentativnoj fasadu objekta. Praktino svaki elemanat u gotskoj arhitekturi je nosei. Arhitekti gotike nisu upotrebljavali proraun i primenjivali su eksperimenat i zabludu i postizali velike rezultate u konstrukciji. Naglaavanje vertikala je tipino za gotsku arhitekturu. Svodovi u katedralama su dostizali visinu do 48 metara. Pojedini gradovi su se utrkivali u tenji za to viim i velelepnijim katedralama. Nastojalo se za postavljanjem proporcije izmeu visine i irine graevine. Vitki i visoki stubovi na poligonalnim osnovama takoe su karakteristini za ovu arhitekturu. Ornamenti su bili sloeni iz geometrijskih oblika i primenjeni su motivi iz biljnog i ivotinjskog sveta.

Gotska arhitekturu moemo podeliti na sledea razdoblja:

Ranogotska arhitektura- oko 1140. u Nemakoj 1220.-1520. Arhitektura visoke gotike- 1200. u Francuskoj, 1250. u Nemakoj, 1350. u Engleskoj Pozno-gotika arhitektura- od 1350. - 1550.

U ranim 1130im nita nije ukazivalo na to da e Pariz uskoro postati mesto u kom e nastati nova vrsta arhitekture. Ni jedna, od inae malog broja crkava sagraenih u gradu poevi od 1100, nije bila ni monumentalna ni impresivna, a oblast koja ukruuje grad, Il -d- Frans, bila je meu malobronim oblastima severne Francuske gde se crkveno graditeljstvo nije razvijalo tokom prethodnih 1000 godina.

Daleko od tekuih arhitektonskih inovacija, nedostatak romanike tradicije u Il-d-Fransu se pokazao kao prednost u trenutku kada je oivljena kraljevska mo u poznom periodu vladavine Luja VI. Crkve koje su poele da popunjavaju ovaj vakum, u poznim 1130im i ranim 1140im, pozajmljivale su svoje forme iz visoko razvijene romanike tradicije koja je postojala u susednim oblastima, naroito u Normandiji i Burgundiji. Ni jedan novi arhitektonski tip nije izmiljen, jer su monumentalne crkve XII veka iz Il-d-Fransa ispunjavale iste funkcije kao i one sagraene tokom prethodnog perioda na drugim mestima u severnoj Francuskoj. U poslednjih 150 godina postalo je obiaj da se istorije gotike arhitekture zapoinju sa horom dodatim 1140 na opatijsku crkvu Sen Deni, nedaleko od Pariza. To je prikladno ne samo zbog inovacija koje su neposredno posle hora prihvaene kao osnova za novi stil arhitekture, ve i zbog upotrebe druga dva, meusobno spojena, aspekta graevine: njene velianstvenosti i rojalizma. Za razliku od bilo koje ranije pariske crkve, projekat obnove crkve Sen Deni je bio dovoljno ambiciozno zamiljen da je mogao poslui kao ema za monumentalnu crkvenu arhitekturu; i posebne veze sa monarhijom su znaile da je novo delo povealo rastui presti francuskih kraljeva. Sen Deni je bio najvanija od nekoliko starih kraljevskih grobnih crkava koje su okruivale prestonicu. U okviru svojih ogranienih sredstava, Luj VI je bio izrazito velikoduan prema veem broju manastira u i oko Pariza, ali su sa Sen Denijem njegove veze bile najtenje. Godine 1120, Luj VI je uveo obiaj davanja krune i drugih kraljevskih insignija na uvanje u blizini relikvija Sen Denija, koji je poeo da zamenjuje Sv Martina iz Tura kao zatitnik monarhije. Ta uloga je isprobana 1124 kada su se, pod zatitom Sen Denija, kraljevi vazali okupili da se bore protiv nadirue germanske vojske. U znak zahvalnosti za ovu severnofrancusku solidarnost u odziv, Luj VI je garantovao manastiru Sen Denija upravu nad vanom i profitabilnom trnicom, Lenditom. Sie, opat od 1122 i kraljev najblii savetnik od 1127, preuzeo je ulogu kraljevskog propagatora Skoro usamljen meu velikim pokroviteljima umetnosti iz svih perioda, Sie je ostavio nekoliko tekstova kojima je pokuao da objasni svoje namere. Za Siea, novi hor je predstavljao Sion, a njegovih 12 unutranjih stubova (tj. 10 stubova i 2 zapadna pilastra) su bili kameni temeljci Otkrivenja Sv Jovana sa znaenjem 12 apostola.

Crkva koju je Sie nasledio je bila bazilika uraena u rimskom stilu, u skladu sa Sen Denijem kao apostolom Galije (Galske) i sa arhitektonskim poastima koje se mogu uporediti sa onim koje je uivao Sv Petar. Ovaj rimski karakter je trebalo da izvri uticaj na novi hor, ali Sieovo delo je bilo na suprotnom kraju crkve. Novi zapadni deo je bio osveen, jo ne zavren, zajedno sa kulama 1140, tako da je izgleda bio zapoet oko 1135. On je prototip dugog razvoja francuskih gotikih fasada koje sadre dve kule, tri velika portala sa skulpturnom dekoracijom i rozetom visoko iznad. Opat Sie je svojim radom na renoviranju Sen Denija oznaio je
3

tradicionalno pravljenje vie prostora za hodoasnike koji su dolazili na poklonjenje relikvijama smetenim u horu kao. Sie je eleo da svoju opatiju uini duhovnim sreditem Francuske, hodoasnikom crkvom koja bi nadmaila sjaj svih drugih crkava, ishoditem verskih i rodoljubivih oseanja. Ali da bi ona postala jasno otelovljenje tog cilja, trebalo je staru graevinu ponovo izgraditi i poveati. Veliki opat opisao je tu akciju do najsitnijih detalja. Naalost, zapadno proelje i skulpture na njemu danas su izmenjeni, a hor na istonoj strani, koji je Sie smatrao najvanijim delom crkve, zadrao je prvobitni izgled samo u deambolatorijumu. Deambulatorijum i kapele koje se zrakasto ire okruujui apsidu s lukovima poznati su iz romanikog hodoasnikog hora, ali su ovde spojene na nov nain. Umesto da ostanu zasebni elementi, kapele se stapaju i tako prave drugi deambulatorijum, a svuda se koristi krstastorebrasti svod koji je zasnovan na prelomljenom luku. Zbog toga je itava konstrukcija zaokruena po novim geometrijskim principom. Sastoji se od sedam gotovo jednakih klinastih elemenata koji se lepezasto ire iz sredita apside. Sredinja kapela, posveena Bogorodici, i po jedna sa svake strane neto su vee, po svoj prilici zbog svoje vanosti. Dvostruki deambulatorijum u Sen Deniju netreba doivljavati kao niz zasebnih odeljaka, ve kao kontinuirani prostor iji oblik ocrtava mrea vitkih lukova, rebara i stubova koji podupiru svodove. Ono to razlikuje ovu unutranjost od romanikih prethodnica jesu lakoa i svetlost. U poredenju s masivnom vrstinom romanike arhitektonski oblici su elegantni, gotovo bez teine, a prozori su do te mere poveani da vie i nisu otvori u zidu ve zauzimaju itavu povrinu postajui i sami prozirni zidovi. Bonom potisku svodova suprorstavljaju se teki potporni stubovi (kontrafori) koji tre izmedu kapela.Tu je usresreena glavna teina graevinske konstrukcije koja se vidi samo spolja Jo snaniji utisak ostavljao je Sieov hor , jer je gornji deo apside (koji se izdie iznad dvostrukog deambulatorijuma) imao vrlo velike i visoke prozore. Opisavi Sieov hor, opisana su i bitna obeleja gotike arhitekture. Ali nijedan element njegovog projekta nije zapravo nov. Osnova hodoasnikog hora, prelomljeni lukovi i krstastorebrasti svod mogu se nai u raznim provincijskim kolama francuske i anglonormanske romanike, ali ih nigde pre Sen Denija nismo nali udruene u istoj graevini. U Il de Fransu nije se razvila sopstvena romanika tradicija, pa je Sie morao da oko ovog projekta okupi majstore iz raznih krajeva. Iz ovoga ne treba zakljuiti da je gotika arhitektura nastala samo kao sinteza romanikih obeleja. Da je samo to, bilo bi teko objasniti novi duh u Sen De-niju naglasak na strogo geometrijskoj strukturi i tenja ka osvetljenosti Uspenost reenja hora u Sen Deniju dokazuje ne samo njegove bitne osobine nego i izvanredno snaan utisak koji osravlja. Kako se ini, mnogi su tada bili zadivljeni tim
4

dostignuem, pa se zato novi stil za samo nekoliko decenij I proino daleko izvan II de Fransa. Iako je prva gotika crkva Sen Deni ,bila opatija , budunost gotike arhitekture leala je u gradovima, a ne u manastirskim zajednicama. Istorijski gledano, od poetka jedanaestog veka dolazi do snanog procvata gradskog ivota. Ta tenja nastavila se ubrzanim tempom, pa se sve vei znaaj gradova ogleda ne samo na privrednom i politikom planu ve i u mnogim drugim pogledima. Biskupi i svetensrvo postaju sve vaniji. kole i univerziteti uz katedrale preuzimaju od manastira ulogu sredita prosveivanja, a umetnika stremljenja tog doba dostiu vrhunac u gradnji velikih katedrala meukojima su tri najvanije u francuskoj.

katedrala Notr- Dam

Petobrodna katedrala Notr- Dam (1163. - 1245.) u Parisu je izvanredna graevina ve svojom veliinom, jer je 130 metara duga a visina svoda dosee 35 metara. Zapaanja vredna je, jedinstvena svodna krstata rebrasta konstrukcija sastavljena od 6 elemanata kojom je pokriven glavni brod i transept (popreni brod), - kao i zapadno proelje sa skulpturama francuskih kraljeva.

Katedrala u artru je najpoznatija bogorodina crkva u Francuskoj. Bila je izgraena posle poara 1194. godine. Zbog toga jer je svaka nova crkva trebala biti velelepnija i lepa od prethodne ona je via od crkve Notr- Dam u Parisu. Deluje ipak malo teko jer upotrebljava prediomenzionisane elemante gradnje i deluje kao veita graevina to je oito bio glavni cilj gradnje. Poslednja od trojke katedrala je katedrala u Remsu. Bila je graena posle poara 1210. godine. Ona se karakterie prvenstveno upotrebom velikog broje skulptura kojima je na zapadnom proelju praktiki preplavljena.

2. Gotika skulptura
Skulptura ima neodeljivi zadatak na ukraavanju katedrala i upotrebljava se kao dopuna arhitekturi i ukraavanje arhitektonskih elemenata, kapitela stupova, pilastera i konzola. Baldahinska plastika je bila osnovni elemenat razvoje skulpture kao samostalnog dela u umetnosti. U 12. i 13.-tom veku to je pre svega katedralska plastika, a motivi su iz ivota Hrista i device Marije kao i iz ivota svetaca. Preko reljefa koji je bio u pre u upotrebi skulptura dolazi do izraavanju volumenoznosti i do tipa prostorne skulpture. Glavni znaaj dobija prezentacija ljudskog tela koje se sve vie konfrontira sa proporcijom i prirodnim oblicima a momenat realizma oznaili su i oblici koji su od prvobitnog shematitma dobijali na individualnosti Kiparstvo gotike je jo uvijek preteito vezano za arhitekturu, ali postoje brojne razlike od romanikog kiparstva. Prije svega volumeni skulptura su sve manje ploastog izgleda, a sve vie se kipovi zaobljuju dok se naposletku ne osamostale od zida (to nije postojalo od razdoblja antike) pa stoje na isturenim konzolama, ili su postavljeni meu stubovima . Kako se crkve poveavaju, tako raste i broj skulptura oko portala, ak to vie prekrivaju cijelo glavno, pa i bona proelja i portale, i apsidijalne dijelove crkve.

Fasada ketedrale Notr Dam-Pariz

Ti brojni kipovi, nisu raeni zbog ukrasa ili kao izraz izobilja, nego slue prikazu svekolikog znanja i verovanja toga doba. Naglaeni humanizam gotike izraen je i time to se velik deo sadraja u likovima i prizorima odnosio na oveka, a ne na svece i boanske likove. Ti humani prikazi javljaju se u tri tematska kruga:

Stvarni , svakidanji ivot oveka koji se prikazivao u prizorima etiri godinja doba i 12 meseci; Moralni ivot koji je uprizoren borbom vrlina (lijepih mladih djevojaka) koje se bore protiv mana (rune nakaze); Misaoni ivot kroz personifikaciju tzv. sedam slobodnih umetnosti (gramatike, retorike, dijalektike, geometrije, aritmetike i astronomije i muzike).

U verskim prikazima romaniki motiv Hristove slave zamijenjen je motivom Hrista muenika. Umetnost gotike skulpture krajem 13. Veka uvodi novu vrstu religioznih kipova namienjenih za privatne potrebe vernika. Najea tema je Piet (oplakivanje Hrista) koja prikazuje Hrista u krilu Bogorodice. Najee su takvi kipovi raeni u bojenom drvetu i skromnih su dimenzija.

2.1 Ranogotika skulptura

U ranoj gotici likovi su veoma izdueni, ali se jo uklapaju u irinu stupovlja. Vremenom e ukoeno dranje i strogo frontalni stav likova, postupno smijeniti kipovi s nagibom tijela na jednu, a glave na drugu stranu, pa e se izvijati u krivulji, poput slova S. Takav nain oblikovanja skulptura naziva se gotikom Slinijom (kontrapost). To se ponajbolje vidi u skulpturama katedrale u Chartresu koje su raene u ranoj i kasnoj Gotici. Statue koje su ukraavale tri portala zapadne fasade artra, tzv. kraljevskog portala, obino se posmatraju kao suma rano gotike skulpture. Originalno je postojalo 24 statue, ali je sauvano samo 19. Portal je nastao izmedju 1145 i 1155 posle pozara u naselju 1134 koji je unistio delove katedrale. Stoga ova fasada nije najstariji primer gotike skulpture - ve je to Sen Deni, i danas je datovan u vreme pre 1140. Pa ipak, skulptura artra je ta koja se smatra jasnom granicom izmedju romanicke i ranogotike skulpture. Od toga to su bile deo romanikih reljefa figure su stepenovane ka napred, od stubova portala. Sa ovim napretkom - razlog zbog kojeg se jo ne moe precizno utvrditi - ove statue u artru signalizuju poetak nove ere u skulpturi. Iako se jo uvek ne mogu opisati kao slobodnostojece, statue, isklesane zajedno sa stubovima od celovitih blokova kamena, one su gotovo potpuno zaobljene (zaokruene kao skulpture). Iako su vrsto integrisane zajedno sa aehitektonskim elementima portala, one odaju utisak nezavisnosti i imaju izrazit estetski izgled koji iznad svega proistice od njihovih izduenih formi, odevenih u bogate dvorske odezde ovog perioda. Oko njihovih tela izuzetna svilena materija pada u dugim vertikalnim naborima. Ove figure otkrivaju novi nain vidjenja prirode, novi nain posmatranja covecanstva. Dok se posmatraju ove skulpture portala u artru odmah se postaje svesnim suprotnosti izmedju stubaste, uzdrane forme skulpture i skoro ceremonijalne stilizacije poza i sa druge strane cinjenice da svaka figura ima sopstveni, gotovo individualni, karakter. Primer ove individualnosti je npr. vitka kraljica sa mladalakim dugim ukrasima sa leve strane centralnog
9

portala koji odgovaraju drugoj kraljici, onoj na desnoj strani portala, iji okruglasti abdomen pokazuje da je ena u zrelim godinama. Iako su pravljeni razni pokusaji da se rastumae izrazi lica ovih skulptura na portalu, smatranje da su konkretni ljudi ovde portretisani je preterano iako je mogunost da se razlikuju mladi od starih tako jasno uistinu nova pojaa. Pokazano je da su skulptori formirali ove skulpture na takav nain da su postigli stilsko jedinstvo. Statue u artru su povezane sa starijom kolom skulptora koja je posmatrana kao odluujua i uticajna na francusku skulpturu. Ova teorija je imala znaajne posledice sve dok nisu stvorene osnove za sire rasprostranjeno stanoviste u vezi sa ranogotikom skulpturom u Francuskoj

Muenici s portala katedrale u artru

10

Kraljevi s portala u katedrale u artru

Vrhunac gotike skulpture nalazi se u portalu katedrale u Reimsu; u dvije kompozicije Blagovijesti (Navjetenja) i Vizitacije gdje su dva enska lika okrenuta jedan prema drugom naglaenog volumena, draperije i tijela koje obrazuje S liniju. Umjesto dramatikom naturalizma raspela iz Naumburga ovdje se susreemo s lirikom idealizma. Dakle, kiparstvo gotike mijenjalo se od statinosti i realizma figura sa zapadnog proelja katedrale u Chartres-u, preko elegantnog stila zapoetog u Reimsu, sve do kasnijih rjeenja koja, zbog naglaene igre svjetlosti, dobivaju slikarske znaajke.

11

Fasada katedrale u Remsu

2.2 Kasnogotika skulptura

U kasnogotikoj umetnosti pojavljuju se dvie usporedne struje koje su u prikazima i nainu oblikovanja potpuno suprotne. Jedna je gotiki naturalizam, a druga gotiki idealizam. Naturalizam je nastao kao rezultat posmatranja ljudi, prirode i predmeta, kad je slikar poeo ocrtavati svaku pojedinost na predmetu ili na licu. Zbog doslovnog i pomnog precrtavanja na temelju posmatranja prirode (lat. natura), takav je stil nazvan naturalizmom. Tim su se nainom redovno prikazivali razliiti prizori muka (martirija) Hristovih i brojnih Hranskih muenika, opisujui iscrpno svaku pojedinost koja bi mogla pobuditi saaljenje gledalaca prema rtvama ili pravedan gnev prema muiteljima. Idealizam, naprotiv, nastoji nai to lepi oblik glave, smireniji izraz lica i postii to ugodniji dojam blagosti i vedrine. U Renesansnoj umetnosti, koja sliedi nakon gotike, umjetnici su uspeli povezati i spojiti gotiki naturalizam i idealizam u renesansni realizam. U Italiji postoji neposrednija i dugotrajnija povezanost s antikom. Ialijansko gotiko kiparstvo nema monumentalne plastike kakvu smo sretali na francuskim portalima, ali se istie oblikovanjem propovedaonica, nadgrobnih spomenika, krinja i horskih pregrada. Ovi reljefi imaju vie antikih nego gotikih elemenata. Likovi nisu vie tako zbijeni, a prostor dobija na vanosti

12

3.

Gotko slikarstvo

U doba gotike umetnost se podjednako razvijala i kao skulptura i kao slikarstvo. Traio se "red i istoa" u umetnosti. U doba gotike javljaju se geometrijske forme i na portalu se formiraju vie razraenih zona. Gotika je unitila velike zidne povrine koje su bile pogodne za oslikavanje. Skeletna gotska konstrukcija je unitila zidne slike i nema vie mogunosti da se razvijaju ali su ovu funkciju prihvatili otvori i prozori koji se ovde nalaze i omoguavaju jednu novu tehniku slikanja na staklu- vitra. Slikarstvo gotike ne ume da realizuje dubinu slike. U slikarstvu osim tradicionalne slikarske tehnike koje je bilo knjino slikarstvo, a zahvaljujui gubitku zidnih povrina upotrebom skeletnog sistema konstrukcije objekata u gotici dolazi do pojave slikarstva na staklu, nove slikarske tehnike koje se razvija u gotikoj umetnosti i pored skulpture postaje jedan od glavnih elemanata ukraavanja i dekorisanja objekata. Katedrale kako su se utrkivale koja e od njih biti via tako se utrkuju i koja e imati najbolje i najlepe vitrae. Nova tehnika je i pojava slikarstva na ploi odnosno slike koja je izraena na specijalno zgotovljenoj drvenoj ploi od tvrdog drveta koja se lepi iz unakrsno poslaganih delova i koja je po nekim mitovima bila pokrivena i platnom i ako se zna da je slika na platnu nastala tek u doba renesanse. Novi elementi realizma oko 1400. godine dolaze iz Burgundije i flamanskih oblasti (braa van Ajk) i teite razvoja je preneseno u francusko- holandske oblasti (Avinjon, Burgundija i Holandija) odakle se gotika proiruje u druge oblasti Evrope. U Italiji gotika arhitektura nije nikada dostigla vrhunce Francuske i Nemake, ali je Italija bila pod utiecajem Vizantske umetnosti, a posebno njihova slika na drvetu. Tako da e se prvo gotiko slikarstvo razviti upravo u Italiji. Imuni pojedinci poruivali su slike na drvenoj podlozi za privatnu upotrebu, ponekad su se radili i poliptisi (povezane slike na vie dasaka). Svaki poliptih zavravao je prelomljenim lukom, a prizori na drvenoj dasci oiviavali su se stubovima. Pozadina je najee zlatna, likovi su idealizirani, boanski, ponekad se u scene uvode elementi pejzaa. Slikari su teili prikazati prostor, ali jo nisu svladali perspektivu.

Simone Martini, Krini put, freska iz kapele Orsini, 1333., 25 16 cm, Louvre, Pariz.

13

Giotto di Bondone je najvaniji slikar Gotike; on je prvi uskladio prizor slike i povezao ga s prostorom gledaoca (tako to je sliku spustio na oigled posmatraa). Likovi na njegovim slikama vrsto stoje na zemlji, uoblieni su i vladaju prostorom trodimenzionalni, a ne pljosnati. Prvi je u Evropskom slikarstvu krenuo u izraavanje oseaja u stvarnom ivotu putem svojih likova. oto je vratio slikarstvu prostorne iluzije- povratak realnoga slikarskoga prostora moe da se prati od ota. Kompoziciju svojih slika oto je zamislio u prostoru u koji unosi i skromne elemente pejzaa. Na otova iskustva nadovezae se mnogi slikari rane renesanse.1

Jedna od najpoznatijih otovih slika-Oplakivanje Hrista

Lazar Trifunovi, Galerija evropskih majstora, Beograd, 1965.

14

Slikarstvo u doba pozne gotike i rane renesanse razvijalo se glavnim centrima u Italiji; oto, imabue, Domeniko Girlandajo, Fra Aneliko, Nizozemskoj; Jan van Ajk, Hijeronimus Bo, Rohir van der Vejden i njegov uenik Hans Memling kao i drugi poznati slikari iz doba gotike i rane renesanse. Slikarstvo kasne gotike ili kako se jo zove i internacionalna gotika ili, gotika "mekog stila" kao i "lepog stila" karakterie se odlikama opte vaeeg stila, smislom za anegdotu, ljubavlju prema prirodi i studijama ivotinja i bilja, jevljaju se tenje za osetljivou i prefinjanou a pregibi na odorama postaju mekani, plastini tako da plastinost proima celu figuru koja se komponuje u blago povijenom Sobliku dok su lica mekano modulisana a u figuri sveca dominira ljubazni izraz lica sa pogledom koji je zagledan u posmatraa ili u daljinu. Javljaju se sledee karakteristike;

mekani prelazi na odorama, smireni pokreti i gestovi figura, pojavljuje se ornamentalnost i fantastinost forme, bogatstva formi i suptilnosti interes za prirodu. preciznost, javlja se liriki naboj.

Od slikara koji su bili predstavnici internacionalnog stila u poznoj gotici treba pomenuti;

Brau Limburg i druge njima sline flandrijske minijaturiste Majstora oltara iz Oltenberga u Nemakoj, Malstora oltara iz Trebonja iz eke entile da Fabrijana i drugi slikari rane renesanse u Italiji

15

4.

Gotiki vitra

Vitra je jedna plemenita tehnika koja se razvijala u gotici, staklo se vezuje u veim i manjim delovima i gradi sliku. To su slikarske kompozicije u velikim dimenzijama. Struktura slike je dvodimenzionalnog znai ploastog karaktera. Dominiraju boje crvena i plava, kao i modre i ute boje. Konture se razvijaju i formiraju se olovom. Kasnije se javljaju i drugaiji pristupi u fazi dekadencije, kompozicije su manje, smanjuju se staklene povrine, javlja se dodavanj. Stvaranje monumentanih slika od bojenog stakla nije bio izum gotikog perioda. Poreklo tehnike see unazad do pozne antike. Jedinstveni efekat bojenog stakla je rezultat providnosti samog materijala, stakla, dok je boja stvarala mutnu atmosferu uz potpuno neprovidne crne konture. Kao i svaki drugi umetnik, slikar na staklu je zapoinjao svoj rad pravljenjem skice, koju je radio u skladu sa emljama klijenta i zatim ih je podnosio da bi ih ovaj odobrio. Ako bi kompozicija bila odobrena on bi zatim nastavljao sa bojenjem Srednjevekovno miljenje je smatralo svetlost kao manifestaciju boanskog, pa su tako vitrai koji su kombinovali svetlost i prikaze iz Biblije shvatani kao neprevaziene i istinski upeatljive ilustracije rei Boije. Teolozi su dosledno tome pripisivali vitrae moi da se ovecanstvo prosvetli i sauva od zli senki na vitroima i tehnika gde se samo sredina obrauje u vitrau Novi ahitektonski stil, kome je kumovao Sie, iznedrio je novu koncepciju umetnikog izraaja putem bojenog stakla.U Sieovom izvetaju o obnovi crkve naglaava se, naravno, udesni utisak koji ostavljaju prozori od bojenog stakla, vitrai koji preplavljuju unutranjost crkve neprekidnom svetlou. 2 Vitrai su, dakle, ve od samog poetka sastavni deo celovitog utiska gotike arhitekture. Tehnika izrade vitraa ve je u romaniko doba bila usavrena, a nacrti (posebno figure) ponegde e ostati romaniki jo sledeih stotinu godina. Pa ipak, mnogi majstori iz raznih provincija koje je Sie okupio da izrade horske prozore crkve Sen Deni, bili su suoeni s teim zadatkom i sloenijim slikarskim programom nego ikad ranije. U sledeih pola veka kako se gotike gradevine sve vie svode na skeletnu konstrukciju, a prozori poveavaju na raun zida vitrai e postati vodea grana slikarstva i time oduzeti prioritet minijaturama. A kako je proizvodnja vitraa bila tesno povezana s velikim graditeljskim radionicama pri katedralama, na te umetnike sve vie je uticala skulptura u sklopu arhitekture.
2

Janson Horst Woldemar,Istorija Umetnosti,Stanek, Varadin 2005, str 359

16

Velianstvenoj Notr Dam de la Bel Verijer (slika 494) na katedrali u artru, najlepem ranom primerku tog postupka slike u staklu, nedostaju neke skulptorske vrline njenog pandana izradenog u reljefu koji krasi zapadni portal crkve (slika 466); ona jo uvek odaje svoje vizantijsko poreklo. Meutim, u poreenju s njom ak i mozaik na istu temu koji nalazimo u crkvi Svete Sofije (slika 338) izgleda vrlo krut. Vitra rastae grupu u besteinsko stanje i ona bez napora lebdi u neoredenom prostoru.3 Prozor se sastoji od stotina sitnih komadia bojenog stakla povezanih olovom, poput kakve mree ili olovne armature. Maksimalna veliina delova bila je strogo odreena primitivnim metodama koje su vladale u srednjovekovnim fabrikama stakla, tako da se crte nije mogao jednostavno preslikati na staklo. Bolje je rei da je prozor oslikan staklom , tj. Rasporeivanjem (kao kod mozaika ili slagalice) komadia stakla nepravilnog oblika koji su tako rezani da pristaju uz obrise slike. Jedino su najsitniji detalji (kao to su oi, kosa ili nabori na odei) dodati naknadno, najee nacrtani crnom ili sivom bojom na staklene povrihe. Taj postupak ide na ruku povrinskom, dvodimenzionalno-apstraktnom, ornamentalnom stilu koji se opire svakom pokuaju trodimenzionalnosti. Samo je u rukama velikog majstora taj lavirint olovnih crta mogao da urodi figurama takve monumentalnosti. Osim specifinih zahteva njihovog sredstva, majstori koji su vitraima ispunjavali prozore velikih gotikih katedrala morali su se suoiti i s problemom velikih dimenzija svojih dela. Nijedan romaniki slikar nije nikad dobio zadatak da prekrije slikama ni tako velike povrine ni tako vrsto ugraene u arhitektonski okvir. Zadatak je zahtevao tako tano planiranje kakvo ranije srednjovekovna tradicija nije poznavala. Razdoblje izmedu 1200. I 1250. Godine moglo bi se nazvati zlatnim dobom vitraa. Posle toga graditeljska delatnost je opadala, pa je i potranja za vitraima bivala sve manja, a na elo slikarske umerenosti ponovo staju oslikani rukopisi. Ta umetnost sad je ve potpuno pod uticajem vitraa i skulpture, dve umetnosti koje su prednjaile u prvoj polovini veka.

Janson Horst Woldemar,Istorija Umetnosti,Stanek, Varadin 2005, str 359

17

Vitra u crkvi Notre Dam-Pariz

5. Primenjena umetnost gotike

Bogatu granu gotike umetnosti predstavljaju razni zanatski proizvodi toga doba, nastali usled razvoja novog arhitektonsko stila tog doba.Umetniki zanati bili su organizovani po srodstvu zanata i samostalno u cehove koji su imali zadatak da uvaju kvalitet proizvoda. Tim nainom se proizvodnja jako usavrila i dobila visoki kvalitet umetnikog dela. Klesarstvo je bilo razvijano uglavnom prilikom dekoracije hramova, gde je bogata dekoracija i figuralna ornamentika pokrivala zidove velikih katedrala (portali, prozorske okvire, zabate, galerije i tornjeve). Umetniko rezbarstvo je bilo upotrebljavano kod izrade razliitog crkvenog nametaja- krinje, propovedaonice, svenjaci, klupe, stolice i oltara.

18

U gotikoj plastici se uzdiu radovi od metala. To se najbolje vidi na zlatarskim radovima i zlatarima koji su stilski stvarali najrazliitije liturgijske predmete (krstove, pehare, tanjire i sl.), koji su bili ukraavani svim vrstama dekoracija i formi koje je gotika poznavala i upotrebljavala. Izraivali su se crkvena zvona i nadgrobne ploe. Od cinka su se pravile crkvene krstionice. Dalje su se gotovili razni oklopi i viteka oruja, znakovi, grbovi, peati i kovani novac sa znakom na obe strane Osnovni oblik izrade nametaja je bila krinja koja je imala optu upotrebu (orman, biblioteka, kasa i drugo). Njenu spoljanju dekoraciju su sainjavali arhitektonski ukrasi koji su preuzeti sa graevina. Poela je upotreba tehnike intarzije sa primenom razliitog plemenitog drva. krinje su bile ukraavane i umetnikim okovom od kovanog metala koje je obezbeivalo i njihovu vrstou

19

Zakljuak
Iako je ranogotika arhitektura bila prvenstveno u slubi akcija zamene zastarelih crkava u- Il-d-Fransu nego to je bila umetniki pokret, cinjenica je sa nijedna velika crkva nije bila sagradjena u oblasti a da je bila nekog drugog stila. Glavni uticaj je ovde sigurno bio rastuce oseanje novog stila koji se ubrzo proirio Evropom. Glavni obrisi ovog stila pratili su rayoj arhitekture , da bi se iz nje izrodile i gotike skulpture, vitra, slikastvo i mnogi drugi vidovi umetnosti. Umetnost gotike, gledana u celini, rezultat je nastojanja i napora golemog broja umetnika i radnika koji su u vremenskom rasponu od polovine XII pa do poetka XVI veka stvorili mnotvo umetnikih spomenika i predmeta, koji govore o njihovoj velikoj snazi i naroitim sposobnostima. Veina tih srednjevekovnih majstora graditelja, skulptora, slikara i obrtnika svih struka (rezbara, zlatara, staklara) ostala je anonimna. Pojedini arhitektonski objekti rezultat su kolektivnog rada generacija kamenoklesara i zidara, formiranih u udruenja uz gradilita gotikih katedrala.

20

Literatura:

Janson Horst Woldemar,Istorija Umetnosti,Stanek, Varadin 2005, ina Piksel Opta istorija umenosti ,Beogradsi grafiki izdavaki zavod, Beograd1974

Lazar Trifunovi, Galerija evropskih majstora, Beograd, 1965. WWW.ArtCyclopedia.com WWW.Wikipedia.com WWW.Britanica.com

21