FILOLO[KI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

PRIPREMA ZA OBRADU NASTAVNE JEDINICE U OSNOVNOJ [KOLI: POHOD NA MJESEC

BEOGRAD , oktobar. 2002. Bo{kovi} Aleksandar

KANDIDAT:

960 218

KANDIDAT: Bo{kovi} Aleksandar VRSTA ^ASA: Obrada novoga gradiva NASTAVNA JEDINICA: Pohod na mjesec [KOLA I RAZRED: Osnovna {kola Vuk Karaxi}, peti razred PREDMETNI NASTAVNIK: Jelena Kamenica DATUM ODR@AVAWA ^ASA: oktobar 2002. godine NASTAVNE METODE: Tekstovna, dijalo{ka i monolo{ka NASTAVNA SREDSTVA: Tekst pripovetke iz ~itanke, tabla i kreda, sveska NASTAVNI CIQEVI OBRAZOVNI CIQEVI: Upoznati u~enike sa `ivotom i stvarala~kim radom Branka ]opi}a, wegovim kwi`evnim opusom koji im je jo{ od ranije, preko pojedinih dela, delimi~no poznat. Kroz analizu pripovetke Pohod na mjesec istra`iti umetni~ke ~inioce u tekstu i uo~iti komponente wegovog estetskog sveta. Izneti zakqu~ke i sudove o na~inu ]opi}evog pripovedawa, o motivaciji i motivskom sklopu pri~e, stilskom i kompozicijskom re{ewu. Detaqno analizirati likove u pripoveci i naglasiti va`nost me|uqudskih odnosa. U toku analize osvetliti su{tinske estetske i idejne vrednosti teksta, pomo}i u~enicima da ih sami naslute, otkriju i do wih do|u obja{wavaju}i ih sopstvenim re~ima. VASPITNI CIQEVI: Podsta}i u~enike da kroz sliku junakove avanture razvijaju qubav za otkrivawem nepoznatih svetova, za ma{tawem i sawarewem. Motivisati ih da uo~e zna~aj podr{ke, solidarnosti, poverewa i qubavi u duhovnom razvoju mladih. Predo~iti u~enicima zna~aj i veli~inu plemenitih postupaka. Podsticati ih da razmi{qaju o tim univerzalnim porukama. FUNKCIONALNI CIQEVI: Razvijawe sposobnosti u~enika za emocionalno do`ivqavawe pripovetke i kriti~ko mi{qewe o delu. Podsticawe u~enika da precizno objasne svoja ose}awa vezana za kwi`evno delo. U~iti ih da svoje utiske i zapa`awa iska`u i obrazlo`e, a stavove da potkrepquju, potvr|uju i dokazuju na osnovu odre|enih mesta u datom tekstu. Buditi ih na aktivno u~e{}e u interpretaciji dela i tako u wima razvijati mo} zapa`awa, smisao za uo~avawe detaqa, stvarala~kih postupaka i poruka u kwi`evnom delu. Na taj na~in razvijati kod u~enika `equ da i sami ispituju bogat i slo`en svet kwi`evnih dela. Naro~ito istaknuti uo~avawe funkcije uloge pripoveda~a, podsta}i ih na zakqu~ke o postupku naracije,

pripovednom licu i navesti ih da otkriju kakav efekat na ~itaoca oni proizvode. LITERATURA ZA U^ENIKE: ~itanka LITERATURA ZA NASTAVNIKE: 1. Branko ]opi}, Ba{ta sqezove boje, Prosveta, Nolit, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1981. (sa predgovorom) 2. Dr Radmilo Dimitrijevi}, Metodika nastave kwi`evnosti i materweg jezika, Zavod za izdavawe uxbenika, Beograd, 1963. 3. Dr Milija Nikoli}, Metodika nastave srpskog jezika i kwi`evnosti, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1992. 4. Dragutin Rosandi}, Metodika kwi`evnog odgoja i obrazovawa, [kolska kwiga, Zagreb, 1986. U~enici se na prethodnom {kolskom ~asu upu}uju da pripovetku unapred pro~itaju, tako da nema potrebe za ~itawem u toku ~asa, osim odlomaka pri analizi likova. Da bi se pripremili za ~as, u~enicima se na prethodnom {kolskom ~asu daju istra`iva~ki zadaci, na osnovu kojih mo`emo pristupiti analizi ove pripovetke. ISTRA@IVA^KI ZADACI: 1. Objasnite kako se ose}ate u umetni~kom svetu pripovetke Pohod na mjesec. ^ime vas on privla~i i zanosi? Spremite se da kazujete i obrazla`ete svoj do`ivqaj pripovetke (utiske, misli, ose}awa). 2. Uo~ite ko pripoveda pri~u o pohodu na mesec. Ko je on i kako se zove? Navesti {to vi{e pojedinosti na osnovu kojih zakqu~ujete da de~ak ima ulogu naratora u pripoveci. Objasnite za{to je ba{ on pogodan za pripoveda~a. 3. Podsetite se kako po~iwe Bajino pri~awe. Objasnite kakav je efekat na vas taj po~etak imao. 4. Analizirajte kako se sukob sa odraslima prenosi u wegovo pripovedawe. Rastuma~ite slike u kojima je taj sukob izra`en re~ima primerenim Bajinom uzrastu. 5. Prou~ite {ta se sa Bajom de{ava kada nastupe razvezani Petrakovi dani. Obratite pa`wu na stil kojim se u pripovedawu do~arava `ivost de~akovih radwi i nemir koji ga tada obuzima. 6. Objasnite za{to ba{ mesec najvi{e privla~i i zaokupqa junaka pripovetke. ^ime to posebno ~ini? 7. Pripremite se da objasnite dubqi smisao pripovedawa o mesecu i o samom pohodu na mesec. Kakva stremqewa izra`ava de~akova `eqa za mesecom? [ta pohod na mesec
3

predstavqa u {irem smislu? Kakve su poruke pri~e o wemu? Objasni {ta bi `ivot bio bez radoznalosti, ma{tawa i sawarewa o nepoznatom. 8. Uporedite kako se de~ak ose}a kada napu{ta djeda Rada i dolinu, a kako kad im se vra}a. - Kakva zna~ewa ima dedina vatrica? - [ta predstavqa za de~aka dolina koju on ostavqa? 9. Pripremite se da uz lik de~aka analizirate i likove deda Rada i samarxije Petraka. Objasnite za{to u pohod sa de~akom kre}e ba{ Petrak. Od koga bi se pre o~ekivalo da prati de~aka? A za{to deda Rade to ne ~ini? Tuma~ite deda Radovo pona{awe i ose}awe prema putnicima. Objasnite koga deda i Petrak predstavqaju u pri~i. 10. Razmi{qajte o porukama pripovetke. Ilustrujte ih odabranim primerima iz teksta. UVODNI DEO ^ASA Uvodni deo ~asa ispuni}u razgovorom o autoru, wegovom `ivotu, biografiji, stvarala{tvu, sa posebnim osvrtom na zbirku Ba{ta sqezove boje u kojoj se nalazi pripovetka Pohod na mjesec. U~enike }u podsetiti da se prisete kwiga: Pri~e ispod zmajevih krila, U svetu leptirova i medveda, Magare}e godine, Do`ivqaji ma~ka Tome, kao i drugih ]opi}evih dela, kao {to su Do`ivqaji Nikoletiine Bursa}a i Orlovi rano lete. O~ekujem da }e mi u~enici govoriti o pojedinim mestima iz pi{~eve biografije i da }e se setiti nekih ] opi}evih dela. Biografske podatke koje u~enici ne budu rekli, kwi`evni razvoj, dela i nagrade Branka ]opi}a, ja }u izlo`iti i dopuniti. Branko ]opi} (1915 1984) ro|en je u selu Ha{anima, pod Grme~om, kod Bosanske Krupe. Zavr{io je Filozofski fakultet u Beogradu. Posle Drugog svetskog rata bio je urednik de~jih listova u Beogradu, kasnije profesionalni kwi`evnik. Upitio bih u~enike na ~iwenicu da je ]opi} svoju prvu pri~u napisao kao vrlo mlad, sa 15 godina, objaviv{i je u Politici. @iveo je radio i umro u Beogradu. Prozna dela pro`eta su mu lirikom, `ivopisnim realisti~kim slikawem `ivota na selu, poznavawem mentaliteta i psihologije qudi iz zavi~aja, vedrinom i vitalno{}u duha. On je nadahnut pripoveda~, kreator zanimqivih i upe~atqivih likova i doga|aja. Pisao je sve`im, so~nim i slikovitim jezikom. Dao je ve}i broj kwiga za decu: pesme za decu Bojna lira pionira, Put u vedrinu; pri~e U svetu leptirova i medveda, Bosonogo detiwstvo; roman Orlovi rano lete. Glavna dela: zbirke pesama: Ogweno ra|awe domovine, Ratnikovo prole}e; zbirke pripovedaka: Pod Grme~om, Bojovnici i bjegunci, Planinci, Rosa na
4

bajonetima, Surova {kola, Do`ivqaji Nikoletine Bursa}a, Ba{ta sqezove boje; romani: Prolom, Gluvi barut, Ne tuguj, bronzana stra`o, Osma ofanziva. Dobitnik je mnogih nagrada: Raki}eva nagrada, nagrada Srpske akademije nauka, Oktobarska nagrada Beograda, NIN-ova nagrada, nagrada Zmajevih igara, Wego{eva nagrada. Pre analize pripovetke Pohod na mjesec u~enicima }u postaviti par pitawa vezanih za samu zbirku pripovedaka Ba{ta sqezove boje. - Kako ste do`iveli zbirku pripovedaka Ba{ta sqezove boje? O~ekujem da }e u~enici sa simpatijama govoriti o zbirci. Verovatno }e mi re}i da im se svi|aju likovi koji su plemeniti, da im se dopada izvorni narodni govor Brankove Krajine i neodoqiv pi{~ev smisao za humor. Daqe op{te utiske o zbirci nastavi}u pitawima: - Koje vas pripovetke posebno privla~e iz ove zbirke? O~ekujem da }e u~enici pomenuti nekoliko naslova i obrazlo`iti svoj umetni~ki do`ivqaj. Verovatno }e im se dopasti pripovetke: Ba{ta sqezove boje, Pohod na mjesec, Marijana i mnoge druge. Na kraju ovog op{teg, uvodnog razgovora o samoj zbirci uputi}u u~enike da uo~e vode}eg, glavnog junaka koji povezuje sve ove pri~e. - Uo~avate li glavnog junaka koji vezuje sve ove pri~e? - Ko je to? O~ekujem da }e u~enici primetiti da sve pri~e povezuje lik malog Baje, zna~i samog pisca koji je, da bi pripovedawe umetni~ki uspe{no ostvario, stvorio ovaj simpati~an, topao i zanimqiv lik. GLAVNI DEO ^ASA Da bih se upoznao sa utiscima koji su u~enici stekli tokom ~itawa Pohoda na mjesec potra`i}u od wih odgovore na slede}a pitawa: - Kako se ose}ate u umetni~kom svetu pri~e Pohod na mjesec? ^ime vas on privla~i i zanosi? - Kakav je va{ stav prema de~aku Baji (glavnom junaku)? [ta vam je tu blisko i poznato? - Kako se drugi likovi odnose prema de~aku?
5

- Kakav je pi{~ev odnos prema li~nostima ove pripovetke? U~enici }e sigurno osetiti da je pisac dao vrlo `ive slike detiwstva u ovoj pripoveci. Prona}i }e Bajine osobine koje su zajedni~ke svoj deci, uo~i}e ma{tovitost de~aka jer ona prosto pleni kroz celi tok radwe. Zapazi}e da pri~a ima u sebi mnogo imaginativnog, de~jeg pogleda na svet. S jedne strane stoji ma{toviti de~ak, a sa druge stoje qudi koji okru`uju de~aka, koji nemaju vremena ni duha da razumeju wegova ma{tawa, osim dede i samarxije Petraka. Pretpostavqam da }e u~enici govoriti da su qudi na selu bili zaokupqeni poslom, a deca su bila prepu{tena babama i dedama, jer su oni imali najvi{e vremena. U~enici }e sigurno osetiti da je pi{~ev odnos prema junacima pri~e veoma vedar, pun najiskrenijih simpatija, topal, qudski, nezlobiv. PLAN ANALIZE PRIPOVETKE 1) Kratka sadr`ina pripovetke 2) a) Lik de~aka, deda Radeta i samarxije Petraka b) Ose}awa i odnosi me|u li~nostima:sukob s odraslima 3) Glavna zamisao i ideja: dubqi smisao pripovedawa o mesecu 4) Analiza forme: pripovedawe u prvom licu 5) Odlike pripovedawa: ]opi}ev stil i jezik, narodne i nepoznate re~i i wihova upotreba 6) Zakqu~ak ANALIZA 1) Pri alalizi sadr`ine obuhvatiti slede}e pojedinosti: - Kako po~iwe Bajino pripovedawe? U~enici }e zapaziti da je ve} na samom po~etku pri~e Baja uspeo da ih pridobije da se prenesu u pri~u i sa`ive sa wom. Objasni}u im srodnost sa usmenom formom pripovedawa, bajkom, gde su tako|e isprepletani san i java kao okvir svemu {to se zbiva (Bilo jednom u jednoj zemqi; Bilo jednom davno; Pre mnogo i mnogo godina). Izdvoji}u svojstvenost i osobenost po~etka pri~e: zasebnost ugla detiweg gledawa na svet i pojave. Zatim }u ih navesti na daqi tok pri~e: - Kako izgleda `ivot de~akov pre dolaska samarxije Petraka? - A kako dru`ewe sa Petrakom?

U~enici }e verovatno primetiti da de~ak pun ma{te i `eqe da otkrije nepoznate svetove nailazi na prepreke. De~aku smetaju stege i ograni~ewe, ovo sme{ ono ne sme{, ovo mo`e{ ono ne mo`e{. Radost de~akova kada do|e samarxija Petrak je utoliko ve}a {to ose}a da ima podr{ku jednog starca u zajedni~kom ma{tawu. U~enike }u zatim pitati da mi podrobnije opi{u Petrakove dane i zna~aj tih dana za de~aka. Sigurno }e mi u~enici kazivati da su Petrakovi dani u ranu jesen (pe~e se rakija) i da ga ti dani o{amute da ne zna kuda bi pre. Tra`i}u od u~enika da prona|u odlomak koji ilustruje ovaj momenat: A ti Petrakovi dani u ranu jesen obi~no su uvek bili prazni~ni, sjajni i puni {apata, pa me tako povuku i o{amute da ne znam kuda bih prije: kroz kukuruz, niz potok, uz brijeg.1 Tra`i}u od u~enika da mi navedu glagole kojima se u pripovedawu sugeri{e `ivost de~akovih radwi i nemir koji ga tada obuzima. Nave{}u ih da prona|u taj odlomak u tekstu i da ga citiraju: Kad je samarxija kod nas u gostima, onda je meni mnogo {to{ta dozvoqeno, Pewem se po drve}u, zavirujem na tavan, {vrqam oko potoka, odem ~ak i do malog mlina zavu~enog podno na{urena gaja. Zgodio bih tako u Ameriku samo da znam put i da se ne bojim pasa.2 U~enike }u zatim pitati da mi ka`u: - Kakav je de~akov odnos prema Petraku? - A kakav prema dedi Radu?

O~ekujem da }e mi u~enici re}i da de~ak prema Petraku gaji vi{e drugarski odnos, jer u wemu nalazi druga sa kojim mo`e zajedno ma{tati. Me|utim odnos prema dedi Radu je pro`et toplom qubavqu i po{tovawem. 2) a) Lik de~aka O liku de~aka }u postaviti par pitawa: - Iz koje sredine poti~e de~ak? - Za koga je najvi{e vezan? - [ta najvi{e zaokupqa de~aka?

Branko ]opi}, Ba{ta sqezove boje, Prosveta, Nolit, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1981, str. 35 i 36. 2 Isto, str. 35.
1

O~ekujem da }e mi u~enici re}i da de~ak poti~e iz seoske sredine, da je najvi{e vezan za dedu, da je pun ma{te i da je `eqan slobode. - Kako znamo da je `eqan slobode? Predpostavqam da }e u~enici pomenuti de~akovu `equ i silno i{~ekivawe Petrakovih dana, kada je jedino mogu}e da se prepusti ma{tawu. Da bi se upotpunio lik de~aka neophodno je odgonetnuti neke simbole vezane za wegovu de~ju uobraziqu: - Kakvo zna~ewe za de~aka ima dedina vatrica? - [ta predstavqa za de~aka dolina koju on ostavqa? U~enike }u uputiti da navedu pojedinosti o dedinoj vatrici koja gori u dolini - citatima iz teksta vezanim za ovu grupu pitawa. Predpostavqam da }e u~enici govoriti iako je Petrak ma{tovit, de~ak se uvek vra}a dedinoj vatrici. Nave{}u da se u vatri ogledaju `ivotne vrednosti, i da ona simboli{e dom, sigurnost, realnost, pribe`i{te, utehu, ali, isto tako, da se u woj nalaze deli} sunca i meseca. @ao mi je te vatrice u dolini, `ao mi vika~a, ali po`ar nada mnom sve rujniji i {iri3 De~ak u dolini ostavqa dedu i sve ono {to mu daje sigurnost. Wemu je o~igledno `ao {to i deda ne u~estvuje u tom pohodu. Lik deda Rada Podsta}i }u u~enike da mi ka`u: Kakav je deda Rade? Kakva je wegova priroda? Kako se on on odnosi prema Petraku? A kako prema unuku?

Predpostavqam da }e u~enici primetiti da je deda Rade ~ovek iz naroda. Iako sedi uz rakijski kazan i ~uva de~akovu dolinu, on nije protiv ma{tawa. On je na{ao onu zna~ajnu, zlatnu sredinu izme|u realnosti (`ivota) i sawarija. U~enici }e sigurno uo~iti da deda, iako kritikuje Petraka da je detiwast i da mu kvari unuka, jeste zapravo sre}an {to neko poma`e da wegov unuk do`ivi jedan ma{tovit uzlet.
Branko ]opi}, Ba{ta sqezove boje, Prosveta, Nolit, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1981, str. 38.
3

Lik samarxije Petraka Po{to samarxija Petrak predstavqa jednog izuzetnog ~oveka, o~ekujem da }e u~enici o wemu govoriti sa impresijama i simpatijom. - Ko je samarxija Petrak? - Kakav je on ~ovek? - Kakav je wegov odnos prema de~aku? O~ekujem od u~enika da }e parafrazirati pi{~eve re~i da je Petrak neumorna skitnica. Verovatno }e uo~iti da je on ~ovek dete, jer ga jo{ uvek ma{tawa zaokupqaju. O~ekujem da }e uo~iti kako je Petrak human i sentimentalan, da prema de~aku zauzima vi{e drugarski nego pokroviteqski stav. - Gde se vidi Petrakova sentimentalnost? - A gde humanost? - Za{to poma`e de~aku u pohodu na

mesec?

Petrakova sentimentalnost se uo~ava u prise}awu na wegovo detiwstvo i na sve neostvarene `eqe. Pretpostavqam da }e u~enici prona}i odlomak u kome Petrak govori kako je za svoje pohode dobijao surove batine: Sje}am se kao da je ve~eras bilo: pomoli se mjesec nad gajem, sto metara nad na{om ku}om, a mene noge same ponesu ka wemu. Kuda? drekne }a}a pa za ma{ice, za kamxiju, za... ne bira ~ime }e. Zatu~e me tako, utuca, izgubih du{u jo{ od malih nogu.4 Wegova humanost se ogleda u osudama postupaka starijih {to batinama ka`wavaju de~ju `equ za saznawem. Zato Petrak poma`e de~aku, on ga razume i saose}a sa wim. Petrakov dolazak uveseqava i dedu i unuka. - Za{to? U~enici }e verovatno uo~iti da se i deda i unuk podjednako raduju Petrakovom dolasku, jer u to vreme de~ak dobija slobodu da ma{ta, a deda i Petrak, kroz razgovore sa de~akom, i sami se prise}aju svog detiwstva. U~enike }u podsta}i da u govoru qudi iz ]opi}eve pripovetke uo~avaju wihov lik i karakter. Jer qudi u `ivitu, pa, prirodno, i u umetni~kom delu, svojim govorom sebe najvi{e odslikavaju. b) Ose}awa i odnosi me|u li~nostima
Branko ]opi}, Ba{ta sqezove boje, Prosveta, Nolit, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1981, str. 37.
4

Zatim }u uputiti u~enike da se prisete de~akovih ose}awa prema dedi i samarxiji Petraku, a tako|e i ose}awa staraca prema de~aku: - Kakva ose}awa gaji de~ak prema dedi? - Kakva prema samarxiji Petraku? - A kakav je odnos staraca prema

de~aku?

Predpostavqam da }e u~enici primetiti da su de~akova ose}awa prema dedi puna po{tovawa. O~ekujem da }e se setiti onog momenta u pripoveci kada se de~ak okre}e prema vatrici i dolini, gde ostaje deda. Me|utim, u Petraku de~ak vidi druga i prema wemu ose}a divqewe, kao prema starijem i iskusnijem prijatequ. O~ekujem da }e u~enici primetiti da se oba starca prema de~aku odnose pokroviteqski, ali svako na svoj na~in. Deda mu nudi sigurnost i spokoj, a samarxija mu daje podr{ku u ma{tawu i sawarijama. 3) Glavna zamisao i ideja pripovetke (poruka) Insistira}u da u~enici, postupno, otkrivaju glavnu pi{~evu zamisao u ovoj pripoveci. Prvo }u u~enike navesti da objasne za{to ba{ mesec privla~i i zaokupqa de~aka. Pita}u ih: - ^ime mesec to posebno ~ini? - Kakva stremqewa izra`ava de~akova za mesecom? - [ta pohod na mesec predstavqa u {irem (dubqem) smislu?

`eqa

Pretpostavqam da }e u~enici zapaziti lepotu slike bqe{tavog meseca u no}i, koji je tajanstven i nijem, zlatopera riba. Mesec, svojom neobi~nom pojavom, budi u de~aku ustreptalost i `equ za dosezawem nepoznatog, jer je i sam takav: oneobi~en. Mesec u sebi krije najvi{e tajanstvenosti, naro~ito u no}i kada se svojom belinom izdvaja i budi u nama razna pitawa. Tako ovo nebesko telo, koje se u ovakvom divnom ambijentu pretvara u ne{to sasvim drugoja~ije, budi u de~aku radoznalost, upitanost, ma{tu i sawarije. Pokre}e ga da traga za odgovorom, da uhvati nevidqivo, da poku{a da u|e u vode nekog novog sveta koji mu je poznat samo u ma{ti. Objasni}u svu va`nost sveta ma{te, sawarewa o nepoznatim krajevima i pobu|ivawe radoznalosti, kao i ~iwenicu da bi `ivot bez ma{te bio {tur, bezbojan, prazan i dosadan. Pita}u u~enike:
10

- [ta zna~i re~ pohod? Objasni}u im da je to neka vrsta puta u osvajawe, puta za dosezawe ciqa, ostvarivawe `eqa. Pretpostavqam da }e u~enici prepoznati autorovu `equ da u ovoj pri~i otkrije zna~aj podr{ke, poverewa i qubavi koja je potrebna svakom ~oveku, pa i samom junaku pripovetke koji voli da ma{ta. Pita}u ih: - Ko to pru`a podr{ku de~aku? - Kako na de~aka deluje ta podr{ka? Uputi}u u~enike da pri obrazlo`ewu ovih pitawa koriste citate iz teksta. O~ekujem da }e u~enici primetiti da de~aku podr{ku daje samarxija Petrak, On ga ohrabruje da smelo po|u i grabuqama uhvate mesec. U~enike }u pitati da mi ka`u: - [ta za to vreme radi deda Rade? - Kako reaguje kada ~uje da se sprema pohod? Pretpostavqam da }e mi u~enici re}i da deda Rade pe~e rakiju i ~udi se wihovoj, za wega suludoj ideji, ~ak opomiwe Petraka da mu ne kvari unuka. Na {ta Petrak odgovara: E, Rade, Rade... ako je za nas dvojicu kasno, nije za ovoga dje~aka. Hajde ti du{o, ustaj, tra`i grabqe, pa da ja i ti krenemo, eto wega sada iza brda.5 4) Analiza forme Pro~ita}u u~enicima neko mesto iz pripovetke u kome se prezentuju gramati~ki oblici prvog lica. Pogodan je opis vremena kada je Petrak kod wih u gostima, a na koji smo ranije ukazali: Kad je samarxija kod nas u gostima, onda je meni mnogo {to{ta dozvoqeno, Pewem se po drve}u, zavirujem na tavan, {vrqam oko potoka, odem ~ak i do malog mlina zavu~enog podno na{urena gaja. Zgodio bih tako u Ameriku samo da znam put i da se ne bojim pasa.6 Zatim }u od u~enika tra`iti da mi kratko odgovore na slede}a pitawa: - Ko nam pri~a ovu pri~u? - Ko je, zapravo, sam de~ak, zvani Baja?
5 6

Isto, str. 37. Isto, str. 35.

11

- Koji su to motivi prisutni u pripoveci? O~ekujem od u~enika kratke i precizne odgovore, da je de~ak koji ovu pri~u pripoveda sam pisac, zna~i Branko ]opi}. Motivi obra|eni u ovoj pri~i kao i u drugim pripovetkama iz zbirke jesu autobiografski. - U kom licu ovde pripoveda Mali Baja? - Kakav utisak izaziva takvo kazivawe? Tako }u postepeno navesti u~enike da zakqu~e: pri~u Pohod na mjesec kazuje Baja, de~ak nemirna i razdragana duha. Da se de~ak za sve zanima, da otkriva svoj govorni subjekat i isti~e ono {to ose}a. Wegovo pri~awe je neposredno. Nakon prvih konstatacija o kazivawu u prvom licu re}i }u u~enicima da oblike prvog lica zamene oblicima tre}eg lica. Uputi}u ih da taj ogled izvedu na odlomku koji smo uzeli kao primer za ilustraciju kazivawa u prvom licu: Kad je samarxija kod wih u gostima, onda je wemu mnogo {ta dozvoqeno. Pewe se po drve}u, zaviruje na tavan, {vrqa oko potoka, ode ~ak i do malog mlina zavu~enog pod na{u{uren gaj. - Uporedite ovaj utisak sa predhodnim i objasnite razliku? - Kakav utisak izaziva jedan a kakav odlomak?

drugi

U~enici }e osetiti da je pripovedawe u tre}em licu hladnije i objektivnije, dok nam pripovedawe u prvom licu mnogo neposrednije pribli`uje psihu de~aka, wegova ose}awa. Na kraju }u u~enike pitati: - [ta pisac posti`e ovakvom naracijom, formom kazivawa? Pretpostavqam da }e mi u~enici re}i da pisac ovakvim na~inom kazivawa posti`e `ivost radwe, prisnost likova, neposrednost iskustva i produbqivawe utisaka kod ~italaca. Ovo pripovedawe je u najve}oj meri li~no, ose}ajno i i spovedno. Wime se poja~ava utisak sa`ivqenosti i prisnosti sa de~akom. Da je pripovedawe u tre}em licu, ono bi bilo objektivnije, ali bi izgubilo prisnost i neposrednost. 5) Odlike pripovedawa : stil i jezik

12

Uputi}u u~enike da obrate pa`wu na ]opi}ev jezik, kao i na wemu svojevrsni humor, kojim je pro`eta cela zbirka. - Kakav je ]opi}ev jezik? - Navedite mi osnovne karakteristike jezika.

ovoga

Pretpostavqam da }e mi u~enici re}i da ]opi} pripoveda spontanim narodnim jezikom, koji je izuzetno bogat i pun lokalnih izraza (lokalizama). U pri~i ima vi{e re~i koje su karakteristi~ne za seoski na~in `ivota, posebno u ]opi}evom rodnom kraju pod Grme~om (u nekada{woj Bosanskoj Krajini). U~enicima }u sugerisati da u tekstu prona|u te lokalizme, koje }emo obja{wavati i tuma~iti. O~ekujem da }e u~enici prona}i re~i kao {to su: parip, kewac, samarxija, vantazija, grabqe, kolnica, ma{ice, kamxija. Analizi re~i }u pri}i ne samo sa gledi{ta upoznavawa novih re~i, ve} i sa strane boga}ewa novim re~ima, sa ciqem da razvijem jezi~ko ose}awe kod u~enika. Zbog toga }u, gde je god to mogu}e u tekstu, insistirati na pronala`ewu sinonimnih re~i, tj. re~i sa bliskim ili sli~nim zna~ewem. Tako }u, na primer, u~enike pitati: - Kako mi ka`emo vantazija (fantazija), kewac (jo{ nezrelo dete, mali{an, bebac), parip (planinski kow, raga, kquse), grabqe (grabuqe), ma{ice (ma{e, dvokraka metalna naprava, {tipaqka za hvatawe i razgrtawe `ara), kamxija (kanxija, turska re~, duga tanka uzica ili remen pri~vr{}en na dr`aqe kojim se gone `ivotiwe, bi~) ... Naravno, neophodno je spomenuti prisustvo humora u govoru Brankovih junaka. Stoga }u u~enike pitati: - Kakav je humor Branka ]opi}a? - [ta on izaziva u ~itaocu? O~ekujem da }e mi u~enici re}i da pi{~ev humor izaziva smeh, koji nije proizvod komi~ne situacije u kojoj se ispoqavaju qudske mane i nedostaci, ve} je on izraz veselog raspolo`ewa i razdraganosti. Objasni}u im da na~elno postoje dve vrste humora i da ovaj humor ne pripada prvoj vrsti koja je kriti~ki okrenuta prema qudskim manama, nedostacima ve} drugoj vrsti, vrsti blagonamernog i toplog, dobro}udnog humora. ZAVR[NI DEO ^ASA 6) Zakqu~ak:

13

U zavr{nom delu ~asa }u napraviti rekapitulaciju najzna~ajnijih razmatrawa obuhva}enih razgovorom u toku ~asa. To }u ostvariti kroz pitawa upu}ena u~enicima: - [ta smo saznali iz ove pripovetke? - Koje su poruke pri~e o pohodu na mesec? opi}eve - Koje smo pripoveda~ke osobine ] uo~ili? - Kakav je jezik pi{~ev?

O~ekujem da }e mi u~enici ukratko odgovoriti da ]opi} u realni `ivot, koji nosi u sebi niz gor~ina, unosi ma{tu kao izraz raspaqenih `eqa (za mesecom). Sve to govori vrlo neposredno i upe~atqivo pripovedawem u prvom licu, uz bogat i `iv narodni jezik, pun humora i topline. U~enike }u jo{ pitati da mi ka`u: razvitku mladima u svetova? - Kakva je uloga ma{te u duhovnom mladih? - Zbog ~ega je potrebna podr{ka otkrivawu nepoznatih

O~ekujem da }e mi u~enici govoriti da ma{ta razvija duh mladih i da ih ~ini kreativni, da im raspaquje radoznalost, dok podr{ka u wima stvara ose}aj sigurnosti i uverewa da su shva}eni. Ona je neophodan podsticaj qudskoj ma{ti. Zatim }u zatra`iti od u~enika da mi pro~itaju odlomak, koji se nalazi na samom kraju pripovetke Pohod na mjesec. Ovim odlomkom }emo osvetliti onu stalnu qudsku dilemu ~emu se prikloniti i kako postupiti: I kako tada, tako i do dana{weg dana: stojim raspet izme|u smirene dedove vatrice, koja postojano gorucka u tamnoj dolini, i stra{nog bqe{tavog mese~evog po`ara, hladnog i nevjernog, koji raste nad horizontom i silovito vu~e u nepoznato.7 - Kako tuma~ite ovu Brankovu misao? - Koliko je u `ivotu va`no biti realan? - Podsetite se {ta simboli{e dedina vatrica, a {ta mesec? - Koja pozicija predstavqa re{ewe?

Isto, str. 40.

14

Pretpostavqam da }e mi u~enici odgovoriti da ovaj odlomak predstavqa ve~nu ~ovekovu borbu izme|u realnog i neuhvatqivog. Dedina vatrica je simbol sigurnosti i pokroviteqstva, dok je mesec uzlet ideja, put u saznawe i nepoznato. Da bi ~ovek bio sre}an, trebalo bi da na|e sredinu izme|u ta dva simbola, neko mesto gde } e se podjednako nalaziti i jedno i drugo.

DOMA]I ZADATAK Svako od u~enika imao je svoj pohod na mesec, neko svoje ma{tawe i uzlet u nepoznato. Zato }u im za doma}i zadatak predlo`iti da se sete uzbudqivih doga|aja iz svoga `ivota, svojih `eqa, sawarewa, i da ih u pisanoj formi izlo`e. Da}u im da biraju jednu od tema: Moja pustolovina/avantura Po`eleo sam da dohvatim nebo Putujem na krilima ma{te

15