FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE

NOVI SAD Poslovna psihologija

ZAVRNI RAD
EMOCIONALNA KOMPETENTNOST I ORIJENTACIJA KA SREI KOD RUKOVODILACA

Mentor: Prof. dr Mirjana Franceko

Kandidat: Nataa obrda

Novi Sad, 2010.

Sadraj FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE .....................................................................................................................................................1 Tvrdnja..................................................................................................................................54 procena..................................................................................................................................54 Tvrdnja..................................................................................................................................55 procena..................................................................................................................................55

Rezime

Problem istraivanja je bio utvrditi povezanost emocionalne kompetencije i orijentacije ka srei i utvrditi razlike u emocionalnoj kompetenciji i orijentaciji ka srei kod rukovodilaca i ostalih zaposlenih. Istraivanjem je obuhvaeno 102 ispitanika, od kojih je 50 na rukovodeim poloajima, a 52 nije. Uzorak ini 86 ispitanika mukog pola i 16 ispitanika enskog pola. Ima znatno vie mukaraca zato to se na rukovodeim poloajima u naoj sredini uglavnom nalaze mukarci. Za potrebe istraivanja korien je upitnik emocionalne kompetenctnosti - UEK-45 I skala orijentacije ka srei. Pirsonovim koeficijentom korelacije je utvrena povezanost meu konceptima obuhvaenih istraivanjem. T-test je primenjen za utvrivanje razlika izmeu ispitanika koji su na rukovodeim poloajima i ispitanika koji to nisu. Dobijeni rezultati ukazuju na to da ispitanici koji su na rukovodeim poloajima imaju statistiki znaajno bolju sposobnost upravljanja emocijama, kao i da su statistiki znaajno vie orijentisani ka posveenom ivotu. Dalje je istraivanje pokazalo da ispitanici koji su emocionalno kompetentniji su takoe i vie orijentisani ka posveenom ivotu, takav rezultat je dobijen kod oba poduzorka (i kod rukovodilaca i kod ostalih zaposlenih). Orijentacija ka 2

smislenom ivotu je povezana sa sva tri faktora emocionalne kompetentnosti kod ostalih zaposlenih, a kod rukovodilaca nije povezana samo sa jednim faktorom i to sa faktoroam, sposobnost upravljanja emocijama. Orijentacija ka prijatnom ivotu nije povezana ni sa jednim faktorom emocionalne kompetentnosti kod rukovodilaca, dok jeste povezana sa sposobnou izraavanja i imenovanja emocija kod ostalih zaposlenih. Kljune rei: emocionalna kompetentnost, orijentacija ka srei, rukovoenje.

Uvod
Sam koncept emocionalna inteligencija, odnosno emocionalna kompetentnost je izazvao najrazliitije reakcije. Danijel Goleman (2006) tvrdi da 70 posto uspeha, odnosno neuspeha u ivotu zavisi od emocionalne inteligencije i da je kao takva mnogo znaajnija od IQ-a, s druge strane postoje brojne kritike ovog koncepta koje idu ak do toga da sam koncept emocionalne inteligencije nije nikakvo novo otkrie (izjednaavaju ga sa socijalnom inteligencijom i sa Maslovljevim konceptom samoostvarene osobe) . U ovom radu smo svakako poli od teze da emocionalna inteligencija jeste bitna stavka u ivotu, kao i u poslovanju, pogotovo kada su u pitanju rukovodioci, koji treba da vode ceo sistem i da koordiniu veliki broj ljudi i poslova. Raeno je poreenje testa emocionlane inteligencije (UEK-45) i testa orijentacija ka srei. Istraivanje je bilo inspirisano radovima Miti L. Dimetrijevi B. i Zlatanovi Lj. (apstraktna inteligencija, emocionlana inteligencija i javljanje flow-a) i radom Petersona C., Parka N. i Seligmana M.E. (Orientations to happiness and life satisfaction: the full life versus empty life). U ova dva istraivanje je korien isti upitnik orijentacije ka srei kao i u ovom radu, a za testiranje emocionalne intligenicije korien je TEIQ-E (Trait Emotional Intellegence Questionnaire), autori tog testa su Peterson C., Park N. I Seligman M.E. U ovom istraivanju je korien drugi test emocionalne inteligencije (UEK-45) koji je znatno krai od TEIQ-A (koji ima 150 ajtema).

U gore pomenutim istraivanjima nisu bili testirani rukovodioci, nego su u prvom testirani ljudi za koje je bilo utvreno da imaju iskustvo toka (visoka koncentracija ili visok stepen udubljenosti u aktivnost kojom se bave), tako da su to bili preteno alpinisti, ahisti, muziari i tome slino. A u drugom su koristili prigodan uzorak ljudi koji su popunili upitnik na internet sajtu. U ovom istraivanju nisu uzeti ljudi iz struke koji se bave autotelinim poslovima (poslovi koji olakavaju dostizanje stanja toka), kao to je hirurgija, umetnost i sport, zato to je sam autor koncepta tok (eksentmihalji, 1999) u svojoj knjizi Tok napisao da postoje autotelina zanimanja, ali da takoe postoje i autotelini ljudi (koji ta god da rade imaju veu ansu da dostignu to stanje, zato to sami rade posao na takav nain da im to omoguava takav doivljaj), tako da tok iskustvo moe da ima i radnik na traci (iksentmihalji, 1999). Poznata je injenica da se raspoloenja rukovodioca iri na ostale zaposlene, pogotovo kada se radi o pozitivnim emocijama, s tim u vezi ukoliko rukovodioci imaju visoku orijentaciju ka posveenosti (visok stepen udubljenosti u aktivnost kojom se bave, imaju izuzetno visok stepen koncentracije, iksentmihalji to nazivna estim doivljavanjem tok iskustva) znatno je vea verovatnoa da e se to preneti i na zaposlene. To isto vai i za druge dve orijentacije, orijentacija ka prijatnom i smislenom ivotu. Tako da je cilj samog istraivanja bio da se vidi koji su aspekti emocionalne inteligencije povezani sa orijentacijom ka prijatnom, smislenom i posveenom ivotu, kao i to da li postoji razlika izmeu rukovodilaca i onih koji to nisu.

1. Teorijski deo 1.1. Vostvo

Postoji veliki broj razliitih shvatanja vostva. Najvee razlike u pogledu definisanja vostva se javljaju po pitanju toga da li vostvo treba definisati kao proces ili kao osobinu Kada vostvo posmatramo kao proces onda je vostvo pojava koja se odvija u odreenom kontekstu i dostupna je svakome. Kao proces, vostvo se moe opaati u ponaanjima voe (Jago prema Northouse, 2010) i neto to se moe nauiti. Kada posmatramo vostvo kao osobinu, onda je vostvo svojstvo ili skup svojstva koje razliiti ljudi imaju u razliitom stupnju. (Jargo prema Northouse, 2010.). Po tom shvatanju vostvo je u izabranim pojedincima te je tako vostvo ogranieno na one za koje se veruje da imaju posebne, obino uroene talente (Northouse, 2010). Po ovom shvatanju definisati pojam voe znai odrediti koje osobine linosti predodreuju osobu da postane voa. To takoe znai utvrditi osobine linosti po kojima se voe razlikuju od ostalih lanova grupe. Mada su definicije voe na osnovu posebnih crta linosti karakteristine za rane radove u ovoj oblasti (Bowden, Tead prema Stogdill prema Franceko, 2008), slina stanovita pronalazimo i u savremenim studijama (Shein, Drath and Palus, Yukl prema Franceko 2008). Ovaj pristup rukovoenju je najstariji i nastao je poetkom 20. veku. Te teorije su se nazivale teorijama velikih ljudi ili teorijom izuzetne osobine iz razloga to su bile usmerene na otkrivanje uroenih svojstva i obeleja koje poseduju istaknute drutvene,

politike i vojne voe (npr. Mahatma Gandi, Abraham Linkoln i Napoleon) (Northouse, 2010). Sredinom 20. veka takvo stanovite je osporeno istraivanjima koja su dovela u pitanje unierzalnost osobina voa. Autori su poeli da zastupaju stanovite da je potrebno utvrditi koje to osobine predodreuju osobu da postane lider u datim okolnostima. Ovo stanovite poznato je kao teorija sindroma osobina. U skladu sa tim jedna grupa autora je ila u pravcu da saini listu osobina koja predodreuje osobu da postane voa (Franceko, 2008). A druga grupa autora je istraivala situacione faktore kao znaajne inioce uspenog rukovoenja, tako da je Stogdil 1948. godine izjavio da ljudi koji su u jednoj situaciji voe da u drugoj nee biti, kao i to da se deava da se osobine voe nekada ne razlikuju od osobina sledbenika. Tako da se line osobine i dalje smatraju bitnim iniocima uspenog rukovoenja, ali postoji konsenzus meu istraivaima da se moraju uzeti u obzir i situacioni faktori (Northouse, 2010). Istraivanja osobina voe su trajala itav 20. vek, tako da je tim putem nastao vei broj lista osobina voe. Najee se navode liste osobina Stogdila (Stogdil prema Franceko, 2000), Mana (Mann prema Franceko, 2000) i Basa (Bass prema Franceko, 2000). Te liste su prikazane u Tabeli broj 1. Tabela broj 1: Liste osobina linosti voe Stogdil (1948) 1. Sposobnosti: (inteligencija, verbalna sposobnost, sposobnost uvianja sutine situacije) 2. crte socijabilnosti (oseanje odgovornosti, socijalna percepcija, kooperativnost) 3. motivacione karakteristike: (inicijativnost, upornost) Mann (1959) 1. superiornost inteligencije 2. samopouzdanje 3. prilagodljivost (fleksibilnost) 4. dominantnost 5. ekstravertnost 6. interpersonalna osetljivost (tanost u oceni Bass (1981) 1. sposobnosti (inteligencija, kreativnost) 2. ono to je postignuto u pogledu obrazovanja, znanja i sporta 3. odgovornost i pouzdanost (istrajnost, borbenost, davanje inicijative) 4. socijabilnost (saradnja, smisao za humor) 5. status (socioekonomski poloaj, popularnost)

motiva i stavova drugih ljudi) konzervativnost

6. situacioni faktori (obrazovanje, interesi i potrebe lanova grupe)

Jasno je da u ovom teorijskom pristupu sredinju ulogu u procesu vostva ima ju voa i njegova linost. Ovaj pristup podrazumeva da e preduzee bolje raditi ako se na rukovodeim poloajima nalaze ljudi sa odreenim osobinama. Uobiajeno je da organizacije primenjuju sredstva za merenje linosti kako bi pronale prave osobe. Pretpostavka na kojoj se temelje ti postupci jeste to da e odabir pravih osoba poveati uspenost preduzea. Oni zapravo utvruju koje su osobine potrebne na odreenom poloaju i onda utvruju da li pojedinac zadovoljava te njihove potrebe (Northouse, 2010). Pristup koji se temelji na osobinama ima nekoliko jasnih prednosti. 1. Intuitivno je privlaan- jasno se uklapa u nae shvatanje da su voe istaknuti pojedinci koji utiru put naem drutvu. Pored toga ljudi imaju potrebu da doivljavaju svoje voe kao nadarene ljude, a pristup temeljen na osobinama zadovoljava tu potrebu. 2. Utemeljen je na velikom broju istraivanja, odnosno ceo 20. vek. Ni jedna druga teorija ne moe da se pohvali takvom irinom i dubinom istraivanja kao ova teorija. Iz tog velikog broja istraivanja proizaao je niz podataka koji ukazuju na vanu ulogu razliitih osobina linosti u pogledu rukovoenja. 3. Pristup koji se temelji na osobinama voe naglaava vou kao sastavni deo procesa vostva. Vostvo se sastoji od voe, sledbenika i situacije, ali pristup temeljen na osobinama se bavi samo voom. Ovo bi takoe mogla da bude i mogua slabost, usmeravanje iskljuivo na ulogu voe u vostvu omoguilo je ovom pristupu da nam prui dublje i detaljnije razumevanje o povezanosti voe i njegove linosti s procesom vostva. 4. Kao poslednja prednost istie se to to zahvaljujui ovom pristupu postoje smernice emu trebamo teiti ako elimo biti voe. Otkriva koje su osobine potrebne i jesu li te osobine koje imamo najbolje mogue. Na osnovama ove teorije mogu se primenjivati postupci merenja linosti koji pruaju vane podatke voama o njihovim snagama i slabostima, kao i nainima kako da poboljaju optu uspenost vostva (Northouse, 2000).

Ovaj pristup svakako ima i nekoliko nedostataka: 1. Najvaniji nedostatak ovog teorijskog pristupa je neuspeh u stvaranju celovite liste osobina voa. Iako je u proteklih 100 godina sproveden veliki broj istraivanja, rezultati istih su bili dvosmislnei i nejasni. 2. Ne uzima u obzir situaciju. Ljudi koji poseduju odreene osobine koje su odgovarajue za vou u jednoj situaciji, te iste osobine voe moda nee biti odgovarajue u nekoj drugoj situaciji. Neki ljudi moda imaju osobine linosti koje su im omoguile da postanu voe, ali nemaju potrebne osobine da i ostanu na tom poloaju. Na vostvo definitivno utie i situacija, pa je zato teko tvrditi koja je to lista osobina koja je primenljiva na svaku situaciju. 3. Ovaj pristup je doveo do krajnje subjektivnog odreenja najvanijih osobina voa. 4. Istraivanja voena ovim pristupom trpe kritiku zato to nije uzet u obzir ishod vostva. Istraivanja su raena tako da su utvrivane osobine linosti voe, ali nije utvreno kako su te osobine uticale na sledbenike i njihov rad. Istraivai su se usmerili na vezu izmeu odreenih osobina i pojavljivanje voe, ali te iste osobine nisu pokuali povezati sa produktivnou ili zadovoljstvom zaposlenih. 5. Poslednja kritika je da ovakav pristup nije koristan za trening i razvoj vostva. ak i kada bi se utvrdile potrebne osobine njih je jako teko menjati. Nije mogue poveati rukovodiocu koeficijent inteligencije ili mu poveati ekstraverziju (Northouse, 2000). Da bi istraivanje osobina voe zaista dobilo neku praktinu primeljivost psiholoka istraivanja su poela da istrauju povezanost osobina linosti i uspenosti menadera. Sistematizujui rezultate brojnih studija Jukl izdvaja nekoliko aspekata linosti relevantnih za uspeh u rukovoenju menadera u organizacijama (Yukl prema Franceko, 2008). Po reima ovog autora osobine na osnovu kojih se moe predvideti uspenost menadera su: 1. visok energetski potenicjal i tolerancija na stres 2. samopouzdanje 3. orijentacija ka unutranjem lokusu kontrole 4. emocionalna zrelost 5. lini integritet 6. socijalizovana tenja ka moi 7. umereno visok stepen orijentacije ka postignuu 8. umeren stepen potrebe za afilijativnou (Franceko, 2008) 8

Svaka od ovih osobina moe da ima i nepoeljne efekte ako je kod osobe prisutna u ekstremnom stepenu ili ako situacija zahteva da se drugaije reaguje (Franceko, 2008). 1. visok energetski potencijal i tolerancija na stres pomau menaderima da se nose sa visokim zahtevima menaderskog posla. Ova osobina e imati negativne efekte ukoliko okolina doivi ovu osobu kao hladnu osobu iji tempo ne mogu da prate, takoe problem nastaje i kada ovakve osobe za svoje saradnike biraju osobe koje imaju isto visok energetski potenicjal a time prave jo veu distancu izmeu sebe i podreenih. 2. Samopouzdanje moemo definisati kao pozitivnu sliku osobe o sebi. Visok stepen samopouzdanja povezan je sa veim stepenom emocionalne stabilnosti, oekivanjem pozitivnog ishoda aktivnosti, kao i sa spremnou osobe da preuzme odgovornost. Ekstremnost u pogledu pozitivne slike o sebi o svojim sposobnostima dovodi do neprihvatljivih oblika ponaanja kao to su aroganicja i odnosu na druge ljude, posebno podreene. 3. Osobe sa izraenim unutranjim lokusom kontrole veruju da su sogaaji u ivotu odreeni njihovim postupcima pre nego promenljivim i nekontrolisanim spoljanjim faktorima. Ova orijentacija nije poeljna ako rukovodilaac ne razmatra mogue spoljanje uzorke. 4. to se tie pojma emocionalne zrelosti, njega moemo ire definisati ukazivanjem na nekoliko meusobno povezanih motiva, osobina i vrednosti. Emocionalno zrele osobe su svesne svojih vrlina i slabosti i orijentisane su ka samodokazivanju. Karakteristike osoba sa visokim stepenom emocionalne zrelosti karakterie: manji stepen egocentrinosti, vei stepen samokontrole, umerenost emocionalnih reakcija i spremni su da prihvate kritiku i da ue na grekama. Emocionalna zrelost podrazumeva i visok stepen emocionalne kontrole i mogunost odlaganja pozitivnog potkrepljenja. Ukoliko je u pitanju previsoka kontrola rukovodilac moe biti doivljan kao bezoseajan. 5. Integritet ukazuje na to da se osoba ponaa u skladu sa usvojenim vrednostima kao to su biti poten, pravedan, moralan i pouzdan. Ova osobina ukazuje i na sklad izmeu kognitivne, emocionalne i konativne komponente stavova. Osoba koja ima integritet ono radi ono to misli i to je praeno adekvatnom emocionalnom reakcijom. Ova osobina nije poeljna ako dobije oblik preterane rigidnosti koja onemoguava osobi da prilagodi svoje stavove u izmenjenim okolnostima.

6. Rukovodioci koji imaju izraenu tenju ka moi nastoje da utiu na druge ljude i dogaaje. Tenja ka moi je neophodan preduslov da osoba obavlja posao menadera. Postoji razlika izmeu socijalizovane i line orijentacija ka moi. Osoba sa socijalizovanom orijentacijom ka moi tei ka tome da zadovolji svoje potrebe, potrebe drugih, kao i da ostvari organizacijske ciljeve. Dok je lina orijentacija ka moi usmerena ka velianju svoje linosti. 7. Orijentacija ka postignuu je sloena motivaciona dispozicija koja sasdri elju za uspehom, spremnost da se preuzme odgovornost, usmerenost ka postavljnaju ciljeva, kao i tendenciju da se istakne pred drugim ljudima. Z efikasno rukovoenje poeljan je optimalno visok motiv postignua uz dominaciju orijentacije ka postavljanju ciljeva i uz izgraene instrumentalne oblike ponaanja, kao to su planiranje i istrajnost. 8. Osobe koje imaju razvijenu potrebu za afilijativnou (potreba za druenjem i povezivanjem) priinjava zadovoljstvo povezivanje sa drugim ljudima. Njima je vano da budu prihvaeni i uivaju u radu sa ljudima. Umeren stepen afilijativnosti je poeljana osobina rukovodioca zato to omoguava da imaju oseaj za potrebe drugih ljudi ali u isto vreme oni ne izbegavaju konflikte po svaku cenu (Franceko, 2008). U ovom radu smo problemu rukovoenja pristupili sa stanovita osobina linosti, pri tome smo izdvojili posebnu osobinu, a to je emocionalna kompetentnost kao aspekt emocionalne zrelosti.

1.2. Emocionalna kompetentnost

Pozitivna psihologija naglaava optimizam i pozitivne strane ljudskog funkcionisanja, umesto da se usmerava na psihopatologiju i potekoe u funkcionisanju. U potrezi za razumevanjem pozitivnog ljudskog iskustva, dobijene su pozitivne povezanosti emocionalne kompetentnosti s konstruktima poput sree, samopotovanja, samoefikasnosti, optimizma, nade, zadovoljstva ivotom, lokusa kontrole i mnoge druge (Furr prema Taki, Mohori i Munjas, 2006). Naglaavanje vanosti emocionalne inteligencije za prilagoeno ljudsko funkcionisanje pojedinca svakako pripada toj potrazi za pozitivnim u ljudskom funkcionisanju. Kako se emocije uvek javljaju kao izraz bia u njegovom odnosu prema svetu one trebaju biti objanjene u kontekstu odnosa bia i sveta. Kada ne razmatramo izolovani

10

emocionalni doivljaj ve kada se uvaavaju i oni procesi koji mu prethode, kao i oni koji ga slede, dolazimo do zakljuka da je svaka emocija deo jednog kompleksnog mehanizma koji je nazvan kruna emocionalna reakcija ili KER (Milivojevi, 2008). Po ovom modelu kljuni segmenti emocionalne reakcije su sledei: stimulusna situacija opaanje stimulusne situacije pripisivanje smisla (znaenja) stimulusu pripisivanje vanosti (znaaja) tom smislu telesna obrada znaajne informacije spremnost za akciju razmiljanje i biranje ponaanja samo ponaanje, odnosno akcija usmerena ka stimulusnoj situaciji (slika 1). Ovde se radi o jednom kompleksnom kognitivno-fiziolokobihejvioralnom sklopu (Milivojevi, 2008). Slika 1.

STIMULUSN A SITUACIJA AKCIJA PERCEPCIJA

MILJENJE

APERCEPCIJ A

AKCIONA TENDENCIJA

VALORIZACIJA

EMOCIONALNA TELESNA REAKCIJA

Sutina ovog modela je da je potrebno da svi uslovi budu zadovoljeni da bi uopte dolo do emotivne reakcije. Prvo mora da postoji neka stimulusna situacija, sledei korak je da ta stimulusna situacija mora biti opaena, nakon toga mi joj pripisujemo smisao (znaenje), ukoliko nam neto znai taj stimulus mi odreujemo koliko nam znai taj stimulus (valorizacija), nakon toga nae telo se telesno prilagoava i sprema se za akciju, nakon toga

11

dolazi do razmiljanja i odabira ponaanja i onda dolazi do samog ponaanja, akcije koja je usmerena na stimulusnu situaciju i tu se krug zatvara, kao to je i opisano na slici 1. Sutina je da se oseanja ili emocije javaljaju u odnosu na dogaaje i promene koje smo mi prihvatili kao vane. ta je nama vano, a ta nam je manje vano zavisi od sistema vrednosti same osobe. to smo nekom dogaaju pridali veu vrednost emocija e biti snanija i obrnuto, to nam je neki dogaaj manje znaajan emocija e biti slabija. Saloveja i Majer emocije definiu na sledei nain:Emocije su organizovani odgovori koji prelaze granice mnogih psiholokih podsistema, ukljuujui fizioloki, kognitivni, motivacioni i iskustveni podsistem. Najee se javljaju kao odgovor na dogaaj, bilo spoljni ili unutranji, koji ima pozitivno ili negativno znaenje za osobu (Salovej i Majer prema Niki, 2010). Sam koncept EQ je nastavak jedne od dve tradicije naina gledanja na odnos izmeu emocija i logikog miljenja. Jedna tradicija zastupa stav da su emocije i logika jedna drugoj suprotstavljeni, drugaije reeno emocije ometaju, pogreno usmeravaju i negativno utiu na pokuaje racionalnog funkcionisanja oveka. Nasuprot ovoj postoji tradicija koja zastupa stav da su emocije deo logikog miljenja i da generalno doprinose inteligenciji i kvalitetu funkcionisanja u mnogim aspektima ivota. Autori koncepta (Don D. Majer sa Univerziteta u Nju Hempir i Peter Salovej sa Univerziteta Jejl) istiu da je vrlo vano razumeti da emocionalna inteligencija ne iskljuuje inteligenciju, nego da je to jedinstveni spoj jednog i drugog. Emocionalna inteligencija kombinuje afekt s kognicijom, emocije s inteligencijom (Caruso, Kornacki i Bienn, 2010). Emocionalna inteligencija je najblia konceptu kristalizovane inteligencije (odnosno onaj vid sposobnosti koji se razvija iskustvom), tako da se ona razvija tokom itavog ivota sa iskustvom pojedinca. Zbog nastojanja da otkrije i istakne pozitivne osobine pojedinca emocionalna inteligencija je od poetka zastupljena u pozitivnoj psihologiji (Taki, Mohori i Munjas, 2006). Neki autori razvoj ovog konstrukta dele u dva perioda i to period pre i posle Danijela Golemana (Taki, Mohori i Munjas, 2006). Pre Golemana objavljeno je tek destetak lanaka u psiholokoj literaturi koji su se odnosili na ovaj konstrukt (Davis, Mayer i sar., Roger i Najarian, Salovey i Mayer prema Taki, Mohori i Munjas 2006). Najvea zamerka ovom konceptu bila je ta to se emocionalna inteligencija proveravaju samo skalama samoprocene. Ipak su te skale pomogle da se definie teorijski okvir konstrukta. Veliku promenu po ovom pitanju izazvala je knjiga Emocionalna inteligencija (Goleman prema Taki, Mohori i Munjas, 2006). Ova knjiga bila je najprodavanija u SAD-u pune 2 godine. 12

Nakon toga je sam konstrukt dobio znaajno veu popularnost. Nakon te knjige krenula je masovna popularizacija koja je moda davala i prevelik znaaj samom konceptu i kao najvei problem ispoljilo se to to su se u razim popularnim knjigama objavljivale injenice koje uopte nisu imale naunu potporu. No, neki autori smatraju da je ta knjiga uvrstila novi pogled na emocije, prvenstveno u strunim, ali i u laikim krugovima (Milivojevi, 2008). Emocionalna inteligencija moe se definisati kao sposobnost percipiranja i izraavanja emocija, primena emocija u olakavanju razmiljanja, razumevanja i objanjavanja emocija i uspenog upravljanja sopstvenim emocijama i emocijama u odnosu sa drugima (Majer, Salovej i Caruso, prema Northouse, 2010). Goleman smatra da emocionalnu inteligenciju ine nekognitivne sposobnosti, kompetencije i vetine koje utiu na sposobnost osobe da se nosi sa zahtevima i pritiscima okoline. Emocionalna inteligencija se delom stie genetskim nasleem, ali znaajnim delom i uenjem (prema Niki, 2010). Emocionalna i akademska inteligencija nisu suprotstavljene ve samo odvojene sposobnosti, ba kao i racionalna i emotivna strana svakog pojedinca (Miti, Dimitrijevi i Zlatanovi, 2008). Postoje brojne poslovne situacije gde na povrinu izlazi koliko je osoba emocionalno kompetentna, primer za to je kada u radnom okruenju imamo osobu koja nam je antipatina, ali mi ipak moramo da radimo sa njom. Radna situacija je takva da od zaposlenog zahteva da se prilagodi toj antipatinoj osobi i da ne reaguje u skladu sa emocijama, a to znai da je potrebna odreena koliina samokontrole, da bi osoba stekla kontrolu, ona pre toga mora da upozna svoje emocije i emocionalne reakcije drugih ljudi. Tako da se slobodno moe rei da je preduslov profesionalnog odnosa prema radu i drugim ljudima, pored ostalog, i emocionalna pismenost i kontrola (Franceko, Mirkovi, 2008). Emocionalne reakcije odreuju i daju peat celokupnoj grupnoj dinamici u nekom preduzeu. Brojni su primeri socijalno-psiholokih pojava u grupi koje su zasiene emocijama. Organizacije i grupe unutar te organizacije ine pogodno tlo za irenje emocija. Emocije se u grupi ire popud zaraze i veoma ih je teko kontrolisati. Primeri za to su trajkaki mitinzi u kojima dominiraju emocije ljutnje, besa i mrnje. U takvim okolnostima je veoma teko racionalno pristupiti reavanju problema. Za opstanak i razvoj kompanije znaajno je imati preventivni pristup emocionalnim reakcijama, pratiti njihov tok i intenzitet, na vreme otklanjati izvore frustracija i izgraivati organizacionu kulturu zasnovanu

13

prvenstveno na pozitivnim, tj. prijatnim emocijama, poput zadovoljstva i poverenja (Franceko i Mirkovi, 2008). Brojni autori istinu vanost emocionalne kompetentnosti rukovodilaca. Northouse (2010) istie da su ljudi koji bolje razumeju sopstvene emocije i njihov uticaj na druge ljude uspenije voe. Maslov, na osnovu svojih posmatranja, tvrdi da su kvaliteti superiornih rukovodilaca u tome to su oni demokratiniji, saoseajniji, uljudniji, spremniji da pomognu, lojalniji,... u odnosu na menje uspene. (prema Goleman, Bojacis i Maki, 2006). Goleman, Bojacis i Maki (2006) istiu da je jedan od razloga zato emocionalno inteligenctni lideri privlae kvalitetne saradnike jeste to to rad u njihovom prisustvu predstavlja zadovoljstvo. Nasuprot tome, lideri koji emituju negativne emocije razdraljive, uvredljive, dominantne, hladne osobe, oni odbijaju ljude. Jasno je da isti nain vostva nee dovesti do istih rezultata u razliitim okruenjima. Tako da je i ovde izuzetno vana emocionalna inteligencija, naroito empatija da bi rukovodioci razumeli grupu i znali kako treba da se postave. to se tie istraivanja vezana za sam koncept, moe se rai da je uao u mirniju fazu naunog proveravanja. Vidljiv je stalni napredak u teorijskom doterivanju konstrukta emocionalne inteligencije, izrada i proveravanje instrumenata, boljem uvidu u prirodu procesiranja emocionalnih sadraja, kao i njegovu ulogu u reavanju svakodnevnih problema. (Taki, Mohori i Munjas, 2006). Pojavljivanje radova o emocionalnoj inteligenciji u prestinim svetskim asopisima i knjigama o teorijama inteligencije kao i instrumenata za njenu procenu, pokazuje da je emocionalna inteligencija danas prihvaena kao ozbiljan koncept (Taki, Mohori i Munjas, 2006), iako jo uvek trai mesto u prostoru razliitih teorija inteligencije i osobina linosti. Produbljuje se konceptualizacija i operacionalizacija konstrukta EI i sve je vie empirijski utemeljenih podataka o njenoj prognostikoj valjanosti. Najzanimljivija je visoka povezanost s procenom uspenosti rukovoenja timom, kao empirijska potvrda do sada u literaturi esto isticanih pretpostavki o velikoj vanosti emocionalnih vetina i kompetentnosti u procesu rukvoenja (Taki, 2006). Rezultati istraivanja u kojima je izvreno poreenje izmeu ljudi na visokim liderskim pozicijama koji su izuzetno uspeni i onih na niskim poloajima iji su rezultati bili proseni, pokazalo je da je oko 85 % razlika izmeu ove dve grupe moe pripisati faktorima emocionalne inteligencije, a samo 15 % istim kognitivnim sposobnostima i strunom znanju (prema Goleman, Bojacis i Maki, 2006).

Prigovori konstruktu emocionalne inteligencije

14

Kritiari konstrukta emocionalne inteligencije kao argumente navode: - istovetnost s socijalnom inteligencijom - dodatni izraz za samoaktualizovane osobe iz Maslovljeve hijerarhije motiva - da li se radi o sposobnostima - pokuaj spajanja kontradiktornih podruja emocija i kognicija - unoenje dodatne konfuzije u podruje inteligencije - pokuaj marketinke strategije delovanja na iroke mase s ciljem stvaranja mogunosti ostvarivanja profita bez stvarnih i realnih argumenata za takvo delovanje Kritika da je emocionalna inteligencija samo drugi naziv za socijalnu inteligenciju, Taki (prema Kabi, 2008) brani protiv argumentom kako je socijalna inteligencija mnogo iri pojam i da se po nekim aspektima (npr. verbalne i spacijalne sposobnosti) preklapa i sa optom inteligencijom. Majer i Salovej (prema Kabi, 2008) su u svom prvom definisanju pojma emocionalne inteligencije definisali emocionalnu inteligenciju kao podvrstu socijalne inteligencije, koja ukljuuje sposobnost opaanja sopstvenih i tuih oseanja i emocija, njihove razliitosti i upotrebu ovih informacija u procesu miljenja i delovanja pojedinca (Salovey, Bracket, Mayer prema Kabi, 2008). Sledea kritika na raun ovog koncepta izraena je pitanjem da li se uopte radi o sposobnostima. Naime, da bi se emocionalna inteligencija mogla svrstati u inteligencije, ona mora da zadovolji tri kriterijuma, koji zadovoljavaju do sada sve poznate inteligencije (Mayer, Caruso i Salovey prema Kabi, 2008):

Konceptualni neophodno je da emocionalna ineteligencija bude odraz mentalnog uinka, a ne nain ponaanja ili neko neintelektualno postignue. Kognitivni procesi moraju biti mera seta sposobnosti vezanih uz emocije. Mayer i Salovey (prema Kabi, 2008) naglaavaju kako je za odreenje emocionalne inteligencije sredinji problem bio razlikovati emocionalnu inteligenciju od obeleja i talenata kao neintelektualnih pojmova,

Korelacijski potrebno je da postoje umerene korelacije izmeu sposobnosti unutar emocionalne inteligencije i priznatih mentalnih sposobnosti, Razvojni, za koji je neophodno da se emocionalna inteligencija razvija uporedo sa iskustvom i starou.

15

Istraivanja Majera, Karusa i Saloveja (Mayer, Caruso and Salovey prema Kabi, 2008) pokazala su da emocionalna inteligencija zadovoljava ove tradicionalne kriterijume standardne inteligencije: Istraivanja su pokazala da emocionalna inteligencija moe biti operacionalizovana kao set sposobnosti, to jest da postoje individualne razlike u veliini emocionalne inteligencije, to zadovoljava konceptualni kriterijum. Ista istraivanja su pokazala da sposobnosti emocionalne inteligencije meusobno interkoreliraju tako da se time zadovoljava i korelacijski kriterijum. Istovremeno se pokazalo da je emocionalna inteligencija umereno povezana s verbalnom inteligencijom to je dokaz da se radi o zasebnoj vrsti inteligencije. Trei kriterijum koji zahteva razvojne mogunosti konstrukta je takoe potvren u ovim istraivanjima, emocionalna inteligencija se poboljava sa starou. Rezultati ovog istraivanja pokazuju da je emocionalna inteligencija via kod odraslih nego kod adolescenata. Autori su zadovoljili sva tri kriterijuma, to potvruje da se radi o posebnoj vrsti inteligencije, koja je umjereno povezana s ostalim vrstama inteligencije, ali je istovremeno i dovoljno razliita od njih (Kabi, 2008). Salovej i Majer (1999 prema Kabi, 2008) smatraju da se merenje EI ne bi trebalo vrtiti putem samoopisa, to je upravo i jedna od stvari koje mu kitike zameraju, ve kao prava mera sposobnosti i da moe prognozirati uspeh u nekom vanijem kriterijumu. Postavlja se i pitanje odreivanja tanog odgovora u testovima emocionalne inteligencije, jer ne postoji apsolutni algoritam prema kom se on moe odrediti. To se najee ini na temelju slaganja sa ostalim lanovima grupe, to, opet, moe biti uslovljeno subkulturom i grupom u kojoj se merenje vri. No, koncenzus metoda ne pretpostavlja da postoji samo jedan taan odgovor, nego nam daje i informacije o tome kako osoba reaguje u odnosu na to kako bi u toj situaciji reagovala veina ljudi (Taki, 2006). Finansijska korist nekih kvazi naunika, nastala od pokuaja da se ostvari ekonomska dobit putem irenja praktine vrednosti emocionalne inteligencije i mogunosti njenog obuavanja, nije razlog da se negira stvarni nauni doprinos koji su u ovom podruju ostvarili autori poput Mayera, Carusa, Saloveya (prema Taki, 2006). Ova vrsta kritike se moe odnositi na poprilian broj knjiga, lanaka i internet stranica koje u svom nazivu nose pojam

16

emocionalna inteligencija a zapravo u svom sadraju opisuju neto to nema gotovo nikakve veze s emocionalnom inteligencijom.

1.2.1. Modeli emocionalne inteligencije

Dva najznaajnija modela su: model sposobnosti i kombinovani modeli emocionalne inteligencije. Prema modelu sposobnosti emocionalna inteligencija se odnosi na niz sposobnosti prisutnih u meusobnim odnosima koje poseduju pojedinci kako bi upravljali sa emocijama (Majer i Salovej, 1990 prema Niki, 2010). Kombinovani modeli emocionalne inteligencije zasnivaju se na modelu sposobnosti, ali ukljuuju i druge psiholoke atribute i varijable individualnih razlika (Goleman i Bar-On prema Niki, 2010).
AUTORI MODELA MODELI EMOCIONELNE INTELIGENICJE SADRAJ MODELA

Majer i Salovej, 1990.

Model ine sposobnosti u meusobnim odnosima MODEL SPOSOBNOSTI koje poseduju pojedinci kako bi upravljali svojim emocijama. KOMBINOVANI MODELI EMOCIONALNE INTELIGENCIJE Uz model sposobnosti ukljueni su i drugi psiholoki atributi i varijable individualnih razlika.

Goleman, 1995, 1998; Bar-On, 1997.

Preuzeto sa sajta: http://www.emocionalnainteligencija.com/lat/koncept-eq.html Po modelu Majera i Saloveja: Konstrukt emocionalne inteligencije ine etiri strukturalna nivoa-grane sposobnosti: uoavanje, procena i izraavanje emocija i raspoloenja emocionalna facilitacija miljenja

17

 razumevanje i analiza emocija; korienje emocionalnih znanja refleksivna regulacija emocija u svrhu emocionalnog i intelektualnog razvoja

Ovaj model je detaljnije prikazan u sledeoj tabeli

Tabela 1. Struktura sposobnosti i vetina ukljuenih u konstrukt emocionalne inteligencije

Uoavanje, procena i izraavanje emocija i raspoloenja

sposobnost zapaanja emocija i raspoloenja kod drugih osoba, u umetnikim delima ili kroz jezik, zvuk i ponaanje

sposobnost zapaanja emocija u neijem fizikom stanju, oseanjima i miljenju

sposobnost preciznog izraavanja emocija, kao i izraavanje potreba povezanih s tim oseanjima

sposobnost razlikovanja pravilnog od neodgovarajueg, odnosno iskrenog od lanog izraavanja oseanja

Emocionalna facilitacija miljenja emocije su dovoljno jasne i dostupne, pa pomau prosuivanju i pamenju dogaaja koji su u vezi s razliitim oseanjima razliiti pogledi na stvari menjaju emocionalna stanja, podravajui mogunost procene iste situacije s razliitih taaka gledita emocionalna stanja olakavaju pristupe specifinim problemima: npr.srea olakava induktivno miljenje i kreativnost

emocije odreuju redosled miljenja, usmeravajui panju na vane informacije

Razumevanje i analiza emocija : korienje emocionalnih znanja sposobnost interpretiranja znaenja koje emocije prenose (npr. da je tuga povezana s nekim gubitkom) sposobnost razumevanja sloenih mnogostrukih oseanja (kao npr. istovremeno oseanje ljubavi i mrnje) sposobnost prepoznavanja moguih prelaza iz emocija u raspoloenja ili iz jedne emocije u drugu (npr. prelaz iz besa u stid)

sposobnost imenovanja emocija i raspoloenja i razumevanje odnosa izmeu rei i samih afekata (kao npr. izmeu sviati se i voleti)

D Refleksivna regulacija emocija u svrhu emocionalnog i intelektualnog razvoja razvitka

18

otvorenost za prijatna kao i za neprijatna oseanja

sposobnost refleksivnog uivljavanja ili distanciranja od emocija, zavisno od procene korisnosti

sposobnost refleksivnog praenja emocija u odnosu na sebe i druge (koliko su tipine, jasne, uticajne ili odmerene)

sposobnost upravljanja svojim i tuim emocijama ublaavajui neprijatne i pojaavajui prijatne emocije

Preuzeto sa sajta: http://www.eqi.org/4bmodel.htm

Kombinovani model:
Jedan od najpoznatijih kombinovanih modela emocionalne inteligenicje je Bar-Onov koncept. Ovaj model obuhvata 5 podruja: 1. intrapersonalni kapacitet (sposobnost svesnosti i razumevanja samoga sebe, sopstvenih emocija i izraavanje sopstvenih oseanja i ideja) 2. interpersonalne vetine (sposobnost svesnosti, razumevanja i shvatanja tuih oseanja, kao i uspostavljanja i odravanja uzajamno zadovoljavajuih i odgovornih odnosa s drugima) 3. prilagodljivost (sposobnost proveravanja sopstvenih oseanja na osnovu objektivnih spoljanjih znakova i precizne procene neposredne situacije, fleksibilnost prema prilagoavanju oseanja i miljenja prema promeni situacije i reavanje linih i melinih problema) 4. upravljanje stresom (sposobnost savladavanja stresa i kontrola jakih emocija) 5. opte raspoloenje i motivacija ( sposobnost da se bude optimistian, uiva u sebi i drugima i oseaju i izraavaju pozitivne emocije) (Bar-On, 2007) Ako uporedimo ovaj model sa modelom Majera i Saloveja, moemo da zakljuimo da je iri (to je i oekivano s obzirom da je u pitanju kombinovani model), jer obuhvata i neke osobine linosti, a dodate su i vetine reavanja problema (otpornost na stres i

19

slino). Bar-On je to objasnio eljom da napravi konstrukt testove koji e to bolje da procenjuju koliko je pojedinac uspean u ivotu.

Po Golemanu:
Goleman je u svojoj knjizi Emocionalna inteligencija u liderstvu naveo da strukturu emocionalne inteligencije sainjavaju etiri domena, a to su: 1. 2. 3. 4. samosvest upravljanje samim sobom drutvena svest upravljanje drugima (Goleman, Bojacis i Maki, 2006)

Autori su u svojim ranijim izdanjima navodili pet osnovnih oblasti emocionalne inteligencije (samosvest, samokontrola, motivacija, drutvena svest i upravljanje odnosima). Model su skratili na etri osnovne oblasti tako to su motivaciju ukljuili u samokontrolu. Autori navode da je promena nastala zbog statistikih analiza (Goleman, Bojacis i Maki, 2006). 1. samosvest: komponente samosvesti su emocionalna samosvest (mogu da raspoznaju kako oseanja deluju na njih i na njihove poslovne rezultate), tano ocenjivanje samog sebe (znaju svoje mogunosti i ogranienja) i samopouzdanje. Rezultati Hartovog istraivanja (1999 prema Goleman, Bojacis i Maki, 2006) pokazuju da je kod neuspenih lidera najvea diskrepanca izmeu samoprocene i procene liderskih sposobnosti od strane njihovih podreenih. to je lider neuspeniji, on vie precenjuje svoje liderske sposobnosti. Sledee istraivanje menadera visokog i niskog ranga (2001 prema Goleman, Bojacis i Maki, 2006) otkriva da to je vii poloaj rukovodioca, to je drastinija samoobmana, odnosno direktori na vrhu imaju najlepe miljenje o sebi i svojim emocionalnim i socijalnim sposobnostima (koje je u neskladu sa miljenjem njihovih ostali zaposlenih o tim istim sposobnostima). Samosvest igra znaajnu ulogu u empatiji, odnosno sposobnosti da se oseti kako neko drugi sagledava situaciju: osoba koja nikada nije svesna svojih oseanja nee moi da shvati ni kako se drugi oseaju (Goleman, Bojacis i Maki, 2006). Znak samosvesti predstavlja sklonost ka samoposmatranju i obazrivosti. Samosvesni ljudi obino nalaze vremena da u miru razmiljaju, najee u samoi, to im omoguava dobru procenu i mogunost da ne reaguju impulsivno. Mnogi izuzetni lideri svoj posao

20

obogauju nekim vidom samoposmatranja, za jedne je to molitva ili meditacija, za neke druge je to filozofsko traganje za razumevanjem samog sebe (Goleman, Bojacis i Maki, 2008). 2. upravljanje samim sobom: kada su lideri u stanju da vladaju sami sobom onda ne dozvoljavaju da ih emocije izvuku iz koloseka, odnosno samokontrola im pomae i omoguava jasnije razmiljanje i ispravno odluivanje ak i u kriznim situacijama (Banatam, 1998 prema Goleman, Bojacis i Maki, 2006). Lideri koji uspeno vladaju sobom u stanju su da sauvaju entuzijazam i u najteim situacijama i da to prenesu na celu grupu. Logino je zakljuiti da lider koji nije u stanju da upravlja sopstvenim emocijama, ne moe da upravlja emocijom grupe (Goleman, Bojacis i Maki, 2006). Jedna od komponenta upravljanja sobom je transparentnost to predstavlja iskrenost, otvorenost prema drugima, ivot koji je u skladu sa vlastitim principima, to omoguava lanovima tima da imaju poverenje u lidera. Ostale karakteristike upravljaja sobom su: prlagodljivost (sposobnost elastine adaptacije na nove nepredvene situacije, kao i uspeno prevazilaenje tekoa), zatim tenja za uspehom (potreba da linim naporom dostignu samopostavljeni standard izvrsnosti), te inicijativa i optimizam. 3. drutvena svest: empatija je osnovna karakteristka drutvene svesti. Empatija prua mogunost liderima da prepoznaju i ostvare potrebe klijenata, kupaca i potinjenih. Ljudi koji je poseduju deluju pristupano. Ona je od presudnog znaaja za zadravanje kvalitetnih ljudi, a posebno je bitna kada doe do otimanja strunjaka. Drutvena svest, a posebno empatija pomae lideru da uini i kae ono to treba, bez obzira da li je u pitanju smirivanje strahova i ublaavanje ljutnje, ili ukljuivanje u opte dobro raspoloenje (Goleman prema Goleman, Bojacis i Maki, 2006). Komponente drutvene svesti su: empatija, svest o organizaciji (moe da razume politike snage koje deluju u jednoj organizaciji, isto kao i najvanije vrednosti i preutna pravila koja vae meu ljudima), predusretljivost (da bi mogli podsticati emocionalnu klimu kakva je potrebna da bi ljudi koji su u direktnom odnosu sa klijentima odravali te veze na odgovarajui nain). Bitna komponenta drutvene svesti lidera je pokretanje drugih na akciju, odnosno sposobnost voe da svoju poruku formulie ubedljivo i prenese je sugestivno, tako da je ona u stanju da motivie druge ljude ak i za napornu delatnost. Lider to uspeva zahvaljujui tome to veruje u ono to govori i radi, tako da svojim autentinim oseanjima postie sklad sa oseanjima lanova grupe. Kada lider ima visoku drutvenu svest on je onda u stanju da

21

smanji napetost, da ublai anksioznost i da preobrazi destruktivni bes grupe u svrsishodnu i konstruktivnu akciju (Goleman, Bojacis i Maki, 2006). 4. upravljanje odnosima: ovaj domen obuhvata one osobine lidera koje su najkarakteristinije: inspiracija, uticaj, usavravanje drugih ljudi (daju blagovremene povratne informacije i pokazuju iskren intres za zaposlene), katalizator promene (mogu da podstiu promenu), upravljanje sukobima (otkrivaju sukob, prihvataju oseanja i stavove svih ukljuenih strana i onda energiju usmeravaju ka zajednikom idealu), timski rad i saradnja (stvaranje prijateljske i kolegijalne atmosfere, spremni su da pomognu i da sarauju). Jedna od najvanijih sposobnosti voe jeste da svojom vizijom podstakne ostale lanove na zajedniku misliju i da ih pokrene u pozitivnom smeru. Inspirativni lideri svojom sugestivnom i iskrenom vizijom bude u zaposlenima oseanje da je njihova delatnost svrsishodna, vana i da je povezana sa zajednikim vrednostima (Goleman, Bojacis i Maki, 2006). Goleman je svoju teoriju izloio na veoma razumljiv nain, uz mnotvo primera iz svakodnevnog ivota, te je ona laicima prihvatljiva i privlana. Oni koji poseduju pomenute emocionalne vetine dobijaju potvrdu koliko je to to poseduju znaajno, a oni koji ih ne poseduju su ohrabreni tvrdnjom da, za razliku od racionalne, emocionalna inteligencija nije nepromenljiva, ve se moe razvijati i unapreivati. U akademskim krugovima je Golemanova teorija otro kritikovana: deluje da je nauna javnost gotovo zgroena tolikom popularizacijom pogrenog i nauno neutemeljenog koncepta EI. Ipak, ne moe se porei da je Golemanova teorija veto i razumljivo predstavljena u njegovoj knjizi Emocionalna inteligencija , kao i to da je njegova teorija od izuzetnog znaaja, izmeu ostalog i zato to je rairila samo ideju emocionalne inteligenicje meu laicima. Sigurno je jedno: na naunom planu, Golemanova teorija je izazvala brojne diskusije i istraivanja o emocionalnoj inteligenciji, pa je danas mnogo jasnije ta ovaj koncept ustvari predstavlja, to je ogroman doprinos koji joj se ne moe osporiti.

1.2.2. O upitniku UEK-45

(dodatak br. 1)

22

Kako bi se izmerila emocionalna kompetentnost u ovom istraivanju korien je upitnik emocionalne kompetentnosti (UEK-45), koji je skraena verzija Upitnika emocionalne kompetentnost UEK-136, koji je konstruisan po modelu Majera i Saloveja. Ranija istraivanja u kojima je korien ovaj upitnik dokazala su povezanost emocionalne kompetentnosti sa razliitim konstruktima. Relativno su visoke korelacije s aleksitimijom, gde najveu negativnu korelaciju ima Skala izraavanja i imenovanja emocija iz UEK-45, jer je najblia samoj definiciji aleksitimije (Taki, Mohori i Munja, 2006). Takoe, pronaena je korelacija UEK-45 s emocionalnom osetljivou i socijalnim izraavanjem i sa sposobnou uoavanja i razumevanja emocija i sa sposobnou izraavanja i imenovanja emocija (Taki, Mohori i Munja, 2006). Od osobina linosti iz velikih pet pronaena je najvea korelacija UEK-45 s otvorenou za iskustva, to se naziva i intelektom. Ovaj podatak naglaava prisutnost kognitivne komponente u koncept emocionalne inteligencije kao osobine linosti (Taki, Mohori i Munja, 2006). Najvea korelacija Upitnika s nekom kriterijskom varijablom bila je s procenom uspenosti rukovoenja prema Juklovoj taksonomiji (Yukl prema Taki, Mohori i Munjas, 2006). Zanimljiv je nalaz da je EI imala vei indirektan doprinos produktivnosti tima nego to je to bila procena uspenosti rukovoenja (Taki, Suanj i Main prema Taki, Mohori, Munjas, 2006). Empatija je jedan od osnovnih kriterijuma EI. Korelacije ukupnog rezultata i skala uoavanja i razumevanja i izraavanja i imenovanja, bile pozitivne, a najvie s kognitivnim aspektom empatije (preuzimanje perspektive druge osobe) iz Davisove konceptualizacije empatije (Davis prema Taki, Mohori i Munjas, 2006.). Ovaj rezultat potvruje povezanost EI s kognicijom. Pokazao se znaajan doprinos skala Upitnika objanjenju varijanse zadovoljstva ivotom. Takoe, skala sposobnosti upravljanja emocijama pokazala se kao najbolji prediktor zadovoljstva ivotom. Takoe je sposobnost upravljanja emocijama imala znaajan doprinos kolskom uspehu (Taki, Mohori i Munja, 2006). Skala Upitnika emocionalne kompetentnosti procenjuju emocionalnu inteligenciju kao osobinu linosti, ali zbog kritika da se emocionalna inteligencija moe meriti samo testovima sposobnosti, autori su se odluili za termin emocionalna kompetentnost. Takoe, preporuka koju je dao McClelland (prema Taki, Mohori, Munjas, 2006.) je da bi trebalo testirati kompetentnost osobe, a ne samo stepen njene inteligencije.

23

1.3. Orijentacija ka srei

Psiholozi retko razmiljaju o tome ta ini ljude srenima. Umesto toga, usmereni su na ono to ih ini tunim ili zabrinutim. U prilog ide i injenica da je u poslednjih 30 godina u psiholokim asopisima u Americi objavljeno 45 000 lanaka o depresiji, a samo 400 o srei (Selidman prema Miti, Dimitrijevi i Zlatanovi, 2008). Seligman i saradnici istiu da je krajnji smisao pokreta Pozitivne psihologije kreiranje intervencija i institucija koje su usmerene na poveanje nivoa sree budui da srea nije samo beznaajan epifenomen ve je povezana sa brojnim pozitivnim ishodima kao to su zdravlje, uspeh i interpersonalno zadovoljstvo (Seligman et al., 2005 prema Mihi). Seligman napominje da pojam sree treba da se koristi kako bi se oznaila oblast prouavanja Pozitivne psihologije. Kao to se pojam kognicije koristi da oznai polje interesovanja kognitivnih psihologa, pozitivni psiholozi upotrebljavaju pojam sree da oznae razliite puteve kojima ljudi ostvaruju sreu, a koje su dostupne naunom prouavanju (Mihi, 2009). Jedno od prvih shvatanja sree koje se moe nai u ranoj filozofiji je stanovite koje izjednaava sreu sa zadovoljstvom ukljuujui ulna zadovoljstva. Ovo stanovite se prvi put jasno ispoljilo u filozofiji hedonizma i u njenoj ideji da zadovoljstvo treba maksimizirati dok bol treba minimizirati. Dakle, po ovom shvatanju, srean ivot ini prijatan ivot (Mihi, 2009).

24

Suprotno hedonizmu je gledite koje se moe uoiti jo kod Aristotela a po kome je srea rezultat ivljenja u skladu sa svojim unutranjim selfom, tj. ivotni put koga karakterie otkrivanje unutranjih vrednosti i ivljenje u skladu sa njima. Maslovljev koncept samoostvarenog oveka predstavlja modernu varijacije ove filozofske tradicije. Zajedniko svim ovim gleditima je uverenje da ovek treba da otkrije ono to je najbolje u njemu i da koristi svoje kvalitete i talente u ime neeg vieg, posebno ako je to u slubi potpomaganja blagostanja drugih. Dakle, srean ivot predstavlja voenje smislenog ivota (Mihi, 2009). Postoji i trei put koji se naglaava u pisanjima pozitivnih psihologa i koji se ogleda u posveenosti onome ime se bavimo. Posveenost karakterie gubitak granica izmeu selfa i objekta i potpuna apsorbovanost u aktivnost tako da se ini da je vreme stalo. Kada se nalazimo u zoni posveenosti, dato stanje ne doivljavamo kao posebno prijatno ili neprijatno. Tek naknadno, kada razmiljamo o datim momentima, trenutke posveenosti izjednaavamo sa prijatnou iako njihov sutinski kvalitet nije u prijatnosti ve u bezrezervnoj posveenost. Prema pozitivnim psiholozima, ljudi koji esto doivljaju ovakve trenutke vode posveen ivot. (Mihi, 2009). ovek koji vodi posveen ivot u trenutku dok obavlja aktivnost kojoj je posveen, koja ga ispunjava on je tada u mentalnom stanju koje je Mihalj iksentmihalj (1999) nazvao tok. Prijatan ivot, smislen ivot i posveen ivot su tri orijentacije ka srei koje su i merene skalom orijentacije ka srei u ovom istraivanju (dodatak br. 2).

1.3.1.Posveenost (tok)
U okviru ovog istraivanja tok je meren na skali orijentacije ka srei preko orijentacije ka posveenom ivotu, poto sam koncept tok predstavlja posveenost nekoj aktivnosti, odnosno duboka koncentracija pri radu. Kako je sam tvorac ovog koncepta iksentmihalji, ovo stanje nazvao tok (flow) u daljem tekstu emo koristiti taj termin. Tok je mentalno stanje u kome se osoba potpuno predaje neemu to on ili ona trenutno obavlja, a koje je okarakterisano oseanjem fokusirane energije, sreom i zadovoljstvom zbog uspeha u odreenoj oblasti. Ovaj koncept prvi put je predloen od strane psihologa Mihalja iksentmihalja (1999). Izraz tok je nastao 1975. godine, kada je nekolicina ljudi, koje je iksentmihalji intervjuisao, ovo iskustvo opisalo koristei metaforu struje koja ih nosi (Miti, Dimitrijevi i Zlatanovi, 2008).

25

Tok se ne javlja u trenucima zabave, pijanstva, oputenosti, pogotovo ne dosade, ve onda kada smo ukljueni u neki zadatak koji poveava nae fizike i psihike mogunosti i koji nas zaokuplja. KOMPONENTE TOKA: Kod toka postoji osam faktora koji karakteriu oseaj toka: 1. izazovna aktivnost za koju su potrebne sposobnosti- odnosno ravnotea izmeu izazova i mogunosti. Ukoliko je prelako, rezultirae dosadom, a ako je preteko, rezultirae frustracijom. 2. stapanje delovanja i svesnosti- aktivnost zahteva sve relevantne sposobnosti pojedinca i ne preostaje nikakav viak psihike energije. Sva panja je skoncentrisana na samo jednu aktivnosti. 3. jasni ciljevi-osoba zna ta eli, pa onda moe i da tei ka tome. Poeljno je prilagoditi se trenutnim mogunostima. Ni prevelik, ni premali cilj nije dobar. 4. povratna informacija- odnosno direktana i trenutna reakcija na stimulaciju- povratna informacija je uvek korisna osobi, pod uslovom da je povezano sa ciljem kojem osoba tei 5. koncentracija na zadatak koji je pred nama - u smislu da delujemo putem uivljavanja, koje je duboko, ali postignuto bez napora i iz svesti odstranjuje brige i frustracije svakodnevnog ivota 6. paradoks kontrole- ljudi ne uivaju u tome da imaju kontrolu, nego uivaju u sticanju kontrole u izazovnim situacijama 7. gubitak svesti o sebi-ovo je jedno od najkarakteristinijih osobina optimalnog iskustva. To je u situacijama kada je izazov velik i trai da se pojedinac potpuno usmeri na datu aktivnost. 8. transformacija vremena-subjektivan oseaj vremena tokom toka ne nalikuje realnom. Razliiti su doivljaji, nekad ljudi misle da je prolo vie vremena, a nekad da je prolo manje (iksentmihalji, 1999). Radi boljeg razumevanja ovog koncepta sada e biti prikazan posao koji ima sve elemente tok aktivnosti. To je posao hirurga. Hirurzi pominju da su njihovi ciljevi dobro definisani (ni jedan drugi lekar nema toliko kristalno jasan cilj, npr. odstraniti tumor). Takoe hirurg skoro u svakom trenutku moe znati da li dobro obavlja posao (dok traje operacija, uvek se moe znati koliko je uspena, a ako nije zato nije), to znai da hirurgija prua neposrednu i kontinuiranu povratnu informaciju. 26

Veina hirurga iz tog razloga veruje da je njihov posao mnogo prijatniji od svih ostalih grana medicine. Takoe, bitna karakteristika posla koji ima formu tok aktivnosti je da ima izazov (to hirurgija svakako ima), neto to ne funkcionie mora da se popravi i uvek se moe nalaziti bolji nain za to. Mnogi hirurzi za sebe kau da su sreni. Oni su dobro plaeni, drugi ljudi ih potuju, ali to je manje bitno za veliki broj hirurga koji uivaju u svom poslu, za njih je znaajnije to to im posao dozvoljava da doive tok-aktivnost, taj posao kao da je napravljen po obrascu izazivanja tok aktivnosti. Meutim, i pored toga to taj posao ispunjava sve uslove za tok, postoje hirurzi koji su frustrirani i koji se dosauju. Ovo ukazuje na to da je struktura posla vana, ali da sama po sebi ne odreuje da li e neko uivati u poslu ili ne (iksentmihalji, 1999). iksentmihalji je uveo pojam autotelian posao ili autotelina aktivnost, autotelian posao je takva aktivnost koja nam olakava da doivimo tok iskustvo, dakle tipian primer je posao hirurga, ali takoe u autoteline aktivnosti spada i slikanje, sviranje, igranje aha... Postavlja se pitanje kako je autor, Mihalj iksentmihalji, uopte doao do teorije optimalnog iskustva koju je zasnovao na pojmu toka (floua), odnosno stanja u kojem su ljudi intenzivno preokupirani nekom aktivnou. Analizirao je iskustva nekoliko stotina eksperata (umetnika, sportista,...) za koje je pretpostavio da provode vreme upravo u onim aktivnostim koje preferiraju. Iz njihovih vetina, autor je razvio teoriju optimalnog iskustva (iksentmihalji, 1999). Ispitivanja (iksentmihalji, 1999) pokazala su da su ljudi slino opisivali optimalna iskustva nezavisno od pola, starosti ili kulturnih razlika. Iskustvo toka nije bilo karakteristino samo za bogate i obrazovane, nego i za mnoge druge. O optimalnom iskustvu su jednako izvetavali i starice iz Koreje, odrasli sa Tajlanda i iz Indije, tinejderi iz Tokija, Navaho pastiri, farmeri iz italijanskih Alpa, pa ak i radnici kraj pokretne trake iz ikaga (iksentmihalji, 1999). U poetku su podatke dobijali iz upitnika i intervjua. Da bi postigli veu preciznost, vremenom je razvijen novi metod za merenje kvaliteta subjektivnog iskustva. Nazvan je metodom uzimanja uzorka iskustva: ispitanici su zamoljeni da nose pejdere nedelju dana i da zapisuju kako su se oseali i o emu su mislili kad god bi se pejder oglasio (u proseku osam puta na dan, u sluajnim intervalima). Nakon toga, su svi izvetaji bili statistiki obraeni i psiholokim metodama analizirani i sumirani. Na taj nain sakupljeno je vie od sto hiljada takvih serija iskustava iz raznih krajeva sveta. Na ovim podacima se zasnivaju i zakljuci cele knjige Tok (iksentmihalji, 1999).

27

Gore navedeno istraivanje pokazalo je da najbolji trenuci naeg ivota nisu periodi pasivnosti ili oputenosti- iako i takva iskustva mogu biti prijatna, ako smo teko radili da bi ih dostigli. Rezultati su pokazali da najsrenije trenutke svog ivota doivljavamo kada su nam svest ili telo napregnuti do krajnjih granica u voljnom naporu da se ostvari neto to smatramo da je vredno truda. Na kraju svega, optimalno iskustvo je neto to moemo doiveti jedino ako sami stvorimo (iksentmihalji, 1999). Smisao toka je da se tee, istie Mihalj iksentmihalji, odnosno to bi reko jedan alpinista: zadovoljstvo penjanja je u penjanju, ne savlaujete nita drugo do ono to je u vama....Prepoznajete da ste vi tok. Smisao toka je da se tee, ne da se stigne do vrha, ve da se ostane u toku. Napredujete da bi se tok nastavljao. Nema nikakvog razloga za penjanje, osim penjanja samog.(iksentmihalji, 1999).

1.4. Dosadanja istraivanja

1.4.1. Apstraktna inteligencija, emocionalna inteligencija i javljanje flow-a
(Miti, Dimitrijevi i Zlatanovi, 2008) Cilj ovog istraivanja je bio otkrivanje i opisivanje faktora i preduslova za dostizanje optimalnog iskustva (toka). Dakle, traeni su preduslovi, odnosno crte linosti koje su najvanije za nastanak optimalnog iskustva (toka). Jedno od pitanja je bilo, zato ljudi tee toku i da li postoji razlika izmeu ljudi razliitog nivoa emocionalne i apstraktne inteligencije u sposobnosti dostizanja optimalnog iskustva. Korien je uzorak od 110 ispitanika, starosti 25-50 godina. Ispitivani su ispitanici za koje je bilo utvreno, nakon intervjua, da su imali iskustva u dostizanju stanja toka. Ispitanici su: sportisti, umetnici, ali i obini ljudi. Pretpostavka je bila da kolinik apstraktne inteligencije nije prediktor uspeha u ivotu i zadovoljstva radom koji bi stvorio tok i da je nastanak toka omoguen zahvaljujui nekim crtama linosti koje ine emocionalno inteligentne ljude (Miti, Dimitrijevi i Zlatanovi, 2008). U ovom istraivanju je korieno tri instrumenta:

28

1. upitnik za procenu sposobnosti dostizanja stanja floua, objavljen je u asopisu Journal of Happiness Studies, (chapter 6, 2005. godina), pod naslovom Orientations to happiness and life satisfaction- The full life versus empty life, iji su autori C. Peterson, N. Park, M.E. Seligman. Ovo je onaj instrument koji je korien i u ovom istraivanju. 2. TEIQue-test-Trait Emotional Intelligence Questionnaire. Ovo je test iji su autori K.V. Petrides i Adrian Furnham, psiholozi sa instituta za obrazovanje, pri univerzitetu u Londonu 3. Test nizova TN 10. Autori ovog teksta su V. Poganik i . Bele-Potonik Namenjen je
merenju fluidne ili opte inteligencije. Sadraj ovog testa je relativno nezavisan od kulturalnih uticaja. Sadri 30 zadataka. Postoji vremensko ogranicenje za radenje ovog testa a to je 10 minuta (Miti, Dimitrijevi i Zlatanvi, 2008).

U istraivanju je dokazano da osobe koje imaju viu emocionalnu intelogenciju imaju statistiki znaajno veu sposobnost dostizanja toka (Miti, Dimitrijevi i Zlatanovi, 2008). To je bilo i oekivano, poto se smatra da tok predstavlja emocionalnu inteligenciju najvieg reda (Goleman, 2008). Da bi se izmerila emocionalna inteligencija, korien je gore navedn TEIQue-test. U tom testu se meri 15 crta linosti ispitivanih. Rezultati istraivanja su pokazali da javljanje toka prati visoke skorove na testovima emocionalne inteligencije (Miti, Dimitrijevi i Zlatanovi, 2008). Takoe je u ovom istraivanju dokazano da osobe sa veom usklaenou apstraktne i emocionalne inteligencije imaju statistiki znaajno veu sposobnost za dostizanje stanja toka. Visok koeficijent apstraktne inteligencije, omoguava oveku da nae posao, a visok nivo emocionalne inteligencije omoguava napredovanje u karijeri (Miti, Dimitrijevi i Zlatanovi, 2008). Istraivanje je potvrdilo da osobe koje imaju statistiki znaajno viu sposobnost dostizanja stanja toka imaju i statistiki znaajno razvijenije jo neke crte, a to su: adaptivnost (osobe koje su fleksibilne, lako se prilagoavaju novim situacijama, nije im problem da promene svoje navike i ponaanja, ako je to jedini nain da se problem prevazie), imaju razvijeniju asertivnost (vetina koja nam omoguava da se izborimo za svoja prava, ime osiguravaju da se njihovo miljenje i oseanja uzmu u obzir, a da pri tom ne naruavaju prava drugih), ovi ljudi statistiki znaajno imaju viu emocionalnu percepciju sebe i drugih (umeju da 29

prepoznaju i razumeju svoja i tua oseanja), ove osobe imaju bolju sposobnost izraavanja emocija (lako iskazuju svoja oseanja drugima), poseduju viu sposobnost unapreivanja emocija kod drugih (u stanju su da utiu na raspoloenja drugih ljudi i mogu da ga promene svojim ponaanjem. Takve osobe su vedre, nasmejane, uglavnom obraaju panju na pozitivna deavanja u njihovim ivotima i lake podnose stresne situacije i traume), imaju bolju sposobnost odravanja meuljudskih odnosa (oseaju se prijatno u drutvu, znaju kako da se ponaaju, socijalizovani su, imaju uspenu interakciju sa ljudima, ak i sa nepoznatim), kod ovih osoba imamo vie samopotovanje (osoba veruje da je ona znaajna i vredna, nije joj potrebno da joj to stalno drugi potvruju), imaju viu mo samomotivacije (lako uspevaju sebe da motiviu za dalji rad, nije im potreban pritisak sa strane da bi se pokrenuli, uglavnom su uporni kada rade i ne treba im dodatno ohrabrivanje, samo saznanje da su dobro odradili posao im predstavlja primarni cilj), imaju viu socijalnu kompetenciju (socijalizovane osobe, oseaju se prijatno u drutvu, nemaju problema sa ponaanjem i komunikacijom kada su u drutvu ljudi koje dobro ne poznaju, sposobni su i spremni da razumeju socijalne odnose, u stanju su da se racionalno i odgovorno rasprave i sporazumu sa drugim ljudima), ove osobe imaju viu sposobnost empatije (oni su u mogunosti da sagledaju problem iz perspektive druge osobe) (Miti, Dimitrijevi i Zlatanovi, 2008). Dodatni rezultati: Ovo istraivanje je pokazalo da mukarci i ene imaju jednake anse za dostizanje stanja toka. Pokazalo se da ispitanici koji imaju neki hobi, statistiki znaajno ee dostiu ovo stanje. Pored toga, utvreno je da stariji ispitanici (do 50 god) imaju statistiki znaajan vii novo dostizanja toka. Uzrok nije istraen, ali autori tog istraivanja pretpostavljaju da je to zato to su stariji ljudi zreliji i imaju vie ivotnog iskustva (Miti, Dimitrijevi i Zlatanovi, 2008).

1.4.2. Orijentacija ka srei i zadovoljstvo ivotom: ispunjen ivot naspram praznog ivota
(C. Peterson, N. Park, i M. E. P. Seligman, 2005).

30

U ovom istraivanju traena je povezanost razliitih orijentacija ka srei i njihovom povezanou sa zadovoljstvom ivotom. Upitnici su bilo postavljeni na internetu i reilo ih je 845 odrslih ispitanika. Mereno je zadovoljstvo ivotom i koliko uee u njemu imaju tri razliita naina postizanja sree: orijentacija ka prijatnom ivotu, orijentacija ka posveenom ivotu i orijentacija ka smislenom ivotu. Svaka od ove tri orijentacije je povezana sa zadovoljstvom ivotom. Ljudi koji imaju nisko na sve tri orijentacije, uglavnom imaju niske skorove i na zadovoljstvu ivotom (C. Peterson, N. Park, i M. E. P. Seligman, 2005). U ovom istraivanju izdvojeno je tri razliite, ve pomenute orijenatcije ka srei. Prve dve su tenja ka prijatnom ivotu i tenja ka smislenom ivotu , one na neki nain predstavljaju razliite puteve ka srei. A trea orijentacija je orijentacija ka posveenom ivotu. Kada su ubacivali tu orijentaciju, autori su bili inspirisani ikstentimahljevim konceptom- tok, dakle stanje koje nastaje za vreme uputanja u neke aktivnosti. Kada smo u tom stanju, vreme brzo prolazi, nismo vie svesni sebe i ljudi imaju vie energije (C. Peterson, N. Park, i M. E. P. Seligman, 2005). U nekim aktivnostima mogu biti prisutne dve ili sve tri orijentacije, a negde moe biti smo jedna ili ni jedna. Na primer: orijentacija ka smislenom ivotu nekad moe da proizvede tok iskustvo (volontiranje), ali ne mora da znai da e svaka tok aktivnost imati neku optu znaajnost (rekreativno igranje nekog sporta), a isto tako neto moe biti jako znaajno, ali da ne dovodi do iskustva toka ili bar jako teko (neki dosadni sastanci). (C. Peterson, N. Park, i M. E. P. Seligman, 2005). Glavna pitanja kojima su se vodili u ovom istraivanju su: 1. da li ove tri orijentacije empirijski doaravaju individualne razlike 2. da li je orijentacija ka prijatnom ivotu nekompatibilna sa orijentacijom ka posveenom ivotu, to bi trebalo da bude poto je tok stanje nekognitivno i neemotivno i da li je mogue da se jedna osoba slui i jednim i drugim metodom, da bi bila srena 3. da li svaka od ove tri orijentacije jednako doprinosi zadovoljstvu ivotom ili neka doprinosi vie, i 4. da li postoji interakcija ova tri faktora u odnosu na zadovoljstvo ivotom, tj. da li znaajno prisustvo sve tri orijentacije oznaava i vee zadovoljstvo ivotom nego to je oekivano (oekivano u odnosu na reciprono sabiranje individualnih komponenti), odnosno, da li zajedniko odsustvo sva tri faktora oznaava manje zadovoljstvo ivotom od oekivanog (C. Peterson, N. Park, i M. E. P. Seligman, 2005).

31

Uesnici ovog istraivanja su bile dve grupe odraslih volontera koji su popunili upitnike na sajtu. Dok se instrument razvijao, uestvovalo je 180 ispitanika, a za glavno istraivanje uestvovalo je 845 ispitanika. U tom istraivanju su dobijeni prvi podaci koji ukazuju na to da zaista postoje tri orijentacije ka srei, da ih je mogue meusobno razlikovati i pouzdano meriti i da je svaka orijentacija ponaosob povezana sa ivotnim zadovoljstvom (koje je mereno sa SWLS (Satisfaction With Life Scale), odnosno skala zadovoljstva ivotom). Jedan od interesantnih podataka tie se njihovih meusobnih odnosa. U sluajevima kada su ispitanici posedovali niske skorove na sve tri skale, rezultati su pokazali da imaju i nie skorove na zadovoljstvu ivotom (jo nie u odnosu na oekivane). Ispitanici sa visokim skorovima na sve tri orijentacije, ispoljili su najvii novo ivotnog zadovoljstva, (jo vii nego oekivan, oekivan u odnosu na reciprono sabiranje individualnih komponenti) (Peterson, Park, & Seligman, 2005). Pretpostavlja se da kada su poviene sve tri orijentacije ne dolazi do prostog recipronog sabiranja, nego sva tri povienja predstavljaju jo vee umnoavanje i zato dobijamo znatno vei nivo ivotnog zadovoljstva. Istraivanje je pokazalo da nema znaajnih statistikih razlika u zadovoljstvu ivotom u odnosu na razne demografske varijable (pol, broj godina, edukacija, politiko opredeljenje veliina mesta u kom ive), sem u sluaju branog stanja, u korist oenjenih/udatih. to se tie posebnih orijentacija utvrene su neke razlike. Ispitanici koji su mlai, manje obrazovani, neoenjeni/neudate imali su vie skorove na orijentaciji prijatan ivot. Iako ne statistiki znaajno, nali su da ispunjenije vote imaju stariji ispitanici, koji su visoko obrazovani i naravno, kao to je gore pomenuto oenjeni. Pokazalo se i da orijentacija ka prijatnom ivotu nije tako snaan prediktor zadovoljstva ivotom, kao to su orijentacija ka smislenom ivotu i posveenom ivotu, no ipak nije irelevantna, ta orijentacija na neki nain predstavlja vrednost koja poveava zadovoljstvo ivotom. Tako da poveana sva tri skora predstavljaju ono to je nazvano ispunjenim ivotom, a sniena sva tri predstavljaju ono to zovemo prazan ivot. Ovo istraivanje ima dosta nedostataka, naroito u pogledu izbora ispitanika. Ispitanici su bili volonteri, koji su nali upitnik na internetu. Poznato je da postoje odreene specifinosti ljudi koji koriste internet. Prvo ispitanici moraju da imaju pristup internetu i mogunost da ga koriste (da znaju i da mogu). Moraju da budu dovoljno zainteresovani da bi potroili vreme na odgovaranje na pitanja. Svesni tih nedostataka istraivai su uspeli da

32

iskoriste upitnike ispitanika koji su i mukog i enskog pola, razliitih godina, belci i crnci, stanovnici iz raznih delova Amerike, kao i ljudi koji ive u manjim i veim mestima. Jedan podatak iz gore navedenog istraivanja zasluuje vie panje. Iako je orijentacija ka prijatnom ivotu vaan prediktor ivotnog zadovoljstva, ini se da je to u manjoj meri nego orijentacija ka smislenom i posveenom ivotu. Neki istraivai izraavaju sumnju u pogledu mogunosti poveanja sree pozivajui se na podatke o naslednosti pozitivnog afektiviteta. Na primer, Liken i Telegen (prema Mihi, 2009), na osnovu svojih blizanakih studija, zakljuuju da je pokuaj podizanja nivoa sree kod nekih ljudi besmislen poput pokuaja da se promeni njihova visina. Meutim, podaci Petersona i saradnika sugeriu da je put ka srei, posebno kod onih sa niim kapacitetom da doive prijatnost, preko traganja za smislenim i posveenim ivotom koji su u mnogo veoj meri pod uticajem naih voljnih radnji. (Mihi, 2009).

2. Empirijski deo rada 2.1. Problem istraivanja

Problem ovog istraivanja se moe izraziti kroz par pitanja. Da li postoji povezanost izmeu orijentacije ka srei i emocionalne kompetentnosti? Da li postiji razlika emocionalne kompetentnosti i orijentacije ka srei kod ispitanika na rukovodeem poloaju i kod onih koji to nisu?

33

2.2. Ciljevi istraivanja

Ciljevi ovog istraivanja su uoavanje povezanosti izmeu emocionalne kompetentnosti i orijentacije ka srei, kao i uoavanja razlika u emocionalnoj kompetenciji i orijentaciji ka srei kod rukovodilaca i kod ispitanika koji nisu rukovodioci. Ciljeve istraivanja moemo podeliti na vie zadataka: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. utvrditi stepen izraenosti emocionalne kompetentnosti kod rukovodilaca utvrditi stepen izraenosti emoionalne kompetentnosti kod ostalih zaposlenih utvrditi stepen izraenosti orijentacije ka srei kod rukovoidlaca utvrditi stepen izraenosti orijentacije ka srei kod ostalih zaposlenih utvrditi razlike u pogledu stepena izraenosti emocionalne kompetentnosti kod utvrditi razlike u pogledu orijentacije ka srei kod rukovodilaca i ostalih utvrditi povezanost emocionalne kompetentnosti i orijentacije ka srei na utvrditi povezanost emocionalne kompetentnosti i orijentacije ka srei kod utvrditi povezanost emocionalne kompetentnosti i orijentacije ka srei kod ostalih

rukovodilaca i ostalih zaposlenih zaposlenih celokupnom uzorku rukovodilaca zaposlenih

3. Metod istraivanja 3.1. Uzorak

Istraivanjem je obuhvaeno ukupno 102 ispitanika sa podruja Novog Sada i okoline, od toga se 50 ispitanika nalazi na rukovodeem poloaju, a 52 ispitanika nisu na

34

rukovodeem poloaju. Kontrolna grupa, odnosno ostali zaposleni su izjednaeni sa eksperimentalnom grupom po polu, godinama i strunoj spremi. Starosna struktura ispitanika je izmeu 24 i 61, a aritmetika sredina je 44,26 godina. Od toga je ispitivanjem obuhvaeno 86 ispitanika mukog pola i 16 ispitanika enskog pola. enskih ispitanika ima manje zato to je stanje u naim firmama takvo da se uglavnom mukarci nalaze na rukovodeim poloajima. Ispitanici se razlikuju po nivou obrazovanja. Za istraivanje su uzeti ispitanici sa srednjom, viom i visokom kolom. Najvie ima ispitanika sa visokom strunom spremom i njih ima 73, sa viom ih je 12 i sa srednjom 17. Na rukovodeim poloajima se najee nalaze ljudi koji imaju viu strunu spremu, ali postoje i neke rukovodee pozicije gde se nalaze ljudi sa srednjom kolom.

3.2. Instrumenti
U ovom istraivanjiu su koriena dva instrumenta. Prvi instrument je UEK-45 kojim je merena emocionalna kompetentnost i koji je prikazan u dodatku broj 1. Drugi instrument je skala orijentacije ka srei. Nije pronaena Skala orijentacije ka srei na srpskom jeziku, nego je skala prevedena sa engleskog jezika. Skala je prikazana u dodatku broj 2.

3.2.1. Upitnik emocionalne kompetentnosti (UEK-45)

Kako bi se izmerila emocionalna kompetentnost u ovom istraivanju je korien upitnik emocionalne kompetentnosti (UEK-45), koji je skraena verzija Upitnika emocionalne inteligencije UEK-136, koji je konstruisan po modelu Majera i Saloveja, a konstruisao ga je prof. dr. Vladimir Taki na odseku za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Rijeci. Upitnik sadri tri supskale, koje mere: 1. Sposobnost uoavanja i razumevanja emocija 15 stavki (ajtemi ove subskale su: 13, 14, 15, 18, 19, 25, 26, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 42, 45) 2. Sposobnost izraavanja i imenovanja emocija 14 stavki (ajtemi ove subskale su: 2, 6, 16, 17, 21, 22, 23, 24, 27, 28, 32, 41, 43, 44) 3. Sposobnost upravljanja emocijama 16 stavki (ajtemi ove subskale su: 1, 3, 4, 5, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 20, 29, 30, 31, 33, 40)

35

Ovaj instrument je oblika petostepene skale Likertovog tipa i zadatak ispitanika je bio da zaokruivanjem odgovarajueg broja iskau u kojoj meri se slau sa navedenim tvrdnjama. Do sada je ispitano vie od 7000 ispitanika razliitog pola i godita, a skala je prevedena na engleski, vedski, finski, portugalski, panski, japanski i italijanski. Pouzdanost upitnika UEK-45, na razliitim uzorcima je od 0,88 do 0,92. Pouzdanosti pojedinanih skala takoe su dobre. Pouzdanost Skale sposobnosti uoavanja i razumevanja emocija je najvea i iznosi od 0,82 do 0,88, za Skalu sposobnosti izraavanja i imenovanja emocija je izmeu 0,78 do 0,81, a za Skalu sposobnosti upravljanja emocijama je najnia i iznosi od 0,68 do 0,72 (Taki,, Faria i sar., prema Taki, Mohori i Munjas, 2006.). Korelacije izmeu pojedinih supskala kreu se od 0,35 do 0,51.

3.2.2. Skala orijentacije ka srei

Peterson, Park i Seligman (2005) su sastavili skalu Orijentacije ka srei (the Orientations to Happiness Scale), koja sadri 18 ajtema za merenje tri pretpostavljene ivotne orijentacija. Primeri ajtema kojima se meri prijatan ivot su: Volim da se bavim stvarima koja pobuuju moja ula. , Kada odluujem ta da radim, uvek se rukovodim time da li e mi biti prijatno. Primeri ajtema koji su namenjeni merenju smislenog ivota su: Moj ivot ima vii smisao ili Ono to radim je vano za druto u celini. Primeri ajtema za posveen ivotu su: Bez obzira ta trenutno radim, vreme mi brzo prolazi i Uvek sam posveen (apsorbovan u) aktivnosti kojom se bavim(Peterson, Park, i Seligman, 2005). Skala ima oblik Likertove petostepene skale i zadatak ispitanika je da zaokruivanjem odgovarajueg broja iskau u kojoj meri se slau sa datim tvrdnjama. Ajtemi koji se odnose na orijentaciju ka prijatnom ivotu su: 3, 8, 13, 15, 16 i 18. Ajemi koji se odnose na orijentaciju ka smislenom ivou su: 2, 5, 11, 12, 14 i 17. Ajtemi koji se odnose na orijentaciju ka posveenom ivotu su: 1, 4, 6, 7, 9 i 10. U inicijalnom istraivanju psihometrijskih karakteristika instrumenta, za smisleni ivot. (Peterson, Park, i Seligman, 2005). dobijene su sledee vrednosti interne konzistentnosti: 0,84 za prijatan ivot, 0,77 za posveen ivot i 0,88

3.3. Varijable istraivanja

36

Varijable istraivanja: 1. emocionalna kompetentnost procenjena testom UEK-45, koju definiemo na

sledei nain: emocionalna inteligenacija se definie kao proces prepoznavanja svojih emocionalnih stanja i emocionalnih stanja drugih da bi se efikasnije mogli reiti eventualni problemi i adekvatno regulisala ponaanja (Taki, Mohori, T, Munjas, 2006). 2. orijentacija ka srei procenjena skalom orijentacije ka srei. Postoje tri orijentacije ka srei i to: orijentacija ka prijatnom ivotu (maksimiziranje zadovoljstva i minimiziranje bola), orijentacija ka smislenom ivotu (korienje svojih kvaliteta i talenata u ime neeg vieg) i orijentacija ka posveenom ivotu (bezrezervana posveenost, potpuna apsorbovanost u aktivnost) (Mihi, 2009). Ove tri orijentacije su nezavisne, tako da kod ljudi moe svaka od njih da bude prisutna u razliitom intenzitetu. Visok stepen na sve tri orijentacije dovodi do veeg stepena zadovoljstva ivotom. 3. poloaj u organizaciji (rukovodioci odnosno ostali zaposleni)

3.4. Postupak istraivanja

Prvu grupu ispitanika su inili direktori dravnih i privatnih firmi. Kontrolnu grupu su inili ispitanici koji su izjednaeni sa odabranom grupom po polu, godinama i strunoj spremi. Prikupljanje podataka se obavljalo od juna do septembra 2010. godine. Ispitivanje je bilo anonimno. Ispitanici nisu imali ogranieno vreme za popunjavanje upitnika. Prilikom davanja uputstva nije bilo nejasnoa i nije bilo potrebe za dodatnim objanjenjima.

3.5. Statistiki postupci obrade podataka

Za unos prikupljenih podataka korien je program SPSS u kom je ujedno i raena statistika obrada podataka. U statistikoj obradi podataka primenjene su sledee analize: 1. PIRSONOV KOEFICIJENT KORELACIJE je korien za utvrivanje povezanosti koncepata obuhvaenih istraivanjem, 2. T-TEST je primenjen za utvrivanje razlika u odgovorima izmeu ispitanika koji su na rukovodeim poloajima i onih koji to nisu

37

4. Rezultati 4.1. Stepen izraenosti emocionalne kompetentnosti kod rukovodilaca

Koristei metode deskriptivne statistike odreen je stepen izraenosti emocionalne kompetentnosti kod rukovodilaca i prikazan je u tabeli 1. Tabela 1-stepen izraanosti emocionalne kompetentnosti kod rukovodilaca
Teorijski minimum Minimum Teorijski maksimum Maksimum Teorijska AS AS SD

38

Sposobnost uoavanja i razumevanja emocija Sposobnost izraavanja i imenovanja emocija Sposobnost upravljanja emocijama

15

23

75

72

45

53,90

9,436

14

39

70

64

42

50,90

6,677

16

39

80

75

48

62,46

6,765

Iz tabele 1 se vidi da su teorijske minimalne vrednosti znatno manje od minimalnih vrednosti dobijenih na poduzorku rukovodilaca. Dok su maksimalne vrednost pribline sa teorijskim maksimalnim vrednostima. Kada se porede aritmetike sredine, primeuje se da su na poduzorku rukovodilaca vrednosti aritmetikih sredina vee nego to bi to teorisjki bilo mogue.

4.2. Stepen izraenosti emocionalne kompetentnosti kod ostalih zaposlenih

Koristei metode deskriptivne statistike odreen je stepen izraenosti emocionalne kompetentnosti kod ostalih zaposenih i prikazan je u tabeli 2. Tabela 2- stepen izraanosti emocionalne kompetentnosti kod ostalih zaposlenih
Teorijski minimum 15 Minimum 40 Teorijski maksimum 75 Maksimum 73 Teorijska AS 45 AS 52,52 SD 7,204

Sposobnost uoavanja i razumevanja

39

emocija Sposobnost izraavanja i imenovanja emocija Sposobnost upravljanja emocijama

14

33

70

66

42

49,37

7,457

16

41

80

78

48

59,15

7,544

Iz tabele 2 se vidi da su dobijene minimalne vrednosti vee od teorijskih, dok su dobijene maksimalne vrednosti pribline teorijskim maksimalnim vrednostima, a vrednosti aritmetikih sredina u odnosu na teorijske aritmetike sredine su vee.

4.3. Stepen izraenosti orijentacije ka srei kod rukovodilaca

Koristei metode deskriptivne statistike odreen je stepen izraenosti orijenatcije ka srei kod rukovodilaca i prikazan je u tabeli 3. Tabela 3-stepen izraenosti orijentacije ka srei kod rukovodilaca
Teorijski minimum Orijentacija ks posveenom ivotu Orijentacija ka smislenom ivotu Orijentacija ka prijatnom ivotu 6 6 6 Minimum 15 14 14 Teorijski maksimum 30 30 30 Maximum 28 26 28 Teorijska AS 18 18 18 AS 20,96 20,28 21,06 SD 2,642 3,031 3,467

Iz tabele 3 se vidi da su dobijene minimalne vrednosti znatno vee od teorijskih minimalnih vrednosti, dok su dobijene maksimalne vrednosti priblino jednake sa teorijskim maksimalnim vrednostima. Vrednosti aritmetikih sredina su vee od teorijskih vrednosti.

Stepen izraenosti orijentacije ka srei kod ostalih zaposlenih

Koristei metode deskriptivne statistike odreen je stepen izraenosti orijentacije ka srei kod ostalih zaposlenih i prikazan je u tabeli 4. Tabela 4- stepen izraenosti orijentacije ka srei kod ostalih zaposlenih
Teorijski minimum 6 Minimum 13 Teorijski maksimum 30 Maksimum 27 Teorijska AS 18 AS 19,83 SD 2,728

Orijentacija ks posveenom

40

ivotu Orijentacija ka smislenom ivotu Orijentacija ka prijatnom ivotu

6 6

12 11

30 30

30 28

18 18

19,44 20,87

3,461 4,025

Iz tabele 3 se vidi da su dobijene minimalne vrednosti vee od teorijskih minimalnih vrednosti, dok su dobijene maksimalne vrednosti priblino jednake sa teorijskim maksimalnim vrednostima. Vrednosti aritmetikih sredina su vee od teorijskih vrednosti.

4.5. Razlike u emocionalnoj kompetentnosti i orijentaciji ka srei kod rukovodilaca i ostalih zaposlenih
Razlike u emocionalnoj kompetentnosti i orijentaciji ka srei kod rukovodilaca i kod ostali zaposlenih je ispitivana t-testom. Tabela 5 - t-test- utvrivanje razlika emocionalne kompetentnosti i orijentacije ka srei kod rukovdilaca i ostali zaposlenih
Poloaj u radnoj organizaciji rukovodioci ostali zaposleni rukovodioci AS 53,90 52,52 50,90 SD 9,436 7,204 6,677 1,093 ,277 t ,833 p ,407

Sposobnost uoavanja i razumevanja emocija Sposobnost

41

izraavanja i imenovanja emocija Sposobnost upravljanja emocijama Orijentacija ka posveenom ivotu Orijentacija ka smislenom ivotu Orijentacija ka prijatnom ivotu

ostali zaposleni rukovodioci ostali zaposleni rukovodioci ostali zaposleni rukovodioci ostali zaposleni rukovodioci ostali zaposleni

49,37 62,46 59,15 20,96 19,83 20,28 19,44 21,06 20,87

7,457 6,765 7,544 2,642 2,728 3,031 3,461 3,467 4,025 ,261 ,794 1,298 ,197 2,130 ,036 2,327 ,022

U pogledu emocionalne kompetentnosti postoji statistiki znaajna razlika u odnosu na poloaj u preduzeu. Kod rukovodilaca imamo statistiki znaajno vee vrednosti na treem faktoru emocionalne kompetencije (sposobnost regulacije i upravljanja emocijama). to se tie skale orijenatcije ka srei rukvodioci su statistiki znaajno vie orijentisani ka posveenom ivotu od ostali zaposlenih.

4.6. Povezanost emocionalne kompetentnosti i orijentacije ka srei kod oba poduzorka

Povezanost emocionalne kompetencije i orijentacije ka srei je ispitivana pirsonovim koeficijentom koralacije. Povezanost izmeu koncepata obuhvaenih istraivanjem je prikazano u tabeli 6. Tabela 6-povezanost koncepata obuhvaenih istraivanjem
Sposobnost uoavanja i razumevanj a emocija Orijentacija ks posveenom ivotu Orijentacija ka smislenom ivotu ,429(**) ,452(**) Sposobnost izraavanja i imenovanja emocija ,411(**) ,314(**) Sposobnost upravljanja emocijama ,452(**) ,371(**)

42

Orijentacija ka prijatnom ivotu

,110

,204(*)

,045

**korelacije su znaajne na nivou znaajnosti 0.01. *korelacije su znaajne na nivou znaajnosti 0.05. Iz tabele se vidi da su orijentacije ka posveenom ivotu i smislenom ivotu pozitivno povezane sa emocionalnom kompetentnou na nivou znaajnosti 0,01, dok je orijantacija ka prijatnom ivotu povezana samo sa jednim faktorom emocionalne kompetentnosti (sposobnost izraavanja i imenovanje emocija) i to na statistikom nivou znaajnosti 0,05. Dakle, emocionalno kompetentniji ispitanici imaju i vei stepen orijentacije ka posveenom i smislenom ivotu, dok ispitanici koji umeju da izraze i imenuju svoje emocije imaju vie izraenu orijentaciju ka prijatnom ivotu.

4.7. Povezanost emocionalne kompetentnosti i orijentacije ka srei kod rukovodilaca

Povezanost emocionalne kompetentnosti i orijentacije ka srei kod rukovodilaca ispitivana je pirsonovim koeficijentom koralacije. Povezanost izmeu koncepata obuhvaenih istraivanjem je prikazano u tabeli 7.

Tabela 7--povezanost koncepata obuhvaenih istraivanjem na poduzorku rukovodilaca

Sposobnost uoavanja i razumevanj a emocija Orijentacija ka posveenom ivotu Orijentacija ka smislenom ivotu ,509(**) ,401(**) Sposobnost izraavanja i imenovanja emocija ,402(**) ,302(*) Sposobnost upravljanja emocijama ,374(**) ,204

43

Orijentacija ka prijatnom ivotu

-,038

,097

-,143

**korelacije su znaajne na nivou znaajnosti 0.01. *korelacije su znaajne na nivou znaajnosti 0.05. Iz tebele se vidi da je orijentacija ka posveenom ivotu povezana sa sva tri faktora emocionalne kompetentnosti i to na statistikom novou znaajnosti od 0,01, dok je orijentacija ka smislenom ivotu povezana sa faktorom sposobnost uoavanja i razumevanja emocija (na nivou znaajnosti od 0,01) i sa sposobnou izraavanja i imenovanja emocija (na nivou znaajnosti od 0,05) dok ne postoji statistiki znaajna povezanost sa sposobnou upravljanja emocijama. Orijentacija ka prijatnom ivotu nije statistiki znaajno povezana ni sa jednim faktorom emocionalne kompetentnosti.

4.8. Povezanost emocionalne kompetentnosti i orijentacije ka srei kod ostalih zaposlenih

Povezanost emocionalne kompetencije i orijentacije ka srei kod podreenih ispitivana je pirsonovim koeficijentom koralacije. Povezanost izmeu koncepata obuhvaenih istraivanjem je prikazano u tabeli 3. Tabela 8--povezanost koncepata obuhvaenih istraivanjem na poduzorku podreenih
Sposobnost uoavanja i razumevanj a emocija Orijentacija ks posveenom ivotu Orijentacija ka smislenom ivotu Orijentacija ka prijatnom ivotu ,328(*) ,516(**) ,273 Sposobnost izraavanja i imenovanja emocija ,398(**) ,306(*) ,281(*) Sposobnost upravljanja emocijama ,467(**) ,467(**) ,176

**korelacije su znaajne na nivou znaajnosti 0.01.

44

*korelacije su znaajne na nivou znaajnosti 0.05. Iz tabele se vidi da je orijentacija ka posveenom i smislenom ivotu povezana sa sva tri faktora emocionalne kompetentnosti na statistiki znaajnom nivou. Orijentacija ka prijatnom ivotu je povezana samo sa jednim faktorom emocionalne kompetentnosti (na nivou znaajnosti od 0,05) i to sa sposobnou izraavanja i imenovanja emocija.

4.9. Diskusija
Rezultati ovog istraivanja su uspeno odgovorili na dva istraivaka pitanja. Da li postoji povezanost izmeu orijenatcije ka srei i emocionalne kompetentnosti? i Da li postoji razlika emocionalne kompetentnosti i orijentacije ka srei kod ispitanika na rukovodeem poloaju i kod onih koji to nisu? Rezultati istraivanja su pokazala da rukovodioci imaju vie izraenu sposobnost upravljanja emocijama u odnosu na ostale zaposlene. Dakle, ove dve grupe ispitanika su podjednako sposobne da prepoznaju i imenuju svoje emocije, a rukovodioci su sposobniji u upravljanju emocijama. Pretpostavka je da je uzrok ovakvog rezultata taj to je glavna razlika izmeu rukovodilaca i ostalih zaposlenih ta to rukovodioci upravljaju

45

ovelikim brojem procesa i ljudi, dok ostali zaposleni izvravaju radne zadatke, tako de je bilo negde i za oekivati da su rukovodioci uspeniji i u upravljanju emocijama. Osobe koje umeju da upravljaju svojim i tuim emocijama umeju da odloe zadovoljstvo kada je potrebno da ispune neki zadatak, imaju razvijenu samokontrolu zahvaljujui kojoj ne raguju impulsivno ve promiljeno, a to pozitivno utie na meuljudske odnose i ono to je moda najbitnije znaju kako njihovo ponaanje utie na druge ljude, tako da su u stanju da ostvare uticaj na grupu kada je to potrebno, to je posebno znaajno u kontekstu rukovoenja. Pri poreenju rukovodilaca i ostalih zaposlenih po pitanju orijentacije ka srei, dobijeno je da postoji znaajna statistika razlika na jednom faktoru, odnosno rukovodioci imaju viu orijentaciju ka posveenom ivotu. Dakle, rukovodioci se vie udubljuju u posao koji rade. Vee udubljivanje najee dovodi do veih rezultata. Osoba koja je udubljena u svoj posao, ona je u stvari u stanju da due vremena odri punu koncentraciju, koristi efektivnije svoje vreme, odnosno u stanju je da uradi vie radnih zadataka u jedinici vremena od osobe koja se manje udubljuje u posao. To to su rukovodioci vie orijentisani ka posveenom ivotu ukazuje na to da i ee doivljavaju stanje toka (odnosno, vie se udubljuju u aktivnosti kojima se bave). Autor koncepta tok (iksentmihalji, 1999), naveo je da su komponente toka: izazovna aktivnost, stapanje delovanja i svesnosti, jasni ciljevi, povratna informacija, koncentracija na zadatak, uspostavljanje kontrole, gubitak svesti o sebi i transformacija vremena (svaka od ovih komponenti je detaljno objanjena u teorijskom delu). U odnosu na ove komponente moemo izneti sledee pretpostavke u odnosu na prirodu rukovodeeg posla - priroda rukovodeeg posla je takva da predstavlja veliki izazov, u modernom poslovanju uglavnom postoje jasni ciljevi kompanije, povratna informacija je uvek prisutna. to se tie uspostavljanje kontrole, iksentmihalji je napisao da ljudi vie uivaju u tome da uspostavljaju kontrolu nego da je imaju, rukovodioci u dananje vreme svakodnevno moraju da uspostavljaju kontrolu, u smislu da moraju da se prilagoavaju promenama i da smiljaju nove naine za reavanje problema. Posao rukovodioca ne spada u tipian primer posla u koji osoba moe da se u potpunosti udubi (kao to je hirurgija), ali ipak ima vie

46

elemenata od veine poslova, tako da to olakava rukovodiocima da doive tok iskustvo pri radu. Moe postojati jo jedan razlog zato rukovodioci imaju vii stepen orijentacije ka posveenom ivotu. Gore je reeno da posao rukovodilaca ima neke elemente autotelinog posla (posao koji olakava dostizanje stanja toka-odnosno olakava udubljivanje), dok kada je u pitanju uzorak ostalih zaposlenih ne postoji evidencija kakav oni posao obavljaju, postoji mogunost da neki od tih zaposlenih rade na takvim radnim mestima, gde je priroda posla takva da oteava udubljivanje, tanije mogue je da je posao monoton, rutinski, da nemaju nikakav izazov pri izvravanju radnih zadataka, udubljivanje u takvu vrstu poslova je izuzetno teko. to se tie druge dve orijentacije ka srei (orijentacija ka smislenom i prijatnom ivotu) nisu naene statistiki znaajne razlike. Ovo moe da ukazuje na to da ostali zaposleni jednako kao i rukovodioci imaju potrebu da rade aktivnosti koje imaju neki vii smisao (dugoroan znaaj), pri tome se naravno mora uzeti u obzir da su veinu uzorka inili mukarci srednjih godina sa viom strunom spremom. Pretpostavka je da je karakteristika obrazovanijeg sloja drutva da trai vii smisao u aktivnostima kojima se bavi. to se tie orijentacije ka prijatnom ivotu, gde takoe nisu naene statistiki znaajne razlike na ova dva poduzorka, pretpostavlja se da veina ispitanika, bez obziora na poloaj, voli da doivljava razliite vrste zadovoljstava. Bitno je da zaposleni, kao i rukovodioci umeju na adekvatan nain da koriste slobodno vreme, u smislu da umeju da uivaju, zato to im to pomae da sakupe dovoljno energije za sledei radni dan, takoe im to pomae da budu zadovoljniji celokupnim ivotom, a to se ispoljava i u vidu kvalitetnijeg rada. Analiza rezultata pokazla je da postoji statistiki znaajna povezanost faktora orijentacija ka posveenom ivotu sa sva tri faktora emocionalne kompetentnosti kod oba poduzorka. To dalje upuuje na to da bez obzira na poziciju u organizaciji, ispitanici koji imaju viu emocionalnu kompetenciju su i vie orijentisani ka posveenom ivotu. Za sada ne moemo govoriti sa sigurnou o uzrono-posledinoj vezi, poto nije raena takva vrsta istraivanja, ali pretpostavka je da je preduslov za

47

duboku koncentraciju, odnosno posveivanje nekom poslu da se bude emocionalno kompetentan, odnosno da osoba zna ta kada osea i da zna to i da trai. Svakako moemo pretpostaviti da osoba koja ne zna koji posao stvarno voli verovatno ga nee ni raditi. Tako da je ovakva orijentacija uvek znaajna, bez obzira na to kakvu poziciju u organizaciji neko eli da postigne. Orijentacija ka smislenom ivotu je statistiki znaajno povezana sa sva tri faktora emcoionalne kompetentnosti kada posmatramo rezultate ostalih zaposlenih, a kod rukovodilaca takva orijentacija je statistiki znaajno povezana samo sa prva dva faktora (sposobnost uoavanja i razumevanja emocija i sposobnost izraavanja i imenovanja emocija), dok nije povezana sa treim faktorom koji meri sposobnos upravljanja emocijama. Pretpostavka je da je nezavisno od poloaja u organizaciji orijentacija ka smislenom ivotu, odnosno potreba da se ima neki vii smisao uvek povezana sa sposobnostima razumevanja, izraavanja i imenovanje emocija, opet ne moemo govoriti sa sigurnou o uzronoposledinoj vezi, ali moemo pretpostaviti da osobe koje znaju i umeju da izraze svoje emocije lake otkriju ta im je stvarno bitno u ivotu i ka emu u stvari tee i ta je ono to za njih ima neki vii smisao. Ovakva orijentacija nije povezana sa sposobnou upravljanja emocijama (na poduzorku rukovodilaca). Orijenatcija ka smislenom ivotu je zapravo ono to je Maslov nazivao samoaktualizacija, da bi se dolo da samoaktualizacije potrebno je zadovoljiti etri prethodne potrebe (egzistencijalne potrebe, potrebu za sigurnou, potrebe za pripadanjem i potrebu za cenjenjem), sve ove potrebe su uglavnom zadovoljene kod rukovodilaca, tako da im je omogueno da preu na sledei nivo, odnosno na petu potrebu (potreba za samoaktualizacijom). Pretpostavka je da kada su u pitanju ostali zaposleni, verovatno ima nekih koji nemaju zadovoljene sve prethodne potrebe (kako se radi o odabranom uzorku visoko obrazovanih starijih mukaraca, a pritom je i ispitivanje vreno u razliitim radnim organizacijama, to ukazuje na to da su ispitanici zaposleni, pretpostavka je da su prve dve potrebe zadovoljene, ali ne moemo znati za druge dve-potreba za cenjenjem i pripadanjem). Ovaj nalaz bi mogao

48

da upuuje na to da kada nisu zadovoljeni svi uslovi da bi se dolo do koraka samoaktualizacije, potrebno je da osoba poseduje sposobnost upravljanja emocijama da bi se bavila i tom potrebom. Osoba koja ume da upravlja emocijama sa manje stresa prolazi kroz ivotne probleme a i lake ostvaruje komunikaciju sa drugim ljudima, poto zna kako njene aktivnosti utiu na emocije drugih ljudi. Tako da joj to tedi energiju koja moe da se iskoristi za obavljanje aktivnosti koje su toj osobi bitne. Orijentacija ka prijatnom ivotu na poduzorku rukovodilaca nije statistiki znaajno povezana ni sa jednim faktorom emocionalne kompetentnosti, dok je kod ostalih zaposlenih povezana sa sposobnou izraavanja i imenovanja emocija. Pretpostavka je da je mogue da ispitanici zadovoljavaju neke hedonistike potrebe bez obzira na emocionalnu kompetentnost. Orijentacija ka prijatnom ivotu se vie odnosi na neka svakodnevna zadovoljstva, a nije potrebno puno poznavati sebe da bismo znali ta bi nas kratkorono u odreenom trenutku uinilo zadovoljnijim. Kod poduzorka ostalih zaposlenih postoji povezanost ove orijentacije sa sposobnou izraavanja i imenovanja emocija, dok kod poduzorka rukovodilaca takva povezanost ne postoji. Pretpostavka je da rukovodioci zbog svog poloaja, a i zbog veih primanja moda imaju neke povlastice u smislu da im je dostupnije ispunjenje hedonistikih potreba, zbog vee plate ne moraju da brinu o cenama, a zbog poloaja mogue je da im se neke stvari nude bez da ih oni trae, dok ostali zaposleni moraju da znaju da izraze svoju emociju, odnosno moraju da kau ta ele da bi to mogli i da dobiju.

49

Zakljuak
Problem istraivanja je bio utvrditi povezanost emocionalne kompetentnosti i orijentacije ka srei kod rukovodilaca, kao i utvrivanje razlika u emocionalnoj kompetenciji i orijentaciji ka srei kod ispitanika koji su na rukovodeem poloaju i onih koji to nisu. Za potrebe istraivanja korien je upitnik UEK-45 (upitnik emocionalne kompetentnosti) i skala orijentacije ka srei. to se tie razlike u emocionalnoj kompetenciji i orijentaciji ka srei kod ispitanika koji su na rukovodeem poloaju i kod onih koji to nisu dobijena je statistiki znaajna razlika u odnosu na jedan faktor emocionalne kompetencije, a to je sposobnost upravljanja emocijama, to je bilo i oekivano iz razloga to se u literaturu (Goleman, Bojacis i Maki, 2006) navodi da na rukovodee mesto dolaze oni ljudi koji su emcoionalno kompetentniji, da takvi due ostaju na rukovodeim pozicijama i izmeu ostalog da to su emocionalno kompetentniji oni su zapravo i uspeniji u svom poslu. Ali ono to je najbitnije kod emocionalno kompetentnih rukovodilaca je da oni sami umeju da izau na kraj sa svojim emocijama, odnosno da imaju razvijenu samokontrolu i da dobro znaju kakve e emotivne reakcije kod drugih ljudi izazvati svojim postupcima. To je taj vrh piramide emocionalno kompetentnih ljudi, odnosno sposobnost da se

50

veto upravlja svojim i tuim emocijama je verovatno jedan od bitnih faktora koji rukovodioce dovodi na njihove pozicije i to je verovatno jedna od bitnih stavki koja ih zadrava na tim radnim mestima. U odnosu na druga dva faktora emocionalne kompetentnisti ( sposobnost uoavanja i razumevanja emocija i sposobnost izraavanja i imenovanja emocija) nije dobijena statistiki znaajna razlika, to upuuje na to da rukovodioci i ostali zaposleni jednako umeju da uoe, razumeju, izraze i imenuju svoje emocije. Ovo istraivanje je takoe pokazalo da rukovodioci imaju izraeniju orijentaciju ka posveenom ivotu od ispitanika koji nisu na rukovodeim poloajima. Kako rukovodei posao sadri neke komponente koje olakavaju doivljavanje tok iskustva ovakav nalaz je bio i oekivan. Dok je orijentacija ka smislenom ivotu i prijatnom ivotu jednako izraena kod obe grupe ispitanika. To upuuje na to da poloaj u organizaciji nije povezan sa potrebom ljudi da rade aktivnosti koje imaju viu svrhu ili da rade aktivnosti koje im priinjavaju zadovoljstvo. Ovim istraivanjem se pokualo otkriti da li postoji povezanost emocionalne kompetencije i orijentacije ka srei. Utvrdili smo da takva povezanost postoji kada je u pitanju orijentacija ka posveenom ivotu i to kod oba poduzorka, tako da ispitanici koji su emocionalno kompetentnoji oni su takoe i vie orijentisani ka posveenom ivotu, odnosno vie se bave aktivnostima kojima mogu da se posvete i u koje su udubljuju. Kada je u pitanju orijentacija ka smislenom ivotu, rezultati pokazuju da je kod ostalih zaposlenih takva orijentacija povezana sa sva tri faktora emocionalne kompetentnosti, dok kod rukvodilaca ta orijentacija nije statistiki znaajno povezana sa sposobnou upravljanja emocijama. Dakle, orijentacija ka smislenom ivotu je uvek povezana sa sposobnou uoavanja, razumevanja, izraavanja i imenovanja emocija, pretpostavka je da treba znati ta se osea i to izraziti da bismo znali ta nam je jako znaajno (i to nije povezano sa poloajem u organizaciji). Pretpostavka je da rukovodioci trae neki dublji smisao u onome to rade, izmeu ostalog i zato to im to pomae da osmisle viziju i misiju organizacije, tako da je na neki nain priroda njihovog posla takva da moraju da trae neki vii

51

smisao. Dakle, rukovodioci moraju znati ta ele i umeti da izraze da bi ili ka tome (misija i vizija) i sa njihovim osmiljavanjem misije i vizije nije povezana sposobnost upravljanja emocijama. A to se tie ostalih zaposlenih, kod njih postoji povezanost sposobnosti upravljanja emocijama sa orijentacijom ka smislenom ivotu i ta povezanost je na statistikom nivou znaajnosti od ak 0,01, dakle veza je izuzetno visoka. Pretpostavka je da je to zato to ljudi koji funkcioniu u organizaciji iz uloge podreenog su moda primorani da izvravaju radne zadatke koje im je neko drugi postavio i da dostiu ciljeve koje je opet neko drugi postavio, tako da samo ljudi koji su dobri u upravljanju svojim emocijama su u stanju da i u takvim uslovima ipak tee ka traenju vieg smisla. Kada je u pitanju orijentacija ka prijatnom ivotu, kod rukovodilaca nije pronaena nikakva povezanost sa emocionalnom kompetentnou, dok je kod ostalih zaposlenih pronaena povezanost orijentacije ka prijatnom ivotu sa jednim faktorom emocionalne kompetentnosti i to sa sposobnou izraavanja i imenovanja emocija. Pretpostavka je da rukovodioci imaju takav status i ugled da mnoge stvari dobijaju bez da posebno trae, takoe oni su i boljeg materijalnog statusa od svojih podreenih, tako da im je lake da ispune hedonistike prohteve, za razliku od njih, ostali zaposleni moraju da znaju tano da izraze i imenuju svoje emocije, samim tim i potrebe da bi dobili ono to ele.

Literatura
1. Bar-On. (2007). The 5 meta-factors and 15 sub-factors of the Bar-On model. Preuzeto jula 20, 2010 sa: http://www.reuvenbaron.org/bar-on-model/essay.php?i=3 2. Blanchard K. (2010). Rukovoenje na vioj razini: Blanchard o rukovoenju i stvaranju visoko uinkovitih organizacija. Zagreb, MATE d.o.o. 3. Caruso D., Kornacki S., Bienn B. (2010). EI Skills Group> Ability of emotional intelligence. Preuzeto jula 7, 2010 sa: www.emotionaliq.com.

52

4. iksentmihalji M. (1999). Tok. Novi Sad, Forum. 5. Franceko M (2000). Socijalno-psiholoki inioci stila rukovoenja u preduzeu. Doktorska teza. Novi Sad. Filozofski fakultet. 6. Franceko M, Mirkovi B. (2008). Organizaciono ponaanje: Mo poznavanja organizacionog ponaanja. Novi Sad, Visoka kola: Fakultet za pravne i poslovn studije. 7. Goleman D., Bojacis R., Maki E. (2006). Emocionalna inteligencija u liderstvu: nauite da emcoionalno inteligentno rukovodite. Novi Sad, Adizes. 8. Goleman, D. (2008). Emocionalna inteligencija. Beograd: Geopoetika. 9. Kabi T. (2008). Relacije izmeu interpersonalnog poverenja operacionalizovanog upitnikom IPP i emocionalne kompetentnosti operacionalizovane upitnikom UEK-45. Diplomski rad. Novi Sad. Filozofski fakultet. 10. Majer D. D., Salovej P. (2010). Mayer-Salovey Four Branch Model of Emotional Intelligence. Preuzeto jula 20, 2010 sa: .http://eqi.org/4bmodel.htm 11. Mihi Lj. (2009). Uvod u pozitivnu psihologiju. Preuzeto januara 15, 2010 sa www.psihologija.edu.rs/literatura/20091228183102.doc 12. Milivojevi Z. (2008). Emocije-psihoterapija i razumevanje emocija. Novi Sad, Psihopolis institut. 13. Miti L., Dimitrijevi B., Zlatanovi LJ. (2008).apstraktna inteligencija, emocionalna inteligencija i javljanje flow-a. Preuzeto decembra 28, 2009 sa www.psihologijanis.org/clanci/55.pdf. 14. Niki P. (2010). Koncept Emocionalne intligencije. Preuzeto jula 7, 2010 sa: http://www.emocionalnainteligencija.com/lat/koncept-eq.html 15. Northouse P.G. (2010). Vodstvo: teorija i praksa. Zagreb, MATE d.o.o. 16. Peterson C., Park N., Seligman M. E. P. (2005). Orientations to happiness and life satisfaction: the full life versus the empty life. Preuzeto decembra 30, 2009 sa www.springerlink.com/index/MLK44462538X1366.pdf 17. Taki V., Mohori T., i Munjas R (2006). Emocionalna inteligencija: teorija, operacionalizacija, primjena i povezanost s pozitivnom psihologijom. Preuzeto jula 7, 2010 sa: http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=16712

Prilozi
Dodatak br. 1:

UPITNIK

EMOCIONALNE KOMPETENTNOSTI

UEK-45
Autor: prof. dr. Vladimir Taki, Odsjek za psihologiju, Filozofski fakultet u Rijeci

53

Ovo nije test kojim ispitujemo Vae znanje i zato ne moete dati pogrean odgovor. Zanima nas kako se obino oseate i kako razmiljate. Na postavljena pitanja odgovarajte po prvom utisku i nemojte previe razmiljati o njima. Odgovaraete koliko se ponuene tvrdnje odnose na Vas i to zaokruivanjem jednog od brojeva koji imaju sledee znaenje:

1 - uopte NE 2 - uglavnom NE 3 - kako kada 4 - uglavnom DA 5 - u potpunosti DA

Tvrdnja 1. Dobro raspoloenje mogu da zadrim i ako mi se neto loe dogodi. 2. Gotovo uvek mogu reima da opiem svoje oseaje i emocije. 3. I kada je moja okolina loe raspoloena, mogu da zadrim dobro raspoloenje. 4. Iz neprijatnih iskustava uim kako se ubudue ne treba ponaati. 5. Kada me neko pohvali (nagradi), radim s vie elana. 6. Kada mi neto ne odgovara, to odmah i pokaem. 7. Kada mi se neka osoba svia, uiniu sve da joj se i ja svidim. 8. Kada sam dobro raspoloen, teko me je oneraspoloiti. 9. Kada sam dobrog raspoloenja svaki mi se problem ini lako reiv. 10. Kada sam s osobom koja me ceni, pazim kako se ponaam. 11. Kada se oseam sreno i raspoloeno, tada najbolje uim i pamtim. 12. Kada se zainatim, reiu i naizgled nereiv problem. 13. Kada sretnem poznanika, odmah shvatim kako je raspoloen. 14. Kada vidim kako se neko osea, obino znam ta mu se dogodilo. 15. Kod prijatelja mogu da razlikujem kada je tuan, a kada razoaran. 16. Lako u smisliti nain da priem osobi koja mi se svia. 17. Lako mogu nabrojati emocije koje trenutno doivim. 18. Lako primetim promenu raspoloenja svoga prijatelja. 19. Umem lako da smislim kako da obradujem prijatelja kojem idem na roendan. 20. Lako uverim prijatelja da nema razloga za zabrinutost.

procena 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

Okrenite stranicu i nastavite raditi

54

1 - uopte NE;

2 - uglavnom NE;

3 - kako kada; DA

4 - uglavnom DA;

5 - u potpunosti

Tvrdnja 21. Mogu dobro da izrazim svoje emocije. 22. Mogu da opiem kako se oseam. 23. Mogu da opiem svoje sadanje stanje. 24. Mogu rei da znam puno o svom emocionalnom stanju. 25. Mogu tano odrediti emocije neke osobe ako je posmatram u drutvu. 26. Mogu da zapazim kada se neko osea bespomono. 27. Moje ponaanje odraava moje unutranje oseaje. 28. Na meni se uvek vidi kakvog sam raspoloenja. 29. Nastojim ublaiti neprijatne emocije, a pojaati pozitivne. 30. Nema nita loe u tome kako se obino oseam. 31. Obaveze ili zadatke radije odmah izvrim, nego da o njima mislim. 32. Obino razumem zato se loe oseam. 33. Pokuavam odrati dobro raspoloenje. 34. Prema izrazu lica mogu da prepoznam neija oseanja. 35. Prepoznajem prikrivenu ljubomoru kod svojih prijatelja. 36. Primetim kada neko nastoji prikriti loe raspoloenje. 37. Primetim kada neko osea krivicu. 38. Primetim kada neko prikriva svoja prava oseanja. 39. Primetim kada se neko osea potiteno. 40. to se mene tie, potpuno je u redu ovako se oseati. 41. Uglavnom mi je bilo lako izraziti simpatije osobi suprotnog pola. 42. Uoim kada se neko ponaa razliito od onoga kako je raspoloen. 43. Veinu svojih oseanja lako mogu da imenujem. 44. Veinu svojih oseanja mogu da prepoznam. 45. Znam kako mogu prijatno iznenaditi svakog svog prijatelja.

procena 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

Pol M Godine __________ Struna sprema ________________________ Ukoliko se u Vaem preduzeu nalazite na rukovodeem poloaju, na kojoj ste poziciji? __________

__________________________________________.

Zahvaljujemo na strpljenju !

55

Dodatak br. 2 SKALA ORIJENTACIJE KA SREI

Ovo nije test kojim ispitujemo Vae znanje i zato ne moete dati pogrean odgovor. Odgovaraete koliko se ponuene tvrdnje odnose na Vas koji imaju sledee znaenje: i to zaokruivanjem jednog od brojeva

1 - uopte NE 2 - uglavnom NE 3 - kako kada 4 - uglavnom DA 5 - u potpunosti DA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10 . 11 . 12 . 13 . 14 . 15 . 16 . 17 . 18 . ta god da radim, vreme mi brzo prolazi. Moj ivot ima viu svrhu. ivot je previe kratak da bi se odlagala zadovoljstva koja on prua. Traim situacije koje predstavljaju izazov za moje vetine i sposobnosti. Kada odluujem ta u da radim, uvek uzimam u obzir to da li e to drugim ljudima koristiti. I kad radim i kad se zabavljam obino sam u zoni* i nisam svestan sebe. Uvek sam jako usredsreen na ono to radim. Skrenem sa svog puta kako bih oseao euforiju. Kada biram ta u da radim, uvek uzimam u obzir da li u moi da se skroz udubim u to. Retko mi odvlae panju stvari koje se deavaju oko mene. Imam odgovornost da ovaj svet uinim jo boljim. Moj ivot ima dugoroan znaaj. Kada biram ta u raditi, uvek uzimam u obzir to da li u uivati u tome. Ono to ja radim utie na drutvo. ivot je kratak i zato prvo treba raditi ono to ti najvie prija. Volim da radim stvari koja pobuuju moja ula. Proveo sam mnogo vremena razmiljajui o tome koja je svrha ivota i kako se ja u to uklapam. to se mene tie, dobar ivot je onaj u kom ima puno zadovoljstava. 1 1 1 1 2 2 2 2 3 3 3 3 4 4 4 4 5 5 5 5

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5

*u zoni: mentalno stanje u kome se osoba potpuno predaje neemu to on ili ona trenutno obavlja, a koje je okarakterisano oseanjem fokusiranja energije, sreom i zadovoljstvom zbog uspeha u odreenoj aktivnosti. 56

Zahvaljujemo na strpljenju!

57