ONOMAD KADA SU AMERI PADALI SA NEBA !

08.08.2011. / Akademediasrbija Slobodan Marii Ako danas nas boli zadnjica od amerikog razvaljivanja, jer nas trte gde i kad god stignu, od Kosova, Bosne, Saveta bezbednosti.... za neku utehu je da vas podsetimo da je Amerika dva puta u novijoj istoriji dobila od nas par estokih amara koje nam izgleda nee lako zaboraviti ! Pa ako tu uzmemo i jo ubistvo Ferdinanda, koje dodue nema veze sa Amerima, pa napucavanje sa Hitlerom, pa potom sa Staljinom, nije da smo ba nevini za talasanja oko nas i u Evropi a moda i ire. U svakom sluaju ima i razloga za odnos nekih velikih sila prema nama. Pokazati onu stvar nekom ko je nesrazmerno vei i jai od tebe nikad nije ba sasvim razumno i bez polsedica , a Srbija je to u blioj istoriji uinila par puta ne samo Americi, Sovjetskom Savezu, Englezima i Nemakoj. Naravno da je to imalo kroz istoriju svoje kratkorone i dugorone posledice a neke oseamo i danas. Dodue u ovoj prii sa Amerikancima glavni je akter bio onaj po kome se zvala centralna ulica u Beogradu, a onda dobila naziv : ulica Srpskih vladara, pa tako u svakom sluaju ima opet veze sa Srbima. Amerika politika i vojna arogancija je naglo poela da raste odmah posle bacanja atomskih bombi na Hiroimu i Nagasaki, kau istorijski analitiari. Ba u vreme pre nego e se situacija u Indokini poeti komplikovati i kada je potom McArtur traio dvadeset atomskih bombi da rei problem Severne Koreje i Kine, Jugoslavija je bila prva na spisku da posle Japana dobije atomsku odmazdu. Amerika je ve izvrila demobilizaciju veine svojih trupa po svetu, a u Evropi je oko dvesta hiljada amerikih vojnika bilo na granici sa Istonom, jo nepodeljenom Nemakom prema Crvenoj armiji. U Nemakoj je takodje bilo jo dvadesetak hiljada Engleza i par hiljada Francuza u podeljenim zonama. Istovremeno je Sovjetski savez drao u svome delu Nemake preko dva miliona najiskusnijih vojnika, a Jugoslavija je na istonim granicama i Grkoj gde je besneo gradjanski rat, imala stotinak hiljada vojnika. Medjutim, na granici prema Italiji i Austriji je bila bukvalno ukopana cela 4.- ta jugoslovenska armija zbog stalnih provokacija sa najmanje dvesta hiljada vojnika. Takodje je itava ratna mornarica bila na visokom stupnju borbene gotovosti ili to e rei jo ezdesetak hiljada ljudi na borbenim mestima. Na nekoliko mesta u Bosni su bile stacionirane tkzv. Gardijske divizije koje su po ugledu na ruske imale status elitnih borbenih jedinica, slino amerikim marincima spremne da budu rasporedjene na eventualna kritina mesta. Sve u svemu ako je jugoslovenska armija na kraju rata brojala tano 850 hiljada boraca u tri vida : vazduhoplovstvo, ratna mornarica, rena mornarica i kopnena vojska ( oklopne jedinice, artiljerija i ininjerija ) u 1946. godini ovaj broj je iznosio pola miliona vojnika. Bez ikakvog preterivanja moe se rei da je Jugoslovenska armija u to vreme mogla bez problema da dodje do bilo koje prestonice zemalja koje su je okruivale. Saveznici su veoma uvaavali moral jugoslovenske vojske, obuenost i petogodinje ratno iskustvo, i zaista respektabilnu oruanu silu kojom je armija raspolagala nakon sovjetske pomoi u tenkovima, avionima i tekoj motorizovanoj artiljeriji po zavretku rata. A ta pomo nije bila mala naprotiv, radilo se o najnovijim modelima sovjetskog tenka T- 34 /85, nekoliko modela lovakog aviona JAK 3 i verzije jurinog bombardera, tekim haubicama i uvenim Staljinovima orguljama - raketnim bacaima pod imenom Kaue ( Jugoslavija je bila jedina saveznika zemlja kojoj je SSSR dao ovo ubitano oruje). Uz sve to ne treba zanemariti ratni plen koji je ostao od pobedjenih nemakih i kvislinkih armija, koje su se predale ili potuene na jugoslovenskoj teritoriji. Prvi konflikt sa Amerikancima tano pre 65 godina Budui da je Amerika te 1946. imala praktino u svakoj zapadnoj zemlji neto svojih trupa, njihovo prerasporedjivanje, snabdevanje i putniki saobraaj se obavljao avionima koji su krstarili Evropom. U to vreme naravno nije bilo zemlje koja je mogla da zabrani i sprei bahato ponaanje amerike vojne i civilne avijacije, osim naravno onoga dela koji je kontrolisala Crvena armija. to se tie Jugoslavije , Amerikanci su esto skraivali put svojih aviona iz Austrije u pravcu Italije preletanjem Slovenije i Jadranskog mora. Bilo je i namernih provokacija nad Jadranskim morem i posebno u pograninim podrujima prema Austriji i Italiji. Jugoslavija je ve od prvih sluajeva izrazila proteste i opomene, te su neko vreme takva naruavanja jugoslovenskog vazdunog prostora od stane amerikih civilnih i vojnih aviona, ali i britanskih, prestala.

Medjutim, tokom leta, ovi incidenti su nastavljeni te je amerika komanda u Evropi u Napulju upozorena na mogue posledice . Na sve opomene Amerikanci i Englezi su ostali gluvi. Konano na sastanku prvih dana avgusta 1946. godine sa vojnim rukovodstvom kada je sasluao izvetaje o broju ovakvih incidenata, Tito je lino naredio da se svaki strani avion koji se nadje u jugoslovenskom vazdunom prostoru ima prema standardnoj proceduri opomenuti da se vrati, a ukoliko ne poslua oboriti, bez obzira ije i kakve oznake bude nosio. Nije dugo prolo vremena kada su jugoslovenski radarski osmatrai javili da se u vazdunom prostoru kreui se u pravcu Ljubljane nalazi nepoznata strana letilica. Odmah je alarmiran 254 vazduhoplovni lovaki puk koji je upravo zbog Titove odluke 3.eg avgusta premeten iz sastava Tree lovake divizije iz Novog Sada u Ljubljanu. Odmah su u susret nepoznatom avionu poletela dva lovca ruske proizvodnj JAK -3 kojima su pilotirali porunik Dragan Zeevi i zastavnik Dragan Stanisavljevi. Inae JAK -3 bio poznati sovjetski jednomotorni lovac sa kraja Drugug svetskog rata koji je zamenio ve uveni JAK -1. Ovaj avion je predstavljao nadmonog lovca i mnogi strunjaci su ga sa razlogom smatrali za najbolji lovaki avion koji je korien u ratu.

JAK 3. Od prvih aparata koji su uli u borbu 1944 .godine do kraja 1945. godine ukupno je proizvedeno 4.848 komada. Sve saveznike zemlje SSSR-a su po okonanju rata dobile odredjeni broj, dok je Jugoslavija dobila ak 200 komada. Bio je kupljen i od nekih zapadnih zemalja, a De Golu su Sovjeti poklonili 41 avion model JAK -3, od kojih je formirana divizija Normandie-Niemen (Escadron de chasse 1/30). Zanimljivo je da su ovi avioni ostali u upotrebi francuskog ratnog vazduhoplovstva sve do 1956. godine, punih jedanaest godina. Veoma brzi i izvanredni za manevrisanje ojaanog oklopa, sa dva topa i dva mitraljeza i vie varijanti za noenje podveznih bombi, ovaj avio je bio osnov jugoslovenskog vazduhoplovstva koje je raspolagalo sa skoro pet stotina izvidjakih, bombardera, transportnih, lovakih aviona i transportnih jedrilica. Za nekoliko minuta tano u 12,50 as. 9.avgusta 1946.godine par jugoslovenskih lovaca naao se sa leve i desne strane aviona C- 47 sa amerikim vojnim oznakama, dajui mu krilima signale da ih prati kako bi ga izveli iz jugoslovenskog vazdunog prostora. Medjutim, na ove opomene nije bilo odgovora, te su lovci otvorili mitraljesku vatru ispred aviona, koji ni tada nije skrenuo sa svoje marrute. Kada je stigla naredba da se avion obori, porunik Zeevi je pucao u desni motor i onesposobio ga. Sa jednim motorom pilot Vilijam Krombi uspeo je da tvrdospusti avion na jednu livadu oko 12 kilometara od Kranja. Po sletanju se ispostavilo da je od rafala ranjen jedan lan posade i jedan Turin kapetan po inu.

C -47 -"Nebeski voz" Oboreni C-47 bio je dvomotroni ameriki vojni trasportni avion model zvani vazduni voz (Sky train) zbog svoje veliine. Ovaj avion je bio proizvod kompanije Daglas a uao u upotrebu 1941. godine i bio pretea poznatom DC-3. modelu. Kao transportni avion je mogao da ponese 30 vojnika, odnosno vod pod punom ratnom opremom sa prateim naoruanjem, da vue dve transportne jedrilice ili da ponese tri dipa sa naoruanjem. Od sopstvenog naoruanja je imao tri mitraljeza 7,62 /mm, dva u krilima a trei u kupoli na krovu i tri topa 22 / mm . Proizvedeno je do kraja rata 5.340 komada, a korien je docnije i u Vijetnamskom ratu i od njega su razvijeni modeli poznatih amerikih transportnih C aviona najveih kapaciteta. Teko povredjeni Turin je prebaen u bolnicu na leenje, a trolana posada i etiri putnika, medju kojima i dva madjara u hotel u Kranju u kome se nalazila istrana sluba 4.- te jugoslovenske armije. Pilot je tvrdio da je zalutao, da nije video upozorenja jugoslovenskih lovaca i da je na njega pucano bez opomene. Amerikanci su naveli da je avion leteo iz Bea za Udine i uloili najotriji protest navodei da su oboreni avion napala tri jugoslovenska lovca i da je trei pucao dok je oteeni avion padao na zemlju.. Jugoslovenska strana je izjavila da su vreme i vidljivost bili dobri, da je avion zaao duboko u jugoslovensku teritoriju i da se nije povinovao opomenama i nalozima lovaca, koji su ga presreli, i da je svesno samo oteen, a ne i uniten . Ameriki ambasador u Beogradu Riar C.Paterson, junior traio je prijem u Ministarstvu spoljnih poslova, a potom kod Marala Tita da bi izrazio protest. Potom je iz Vaingtona stiglo saoptenje da se prema pilotu i lanovima posade postupa nehumano, da im nije dat njihov prtljag ni line stvari koje su im oduzete, a amerikom vojnom ataeu, niti amerikom konzulu u Zagrebu nije dozvoljen bilo kakav kontakt sa posadom i putnicima. Ameriki mediji su besneli, a predvodio ih je u optubama Njujork Tajms, koji je sipao sve mogue osude na jugoslovenske vlasti koje ugroavaju ivote gradjana njima prijateljske zemlje i saveznika. Osim prvog slubenog saoptenja, sa jugoslovenske strane nije bilo reakcija. Jugoslovenska javnost je likovala, mediji u SSSR-u su hvalili odvanost jugoslovenske armije da se suprotstavi imperijalistikim agresorima . A onda je doao ok. Tano deset dana kasnije 19. avgusta u blizini Bleda sruen je drugi ameriki avion model Dakota ( britanski naziv za modifikovani C- 47) oko dve milje u jugoslovenskom vazdunom prostoru. Ovaj transportni vojni avion su takodje oborili jugoslovenski lovci, mada su drugi izvori trvdili da je avion oboren vatrom jugoslovenske protivvazdune odbrane. Dvomotorni avion se zapalio i dva lana od trolane posade su uspela da se spasu padobranima, dok je najmanje tri putnika - amerika dravljana poginulo u padu aviona. Strani izvori su navodili da je poginulo pet lica, a dva preivela su uhapena od jugoslovenskih vojnih vlasti. Ovo je ve bio medjudravni konflikt, Vaington je zapretio Beogradu da nee tolerisati dalje napade na amerike avione, traei da se svi uhapeni dravljani SAD- osoblje i putnici oba aviona odmah puste na slobodu. Jugoslovenske vlasti su odgovorile da e svaki avion koji i ubudue bude naruio jugoslovenski vazduni prostor biti oboren - bez opomene, a da e se o sudbini uhapenih odluiti posle zavrene istrage.

Zapadni svet je bio zgroen, dok je istoni svesrdno podravao jugoslovensku stranu u otporu demonstracijama sile imperijalista predvodjenih Sjedinjenim amerikim dravama . Komandant amerikih vazdunih snaga u Evropi general Jozef T. MkNorni (Joseph T. McNarney), izdao je naredbu da e neki od letova uz granicu sa Jugoslavijom imati pratnju amerikih lovaca za sluaj da zbog loih vremenskih uslova skrenu sa svoje marrute, ali je ovo naredjenje docnije povueno, dok su neki letovi iz Austrije prema Italiji suspendovani do daljeg. Avionski saobraaj u Evropi je kratkotrajno zapao u haos, a amerike vlasti su naredile da se jugoslovenske granice zaobilaze u irokom pojasu . Amerika kompanija Pan Ameriken koja je saobraala ka svim zapdnim i istonim zemljama, obustavila je sve letove preme Austriji, Madjarskoj i Rumuniji. Vaington je poslao diplomatsku notu lino maralu Jugoslaviaje J.B.Titu sa najozbiljnijim upozorenjem, da se uzdri od bilo kakve dalje agresije prema amerikim avionima, koji bi eventualno naruili jugoslovenski prostor zbog problema sa navidacijom i loeg vremena. Onda se oglasio Tito. Njegova izjava je bila veoma tvrda i poinjala je time da je lino bio svedok i lino pratio svaki trenutak obaranja oba amerika aviona: Jugoslavija nee vie tolerisati drskost imperijalistikih sila. On je naveo da je samo od poetka meseca avgusta zabeleeno nekoliko desetina sluajeva nedozvoljenog preletanja jugoslovenske teritorije od strane anglo-amerikih aviona, rekao je on. Obrazloenja da su avioni zalutali zbog loeg vremena u sred leta, su najobinije imperijalistike obmane i lai.... Ova praksa je nastavljena jo upornije posle obaranja prvog aviona... Tito je upozorio da imperijalisti, pri emu se to ne odnosi sve zapadne saveznike iz proteklog rata, ne treba da imaju iluzije da e Jugoslavija biti zaplaena pretnjama i ponovio da e svaki atak na jugoslovensku teritoriju, biti kanjen, bez obzira na cenu. Ovo je zaista bio odluan odgovor i jasan stav da je Tito, odnosno Jugoslavija spremna da ide do kraja i da se neto u odnosu bivih saveznika prema integritetu Jugoslavije mora promeniti. Kada je jo borbena gotovost cele IV.-te armijske oblasti (sve vojne formacije u Sloveniji i na severnom akvatoriju Jugoslavije) podignuta na najvii nivo, svetska tampa je poinjala vesti sa naslovima : Jugoslavija izaziva III. Svetski rat Sovjetski savez je dao izjave dravnog vrha da podrava Jugoslaviju, a Staljin lino je estitao Maralu Titu na odlunosti. Njujork Tajms je objavio da ukoliko SAD udju u rat sa Jugoslavijom nee oklevati da iskoriste i atomsku bombu. Kako je u Parizu bila upravo u toku Mirovna konferencija u vezi sa trajnom podelom zona u Nemakoj i naknadom ratne tete, delegacije SSSR-a i SAD su se sastale i razmotrile situaciju sa obaranjima amerikih aviona u Jugoslaviji. SSSR je otvoreno izjavio da e u svakoj situaciji podrati Jugoslaviju, to bi zaista znailo izbijanje Treeg svetskog rata. Tada je amerika strana predloila da Jugoslavija isplati materijalnu odtetu porodicama za ubijene amerikance, a da e zauzvrat prestati sa svakim (ne) namernim povredama jugoslovenskog vazdunog prostora. Jugoslavija treba da povue svoje trupe sa granice prema Italiji ( Trstu ) a Austrija e potpuno zatvoriti granice prema Jugoslaviji, preko koje su ubacivane grupe ustakih i drugih terorista. Lino Staljin je obavio razgovor sa Titom koga je upozorio da se vie ne obaraju avioni saveznika i da je dobio obeanje SAD da se provokacije nee ponoviti. U suprotnom Jugoslavija vie nee imati podrku SSSR-a. Jedan od najviih generala Sovjetskog vojnog vrha , svedok razgovora Staljina sa Titom u memoarima je naveo da Tito nije odmah pristao na Staljinov zahtev, ve je odgovorio da e se o tome konsultovati sa svojim rukovodstvom armije i vlade. Ovo je Staljin prihvatio skoro sa zaprepaenjem, ali bez mnogo komentara. Tek sutradan Tito je potvrdio da jugoslovenska vlada pristaje na sporazum i da e isplatiti po 30. hiljada dolara naknade za svakog poginulog amerikog gradjanina, a da e u sluaju eventualne nenamerne povrede jugoslovenskog vazdunog prostora upozoriti ili prizemiti strane avione, ali ih nee obarati . Ameriki ambasador Peterson se sastao na Bledu sa Titom i tu je objavljen tekst Sporazuma, koji medjutim nije nikada realizovan u celosti, odnosno u delu jugoslovenskog obeteenja porodica poginulih, pa je to uinila amerika vlada. Medjutim, preleti jugoslovenske teritorije su od 22. avgusta 1946- godine kada je Sporazum stupio na snagu zaista prestali. Ipak ova tema je jo dugo bila predmet spoticanja SAD i Jugoslavije sve do izbijanja krize Informbiroa 1948. godine i sukoba Tita sa SSSR-om, kada je Amerika preko noi ponudila Jugoslaviji protiv Staljina svaku pomo ukljuivi i vojnu. Ubrzo zatim poela je da stie pomo UNRE u prehrambenim namernicama, a tri godine kasnije, Jugoslavija je dobila i prve mlazne avione amerike proizvodnje.

Drugi amar amerikoj aroganciji Srbi (skraena Jugoslavija) je udarila obaranjem amerikog nevidljivog aviona najnovije Stelt tehnologije u NATO agresiji 1999. godine . Posle deset godina uspenih misija po svetu i Istoku ukljuivi i Irak, prvi put je oboren ovaj ponos amerike armije. Svet nije verovao da je srpska vojska uspela da obori ovaj avion ve u prvim danima rata, te uskoro praktino nije bilo novine u svetu, koja nije objavila na nslovnoj stgrani karikaturu sa natpisom : Izvinite, nismo znali da nevidljiv Kako kau mnogi izvori, kineski i ruski strunjaci su se tako dokopali kljunih tajni ovog aviona to je bio razlog amerikog zaustavljanja razvoja ovog aviona u programu koji je kotao ameriku preko 150 milijardi dolara. Kina i Rusija danas posle deset godina razvijaju svoje programe aviona Stelt tehnologije, izvesno zahvaljujui saradnji sa srpskom armijom u emu su obe zemlje postigle izvanredan napredak. Teko e nam Amerikanci zaboraviti ova dva ponienja pred svetom, pa u analizi odnosa sa Amerikom i uzrocima amerikog nerazumevanja danas treba svakako uzeti u obzir ove dogadjaje koje veliki nikada ne oprataju malima . I da se podsetimo sjajnog diplomatskog saveta Knjaza Miloa svojim pregovaraima sa velikim silama : I kada stanete pred njih, a vi se kurite. A ta ako se i oni ponu kuriti, zapitae ovi Miloa ? E vi se onda otkurite Nema Miloa , nema Tita i ta nam je sada initi pred Amerikom? Da se kurimo ili otkurimo ?

ZALIV SVINJA - Planeta Zemlja i oveanstvo su pre 49 godina, bili na ivici nuklearnog unitenja Pakleni oktobar na Kubi 1962. Pie: PRIREDIO: A. Dimitrijevi
Oktobar mesec, obino, predstavlja vreme kada jesen pokazuje svoje pravo lice. Tada sunce sve vie ustupa mesto kii, dani su krai, a vreme sve hladnije. Ipak, oktobar novije istorije, za oveanstvo, barem dok ono postoji, ostae upamen kao najvreliji mesec u istoriji ljudskog postojanja; mesec u kojem je ovek bio najblie ispunjenju svog najveeg straha - smrti i unitenja. Tog meseca, 1962, pre 49 godina, izmeu SAD i SSSR, Kenedija i Hruova, Istoka i Zapada, odigravala se najvea i najopasnija igra koja je svet dovela na ivicu nuklearnog rata - Kubanska kriza, iji je poetak zapravo bio 1961, dogaajem koji je poznat kao Zaliv svinja. Kraj Drugog svetskog rata, umesto uvoda u mir, bio je poetak jednog novog, dueg i, izgleda, opasnijeg vremena, koje je obeleio Hladni rat. Otra ideoloka sukobljenost Zapada i Istoka svakim danom postajala je sve vea: podela Nemake, stvaranje NATO saveza, sovjetska intervencija u Maarskoj, rat u Koreji...Sve su ovo bili poligoni za sukob dve najvee svetske sile, a vrh tog sukoba bio je u 13 paklenih dana hladnog oktobra 1962. Poetak krize Kuba je dugo predstavljala (a i sada je) trn u oku Sjedinjenim dravama. Na svega nekoliko kilometara od Floride, nalazi se ostrvo na kojem je jedina drava u zapadnoj hemisferi kojom vladaju najvei neprijatelji kapitalista - komunisti. Od 1959. godine ovim ostrvom upravljao je Fidel Kastro (sve do 19. aprila 2011. kada je mesto predsednika prepustio bratu Raulu), revolucionar koji je zbacio Batistin reim koji je Kubu uinio kockarskim rajem za bogate Amerikance. Izbacivanje Amerikanaca i konfiskacija imovine je neto to kapitalisti, pogotovo Amerikanci, nisu mogli da toleriu, i to jo bukvalno - ispred nosa. Od dolaska Kastra na vlast bilo je vie pokuaja kako bi se njegov reim zbacio s vlasti, a vrhunac je predstavljao incident poznat kao Zaliv svinja. Aprila 1961. kubanski emigranti i begunci, potpomognuti operativcima CIA-a organizovali su iskrcavanje na obalu Kube kako bi otpoeli revoluciju protiv Kastra. Operacija nije uspela, zaverenici su pohapeni i likvidirani, a Amerika je pretrpela najvei amar od Perl Harbura. Don F. Kenedi, koji je naredio operaciju, prihvatio je svu odgovornost za njen neuspeh i zakleo se da e uiniti sve da obori Kastra. Tada poinje i operacija Mungos koja je predviala dugotrajan propagandni i ekonomski rat protiv Kube. Ipak, otpor i odlunost da se odbrani, koju je pokazala jedna mala nerazvijena komunistika zemlja, naili su na simpatije irom sveta, pogotovo jer tada nastupa novi talas dekolonizacije. Takvu priliku, inilo se idealnu, nije htela da propusti ni Moskva, kako bi ojaala svoj uticaj i podrku meu malima. Uplitanje Sovjeta u spasavanje kubanskih revolucionarnih vlasti oznaio je uvod u raketnu krizu koja, prema oceni poznatog istoriara Dona L. Gedisa, predstavlja jedinu epizodu posle Drugog svetskog rata u kojoj su se ukrstile sve glavne arene sovjetko-amerikog nadmetanja: trka u naoruanju, ideoloki sukob, suparnitva u Treem svetu, odnosi sa saveznicima, domae politike posledice spoljne politike, i pojedinani karakter lidera. Rusi dolaze Odluku da poalje vojsku i nuklearne rakete na Kubu, Hruov je doneo provociran slinim potezima SAD na granicama sa SSSR-om. Aprila 1962. u Veliku Britaniju, Italiju i Tursku dopremljene su strateke rakete srednjeg dometa Jupiter koje su na nianu drale ceo SSSR. Zabeleeno je da je Hruov, prilikom boravka u svojoj dai na Crnom moru, saradnicima davao dvogled i traio od njih da gledaju u pravcu puine, da bi ih potom pitao ta vide. Oni bi zbunjeno odgovorili nita, a potom bi Hruov ponovo uzeo dvogled, osmotrio horizont i rekao: Ja vidim amerike rakete u Turskoj koje su uperene na moju dau. Na prolee 1962. amerika mornarica izvodi manevre u Karibima, uz samu obalu Kube. U nameri da se zatite od Amerikanaca, prvih meseci 1962. godine teku pregovori sovjetskog i kubanskog rukovodstva o izgradji vojnih baza na Kubi. Krajem jula 1962, u kubanske luke pristiu sovjetski vojni brodovi u kojima su se nalazile nuklearne rakete. U dokumentima iz tog perioda, koje je CIA objavila 1992, navodi se da su Rusi u periodu od 1. do 5. avgusta na vie lokacija poeli izgradnju raketnih postrojenja. U potpunoj tajnosti, mimo oiju, ali ispred nosa Amerikanaca, Sovjeti su na Kubu dopremili: 24 nuklearne rakete srednjeg i dalekog dometa, bombardere Iljuin-28 i lovce MIG-21, protivaavionske baterije i ak 42.000 vojnika. Da bi dodatno prikrili pravi razlog dolaska, sovjetski vojnici su doli u zimskoj uniformi i sa skijama. Do obelodanjavanja vesti o raketama na Kubi, Sovjeti su na ovo ostrvo dopremili najmanje 158 stratekih i taktikih nuklearnih oruja! Ubrzo je na hiljade izvetaja i dojava preplavilo Majami, najvei centar kubanske emigracije u

SAD i glavno mesto za trgovinu informacijama kada su u pitanju deavanja na Kubi. CIA je poetkom septembra baratala podacima od 4-6.000 sovjetskih vojnika na Kubi. Intenziviranje letova pijunskih aivona U-2 nad Kubom ubrzo je pokazalo kakva se sila nalazi svega nekoliko kilometara od amerike obale. Velike baze, samohodni raketni sistemi, rakete dugake i po nekoliko metara - Rusi su definitivno stigli. Kenedi: Odmazda prema SSSR-u Vesti o ruskim nuklearnim raketama na Kubi pristizale su u SAD, ali niko u to zaista nije verovao. Ostalo je zabeleeno da je jedino republikanski senator Kenet Kiting optuivao Kenedijevu administraciju da ne preduzima nita povodom postavljanja sovjetskih nuklearnih raketa na Kubi. Prvi snimci raketa amerike pijunske letelice nainile su 15. oktobra. Te veeri, informaciju je dobio i sekretar odbrane Robert Meknamara, a sledeeg jutra obaveten je i Kenedi. Meutim, ni tada Amerikanci nisu znali da je re o nuklearnim raketama, niti koliko je vojnika zaista stiglo na Kubu. Kenedi je ubrzo formirao poseban komitet EXCOM koji je inilo petnaestak ljudi koji su uestvovali u formulisanju odgovora SAD. Dok su Rusi tvrdili da je u pitanju pomo kubanskoj vojsci u obuci i sredstvima, intenzivirani su letovi amerikih pijunskih aviona i ubrzo su slike pokazale da se ne radi o obinim, ve o nuklearnim raketama. Kada je saznao da su u pitanju nuklearne rakete, Kenedi se 22. oktobra obratio naciji i Amerikancima i celom svetu objavio vest da su Sovjeti napravili niz baza sa raketama: Svrha ovih baza jeste da se stvori sposobnost nuklearnog napada na zapadnu hemisferu. Kenedi je objavio pomorsku blokadu Kube i poruio Bilo koja nuklearna raketa lansirana sa Kube protiv bilo koje zemlje na zapandoj hemisferi, bie smatrana napadom SSSR na SAD koji e zahtevati potpunu odmazdu prema SSSR-u. Stacioniranje sovjetskih raketa svega nekoliko kilometara od amerike obale znatno je umanjilo prednost koju su SAD do tada uivale kada je u pitanju pretnja nuklearnim napadom. Do tada, za razliku od Amerikanaca, Sovjeti nisu imali amerike gradove u domaaju svojih raketa. Iako su Amerikanci i dalje bili jai u odnosu bojevih glava (17:1), bilo je dovoljno svega nekoliko, tako da je brojana prednost izgubila svrhu. U EXCOM-u je procenjeno da bi udar sovjetskih raketa mogao da rezultira sa 80 do 100 miliona rtava! Dopremanjem raketa na Kubu i stavljanjem amerikih gradova u njihov domet je, ini se, bila postignuta ravnotea moi, ili, bolje - straha - dve najvee supersile. Mnogi upravo u ovome vide razlog zbog ega se Hruov odluio da polje nuklearne rakete na Kubu. Usamljeni medved - saboter Amerike vojne snage podigle su uzbunu na najvii nivo i ubrzano su tekle pripreme za nuklearni rat. U Kejp Kanaveralu je nastavljeno sa probama raketa, pa je tako jedna navela radarsku jedinicu u Nju Dersiju da zakljui da je sa Kube krenula sovjetska raketa. Sreom, ovaj napad se pokazao kao laan. Paranoja i strah su se sve vie irili amerikim drutvom. Dok na Kubi, prema zvaninim podacima, u vreme krize nije izvreno nijedno hapenje, navodno, zato to nije ni bilo krivinih dela jer su svi u narodu bili potpuno jedinstveni. Sa druge strane, u Americi je stopa kriminaliteta naglo porasla. Amerikim vojnim bazama irile su se vesti o sabotaama. Vest o upadu sabotera u jednu vazduhoplovnu bazu izazvala je alarm za poletanje aviona u Minesoti gde su na pistu izali avioni F106 opremljeni nuklearnim orujem. Poletanje ovih aviona zaustavljeno je u poslednji as veu da je u bazu nisu upali saboteri ve jedan usamljeni medved. Intenziviranje letova pijunskih aviona U-2 znatno je povealo anse da budu otkriveni. U noi 27. oktobra iznad Kube je oboren ameriki U-2. Iako su odgovornost pruezele kubanske vlasti, ispostavilo se da su avion oborili Sovjeti. Iste noi, na drugom kraju sveta, iznad Sibira, na radaru se pojavio ameriki U-2 kome su u susret odmah poleteli sovjetski MIG-ovi. Istovremeno je sa Aljaske poleteo ameriki lovac F-102A kako bi presreo sovjetske avione. Ameriki avion je ubrzo napustio ruski vazduni prostor i na tome je sve okonano. Samo izriite naredbe Kenedija i Hruova da iskljuivo oni mogu da daju nareenje da se lansiraju rakete spreilo je izbijanje rata, iako je na obe strane bilo generala koji su zveckali orujem. orskokak: Tajni pregovori za okonanje krize Ni Hruov, ni Kenedi nisu eleli rat. Hruov je situaciju na Kubi eleo da iskoristi kako bi ojaao poziciju SSSR-a u meunarodnim odnosima i odgovorio Amerikancima na postavljanje nuklearnih raketa u Britaniji, Italiji i Turskoj. Sa druge strane, za Kenedija je Kuba bila prst u oku njegove spoljne politike, a i svakako nije

eleo sovjetske nuklearne rakete na par kilometara od amerike teritorije. Kako nai izlaz? Na sastanku amerikog kriznog tela EXCOM 26. oktobra, Kenedi je zakljuio da bi jedino invazija mogla da otera Sovjete sa Kube. Pretpostavljalo se da Rusi imaju dva izbora: da ne upotrebe nuklearno oruje, ve da se povuku u umu i odatle da vode gerilsku borbu, ili - da upotrebe taktiko nuklearno oruje u iekivanju dolaska ratne mornarice. Kako e se kasnije ispostaviti u dokumentima iz ovog perioda, i Sovjeti su raunali da im je jedini mogu odgovor na napad - nuklearno oruje. Meutim, upotreba nukleranog oruja je znaila rat i totalno unitenje, a to, ipak, niko nije hteo. Shvativi da je jedini drugi izlaz iz krize nuklerani rat, a da e time biti izbrisani i Kastro i Kuba, Sovjeti su prvi ponudili tajne pregovore. Kubanci su otro protestovali, a iskorak Moskve naveo je e Gevaru da tada kae kako Amerikanci hoe Kubu da unite fiziki, a Sovjeti svojim ustupcima Kubu unitavaju pravno. Hruov je ponudio da se Rusi povuku sa Kube, ali da se ne dira Kastro. lanovi EXCOM-a smatrali su da je za amerike nacionalne interese neprihvatljivo uklanjanje amerikih raketa iz Evrope. Na kraju je dogovor postignut, ali on je bio takav da ni predsednik SAD Don, ni njegov brat Robert Kenedi (koji je u to vreme bio Vrhovni tuilac i takoe bio lan EXCOM-a) nisu eleli da niko za njega sazna: javno obeanje D. F. Kenedija da SAD nee izvriti invaziju na Kubu ako se Sovjeti povuku, praeno je tajnim obeanjem da e iz Evrope biti povuene amerike strateke rakete Jupiter. Inae, da dogovor tada nije postignut, Kenedi je planirao da preko tadanjeg Generalnog sekretara UN, U Tanta, izdejstvuje javni poziv na pregovore koje bi on potom prihvatio, prebacujui itav spor u meunarodnu arenu. Za ovaj plan B, je amerika i svetska javnost saznala tek 1987. godine kada ga je na jednoj konferenciji obelodanio Din Rask, ameriki dravni sekretar u vreme krize. U 9 sati ujutru, 28. oktobra 1962. na Radiju Moskva emitovana je poruka Nikite Hruova u kojoj je navedeno da je doneta odluka o zatvaranju baza na Kubi i vraanju sovjetske nuklearne opreme nazad u SSSR. Ubrzo je usledio Kenedijev odgovor u vidu pisma u kojem izraava zadovoljstvo to je nainjen vaan i konstruktivan doprinos miru. Ko je pobednik? Sovjetski brodovi su se u narednih nekoliko dana povukli sa Kube, uz pratnju i nadzor amerike mornarice. Ameriki mediji i sam Kenedi kraj Kubanske krize predstavljali su kao ameriku pobedu. Mi smo reili jednu od najveih kriza oveanstva, izjavio je tada Kenedi. Sa druge strane, Hruov je u svojim memoarima upisao da je to bila velika pobeda Sovjeta jer nije dozvoljena invazija na Kubu. U odeljku koji nije objavljen u memoarima, Hruov je rekao: Cilj amerikih agresora bio je da unite Kubu. Na cilj je bio da sauvamo Kubu. Danas Kuba postoji. Dakle, ko je pobedio? Nas to nije kotalo nita vie od trokova povratne karte za transport raketa na Kubu i natrag. Hruov u memoarima Bilo je potrebno neto vie od rei U memoarima posveenim godinama provedenim u vrhu svojetske i svetske politike, govorei o Kubanskoj (ili, kako je u Rusiji poznata - Karipskoj) krizi, Nikita Hruov je naglasio da je bilo potrebno suprotstaviti se Amerikancima neim vie od samih rei: SAD su ve okruile SSSR svojim bazama za bombardere i raketama. Znamo da su amerike rakete uprte na nas iz Turske i Itlaije, a da ni ne govorimo o Zapadnoj Nemakoj. Nai glavni industrijski centri bili su direktno ugroeni avionima naoruanim atomskim bombama i navoenim raketama. Kao predsedavajui Saveta ministara, naao sam se u tekoj poziciji da donesem odluku o daljem pravcu postupanja koji e odgovoriti na amerike pretnje, ali e takoe izbei rat. Audio trake obelodanile tajne Ameriki generali traili da se potope sovjetski brodovi i objavi rat! Za postojanje audio traka na kojima su zabeleeni razgovori sa sastanka kriznog tela amerikog predsednika - EXCOM-a - nije se znalo sve do sluaja Votergejt 1973, kada je obelodanjeno da u Beloj kui postoji sistem za prislukivanje. Kenedi je ugradio ovaj sistem u svoju kancelariju, a motiv mu je bio, kako tvrdi istoriar eldon Stern, da te snimke (koji su do sluaja Votergejt bili iskljuivo privatno vlasnitvo predsednika SAD) iskoristi za memoare. Stern, koji je dugo radio u Kenedijevoj biblioteci i koji je prvi imao prilike da preslua kompletan sadraj svih traka, u autorskom tekstu koji je objavio 2007, tvrdi da su za njih znali jedino Don F. Kenedi i njegov brat Robert. Na trakama je zabeleeno da su elnici generaltabova predlagali blokadu Kube, ali i

preventivne vazdune udare. Kenedi je odluno odbijao predloge koji bi sigurno doveli do rata: miniranje meunarodnih voda oko Kube; obaranje sovjetskih aviona iznad Kube; korienje otre retorike; zaplena sovjetskog broda koji se usled pomorske blokade povukao, napad na raketna postrojenja, potapanje sovjetskih podmornica... Jedan od predloga je ak bio i da se, uz blokadu, objavi rat SSSR-u! Kenedi je jedino traio da se intenziviraju mere preudzete operacijom Mungos i da se uini sve kako bi se stvorile pukotine unutar samog sistema na Kubi, a da ostale mere budu praene jakom diplomatskom ofanzivom prema Sovjetima.