Dragi Marko, kurvaru jerkovicski, evo ti pokazatelji likvidnosti, likvidno ti se gomno iz alome prosulo po tastaturi... I Pokazatelji likvidnosti 1.

Opsti (tekuci) racio likvidnosti = Obrtna sredstva / kratkorocne obaveze Treba da bude oko 2, sto predstavlja odnos obrtnih sredstava prema kratkorocnim obavezama 2:1. To znaci da je svaki dinar kratkorocnih obaveza pokriven sa 2 dinara obrtnih( likvidnih) sredstava. Ako je npr. Racio 1200din/2500din= 4.8 to bi znacilo da je likvidnost prevelika, sto takodje nije dobro za preduzece, to mogu biti prevelike zalihe ili gotovina sto nije dobro, jer ako nista, bolje da stoje pare i u banci da se od njih dobija kamata nego da bleje u blagajni i da ih obezvredjuje vreme( inflacija). Ako je slucaj da je racio 1, to znaci da je likvidnost preduzeca nedovoljna, i postoji rizik za izmirenje kratkorocnih obaveza, Ili, znaci da preduzece eventualno pripada usluznom sektoru pa da mu veca likvidnost nije ni potrebna( da nema obaveze po osnovu dospelih kredita, isplata dobavljacima za uzetu robu na odlozeno placanje i druge obaveze...) 2. Acid test tj. Poseban racio likvidnosti tj. Rigorozni racio likvidnosti Ovu su sinonimi za isto! Ovaj racio je detaljniji od prethodnog, da ne kazem stroziji jer u odnos ne stavlja sva obrtna sredstva vec samo njihov najlikvidniji deo, a to se radi tako sto se od obrtnih sredstava izuzmu zalihe koje su najmanje likvidne ( jer ipak je potrebno dosta vremena da se one pretvore u gotovinu prodajom na trzistu i naplatom potrazivanja po tom osnovu) Pa se tako u brojilac razlomka koji se naziva LIKVIDNA SREDSTAVA uracunavaju obrtna sredstva izuzimajuci zalihe, a to su :gotovina, ziro racun, kratkorocne hartije i potrazivanja od kupaca. Acid test = likvidna sredstava / kratkorocne obaveze Ovaj recio bi trebao da iznosi 1, sto znaci da se svaki dinar kratkorocnih obaveza pokriva sa 1 dinarom likvidnih sredstava. Ako je visi i li nizi od 1, situacija je ista kao i sa prethodnim slucajem kod opsteg racia likvidnosti. 3. Neto obrtna sredstva ( sredstva se odnose na aktivu, a izvori na pasivu)

Izracunavanje neto obrtnih sredstava je takodje znacajan pokazatelj likvidnosti. Poshto postoji ZLATNO PRAVILO FINANSIRANJA koje glasi da se kratkorocna sredstva finansiraju kratkorocnim izvorima, a dugorocna sredstva dugorocnim izvorima ! Primena ovog pravila maximizira dobitak preduzeca i osigurava mu blagovremeno odgovaranje na dospele obaveze. Losa je situacija kada se kratkorocnim izvorima finansiraju dugorocna sredstva (npr Stalna sredstva), a nije tako losa ali nije idealna po pitanju maximizacije profita situacija kada se dugorocnim izvorima finansiraju kratkorocna sredstva tj obrtna sredstva. Zato je bitno izracunati Neto obrtna sredstva, jer ona ustvari pokazuju koliko se obrtnih sredstava finansira ( ili eventualno nefinansira) iz dugorocnih izvora. Neto obrtna sredstva = obrtna sredstva kratkorocne obaveze Pr. Nos = 15000 4000 = 11.000 dinara, ovo znaci da se 11.000 din obrtnih sredstava finansira iz dugorocnih izvora. Sto znaci da je to dobro u smislu da su obrtna sredstva( likvidna sredstva) osigurana dugorocnim snabdevanjem, Ali to moze biti problem u smislu maximizacije profita,jer se nepotrebno finansiraju Obrtna sredstva dugorocnim izvorima, verovatno dugorocnim kreditima, a to je uvek skuplje nego da su u pitanju kratkorocni krediti. Znaci ok je sto se tice likvidnosi ali nije sto se tice profita jer se placaju vece kamate nego sto bi bilo da je uzet kratkorocni kredit koji bi takodje pokrio potrebna obrtna sredstva. Tako bi bilo ispunjeno ZLATNO PRAVILO sto je ustvari tesko izvodljivo u praksi ikad, ali je koristi kao idealna situacija pa se mere odstupanja od toga. Najopasnija bi bila obrnuta situacija, kada bi se kratkorocnim izvorimapokrivala dugorocna sredstva Npr. Uzimas kratkorocni kredit da bi kupovao nekretnine, akcije drugih preduzeca ili tako neka ulaganja...logicno to je zadnje vreme za preduzece.