Tajna drutva

TAJNA DRUTVA
VLADARI SVETA
Nik Harding

BEOGRAD 2006

Naslov originala The Secret Societies - Nick Harding Copyright na prevod za Srbiju IP BABUN Sva prava objavljivanja za Srbiju zadrava Babun. Izdava: Babun Prevod: Goran Boji Lektura: Ana Beli tampa: Lukatampa, Beograd Tira: 1000 Prvo izdanje 2006 ISBN 86-83737-42-X

Posveeno uspomeni na Stiva Redvuda Koji je odve rano pao na svom putu... Nedostajae nam.

Za XTC i njihovu muziku, hvala vam, momci. Karlu Saganu, Riardu Dokinsu, Majklu ermeru i Dejm su Rendiju hvala to su mi pokazali put u ovom svetu opsednutom demonima. Hvala ti Mo to si naprosto bila tu. Hvala Majku Gatselu i naim sastancima uz pi vo u Delfinu i onu Martinu koji je gledao eksploziju toaleta u Kanu. Hteo bih takoe da zahvalim i Niku Re nisonu za njegovo alhemijski veto vladanje tekstom.

Sadraj
Uvod Tajna drutva Napomena autora Asasini Bilderberka grupa Boemski gaj udna bratija Drutvo Dona Bira Drutvo trgovaca preduzetnika Garduna Gnostici Iluminati Karbonari Katari Kju Kluks klan Klub paklenog ognja Kraljevski prepotopski red bizona Kult Abramelina Kult crne majke Kult Mitre Lobanja i kosti Mafija Malteki vitezovi Masoni 9 19 21 23 27 35 40 42 43 45 49 57 64 68 70 72 79 82 85 86 93 99 101 104

Odabrani od Jupitera Gromovnika Oltarci Opus dei Ordini P2 Red anela pauna Red himalajskih uitelja Rozenkrojceri Ruski kastratori Sionski priorat Sufiji Sveti vem Tagovi Trijade Visoko svetenstvo Tebe Vitezovi svetog Kolomba Vitezovi templari Zlatna zora Ostala tajna drutva Zakljuci Bibliografija Na internetu

110 111 113 118 120 123 124 125 131 138 141 143 146 150 153 154 156 162 166 168 175 177

Uvod

Meu nama, to je ono to zovu Pulinelinom tajnom Maska, II, 12

U ljudskom drutvu, tajna udruenja su postojala hi ljadama godina. U odreenom smislu je naziv tajna drutva pogrean, poto su ona esto veoma javna. U stvarnosti su to drutva ije su tajne oigledne, ali es to ba te navodne tajne privlae najvie panje. Ono to uznemirava veinu ljudi je pretpostavljeni uticaj na drutvo koji imaju te organizacije i njihov odnos prema demokratskim procesima. Da li su takve strepnje oprav dane? Da li Slobodni zidari (masoni) zaista vladaju sve tom? Ako vladaju, kako se to uklapa u nain na koji grupa Bilderberg gleda na stvari? Da li je ideja novog svetskog poretka neto to se uklapa u planove Drutva lobanje i kostiju ili je ona jedini razlog postojanja Ilu minata? Da li svi oni hoe da vladaju svetom? Ako je tako, da li se odvija skriveni, svetski rat u kome svako

10

Tajna drutva

Uvod

11

tajno drutvo nastoji da uvrsti svoj poloaj na raun drugih? U nekoliko zemalja, tajna drutva su nezakoni ta. U okviru Evropske unije, na primer, u poljskom usta vu stoji da su ona zabranjena. Da li su Poljaci u pravu? Da li te prevashodno muke organizacije zaista ude da dominiraju svetom? Da li one manipuliu medijima i is piraju mozak svetskoj populaciji? Ili su to samo privatni klubovi u kojima se istomiljenici mogu sastati da raz govaraju i uivaju u prijatnim veerima u meusobnom druenju? Nema sumnje da je ovde na delu elja da se bude lan drutvene elite, a to je neto to svi ljudi osea ju u odreenom periodu svog ivota. Postoji elja da se odvoji od prosene mase ili da se pripada neem veoma posebnom, a ona je povezana sa verovanjem da e pripadnost jednoj takvoj eliti doneti bogate nagrade, novane ili druge. Jedna kritika upuena masonima, na primer, kae da su oni poslovni klub u kome se sklapaju ugovori i gde vlada pravilo poei me po leima, pa u poeati i ja tebe. Pa opet, ako je to glavna primedba koja se moe uputiti masonima, zato se na takav na in ne kritikuju organizacije kao to je, na primer, Li onski klub? On nije tajni, ali e i njegovi lanovi, kao i masoni, izai jedan drugom u susret da bi se uzajamno pomogli. Zar ne ine sve grupe istu stvar? ta je to kod masona i drugih tajnih drutava to izaziva gnev ljudi sa strane i to ih razlikuje od obinih drutvenih grupa? Stvar je u tome to sve te grupe tvrde da poseduju tajno znanje koje ne poseduje niko drugi. Sve tvrde da

poseduju neki oblik istine. Sve tvrde da su odabrane, dok one koji im ne pripadaju, neposveene, smatraju autsajderima i neznabocima, koji ne znaju ta je stvar nost ili su slepi za nju. Sve imaju ceremonije inicijaci je, od uzvienih do uznemiravajuih, koje omoguavaju posveenima da oseaju da su se upustili u neto poseb no. U tim ceremonijama postoji elemenat proienja kojim se odbacuje stari svet, a ulazi u novi. U tom no vom svetu, lanovi mogu postati upueni u tajnu mud rost jedinu tajnu mudrost koju vredi znati. esto je ta takozvana tajna mudrost samo nain da se zaokupi panja novoprimljenih sredstvo da se zbune ula, podstakne posveenost i zadri panja posveenika. ukalo se da vitezovi templari znaju gde se nalazi blago Solomonovog hrama, a pripisivalo im se i da uvaju tajnu Svetog Grala. Stvarnost je bila manje oaravajua, ali je ar nepoznatog ono to ta tajna drutva ini psiholoki pri vlanim. Ljudi misle da ti redovi moda imaju i vie tajnog znanja i jo dramatinijih informacija koje, u zavisnosti od pogleda na svet ili religijskih ubeenja, mogu da iznenade, razljute, uzbune, pa ak i zaprepaste javnost. Klasina taj na takve vrste koja je popularizovana u knjigama kao to su Sveta krv, Sveti Gral Linkolna, Bejdenta i Lija i Da Vinijev kod Dena Brauna glasi da Isus nije umro na krstu, a da se Marija Magdalena, njegova ena, koja je nosila njegovo dete, preselila na jug Francuske. Naravno, ti aspekti tajnih drutava zasnovanih na ju deohrianskim verovanjima preovladavaju u Evropi,

12

Tajna drutva

Uvod

13

Srednjem Istoku i u Severnoj Americi. U drugim delo vima sveta takve prie imaju malo ili nikakvog znaaja. Tonge, na primer, imaju svoje tajne, ali njihove tajne ne obuhvataju delovanje Isusa Hrista niti bilo koje di nastije koju je on ustanovio ili nije ustanovio u drevnoj Galiji. Kod tajnih drutava uvek je prisutan faktor kontrole, a prisutna je i duboko usaena ideja o moi. Najee su tajne koje ona uvaju samo su paravan za spoljanji svet neupuenih, a njegova svrha je da sakrije potrebu za moi i kontrolom. Tajna drutva namerno oko sebe stvaraju auru misterije. Oni promoviu razliku izmeu mi i oni, izmeu prosvetljenih i neznaboa ca. U njihovim oima nije toliko znanje mo, ve je skriveno znanje mo. O tome da li je to skriveno znanje zakonito ili ne, moe se diskutovati, ali je u vei ni sluajeva ono prazno i nitavno. Ako je znanje mo, onda je tajno znanje jo vea mo. Na primer, i amani i vete ene (vetice) imali su svoje tajne u kulturi bronzanog doba. Kovai su bi li ljudi sa velikim skrivenim znanjem, i mada su esto bivali gurnuti na marginu drutva, njihove su se vetine uvek traile i duboko potovale. Meutim, njihova mo se mogla izmeriti. Kovai su detaljno poznavali rad sa metalom. Vete ene su razumele lekoviti potencijal sveta prirode. Obe profesije su posedovale tajne koje su u velikoj meri pripadale stvarnom svetu. Mogu li se i tajna drutva pohvaliti time?

ta odreuje da li je neko drutvo tajno ili ne? Na primer, opte je miljenje da je Bnai Brith jedno tajno drutvo, ali da li je ono to zaista? Da li je to samo jedna svetska organizacija jevrejskog naroda ili, kako bi neki, koji su na strani hrianstva, hteli da nas ubede - ona ima svoju tamnu stranu? injenica je da je, uprkos kriti ci, Bnai Brith samo jedna drutvena organizacija koju je u Njujorku 1843. osnovalo dvanaest nemakih emig ranata. Da li Bilderberka grupa iza zatvorenih vrata definie ekonomsku strategiju za vladajuu desniarsku elitu, kako veruju neki leviari? Ako je tako, zato na njenim sastancima uestvuju stranke svih politikih bo ja? Kako se ire takvi mitovi? Kako to da savreno ne dune organizacije izlaze na glas da se bave svakojakim jezivim aktivnostima? Da li su ta pogrena tumaenja greke samih tih dru tava ili su posledica naina na koji ih mi vidimo? Da li ona slue kao podloga za nae sopstvene strahove i nesigurnosti? Ako oseamo da se sve urotilo protiv nas, onda je vie nego lako poverovati da neto deluje iza kulisa, neto skriveno to nas gui i ugnjetava. esto nai sopstveni strahovi daju teinu moima tajnih dru tava, a u mnogim sluajevima, sama ta drutva namerno zloupotrebljavaju nae strahove. Tajna drutva i moi koje im pripisujemo odraavaju bazini ljudski strah od kontrole i ugnjetavanja. Najvei broj kritiara tajnih drutava potie iz reli gioznih krugova, i oni primeuju svakakve neboanske aktivnosti koje ugroavaju njihovu hriansku ideologi

14

Tajna drutva

Uvod

15

ju. esto se pretpostavlja da su aktivnosti koje se odvi jaju unutar posveenih zidova loa, hramova i svetilita dela avola ili Satane. U izvrsnom delu Rona Donsona Tajni vladari sveta vidi se da su paranoini hriani ti koji misle da je pad drutva neminovan zbog opakih aktivnosti tajnih organizacija. U sve to se ubacuje i sta ra besmislica o svetskoj jevrejskoj zaveri da su tajna drutva delo Ziona, koji je avolski upro da srui sve to je sveto i bogobojaljivo. Ali, i levica ima sopstveni plan, pa esto optuuje masone, Bilderberku grupu ili Boemski vrt da su nedemokratske, elitistike i sutinski desniarske organizacije koje preskau dravne zakone i tee da uspostave novi svetski poredak. Ono to privlai ljude da postanu lanovi tajnih dru tava jeste to to novoprimljenima omoguavaju da se oseaju posebno, kao deo istaknute elite, odvojene od mase obinih ljudi. U odreenom smislu, ulazak u tajno drutvo nije mnogo drugaiji od deijih tajnih peina ili pridruivanja ulinim gangovima koji u veini sluaje va od novih lanova trae da uine neto smelo, prou neko krtenje, da bi tako zasluili potovanje starih lanova. Ljudski je eleti da se bude lan neke elitne grupe, manjine, posebno kod mukaraca. Drutvene struk ture, kao to su npr. golf-klubovi, pokazuju to dovoljno jasno. Reklamne agencije sve vreme igraju na tu kartu. One nas nagovaraju budite deo neeg posebnog, budi te drugaiji, imajte neto to niko drugi nema. Drugi veliki mit o tajnim drutvima jeste da ona pose duju veliku tajnu ili velike tajne. U stvarnosti, ta bi

te sveobuhvatne tajne mogle da budu? Jedna tajna koja se esto pominje je, kao to smo ve pomenuli, ta da je Isus (Jehoua ben Jozef, da ga nazovemo onako kako se najverovatnije zvao) ili preiveo raspee ili uopte nije bio razapet, ve se oenio Marijom i imao decu. Da li se to moe nazvati tajnom? Ili je to samo mogunost koja bi mogla da bude ili ne bude istorijski tana? Jedine pra ve tajne su one koje nauka tek treba da otkrije, a kad ih otkrije, ne postaju svojina neke elite, ve su dostupne svima. U tajnim drutvima, ideja o velikoj tajni je arga repa na tapu psiholoko sredstvo da se odri lojalnost i potinjenost. U irem drutvenom okruenju, zamisao da grupe kao to su vitezovi templari poseduju neku ve liku tajnu pre ima veze sa naim oekivanjima i naom eljom za misterijom nego sa stvarnou organizacije koja je u pitanju. Svuda gde postoji neka tajna i neto nepoznato, mi imamo nagon da popunimo tu prazninu bilo kojim brojem lanih pretpostavki. Jo jedna kritika tajnih drutava, ozbiljnija od kritike da se ona pretvaraju da poseduju skriveno znanje koje nemaju, jeste da ona deluju nezakonito. Najjednostavni je to prikazuje esto prepriavana pria o policajcu koji zaustavlja auto koji je prebrzo vozio, ali vidi da je za upravljaem lan njegove loe. Kratko mu namignuvi, kae vozau da nastavi svojim putem. (Zar se ne bi isto dogodilo i kada bi se dva obina prijatelja nala u toj situaciji?) Vanije od ovoga je esta teza da Drutvo lo banje i kostiju priprema budue lidere SAD i preko njih postie globalnu mo. Ali, to vie govori o moi i novcu

16

Tajna drutva

Uvod

17

nego o mahinacijama nekog tajnog drutva. Novac je moniji od bilo kog zaveta. Da li monici gladni nafte manipuliu narodom zbog svog tajnog drutva ili zbog svojih bankovnih rauna? Pre e biti da je zbog ovog drugog. Sva vernost tajnim drutvima odlazi u vetar kad Mamon pozove. Kao to je napisao Milton u Izgublje nom raju: Njegovi pogledi i misli uvek su bili nanie okrenuti, vie se divei bogatstvu nebeskog plonika, kovanom zlatu, nego osobi boanskoj i svetoj... Verovatnije je da je uzrok uspeha tajnih drutava strah koji je duboka motiviua sila za svako ljudsko bie. U kulturi koja se ubrzano ralanjuje, u kojoj je na dne vnom redu nesigurnost, gde se stari poredak bori da opstane pod globalnim, ekonomskim i prirodnim pri tiscima koji su van njegove kontrole, privlana je ide ja da neki oblik stabilnosti poiva u nekakvim tajnim okvirima koji su (naizgled) upleli prste u stvarnost. U esto brutalnoj i gruboj stvarnosti savremene kulture, izolovani pojedinci trae utehu u vioj moi ili poseb nom znanju nekog tajnog drutva. Zajedniki ideali omoguavaju pojedincu da se oseti kao deo grupe koja ga spremno prihvata u svoj klan sve dok se dri pra vila pravila koja su potrebna da se ogranii taj isti po jedinac. Prava sloboda nadmauje i elje i sposobnosti veine, pa u jednom drutvu u kome su pravila nestala ili su se prosto nepojamno izmenila, jedno tajno dru tvo moe da ljudima ponudi ba ono za ime tragaju vostvo, grupno razmiljanje, zajednika verovanja i kolektiv, ili barem druenje.

Ova knjiga ukratko opisuje najpoznatija tajna dru tva, od kojih mnoga cvetaju i danas, iako su se znatno izmenila od vremena kada su nastala. Osim to e poku ati da rasvetli razne organizacije kao takve, posveu jui posebnu panju njihovim poecima i osnovi njiho ve moi, ova knjiga e pokuati da objasni zato su tajna drutva tako plodna i kakva psihologija stoji u njihovoj osnovi. Zato su ona prevashodno muka? ta je to u tim tajanstvenim grupama to ih ini tako privlanim? Zato tako mnogo njih insistira da potencijalni lanovi moraju da se podvrgnu poniavanju i posebnim ceremonijama inicijacije? Koliku mo zaista poseduju u savremenom svetu? Da li zaista utiu na politiku drava? Ukratko, da li zaista vladaju svetom, u ta nas ubeuju pobornici teorije zavere? Kao deca, imali smo peine i gangove; kao odrasli, imamo loe i tajna drutva.

Ono to je zajedniko svim tajnim drutvima: Tvrde da poseduju tajno znanje Tvrde da su jedini istinski uvari tog znanja Tvrde da je to tajno znanje jedina vrhunska istina Tvrde da imaju dugu istoriju ponekad od pradavnih  vremena ali u svim sluajevima su ovakve tvrdnje neosnovane esto ih progone oni koji nisu njihovi lanovi obi  no crkva, koja se plai neboanskih puteva

18

Tajna drutva

 ptuuju se da imaju skriveni plan da potkopaju o O veanstvo Elitistika su Njihove ceremonije inicijacije ukljuuju ritualnu smrt  koja podrazumeva prelazak iz starog u novi ivot Kunu se na vernost / imaju tajne pozdrave i metode  prepoznavanja Prete svojim lanovima tekim posledicama ako obe  lodane tajne esto imaju nekog harizmatinog vou ili vodeu figu  ru koja tvrdi da je mesija ili reinkarnacija mesije Teorije zavere esto se bave njima Neretko se slue svojom vidljivom moi da u iroj  zajednici izazovu strah i odreen stepen strahopo tovanja Nemaju pravih tajni, osim svojih rituala inicijacije i  metoda uzajamnog prepoznavanja

Tajna drutva
Znam da je to tajna Jer se o njoj apue svuda... Viljem Kongriv

Napomena autora Ogranien prostor onemoguava nam da ovde obradi mo sva tajna drutva koja su postojala, ali smo obradili najpoznatija. Organizacije kao to su SS i Tonton Makut (Tontons Macoute, privatna policija haianskog dikta tora Fransoa Duvaljea, prim.prev.) su izostavljena jer su one, mada poseduju neke karakteristike tajnih drutava, prevashodno bile tajne policije.

Asasini

Asasini behu fanatini ogranak tajne muslimanske sekte zvane ismaili, ija su ezoterika uenja zastupala ideju da su sva dela moralno ambivalentna, to je asasinima omoguilo potpunu slobodu u ponaanju. Re assa sins (atentatori, prim.prev.) je, naravno, ula u engleski jezik u znaenju ljudi koji su spremni da ubijaju iz re ligioznih i politikih razloga. Dok su bili na vrhuncu moi, asasini su predstavljali tajnu organizaciju koja je svima ulivala veliki strah. Asasin je mogao da se godi nama pretvara pre nego to bi napao svoj cilj, a esto bi se i sprijateljio sa rtvom davno pre nego to bi je ubio. Oni su irili strah jer je izgledalo da imaju oi i ui svu da, a metodi su im im bili krajnje nemilosrdni. Poetkom 11. veka ovu organizaciju je osnovao Ha san Ibn Sabah, iitski musliman iz Korasana. On je prouavao ismailiansko uenje u Niapuru i od tamo njih religioznih voa stekao je dobro razumevanje nji

24

Tajna drutva

Asasini

25

hovih tajnih znanja, da bi se na kraju uspeo na jedan od najviih poloaja u njihovoj organizaciji. Ali, u Kairu se estoko posvaao sa ismailianskim voama i morao je da napusti Egipat i preko Alepa i Damaska ode u Persi ju. Tamo je okupio sledbenike i 1090. krenuo da osvo ji planinsku tvravu u Alamutu. Tamo je osnovao sektu koja se nije mnogo razlikovala od ismailiana i usvojila je mnogo od njihovog uenja, ali sa dodatnim metodom upotrebe raznih tehnika ubijanja protiv svih neprijatelja. Poglavar ovog reda bio je apsolutni vladar eik al debal, ili starac sa planine. Njemu su bili potinjeni dai al kirbal, ili veliki priori, a potom dai, ili priori. Na etvrtom nivou bili su refici (refik) koji su bili pomoni ci sa deliminim znanjem odreenih aspekata tog kulta, a ispod njih bili su fedavi, ili fedai (posveenici) veliki neinicirani, koji su ipak bili posveeni cilju te organi zacije i slepo su sluali nareenja starca sa planina. Pre nego to bi fedavije poslali u njihove ubilake misije, dovodili su ih u stanje ekstaze, konzumiranjem haia (konoplje). Zbog toga su postali poznati kao haiini ili konzumenti haia, pa se ta re vremenom promenila u assasin u zapadnim jezicima. Lasik, ili iskuenik, bio je esti nivo ovog reda, a radnici i mehaniari sedmi, a oni su morali da se najstroe dre Korana. Za razliku od njih, iniciranima je dozvoljavana velika sloboda u religiji i oni su esto smatrali da su religiozne tehnike od malog znaaja. Hasan je umro 1124, a vlast je preuzeo njegov glav ni dai, Kia Busurg Omid. Pod njegovom vladavinom,

asasini su se uvrstili u Siriji i uskoro dokazali svoju mo ubistvom dva kalifa. Godine 1163. Hasan II je od luio da ukine islam u asasinskoj dravi. Umesto toga, pokuao je da otvori red prema spolja, prenosei svo tajno znanje ljudima izvan kruga iniciranih. U skladu sa asasinskom tradicijom, ubio ga je njegov urak. Njegov sin, Mohamed II, koji je vladao gvozdenom batinom, upustio se u pregovore sa krstaima, koji su ostali ne dovreni. U pokuaju da ujedini islamske snage, Mo hamed se pobunio protiv Saladina i pokuao da ubije saracenskog vou, poslavi mu tri asasina. Nije ni udo to su za Saladina asasini postali neprijatelj broj jedan. Godine 1176, u nastojanju da jednom zauvek uniti taj kult, Saladin je okupirao njihovu teritoriju i zapoeo da istrebljuje stanovnitvo. U strahu da e biti potpuno uniteni, asasini su sklopili primirje sa Saladinom i pre stali sa pokuajima da ga ubiju. U to vreme su stvarnu vlast meu asasinima imale dve voe, Hasan u Persiji i Sinan u Siriji. Sinan je bio nemilosrdan ovek koji je smatrao da je inkarnirani bog. Najvei deo dana stajao je na jednoj steni, odeven samo u tanku koulju, propovedajui gorljivo svoje verovanje u sopstvenu strahovitu mo. Nakon smrti Muhameda II, njegov sin Dalaludin je povukao Hasanova nareenja da asasini ne moraju da se dre religije, i uviajui da mogu postati moniji ako spolja izgledaju pobono, insistirao je na posveenosti islamu. Proklinjui svoje prethodnike, ubedio je islam ske monike u svoju iskrenost i oni su ga uinili prin