BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.

RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKIRAD.COM WWW.DIPLOMSKIRAD.COM WWW.MATURSKIRAD.COM

NA NAIM SAJTOVIMA MOETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV

SADRAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MOETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U NAOJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI,DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJI MOETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOETE DOBITI NA NAEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA OFFICE@SEMINARSKI-RAD.COM

SADRZAJ:

1.UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 2.SOCIOLOGIJA MAKSA VEBERA. . . . . . . . . 2 3.VEBEROV METOD IDEALNIH TIPOVA. . . 5 3.1.STA SU IDEALNI TIPOVI?. . . . . . . . . . . . . . 5 4.MAKS VEBER-IDEALNO TIPSKI MODEL BIROKRATIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 4.1.OBLICI DRUSTVENOG DELOVANJA. . . . 7 4.2.POJAM VLASTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 4.3.ELEMENTI BIROKRATIJE. . . . . . . . . . . . . . 8

5.LITERATURA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

1. UVOD
Maks Veber (1864-1920) je nesumljivo izvrio najpresudniji uticaj na razvoj sociologoje, naroito na onaj njen deo koji bi se, nasuprot kritikoj, mogao nazvati sistematskom orijentacijom. Zadatak sociologije je da istrauje znaenje ljudskog ponaanja. Veber razlikuje etiro osnovna tipa ovekovog delovanja: 1. Ciljano racionalno-koje znai da pojedinac racionalno predstavlja ciljeve i bira sredstava za njihovu realizaciju, 2. Vrednosno-racionalno, gde4 pojedinac pored racionalno usmerenih ciljeva, ipak, opredeljuje se i deluje prema vrednosnim kriterijumima, 3. Tradicionalno, derminisano tradicionalnim vrednostima, navikama i obiajima, 4. Afektivno delovanje obuhvata iroku lepezu moguih tipova delovanja od emotivnih postupka do oslobadjanja od unutranjih tenzija.

2. SOCIOLOGIJA MAKSA VEBERA

Maks Veber je stvarao u takvoj duhovnoj atmosveri u kojoj je, kao to smo videli, najvei broj nemakih naunika i filozofa smatrao da izmedju prirodnih i drutvenohumanistikih nauka zasnivalo se na uverenju da prirodne nauke imaju bitno teorijski, a drutveno istorijski karakter.Iako se suprotstvaljaju radikalnom odvajanju prirodnih i drutbvenih nauka, Veber je ipak smatrao da je njihov karajnji cilj nije i ne moe biti isti.Dok se prirodne nauke interesuju za opta svojstva i opte odnose medju pojavama,dotle se drutvene nauke zanimaju za pojedinane dogadjaje i konkretne uzrone veze izmedju njih. Kao i sve druge drutvene nauke, sociologija ima kulturnoistorijski karakter, a njen zadatak je da razume postojee drutvo u njegovoj osobenosti, da objasni mehanizme njegovog nastanka i odravanja, te da naznai perspektive njegovog daljeg razvitka.Po Veberovom miljenju, ne postoje neki objektivni kriuzterijumi po kojima bi naunik mogao da odabere predmet svog istraivanja. Veber drutvo shvata na izrazito nominalistiki nain, to znai kao rezultat delovanja pojedinaca koji ga sainjavaju. Osnovna jedinica socioloke analize moe biti samo ovek njegovo delanje, odnosno delanje veeg broja pojedinaca.

_________________________________________________

1Dr Dragan Suboti, Sociologija, Beograd, 2005. str.86 2 Mihajlo Djuri, Sociologija Maksa Vebera, Matica Hrvatska, Zagreb, 1964, str 60 3 M.Djuri, Sociologija Maksa Vebera, str 57.

-2-

Verujui da ljudsko delanje izrazito voljno po karakteru, tj. da ovek uvek tei ostvarivanju izvesnih ciljeva, bilo svesno i mnamerno, bilo pod pritiskom navike i emocionalnih poriva, Veber izrazito naglaava da se mogu razumeti samo razni oblici smisaonog individualnog ponaanja. Razumevanje smisla nekog ponaanja sastoji se u otkrivanju subjektivno shvaenog odnosa izmedju cilja i sredstava. Zato se sovciologija i odredjuje kao "nauka koja hoe da razume i tumai drutveno delovanje i time objasni ono to je uzrono u njegovom toku i njegovim posledicama" 4 Za Vebera drutveno delovanje je osnovna jedinica siciolokog prouavanja. Od drugih oblika ponaanja delovanje se razlikuje po tome to ima unutranju subjektivnu stranu koja se moe razumeti. S obzirom na to koliko je unutranja subjektivna strana u njemu izraena, drutveno delovanje moe biti: 1. Ciljno-racionalno-kad se dela u skladu sa oekivanim ponaanjem predmeta spoljnog sveta i drugih ljudi, 2. Vrednosno-racionalno-kad se svesno veruje u etiku, estetsku, religioznu ili bilo kakvu drugu apsolutnu vrednost nekog odredjenog ponaanja, 3. Afektivno, naroito emocionalno-kad se dela u skladu sa aktuelnim afektima i drutvenim stanjem, 4. Tradicionalno-kad se dela u skladu sa ustaljenim navikama. 5 Kao i svi drugi pojmovi, ovi tipovi delanja imaju apstraktno-analitiki karakter. Poto je zadatak sociologije da razume drutveno delovanje to podrazumeva i tumaenja ireg konteksta znaenja u kome se to delovanje odvija, ona mora da stvori takve pojmove koji se znatno udaljuju od stvarnosti, ali koji su u najveem moguem stepenu smisaono adekvatni. Za razliku od pojmova koji se primenjuju u prirodnim naukama, u sociologiji je idealan tip formulisan subjektivnim kategorijama, odnosno"nameravanim znaenjem" jedne radnje za jednog nosioca. 6 Osnovni predmet svih konkretnih Veberovih sociolokih prouavanja bilo je moderno kapitalistiko drutvo, kao jedinstven i celovit drutveno-ekonomski sistem. Poput Marksa, bitnu crtu ovog drutva on je video u njegovoj privrednoj strukturi, u ijoj osnovi stoji preduzee, kome je glavni cilj da proizvodi na to racionalniji i efikasniji nain, ostvarujui profit, to zahteva veliko struno znanje. Ovo osnovno uverenje usmerilo je Veberova istraivanja u dva pravca: na uticaj specifine protestanske etike na razvoj kapitalizma i na istraivanje birokratije, koja se posmatra kao nerazvojno povezana sa racionalnom organizovanim preduzeem i legitimnom vlau. U njegovom nastajanju presudnu ulogu odigrao je religiozni pokret reformacije u 16. i 17. veku . Odnosno asketski protestanizam koji se razvio u krilu reformisane, pre svega kalvinistike crkve. _________________________________
4 Maks Veber, Privreda i drutvo, tom I, Prosveta, Beograd, 1976, str.3 5 M.Veber, Privreda i drutvo, I, str.16-17 6 H.E.Barnes, Uvod u istoriju sociologije, I, str.332-333

-3

Branei se od prigovora da je odbacujui jedan redukcionizam zapao u drugi, Veber istice da, iako odbacuje marksisticku teoriju o kojoj se reformacija moze posmatrati kao istorijski nuzan proizvod ekonomskih i drustvenih promena toga doba, on ipak nema nameru da podrzava ni jednu "tako nerazboritu i doktrinarnu vezu", po kojoj kapitalizam mogao da nestane samo kao posledica izvesnih efekata reformacije,ili da je cak kapitalizam njen proizvod. Veber je preduzeo obimna uporedna istrazivanja odnosa izmedju religiozne etike i drustveno-ekonomske organizacije velikih svetskih religija.On je smatrao da su materijalno bogatstvo, drustveni ugled i drustvena moc tri osnovne i relativno samostalne dimenzije drustvene slojevitosti koje nije moguca svesti na jedan zajednicki imenitelj. Za Vebera, klasa je svaka grupa ljudi koji se nalaze u istom klasnom polozaju, bilo pozitivno ili negativno privilegovanom. U osnovi, one se mogu podeliti na: 1. posednicke klase, kad se razlike u posedu primarno odredjuju klasni polozaji, 2. poslovne klase, kad izgledi na trzisno koriscenje dobara i usluga primarno odredjuju klasni polozaj, 3. drustvene klase, kao sveukupnost onih klasnih polozaja medju kojima je lako mogucna i simbolicni vidljiva razmena pojedinaca na licnim osnovama ili u nizu generacija. Za razliku od pojma klase koji se uglavnom vezuje za diferencijaciju ljudi po osnovu njihovog ekonomskog bogatstva, Veber upotrebljava izraz "drustveni sloj" ili "stalez" da bi njime oznacio "karakteristicno postojece pravo u odnosu na pozitivnu i negativnu privilegiju u pogledu drustvenog ugleda", ukoliko ono pociva na jednom ili vise sledecih osnova: a) nacin zivota, b) uobicajeni proces obrazovanja, c) drustveni prestiz na osnovu porekla ili zanimanja. Vazno mesto u Veberovom razmatranju drustvene organizacije zauzima pitanje opravdanja vlasti.Po njegovom misljenju, postoje tri idealna tipa legitimne vlasti: racionalni, tradicionalni i harizmatski. Racionalna ili zakonska vlast predstavlja specifican pronalazak zapadne kulture. Tradicionalna vlast se zasniva na veri u svetost postojecih drustvenih normi i ustanova. Harizmatska vlast ne poznaje nikakva pravila ni racionalno uspostavljena, ni tradicionalno nasledjena. Iako spada u red najdubljih i najuticajnijih teorija, Veberova sociologija, uprkos nesumnjivim kvalitetima, ima i neke nedostatke. Ovo se u prvom redu odnosi na njegov psihologizam i nominalizam. Najpoznatija Veberova teza po kojoj se razvitak zapadno evropskog kapitalizma posmatra kao rezultat delovanja jedne specificne etike nastale u krilu reformisane kalvinisticke crkve. -4

Time je Veber zapravo stvari pojednostavio-umesto da kalvinisticku etiku objasnjava kapitalistickim nacinom proizvodnje, u nejsirem smislu te reci, ili da ih dovede u slozeni odnos uzajamne zavisnosti, on taj novi nacin proizvodnje pokusava da objasni kao posledicu delovanja odredjenih duhovnih promena. Mada je drustvene promene sagledavao kroz sukob tradicionalizma, harizme i racionalnosti, Veberova odbrana racionalnosti zapadno evropskih drustava-koja se pokazuje u prevlasti matematike, racionalnog eksperimenta, rentabilnosti, proracunljive delotvornosti i birokratske organizacije-dovodi u pitanje i sam pojam racionalnosti i pretvara se u odbranu legitimnosti postojeceg poretka.

3. VEBEROV METOD IDEALNIH TIPOVA

Osnovni zadatak sociologije se svodi na kritiku savremenog (modernog i post modernog) drutva. Iz primera Veberovog metoda idealnih tipova vidi se da je "socioloki genije negativan", da"sociologija poinje da" potkopava" od asa kad pone da primenjuje na drutvenu stvarnost svoj osobeni nain gledanja", i "da je to tako bez obzira na to da li pojedinani sociolog namerava da potkopava". Metod idealnih tipova je jedna od najpoznatijih taaka Veberove metodologije i sociologije. Pri samoj pomeni Veberovog imena najee pomislimo na metod idealnih tipova. Shvatanje idealnih tipova spada u najteu i najzamreniju stranu Veberovog metodolokog programa. Metod idealnih tipova Veber zaniva na tezi da se samom upotrebom uoptenih teorijskih kategorija moe logiki pokazati postojanje uzrone povezanosti. Veber je verovao da svi osnovni socioloki pojmovi imaju idealnotipski karakter.

3.1.TA SU IDEALNI TIPOVI?

Po Mihailu Djuriu je najbolji nain da se prodre u sredite Veberovog shvatanja idealnih tipova bio onaj preko izvesnih optih pojmova. Veber odbacuje svaku pomisao na mogunost potpunog i iscrpnog saznavanja stvarnosti. Veber razlikuje etiri tipa drutvenog delovanja. Kod nekih oblika ljudskih delovanja(tradicionalnog, emocionalnog i afektivnog delovanja) preovladjuju iracionalni, a kod drugih(ciljno-racionalnog i vrednosno-racionalnog delovanja) racionalni inioci, i zato nisu jednako razumljivi.

____________________________
7 Mihailo Djuri, problemi sociolokog metoda, Zagreb, 1987,str.71 8 M.Veber, Privreda i drutvo, I, Beograd, 1976

-5

Na osnovu razradjenog modela ljudskog delovanja, Maks Veber ovako formulie tipove ljudskog delovanja: "kao i svako drugo delovanje, drutveno delovanje se moe razvrstati u etiri grupe: - ciljno-racionalno delovanje, - vrednosno-racionalno delovanje, - afektivno delovanje, - tradicionalno delovanje". Svaki od navedenih tipova drutvenog delovanja predstavlja idealni tip. Kako se sociologija po Veberu "ograniava na prouavanje pojava koje je mogue razumeti", to kako se bavi "razumevanjem drutvenog delovanja, ona ima za cilj da stvori metodoloki valjane racionalne i idealne tipove koji bi bili zanmena za pojam zakona. U Metodologiji drutvenih istraivanja o siociologiji kae sledee: "tip drutvene nauke koji nas ovde interesuje jeste empirijska nauka o konkretnoj realnosti. Veber daje prednost racionalnim idealnim tipovima, jer smatra da se samo pomou njih moe objasniti koliko na stvarno delovanje utiu iracionalni inioci i koliko ti inioci skreu njegov tok od isto racionalnog pravca. Koristei se metodom idealnih tipova Veber je konstruisao modele ljudskog delovanja, vlasti, moi, autoriteta, birokratije...Na primer, ljudsko delovanje se razlikuje od ponaanja. Drutveno delovanje je posebna vrsta delovanja.

4. MAKS VEBER-IDEALNOTIPSKI MODEL BIROKRATIJE

Veberovo shvatanje strukture i organizacije savremenog drustva pociva na siroko postavljenoj uporedno-istorijskoj podlozi.Veber nije pobornik evolucionizma u sociologiji, niti je uopste verovao da ljudsko drustvo napreduje od nizih ka visim oblicima.Bio je potpuno uveren da se samo poredjenjem odabranih drustveno-istorijskih situacija sa postojecim drustvenim odnosima i oblicima moze otkriti ono sto je najvaznije za razumevanje epohe u kojoj zivimo.Veber je uporedno-istorijski metod primenio u istrazivanju birokratije kao moderne drustvene organizacije.Veber ima veoma razvijen, skoro negativan, kriticki odnos prema razlicitim sistemima drustvenih organizacija, a pre svih prema drustvenim organizacijama.

___________________________
8.Mihailo Djuric,Sociologija Maksa Vebera,Zagreb,1987,str 187-188

-6-

4.1.OBLICI DRUSTVENOG DELOVANJA

Za Vebera pojam drustvenog delovanja predstavlja osnovnu jedinicu socioloskog poucavanja, osnovu na kojoj se konstituise sociologija.Bez njega ne mozemo razumeti idealnotipski model birokratije.Termin "idealan" kod Vebera ne treba shvatiti u smislu "najpozeljniji", "najsavrseniji" i slicno, nego u smislu"cisti"model.Veber je identifikovao cetiri tipa drustvenog delovanja: - afektivno, - tradicionalno, - vrednosno-racionalno i - ciljno-racionalno delovanje. Po Veberovom misljenju,ciljno-racionalno delovanje je postalo domonantan nacin delovanja u modernom industrijskom drustvu. Birokratija, po Veberovom misljenju,predstavlja racionalno delovanje u institucionalnom obliku.U Veberovom idealnotipskom modelu birokratije princip racionalnosti se naprosto ne moze mimoici.

4.2.POJAM VLASTI
U svom sistemu socioloskih kategorija Veber ostro odvaja moc od vlasti.U privredi i drustvu Veber istice da moc oznacava svaki stepen verovatnoce da se nametne svoja volja u jednom drustvenom odnosu, uprkos otporu, bez obzira na cemu pociva ova verovatnoca.Moc je toga moc nad drugima, ili, moc je svaki stepen verovatnoce da pojedinac nametne svoju volju u nekom drustvenom odnosu. Pitanje opravdanja vlasti zauzima vazno mesto u Veberovom razumevanju drustvene organizacije.Po Veberovom misljenju odnos izmedju onoh koji imaju pravo da zapovedaju i oni koji su duzni da slusaju ima unutrasnju, subjektivnu stranu koju mozemo razumeti. Veber polazi od pretpostavke da oblici legitimnosti poticu iz tipova drustvenog delovanja.Afektivno,tradicionalno i racionalno delovanje, svaki oblik za sebe, nudi poseban motiv poslusnosti-motiv koji se temelji ili na emociji, ili na obicaju, ili na racionalnosti.U sasvim cistom obliku postoje samo tri tipa legitimne vlasti:harizmatska, tradicionalna i zakonska vlast.

-7-

4.3.ELEMENTI BIROKRATIJE
Treba odgovoriti na pitanje koji su osnovni elementi Veberovog idealnotipskog modela racionalne birokratske organizacije? Postoji veci broj elemenata, a mi cemo ukazati na najvaznije: 1. funkcionisanje moderne birokratije predstavlja postojanje principa nadleznosti pojedinih organa za obavljanje sluzbenih poslova.Poslovi se obavljaju u granicama nadleznosti odnosno sluzbenih duznosti kao redovnih delatnosti. 2. za birokratsku organizaciju najcesce se vezuje nacelo hijerarhije.U svakoj birokratskoj organizaciji postoji strogo odredjena hijerarhija ovlascenja.Birokratske organizacije su pretvorene u piramidu zapovesti i odgovornosti.Ona funkcionise preko lanca komandovanja koji se proteze od vrha nadole. 3. postupci birokratskog upravljanja nisu stvar ciste rutine,kao sto na prvi pogled izgleda.Birokratsko vodjstvo poslova pociva na aktima ili pisanim dokumentima. 4. sluzbenici se imenuju na temelju strucnog znanja i kvalifikacija.To znaci da sluzbene duznosti, ili bar specijalizovane duznosti, obavljaju oni pojedinci ili skupine koje poseduju strucno znanje, koji su skolovani.Veber konstatuje da birokratska organizacija u sustini znaci kontrolu na osnovu znanja. 5. kada se jednom imenuje,sluzbenik radi puno radno vreme i ime platu.Cinovnik redovno prima novcanu nadoknadu u obliku tacno utvrdjene plate i starosno obezbedjenje u obliku penzije. 6. birokratska organizacija strogo odvija privatni od sluzbeni prihoda.Sluzbenik ne poseduje ni jedan deo organizacije za koji radi niti se moze posluziti svojim polozajem za vlastitu korist. 7. duh formalisticke impersonalnosti sluzbenika, kako istice Veber, predstavlja idealnog sluzbenika.On svoje poslove obavlje po pravilima, a ne na licnim obzirima, tako da njegovo delovanje, racionalno, a ne afektivni ili emotivno. Nabrajanjem nismo iscrpeli sve elemente birokratske organizacije a niti smo Veberovu analizu doveli do kraja.Zelimo istaci jos jedan momenat.Veber je i te kako bio svestan losih strana birokratske organizacije.Posebno je ukazivao na opasnost od restrikcije ljudske slobode ukoliko se insistira samo na specijalizovanim poslovima.Uzasno je pomisliti da ce svet jednog dana biti prepun sicusnih tackica, sicusnih ljudi koji se grcevito drze sicusnih poslova i bore se za vece. Za Vebera je veliko pitanje sta mozemo suprotstaviti toj masineriji da bismo jedan deo covecanstva sacuvali od tog rasparcelisanja duse, od te vrhunske vladavine birokratskog nacina zivota.Veberov idealnotipski model birokratije je izazvao i verovatno ce jos dugo izazivati polemike.Njegova konstatacija da je birokratija od uvek bila i jeste instrument moci prvog reda za onoga ko kontrolise birokratski aparat. -8-

Ovim nismo sve rekli o Veberijanskoj kritici birokratske organizacije.Pored nje postoje i druga istrazivanja negativnog delovanja drustvenih organizacija.

5.LITERATURA

Profesor doktor Dragan Subotic,Sociologija,2005 godina. Mihailo Djuric,Sociologija Maksa Vebera,Matica Hrvatska,Zagreb,1964 godina. Mihailo Djuric,Sociologija Maksa Vebera,1987 godina. Maks Veber,Privreda i drustvo,tom I,Prosveta,Beograd,1976 godina. H.E.Barnes,Uvod u istoriju sociologije,I. Mihailo Djuric,Problemi socioloskog metoda,Zagreb,1987 godina.

-9-

-1-