Alhemiar je poznavao legendu o Narcisu, lepom mladiu koji je iao da posmatra sopstvenu lepotu koja se ogledala u jezeru.

Toliko je bio opinjen samim sobom da je jednog dana pao u jezero i utopio se. Na mestu gde je pao nikao je cvet koji su nazvali narcis. Ali Oskar Vajld nije tako zavrio ovu priu. On je napisao da su, kada je Narcis umro, dole umske nimfe i zatekle dotle slatkovodno jezero pretvoreno u krag slanih suza. "Zato plae?" - upitae umske nimfe. "Plaem za Narcisom" - ree jezero. "Ah, nimalo nas ne udi to plae zbog Narcisa" - nastavie one. "I pored toga to smo mi sve stalno trale za njim po umi, ti si bilo jedino koje je imalo priliku da izbliza posmatra njegovu lepotu." "Pa zar je Narcis bio lep?" - upita jezero. "A ko bi osim tebe mogao to bolje da zna?" - odgovorie iznenaene nimfe. "Na kraju krajeva, on se svakoga dana s tvojih obala naginjao nad tebe.'' Jezero je na trenutak zautalo. Najzad ree: "Ja plaem za Narcisom ali nikad nisam primetio da je narcis lep. Oplakujem Narcisa zato to sam, uvek kada bi se on nagao nad mene, moglo u dnu njegovih oiju da vidim odraz svoje sopstvene lepote." Odlomak iz knjige "Alhemiar"