PRIKUPLJANJE INFORMACIJA TEHNIKOM INTERVJUA

Postoji niz razliitih opisa i odreivanja intervjua. Evo nekih od definicija intervjua: Intervju je poseban nain voenja razgovora koji ima za svrhu prikupljanje informacija. Intrevju je razgovor s ciljem. Intervju je postupak paljivog postavljanja pitanja, sluanja i opaanja u kojem je panja usmerena na sagovornika, a belee se njegovi odgovori i opaanja.

PLANIRANJE INTERVJUA U ZDRAVSTVENOJ PRAKSI

Zdravstveni radnici trebaju u srazmerno kratkom roku prikupiti vei broj vanih informacija da bi mogli postaviti dijagnozu, odrediti plan nege i leenja, te predvideti i spreiti komplikacije. Iako je bolesnik duan dati podatke potrebne za odreivanje dijagnoze i leenja, to ne znai da mora biti sposoban opisati svoje probleme strunim medicinskim terminima ili da mora znati povezati simptome koje primeuje sa svojim ponaanjem ili nekim drugim okolnostima. Zadatak je zdravstvenog radnika prepoznati i izdvojiti bitne informacije. To mu omoguava tehnika intervjua. Intervjuer vodi i podstie razgovor, a zadatak je dobiti jasne i potpune odgovore od sagovornika. Potrebno je znati da bolesnik moe ne izneti sve podatke: zbog neprijatnosti, sumnjiavosti, jer ih se ne moe odmah setiti, moe se pokuati pokazati u boljem svetlu, pokuati uveriti intervjuera u sopstvene stavove ili dodavati neke nevane informacije. Ako intervjuer ne moe ukloniti nevane podatke, intervju e postati manje efikasan, a ako propusti sakupiti sve bitne injenice, sadraj intervjua bie pristrasan, zakljuci netani. Zbog toga je potrebno dobro isplanirati intervju. Planirati intervju znai da intervjuer mora odrediti cilj intervjua, vrstu intervjua, oblik i sadraj pitanja te motivisati sagovornika za davanje podataka. Sagovornik e pristati na intervju ako razume njegovu svrhu i ako intervju percipira kao sredstvo za postizanje eljenih promena, a intervjuera kao sposobnu i dobronamernu osobu. Smatra se da je odnos s intervjuerom ono to je najvanije u intervjuu. Intervjuer se mora zadubiti u probleme klijenta, prihvatiti ga kao osobu, dopustiti mu izraavanje oseaja i liiti intervju preteranih pritisaka.

48

VRSTE INTERVJUA S obzirom na strukturu, postoji:

Zatvoreni intervju s predvienim odgovorima Intervjuer postavlja unapred odreena zatvorena pitanja, a klijent bira izmeu predvienih, odnosno zadatih odgovora. Prednosti ovog intervjua su jednostavnija analiza podataka, mogunost direktnog uporeenja odgovora i postavljanja veeg broja pitanja u kratkom vremenu. Nedostatak je u tome to klijent moe ovako prikupljanje podataka doiveti kao mehaniko, nevano, nelino. Prisiljen je prilagoditi i saeti svoje iskustvo u kategorije odgovora koje je priredio intervjuer, zbog ega moe doi i do iskrivljavanja onoga to sagovornik stvarno misli. Standardizovani, struktuirani intervju Formulacija i redosled pitanja su unapred odreeni. Pitanja su formulisana kao potpuno otvorena. Prednosti ove vrste intervjua su u tome to sagovornici odgovaraju na ista pitanja, poveavajui tako uporedivost odgovora, smanjuje se uticaj intervjuera i njegove pristrasnosti i olakava analiza odgovora. Nedostatak je smanjena mogunost prilagoavanja pojedinim sagovornicima i okolnostima. Standardizovana formulacija pitanja moe ograniiti prirodnost i vrednost pitanja i odgovora. Polustruktuirani intervju Teme koje intervju treba pokriti odreene su unapred, a pitanja samo u okvirnom obliku. Formulisanje pitanja i redosled njihovog postavljanja preputa se intervjueru. Dobra strana je u tome to ovakav intervju ostaje uglavnom u obliku razgovora i prilagodljiv situaciji. Nedostatak je mogunost da se nenamerno ispuste vane teme. Intervjuerova sloboda u formulisanju i redosledu pitanja moe uticati na razliitost odgovora, smanjujui tako uporedivost odgovora.

Neformalni, nestruktuirani intervju Ovaj intervju lii nevezanom razgovoru u kojem do izraza dolaze interesi i intervjuera i intervjuiranog. Ne polazi se od odreenog tipa ili redosleda postavljanja pitanja u stvarnom kontekstu i na prirodan nain. Iako na prvi pogled deluje kao da ga je lako voditi, neformalni intervju je verovatno najtee obaviti. Prednost mu je u tome to poveava vanost pitanja i prilagodljiv je osobi i okolnostima. Nedostatak je u teem organizovanju i analizi podataka i u teem uporeivanju sagovornika jer se moraju uporeivati razliite informacije dobijene od razliitih ljudi razliitim pitanjima.

S obzirom na svrhu, razlikujemo:

Informacioni intervju U informacionom intervjuu problem o kojem se govori zanima intervjuera, a manje sagovornika. To znai da intervjuer mora postavljati specifina pitanja i ne moe razgovarati o drugim, njemu manje vanim stvarima. Budui da intervjuer eli saznati specifinu informaciju, manje ga zanima linost ispitanika, osim ako to ne pomae dobijanju informacije. Intervju je koncentrisan na odabranu temu. Rezultat toga moe biti da sagovornik ne vidi jasno svrhu intervjua ili nije zadovoljan pitanjima koji mu se postavljaju. Terapijski intervju Kod terapijskog intervjua vano je sve to bolesnik kae o sebi. Cilj intervjua je pomoi bolesniku da izrazi svoja oseanja, stavove, brige, sumnje, strahove, kao i pruanje podrke u pomoi u reavanju problema, ohrabrivanje, unapreivanje naina suoavanja s problemima i sl. U takvom intervjuu sagovornik je taj koji usmerava razgovor i odreuje teme. Zbog toga e terapijski intervju pre biti u obliku polustruktuiranog ili nestruktuiranog intervjua ili razgovora. Svaki oblik razgovora s bolesnikom moe i trebao bi imati i terapijsku vrednost. Poseban oblik terapijskog intervjua je motivacioni intervju koji se koristi prilikom savetovanja pacijenata za promenu rizinog zdravstvenog ponaanja. Osnovni cilj motivacionog intervjua je podstai bolesnika da dublje istrai svoje razloge za promenu rizinog ponaanja i pronadju razloge o kojima pre nisu razmiljali. Uloga zdravstvenog savetnika je da olaka taj proces, pri emu ne sme direktno nagovarati osobu da promeni ponaanje.

50

VRSTE PITANJA U INTERVJU

Prema obimu odgovora koji se oekuje, razlikujemo otvorena i zatvorena pitanja. Otvorena pitanja Prednost je ove vrste pitanja to sagovornik moe opirnije govoriti o onome to smatra vanim. Nedostaci su im to se njima tee dodje do konkretnih podataka, pa su previe podsticajna za priljivu osobu. Primer: Kako ste? ta vas mui? Moete li mi neto rei o vaoj bolesti? Zatvorena pitanja Ova vrsta pitanja predvia jasne i kratke odgovore. Prednosti su im to su jasna i nedvosmislena, pa su pogodna za brzo prikupljanje konkretnih podataka. Nedostaci su to razgovor moe ostaviti utisak da je ispitivanje i to mogu ostavljati utisak da su gledite onoga ko ih postavlja. Primer: Ime? Adresa? Koji je datum vaeg rodjenja? U intervjuima se esto koristi kombinacija otvorenih i zatvorenih pitanja odnosno meovita pitanja. Npr.: Jeste li pre imali neke smetnje? Kakve? Prema sadraju pitanja razlikujemo sugestivna i proveravajua pitanja Sugestivna pitanja Ovom vrstom pitanja zapravo se sagovornika upuuje na neki stav ili oekivanje intervjuera. Prednosti su im to podstiu izjanjavanja i zadravaju sagovornika na temi. Nedostaci su im to podstiu izraavanje slaganja i to se mogu doiveti kao pretea. Primer: Onda od danas vie neete puiti, zar ne? Proveravajua pitanja Ova vrsta pitanja koristi se radi izbegavanja komunikacijskih smetnji. Prednosti su im to se proverava razumevanje poruke pa se tako spreavaju nesporazumi i pogreni zakljuci. Nedostaci su im to mogu iznenaditi sagovornika i ostaviti utisak kao presliavanje. Primer: Ako vas dobro razumem, Vi biste eleli ponoviti analizu krvi?

Viestruka pitanja U intervjuu se ponekad pokae potreba postaviti nekoliko pitanja odjednom kako bi se sagovornik usmerio u davanju odgovora. Prednost viestrukih pitanja je to intervjuer pokazuje zanimanje i elju da dozna vie. Nedostatak im je to mogu biti zbunjujui, jer sagovornik ne zna na koji bi deo pitanja odgovorio. Primer: I ta ste onda uradili? Jeste li otili na pregled ili ste gaodloili? Kako ste doneli odluku? Kakve su bile reakcije porodice? Jeste li im uopte rekli...? Prilikom odabira pitanja za intervju, potrebno je: odabrati jednoznana pitanja, tj. Postaviti takvo pitanje koje za onog koga pitamo znai isto ono to mi elimo da znai. Svako pitanje shvata se u skladu sa svojim znanjem i iskustvom, npr. Ako nekog pitamo: Kako stoje stvari? i on kae Dobro, mi ne znamo misli li on na enu, posao, zdravlje, decu ili sve to zajedno. pitanjima se pribliiti cilju intervjua, direktno ili nedirektno. Kada nas zanimaju konkretni podaci, npr. o lekovima koje je osoba uzimala, postaviemo direktno pitanje: Koje ste lekove do sada uzimali? Kada elimo razgovarati o oseajima sagovornika ili neemu to moe izazvati neprijatnost, poe emo razgovor nedirektno: Kako ste danas? Kako se oseate? Delujete mi uznemireno? Zdravstveni radnik moe podstai bolesnika da daje opirnije i preciznije odgovore te voditi razgovor, a da ne utie na odgovore, pomou tzv. primarnih i sekundarnih pitanja ili potpitanja. Primarno pitanje je svako pitanje koje slui kao uvod u razgovor ili novi sadraj razgovora, npr.: Oseate li bol?. Sekundarno pitanje ili potpitanje ima za svrhu proiriti informaciju, npr.: Opite mi svoj bol. Primarno je pitanje mogue dopuniti neverbalnim znakovima koji pokazuju razumevanje i zaintersovanost intervjuera, npr. klimanjem glave ili upotrebom pauze. Podpitanjem se olakava i podseanje. Ako npr. Vam trebaju tani podatci o ponaanju bolesnika, moraete podpitanjima postupno voditi bolesnike kroz dnevne ili nedeljne aktivnosti kako bi se on uspeo setiti svega to je tano radio pre odreenog vremena. Tome moe posluiti i voenje dnevnika. Na primer, od bolesnika moete traiti da pre dolaska na razgovor tokom jutra ili veeri zapisuje ta je sve radio, je li uzeo lekove, kako se oseao i sl. Nain postavljanja pitanja je vaan koliko i sam sadraj. Pitanje:Kako to mislite? Moe delovati ispitujue i strogo ili paljivo i zainteresovano, zavisno o intonaciji.

PREPORUKE ZA VOENJE INTERVJUA

Postoje neki preduslovi za voenje intervjua, posebno u zdravstvenoj praksi. Poeljno je sprovoditi intervju u mirnoj prostoriji, bez ometanja. Intervjuer se treba predstaviti sagovorniku i objasniti koje podatke treba, zbog ega ih treba, zato ih zapisuje. Obino se naglasi sagovorniku da e podaci biti poverljivi i da nee imati nikakve tete od intervjua. Uspeno voenje intervjua podrazumeva poznavanje osnovnih komunikacijskih vetina, kao to su sluanje i postavljanje pitanja. Te se vetine mogu nauiti i moraju se uvebavati. Na kraju intervjua preporuuje se saeti reeno i pitati klijenta odnosno bolesnika eli li jo ta rei.

Vetina postavljanja pitanja Koristite otvorena pitanja to je ee mogue, a osobito na poetku intervjua. Da bi ste dobili specifine informacije, koristite usmerena i zatvorena pitanja. Koristite potpitanja da biste razjasnili neku tvrdnju ili proverili tanost tvrdnje te pomogli klijentu da opirnije objasni ono o emu govori. Budite oprezni upotrebi navoenih pitanja. Pazite da ne zbunite klijenta postavljanjem vie pitanja u isto vreme. Ostavite klijentu dovoljno vremena da odgovori na vaa pitanja.

Postavite pitanje na drugaiji nain, jednostavnijim jezikom ako klijent ne razume ta ga pitate ili je njegov odgovor nejasan. Vetina sluanja Omoguite klijentu da govori bez prekidanja Da bi se uspeno slualo, potrebno je usredsrediti se na ono to klijent govori i pokuati razumeti njegova oseanja dok govori i u vezi sa tim ta govori. Obratiti panju na verbalne i neverbalne znakove. Da bi ste iskazali svoju panju, upotrebljavajte prikladan govor tela i komentare koji olakavaju komunikaciju.

Dopustite pauzu ili tiinu. Neke uobiajne pogreke koje treba izbei: Postavljanje previe pitanja, Nedoputenje klijentu da ispria svoju vlastitu priu,svojim reima, Nepotrebno prekidanje, Proputanje vanih verbalnih i neverbalnih znakova

INTERVJU S DETETOM
Zdravstveni i ostali struni radnici smeju prikupljati podatke od deteta samo uz saglasnost ili/i prisutnost roditelja. Voenje intervjua sa detetom zahteva posebne vetine te je preporuljivo da intervju sprovodi ili nadgleda psiholog., defektolog, socijalni radnik, psihijatar ili neki drugi strunnjak educiran za rad sa decom. Pri intervjuiranju deteta mogu se pojaviti brojne potekoe. Navodimo neke od najeih potekoa, prema Breakwellu (2001): Tendencija davanja naknadnih odgovora.Mala deca nerado protivree odraslima pa je mogue da na pitanja odgovaraju onako kako misle da to intervjuer eli. Preporuka je da se ne postavljaju pitanja koja podstiu odgovaranje sa da i ne, nego otvorena pitanja. Na primer, pitanje: Da li ti se to svialo treba preoblikovati u: ta misli o tome. Tendencija davanja odgovora ne znam. Deca mogu dati takav odgovor ne samo zato to zaista ne znaju odgovor, ve i zbog toga to ih ne zanima pitanje, ne razumeju pitanje, ne ele neto priznati, stidljiva su i neugodno im je rei neto vie. Doslovna i/ili pogrena tumaenja. Npr. ako dete pitate da li mu sada dobro ili loe (pri emu misle npr. je li bol prola), ono moe odgovoriti da jeste, jer ne eli ispasti loe, tj. jer ne shvata da to to se loe osea ne znai da je ono loe dete. Nemogunost zadravanja panje. to je dete mlae, to bi intervju trebao krae trajati. Razliiti prioriteti. Decu tokom intervjua moe zanimati ko ste vi, kako se zovete i mogu vam postavljati pitanja koje s temom intervjua nemaju nikakve veze. Na ta pitanja treba kratko odgovoriti. Vano je zadrati strpljenje i ne pokazati razdraljivost, jer to moe potpuno prekinuti komunikaciju. Egocentrinost. Kako mala deca do otprilike 7 godina jo nemaju oseaj za tue gledite, esto objanjavaju to neko drugi radi u skladu sa svojim vlastitim ponaanjem. Pri intervjuiranju deteta treba se pridravati optih pravila voenja intervjua. Intervju se mora odvijati u mirnoj prostoriji, detetu treba objasniti koje podatke trebamo, zbog ega ih trebamo, zato ih zapisujemo te ga treba posebno ohrabriti da iznese svoje miljenje. Potrebno je imati puno strpljenja i ne pokuavati pomagati detetu tako da odgovaramo umesto njega. Traumatizirano i zlostavljano dete sme intervjuirati samo za to osposobljen strunjak.