UDC 821.163.41-31.09 Petrovi R. 821.163.

41-95

PROBLEM VREMENA U ROMANU BURLESKA GOSPODINA PERUNA BOGA GROMA RASTKA PETROVIA Marija arovi

SAETAK: Ciq rada je da ukae na aloginost i nadrealnost hronotopa, kao i na wegovo razbijawe u romanu Rastka Petrovia Burleska gospodina Peruna boga groma, te na specifinost vremenskih dimenzija, povezanih sa figurom putnika i oveka koji se dosauje. Raspliwavawe, saimawe i mnoewe vremensko-prostornih dimenzija ovde je, dakle, plod jednako avangardnih postupaka montae, koliko i filosofije dosade i dokoliarewa koja omoguuje nesmetan uzlet misli. KQUNE REI: avangarda, dosada, hronotop, putovawe, montaa

Dosada, tradicija, avangarda Iako se Rastko Petrovi nije izjawavao kao nadrealista, Burleska poseduje neke od najvanijih kvaliteta nadrealistikog dela aloginost strukture i fragmentarnost delova teksta, nalik na automatsko pisawe. Isto tako, ona se nadovezuje i na neke premise Marinetijevog futurizma, pre svega na estetiku rata koja treba da osvetli i naine borbe za novu poeziju i umetnost. Ovaj ruiteqski rat u Burlesci odnosi se najpre na ono to je u avangardi bilo graditeqsko. Dosada kao izvor svih zala, kako ju je opisao Kjerkegor, karakterie sve likove ovog dela, qudske koliko i boanske, ali, istovremeno, predstavqa i pokreta dogaaja. Zanimqivost" nasiqa, kojeg je Burleska prepuna (ubistvo boanstva, krvava svadba, pohara manastira), predstavqa krajwu posledicu dosade, zbog koje ovek moe da pomisli da je ono to nam stvarno treba novi rat ili katastrofa".1 Stoga je Burleska jedan od retkih primera nae kwievnosti (bila ona i avangardna) koji uvodi dekadenciju na nain tipian za zapadnu kwievnost, nastalu iz dosade i zasienosti ivotom ubistva, bludniewa, incesti predstavqaju zapravo jedini nain da se razbije umalost ivota qudi, ali i bogova.
1 La Fr. H. Svensen, Filozofija dosade, prevod Ivana Rajia, Geopoetika, Beograd 2004, str. 41.

376 Rat se, naravno, odnosi i na borbu sa tradicijom kao premisom avangarde. Meutim, odbacivawe tradicije moralo je biti samo uslovno. Prema T. S. Eliotu, ak i najmodernijem pesniku nemogue je potpuno se we odrei. I Eliot i Petrovi bili su neuobiajeni potovaoci tradicije: poto se modernost oslobodila tereta tradicije, trebalo bi da je sadawost prestala da bude vezana za prolost. Meutim, danawica je zamenila istoriju kao izvor smisla, ali jedna ista danawica, bez povezanosti sa prolou i budunou, ne prua mnogo smisla".2 Burleska nije liena odnosa sa prolou. Naprotiv, o woj govorimo kao o viestruko referencijalnom delu, koje sledi tradiciju na isti nain na koji je i osporava (videti, na primer, prikaz staroslovenskih boanstava), ali i kao otvorenom (koje poseduje konceptualnu nedovrenost), odnosno, hermetinom delu (zbog posebnosti anrovske antikonvencije i stilsko-jezike strukture). Meutim, ono po emu Burleska spada u red neosporno modernih dela jeste oblikovawe hronotopa i, unutar wega, doivqaj dosade kao modernog i egzistencijalnog problema glavnoga junaka, oveka Nabora, upravo zbog napetosti koja postoji izmeu tradicionalnog i mitolokog elementa, sa jedne, i avangardnog ruiteqskog instinkta, sa druge strane. Novine avangarde su najuoqivije u oblasti kompozicione tehnike i forme kwievnog dela. Novi postupci odnose se, pre svega, na upotrebu montae i kolaa. Smisao montae u delima avangarde i nadrealizma jeste simultanost prikazivawa, poput one na filmu, koja, za razliku od wega, u kwievnom delu ne stvara utisak celovitosti, nego naprotiv, utisak razlomqenosti. Slino dejstvo ima i uvoewe spontanog asocijativnog toka, kao i destrukcija uobiajenih oblika hronotopa i radwe. Opte odlike avangardnog dela imaju svoje poetke u likovnoj umetnosti, gde se sa kubizmom prvi put javilo naputawe centralne perspektive i uvoewe viecentrinosti koja se odrazila na koherentnost dela. Razarajui tradicionalne pojmove, ovakva dela u prvi plan kao kohezionu silu stavqaju naelo montae, pri emu prvo nestaju uobiajeni tipovi hronotopa i princip kauzalnosti, vitalni za npr. roman realizma. U Petroviu savremenom nadrealizmu roman je smatran najprezrenijom moguom vrstom (u Bretonovim manifestima prezir prema romanu baziran je ne na irokim mogunostima ove vrste, nego na iwenici da je smatran predstavnikom realistikog mimezisa). Iako objawena naslovom, Burleska je izazivala nedoumicu u pogledu vrste i anra, pa se u literaturi sreu najraznorodnija odreewa od poetske proze, kraeg ili novelistikog romana do antiromana. Burleska predstavqa izuzetnu meavinu lirike (prisustvo stihova, lirizacija proze), epike (ponajvie kroz parodirawe epskih tema), drame (posebno ekspresionistike, sa kojom je vezuju skokovitost radwe, nestanak motivacije i prisustvo dijaloga). Delo je izrazite referencijalnosti koje povezuje staroslovensku mitologiju, legende i srpsku sredwevekovnu kwievnost sa savremenim dobom. Prema starijim odree2

Isto, str. 143.

377 wima, Petrovievo delo pripadalo bi tipu tzv. niske burleske u kojoj se ozbiqne teme tretiraju s grotesknom leernou".3 Za problem vremena i naruavawa wegove logike najznaajniji je pojam hronotopa koji je sutinski povezan sa anrovskim znaewem. Hronotop, po Bahtinovoj definiciji, izraava sutinsku uzajamnu vezu vremenskih i prostornih odnosa u kwievnom delu.4 On kae da se anr obrauje hronotopom, pri emu je wegova najvanija dimenzija vreme. Analogno ovome, na destrukciju anra utie i nesvakidawi oblik hronotopa u Burlesci: vremensko-prostorno jedinstvo ne postoji i o dimenzijama hronotopa se moe govoriti samo uslovno. Kada je re o dosadi kao o srediwem temporalnom pojmu Burleske, Petrovi je koristi da bi podvukao bezvremenost tog oseawa, koja se podudara sa bezvremenou hronotopa u delu i prelivawem dimenzija vremena i prostora jedne u drugu, kao i sa meawem boanskog i qudskog sveta. Nitewe u avangardnom kquu odvija se na svim nivoima dela, pa i na narativnom. Dvostruki status naratora, gde jedan odista pripoveda dok drugi to pripovedawe destruira, izmeta pripovedaki fokus i uvodi ironinu distancu. Pomerawe, razglobqivawe vremena je po pravilu povezano sa drugim, destruktivnim pripovedaem. Shodno motivskoj osnovi dela (predstavi prirodnog oveka" paganstva, antropomorfnih boanstava), ono na planu jezika traga za podsvesnim i preverbalnim. Razarawe na ovom nivou dela ogleda se u sintaksiki gotovo besmislenim reenicama, mnogobrojnim aloginim ponavqawima, repetitivnosti i monotoniji biblijskog stila u odreenim delovima koji su kwievno referencijalni (katalozi, nabrajawa i slino), a koji upuuju na eksperimente sa govorom dece i doivqajem jezika kod ludaka, koji su Petrovia posebno zanimali (eseji Helioterapija afazije, Mladistvo narodnog genija, proza Qudi govore i drugo). Za jezik Burleske tipina je hipertrofija, preteranost izraza, desakralizacija pesnikog izraza. Neobina struktura reenice, nedovreni iskazi, poremeen red rei, inkongruencija i upotreba arhainih glagolskih oblika, pre svega aorista i imperfekta, stvaraju efekat ouewa jezika i podseaju na zaumni jezik ruske avangarde. U Burlesci postoji direktna uzajamna veza izmeu vremenskih i prostornih planova, s jedne, i narativne logike, s druge strane: meawe hronotopskih odrednica povlai naruavawe pravolinijskog pripovedawa, uvodi destruktivnog pripovedaa i utie na jezik dela, kao to je i obrnuto. Oblici vremena. Vreme i pria Po reima Adrijana Marina, progresivni dinamizam ini itav smisao i dramski paradoks avangarde: smrt i vaskrsewe se smewuju, to
3 Renik kwievnih termina, odrednica Burleska", Institut za kwievnost i umetnost, Nolit, Beograd 1985, str. 89. 4 Mihail Bahtin, O romanu, prevod Aleksandra Badwarevia, Nolit, Beograd 1989, str. 193.

378 je wena bitna odlika".5 Veiti proces ponovnog ovaploewa, neprestanog raawa, ivotnih ciklusa koji se smewuju, odreuju dinaminu i fluidnu strukturu, razbijawe vremensko-prostornih dimenzija, kao i tok radwe koji je u Burlesci krajwe nejedinstven. Koncepcija vremena koje se vraa (ciklina ili kruna) od izuzetnog je znaaja za mit svaka mitologija zasnovana je na nizu slika, znaewa i paradigmi, koji se mogu primewivati na svaki trenutak sadawosti i budunosti u smislu arhetipa. Mitsko vreme u Burlesci povezano je i sa istou vremena koje doivqava wen vremeni junak, Nabor Devolski: Isto", ree Nabor sam za sebe, koraajui; u dolini, u planini ili u raju, sve je to uvek isto! Uvek tlo pod nogama, a nebo daleko".6 Dosada kao doivqaj vremena fenomen je modernog doba. To je posebno sluaj sa wenim egzistencijalnim vidom, mada postoje i izuzeci, kakav je npr. Senekin pojam zamora od ivota" ili biblijski tekstovi, od kojih se Kwiga propovednikova namee kao nedvosmisleni uzor Naborove dosade, liena, dodue, religijske konotacije, jer se Nabor dosauje i na zemqi i u raju. Nasuprot ciklinom, linearno shvaeno vreme manifestuje se kroz sinhronijsku i dijahronijsku ravan, a u Burlesci obuhvata hronoloki" tok prilian vremenski raspon od staroslovenskog vremena (vreme mita, paganstva, magije), preko doba hrianstva, sve do piscu savremenog trenutka, Prvog svetskog rata, i ak zahvatawa u (blisku) budunost, jer se vreme romana okonava 1925. godinom. Vreme Burleske obuhvata, dakle, vreme staroslovenskog mita, zatim savremeno doba (Naborovi potomci), ili objektivno istorijsko vreme, i subjektivno vreme pripovedaa (samo se retko istie). Intervencija na mitu podvlai depersonalizovan pristup problemu vremena, istorije i oveka u istorijskom vremenu. Mitotvorstvo Burleske zasnovano je na kwievnim reminiscencijama iz najrazliitijih duhovnih epoha oveanstva (Biblija, sredwevekovna kwievnost, narodno stvaralatvo, menipsko meawe proze, poezije, drame), kao i na nedefinisanim pripovedakim glasovima koji naruavaju logiku povrinu teksta. Najprisutnije u prvoj kwizi Burleske pod nazivom O raspusnosti bogova, mitsko vreme predstavqa korelat paganskog, dionizijskog oveka, primitivne kulture. Interesovawe za mit u avangardi je bilo posebno izraeno, i inae karakteristino za roman HH veka, a u literaturi se oznaava kao proces remitologizacije",7 zasnovan na mitu kao na veno ivom ishoditu, na isticawu wegove veze sa ritualom i koncepcijom venog ponavqawa. Petrovi je u mitologiji, posebno staroslovenskoj, pronalazio potvrdu svojih ideja o mladistvu narodnog genija". Ovo vreme se povezuje sa kolektivom i wegovim detiwstvom, iji
5 Adrijan Marino, Avangarda", u: Avangarda. Teorija i istorija pojma 1, prevod Mariane Dan i Aleka Mijovia, urednik Gojko Tei, Narodna kwiga, Beograd 1997, str. 41. 6 Rastko Petrovi, Burleska gospodina Peruna boga groma, Dela Rastka Petrovia, kwiga , Nolit, Beograd 1973, str. 72. 7 E. M. Meletinski, Poetika mita, prevod Jovana Janiijevia, Nolit, Beograd 1983, str. 30.

379 kult nalazi mesto i u romanu Dan esti, wegovoj prethodnici (roman Sa silama nemerqivim), poeziji, pripovetkama, a poseban vid dobija u slikama Slovena i, nita mawe, wihovih boanstava u Burlesci. Detiwstvo kao doba nevinosti predstavqeno je jednako na individualnom (detiwstvo svakog oveka), kao i na kolektivnom nivou (detiwstvo Slovena kao politeizam, paganstvo, novi primitivizam, mladost rase). Moe se pretpostaviti da je Petrovi slovensko mnogobotvo odabrao zbog wegove nekanonizovanosti, koja mu je omoguila da vreme difuzno rastopi u svim pravcima, tvorei sliku paganskog raja i boanstava koja ga naseqavaju. Sa druge strane, Petrovi i sam raj predstavqa kao mesto na kojem se nita ne deava, i esto govori o dosaivawu boanstava. Slino Nieu, koji tvrdi da se i bogovi bore protiv dosade, on iskustvo dosade prenosi i na raj, koji, kao i svaka utopija, deluje ubistveno dosadno, jer je zanimqivo samo ono ega nema () Dosada je granica utopije. Utopija nikada ne moe biti savrena, jer je savrenstvo isto to i dosada, a dosada svaku utopiju izjeda unutra."8 Osloboen hrianskih predstava o grehu i kazni, paganski svet bilo je mogue predstaviti kao idilinu utopiju, svet blaenog preadamskog saznawa. San avangarde HH veka ovde bi se mogao uporediti sa idilinim snom o novoj Arkadiji. Kao mesto u koje, po verovawu, nakon smrti odlaze pravedne due, raj u Burlesci dobija sasvim druge konotacije i postaje i qudski. Ova utopistiko-idealizovana vizija rajskog naseqa podsea na seosku idilu kakvu poznajemo iz starije romaneskne tradicije (pastoralni romani, kasnohelenistiki romani poput Dafnida i Hloje). Takvom jednom slikom sa neizostavnim ironinim podtekstom zavrava se prva kwiga Burleske, na ijem osnovu Petrovi formira ooveene figure svojih bogova. Ovde se vraamo na nepostojawe klasinog oblika hronotopa u Burlesci stereotipne predstave se izbegavaju, pa se raj doslovno nalazi u istoj ravni sa zemqom qudi. Razbijawe prostornog jedinstva ima veze i sa pripovedakim postupkom, jednako kao i sa idejom dela, ime se uspostavqa razgranati sistem veza izmeu razliitih planova dela sakralizovano mesto, raj, predstavqen je kao neto banalno, a destrukcijom prostora postie se i ironizacija uobiajenih wegovih znaewa. Staroslovenski raj je desakralizovan i predstavqen kao mesto u kojem ipak ne vlada veito blaenstvo i u kojem ima mesta i za one koji nisu pravednici (Nabor je ubica boga), kao to tamo mogu dospeti i ivi qudi. Utopijski prostor koji naseqavaju qudi ne samo to je identian staroslovenskom raju, nego ga sa wim povezuje i to to ne zna za hrianske pojmove praroditeqskog, ili greha uopte. Ubistva, incesti, bludniewa, groteskni spojevi ivog i beivotnog predstavqaju ivot sam, pa samim tim nisu nita udno. Dejstvo razarawa prostornog jedinstva je dvostruko ako se povee sa nainom pripovedawa, za rezultat ima desakralizaciju i ironizaciju, a kada se povee sa objektom pripovedawa, ovo sniavawe ima jasne prostorne odlike, u kojima iz8

Svensen, navedeno delo, str. 144.

380 meu mesta koje naseqavaju bogovi (pretpostavqenog slovenskog Olimpa) i onog u kojem ive smrtnici nestaju sve razlike. Mitsko vreme, kquno za razumevawe razarawa vremena, potiskuje objektivno istorijsko vreme, i prikazuje radwe i dogaaje kao manifestacije venih prototipova. Tako se savremeni trenutak pretvara u bezvremeni svet mitologije, to se izraava prostorno. Mitski Devol se, dakle, javqa kao genius loci ili duh mesta, toponim koji postaje prostorni arhetip transcendentnih saznawa".9 Osnovni vid hronotopa vezanog za predstavu raja je idilini. Veim delom bazira se na prostornim odlikama karakteristinim za bajku i legendu, premda je prostor bajke obino nelokalizovan. Izlomqena linija kretawa kroz prostor slina je bajkovnoj: nebo zemqa podzemqe. Junak se nesmetano kree prostorima ije su atribucije izmeane: u Burlesci, mrtvi prelaze u svet ivih i obrnuto. Bogovi su bestidni u svom neznawu, neverni, stupaju u incestuozne odnose, preputaju se afektima. Paganska boanstva su udqiva, teko im je ugoditi, jo tee naslutiti wihove namere. Ovakav stepen antropomorfizacije uzvienih boanskih predstava u izvesnom smislu vii je od homerovskog: u antikom panteonu ima zavisti, neprijateqstva i preqube, ali ne i odve familijarnog odnosa sa smrtnicima. Iako se on kao takav javqa na nekolikim mestima i u Homerovim epovima, to su upravo ona mesta koja su bila osnov Platonove kritike profanisawa boanskog. Paralela sa Homerom treba da uputi na kompletno razbijawe iluzije epskog vremena u predstavi uzvienog i na parodini okvir u kojem je ono u Burlesci smeteno, to ovo delo prikquuje avangardnim tokovima, kao i burlesci kao kwievnoj vrsti. Epski oblik dela parodijski pokazuje kako je i bogovima i qudima dosadno i kako raj vie nije mesto idealnog ivota wega u Burlesci zamewuje neopisivo dosaivawe. Neke od osobenosti neomitologizma HH veka su i sinteze razliitih mitolokih tradicija, ponavqawe i duplirawe junaka u prostoru, a naroito u vremenu (junaci ive veito, umiru i vaskrsavaju ili se otelovquju u novim biima, inei tako kvazimitoloke likove).10 Vremensko putovawe Nabora Devolca razueno na nekoliko vekova podrazumeva pomenute odlike: prvo mnogoboac, on postaje hrianin, posvetivi se nakon ubistva paganskog boga i doivevi natprirodnu, hiperbolinu starost. Unutar tog razvojnog kruga, on oliava i proces repaganizacije. Svojim obraenitvom upuuje i na opti nain razvitka qudske zajednice. Ono to su Sloveni bili u svom prirodnom stawu, raspalo se u dodiru sa hrianstvom, tvorei neku vrstu simbioze. Ovde nalazimo vie Petrovievih osnovnih motiva, pre svega misao o Slovenima kao o neemu mladom, ivotnom i nedozrelom, a punom sirove snage i stvaralake energije, ali i tragawe za arhetipskim, kolektivnim nesvesnim, duhom celokupne slovenske rase. Prema toj arkadijskoj veselosti, animalnosti ak, nametnute dogme o muenitvu i
9 10

Mirjana Popovi-Radovi, Srpska mitska pria, Rad, Beograd 1989, str. 31. Prema: E. M. Meletinski, navedeno delo, str. 296.

381 haqinama od kostreti morale su delovati kao nasiqe. Na vrhu svega je otkrovewe da miini, bioloki, prirodni ivot ima prevlast nad onim intelektualno iskonstruisanim, ili: Telo e nauiti moj ivot zdravqu i disciplini, a misao ga je bila nadraila toliko".11 Da je re o duhu vremena utvruje i Hose Ortega i Gaset, koji u optoj duhovnoj klimi toga doba pronalazi potvrdu za povratak detiwastosti i mladalatva: Zato bi, stoga, bilo loe da nastupi doba koje bi dalo prednost telu radi uspostavqawa ravnotee naruene preteranim veliawem duha, vekovima unazad? Doba oporavka Evrope."12 Pod uticajem Bergsonovog antimehanicistiki vienog vremena, vie nije re o jednodimenzionalnom, pravolinijskom vremenu u fiksiranom prostoru, nego o silama nepredvidqivog i sveviweg sluaja (kakav je i sluaj-komedijant Miloa Crwanskog). Zanimqivo je da je ovakvu viziju vremena imao jo Avgustin u svojim Ispovestima iako je ona, prirodno, bila duboko religioznog tipa: on je smatrao da razliita vremena mogu postojati u jednom, ali ograniena na objekat kontemplacije, a to moe biti i umetniko delo. U Burlesci sva vremena postoje odjednom, naporedo. Petrovi neretko koristi razliite glagolske oblike unutar jedne reenice, da bi naglasio vremensku neusaglaenost ovih planova, svojevrsne sintaksike signale raznovremenosti: Privrsti im krila sa jedne i sa druge strane naroitim koiima, zatim opqunuo ruke, zevnuo, protegnuo se"13 Ovde se spajawe razliitih vremenskih planova dobija pomou spajawa prvo, take gledita opisivanog lica (u datom sluaju linosti u delu), i, drugo, take gledita lica koje opisuje (autora-priaoca)".14 To uslovqava reenice unutar kojih postoji vremenska neusaglaenost (oblici glagola dati nekad u sadawem, nekad u prolom vremenu). Jo ee, postupkom montae naglaava jednovremenost. Ovi primeri, meutim, ne oznaavaju samo specifian odnos prema vremenu, nego su i osnova ironino-parodinog odnosa prema sakralnom: On dakle napusti devojku i vrati se skruen u eliju. Kalueri zaplakae mnogo od radosti, heruvimi zapevae, serafimi zapevae, Sveviwi se ugodnije namesti u prestolu".15 Zaveden uvodnim slikama koje dosledno interpretiraju mit, legendu ili kanon, italac oekuje i nastavak u istom kquu koji izostaje. Ovi primeri ukazuju i na to na koji nain se destrukcija kao naelo iri sa jednog plana dela na drugi, obuhvatajui ga u celosti: naruavawe vremenskog jedinstva odvija se istovremeno na planu jezika, planu pripovedawa i na tematskom planu. Taj nesklad je i osnovni izvor kominog i parodinog. Petrovi mitske obrasce koristi da bi ih
11 Rastko Petrovi, Probuena svest", u: Sabrana dela Rastka Petrovia, kwiga , Nolit, Beograd 1969, str. 94. 12 Hose Ortega i Gaset, Posmatra, prevod Qiqane Bukvi, Klio, Beograd 1998, str. 47. 13 Rastko Petrovi, Burleska, str. 9. 14 B. A. Uspenski, Poetika kompozicije. Semiotika ikone, prevod Novice Petkovia, Nolit, Beograd 1979, str. 101. 15 Petrovi, Burleska, str. 103.

382 isparodirao, uz pomo kataloga, nabrajawa, magijskih vrednosti brojeva, sa kojima je to najlake uiniti, zahvaqujui wihovoj formulativnosti: Ali stade tui grad za sedam godina",16 ili: Idue noi, eto ti, skupie se dvanaest stotina sviraa iz svih moguih slovenskih plemena".17 Ovo su primeri u kojima se hiperbolino saimaju ogromni vremenski rasponi u malom. Dva suprotna doivqaja vremena, saimawe i irewe, povezana su dosadom kao subjektivnim doivqajem vremena u kojem ono gubi odlike realnosti i poprima obrise neeg nematerijalnog, ega moe biti previe ili premalo, a javqa se kao posledica vremenskog locirawa. Takoe je prisutna u svom hiperbolisanom vidu: Evo naeg oveka izvanredno zbuwenog. Vrati se onamo odakle je doao, tu se prostre po tlu i ostade tako u potpunoj dosadi do danas () Sedamnaest hiqada godina nije se makao sa mesta".18 Ovo vremensko usmeravawe vezano je za sam tempo vremena: ono moe biti saimano (ubrzano) ili proireno (usporeno, rastopqeno). U Burlesci poseduje oba ova svoja vida, jedna drugom suprotstavqena: Bio Nabor Devolac, rodio se u selu Poqanima, obian deran kod jezera Malia. Prvo obian deran, pa posle, po nagovoru bogova, preselio se u raj: tamo se oenio, tamo nekome odrubio glavu, odande pobegao. Ispriana je wegova smrt, kao smrt svetog oca umrlog est stotina godina posle svoga roewa"19 U ovu reenicu, koja saima rastojawe izmeu pisca savremenog romana i prvih mitotvoraca, stala je cela istorija Naborova, ispripovedana u prethodne tri kwige. Dvosmislenost ovog rastojawa podvlai sam naslov posledweg poglavqa reju naposletku definie se stawe (poloaj) neega to je ipak, u nekoj neodreenoj meri, vremenski lokalizovano. Potpuno ponitavawe vremena dato je u treoj, Apokrifnoj kwizi. U woj se, na osnovu izvesnih apokrifa (Obilaewe Bogorodice po mukama, Otkrovewe Varuhovo, grki spomenik Putovawe majke Boije kroz pakao, narodna pesma Ogwena Marija u paklu), opisuje Bogorodiina poseta paklu. Ona je zanimqiva i kao prikaz prostornih opozicija, ali jo vie zbog apsolutnog nepostojawa vremena. Ova kwiga nudi zastraujuu viziju venosti, to kaznu koja eka grenike ini jo stranijom, jer joj nema svretka. Osueni na veito isto, obitavaoci pakla vajkaju se zbog dosade koja je wihova kazna: nas ubija to to je na poloaj jednom zauvek reen".20 Ostale vremenske linije obuhvataju, prvo, vreme kasnog politeizma, datirano sa 798. godinom (u drugoj kwizi, O Naboru Devolcu), vreme ve prihvaenog hrianstva, kao i poniteno vreme ono koje to nije (u treoj, Apokrifnoj kwizi) i, na kraju, savremeno doba (oko Prvog svetskog rata i neto nakon wega u etvrtoj kwizi, ta je bilo naposletku). Najuoqivija vremenska neusklaenost, ispadawe" u budunost, data je u zavrnom pasusu druge kwige, gde se na
16 17 18 19 20

Isto, Isto, Isto, Isto, Isto,

str. str. str. str. str.

15. 75. 112. 111. 93.

383 svadbi Naborovoj nakon ubistva boga Radgosia, kao deo dekora pomiwu i eleznice, parobrodi i avioni. Ovi anahronizmi ukazuju na razuenost vremenske dimenzije, u kojoj u jednom, iako razlomqenom pripovedakom dahu, biva obuhvaena itava povest sveta. Ako vreme posmatramo kao najvaniju dimenziju hronotopa, a hronotop kao neto to utie na anrovsko odreewe dela, onda je jednostavno utvrditi paralelu izmeu nejedinstva vremena i nejedinstva anra ovog dela, u kojem se briu granice izmeu mita, bajke i istorije, i vaspostavqa jedan univerzalni poredak koji ih sve obuhvata. Uoqivo je da se vremenske odrednice veoma esto javqaju odreene na isti nain kao u bajkama, i da imaju u osnovi formulativan karakter. Meutim, svaki put kada se pojavi formulativna vremenska odrednica, ona je hiperbolisana i ironizovana. Ovim se ponitava mogunost postojawa formule kao statinog segmenta pripovedawa, ime se delo ukquuje u tokove avangarde po svojoj dinaminosti i destruktivnosti, ali i u specifian korpus dela parodine kwievnosti, u koja spadaju Gargantua i Pantagruel Fransoa Rablea, a kod nas Bakowa fra Brne Sime Matavuqa.* Tako je uzeta i magijska vrednost brojeva ona se potire preterivawem (hiperbolom). Jo jedan postupak spada u red izrazito destruktivnih to su dva kataloga, jedan na poetku druge, drugi na poetku etvrte kwige. Prvi katalog nabraja predele koje su naseqavali Sloveni poetkom osmog veka i vaniji je u smislu prostornog rasipawa, ali ukazuje i na specifian vid posrednog destruirawa anra. Drugi, s poetka etvrte kwige, iznosi rodoslov Nabora Devolca, i on je jo vaniji u vremenskom smislu. Ovaj rodoslov parodira rodoslov iz biblijske Kwige postawa i predstavqa izrazito destruktivan postupak, koji moe biti i polemian odgovor na porodini roman.21 Na to posebno upuuju delovi iz rodanika (koji se, parodiran, javqa u Sremevom Vukadinu i Sternovom Tristramu endiju). On se zavrava sasvim neindividualnim potomkom. Koristei saimawe vremena, Petrovi u jednoj reenici prelazi mnogo vekova: dovde prejurio ivot od devetog do dvadesetog i etvrt veka".22 U Burlesci postoji i izvesna tewa da se qudsko i kosmiko vreme spoje, a ta tewa ostvaruje se delovawem ne linog, ve opteg pamewa koje obuhvata ivot oveanstva".23 Povratak na kolektivno vreme i opte pamewe predstavqa transpoziciju tragalake potrebe za onim to je za Petrovia bilo najsutastvenije: lik praiskonskog, naivnog oveka, iji su prvi koraci po jo vlanoj zemqi posle potopa mora* Meu ovim delima mogu se uspostaviti i neke druge paralele kod Petrovia su, kao kod Rablea, veoma este slike materijalnog telesnog dole, biolokog i fiziolokog ivota, iako kod wega imaju drugi smisao, a sa Matavuqevim delom povezuje ga jedna posebna kwievna slika, odnosno motiv pohare manastira, koji se javqa u treoj kwizi Burleske. 21 Svetlana Slapak, Miturgija Rastka Petrovia", u: Kwievno delo Rastka Petrovia, Institut za kwievnost i umetnost, Beograd 1989, str. 169. 22 Rastko Petrovi, Burleska, str. 116. 23 or Pule, ovek, vreme, kwievnost, prevod Ivanke emeriki, Nolit, Beograd 1974, str. 65.

384 li izgledati tako novi".24 Kolektivno vreme odnosi se na pravreme u Burlesci, a moe se povezati sa Rusoovom filozofijom prirodnog oveka", ali i sa mitovima, a posebno onima koji se odnose na zamirawe i obnavqawe vegetativnih ciklusa. Ovo oseawe vremena odnosi se na oblikovawe vremenskih ciklusa pomou praznika, obreda vezanih za ivot zemqe, godiwa doba, periode dana i godine. U prvoj i drugoj kwizi Burleske, to je vreme mnogoboaca i wihovih boanstava, a zemqa Devolaca, kao i raj wihovih bogova, prikazana je kao plodna ravnica od koje ive i jedni i drugi pravi idilini hronotop. Ovaj pastoralni ambijent nestaje, zajedno sa vrstim vremenskim jedinstvom, onda kada se iz wega izdvajaju individualni ivotni nizovi. Tada i priroda prestaje da bude iva uesnica ivotnih dogaaja, kakvom je ispoetka u Burlesci prikazana. U duhu neoprimitivizma, priroda je vizija raja u arkadijskom, pastoralnom pejsau. Otuda je ona veoma esto predstavqena personifikovano: cela priroda prsnu u grohotan smeh neno uzbuena",25 ili: to se prirodi vrlo dopade, zelenoj lepotici, odmah zaapta u uzbuewu".26 Individualno vreme ponajvie se odnosi na etvrtu kwigu koja, dodue, poiwe ukidawem individue kroz pomenuti rodoslov Nabora Devolca. Ali, ova kwiga je, kad je re o vremenu individue, najvanija, jer otkriva poseban strah od istorije, ali i stvarnosti od koje se bei u bezbednost mitske prolosti. U transcendiranoj vremensko-prostornoj situaciji Burleske izraena je kosmika egzistencijalna situacija ovekova. Iza animalne veselosti kolektiva moda stoji ideja o beawu u mrana stolea i podruja na kojima prestaje mogunost kontrole".27 Otuda komarno povezivawe razliitih vremenskih dimenzija na svretku ove kwige, u kojoj se jednim sintetikim zahvatom obuhvataju sva vremena. Sva ona ive odjednom staroslovenski bogovi, rawenici iz Prvog svetskog rata, slike iz ivota Van Goga i Nabora Devolskog. Razbijeni fokus nestaje u ovom delu samo u retkim trenucima pribirawa svih znaewa. Paradoksalno, to su isti oni trenuci u kojima se logika i jedinstvo hronotopa najvie razglobquju. Tako u etvrtoj kwizi postoji najvei broj primera za stilsko-znaewsku diverzifikaciju, a sama Burleska ukazuje se kao izuzetan primer nadrealistike neloginosti. Vremeprostor Kao i vreme, prostor se javqa kao antropocentrina kategorija kwievnog dela sistem odnosa koji ga ispuwava baziran je na qudskom sagledavawu i tumaewu prostora, a prostor je, opet, zasnovan na qudskom doivqaju sopstvenog tela. Antropocentrinost Petrovievog
24 R. Petrovi, Helioterapija afazije", u: Eseji i lanci, Nolit, Beograd 1969, str. 411. 25 R. Petrovi, Burleska, str. 10. 26 Isto, str. 50. 27 Ivo Andri, Umetnik i wegovo delo, Prosveta, Beograd 1981, str. 276.

385 kwievnog kosmosa nije vezana samo za Burlesku. Opsednut qudskim telom kao mikrokosmosom u kojem se mogu pronai svi elementi makrokosmosa, on u prostoru ume da transponuje zaudne slike. Re je o posebnoj osobini wegove poezije, u kojoj se esto sreu slike prostora koji se mewa prilagoavajui se qudskom telu, kao da se pred wim razmie. Proimawe tela i prostora i ogledalsko udvajawe pokazuju se kao sutinski. Neke od ovakvih slika pronalazimo i u wegovim esejima, gde se u linom doivqaju javqa inverzna perspektiva prostora, tako omiqena u Crwanskovom pesnitvu.* Sinhronizovan sa razliitim vremenima, prostor e se javqati u svojim posebnim vidovima, hronotopskim izrazima. Tako se u Burlesci razlikuju: prostor mita/bogova (kojem odgovara idilino-folklorni hronotop), prostor realnosti/qudi (odgovara mu najvie tip avanturistikog hronotopa) i ostali tipovi prostora, utemeqeni na vremenskim ili prostornim opozicijama. Organska veza izmeu prostora i vremena u kwievnom delu utemeqena je na wihovom proimawu: odreeni tip vremena oblikuje prostor, kao to prostor daje smisao vremenu. Kako se prostor i vreme tesno proimaju, uas od vremena postaje ujedno i prostorni, u kojem oveka mui paskalovska praznina prostora. Ova interakcija u Burlesci stvara specifian vid datih kategorija koje su u osnovi destruirane, iako na mikroplanu dela odgovaraju jedna drugoj. Realni geografski prostori postavqeni unutar fiktivnog oslobaaju novi semantiki potencijal. Oneobiewe nastaje usled toga to se mistini, nepostojei, legendarni prostor omeava stvarno postojeim toponimima. Prostorne opozicije u prvi plan postavqaju distinkciju koja bi trebalo da postoji izmeu raja (gore) i zemqe (dole), premda we nema. Na to upuuje i izmeanost mrtvih i ivih, od kojih svako nesmetano zadire u svet onih drugih. Ovde se naruavawe prostornih odlika zasnovano na opoziciji gorweg i doweg sveta manifestuje kroz dva posebna motiva motiv putovawa na nebo i motiv silaska u podzemqe. Prvi od wih ima jasne veze sa apokrifnom kwievnou (apokrif Otkrovewe Varuhovo), zbog ega ih je Petrovi verovatno i smestio u treu, apokrifnu kwigu Burleske, ali se javqa i u mistinoj literaturi (na primer, Svedenborgovo delo Nebo i pakao). Putovawe smrtnika na nebo ovde je prikazano kao prosti prelazak iz jednog (qudskog) naseqa u drugo (rajsko, koje naseqavaju bogovi). Nema naglaenih vremensko-prostornih razlika u opisu Naborovog odlaska u raj, gde poseuje svoga suseda" Velesa. Indikativno je i to to se za opis prelaska koriste elementi slini bajkovnim, ali potpuno profanisani, na primer, formule se koriste kao statini, ali deformisani segmenti. Za razli* U tom smislu, esencijalni su zakquci B. A. Uspenskog. On kae da se pri sumirawu vidnog utiska dinamika vidne pozicije prenosi na sliku, i kao rezultat toga nastaju deformacije koje su karakteristine za obrnutu perspektivu. Daqe, ovakva perspektiva je, kao i centralna, uslovni sistem prenoewa prostornih karakteristika realnog sveta na ravan slike. Otuda razliiti rezultati razliitih vidnih pozicija kod zapadnih umetnika ciq je slika stvarnosti, kod vizantijskih ouvawe realnosti same slike. B. A. Uspenski, navedeno delo, str. 311314.

386 ku od bajke, u kojoj ovakav prelazak odreenih mesta uvek oznaava granicu izmeu ovog i sveta u kojem sve postaje izvrnuto i fantastino (dolazak junaka do ume, jaruge ili bunara), ovim graninicima ne pridaje se magino svojstvo. Nakon wihovog prelaska zapravo se ne deava nita sem prelaska kao takvog. Tipski brojevi i tipska mesta bajke ili rituala uzeti su kao osnov destruirawa i parodije. Slian opis dat je u odlasku Naborovom kod Velesa: Put je vodio preko osam jaruga i preko devet kladenaca".28 Remeewem odvojenih svetova i prelaewem iz sfere boanskog u qudski prostor i obrnuto stvara se inverzna prostorna perspektiva ne vizuelno, nego semantiki. Sve korespondencije u povezivawu mitskih opozicija (goredole, nebozemqa, mukoensko) upuuju na univerzum modelovan po ugledu na mitski. Tako je udwa za povratkom u prenatalno stawe na individualnom nivou analogna povratku slovenskoj starini na kolektivnom nivou. Mitska znaewa prostora povezuju se sa prostorom koji je telesno proivqen jaka veza izmeu tela i predela ujediwuje naivno deje iskustvo sa arhainim kolektivnim pamewem. Motiv silaska u podzemqe vezuje se za apokrif Obilaewe Bogorodice po mukama ili Viewe Bogorodiino. Ovde je i jedno od kqunih mesta za otkrivawe pievog specifinog odnosa prema logici hronotopa u treoj kwizi romana, u odgovoru svetog Petra na Bogorodiino pitawe kako moe puiti duvan u H veku kada jo nije pronaen: Sluaj sestro; bili mi u etrnaestom, osamnaestom ili estom veku, sve je to svejedno. Ja se stalno prenosim izmeu neba, zemqe i pakla, te sam u bliem odnosu sa stvarima nego ostali qudi"29 Za Burlesku je karakteristino i sloeno kretawe junaka kroz prostor. U tradiciji i narodnim pripovetkama, due putuju kroz pakao i stiu u raj. Za boanska bia obrnuti smer kretawa nije toliko neobian, koliko je to za oveka, pa Naborovo putovawe kroz vremensko-prostorne dimenzije upuuje na poigravawe sa perspektivistikom geografijom realistikog romana. Ubrzawe o kojem govori biblijsko Otkrovewe jedno je od premisa Burleske. Vreme vie ne protie normalno"; ono se rasteglo i proirilo na dvosmislenu dimenziju stvarnosti. Prostor u svom normalnom" vidu takoe vie nije mogue objasniti kretawem, jer je i kretawe redefinisano. Pomerenost prostora je i jedna od osnovnih odlika menipeje.30 Pored ostalih odlika koje je svrstavaju u dela komino-satirinog karaktera, istiu se fantastini pripovedni okvir i trodimenzionalna struktura hronotopa, koja ukquuje prenos radwe sa zemqe na nebo, odnosno pakao i(li) raj. Dinamika hronotopa postie se ne samo kompozicionim sredstvima, nego i sueqavawem odeqenih svetova, paganskog i hrianskog, meawem sinhronijskog i dijahronijskog plana, naglim izmenama narativnih perspektiva (posebno uoqivih u treoj i etvrtoj kwizi). Prostor se ne ostvaruje kao realno postojei,
Petrovi, Burleska, str. 49. Isto, str. 87. 30 Leni Silard, Menipeja", u: Pojmovnik ruske avangarde 1, uredili A. Flaker i D. Ugrei, GZH, Zagreb 1984, str. 6981.
28 29

387 geografski odreen. Mada se ne podudara sa geometrijskim, u sutini wegova konstrukcija mora biti ovome analogna, upravo da bi se omoguilo wegovo oneobiavawe u odnosu na ono to posmatra ili italac po inerciji doivqava kao realnost prostora. Burleska, ija radwa zapoiwe u Perunovom raju, biva okonana u bolnici, savremenoj viziji ekspresionistikog pakla. Burleska se temeqi na pomerenom statusu teksta, fragmentarnom i izlomqenom; ona je fantazmagorino-poetska vizija sveta od wegovog arhainog stawa do savremenog trenutka. Destrukcija se sprovodi postupcima ironije, destabilizovawa i anrovsko-narativnog kolaa. Jedna od posledica meawa vremenskih planova, kojim se naruava logika pripovedawa i demistifikuju pripovedake tradicije, je i naglo prekidawe mitoloke prie ironijom, kominim presecawem ili ak ispovednim elementima. Preobraaji take gledita, prostora i vremena dovode do toga da se bilo kakav sadraj ne moe dovesti do nekog razvijenijeg oblika, u smislu u kom se jedan epski sie razvija. Otuda utisak o promeni optike koja ponekad postaje toliko bliska svome objektu da pria zadobija odlike nadrealistikog teksta. Isto kao to se prostor drobi i ureuje po naelima vremenskog diskontinuiteta, a vreme biva lieno logine perspektive, i radwa podlee principima suprotnim hronolokima i racionalnima. Ovakva tematsko-motivska viecentrinost nalik je viecentrinosti u slikarstvu o kojoj je pisao Uspenski. esto se deava da pripoveda, mewajui optiku, zalazi u teksturu reenice i odlazi u digresiju, pa se destrukcija ogleda i na mikroplanu dela, unutar jedinstvene reenice, kao posledica pripovedakog fokusirawa: Kako je tu na domaaj kopqa na livadi izmeu reke i konopqita uteo neki plat, i odisao svoj naroiti miris (dok su se nevidqive bubice pele uz wegove travke, zagrebale ih hrapavim kracima, zaklatile na vrhu vlata), to onaj mladi Nabor pozva devojku Upravdu da pou tamo i progovore".31 Naelo montae u avangardi ispoqava se u Burlesci i u pojavi veeg broja tokova radwe u istom vremenu. Za radwu kwievnog dela vano je raspolagawe instrumentom vremena, a to je, u pripovedakoj umetnosti, pripovedni tok, sled dogaaja. Dosada svetova Na kraju dela radwa jo jednom biva posuvraena, odnosno vraa se na samu sebe, samu sebe saimajui: Sve se iznova ili pre vremena zbi u isti mah: stvarawe, morali, Peruni, divke, mladii, raj, pakao, ubistva, sredwi vek, religije, revolucije, komarci, ulice, ulice Sve se zbi i umre u tom trenutku. Bilo je u tome i jo neeg uasnijeg i neizrecivijeg. Za to vreme, koje bi najgrozovitije i najvelianstvenije u svoj istoriji I dosada je vladala divno, od pre Nabora pa za dugo.
31

Petrovi, Burleska, str. 28.

388 Ali jedan zrak novog ivota, ivota nekog udaqenog, qubqenog velianstveni, prostreli me".32 Specifina deformacija vremena koja u nekoliko rei opisuje ceo roman, zatvarajui ga, moe simbolizovati i samu kwievnost, pri emu se dosada javqa kao kquan pojam, ne samo u vremenskom smislu. Za razliku od Paskala, za iju je duboku religioznost ovek bez boga nita, i dosada je svest o tome niemu i, za razliku od Niea, iji se bogovi dosauju, kod Petrovia se dosauju i qudi i bogovi. To je dosada svetova nad kojom kontemplira Nabor, beskrajna dosada koja ga ini nepominim sedamnaest hiqada godina, ista ona dosada koja ujediwuje mladia i devojku, koju osea i sam bog, dosada o kojoj pevaju i plugovi seqaka (dosado, dosado svetova!"). Ona omoguuje i pluralizam prostora u istom vremenu, i mnotvo vremena u istom prostoru, multiple tokove radwe; na kraju, ona omoguuje i svevremeno Naborovo prisustvo uvek i svuda i ona je ta koja ga ini ivim simbolom Burleske putnikom. Zato strukturnu okosnicu dela ine pokret, dinamizam, putnitvo, koji klasinu fabulativnost mogu priznati samo kao anegdotsku, rasparanu. U Burlesci sve podrhtava u pokretu, da bi se sjedinilo u zavrnom pasusu, koji iluziju literature jo jednom istie na samom kraju teksta recom kao. Ono to posebno utie na razlomqeni doivqaj vremena jeste snano asocijativno povezivawe, nalik na najboqe i najzamrenije stranice nekog romana toka svesti, koje onemoguava logiku kao osnov strukture. Prevaziena je klasina naracija zarad novih, izlomqenih oblika bliskih modernom pripovedaevom senzibilitetu. Dinamizam uslovqava pokretnu konstrukciju Burleske. Prie i anegdote su beskrajne, kao u Petrovievoj poeziji, gde svaka re oplouje onu narednu, poput istowakog veza koji prua iluziju beskraja. Pria nalazi svoje vreme meajui dimenzije prolosti, sadawosti i budunosti. Perpektiva isprianog moe se uvek promeniti. Kada se pria Burleske poredi sa vezom, treba imati na umu esejistike radove Rastka Petrovia u kojima govori o umetnosti naih veziqa, iji su radovi mogli predstavqati kakvu mitsku istoriju, drugi kakav lov, trei kakav ep".33 I u Vinaverovom tekstu Nai vezovi, strukturi veza pripisuje se matematika pravilnost, apstraktno znaewe koje se moe nastaviti do u beskraj. Bitno je to to je junaku oveku, Naboru, data mogunost saimawa svih jedinstava, i to upravo u vezu kojim se bavi. Vreme i prostor u zavrnom odlomku ne samo to su razbijeni, nego dobijaju obrise neega duboko nepojmqivog i zastraujueg. Dovoqno je uzeti sliku u kojoj se elementi Naborovog veza kreu i progovaraju, pa da se stekne utisak o tome da je ovaj vez zapravo literatura u literaturi, svojevrsna metakwievnost. U svakom svom detaqu, fantastini vez omoguava svom tvorcu status demijurga, jer u wemu sve dobija odlike tek stvorenog sveta, nastalog nakon potpunog niteIsto, str. 126. Rastko Petrovi, Tumaewe narodnih rukotvorina", u: Eseji i lanci, Nolit, Beograd 1969, str. 296.
32 33

389 wa onog prethodnog. U eseju Umetniko delo u veku svoje tehnike reprodukcije Valter Bewamin kae: oveanstvo, koje je nekad, kod Homera, bilo predmet posmatrawa za olimpijske bogove, postalo je to sada smo za sebe. Wegovo samootuewe dostiglo je onaj stupaw koji doputa da ono svoje vlastito unitewe doivqava kao estetsko zadovoqstvo prvog reda."34 Uz Marinetijevu programsku tvrdwu da je rat jedina higijena sveta, ovo se svakako odnosi i na one prve korake koji su nakon potopa morali izgledati tako svei i novi. Destrukcija, razbijawe ili nitewe kao razliite varijable jedinstvenog naela avangarde u Burlesci se potvruju na svakom planu dela. Meutim, koliko god nitewe bilo naelo avangarde, ono nikada nije moglo potpuno prenebregnuti tradiciju i istoriju, te se na wima morala zasnivati makar kao na platformi koju e zatim ponititi. U tome se nalazi temeqni paradoks avangarde ili wena aporija, kako je definie Encensberger (Avant u pojmu avangarde nosi u sebi sopstvenu protivrenost: moe se ustanoviti tek a posteriori"). On je i u osnovi Burleske, jer se u woj moe nai neto to razbijena jedinstva ujediwuje: to je figura oveka koji se dosauje. U wemu, u raznim oblicima preobraene mitske i istorijske svesti, traje prolost predaka. Peat starog vremena ostaje prisutan u duhu oveka i u tom pravremenu pisac eli da pronae smisao qudske sudbine. Kidawe pripovedawa na sekvence, od kojih svaka moe biti zasnovana na naizgled sluajnom izboru vremenskih i prostornih odlika, dobija anegdotsku povezanost preko prisustva srediwe linosti. To je i sudbina Nabora Devolca, i kwievna svrha wegovog lika. Ona je povezana sa specifinim shvatawem vremena i prostora, kao i sa figurom putnika, koji boluje od druma, izvan datuma". Nabor postaje mitska figura oveka koji se kree kroz prostorno-vremenske dimenzije, vraajui se na prapoetak i simbolizujui wihovo prerastawe. Otuda usklaenost suprotnih planova: boanskoqudsko, nebozemqa, uzvienotrivijalno, paganskohriansko. Otuda i Naborovo obraenitvo: wegov prelazak u hrianstvo mogao bi predstavqati prirodan razvoj qudskog miqewa sa prelogikog, mitolokog, paganskog, sa prirodne religije na stupaw koji omoguuje nova saznawa. Primawe hrianstva podudara se sa trenutkom progonstva iz raja zbog kuawa plodova sa drveta saznawa: u prenesenom znaewu, progonstvo podrazumeva trenutak plaawa iskustva. U vezi s ovim stoji i izokrenuta logika mita: dok paganski bogovi alosno zavravaju u hrianskom paklu, ovek ide daqe. Figura Nabora Devolca kao svevremenog putnika kroz vreme i prostor, iako burleskna, predstavqa oveka kao taku u kojoj se povezuju sve rastrzane vremenske dimenzije. U wemu se koncentriu i motivi napregnute snage i mladistva. Sve prostore i sva vremena kroz koje prolazi on sabija u jednu inu taku koja je sr ovih dimenzija, taku iz koje e se roditi neto
34 Valter Bewamin, Umetniko delo u veku svoje tehnike reprodukcije", u: Eseji, prevod Milana Tabakovia, Nolit, Beograd 1974, str. 149.

390 novo, ne obnovqeno postojee, nego neto bitno novo. Bergsonovo viewe evolucije kao razvojnog principa baziranog na pojmu lan vital-a, radije nego na slepim silama prirodne selekcije, Petrovi je transponovao u kwievno oblije, gde se on izjednaava sa pojmom jedinstva ivotnog principa" (u eseju Mladistvo narodnog genija), a zasniva se na negirawu izolovanog postojawa stvari i vrstih granica meu wima, to svoj izraz dobija i u raspadawu jedinstvenog prostora i vremena u Burlesci. Povezanost sa specifinim odnosom prema jedinstvima u Burlesci ostvaruje se na liniji izmeu ovakvog shvatawa i shvatawa primitivnog oveka za kojeg su dimenzije prolog, sadaweg i budueg stopqene, ba kao to se one stapaju u beskonanosti vremena bez sadraja u dosadi upravo onako kako vreme u ovom delu gradi i Rastko Petrovi. Oslobaawe od kanonizovanog davalo je prividno haotina, ispremetana dela, u kojima zapravo vlada naelo stvaralakog haosa. Treba ukazati i na (po nekim od osnova) slina kwievna dela, ime bi se Burleska kontekstualizovala. Kao najznaajniji obino se istie uticaj Petrovievih savremenika, modernih francuskih pesnika i slikara onog doba. Kubistike rasprave o problemu proimawa prostora i vremena, neeuklidovskoj geometriji i Apolinerove spekulacije o etvrtoj dimenziji, mogu se shvatiti kao izraz duha epohe, jer su po prirodi sline filosofskim i naunim problemima toga doba. Prostirawe tri poznate dimenzije u beskraj u slikarstvu je urodila idejom simultanosti, te se Burleska, u kwievnom smislu, moe smatrati pravim izrazom ondawih interesovawa. Meu wima, meutim, postoje i znaajne razlike. Kod kwievnika koji se nazivaju kubistima, na primer, tehnika varirawa jezika mnogo vie veze ima sa slikarstvom (izdvajawe faseta, doivqaj prostornosti i perspektive, simultanost), dok su Petrovievi ogledi o jezikim repertoarima bazirani na avangardnim jezikim eksperimentima koji idu do najdubqih slojeva jezike starine. Izvesne slinosti postoje i sa poezijom Apolinera i akoba, koji su svojim pesmama davali odreene grafike oblike (pesma Jadi junakovi" iz Burleske ima oblik peanog sata). Kritika je ponekad isticala neke druge aspekte ovog romana kao mnogo znaajnije, opovrgavajui ozbiqnost pokuaja potrage za univerzalnim i arhetipskim: Znaajna kao poetsko-romaneskni eksperimenat, kao poigravawe kwievnim, i ne samo kwievnim navikama i konvencijama, Burleska kao umetniko ostvarewe ipak je samo nagovetaj poetsko-realistikog romana kakav je Rastko mogao da napie". Ako se ima na umu da je montaa jedno od dominantnih strukturnih naela ovog romana, ali i celokupne avangarde, jasno je da se kao princip organizacije dela istie razlika u strukturi klasino shvaenog romana i romana avangarde. Dok prvi svesno ide ka ostvarivawu totaliteta, potpune i verne predstave, dotle drugi namerno ostavqa vidqive avove" na telu teksta, istiui iwenicu da je delo stvarano, konstruisano. Stoga Burleska nije samo delo u povoju, ako se na umu ima prvobitna namera da se smiqeno da jedna takva slika sveta. Kretawe duha koji se vraa ka izvesnom prvobitnom trenutku i tu u isti mah otkriva

391 postanak vremena i stvari, Renan definie pojmom intuicije postojawa.35 Od Burleske i Otkrovewa, preko romana Sa silama nemerqivim i Dan esti, do Afrike i proze Qudi govore, Petrovi u stvaralakom kontinuitetu daje modernizovan mit o veitom vraawu poetku, onome to je praiskonsko i osnovno, o onome to kwievno oblikuje veno obnavqawe ivota. U skladu sa tim putovawem" nalaze se i sva sredstva koja Petrovi upotrebqava da bi taj put predstavio: razarawe uobiajenih veza, uvreenih susedstava stvari, ideja, misli, postupci koji stvaraju alogizme. Ukupno snovidno Naborovo puteestvije ne moe se bazirati na samo jednom prostoru ili vremenu. Pogreno bi bilo zamiqati u Burlesci neko apsolutno istorijsko vreme. U woj postoje razliita, mada naporedna vremena, a wih opaaju oni koji ostaju po strani od savremenike povrnosti svoga doba, obraajui se drugom vremenu, stvarajui delo koje moe da izgleda daleko ili strano svom sopstvenom, a koje ga ipak ukquuje, objawava i usmerava prema transcendenciji na ijem zavretku eka ovek kao mera svih stvari.
Marija arovi, M.A. PROBLEM OF TIME IN RASTKO PETROVI'S NOVEL BURLESKA GOSPODINA PERUNA BOGA GROMA Summary The goal of the paper is to point to the analogy and surrealism of chronotope, to its disintegration in Rastko Petrovi's novel Burleska Gospodina Peruna Boga Groma (Burlesque of Lord Perun, God of Thunder), as well as to the specificity of time dimensions related to the figure of traveller and man who is bored. Dissolution, condensation and multiplication of temporal-spatial dimensions here is, therefore, equally a fruit of avant-garde techniques of montage and of the philosophy of boredom and idleness which prevents an undisturbed rise of thought.

35

Prema: or Pule, navedeno delo, str. 66.