FEFA FAKULTET ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJU

Prof. dr Stevan Lili MODERNIZACIJA SRPSKE DRAVNE UPRAVE

Konferencija povodom Dana Evrope REFORME: POLITIKA VOLJA I/ILI ADMINISTRATIVNI KAPACITETI" Beograd 10. maj 2011.

Prof. dr Stevan Lili

Beograd Maj 2011.

MODERNIZACIJA SRPSKE DRAVNE UPRAVE

UPRAVNE REFORME U mnogim zemljama sveta vodi se stalna debata o ulozi i znaaju javne uprave u savremenim uslovima. Moe se rei daje sve snanija tendencija naputanja apstraktnog normativistikog pristupa radu uprave (kao skupu normi kojima se regulie vrenje upravne vlasti") i sve vea orijentacija ka pragmatinom pristupu koji polazi od praktino proverljivog principa da je ,,dobra samo ona uprava koja se pokae kao uspena".4 U tom smislu, uspena je ona uprava koja na najefikasniji, najekonominiji i najracionalniji nain ostvari svoje ciljeve, vodei pri tome strogo rauna da je osnovni cilj upravnog delovanja ostvarivanje i zatita ljudskih sloboda i prava, s jedne, kao i poveanje opte dobrobiti drutva kao celine, s druge strane.5 Kako se istie: Pravna drava je projekat za nacionalne strategije razvoja ija nam priprema predstoji. (...) Pravna drava nije danas mogua bez racionalne, visoko profesionalizovane, brze i jeftine javne uprave."6 U savremenim uslovima, znaaj javne uprave, izmeu ostalog, ogleda se u ostvarivanju odreenih pretpostavki. Uspostavljanje ,,fair odnosa izmeu uprave i graana. To podrazumeva pravo graana da se u svakom sluaju kada je u pitanju neko njihovo pravo ili interes - mogu obratiti ne samo organu uprave, ve i sudu opte nadlenosti ili nekom drugom specijalizovanom upravnom sudu. Uvoenje transparentnosti i
4Uporedi: Stevan Lili, Savremene tendencije upravne reforme, zbornik Aktuelna pitanja jugoslovenskog svojinskog, radnog i upravnog zakonodavstva" (Budva), Beograd 1997, str. 151-164. 5Milan Markovi, Reforma uprave i upravnog zakonodavstva - imperativ vremena, zbornik Aktuelna pitanja jugoslovenskog sudskog, radnog i upravnog zakonodavstva" (Budva), Beograd 1998, str. 277-290. 6Uporedi: Dragoljub Kavran, Javna uprava, Savet za dravnu upravu, Beograd, 2003; Dragoljub Kavran, Pravna drava i reforma javne uprave, Pravni ivot, br. 9, 1996, str. 607-608; Dragoljub Kavran, Promene u javnoj upravi, Pravni ivot, br. 9, 1997, str. 703-719; Dragoljub Kavran, Pravna reforma drave uprave, Pravni ivot, br. 10, 1998, str. 5-13.

1. ZNAAJ

tanosti u upravnu proceduru podrazumeva da se u svakom trenutku moe tano utvrditi ko je i kada doneo neku upravnu odluku, kao i da se svaka upravna odluka mora zasnivati na tano utvrenim injenicama. Efikasnost upravnog delovanja je savremeni zahtev koji obuhvata ekonominost i racionalnost u radu uprave i upravnom odluivanju. Efikasnost podrazumeva poseban odnos izmeu uloenog i ostvarenog" u smislu da se, s jedne strane, vodi rauna o zahtevima ekonominosti a, s druge, o politikim imperativima potovanja ljudskih prava u ostvarenju upravnih ciljeva. Legitimitet upravnog delovanja podrazumeva da se uprava ne moe pozivati na to daje njeno postupanje zakonito", tj. pokriveno formalnim zakonskim i drugim propisima, ve da se u svakom trenutku moe postaviti pitanje vrednosne opravdanosti njene konkretne akcije ili delovanja. Osim utvrivanja predmeta, pragmatski pristup javnoj upravi obuhvata i brojna pitanja strategije upravne reforme.7 U tom smislu, jedan od najvanijih zadataka u vezi sa upravnim pravom jeste i kako pristupiti upravnoj reformi i reorganizaciji uprave na savremenim osnovama.8 Reforma uprave, kao sloeni drutveni proces kojim se upravlja (managed reform), doprinosi razvoju i drutvenoj stabilnosti zemlje - prevazilazei domete jedne vlade, ili politike strukture (pa ma koliko ona bila demokratska)"9 - tako da se danas kao jedan od najvanijih zadataka u vezi sa upravnim pravom pojavljuje pitanje: kako pristupiti reformi uprave na savremenim osnovama.10
2. PRAVNA DRAVA LEGALITET I LEGITIMITET UPRAVNOG DELOVANJA Koncept pravne drave (Rechtsstaat) i princip vladavine prava (Rule of Law)

7Uporedi: Vlada Srbije, Strategija reforme dravne uprave u Republici Srbiji, oktobar 2004. (Izvor: http://www. prsp.sr.gov.yu/dokumenta.jsp) Zorica Vukainovi, Blaenka Stojanovi, Mogunost razvoja savremene dravne uprave u Srbiji, Pravni ivot, br. 9, 2003, str. 1127-1140. Strategija upravne reforme u Crnoj Gori, Podgorica, januar 2003; Slobodan Duji, Milan Markovi, Strategija upravne reforme u Crnoj Gori, Pravni ivot, br. 9, 2003, str. 1049-1066. 8Uporedi: G. Downs, P. Larkey, The Search for Government Efficiency, New York, 1986; J. Knott, G. Miller, Reforming : The Poiitics of institutionai Choice, Englevvood Cliffs, 1987; G. Caiden, Administrative Reform, 1969. i dr. 9eljko evi, Zorica Vukainovi, Reforma uprave, Pravni ivot, br. 9/97, str. 815-831. 10Uporedi: Gerald E. Caiden, Administrative Reform Comes of Age, Berlin - NewYork 1991.

velike su tekovine evropske i svetske civilizacije. 11 U odnosu na upravu, poseban znaaj pravne drave je u tome to obezbeuje legalitet (zakonitost) upravnih odluka. Bez pravne drave nezamisliv je i svaki savremeni upravni sistem.12 Kao tvorevina 19. veka, koncept pravne drave podrazumeva normativistiki model ureenja drutvenih odnosa, prema kojem se pravnim normama, olienim u zakonima i drugim optim podzakonskim aktima (npr. uredbama, naredbama i pravilnicima) propisuju pravila drutvenog ponaanja. Na osnovu optih pravnih normi donose se pojedinane pravne norme oliene u pojedinanim pravnim aktima (npr. presudama sudova i reenjima organa uprave), koje neposredno utiu na ponaanje ljudi. Meutim, koncept pravne drave u svom izvornom vidu, koji podrazumeva da je neki postupak vlasti opravdan samim tim to je legalan, tj. u skladu sa nekim propisom, danas ne bi mogao biti ostvaren bez velike opasnosti po opte demokratske tekovine.13 Iz tih razloga, dovoljno je samo spomenuti nacistike i rasistike reime. Ostvarivanje koncepta pravne drave danas ne moe predstavljati cilj, ve samo nunu pretpostavku vladavine prava, ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti, pravde i pravinosti.14 Za razliku od ovog prvobitnog koncepta pravne drave, savremene koncepcije polaze od toga da je u vrenju vlasti dravi, osim legaliteta, neohodan i legitimitet, tj. opravdanost njenog delovanja u
svakom konkretnom sluaju. Prema tome, neki postupak (npr. donoenje zakona, uredbe ili pojedinanog akta) ne postaje legitiman samim tim to ga je sprovela drava ili neki njen organ, ve se opravdanost svakog konkretnog postupka ili akta mora ceniti i na osnovu opravdanosti njegove sadrine.15 U odnosu na upravu, to znai da delatnost uprave ne postaje legitimna (opravdana) samim tim to je uprava vri na legalan nain, ve je potrebno da postoji i odgovarajui

116 Uporedi: Lord Lloyd of Hampstead, M.D.A. Freedman, Uoyds introduction to Jurisprudence, London 1985. 12 Uporedi: Stevan Lili, Legitimitet upravnog delovanja, Zbornik ,,Law in Transition: SerbiaSlovakia", Pravni fakultet, Beograd 1999. 13Uporedi: Temelji modeme demo krntije- Izbor deklaracija i povelja o ljudskim pravima (12151989), Beograd 1989. idr. 14Uporedi: Miiivoje Markovi, Pravna drava, Beograd, 1939; Danilo Basta, Diter Miler, Pravna drava - poreklo i budunost jedne ideje, Beograd 1991; Vladan Vasilijevi (urednik), Pravna drava, Beograd 1990. idr. 15Uporedi: Don Rols, Teorija pravde, Beograd-Podgorica 1998.

legitimitet. Iz tih razloga, danas se smatra da koncept legaliteta upravne vlasti mora ustupiti mesto konceptu legitimiteta (opravdanosti) upravnog delovanja. Kako se istie, legitimitet vlasti ne moe se vie traiti u njenom nastanku, ve u njenom delanju. Taj obrnuti red posmatranja ne samo da stavlja pod veliku sumnju tradicionalna pravna stanovita po pitanju odnosa prava i uprave, ve u znaajnoj meri menja opti pogled na upravu. U tom smislu ...uprava prestaje biti samo slukinja unapredpostavljenog pravnog poretka i postaje pokreta drutvenih tokova, u okviru kojih zauzima znaajno, ako ne i najznaajnije mesto.,.16

3. SRPSKA DRAVNA UPRAVA U PRETHODNOM USTAVOM SISTEMU (1990) Definisanje poslova dravne uprave prema Ustavu Republike Srbije iz 1990. godine (tzv. Miloeviev Ustav), odnosno zakonima koji su na osnovu njega doneti, polazilo je od koncepcije da je upravna funkcija iskljuivo funkcija vlasti. To se moe jasno videti na osnovu sumarne analize odgovarajuih ustavnih i zakonskih odredaba.

Ustavom Srbije iz 1990. godine17 bilo je propisano (lan 94) da ministarstva: primenjuju zakone i druge propise i opte akte Narodne skuptine i Vlade, kao i opte akte predsednika Republike; reavaju u upravnim stvarima; vre upravni nadzor; obavljaju druge upravne poslove utvrene zakonom. Odredbe Ustava iz 1992. godine razrauje Zakon o dravnoj upravi Srbije iz 1992. godine (sa kasnijim izmenama i dopunama) 18 koji poslove organa dravne uprave" odreuje na sledei nain (lan 8). Tako, ministarstva:
neposredno primenjuju zakone i druge propise i opte akte

donoenjem upravnih i drugih akata, preduzimanjem upravnih i drugih mera i vrenjem upravnih i drugih radnji; obezbeuju izvravanje zakona, drugih propisa i optih akata donoenjem propisa, vrenjem upravnog nadzora, pruanjem strune pomoi i staranjem
16 Serge Alain Mescheriakoff, The Vagaries of Administrative Legitimacy, International Revievv of Administrative Science, vol. 56, no. 2, 1990, str. 309. 17Ustav Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, br. 1/1990. 18*5 Zakon o dravnoj upravi, Slubeni glasnik RS, br. 20/1992, 48/1993, 53/1993, 67/1993, 48/1994, 49/1999.

njihovom blagovremenom i zakonitom izvravanju;

reavaju u upravnim stvarima o pravima, obavezama i pravnim

interesima graana, pravnih lica ili drugih stranaka; vre upravni nadzor: a) nadzorom nad zakonitou rada preduzea, ustanova 1 drugih organizacija, kada je to zakonom utvreno, b) nadzorom nad zakonitou akata preduzea, ustanova i drugih organizacija kad oni na osnovu zakona reavaju o pravima, obavezama i pravnim interesima graana i drugih pravnih lica, c) inspekcijskim nadzorom; pripremaju zakone i druge propise i opte akte iz svog delokruga, u skladu sa svojim nadlenostima; obavljaju poslove koji se odnose na razvoj, programiranje, organizaciju i unapreenje rada u oblasti za koju su obrazovana; obavljaju druge poslove utvrene zakonom. UPRAVNE REFORME U SRBIJI (2004) Koliko su autoritativni teorijski model uprave, kao i ustavne i zakonske posledice koje iz njega proizilaze bili prepreka i smetnja Srbiji na putu socijalnog i ekonomskog oporavka, veoma se jasno vidi iz dokumenta Vlade Srbije pod nazivom Strategija reforme dravne uprave u Republici Srbiji (2004), u kojem se, izmeu ostalog, istie da u oblasti uprave postoje trendovi koji se ne mogu izbei", a u koje posebno spada i pramena shvatanja" u smislu da je uprava javni servis graana, a ne instrument vlasti. Prema ovoj Strategiji: Reforma dravne uprave je sloen i dugoroan proces, posebno u zemljama u tranziciji, u kojima je uprava, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou, po pravilu slaba, optereena nizom problema nagomilanih tokom vie decenija. (...) Generalno posmatrajui reformske procese koji su u toku u drugim zemljama, uoava se da postoje odreeni oigledni trendovi koji se ne mogu izbei, a koji se tiu sledeih procesa:

4. STRATEGIJA

pramena u shvatanju poloaja javnog sektora u drutvu i traenje

optimalnog nivoa njegove regulacije sa stanovita javnog interesa; shvatanje dravne uprave kao servisa graana, a ne kao monog orua vlasti; dekoncentracija dravne uprave na centralnom nivou, delegacija vlasti sa centralnog ka niim nivoima i decentralizacija, kao

preputanje dela vlasti niim nivoima, sve ovo upravo sa ciljem da se javne usluge (public services) priblie graanima (...) itd.6 SRPSKA DRAVNA UPRAVA U SADANJEM USTAVOM SISTEMU (2006)
5.

Polazei od osnova za redefinisanje poloaja i poslova dravne uprave, koji su naznaeni u Strategiji o reformi dravne uprave, tokom naredne 2005. godine usvojen je i nov Zakon o dravnoj upravi Srbije.19 Taj Zakon odstupa od modela koji poslove dravne uprave svodi samo na vrenje vlasti (tanije na izvrenje zakona i drugih propisa) koji je u sebi sadrao Ustav Srbije iz 1990. godine, kao i Zakon o dravnoj upravi iz 1992. godine. U novom zakonu, odmah se uoava da poslovi dravne uprave" obuhvataju mnogu iri krug poslova, kako u kvantitativnom, tako i u kvalitativnom smislu. Naroito treba istai da se na prvom mestu po znaaju ne nalaze poslovi izvrenja" zakona i drugih propisa, ve struno- politika funkcija uestvovanje u oblikovanju politike Vlade".20 Kako se istie: Polazei od tradicionalnih shvatanja dravne uprave, u Zakonu od 1992. godine akcenat je pri odreivanju poslova dravne uprave stavljan na one poslove koji predstavljaju autoritativno izvravanje zakona putem donoenja upravnih akata i preduzimanjem upravnih radnji. Novoustanovljeni Zakon o dravnoj upravi ne negira niti zanemaruje ovaj, i dalje bitan, aspekt upravne vlasti, ali uvaava savremene modele uprave koji proizilaze iz koncepta socijalne funkcije drave u kojima se i funkcija uprave unekoliko modifikuje, tako to daleko vei znaaj dobija kao servis graana. Pruanjem javnih usluga kojima se stvaraju i omoguavaju uslovi za svakodnevni ivot graana, ime se doprinosi ukupnom razvoju drutva, uprava postaje znaajni regulator drutvenih procesa, a ne instrument vlasti. Otuda se jedna od bitnih novina u Zakonu ogleda u definisanju poslova dravne uprave, isticanjem uloge njenih organa u podrci Vladi pri kreiranju i voenju politike, s jedne strane, pripremom akata za Vladu i, s druge strane, praenjem i utvrivanjem stanja u oblastima iz svog delokruga, kao i preduzimanjem mera, odnosno predlaganjem Vladi da donese odreene
19Zakon o dravnoj upravi, Slubeni glasnik RS, br. 79/2005. 20Moglo bi se rei da su Vlada (iako proklamuje politiku platformu Jegalizma") i Parlament (koji je podrava) pokazali vie razumevanja za realnost od nae ustavne i upravne doktrine, koja bi na ove zakonodavne inovacije u oblasti poslova dravne uprave" verovatno stavila prigovor da te funkcije dravne uprave nisu predviene vaeim ustavnim normama".

propise, odnosno da preduzme odreene mere iz svoje nadlenosti."21 Prema Zakonu o dravnoj upravi Srbije (2005), ministarstva, organi uprave u sastavu mnistarstva i posebne organizacije obavljaju sledee poslove dravne uprave (l. 12-21): Uestvovanje u oblikovanju politike Vlade. Organi dravne uprave
pripremaju

nacrte zakona, druge propise i opte akte za Vladu i predlau Vladi strategije razvoja i druge mere kojima se oblikuje politika Vlade. Organ uprave u sastavu ministarstva uestvuje u oblikovanju politike Vlade preko ministarstva. Praenje stanja. Organi dravne uprave prate i utvruju stanje u oblastima iz svoga delokruga, prouavaju posledice utvrenog stanja i, zavisno od nadlenosti, ili sami preduzimaju mere ili predlau Vladi donoenje propisa i preduzimanje mera na koje je ovlaena. Izvravanje zakona, drugih propisa i optih akata. Organi dravne izvravaju zakone, druge propise i opte akte Narodne skuptine i Vlade tako to donose propise, reavaju u upravnim stvarima, vode evidencije, izdaju javne isprave i preduzimaju upravne radnje (izvrni poslovi). Inspekcijski nadzor. Inspekcijskim nadzorom organi dravne uprave ispituju sprovoenje zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje i postupanje fizikih i pravnih lica i, zavisno od rezultata nadzora, izriu mere na koje su ovlaeni. Staranje o javnim slubama. Organi dravne uprave staraju se da se rad javnih slubi odvija prema zakonu. Razvojni poslovi. Organi dravne uprave podstiu i usmeravaju razvoj u oblastima iz svoga delokruga, prema politici Vlade. Ostali struni poslovi. Organi dravne uprave prikupljaju i prouavaju podatke u oblastima iz svoga delokruga, sainjavaju analize, izvetaje, informacije i druge materijale i vre druge strune poslove kojima doprinose razvoju oblasti iz svog delokruga. Nov Ustav Republike Srbije, koji je usvojila Narodna skuptina Republike Srbije na Posebnoj sednici odranoj 30. septembra 2006. godine i koji je konano usvojen na republikom referendumu odranom 28. i 29. oktobra 2006. godine, proglaen je 8.
21Zoran Lonar, Zakon o dravnoj upravi, Slubeni glasnik, Beograd 2005, Predgovor, str. 1011.

uprave

novembra 2006. godine.22 Nov Ustav Srbije (2006) sadri odgovarajue odredbe o dravnoj upravi. Prema novom Ustavu Srbije: u nadlenost Vlade spada usmeravanje i usklaivanje rada organa dravne uprave i vrenje nadzora nad njihovim radom" (l. 123. ta. 5). Vlada je odgovorna Narodnoj skuptini za politiku Republike Srbije, za izvravanje zakona i drugih optih akata Narodne skuptine, kao i za rad organa dravne uprave (l. 124). U odeljku sa naslovom Dravna uprava" (l. 136-138), Ustav sadri odredbe koje se odnose na poloaj dravne uprave, poveravanje javnih ovlaenja i javne slube, kao i o zatitniku graana: Dravna uprava je samostalna, vezana Ustavom i zakonom, a za svoj rad odgovorna je Vladi. Poslove dravne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi dravne uprave odreeni zakonom. Poslovi dravne uprave i broj ministarstava odreuju se zakonom. Unutranje ureenje ministarstava i drugih organa dravne uprave i organizacija propisuje Vlada (l. 136). U interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza graana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za ivot i rad, zakonom se moe poveriti obavljanje odreenih poslova iz nadlenosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave. Pojedina javna ovlaenja se zakonom mogu poveriti i preduzeima, ustanovama, organizacijama i pojedincima. Javna ovlaenja se zakonom mogu poveriti i posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima. Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu osnovati javne slube. Delatnosti i poslovi zbog kojih se osnivaju javne slube, njihovo ureenje i rad propisuju se zakonom (l. 137). Zatitnik graana (ombudsman) je nezavisan dravni organ koji titi prava graana i kontrolie rad organa dravne uprave, organa nadlenog za pravnu zatitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzea i ustanova kojima su poverena javna ovlaenja. (l. 138). Pod naslovom Zakonitost uprave" (l. 198), Ustav sadri sledeu odredbu:
Pojedinani akti i radnje dravnih organa, organizacija kojima su

poverena javna ovlaenja, organa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju biti zasnovani na zakonu. Zakonitost

22Ustav Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, br. 83/2006.

konanih pojedinanih akata kojima se odluuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podlee preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u odreenom sluaju zakonom nije predviena drugaija sudska zatita. Na osnovu iznetog moe se zakljuiti da su poslovi dravne uprave u zakonodavstvu Srbije (Zakon o dravnoj upravi) normativno definisani prema savremenim standardima u ovoj oblasti. U tom smislu, upravno zakonodavstvo Srbije napustilo je 2005. godine koncepciju prema kojoj se poslovi dravne uprave definiu kao autoritativni poslovi vrenja izvrne vlasti (izvravanje zakona, reavanja u upravnim stvarima i vrenje upravnog nadzora) i proirilo sadraj poslova dravne uprave i na one oblasti (poslove) koje su u skladu sa realnom ulogom i poloajem savremene uprave (npr. uestvovanje u oblikovanju politike Vlade, praenje stanja u odgovarajuoj oblasti, staranje o javnim slubama, razvojni poslovi). U odnosu na poslove dravne uprave zanimljivo je i to da je zapravo dolo do usklaivanja sadrine novog Ustava Srbije sa ve postojeim zakonodavstvom u ovoj oblasti. Drugim reima, novi Ustav Srbije prepustio je zakonu da odredi sadrinu poslova dravne uprave, s tim to je takav zakon ve na snazi. U narednom periodu, meutim, ostaje da se vidi u kojoj meri e primena zakonskih i ustavnih odredbe o ulozi, poloaju i poslovima dravne uprave biti u stvarnoj funkciji

transformacije dravne uprave od instrumenta vlasti" u javnu slubu" sa ciljem ostvarivanja opte dobrobiti drutva i poveanja kvaliteta ivota graana Srbije. AKCIONI PLAN ZASPROVOENJE UPRAVNE REFORME U SRBIJI (2009-2012) U julu 2009. Vlada Srbije usvaja Akcioni plan za sprovoenje reforme dravne 23 uprave u Republici Srbiji za period od 2009. do 201 2 , u kojim su naznaeni oekivani rezultati i planirane aktivnosti u kljunim oblastima reforme: decentralizaciji, profesionalizaciji i depolitizaciji, racionalizaciji, koordinaciji javnih politika, kontrolnim mehanizmima, e-upravi i modernizaciji dravne uprave. Osim toga, osnovni ciljevi reforme dravne uprave su izgradnja demokratske drave zasnovane na vladavini prava, odgovornosti, javnosti, ekonominosti i efikasnosti i izgradnja dravne uprave usmerene ka graanima, koja je sposobna da graanima i poslovnim subjektima prui visok kvalitet usluga uz razumne trokove. U ovom se dokumentu istie da prilikom izbora modela reforme dravne uprave, pre svega, treba imati u vidu ustavnopravni koncept same drave. Naravno, principi organizacije i funkcionisanja dravne uprave u zemljama lanicama EU predstavljaju glavnu polaznu osnovu i krajnji cilj koji se eli dostii planiranom reformom. Istovremeno, iskustva drugih zemalja u tranziciji, naroito onih koje su nedavno postale lanice Evropske unije, takoe mogu da predstavljaju dragocenu pomo, pre svega u izbegavanju zamki na koje se nailazi na putu reformi. Meutim, kada je re o korienju iskustava zemalja u tranziciji treba biti obazriv i paljivo i kritiki napraviti izbor zemlje, odnosno zemalja ija e se iskustva koristiti. Naime, jedino poreenje sa zemljama slinih karakteristika (od veliine i broja stanovnika, preko organizacije drave, zateenog stanja u oblasti dravne uprave i bar priblino slinog stanja u ekonomskoj i privrednoj sferi, pa do tradicionalnih korena na kojima poivaju pravni sistem i pravni instituti jedne zemlje) moe doneti pozitivne rezultate. Svakako i odreena iskustva SAD i Kanade treba uzeti u obzir. Dalje se istie da, kada se govori o sadanjem stanju dravne uprave u
6.
23 Vlada Srbije, Akcioni plan za sprovoenje reforme dravne uprave u Republici Srbiji za period od 2009. do 2012. (Izvor: http://www.drzavnauprava.gov.rs/pages/article.php7idH923)

Srbiji, treba pomenuti da se i u odreenim analizama priznatih meunarodnih institucija konstatuje da je tradicija srpske dravne uprave (to vai i za druge drave republike bive Jugoslavije) zasnovana na sveobuhvatnom pravnom regulisanju, sa jakim oseajem za politiku nepristrasnost, to je bilo posledica, izmeu ostalog, i primene principa karijernog sistema koji prua garancije za postepeno napredovanje u karijeri na osnovu godina radnog staa, ali i kvaliteta obavljanja posla. U periodu nakon donoenja Ustava Srbije 1990. godine naputaju se tradicionalne vrednosti srpske uprave. Centralizacija umesto decentralizacije, politiki voluntarizam umesto legalizma i permanentno potcenjivanje znaaja i uloge dravne uprave ispoljeno kroz sistematsko zaostajanje zarada koje je premaivalo nunosti nametnute tekom ekonomskom situacijom, koji su posebno od 1996. godine dostigli vie nego znaajne razmere, imali su za posledicu da ogroman broj sposobnih, strunih i iskusnih kadrova napusti dravnu upravu. Osim niskih zarada, destimulativno je delovala i injenica da je napredovanje u karijeri zasnovano iskljuivo na strunim kvalitetima i sposobnostima bilo izuzetno oteano. Sve to je uticalo na pad kvaliteta javnih usluga i odsustvo motivacije kod zaposlenih. Demokratske promene 2000. godine zatekle su dravnu upravu u vrlo loem stanju: bez dovoljno strunih i iskusnih kadrova, a posebno bez dovoljno mladih kadrova obrazovanih i motivisanih za rad u dravnoj upravi i bez dovoljno ugleda u drutvu, to nije bilo posledica samo nedovoljnog kvaliteta usluga, ve i irenja negativne slike o upravi kao parazitskom delu drutva koji ne stvara, ve samo troi nacionalni dohodak.24

7. UMESTO ZAKLJUKA - IZVETAJ EVROPSKE KOMISIJE O UPRAVNOJ REFORMI U SRBIJI U KONTEKSTU EVROPSKE INTEGRACIJE Kako se istie u Izvetaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu:25 Primeuje se odreen napredak u usvajanju novih zakona koji su u skladu sa pravnim tekovinama EU. Meutim, priprema i sprovoenje zakona ponekad tee sporo i neujednaeno, a njihova primena je slaba zbog pomanjkanja tehnikih i ljudskih resursa u sudovima i upravnim organima.
24Uporedi: Svetska banka, Srbija i Crna Gora - razvoj dravne uprave: stvaranje uslova za efektivnu ekonomsku i socijalnu reformu, Izvetaj broj 28553-YU, maj 2004. 25 Evropska komisija, Izvetaj o napretku Srbije za 2010. godinu koji prati Saoptenje Komisije upueno Evropskom parlamentu i Savetu - Strategija proirenja i kljuni izazovi za 2010-2011. godinu. (Izvor: http://www.seb.gov.rs/upioad/documents/izvestaji/izestaj_o_napretku_srbije_2010_sa_%20aneksom)

12

Nedosledna primena zakona i veoma dugotrajni postupci, koji esto traju due od zakonom utvrenog roka, koe investicije. (...) Uopteno govorei, slabosti u vladavini prava i preovlaujua korupcija nastavili su da smanjuju pravnu sigurnost i da podrivaju poverenje u pravni sistem meu privrednim drutvima, posebno u vezi sa delotvornim ostvarivanjem imovinskih prava." U poglavlju Demokratija i vladavina prava, u Izvetaju se daje i poseban osvrt na stanje u javnoj upravi Srbije. Tako: Ostvaren je izvestan napredak u primeni Ustava usvojenog u novembru 2006. godine, to predstavlja kljuni prioritet Evropskog partnerstva. (...) Postignut je izvestan napredak u reformi dravne uprave. Zakon o upravnim sporovima, kojim se ureuje sudsko razmatranje upravnih akata i rad Upravnog suda, usvojen je u decembru 2009. godine. Kao deo aranmana sa Meunarodnim monetarnim fondom (MMF), u cilju smanjenja fiskalnog deficita, usvojen je zakon koji regulie smanjenje broja zaposlenih u upravi za 10%. Zadran je isti ukupan broj osoba koje su delotvorno zaposlene u oblasti evropskih integracija. Izmenama Zakona o dravnim slubenicima iz decembra 2009. godine uvedeno je tromeseno ocenjivanje rada dravnih slubenika, umesto godinjeg ocenjivanja. Zakon o ratifikaciji Sporazuma o osnivanju regionalne kole za dravnu upravu usvojen je u junu 2010. godine. Meutim, zakonodavni okvir i dalje nije zaokruen. Jo nije donet zakon o upravnom postupku. Zakon o upravnom sporu nije u potpunosti usaglaen sa evropskim standardima. Treba jo raditi na uvoenju sistema napredovanja u karijeri zasnovanog na zaslugama i delotvornog upravljanja ljudskim resursima. Kapacitet dravne uprave u odreenim sektorima je slab, a koordinacija nije obezbeena u potpunosti. S obzirom na intenziviranje procesa integracije u EU u narednom periodu, Srbija jo treba da pojaa kapacitete za evropske integracije, posebno koordinisanje na centralnom nivou izmeu Generalnog sekretarijata, Kancelarije za evropske integracije Republike Srbije i Ministarstva finansija. Kancelarije zatitnika graana, kako na dravnom tako i na pokrajinskom nivou, bile su veoma aktivne. Ove kancelarije izvetavaju o poveanom broju pritubi, to govori o poveanju poverenja u ovu instituciju. Pored toga to su se bavile pojedinanim predmetima, one su predlagale izmene i dopune zakona, izdale jedan broj miljenja i preporuka, posetile razliite institucije i organizovale aktivnosti koje imaju za cilj unapreenje i zatitu ljudskih i manjinskih prava. (...) Uopteno govorei, kapacitet dravne uprave je dobar, ali je dinamika reformi u ovoj oblasti spora i neujednaena. Potrebno je dalje
13

poboljanje zakonodavnog okvira i vre opredeljenje da se potuje mandat nezavisnih regulatornih tela i da im se obezbede odgovarajui resursi." Put do ovog cilja nee biti ni lak ni brz, posebno imajui u vidu zateeno stanje i injenicu da usled niza okolnosti Srbija znatno kasni sa reformskim zahvatima u ovoj oblasti za nizom drugih tranzicionih zemalja. Meutim, upravo zbog toga Srbija ima obavezu prema svojim graanima da bez odlaganja preduzme korake ka dostizanju evropskih standarda i vrednosti u oblasti voenja javnih poslova, implementirajui u reforme uprave standarde i principe kao to su vladavina prava i pravna sigurnost (reliability and predictability), javnost rada (transparency), odgovornost (accountability), ekonominost i efikasnost (, efficiency and effectivness). Ovo su koraci koji vode ka evropskim i meunarodnim integracijama, emu Srbija i njeni graani tee."26

Prof. dr Stevan Lili MODRNIZACIJA SRPSKE DRAVNE UPRAVE *2A-U REZIME ^ Danas preovladava orijentacija ka pragmatinom pristupu d a j e dobra" ona uprava koja se pokae kao uspena". Ovaj pristup obuhvata i brojna pitanja strategije upravne reforme. Modeli uprave koji danas preovlauju u razvijenim zemljama (posebno evropskim) polaze od socijalne funkcije drave i uprave i njihove uloge u ostvarivanju opteg interesa i drutvene dobrobiti (bono publico). Poslovi dravne uprave u zakonodavstvu Srbije (Zakon o dravnoj upravi) normativno su definisani prema savremenim standardima u ovoj oblasti. U tom smislu, upravno zakonodavstvo Srbije napustilo je 2005. godine koncepciju prema kojoj se poslovi dravne uprave definiu iskljuivo kao autoritativni poslovi vrenja vlasti" i proirilo sadraj poslova dravne uprave i na one
26 Vlada Srbije, Akcioni plan za sprovoenje reforme dravne uprave u Republici Srbiji za period od 2009. do 2012. (Izvor: http://www.drzavnauprava.gov.rs/pages/article.php7idH923)

14

oblasti koje su u skladu sa realnom ulogom i poloajem savremene uprave kao javne slube" (npr. uestvovanje u oblikovanju politike Vlade, praenje stanja u odgovarajuoj oblasti, staranje o javnim slubama, razvojni poslovi). Vlada Srbije usvaja Akcioni plan za sprovoenje reforme dravne uprave u Republici Srbiji za period od 2009. do 2012. godine, u kojim su naznaeni oekivani rezultati i planirane aktivnosti u kljunim oblastima reforme, kao to su: decentralizacija, profesionalizacija i depolitizacija, racionalizacija, koordinacija javnih politika, efikasni kontrolni mehanizmi, uvoenje e-uprave, modernizacija dravne uprave itd. U Izvetaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu istie se da je kapacitet srpske dravne uprave u osnovi dobar, ali je dinamika reformi u ovoj oblasti spora i neujednaena". U kontekstu predstojeih evropskih integracija, Srbija ima obavezu prema svojim graanima i zakljuenim sporazumima da bez odlaganja preduzme korake ka dostizanju evropskih standarda i vrednosti u reformi svoje javne uprave i voenju javnih poslova, implementirajui standarde i principe kao to su vladavina prava ( rule of law), pravna sigurnost (reliability and predictability), javnost rada (transparency), odgovornost (accountability), ekonominost i efikasnost (, efficiency and effectivness). Kljune rei: Modernizacija uprave. Srbija. Prof. dr Stevan Lili MODERNIZATION OF SERBIAN ADMINISTRATION SUMMARY The dominant orientation today is towards a pragmatic approach that a "good" administration is the one that proves successful in fulfilling public interests. This approach deals with numerous issues of administrative reform strategies. Administrative models in developed countries (particularly in Europe) are based on the social functions of the state and the administration and their role in the realization of general interests of society and social benefit ( bono pubico). Administrative tasks in the administrative legislation of Serbia (Law on Public Administration) are normatively defined in compliance with contemporary standards in this field. In this context, the administrative legislation in Serbia has departed from the concept that see administrative action as "instruments of repression", and has vviden the scope of administrative activities to areas such as "participating in defining pubic policy", "monitoring the conditions in particular social fields", "public services", "development activities", etc. The Serbian Government adopted an Action Plan for Implementing Administrative Reform for 2009-2012, in which planned activities have been set in areas of administrative reform,
15

including: decentralization, professionalization and de-politization, rationalization, coordination of public policies, control mechanisms, egovernment and modernization of the public administration. In the 2010 Serbia Progress Report, the European Commission assed that the capacity of the Serbian administration is basically good, but that the "dynamics of reform in this area are slow and uneven". VVithin the context of European integrative processes, Serbia has the obligation tovvards its citizens and concluded agreements to take steps in achieving European standards and values in its administrative reform efforts by efficiently conducting public policies, implementing values and principles of the rule of law, reliability and predictability, transparency, accountability, , efficiency and effectiveness. words: Modernization of administration. Serbia.

16

ALTERNATIVNA AKADEMSKA OBRAZOVNA MREA

Milan Miloevi

MODEL MODERNIZACIJE LOKALNE SAMOUPRAVE PRIMENOM INFORMACIONO- KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA

Mentor Prof. dr. Vlastimir Mateji

SMEDEREVSKA PALANKA/BEOGRAD januar 2001. to due ivim sve dublje oseam da sve ono to bee dobro za nae oeve nije vie dobro za nas.

Oskar Vajld

Svako ko razmilja o prolosti i sadanjosti spremno e priznati da su iste elje i iste strasti oduvek vodile i drave i pojedince; stoga, veoma je lako, briljivim prouavanjem prolosti, predvideti ta e se verovatno u budunosti dogoditi nekoj ljudskoj zajednici, te primeniti lekove koje su koristili nai preci; ili, ako lekova nije bilo, iznai nove na osnovu slinosti zbivanja. Makijaveli, Govori I, 39 Problem je pronai oblik udruivanja koji e zajednikom snagom svih tititi i braniti linost i dobra svakog pojedinanog udruenika, i u kojem bi svako, ujedinjujui se sa svima, ipak mogao slediti sebe samog, i ostati slobodan kao ranije. Ruso, Drutveni ugovor Razuman ovek prilagoava se svetu, dok nerazuman istrajava u nastojanju da svet prilagodi sebi. Sledstveno tome, progres sveta zavisi od nerazumnih.

o, ovek i natovek.

Ne postoji drugo bogatstvo doli ovekov rad. Da planine behu sainjene od zlata a doline od srebra, svet ni za dlaku ne bi bio bogatiji; nikakva nova uteha ne bi bila data ljudskoj rasi.

eii, Kraljica Meb

Civilizacija, kakvu je znamo, jeste kretanje a ne stanje, putovanje a ne luka. Ni jedna poznata civilizacija jo nije postigla ciljeve svake prethodne civilizacije. Tojnbi, Civilizacija na ispitu

SADRAJ

*2A-U......................................................14

SADRAJ.............................................................................................................................................................. 3

KORIENE SKRAENICE................................................................................................................................. 5

UVOD..................................................................................................................................................................... 6

LOKALNA SAMOUPRAVA KAO SISTEM...........................................................................................................6

MODEL LOKALNE SAMOUPRAVE................................................................................................................... 11

MODEL UVOENJA ISLS PRIMENOM IKT.......................................................................................................14

MODEL FUNKCIONALNE MODERNIZACIJE LOKALNE SAMOUPRAVE PRIMENOM INFORMACIONOKOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA.................................................................................................................. 15

MODEL HARDVERSKE MODERNIZACIJE LOKALNE SAMOUPRAVE PRIMENOM INFORMACIONOKOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA.................................................................................................................. 20

JAVNI SEKTOR I INFORMACIONO-KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE........................................................22

TEKOE KOJE TREBA DA SE OTKLONE DA BI SE OLAKALO UVOENJE IKT U JAVNI SEKTOR....23

ZAKLJUAK /,.................................................................................................................................................. 24

LITERATURA...................................................................................................................................................... 24

KORIENE SKRAENICE Skraenica IKT IS ISJPU ISLS ISUSLS LS MSP Tumaenje Informaciono-komunikacione tehnologije Informacioni sistem Informacioni sistem javnih preduzea i ustanova Informacioni sistem lokalne samouprave Informacioni sistem upravnih struktura lokalne samouprave Lokalna samouprava Mala i srednja preduzea

UVOD U ovom radu dati su osnovni pojmovi vezani za modernizaciju lokalne samouprave sa optih sistemskih pozicija. U cilju obezbeenja primenljivosti izloenih koncepata ne posmatra se neka konkretna lokalna samouprava nego model lokalne samouprave koja u najveoj meri sadri sve one atribute u prostoru i vremenu koji su prisutni kod veine, ako ne i kod svih lokalnih samouprava. U procesu konkretizacije mogu da se dobiju reenja koja su primenljiva na modelu konkretne lokalne zajednice. Sa stanovita teorije sistema lokalna samouprava se posmatra kao sloen realni sistem koji je deo sistema jedne drave i/ili regiona. Samu lokalnu samoupravu moemo dekomponovati na razne naine na podsisteme u kojima se odvijaju specifini procesi i koji su odreeni skupovima atributa kojima moemo okarakterisati taj podsistem. Stanje sistema lokalne samouprave u vremenskom trenutku to razliito je od stanja u trenutku ti (ti>to). Efektivnost sistema lokalne samouprave bitno zavisi od raspoloivih resursa, nivoa organizovanosti, kadrovske i tehnike opremljenosti pojedinih podsistema. Ukoliko se ne ulau napori na podizanju organizovanosti, kadrovske i tehnike opremljenosti podsistema imamo da je efektivnost sistema u vremenu ista ili da u veini sluajeva opada. U ovom radu emo posmatrati napore podsistema koji je na nivou lokalne zajednice zaduen za donoenje odluka od interesa za sve stanovnike da se povea efektivnost i efikasnost sistema primenom sloenog skupa mera u domenu unapreenja organizovanosti podsistema lokalne zajednice, unapreenja kadrova i primenom informacionokomunikacionih tehnologija. Sve ove aktivnosti nazvaemo modernizacijom lokalne samouprave. Imajui u vidu da je u fokusu ovog rada primena informaciono-komunikacionih tehnologija istraiemo mogue puteve modernizacije lokalne samouprave primenom informaciono-komunikacionih tehnologija. LOKALNA SAMOUPRAVA KAO SISTEM Sistemom nazivamo objekat bilo koje prirode (ili skup objekata bilo koje prirode, meu njima i potpuno razliite) koji meusobno interaguju i koji raspolau izraenim "sistemskim" svojstvom (svojstvima), odnosno svojstvima koje nema ni jedan od delova sistema pri bilo kojoj dekompoziciji i koja nisu sadrana u svojstvima njihovih delova. Delove sistema koji imaju analogna svojstva nazivamo podsistemima. Skup nekoliko sistema koji ima sistemska svojstva nazivamo nadsistemom ili sistemom vieg reda. Element sistema je objekat (deo sistema) sa jednoznano odreenim svojstvima. Sistem (podsistem, element) ima ulaze i izlaze. Ulazom nazivamo diskretni ili kontinualni skup "kontakata", preko kojih se dejstvo sredine prenosi na sistem. Izlaz je skup kontakata preko kojih sistem deluje na sredinu. Svaki element sistema ima barem jedan ulaz i barem jedan izlaz. Interakcija moe da se sastoji od prenosa materije, energije, informacija. Respektivno ovome moemo govoriti o materijalno, energetskoj i informacionoj razmeni izmeu sistema i sredine odnosno o "metabolizmu". Pojmovi "element", "podsistem", "sistem", "nadsistem" su relativni: sistem moemo posmatrati kao element sistema vieg reda a element kao sistem; odnos prema sistemu nije
6

odreen samo njegovim sadrajem ve i pozicijom, zadatkom istraivaa (korisnika). Pojam veliki sistem se koristi u situacijama kada posmatramo sistem koji sadri veliki broj podsistema, heterogenog sastava. Primer velikog sistema je lokalna samouprava. Sredina je okruenje sa kojim interaguje sistem. Za sisteme koji interaguju sa sredinom kaemo da su "otvoreni". "Zatvoreni" sistemi nemaju sredinu i oni u prirodi ne postoje. Sredina je takoe sistem. Pod stanjem sistema podrazumevaemo ureeni skup vrednosti parametara, unutranjih i spoljnjih, koji odreuju tok procesa koji se odvijaju u sistemu. Skup stanja sistema moe da bude konaan, prebrojiv, ili kontinualan. Ponaanje sistema definiemo kao niz reakcija sistema na spoljnja dejstva, u vremenu. Deterministike sisteme oznaavamo sa Si-sistemi; stohastike sisteme, oznaavamo sa S2-sistemi; haotine sisteme oznaavamo sa S 3-sistemi; sloene sisteme oznaavamo sa So-sistemi. Lokalna samouprava spada u klasu sloenih sistema. Sloeni sistemi imaju posebna svojstva i to: Jedinstvenost (unikatnost): svaki sistem te klase nema analoga u ponaanju ili su toliko retki da se u praksi mogu zanemariti. Slaba predskazivost: proizvoljno detaljno znanje morfologije (grae) i funkcija elemenata (podsistema) ne dozvoljava tano predvianje ponaanje sistema. Negativna entropija (negentropija2 7 ) ili svrhovitost: sistem je u stanju (u odreenim granicama) da upravlja svojom entropijom (da je smanjuje, odrava, usporava poveanje) pri sluajnim i nepovoljnjim dejstvima sredine i/ili je sposoban da ostvari ponaanje koje dovodi do ostvarenja postavljenog cilja. Svrhovitost - "stremljenje" ka dostizanju cilja - izraava tendenciju ouvanja i pojaavanja osnovnog procesa koji vodi do cilja. Pojmovi "negentropija" i "svrhovitost" su srodni. U sloenim sistemima osnovni proces moe da bude sakriven od posmatraa i njegova artikulacija je sloena te se iz tih razloga ee koristi pojam svrhovitosti. Svojstvo unikatnosti je spoljnje u odnosu na sistem i ono je predmet odnosa istraivaa (korisnika) prema sistemu. Svojstvo svrhovitosti je unutranje, teko ga je identifikovati, posebno u kratkim intervalima vremena (mereno sa vremenom postojanja sistema). Za istraivaa (korisnika) u prvom planu su svojstva slabe predskazivosti ponaanja koja su u sutini praktina svojstva koja odreuju sloenost sistema. Kod analize sistema pojam zakona (kojim se izraavaju stabilne imanentne uzronoposledine veze izmeu objekata, procesa i veliina) nije mogu zbog ega se koristi pojam principa koji je iri. Svi principi su zasnovani na iskustvu i drutvenom usaglaavanju to vai i za principe u teoriji sistema. Iz brojne literature teorije sistema izdvajaju se tri principa koja su od posebnog znaaja: princip fizinosti, princip modeliranja i princip svrhovitosti. Princip fizinosti govori o tome da su u svakom sistemu, nezavisno od njegove prirode, prisutni fiziki zakoni (zakonitosti), koji su moda jedinstveni, i koji odreuju unutranje uzrono-posledine veze, postojanje i funkcionisanje. Nikakvi drugi zakoni, osim fizikih, nisu potrebni da bi se objasnilo funkcionisanje sistema bilo koje prirode (meu njima i biolokih i drutvenih).
27Negentropija - mera verovatnoe nalaenja u datom stanju - odreuje "tenju", "stremljenje" sistema ka osnovnom procesu, sposobnost sistema da odstrani posledice spoljnjih i unutranjih sluajnih uticaja.
7

Princip fizinosti u sebi sadri sledee postulate: postulat celovitosti i postulat

autonomnosti.

Postulat celovitosti kae: sloeni sistem treba da se posmatra kao jedinstvena celina. Postulat celovitosti se bazira na specifinim optesistemskim svojstvima. Aspekt

postulata celovitosti koji treba uzeti u obzir je da se pri kompoziciji (objedinjavanju podsistema u sistem) i dekompoziciji (deljenju sistema na podsisteme) ne smeju gubiti pojmovi (pri istraivanju komponenti nedopustivo je eliminisanje optih (sistemskih) pojmova). Sutina postulata celovitosti je u tome da se kompozicija i dekompozicija moraju vriti u pravcu generisanja karakteristine informacije sistema vieg kvaliteta. U sluaju kada je suma delova jednaka celini sistem nazivamo aditivnim, ukoliko je suma delova vea od celine sistem nazivamo superaditivnim, ukoliko je suma delova manja od celine sistem nazivamo subaditivnim. injenica da deo moe da bude sloeniji od celine je od fundamentalnog znaaja za teoriju sistema poto je koncepcija teorije sistema u uproavanju - ne mora svaka dekompozicija da dovede do delova (podsistema) koji su jednostavniji i dostupniji za istraivanje. Racionalnost dekompozicije se ocenjuje na osnovu definicije celovitosti: ukoliko je dekompozicija neuspena, sistemske i podsistemske pojmove je teko povezati, izmeu njih se gubi naslednost, oni su nestabilni i proizvode sluajan utisak. Lingvistika definicija postulata celovitosti: Sistem (kao celina) raspolae posebnim, sistemskim, svojstvima kojih nema u podsistemima (elementima) pri bilo kom nainu dekompozicije. Sistemska svojstva se formiraju putem gomilanja, pojaavanja i manifestovanja jedne grupe svojstava podsistema istovremeno sa nivelisanjem, oslabljivanjem i skrivanjem drugih pri interakciji podsistema. Pri kompozicionom (ciljnom) i dekompozicionom (podkomponentnom) istraivanju sistema neophodno je istai sistemska i podsistemska eksplicitno iskazana i neiskazana svojstva i s njima povezane pojmove. Opis sistema ne mora da odraava sva svojstva (s tim je povezan gubitak tanosti) ali pojmovi moraju da se ouvaju. Postulat autonomnosti govori o tome da sloeni sistemi imaju autonomnu
prostorno-vremensku metriku, za njih postoji autonomno rastojanje i autonomno vreme (ili autonomna grupa transformacija). Razumevanje sloenih sistema zahteva proirenje

relativistikih kategorija i njihovo proirenje na razliite forme kretanja. Sloeni sistemi imaju lokalnu razmeru vremena koje je drugaije od astronomskog. U sluaju sistema koji se razvijaju lokalna razmera vremena moe da bude razliita u razliitim fazama razvoja. Lingvistika definicija postulata autonomnosti: Sloeni sistemi imaju autonomnu prostorno-vremensku metriku (grupu transformacija) i unutarsistemske zakone odranja, koji su odreeni fizikim sadrajem i graom sistema i koji ne zavise od sredine. Princip modeliranja govori da je sloeni sistem predstavljiv konanim skupom modela pri emu svaki od njih odraava odreenu granu njegovog postojanja. Ovaj princip dozvoljava istraivau da istrai odreeno svojstvo ili grupu svojstava sloenih sistema pomou jednog ili nekoliko uproenih (uskoorjentisanih) modela. Model orjentisan na odreenu grupu svojstava sloenog sistema uvek je jednostavniji od samog sistema. Izgradnja potpunog modela sistema je beskorisno, jer saglasno teoremi Turinga, takav model bi bio sloen kao sam sistem. Orjentisani model se gradi na osnovu merenja, koja su uvek ograniena. Pretpostavka da su uskoorjentisani modeli stabilni i nezavisni od drugih uskoorjentisanih modela dokazuje se na na osnovu postulata komplementarnosti a ocena
8

stabilnosti na osnovu postulata neodreenosti. Ova dva postulata su razvoj i primena na sloene sisteme odgovarajuih fizikih principa. Ovaj postupak je ispravan jer smo prihvatili princip fizinosti.

Postulat komplementarnosti-. Sloeni sistemi koji se nalaze u razliitim sredinama

(situacijama) mogu da manifestuju razliita sistemska svojstva, meu kojima i alternativana (svojstva koja su nekompatibilna za neku situaciju odvojeno posmatrano).

Snaga postulata komplementarnosti je u njegovoj konstruktivnosti, koji nas udaljava od neosnovanog kompromisa "ovo i malo drugoga" i od besperspektivne pozivcije "ili-ili", on nas vodi od racionalnog korienja fenomenolokih modela do saznanja celine. Neophodnost postulata komplementarnosti je povezana sa ogranienou naih sredstava saznanja i odraavanja stvarnosti. Priroda je jedna i celovita ali je odraz njenih svojstava u naem umu nejednoznaan i situacion. Posmatra (istraiva) percipira jednu granu stvarnosti u jednim uslovima a druge grane u drugim. Lingvistika definicija postulata komplementarnosti: Sloeni sistem u interakciji sa sredinom moe da manifestuje razliita svojstva u razliitim situacijama koja su zajedno nekompatibilna. Postulat delovanja kae da za izmenu ponaanja sistema treba obezbediti prirast dejstva koji prevazilazi neku vrednost praga. Pramena ponaanja sloenog sistema je povezana sa energijom, sa materijom i sa informacijom koje se akumuliraju, manifestujui svoj uticaj skokovito putem kvalitativnog prelaza. Istovremeno energetsko-informaciono dejstvo moe da dovede do istog rezultata kao energetsko vieg nivoa. Na osnovu reenog
prag je funkcija tri promenljive: koliine odreene materije, koliine energije odreenog kvaliteta i koliine odreene informacije.

U teoriji sistema, za razliku od fizike, pramena stanja zavisi od informacije (u fizici, posebno u atomskoj fizici, pramena stanja je zavisna od energije) poto su energetska i materijalna razmena sa sredinom dosta stabilni 28. Prirast informacija za ije prikupljanje sloeni sistem ima specijalna sredstva i mogunosti, odreuje delatnost sistema, kao to manjak energije i materije moe da ga razori. Lingvistika definicija postulata delovanja: reakcija sistema na spoljna dejstva ima karakter praga. Postulat neodreenosti govori o injenici da povienje tanosti odreivanja (merenja) bilo kojeg kvantitativno opisanog svojstva vie od odreene granice povlai za sobom snienje mogune tanosti odreivanja (merenja) nekog drugog svojstva istovremeno merenje vrednosti dvaju (ili vie) parametar sa tanou , koja prevazilazi odreeni nivo nije mogue. Lingvistika definicija postulata neodreenosti: Maksimalna tanost odreivanja (merenja) svojstava sistema zavisi od oblasti neodreenosti koja je prisutna u datom sistemu, unutar koje poveanje tanosti odreivanja (merenja) jednog svojstva povlai za sobom snienje tanosti odreivanja drugog (drugih). Princip svrhovitosti odreuje posebno mesto i ulogu sloenih sistema. Svrhovitost u
teoriji sistema shvatiemo kao funkcionalnu tendenciju, orjentisanu na dostizanje nekog stanja sistema, ili na pojaanje (odravanje) nekog procesa. U ovim situacijama sistem

pokazuje sposobnost da se suprotstavi spoljnjim uticajima i da koristi sredinu i sluajne dogaaje. Skup funkcija sloenog sistema pojaava (odrava) procese koji stimuliu odreena stanja sistema. Pitanje "raspolae li realni objekat "unutranjom" svrhovitou" u
28Materijalni i energetski resursi sloenog sistema su vie-manje stabilni, i ta stabilnost raste sa sloenou sistema, zata je potrebna analiza dolazee informacije i predvianje dogaaja.

preciznom terminolokom smislu se ne razmatra. Ukljuujui svoje gledite, svoj ugao posmatranja sistema, istraiva stvara tu svrhovitost i polazi od nje. Posledica postulata svrhovitosti je princip izbora. Sloeni sistemi raspolau sposobnou izbora ponaanja i sledstveno tome jednoznano predskazivanje naina delovanja i ekstrapolacija njihovog stanja nije mogua pri bilo kom apriornom znanju njihovih svojstava i situacije. Sloeni sistemi se ponaaju u sutini (premda ne i jednoznano) u vezi sa situacijom iz ega sledi da se na to ponaanje moe uticati. Lingvistika definicija principa izbora: Sloeni sistemi raspolau oblau izbora i sposobnou da izaberu ponaanje, odnosno reakciju na spoljnje uticaje u zavisnosti od unutranjih kriterijuma svrhovitosti; nikakvo apriorno znanje ne dozvoljava ni nadsistemu ni samom sistemu da se jednoznano predskae taj izbor. Principi fizinosti, modeliranja i svrhovitosti u potpunosti odraavaju metodologiju sistemskog pristupa. Princip fizinosti pridruuje uzrono-posledine veze objektima bilo koje prirode i sistemima koji su izgraeni od tih objekata. Formalizacija veza i njima odreenih autonomnih zakona dozvoljava da se na jedinstvenom jeziku izraze viejezini opisi objekata (podsistema). Ukoliko autonomni zakoni ne postoje, skup objekata ne obrazuje sistem, to je samo haotini izbor komponenata. Princip modeliranja dozvoljava korienje uproenih modela koji odraavaju samo one grane stvarnosti koje interesuju istraivaa. Izdvajanje novih svojstava i sutine nije obavezno praeno izgradnjom generalizovanih modela ve moe da se ogranii rastom biblioteke uproenih modela. Odraz sloenog sistema u celini je obezbeen uzajamnom intereakcijom uproenih modela. Princip svrhovitosti proiruje praktinu stranu ovekove delatnosti na sisteme bilo koje prirode. Ovaj princip dozvoljava da sistemu bilo koje prirode pridruimo funkcional koji opisuje njegovo postojanje kao celine. Skup principa teorije sistema ne samo da formira jedinstvo u metodima istraivanja i opisivanja sistema bilo koje prirode (od fizikih do apstraktnih) ve stvara i konceptualnu osnovu za izgradnju matematikog aparata: na osnovu autonomne metrike i zakona odranja gradimo modele koje ocenjujemo na osnovu svrhovitosti. U detaljnoj analizi sistema lokalne samouprave izneti stavovi su primenljivi i neophodni da bi se dolo do rezultata koji imaju praktinu upotrebnu vrednost sa stanovita istraivaa. Detaljna primena izloenih stavova nije predmet ovog rada ali je njihovo poznavanje neophodno u svim fazama modernizacije bilo kog sistema a time i sistema lokalne samouprave. MODEL LOKALNE SAMOUPRAVE Prema kriterijumima sloenosti lokalna samouprava je "veliki realni sistem" pri emu se atribut "veliki" ne odnosi na prostorne dimenzije, ve na mnotvo elemenata i sloenost veza izmeu njih. Sistemski pristup sagledavanju prirode lokalne samouprave bazira se na istraivanju bitnih svojstava i zakonitosti pojava u njenom funkcionisanju i samim tim smanjenju moguih iznenaenja koja potiu od ponaanja realnih elemenata sistema (prevashodno ljudi). Funkcionisanje i razvoj lokalne samouprave je omogueno pod uslovima da se veliki broj razliitih procesa odvija skladno, svesnim uplivisanjem parametara i ulaznih veliina to se postie donoenjem Odluka. U ovom procesu od sutinskog je znaaja da "upravlja"
11

lokalnom samoupravom poznaje prirodne procese i zakone po kojima se oni odvijaju. Reavanje sloenih problema funkcionisanja i razvoja lokalne samouprave zahteva neprekidno istraivanje osnovnih pokretakih snaga (demografska kretanja, razvoj privrednih i neprivrednih delatnosti), ogranienja okoline (prostor, energija, voda, hrana) i ogranienja samog sistema (organizovanost, efikasnost, efektivnost). Lokalna samouprava u domenu funkcionisanja predstavlja upravljani sistem u kome se realizuju energetske, materijalne, drutvene i ostale transformacije, a takoe i upravljaki sistem koji usmerava i regulie realni sistem donoenjem Odluka, realizacijom Odluka i informacionim sistemom. Informacioni sistem odraava lokalnu samoupravu obezbeujui adekvatne podatke i informacije upravljakom sistemu o upravljanom sistemu. U toku funkcionisanja upravljaki sistem sve vie saznaje o upravljanom sistemu omoguavajui efikasnije delovanje. Osnovna uloga (i zadatak) informacionog sistema je to vernije prikazivanje stvarnosti i time pruanje mogunosti za donoenje Odluka koje obezbeuju ostvarivanje postavljenih ciljeva. Za potrebe ovog rada, na primeru uoptenog modela lokalne samouprave, informacioni sistem posmatramo kao instrument za upravljanje razvojem i funkcionisanjem lokalne samouprave koji ima vie celina koje treba da su meusobno integrisane i da obezbede racionalnu, efikasnu i efektivnu osnovu za ostvarivanje sutine upravljanja: Informacioni sistem lokalne samouprave (ISLS) koji obuhvata organizovane baze optih podataka o osnovnim entitetima koji pripadaju lokalnoj samoupravi kao ljudskoj aglomeraciji, Informacioni sistem upravnih struktura lokalne samouprave (ISUSLS), kao podsistem ISLS, koji neposredno podrava rad upravljake strukture na obezbeenju prava i obaveza lica, elemenata lokalne samouprave kao realnog sistema, Informacioni sistemi javnih preduzea i ustanova (ISJPU), kao podsistemi ISLS-a, iji je osniva lokalna samouprava i koja pokrivaju potrebe lokalne samouprave proizvodima i uslugama u procesu razvoja i funkcionisanja struktura lokalne samouprave. Informacioni sistemi ostalih subjekata lokalne samouprave (graani, preduzea, itd.) koji egzistiraju u lokalnoj samoupravi. Prva tri informaciona podsistema su u nadlenosti organa upravljanja lokalnom samoupravom a na informacione sisteme ostalih subjekata lokalne samouprave nije direktno mogue uticati osim indirektno putem obezbeenja kompatibilnosti njihovih IS sa IS lokalne samouprave.

12

Slika 1 Poloaj informacionog sistema lokalne samouprave u odnosu na realni sistem Razvoj lokalne samouprave izazivaju i uslovljavaju lica (pravna i fizika), nepokretnosti (prirodne i graene) i finansije (izvori sredstava, transakcije i korisnici). Informacioni sistem koji odraava lokalnu samoupravu, obezbeuje praenje pramena u realnom sistemu, i time obezbeuje aktuelne informacije o stanju osnovnih entiteta putem odgovarajue tehnike, programske (softverske) i kadrovske podrke. Informacioni sistem lokalne samouprave istovremeno podrava relacije sa informacionim sistemom nadreenog organa uprave (regiona, republike, federacije) kako u pogledu osnovnih entiteta (stanovnitvo, organizacije, prostorna fizika struktura) tako i sa specifinim informacionim sistemom nadreenog nivoa (na primer: zavod za statistiku regiona/republike/federacije, resorni informacioni sistemi iz oblasti saobraaja, vodoprivrede, umarstva, zatite ovekove okoline regiona/republike/federacije, i slino). Na osnovu reenog moe se zakljuiti da informacioni sistem predstavlja jezgro informacione osnove lokalne samouprave i na njega se nadovezuju ostali navedeni informacioni sistemi kao podsistemi. Cilj ovog rada je definisanje jednog uoptenog modela modernizacije lokalne samouprave primenom informaciono-komunikacionih tehnologija. Sa stanovita dosadanjih razmatranja nijednog trenutka nije bilo rei o tehnolokoj osnovi informacionog sistema lokalne samouprave. Razlozi su sledei: u dosadanjem postojanju lokalnih samouprava tehnoloka osnova informacionih sistema je bila promenljiva zavisno od opteg razvoja tehnologija u datoj sredini i tradicije funkcionisanja raznih oblika lokalne samouprave. Moemo identifikovati sledee tehnoloke podloge informacionih sistema LS:
13

sve informacije su bile u glavama onih koji su odluivali o razvoju konkretne zajednice to je odlika samih poetaka razvoja lokalne samouprave, informacije su memorisane na papiru u vidu raznih dokumenata i informacije se memoriu u elektronskoj formi, to je danas opti trend u svetu ne samo u sferi lokalne samouprave. Svaka od navedenih tehnolokih podloga ima svoje specifinosti u primeni pri emu je tanost, brzina pristupa, obim memorisanih informacija, dostupnost i mogunost ukrtanja informacija u cilju njihovog poreenja najvea ukoliko su informacije u elektronskoj formi. Ciljevi izgradnje informacionog sistema lokalne samouprave primenom IKT su: Da se omogui graanima da jednim kontaktom sa upravom i javnim preduzeima ostvare svoja prava, obaveze i na zakonu zasnovane interese, Da se skrati vreme odziva uprave i javnih preduzea i javnih ustanova na zahtev fizikih i pravnih lica, Da se otvore mogunosti komuniciranja izmeu graana, uprave i javnih preduzea bez dolaenja na altere organa uprave upotrebom elektronske pote, telneta ili veba. Pored ovih optih ciljeva ciljevi su i: Poveanje efikasnosti rada lokalne uprave, javnih preduzea i ustanova u zadovoljenju zahteva graana, Poveanje nivoa kvaliteta u radu svih subjekata u strukturama lokalne samouprave, Poveanje efikasnosti funkcionisanja inspekcijskog nadzora, Omoguavanje intenzivnog praenja finansijskih tokova, pre svega u sferi naplate
finansijskih obaveza lica,

Racionalizacija razmene podataka i informacija izmeu organa lokalne uprave, javnih preduzea i ire, sa subjektima iz okruenja, Smanjenje potreba u prostoru, broju izvrilaca i organa. MODEL UVOENJA ISLS PRIMENOM IKT

Uvoenje ISLS podranog IKT je primer modernizacije IS lokalne samouprave primenom IKT. Odluka u domenu modernizacije LS je od sutinskog znaaja jer ona znai poetak aktivnosti na reinenjeringu procesa u LS u skladu sa izabranom tehnolokom osnovom. Izabrana tehnoloka osnova sutinski utie na sve procese u LS koji su bili prisutni u situaciji kada je nosilac informacija bio papirni dokument. Ukoliko se ne izvri reinenjering poslovnih procesa u domenu LS a promeni se tehnoloka osnova ne bi bili maksimizirani efekti modernizacije i dolo bi se do ekonomski necelishodnih reenja a znaajni instalirani tehnoloki potencijali ne bi bili iskorieni. Zbog prirode IKT mogua je fazna modernizacija u smislu migracije informacija sa papirnih dokumenata u elektronsku formu da bi se u trenutku kada su stvoreni svi organizacioni i normativni uslovi u celosti prelo na ISLS podran IKT. Trenutna situacija u svetu je da veina savremenih drutava postepeno prelazi na primenu IKT u lokalnoj samoupravi ali za sada ni jedna drava ne moe da kae da je proces modernizacije zavren. U veini razvijenih drava sveta se planira da se proces modernizacije lokalne uprave primenom IKT zavri krajem ili posle 2010.gA Podaci iz raspoloive literature govore da i u najrazvijenijim zemljama tempo modernizacije lokalne samouprave nije jednak, posebno zbog toga to su u tim drutvima ovlaenja i odgovrnosti, u veini sluajeva, lokalne samouprave vei a svi se u situaciji kada se tehnologija brzo menja ne snalaze uvek najbolje.
14

Za potrebe ovog rada definisae se jedna ema modernizacije lokalne samouprave na najviem nivou apstrahovanja. Detaljizacija izloenog koncepta bi zahtevala: izradu modela idejnog projekta modernizacije lokalne samouprave na bazi kojeg bi se za konkretnu situaciju radili glavni i detaljni projekat modernizacije lokalne samouprave; Izradu modela glavnog projekta modernizacije lokalne samouprave, Izradu modela detaljnog projekta modernizacije lokalne samouprave. U veini realnih situacija, u cilju efikasnosti, inicira se izrada studije izvodljivosti modernizacije lokalne samouprave i glavni projekat dok se detaljni projekti rade fazno zavisno od tempa praktine realizacije postupaka modernizacije. Detaljni projekat nije celishodno raditi previe rano jer se tehnologija i saznanja o nainima njenog optimalnog korienja brzo menjaju te bi se dobijala reenja koja nisu aktuelna ili upotrebljiva u trenutku realizacije konkretnih aktivnosti. Rezultati dobijeni u fazi izrade studije izvodljivosti i glavnog projekta imaju upotrebljivost u duem vremenskom periodu i slue kao podloga za generisanje konkretnih reenja kada se pristupi realizacije konkretne faze modernizacije. N a najviem nivou apstrahovanja tako imamo sledee aktivnosti Red. Aktivnost Rezultat aktivnosti broj. 1. Donoenje odluke nadlenog organa Odluka o zapoinjanju aktivnosti na lokalne samouprave da se izvri modernizaciji lokalne samouprave sa modernizacija primenom IKT projektnim zadatkom 2. Izrada studije izvodljivosti Studija izvodljivosti modernizacije lokalne modernizacije lokalne samouprave samouprave primenom IKT 3. Izrada glavnog projekta Glavni projekat modernizacije lokalne modernizacije lokalne samouprave samouprave primenom IKT 4. Izrada detaljnog projekta Detaljni projekat modernizacije lokalne modernizacije lokalne samouprave samouprave primenom IKT 5. 6 Realizacija modernizacije lokalne samouprave primenom IKT Revizija implementiranih reenja Implementiran ISLS Izvetaj o reviziji ISLS

MODEL FUNKCIONALNE MODERNIZACIJE LOKALNE SAMOUPRAVE PRIMENOM INFORMACIONO- KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA Cilj modernizacije lokalne samouprave je unapreenje njenih funkcija i uvoenje novih implementacijom tehnolokih reenja baziranih na informaciono-komunikacionim tehnologijama koje su spremne (tehnoloki zrele) za primenu u javnoj upravi. Lokalna samouprava, posmatrana u uem smislu, je skup aktivnosti javne uprave u domenu kompetencija odreenih zakonom. Lokalna samouprava, u irem smislu, su sve
15

aktivnosti vezane za funkcionisanje konkretne drutvene zajednice na odreenom prostoru koji je odreen zakonom. U sferi funkcionisanja lokalne samouprave moemo identifikovati entitete: lice, predmet, dokument, dogaaj, teritorijalna jedinica, nepokretnost, pokretne stvari, proizvod, konto, sredstvo, propis. Zbog raznovrsnosti aktivnosti u izvoenju upravnih postupaka u lokalnoj samoupravi i kretanja predmeta mogu da se identifikuju razni "subentiteti" kao podvrsta entiteta u svom ispoljavanju. Primer subentiteta lice su: korisnik, obveznik, podnosilac, organ, proizvoa, organizacija, davalac usluga, radnik, sportista, dete, uenik, invalid, bira, vlasnik, itd. Primer subentiteta dokument su: podnesak, prijava, reenje, zahtev, izvetaj, izvod, ulaz, organizacioni propis, itd. Za svaki od identifikovanih entiteta mogu da se identifikuju subentiteti kao i njihovi subentiteti (subentiteti subentiteta) i njihovo iscrpno nabrajanje nije predmet ovog rada. Pored entiteta moemo da sistematizujemo i klase obeleja. Klase obeleja se pojavljuju povodom entiteta, odraavajui im karakter odnosno prirodu. Razlikujemo sledee klase obeleja u odnosu na entitete: identifikaciona, klasifikaciona i opisna. Klase obeleja se dekomponuju na pojedina obeleja ija konkretizacija postaje podatak. Identifikaciona obeleja jednoznano definiu pojavu entiteta, koja se mogu koristiti kao klju za sortiranje odnosno pretraivanje baze podataka. Identifikaciona obeleja jesu i elementi sistema oznaavanja, odnosno ifre koje ine i standarde za svaki od informacionih podsistem lokalne samouprave. Radni procesi u javnoj upravi se odvijaju u dva smera: sticanje saznanja (razumevanje) o zahtevu stranke i sastavljanje odgovora na zahtev. Odgovor moe da bude pozitivan, to znai odobrava se realizacija radnje, moe da bude negativan ili moe da bude da se njime trae dodatne informacije i radnje radi davanja pozitivnog odgovora. Opredeljenje za odgovor proizilazi iz vaeih propisa lokalnih ili dravnih organa kojima se obrazlae svaki odgovor. Opisani radni procesi predstavljaju "upravnu radnju" koju organi sprovode u svojoj izvrnoj funkciji. Da bi se upravni postupak nesmetano odvijao moraju da budu na raspolaganju potrebni skupovi podataka - evidencije. Ti podaci moraju da budu aktuelni i tani zbog ega se prate stanja entiteta koji su sadrani u evidenciji, a praenje realizuje organ kome evidencije slue, odnosno pripadaju. U vanupravnoj sferi radni procesi se odvijaju po drugim pravilima pri emu je broj uesnika relativno mali i konkretno su identifikovani. U vanupravne postupke javne uprave moemo uvrstiti aktivnosti na donoenju pravno regulativnih akata, praenje rada javnih preduzea i ustanova, iji je osniva lokalna samouprava a putem razmatranja i vrednovanja njihovih izvetaja. U ovu oblast spadaju i aktivnosti na kreiranju mera i standarda kao osnove za funkcionisanje u pojedinim podrujima javnog ivota, kao to su cenovnici koji su uslov za funkcionisanje javnih preduzea i ustanova u lokalnoj samoupravi. Radni procesi lokalne uprave se odvijaju na sledei nain: Stranka preda podnesak u pisarnici sa neophodnim prilozima pri emu dobija potvrdu da je predmet primljen. Izvrilac u pisarnici formira predmet pod brojem (ifrom) iz sistema oznaavanja koji je utvren odgovarajuim normativnim aktom ili podnesak pridruuje ve postojeem predmetu. Izvrilac u resornom organu uprave preuzima predmete na reavanje. Njegove aktivnosti se sastoje u tome da razmotri, proui, konsultuje odgovarajue baze podataka i odlui o ishodu zahteva iz podneska. Ishod zahteva iz podneska se
16

formulie u vidu reenja koje kompletira predmet izlaznim dokumentom i vraa zavreni predmet pisarnici radi arhiviranja uz razduivanje. Pisarnica sa reenjem postupa saglasno situaciji imajui u vidu da je izdavanje odgovora na reenje uslovljeno plaanjem taksi, dobijanjem saglasnosti od drugog organa ili podnoenjem zahteva za pokretanjem drugih radnji u upravnom postupku. U sluajevima kada su reenja po zahtevu stranke vremenski oroena neophodno je pratiti realizaciju poduhvata za koje je dato odobrenje (primer su poduhvati vezani za izgradnju fizike strukture prostora) Radni procesi iz domena reavanja vanupravnih predmeta, zavisno od vrste, po pravilu prolaze vie faza konstituisanja, imajui u vidu da pojedine faze nastaju iterativno. U domenu donoenja pravno-regulativnih osnova razlikuju se faze: 1-radni materijal; 2- nacrt akta; 3-predlog akta i 4- definitivno usvojen tekst. Situacija je slina i kada su u pitanju izvetaji koje podnose organi ili organizacije koji su obavezni da predstave svoje poslovanje u vezi realizacije zadataka koji su im povereni. Oni se razmatraju, analiziraju i usvajaju na radnim telima: izvrnom odboru i skuptini lokalne samouprave. Svi ovi predmeti se arhiviraju u nadlenoj slubi (najee u slubi za informacije lokalne samouprave). Donoenje mera i standarda, kao i pravno regulativne osnove, iniciraju, obrauju i predlau za donoenje resorni organi lokalne uprave. U ovu grupu spadaju i cenovnici, taksene tarife i druge fiskalne obaveze. Svi ovi akti se objavljuju u Slubenom listu lokalne samouprave. Uesnici u navedenim procesima su: stranke, stareine organa, izvrioci u resornim organima (sekretarijatima i slubama), sudije i drugostepeni organi. Izmeu navedenih uesnika postoje relacije koje se pre procesa modernizacije ostvaruju fizikim prenoenjem predmeta, esto uz posredovanje stranaka, a posle modernizacije (zavisno od nivoa i obuhvata modernizacije) elektronskim putem. Eksterne veze javne uprave lokalne samouprave su u sferi javnih prihoda (transferi sredstava iz dravnog budeta) i drugostepenih organa kad se izjavljuju albe i na odgovor povodom informacionih zahteva. Govorei o informacionim zahtevima razlikujemo informacione zahteve stranaka prema organima javne uprave i informacione zahteve resornih organa prema informacionom sistemu javne uprave. U procesu modernizacije neophodno je izvriti snimanje informacionih zahteva korisnika koji se zasnivaju na tradicionalnoj tehnologiji kretanja i reavanja predmeta. Na bazi ovih snimanja mogue je definisati opti informacioni zahtev prevoenja postupaka sa tradicionalne na informaciono-komunikacione tehnologije. Pored opteg informacionog zahteva definiu se i posebni informacioni zahtevi koji opisuju potrebe pri reavanju predmeta po resornim organima. Pojedinani informacioni zahtevi iniciraju formiranje novih evidencija, koje se pre procesa modernizacije nisu vodile, a sa stanovita razvoja lokalne samouprave relevantno je njihovo organizovanje. Imajui u vidu prirodu ovog rada nee se ulaziti u strukturu optih i pojedinanih informacionih zahteva, jer su to posebne studije, ve e se navesti specifinosti vezane za primenu informaciono-komunikacionih tehnologija. Definisanjem informacionih zahteva uz uslov primene informaciono- komunikacionih tehnologija imamo definisane elemente za izbor adekvatnih hardverskih i softverskih komponenti. Smatrajui da nabrajanje svih elemenata modernizacije lokalne samouprave nije predmet ovog rada ve stavljanje akcenta na kljune tehnoloke procese na visokom nivou
17

apstrahovanja, autor naglaava nekoliko kljunih tehnologija i koncepata o kojima je neophodno voditi rauna jer bez njihove implementacije ne moe biti rei o lokalnoj samoupravi modernizovanoj primenom informaciono-komunikacionih tehnologija. Ovi koncepti i tehnologije u primeni imaju za posledicu radikalan redizajn procesa rada uprave i primenu koncepta "uprava na jednom mestu" (sve upravne radnje mogu da se obave sa jednog mesta koje ne mora da bude fiziki locirano u prostorijama dravnih organa). Re je o sledeem servisima i konceptima: Digitalni potpis Registri podrani IKT Kompjuterizovana lina karta Imajui u vidu reeno zbog njihovog znaaja oni e biti posebno obraeni u narednim poglavljima. Sa stanovita izbora softverskih komponenti modernizovanog informacionog sistema lokalne samouprave neophodno je posvetiti panju sledeim komponentama koje su kljune : Operativni sistem Alati za razvoj informacionih sistema Sistemi za upravljanje bazama podataka Komunikacioni softver Softverske komponente za geografski informacioni sistem kao specifini podsistem informacionog sistema lokalne samouprave Sistem za upravljanje dokumentima. Pitanje izbora softverske komponente nije jednostavno jer su posledice dugorone imajui u vidu da uvoenje u eksploataciju moe dugo da traje, da zahteva personal koji je obuen, a sve to zahteva i znaajna finansijska sredstva. Izbor kljunih softverskih komponenti za lokalnu samoupravu racionalno je vriti na nacionalnom nivou i to u vidu preporuka. Prilikom davanja preporuka treba voditi rauna da izabrane komponente treba da podravaju koncept otvorenih sistema da bi se posledice tehnoloke zavisnosti umanjile ili u potpunosti eliminisale. Koristei otvorene sisteme imamo mogunost lakog prelaska na korienje novih softverskih komponenti drugih proizvoaa koje u veoj meri zadovoljavaju nae potrebe, ako se za tim ikada ukae potreba, a takoe implementirani sistemi u razliitim lokalnim upravama i javnom upravom na viem hijerahijskom nivou (uprava regiona, drave), mogu da meusobno komuniciraju bez problema. Uvaavajui reeno neophodno je naglasiti znaaj primene standarda i njihov razvoj pri modernizaciji ISLS. Moemo razlikovati meunarodne, nacionalne, granske i privatne (standarde pojedinih organizacija i/ili institucija). Sa stanovita modernizacije ISLS racionalno je prihvatiti meunarodne i nacionalne standarde u celosti a za oblasti koje nisu pokrivene standardima koristiti komercijalna reenja koja su na bazi primene postala defacto standard. Bez obzira na brojnost standarda pri modernizaciji svakog sistema a tim pre ISLS neophodno je razvijati i sopstvene standarde da bi se olakala eksploatacija implementiranih reenja pogotovo sa stanovita obuke kadra i odravanja celog sistema. Predmet ovog rada nije standardizacija u lokalnoj samoupravi i zbog toga se ne navodi iscrpna lista standarda i preporuka koji mogu da se iskoriste za modernizaciju IS. Sama injenica da je izvren reinenjering procesa u lokalnoj samoupravi saglasno potencijalima novouvedene informaciono-komunikacijone tehnologije zahteva kodifikaciju definisanih radnih procesa i procedura. Ova kodifikacija moe da bude akt dravnog znaaja (kada je deo ili ceo proces modernizacije podran od strane nadlenih dravnih institucija) ili akt lokalne samouprave koji kao takav postaje standard te lokalne
18

samouprave bez obzira na injenicu da je drugaije nazvan (Odluka, Pravilnik, Organizaciono uputstvo). Imajui u vidu da modernizacija zahteva uvoenje novih koncepata neophodno je definisati i svima uiniti dostupnim renik pojmova korienih u ISLS. Sa stanovita identifikacije servisa modernizovanog ISLS moemo ih grupisati na sledei nain: Funkcije lokalne uprave podrane IKT (prijem podnesaka njegova obrada uz konsultovanje relevantnih baza podataka i dostava korisniku) Oglasna tabla lokalne zajednice (veb prezentacija gde mogu da se dobiju osnovne informacije o lokalnoj zajednici, aktivnostima socijalnih grupa, podaci o organizacijama koje deluju na teritoriji dotine lokalne zajednice, itd.) Servisi za elektronsku prodaju/kupovinu Promocija proizvoda lanova lokalne zajednice (fizika i pravna lica) Servisi za traenje i ponudu poslova Sistem za uspostavljanje kontakata unutar pojedinih socijalnih grupa bez obzira na uzrast Turistike informacije itd. Tehnoloki razvoj otvara prostore za nove naine primene IKT te je ova lista stalno promenljiva, odnosno realno je oekivati i nove servise koji ovde nisu navedeni. Digitalni potpis Da bi elektronski dokumenti imali pravnu snagu uvoenje digitalnog potpisa je neophodan i neizbean korak u implementaciji IKT u lokalnoj samoupravi. Bez digitalnog potpisa ne moe biti rei o efikasnoj i efektivnoj modernizaciji lokalne samouprave. Imajui u vidu problem digitalnog potpisa, koji je danas u veoj meri pravni nego tehnoloki, neemo se na njemu due zadravati. Da bi koncept i tehnologija digitalnog potpisa bila operativna neophodno je doneti odgovarajuu normativnu regulativu na nacionalnom nivou i to kako sa stanovita tehnikih normi koje omoguavaju njegovu primenu, tako i sa stanovita davanja pravne snage elektronskom potpisu. Posebnu panju treba posvetiti pitanju ouvanja integriteta digitalnog potpisa i njegovu izvornost. Da bi se digitalni potpis uveo u iru primenu neophodno je uvesti u iru upotrebu kriptografske metode javnim kljuem. Uvoenjem digitalnog potpisa stvara se mogunost da korisnik javnom telekomunikacionom mreom poalje svoj zahtev, ne naputajui svoju kuu ili radno mesto, i da na isti nain dobije odgovor ne sumnjajui u autentinost dokumenata obeju strana koje su uzele uee u komunikaciji. Digitalni potpis je potreban uslov ali ne i dovoljan da bi se obavili kontakti sa upravom i drugim licima. Potrebno je obezbediti da je komunikacija na odreenom tehnolokom nivou i da se sa visokom pouzdanou obavlja. Iz tih razloga se javlja potreba za organizacijom ili institucijom koja e garantovati da je zahtev poslat, odnosno da je on stigao onome kome je namenjen uz sve bitne elemente vezane za njegovu izvornost. Registri podrani IKT Da bi se efikasno koristila IKT neophodno je definisati registre podrane njome u kojima e se uvati informacije o entitetima lokalne samouprave. Ovi registri treba da imaju precizno definisan format i da budu tehnoloki podrani da im mogu pristupiti svi oni koji trae informaciju koja im je u datom trenutku neophodna. Postojei registri na papiru kao nosau informacija moraju da migriraju na novu tehnoloku platformu to
19

zahteva kadrove, novac i vreme. Proces automatizacije voenja predmetnih registara, formiranje i upravljanje ovako dobijenih elektronskih dokumenata u svakoj administraciji predstavlja fundamentalni instrument za unutarorganizaciono funkcionisanje i odnose sa spoljnjim okruenjem. U procesu modernizacije voenja registara treba predvideti fazu pilot projekta da bi se testirala tehnoloka reenja u razliitim situacijama pri razliitim zahtevima stranaka i tek posle perioda pozitivnih iskustava treba prei na uvoenje registara u svim organima lokalne samouprave Uvoenje elektronskih registara zahteva reinenjering celog procesa prikupljanja, obrade i korienja informacija imajui posebno u vidu kvalitet informacija odnosno postupke verifikacije i kontrole unetih sadraja i obezbeenje sledljivosti informacionih tokova. Optimalno je reenje kada je infrastruktura digitalnog potpisa definisana i svaki pristup dokumentima se verifikuje memorisanjem digitalnog potpisa korisnika informacija. U sferi lokalne uprave primarni cilj automatskog upravljanja dokumentima je garantovanje bezbednosti i integriteta podataka, korektno i blagovremeno registrovanje dolazeih i odlazeih dokumenata i obezbeenje sigurnog pristupa informacijama zainteresovanih strana. Sama injenica da se uvode elektronski registri ini moguim redizajn administrativnih procedura i ini moguim da se odreenim (ili svim registrima) pristupi, saglasno ovlaenjima, sa bilo koje take u mrei organa lokalne samouprave koji su modernizovali svoj rad primenom IKT. Kompjuterizovana lina karta Modernizacija lokalne samouprave primenom IKT ima za posledicu stvaranja pretpostavki da svaki graan dobije kompjuterizovanu linu kartu na osnovu koje bi ga informacioni sistem lokalne samouprave "prepoznao" bez potrebe da bude fiziki prisutno lice koje e vriti identifikaciju. Primena kompjuterizovane line karte ini moguim da se realizuje koncept realizacije svih kontakata sa organima lokalne samouprave sa jednog mesta i na jedinstveni nain. Prema pilot projektima u zemljama koje su otile dalje u modernizaciji lokalne samouprave ona izgleda kao kreditna kartica, sadri skup nepromenljivih podataka (lini podaci i servisne informacije), dok su drugi podaci podloni promeni (prebivalite, dravljanstvo, itd.). Promenljive podatke moe da menja sam vlasnik odnosno nadleni organ uprave saglasno propisanoj proceduri i ovlaenjima. Kompjuterizovana lina karta sadri i memorijske resurse za druge usluge koje su od interesa za graane. Deo informacija sadranih u memoriji kompjuterizovane line karte (fotografija, lini broj, datum, mesto i optina roenja) su vidljive, tako da se ista moe koristiti i u drugim situacijama. MODEL HARDVERSKE MODERNIZACIJE LOKALNE SAMOUPRAVE PRIMENOM INFORMACIONO- KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA Imajui u vidu sloenost problematike naveemo samo kljune komponente hardverske modernizacije lokalne samouprave. Bez raunarskih mrea nemamo modernizaciju lokalne samouprave primenom IKT. Mrea lokalne samouprave se konceptualno sastoji od vie podmrea koje se fiziki mogu preklapati ali logiki prate dekompoziciju ISLS na podsisteme.
20

Pored raunarskih mrea treba navesti i komponente koje su prisutne a to su personalni raunari (serveri za razliite namene (serveri opte namene, aplikacioni serveri, veb serveri, serveri za upravljanje elektronskom potu, itd.), radne stanice razliitog nivoa specijalizacije), periferijska oprema (tampai, itai prugastog koda, skeneri, itd) i razni pribor. Kod hardverske modernizacije posebno treba voditi rauna da ISLS ne moe efikasno da funkcionie ukoliko mree nema (imamo izolovane raunare sa izolovanim aplikacijama sa skromnim mogunostima razmene podataka) tako da je saglasno tempu modernizacije celishodno izvriti koncetraciju opreme na segmentima mree koji su izgraeni. Ovo je i nain da se kadar odmah obui da radi u mrei, timski, na reavanju problema. Funkcije bezbednosti, imajui u vidu znaaj informacija, moraju da budu od prvog trenutka operativne na onom nivou koji e biti u normalnom reimu eksploatacije celog sistema (lozinke, privilegije, izrada rezervnih kopija, itd.). Sa funkcijom bezbednosti u lokalnoj upravi (i ne samo lokalnoj upravi) nema kompromisa i ona mora da bude na visokom nivou. Primena konkretne tehnologije je uslovljena materijalnim mogunostima ali kada su u pitanju raunarske mree generalno treba primenjivati zrela tehnoloka reenja koja su se u praksi pokazala (indikator pouzdanosti tehnologije), sa kapacitetima koji mogu da zadovolje projektovane potrebe u narednih 10 godina bez radikalnih intervencija. Aktivnosti na dizajnu i implementaciji raunarskih mrea treba poveriti specijalizovanim firmama sa dobrim referencama uz obavezno atestiranje kvaliteta ugraenih komponenti, segmenata mree i mree u celini. Prilikom dizajniranja treba postaviti zahtev da odreen broj pristupnih taaka bude za sve graane u okviru lokalne samouprave ("kiosci") da bi i graani koji nemaju raunare i pristup Internetu mogli da koriste servise ISLS podranog IKT. Pravci uvoenja servisa na raunarskoj mrei lokalne samouprave su sledei: Odabrati tip distribuirane privatne mree organa lokalne uprave. Predlae se TCP/IP tip mree lokalne samouprave (Intranet) ime se automastki postavljaju uslovi koje moraju zadovoljiti sve aplikacije i svi servisi koji se budu postavljali na korisnike segmente mree a koji se distribuirano koriste u ISLS. Segmenti mree koji su dostupni eksternim korisnicima mogu da budu kod komercijalnih provajdera. Precizno odrediti izlaz i korienje spoljnjih javnih servisa svetskog Interneta. U principu ISLS ima dve mree koje su fiziki razdvojene. Razlog njihovog razdvajanja je nepouzdanost postojeih tehnika zatite. Re je o sledeem. Jedna podmrea je mrea lokalnih organa uprave koja je fiziki povezana na mreu organa uprave regiona i/ili okruga ali nije povezana sa segmentima mree orjentisanim ka spoljnjim korisnicima. Ukoliko se mrea lokalne uprave povee sa segmentima mree koji su orjentisani na eksterne korisnike neophodna je primena zatitnih barijera ("firevvaH"). Reenja bezbednosti koja se koriste kada se iz segmenta mree lokalne uprave pristupa svetskom Internetu moraju da budu definisana od strane nadlenih organa na nacionalnom nivou. Na javnom delu ISLS nalazi se Internet prezentacija lokalne samouprave sa eksterno orjentisanim servisima ISLS. Kopija ove prezentacije se nalazi i na segmentu mree koji je za potrebe organa uprave Iz finansijskih, organizacionih i drugih razloga neminovno je u okviru ISLS koristiti javne telekomunikacione mree. I ove situacije stvaraju odreeni
21

bezbednosni rizik koji je manji nego u situaciji direktnog povezivanja raunarske mree lokalne uprave na svetski Internet. Korisnicima unutar uprave treba obezbediti alternativne puteve pristupa svetskom Internetu. Projektom mree se definie konfiguracija raunarske mree za jedinstveno objedinjeno korienje standardnih Internet servisa kao to su e-mail, www, ftp i telnet u heterogenom hardverskom okruenju servera i radnih stanica pod razliitim operativnim sistemima (UNIX, MS Windows) Koncept korienja standardnih mrenih servisa u prvoj fazi realizacije je sledei: Raunarska mrea lokalne samouprave se organizuje na intranet principima Povezivanje raunarske mree Uprave sa svetskim Internetom ostvaruje se samo preko zatitnih barijera Korienje Internet servisa iz okruenja Uprave se ostvaruje iskljuivo posredno preko aplikacionih mrenih prelaza -gateway-a Unutar raunarske mree lokalne samouprave implementiraju se samo e-mail i WWW servis. Ftp i Telnet se implementiraju samo na centralnim segmentima i na raspolaganju su samo strunom osoblju. Predlae se PGP za ifrovanje elektronske pote do usvajanja konanih reenja na nacionalnom nivou Procedure administriranja servisa raunarske mree se ureuju posebnom odlukom lokalnih organa samouprave Za realizaciju e-maila i VWWV servisa predlau se softverski alati koji su komercijalno dostupni i koji su afirmisani u primeni kod drugih uprava ili koje preporuuje nacionalni organ zaduen za pitanja modernizacije uprave. Imajui u vidu navedene principe mogue je definisati projekat raunarske mree informacionog sistema lokalne samouprave sa specifikacijom opreme. JAVNI SEKTOR I INFORMACIONO-KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE Na osnovu iskustava razvijenih zemalja intenzivno uvoenje i primena IKT imae znaajnu i fundamentalnu ulogu u: Pribliavanju javnog sektora graanima, Omoguie da interaktivni javni servisi budu dostupni u domainstvima i/ili e biti dostupni na mestima gde se ljudi prirodno okupljaju U unapreenju interne efikasnosti i redukciji trokova javnog sektora uz istovremen rast kvaliteta javnog sektora, Uspostavljanju informatike infrastrukture koja e uestvovati u ekonomskom i socijalnom razvoju irenju primene IKT u MSP (mala i srednja preduzea) U stimulisanju razvoja proizvoda i servisa po pitanju industrija sadraja, softvera i hardvera. Integracija javnog sektora u Informatiko drutvo imae poeljan uticaj na ekonomiju, socijalnu zatitu i na demokratske procese.

22

TEKOE KOJE TREBA DA SE OTKLONE DA BI SE OLAKALO UVOENJE IKT U JAVNI SEKTOR Javna uprava nije poznata kao fleksibilna i dinamina organizacija to zahteva kulturne, menaderske i organizacione promene. Proces promene bie uslovljen naporima drave da unapredi i modernizuje menadment i adminstrativne procese. U nekim sluajevima IKT e zahtevati radikalnu transformaciju administrativnog rada uz istovremeno omoguavanje da se javne usluge pruaju na nov nain. Postojei informacioni sistemi i baze podataka u javnom sektoru su najee razvijani bez razmiljanja o tome da se omogui zainteresovanoj publici izvan javnog sektora lak pristup. Ovo znai da mnogi od njih treba da budu restrukturirani i da se nad njima izvri reinenjering da bi se omoguile nove usluge za graane i preduzea. Pravo pristupa javnim informacijama treba pojasniti, ukljuujui pitanje ko e odluiti koja vrsta informacije se nudi, kome i uz koje trokove. Kao dodatak reenom pitanje neizvesnosti vezano za privatnost i stepen zatite podataka treba da bude reeno. Takoe su bitna i pitanja vezana za autorska prava nad javnim informacijama. Ukoliko se puni potencijali IKT realizuju, kooperacija i integracija unutar javnog sektora e se poveati kako na lokalnom nivou tako i na nivou regiona, drava, i izmeu drava. Iz ovih razloga neophodno je obezbediti interoperabilnost izmeu informacionih sistema to e se obezbediti standardizacijom IKT. Preporuuje se preduzimanje akcija u etiri oblasti: Porast svesti u administraciji o potencijalima IKT i o znaaju njenog uvoenja Koordinaciji politika koje se tiu Informatikog drutva i javnih servisa Standardizacija IKT da bi se omoguila transnacionalna interoperabilnost izmeu informacionih sistema u javnom sektoru Pravna regulativa koja e omoguiti graanima pristup javnim informacijama uz ouvanje privatnosti. Akcije na porastu svesnosti znaaja IKT moraju da budu dalje stimulisane, posebno preko demonstracionih projekata, projekata obuke za menadere u javnoj upravi i stratekih inicijativa i programa kao to su elektronska trgovina i javne nabavke za javni sektor, transnacionalna razmena informacija izmeu nacionalnih administracija, identifikaciona karta graana i Informacioni sistem o graanima. Urgentna je potreba da se u SRJ odnosno R Srbiji odredi autoritet za koordinaciju aktivnosti od znaaja za informatiko drutvo i javni sektor i da se kreira savetodavno telo za razmatranje stratekih pitanja u ovoj oblasti. Standardizacija u domenu IKT mora da se fokusira na funkcionalne specifikacije sistema u cilju obezbedjenja interoperabilnosti izmeu administracija i izmeu njih i ostalih subjekata u drutvu. Standardizacija e imati izuzetno znaajnu ulogu u stimulisanju korienja pojedinih reenja u telemedicini, transportu i elektronskoj trgovini. U domenu pravne regulative pravni okvir mora hitno da se definie obezbeujui puno pravo pristupa graana javnim informatikim servisima. Kao dodatak reenom, koncept univerzalnih servisa mora da se proiri na sadraj javnih informacija. Obaveza javnih tela i relacija izmeu javnih i privatnih uesnika mora da bude definisana. Javne informacije mogu da budu izvor dodatne vrednosti za privatne aktere i da stimuliu
23

industriju sadraja u konkretnoj lokalnoj zajednici i na nacionalnom nivou u celini. ZAKLJUAK /, U ovom radu uinjen je pokuaj da se daju osnovni elementi za modernizaciju informacionog sistema lokalne samouprave primenom informaciono-komunikacionih tehnologija. Imajui u vidu kompleksnost problema i nerazvijenost regulative u ovoj oblasti teko je definisati univerzalni model koji je primenljiv u svakoj situaciji ali izloen pristup omoguava da se efikasno u nekoliko koraka preciziranja doe do efektivnih i efikasnih reenja koja su primerena nivou tehnolokog razvoja u trenutku pristupanja realizaciji projekta modernizacije lokalne samouprave. Autor naglaava da modernizacija lokalne samouprave primenom informaciono-komunikacionih tehnologija nije mogua ukoliko se ne pristupi celovitom sagledavanju problema modernizacije u netehnikim aspektima, odnosno modernizacija lokalne samouprave zahteva sutinski redizajn procesa koji se odvijaju u javnoj upravi na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Kao rezultat procesa redizajna upravnih postupaka dobijamo vie alternativnih reenja koja omoguavaju da se ciljevi modernizacije realizuju a to su Da se omogui graanima da jednim kontaktom sa upravom i javnim preduzeima ostvare svoja prava, obaveze i na zakonu zasnovane interese, Da se skrati vreme odziva uprave i javnih preduzea i javnih ustanova na zahtev graana i pravnih lica, Da se otvore mogunosti komuniciranja izmeu graana, uprave i javnih preduzea bez dolaenja na altere organa upotrebom elektronske pote,
telneta ili veba.

Pored ovih optih ciljeva ciljevi su i: Poveanje efikasnosti rada lokalne uprave javnih preduzea i ustanova u zadovoljenju zahteva graana, Poveanje nivoa kvaliteta u radu svih subjekata u strukturama lokalne samouprave, Poveanje efikasnosti funkcionisanja inspekcijskog nadzora, Omoguavanje intenzivnog praenja finansijskih tokova, pre svega u sferi uprave, javnih preduzea i ire, sa subjektima iz okruenja, Smanjenje potreba u prostoru, broju izvrilaca i organa. Ukoliko se procesu modernizacije pristupi blagovremeno bez preskakanja pojedinih faza dolazimo do strukture procesa modernizacije koja je optimalna za konkretnu lokalnu zajednicu u tehnolokom, kadrovskom, normativnom i finansijskom smislu. LITERATURA
1. .. , .. : , , , naplate finansijskih obaveza lica, Racionalizacija razmene podataka i informacija izmeu organa Optinske

1985. 2. . . : , CBH3b, , 1985. 3. Bela Banathy: A TASTE OF SYSTEMICS, THE PRIMER PROJECT- A Special
24

Integration Group (SIG) of the International Society for the Systems Sciences (ISSS) originally SGSR, Society for General Systems Research vwvw.isss.com 4. Ministry of Agriculture, Fisheries and Food: DEPARTMENTAL RESPONSE TO MODERNISING GOVERNMENT VVHITE PAPER AND CIVIL SERVICE REFORM, Velika Britanija, PB4799 2/2000, http://www.maff.gov.uk 5. Grupa autora: ELABORAT o opravdanosti korienja softverskih alata u informacionom sistemu Republike, Savet za informacioni sistem dravnih organa i medernizaciju rada Ministarstva pravde Republike Srbije, Beograd, 1998.g. 6. M. Vintar, editor: Information and Communication Technologz as a Driving Force of Change in Public Adminstration, The Third Summer VVorkshop held in Prague, Czech Rupublic, September 8-13, 1996. 7. Web sajtovi: www.cordis.lu,www.ispo.cec.be 8. Grupa autora: Projekat zajednike mree dravnih organa Srbije, Elektrotehniki fakultet u Beogradu -Katedra za telekomunikacije, Beograd, januar 1998. 9. Grupa autora: Tehniko reenje povezivanja Republikih organa koji koriste usluge ERC-a Uprave za zajednike poslove Republikih organa u jedinstvenu raunarsku mreu, Elektrotehniki fakultet u Beogradu -Katedra za telekomunikacije, Beograd,, maj 1998.

25

Dr Stevan Lili (www.slilic.com), redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Rad je rezultat istraivanja u okviru projekta Razvoj pravnog sistema Srbije i harmonizacija sa pravom EU" Pravnog fakulteta u

Beogradu. Vlada Srbije, Strategija reforme dravne uprave u Republici Srbiji, novembar 2004. (Izvor: http://www.prsp.sr. gov.yu/dokumenta.jsp.) 3 (Ministry of Agriculture, Fisheries and Food: DEPARTMENTAL RESPONSE TO MODERNISING GOVERNMENT VVHITE PAPER AND CIVIL SERVICE REFORM, Velika Britanija, PB4799 2/2000,
16

http://www.maff.gov.uk)