Fakultet za menadmet Vase Stajia 6 21 000 Novi Sad

Seminarski rad
Predmet: upravljanje projektom Tema: projekat etno sela

Profesor : Milo Babi Asistent : Radoslav Vladisavljevi

Studenti Jasmina LJubojevi 45/06-1

Ivana Varga 13/06-1 Novi Sad,2010 godine

Sadraj
1. 2. 3. 4. 5. Istorijat etno sela .................................................................................... Projektni problem .................................................................................. Projektni ciljevi ...................................................................................... Metodologija projekta ............................................................................ MS Project 2003 .....................................................................................

ISTORIJAT ETNO SELA

Kako se uopte dolo na ideju o etno selima, ta je to u njima to nas navodi da ih danas sve vie poseujemo, sve vie prouavamo i o njima piemo? To je naa kultura, nae naslee, naa istorija, sve ostalo su vetake tvorevine. Zna se da je osnova za razvoj jedne zemlje dobro razvijen, strateki pozicioniran turizam, bez njega nema stranog ulaganja, priliv stranih valuta, nema razvoja na drugim poljima, posebno industrije i usluga, a bez svega ovoga nema materijalne satisfakcije graana odreene zemlje, nema valorizacije njihovog rada, umea i vrednosti, nema standarda, nema ivota. U vremenu kada je teko bilo sastaviti kraj s krajem, kada je odliv seoskog stanovnitva bio ogroman i nezaustavljiv, kada su mnogobrojna gazdinstva po Srbiji i bliem regionu nalazila na svoje trajno gaenje, kada je otpoeo izvoz srpskog naroda u zemlje zapada, moralo se raditi na leenju ove negativne pojave. Moralo se napraviti neto to e ujediniti savremeni nain ivota i seosku arhitekturu bitisanja, neto to e iz zabaenih, na karti zaboravljenih mesta srca domovine otvoriti veliki prolaz u svet i dovesti modernu poast 21. veka u domainstva 19. i ranog 20. veka. Zanimljiv je podatak da je seoska arhitektura vekovima bila osporavana i smatrana bezvrednom, nitavom i neumetnikom, a danas najvie zbog celokupne demokratizacije drutva i promene svesti stanovnitva, rurizam se poeo prouavati sve podrobnije i ozbiljnije. Problemu reavanja daljeg razvoja i odranja seoskih podruja su pristupili strunjaci spremni da uvide i uhvate se u kotac sa nimalo lakim zadatkom. Nedostatak neega specifinog i autentinog u turistikoj ponudi Srbije i regiona, i shvatanje znaaja tog mogueg postojanja je stvorio zdravu konkurenciju vie i manje kompetentnih ljudi na jvnoj sceni koji se utrkuju koji e ranije, bolje i racionalnije reiti navedenu problematiku. Tako je narod poeo prepravljati svoje oronule kue, sreivao unutranje prostorije, ureivao dvorite i poeo se spremati za sve masovniji priliv prvo domaih, a polako i inostranih turista. Nastala su u turistikoj ponudi naeg regiona seoska domainstva. Imai h pregrt, a posebno na razvijenijim i poseenijim planinama, gde je hotelski i apartmanski smetaj odavno, pomalo bizarno, postao prebukiran. Sada tih seoskih domainstava ima irom Srbije, to su obino porodine kue novijeg datuma gde sun eke sobe, prostorije, potkrovlja ili ak i vie etaa preureene za primanje posetilaca. Moemo dobiti prenoite, eventualno doruak, a pun pansion za sada u svojoj ponudi imaju samo vea, koja su nastala iskljuivo turizma radi. Svih ovakvih kua gde moemo zatraiti odmor vrlo malo ima u ponudi turistikih agencija, jer njihovi vlasnici u najveoj meri sarauju sa lokalnim hotelima koji im alju goste kada svoj kapacitet zadovolje. ta znai etno? Ono to je zanimljivo kada je re o etno selima jeste injenica da je ideja da etno sela, seoska domainstva i uopte seoski turizam mogu doneti novanu korist postala toliko iskoriavana i u velikom broju sluajeva zloupotrebljivana, das mo se negde izmeu elje za novcem i iskrene ljubavi prema tradiciji i kulturnoj zaostavtini zagubili, pa je etno sada samo pojam, u teoriji tako lepo objanjen. Da li je to odrednica za naselje 3

koje se gradi u seoskom ambijentu ili selo sa starim, veinom naputenim kuama? Da li je etno zamena za ostatke tradiciomalnog, narodnog graditeljstva? Znamo kako mnogobrojni stvaraoci upravo ovih etno sela doivlavaju ovaj pojam, ali zar ne bi trebalo vie govoriti o eljama i potrebama turista i posetioca, a malo manje o ideologiji vlasnika ovih kompleksa. Svuda u svetu cveta atrakcija pod nazivom life seeing, odnosno grubo prevedeno, ivo razgledanje. Naime, sve vie turista, posebno onih koji poseuju ruralne delove za njih egzotinih zemalja, ele da uestvuju u ivotu te zajednice, da upoznaju njihove obiaje, tradiciju, kulturu, nain ivota, nain ishrane ... Razgledanje znamenitosti je odavno prevazieno, jer pored ekstremnog napretka tehnologije, spomenike kulture moemo svakodnevno bez prestanka razgledati posredstvom interneta ili raznih prospekata. Naravno da se ivi utisak nikada ne zaboravlja, da je to neto trajno usaeno u naoj glavi i to postaje pomalo zamorno, monotono, slino i dosadno Saivot sa metanima, pokuaj shvatanja njihovog razmiljanja i njihove drevne mudrosti je ono ta fali turistima etno sela. Moraju u etno selima postojati staje za preradu mleka, izradu zimnice, prostorije za tkanje, radionice za izradu posua i turisti moraju uestvovati u njihovom radu, jer je samo ispunjen odmor siguran odmor. Etno sela treba da budu i skup razliitih stilova gradnje naega podneblja, gde njihov posetilac moe doiveti Srbiju u malom. Na pravilan nain, skladno, na velikoj zemljinoj povrini treba da se reaju sve nae nacionalne karakteristike, treba uzeti iz svakog kraja centralnog Balkana neto specifino, reprezentativno i onda, uz pomo tih repera, napraviti pravu etnololu zbirku srpskih sela. Naravno, ne smemo zaboraviti ambare, tale i obore, gde e se turisti upoznati sa prvom lestvicom u lancu proizvodnje hrane i u ijem e spravljanje uestvovati. A ovo se upravo deava, i to ne samo u turistikim etno selima, ve i u pravim selima u dubini Srbije, gde je imenica selo ostala jo samo u natpisu na tabli. Stare fenjere i uljanice su zamenili lani kristalni lusteri, pranjavim seoskim putevima su lizali skupoceni inostrani automobili, male kue su zamenili privatni oblakoderi vetalkog kamena i mermera s preda, dok je zadnja fasada i dalje veto skrivana od oiju prolaznika ruila golim blokovima. Runo tesane i bojene kapije su odavno zaloene, a zamenili su ih masivni kameni i betonski stubovi proarani tekim livenim gvoem, a domae ivotinje koje su nekada veselo trkarale oborima i livadama pojeli su pozlaeni lavovi ili svojom umiljatou posramili gipsani labudovi. Etno selo, povratak prirodi, ouvanje tradicije, gajenje kulture i pismenosti, pravilna i zdrava ishrana, ist bezolovni vazduh, mir tople kune atmosfere, lepota ambijentalnosti i idila bogate due nas i nae dece je ono vredno ne samo pomena ve i ulaganja i rtve, a stranci koji su breme naeg problema davno prevazili i koji gledaju oima dalje sutranjice umeju to i te kako da cene.

PROJEKTNI CILJEVI
Upravljanje projektom je primena znanja, vetina, tehnika i alata u projektnim aktivnostima kako bi se ispunili svi projektni zahtevi. Zajedniko za sve projekte su: cilj, rokovi, kompleksnost, obim i priroda zadataka, resursi, organizaciona struktura, informacioni i kontrolni sistem. Cilj realizacije svakog projekta jeste da se realizacijom projekta obezbede: Zahtevne tehnike performanse Kvalitet projekta uz najmanje vreme Najmanji trokovi realizacije Projektom se upravlja: Vremenom Resursima Trokovima Cilj projekta je napraviti plan etno sela po kome e se ono moi izgraditi. Cilj projekta jeste sagledati veliinu prostora gde bi se sagradilo etno selo. Zamisao je da etno selo bude kompletno sa svim sadrajima kako za zabavu tako i za odmor. Poetak etno sela bie parking koji e moi da obezbedi vei broj vozila. Ulaskom u etno selo turisti e biti uslueni domaim specijalitetima kao znak dobrodolice i moi e da vide da se ono sastoji iz vie celina. Drvene kuice i stari predmeti koji su donoeni iz okolnih sela koji e predstavljati kulturu ivljenja u ranijim vremenima. Kue su povezane poploanim kamenim stazama, a u centralnom delu nalaze se tri jezera koja ukraavaju predivni beli labudovi i mnogobrojne patkice. U prvoj celini etno sela su restorani koji su opremljeni u etno stilu. Na meniju su tradicionalna jela pripremljena na ognjitu kao i jela savremene kuhinje. U drugoj celini etno sela nalaze se autentine drvene kuice koje slue za smetaj turista, koje su prilagoene savremenim potrebama gostiju. Ukraena su sa dosta suvenira i starih stvari iz tog perioda. Kuice su na principu apartmana. Trea celina etno sela su kafii koji su isto opremljeni u etno stilu. etvrta celina etno sela nalaze se: vodenice, kovanica,ambar i autentine drvene kue sa prikazom pokustva i narodnih nonji. Svi objekti smeteni su u blizini jezera, a povezani su stazama poploanim kamenom. U petoj celini etno sela turisti mogu da vide: ergelu, zabavni parka za decu, teniske terene, suvernarnicu u kojoj e se nalaziti stari proizvodi koji su raeni pre mnogo godina, radionice starih zanata (predenja, vezenja i kovaka radionica ). esta celina etno sela inie mali zoo vrt sa raznim malim ivotinjicama. Da bi upotpunili svoju sliku o svemu ovome, turisti e moi da se ukrcaju u mali vozi koji ih vozi okolo sela, prolazei kroz tunel i preko nekoliko mostia, a svuda okolo se prua slika ureenih travnjaka, rasvetalih rua i prekrasnih drvea. Ko eli moe popiti svoju kafu vozei se u malom amcu po jezeru.

Specifini cilj: odrediti lokaciju gde bi to etno selo bilo. U nedostatku veliine prostora napraviti dogovor sa vlasnicima susednih parcela u preuzimanju istih uz odgovarajuu nadoknadu. Pribaviti svu potrebnu mehanizaciju za obavljanje posla. Svaki projekat je obino sloen posao koji ukljuuje mnoge resurse tako da u projekat moramo ukljuiti sve strune ljude, odnosno sve vrste majstora (geometra, zidare, elektriare, vodoinstalatere, molere, pomone radnike i ostalih struka). Napraviti plan kojim e se redom obavljati pojedini poslovi kako bi se struni radnici mogli ukljuivati da to ide jednim odreenim tokom, a da jedni drugima ne smetaju. Svaki projekat da bi bio uspean mora da sadri aktivnosti koje se ne ponavljaju. Svaki projekat dok se realizuje mora da zaslui posebnu panju. Taan obim ovog projekta jeste napraviti plan odnosno odrediti veliinu parkinga, odrediti tano gde e koja kuica da stoji, odrediti koliko e biti dimenzije pojedinih staza, koliko e biti iroko i duboko jezero, odrediti odakle e polaziti vozi kojim e turisti imati priliku da se ukrcaju u njega i obiu etno selo, odrediti gde e biti tunel, mostovi. U projekat moraju biti ukljueni kako teka mehanizacija (buldoeri, rovokopai, dizalice) tako i sitniji alati (aov, motika,kramp i ostali sitni alat) i naravno metle i sredstva pomou kojih e se sve spremiti posle zavrenih radova. Na kraju dolazi i nabavka nametaja i oprema za ugostiteljstvo. Naravno, u okolnim selima sakupie se svi oni predmeti i nametaj kojim su se ljudi pre koristili kako bi se to izloilo i bilo dostupno pogledima turista. Ovo se sve radi u cilju to veeg broja posetilaca, a i naravno na taj broj ne moe da se utie. Merljivi : Kada smo odredili taan obim posla i nabavili sav potreban materijal i alate kako bi taj projekat mogao da se odradi, sada nastupaju struni radnici koji su zadueni za odreeni deo posla kako bi ceo proces ovog projekta bio uspean. Ti radnici e biti podeljeni u nekoliko grupa i svaka grupa e obavljati odreeni deo posla. Svaka grupa e predstavljati tim koji e zajedniki i povezano raditi na ostvarenu zajednikog cilja. Svaki tim e imati svog rukovodioca, odnosno menadera projekta koji e nadgledati njihov rad i koji e biti zaduen da projekat dovede do kraja. Menader projekta e imati odreeno vreme kada e kontrolisati da li je posao uspeno zavren kako bi moglo da doe drugi tim ljudi koji e nastaviti dalje posao koji treba da se odradi. Svaki tim ima odreeno vreme kada mora da zavri posao kako bi projekat bio uspean i na vreme zavren. Projektni menader je tu da posmatra da li je posao na vreme zavren, da li je tim dobro odradio posao. Ako je dolo do problema menader projekta treba da poznaje sve aspekte projekta kako bi timu dao instrukcije da taj problem ree na neki drugi nain, a ne da stalno ponavljaju iste radnje. Projekat je uspean samo ako je neponovljiv. Menader projekta je rukovodilac projekta koji je zaduen da projekat dovede do kraja. Vodi rauna da se projekat zavri na najbolji nain, rukovodei ekipom, voenjem poslova da dovede projekat do zavretka. On je osoba koja je zaduena i odgovorna za postizanje planiranih ciljeva projekta. Radi na povezivanju i reavanju odnosa izmeu investitora i izvoaa, izmeu izvoaa i proizvoaa, izmeu projektnog tima i pojedinih izvoaa. Menader projekta treba da bude osoba koja

poseduje tehnika i finansijska znanja, da poznaje sve aspekte, da ima upravljake sposobnosti, da poseduje dobre ljudske sposobnosti, da je fleksibilna linost, vrsta i stabilna linost. Ostvarljivi: Projekat etno sela je izvodljiv jer se razlikuje od ostalih projekata po tome to ima neto posebno to drugi projekti nemaju, a to je zabavni park za decu, teniske terene, mogunost proirivanja za dalji razvoj etno sela. Da bi projekat bio izvodljiv treba voditi rauna, da projekat ima to manje trokova i da se sve operacije izvravaju na vreme. Trebalo bi se potruditi i pronai nekoliko sponzora koji bi finansijski potpomogli izvrenju projekta. Da bi projekat bio uspeno obavljen pre svega treba pribaviti finansijska sredstva, obezbediti odgovarajue maine i alate, obezbediti strune ljude kako za obavljanje posla tako i za nadgledanje. Naravno radove poeti u odreeno doba godine da se ne bi prekidali dolaskom zime i loeg vremena. Projekat e biti uspean jer svojim sadrajem zadovoljie veliki broj turista kako odraslih tako i dece jer e im dan biti ispunjen kako razgledanjem tako i odmaranjem u odreenim objektima. Posebnost ovog etno sela je zabavni park za decu i teniski tereni koji u drugim slinim mestima ne postoje. Okolina etno sela omoguava njegova stalna proirivanja i dopunjavanje drugim sadrajima. Ako se sakupi dosta finansijskih sredstava, a sponzori su voljni da finansiraju, mislim da nita nee morati da se menja da bi projekat bio izvodljiv. Kao to smo rekli da okolina etno sela omoguava njegovo proirenje i dopunjavanje drugim sadrajima u planu je da se u bunosti izgradi i hotel. Spoljni izgled hotela bio bi u vidu nekog dvorca, a unutranji deo bi bio luksuzno opremljen. Spoljanji izgled hotela bi se razlikovao od unutranjeg, jer turisti kad uu u hotel imae potpuno drugaiju sliku o njemu, nego kad ga spolja budu videli. Realistini : Poetak izgradnje etno sela je 22 marta 2010 godine. Projekat bi mogao da se zavri za godinu dana, ali tu moramo uzeti u obzir dravne praznike, loe vremenske uslove jer se tada radovi ne mogu izvravati i tada nastaju realno gubici u vremenu. Tada dolazi do produena roka. Ponekad za svaku aktivnost treba izdvojiti dan dva vie jer esto u praksi stvari ne funkcioniu idealno. esto je to sluaj sa naim mentalitetom. Ono to moe da se uradi za jedan dan, radi se po dva dana i vie, a ponekad i nemamo najstrunije kadrove na raspolaganju pa treba vremena dok se ne uhodaju. Vremenski odreeni : Strogo voditi rauna o rokovima za izvrenje poslova. Meutim moe da se desi da se u odreenim fazama zaostaje u radu iz bilo kog razloga . Da li je u pitanju loe vreme ili bolest nekog od radnika. Tada treba preuzeti odreene mere. Kao na primer: poveati broj radnika ili u sluaju kvara pojedinih maina obezbediti popravku istih ili ak nabaviti nove. Svako prekoraenje rokova iziskuje dodatne finansije, a to ve predstavlja oteavajuu okolnost za izvrenje projekta.

METOLOGIJA PROJEKTA

Evaluacija

Program

Realizacija

Identifika -cija

Finansira -nje

Priprema

Program : Zamisao etno sela jeste da ono bude kompletno sa svim sadrajima kako za zabavu tako i za odmor. Cilj je da obezbedi posao za vei broj radnika, a u periodu najvee posete turista upoljavali bi se i radnici na odreeno vreme. Zamisao je i da postoje turistiki vodii za grupe koje to ele. Identifikacija : Za ovaj projekat potrebne su nam stare kuice koje e biti prenete iz okolnih sela (3 za restorane, 5 za izdavanje i 2 za kafie). Stanbeni objekti, usluni objekti, objekti za zabavu i razonodu, a to e sve biti povezane infrastrukturom(parking,jezera,staze,travnjate povrine, drvea, cvea) Priprema : Da bi ovaj projekat bio uspean potrebno je da napravimo dobar plan i da tano odredimo kada i koji e se poslovi obavljati. Da imamo u vidu dobru lokaciju kako bi mogli da napravimo sve to smo planirali. Planirano je da poetak izvoenja radova bude 22. marta 2010 godine. Za ovaj projekat potrebne su na odgovarajua mehanizacija kako bi se ti radovi dobro obavljali, dobar tim ljudi koji znaju da rade svoj posao kako bi svoje poslove zavravali na vreme da ne bi dolo do prekoraenja rokova. Pre poetka radova treba tano odrediti ta sve od materijala treba nabaviti

kako bi se radovi mogli nesmetano odvijati. Svaka ne blagovremena isporuka materijala utisala bi na produenje rokova. Proces rada projekta jeste: kopanje temelja tu spadaju (ureenje prostora, alovanje, izlivanje temelja), zidanje tu spada (praenje zidarskih radova, nivelisanje zidova, sklapanje kue, zemljani i tesarski radovi), grubi zidarski radovi (postavljanje vrata i prozora, uvoenje struje, uvoenje vodovoda i kanalizacije, izolaterski radovi , keramiki radovi) i zidarsko molerski radovi (spoljna fasada, gipsani radovi, ureenje unutranjih prostora, zavrni majstorski radovi). Materijali koji su nam potrebni za ovaj projekat su : kamen za temelje kua, cigle, drvene grede i daske, crepovi za krovove, ljunak, pesak i cement za beton, potreban materijal za rasvetu, keramike ploice, sani tarni ureaji. Finansiranje : Da bi radovi mogli na vreme da ponu treba obezbediti sponzore koji e se ukljuitii u finansiranje ovog projekta. Naravno tu se mogu ukljuiti i graani sa svojim dobrovoljnim prilogom (bilo u novcu ili u objektima). Tu se misli na primer : da seoska domainstva pristanu da sse neki objekti (kuice, tale, vodenice) prenesu u etno selo. Realizacija : Sa poetkom gradnje poinje se sa realizacijom plana izgradnje sa tim to se mora izvetavati o svakoj fazi uraenog posla kako bi se mogla izvriti kontrola istog. Ne moe se prei na sledee faze rada dok nismo potpuno sigurni da je predhodno dobro uraeno. Evaluacija : Posle svih zavrenih radova pre otvaranja etno sela za posetioce treba obii sve objekte, pregledati i doneti konanu odluku da li je sve uraeno kako je planirano. Obino se tu pronalaze sitne greke koje se moraju ispraviti i posle svega organizuje se mala sveanost povodom otvaranja etno sela za posetioce. Naravno odmah se pristupa pripremanje novih planova jer se uvek eli jo neto dodati ili proiriti, naroito ako postoji okolni neiskorieni prostor.

WBS STRUKTURA
Projekat etno sela

Kopanje temelja Ureenje prostora 6 dana alovanje 6 dana Izlivanje temelja 4 dana

Zidanje

Grubi zidarski radovi Praenje zidarskih radova 2 dana Nivelisanje zidova 20 dana Sklapanje kue 3 dana Zemljani i tesarski radovi 3 dana Uvoenje struje 5 dana Uvoenje vodovoda i kanalizacije 5 dana Izolaterski radovi 3 dana Keramiki radovi 5 dana Postavljanje vrata i prozora 1 dan

Zidarsko molerski radovi Gipsani radovi 5 dana Ureenje unutranjih prostora 5 dana Spoljna fasada 5 dana Zavrni majstorski radovi 3 dana

10