Pioniri svetske fotografije

Joseph Nicephore Niepce (1765-1833) Louis Jacques Mande Daguerre (1787-1851) William Henry Fox Talbot (1800-1877) Joseph Nicephore Niepce (1765-1833) Istraivai su otkrili da Nisifor Nieps (Nicephore Niepce) isprva nije teio da fiksira sliku u kameri obskuri ve je nastojao da samostalno otkrije tajnu litografskog procesa koji je pronaen krajem 18. veka, a u prvim godinama narednog veka bio veoma uvana tajna povlaenih tampara - litografa. Kad mu to nije uspelo, on se okree kameri obskuri i zapoinje eksperimente sa solima srebra, u elji da svetlost crta umesto njega. Ali ni tu, isprva, nije bilo uspeha. Vrei i dalje svoje opite, utvrdio je da neke vrste smola ovravaju na svetlosti i ostaju nerastvorljive, dok se neosvetljene lako rastapaju u rastvaraima. Nieps zapoinje novi proces sa jednom vrstom finog judejskog bitumena rastvorenog u ulju lavande. Taj rastvor on je prevlaio preko lista stakla, bakra ili tvrdog kalaja (kositra). Tanak sloj ovrslog bitumenskog rastvora pokazivao je osobinu da se na svetlosti stvrdne i pobeli, a upravo je tu njegovu osobinu iskoristio N. Nieps. Koristeci se tim hemijskim postupkom, koji je nazvao heliografija, i kamerom obskurom, N. Nieps je snimio prvu uspelu fotografiju - prvu na svetu - 1826. godine. Louis Jacques Mande Daguerre (1787-1851) Luj Dager (Daguerre) nije izumeo fotografiju, kako se to, esto, nekritiki navodi, ali ju je, radei na njenom usavravanju, uinio popularnom, i svojom. Doznavi detalje Niepsovih otkria, uortaio se sa njim, i preuzeo njegov proces. Ubrzo ga je napustio jer je otkrio poboljanja ako koristi srebro umesto bitumena. Dagerov nain razvijanja posrebrenih ploa u ivinoj pari bio je originalan, ali radni proces je bio nesumnjivo utemeljen na znanjima koje je on preuzeo od Niepsa. Ceo proces zahtevao je dosta komplikovan postupak u pet etapa: prepariranje, senzibilizacija, ekspozicija, razvijanje i fiksiranje. Za dobijanje slike koristio je kameru opskuru. Kao rezultat dobijena je pojedinana slika u pozitivu - dagerotipija. Bila je vidljiva samo pod izvesnim uglom u odnosu na izvor svetlosti. Slika je bila obrnuta, kao u ogledalu (desno je levo i obrnuto). Na zajednikoj sednici Francuskog instituta i Akademije lepih umetnosti, 19. avgusta 1839, fiziar Fransoa Arago izvestio je prisutne naunike o otkriu dagerotipije i taj datum se uzima kao roendan fotografije. William Henry Fox Talbot (1800-1877) Gotovo istovremeno kada su Nieps i Dager postavljali temelje procesu fotografije u Francuskoj, u Engleskoj je jedan zemljoposednik, Henri Foks Talbot, strpljivo eksperimentisao sa solima srebra i kamerom obskurom. Za razliku od drugih pionira fotografije, Talbot je ve na pocetku rada sebi postavio jasan cilj. Isporobao je razne materijale i kada se konano odluio za hartiju kao podlogu slike, ubrzo je doao do uspeha. Iako su prve tako dobijen slike bile nesavrene, i daleko manje otre od dagerotipije, ali je

zato imala drugu prednost - mogla je da se umnoava u neogranienom broju primeraka. Time je Foks Talbot je ceo svet i otkriem negativ - pozitiv procesa, postavio temelje na kojima stoji savremena fotografija. Talbot je snimao vedute i panorame Londona i Pariza, i ve 1844. izdao je prvu knjigu "Olovka prirode" sa originalnim talbotipijama. http://www.kulturaonline.net/zanimljivosti/pioniri_svetske_foto.html 19.12.07