i B R E !

L
09
broj

Januar

201 3.

asopis o oslobodnom softveru asopis slobodnom softveru

Wikipedia slavi 12

System 76 e Ubuntu za-

godina postojanja.

jednicu Srbije snabdevati promotivnim materijalom.

r s ke u k dni re n r a te 8 K oza sa olon na 4 v t ra s

Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija.

a Novu godinu poeleli smo sebi bolju itanost. Konkretnije, postavili smo sebi sledei cilj: 5000 preuzimanja asopisa meseno. Cifra nije mala, ali nije nedostina. Konkretno, do sada, nulti broj je preuzet u 3660 primeraka. Ne verujemo da je mnogo ljudi ovaj broj preuzelo vie puta, pa da je zbog toga ovo broj rekordne itanosti. Primetili smo da imamo 1600 redovnih italaca koji svaki broj skinu u prvih par dana po objavljivanju i jo toliko povremenih koji kada svrate na nae stranice, sa vremena na vreme, poskidaju sve brojeve u nazad koje nisu jo itali. Ako raunamo na obe grupacije, nama treba 1500 novih italaca i dosegnuemo zadati cilj. Vanost dosezanja ovog cilja je viestruka. Prvenstveno emo time ispuniti osnovnu namenu asopisa, irenja ideje slobodnog softvera. Kao drugo, bie to pokazatelj kvaliteta asopisa. Kao tree 5000 italaca je sasvim pristojna cifra kojom moemo da se ponosimo. ak i nekomercijalni asopis koji prati toliko italaca moe da ima znaajan uticaj, ma gde da se pojavi. Sa rastom uticaja i ugleda, otvara se vie mogunosti za irenje FLOSS ideje. Ovom prilikom se javno zahvaljujemo svim volonterima koji su nam se javili na konkurs i pridruili se LiBRE! timu. Zahvaljujui njima,

Nova godina i novi ciljevi

Re urednika
lake emo objavljivati nove brojeve asopisa i verujemo da emo biti kvalitetniji. Sa kvalitetom i jo boljom reklamom, rezultat sigurno nee izostati. Konkurs je i dalje otvoren. Naglasak je sada na novim autorima ali i drugi profili su dobrodoli. Takoe pozivamo sve koji imaju iskustvo u marketingu da nam se pridrue i pomognu u promovisanju asopisa. Od ovog broja otvaramo nove teme, to jest, predstavljamo linuks operativne sisteme za naprednije korisnike, ArchLinux i BackTrack. Ovo ne znai da emo sada zanemariti poetnike, naprotiv, ali ne elimo da budemo dosadni i odbijemo naprednije korisnike jer oni su okosnica autorskog tima asopisa. Nadamo se da emo nai pravi balans izmeu broja tekstova za napredne korisnike i za poetnike jer je to klju uspeha asopisa. Bez tekstova za poetnike nije mogue ostvariti osnovni cilj asopisa a to je irenje FLOSS ideje a sa, druge strane, bez tekstova za napredne korisnike nemogue je zadrati ve postojee itaoce. Otvaramo i rubriku Hardver gde imamo nameru da predstavimo ponaanje ureaja u radu pod slobodnim softverom (u ovom broju priamo o mikrokontrolerima) i funkcionisanje slobodnog softvera
LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

broj 09
na novim ureajima. Ovom prilikom pozivamo autore koji imaju pristup nekom novom tabletu, netbuku, laptopu ili desktopu sa instaliranim slobodnim operativnim sistemom da nama i naim itaocima prenesu svoja iskustva. Svoje tekstove moete poslati na nau, ve poznatu adresu, libre@lugons.org . Do itanja LiBRE! tim
Broj: 09 Periodika izlaenja: mesenik Glavni i odgovorni urednik: Nikola Hardi Izvrni urednik: Aleksandar Stanisavljevi VD izvrni urednik i glavni lektor: eljko ari Lektura: Vladimir Popadi Jelena Munan Maja Panajotovi Ajla Pobri Katarina ehi Aleksandar orevi Redakcija: Bojan Bogdanovi Goran Meki Gavrilo Prodanovi Stefan Noini eljko Popivoda Mihajlo Bogdanovi Mio Jovanovi Vladimir Cicovi Dalibor Bogdanovi Milutin Gavrilovi Grafika obrada: Zlatan Vasovi Dejan Maglov Zoran Lojpur Rade Jeki Nikola Raji Dizajn: Mladen eki Kontakt: IRC: #floss-magazin na irc.freenode.org E-pota: libre@lugons.org http://libre.lugons.com

Mo slobodnog softvera

Januar 2013.

3 3

LiBRE! sadraj
LiBRE! vesti str. 6
kako i sam njen broj kae.

Vesti
Puls slobode
Kongres: Najava:
29th Chaos Communication Congress LUGoNS BarCamp No 2

str. 10
str. 10 str. 12

BlackTrack 5 intro

str. 20

Kako da?
Mala kola:
Scribus 1.4 (8. deo)

str. 22

str. 22 Mala kola ovog puta donosi drugi deo formatiranja teksta u Scribus-u. Da bi sve izgledalo onako kako je dizajner zamislio potrebno je runo doterati uvezeni tekst...

Oslobaanje
FLOSS projekati: webserveri.info

str. 26
str. 26

str. 14

Dobro doli na slobodnu teritoriju: Programi za rad sa fotografijama

Internet, mree i komunikacije

Dark side ofthe Internet

str. 30

Predstavljamo
ArchLinux 2013.01.04

str. 16

str. 16 Nova verzija GNU/Linux distribucije, verzija 2013.01.04, objavljena je 4. januara,

str. 30 Kada je Asan izjavio da su se tamne sile nadvile nad internetom, mislim da veini ljudi nije bila ba najjasnija ova izjava. Ali krenimo redom...

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

broj 09
Serveri
Web Server (4. deo): Cherokee

str. 32
str. 32

Hardver
Arduino kontroler (1. deo)

str. 46
str. 46

Icecast streaming server

str. 34

Sam svoj majstor

str. 37

Grafika: Foto ureivanje i grafiki dizajn na linuksu (5. deo) Vektorska grafika: Xara Xtreme str. 37

LiBRE! prijatelji

Programiranje:
Git (1. deo)

str. 39 str. 41

Web dizajn:

CSS3 Media Queries

Mobilni kutak
Ubuntu Phone

str. 43
str. 43

Januar 2013.

5 5

LiBRE! vesti
Blender 2.65

10. decembar Objavljena nova verzija Blendera koja donosi vie od 200 ispravljenih bagova. Predstavljena je kao najstabilnije izdanje Blendera u verzijama 2.6x. Koristan link: http://www.blender.org/development/release-logs/blender-265/ ***
PC-BSD 9.1

Linux Unreal Engine 3

20. decembar

Prva nativna, komercijalna linuks igra koja koristi Unreal Engine 3 je objavljena danas. Radi se o akcionoj RGP igri Dungeon Defenders. Koristan link: http://www.engadget.com/2012/12/20/ dungeon-defenders-ue3-linux/ ***
Mint 14 Nadia Xfce

21-23. decembar Objavljene verzije Minta Zvanino je predstavljeno 14 Nadia sa Xfce i KDE novo izdanje PC-BSD radnim grafikim okrupod verzijom 9.1. Ovo izenjima. Nove verzije danje donosi nove modonose nova poboljanja gunosti i poboljanja i ispravke greaka iz funkcije ovog operativprethodnih verzija. nog sistema. Koristan link: Koristan link: http://blog.linuxmint.com/?p=2263 http://blog.pcbsd.org/2012/12/pc-bsdhttp://blog.linuxmint.com/?p=2271 9-1-now-available/ *** *** LibreOffice Steam za linuks 26. decembar 19. decembar The Document FoundaBeta verzija Steam -a za lition koja stoji iza Librenuks od sada je dostupna Office-a je u svom svim korisnicima Steam godinjem izvetaju a. objavila da je u 2012. godini LibreOffice paket Koristan link: kancelarijskih programa http://store.steampowepreuzet 15 miliona puta. red.com/news/9638/ Koristan link: *** http://blog.documentfoundation.org/2012/ 12/26/tdf-in-2012-a-summary/ 18. decembar

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

broj 09
FSF kampanja protiv UEFI Secure Boot-a

27. decembar

Open Mandriva asocijacija

3. januar

je pokrenula kampanju protiv ogranienih boot sistema u vidu peticija i donacija. Njihov slogan je: Pokrenite se za svoju slobodu instaliranjem besplatnog softvera. Mnoge organizacije su pruile svoju podrku ovoj kampanji. Koristan link: https://www.fsf.org/campaigns/secure-boot-vs-restricted-boot/2012-appeal *** OUYA konzola 28. decembar Krenula je isporuka 1200 OUYA konzola namenjenih programerima. Ovo su rane verzije OUYA konzole koje e programeri koristiti za razvijanje igrica.

Free Software Foundation

U Francuskoj kod nadlenih organa registrovana je Open Mandriva asocijacija. Cilj Asocijacije je stvaranje, poboljanje, promovisanje i distribuiranje slobodnog softvera i otvorenog koda generalno. Koristan link: http://blog.mandrivalinux.org/2013/01/ openmandriva-is-officially-incorporated/ ***
CES & Ubuntu phone

7. januar

Na CES-u predstavljen Ubuntu OS za mobilne telefone

Koristan link: http://www.pcper.com/news/Mobile/CES2013-Canonical-Shows-Ubuntu-OSSmartphones Koristan link: http://www.jonobacon.org/2013/01/13/ http://www.ouya.tv/its-open-season/ ubuntu-at-ces/ *** *** Ubuntu za mobilne telefone Valve-ov Steam Box 2. januar 8. januar Canonical najavio izdanje U intervjuu za The Verge, Ubuntua za pametne izvrni direktor Valve-a telefone. Prvi telefoni po- Gejb Njuel, potvrdio je da e njihov kretani Ubuntu-om tre- Steam Box biti baziran na linuks opebalo bi da se pojave rativnom sistemu. poetkom 2014. godine. Koristan link: Koristan link: http://www.theverge.com/2013/1/8/ http://www.ubuntu.com/devices/phone 3852144/gabe-newell-interview-steambox-future-of-gaming
Januar 2013.

7 7

LiBRE! vesti
Koristan link: https://events.lugons.org/?p=657 8. januar *** Red Hat je objavio novu nadogradnju Red Hat En- Fedora 18 terprise Linux 5 koje nosi 15. januar oznaku 5.9. Novo izdanje donosi ispravljene greke Dostupna je za preuzii neke novine u odnosu manje Fedora 18 pod na prethodno izdanje. kodnim imenom Spherical Cow. Fedora 18 dolazi Koristan link: sa GNOME 3.6 kao pohttps://www.redhat.com/about/news/ drazumevanim radnim press-archive/2013/1/red-hat-announcesokruenjem i novim izmenjenim Anageneral-availability-of-red-hat-enterprise- konda instaler-om. linux-5-9 Koristan link: *** https://fedoraproject.org/wiki/F18_releAkcija Ubuntu LoZe Srbije i System 76 ase_announcement 12. januar *** System 76 e Ubuntu za- Wikipedia jednicu Srbije snabdevati 15. januar promotivnim materijalom u vidu nalepnica koje e biti deljeWikipedia danas slavi 12 ne svim zainteresovanim domaim godina postojanja. Dimi ljubiteljima Ubuntu operativnog sisteVejls i Leri Sanger su 15. ma i linuksa. januara 2001. godine pokrenuli ovu besplatnu Koristan link: slobodnu enciklopediju http://www.ubuntu-rs.org/akcija-ubuntuznanja. loze-srbije-i-system-76/ Koristan link: *** http://blog.wikimedia.rs/?p=83
Red Hat Enterprise Linux 5.9
LUGoNS BarCamp No2

13.januar

***

Catalyst 13.1 Najavljeno je odravanje AMD 16. januar LUGoNS BarCamp No2 za 23. mart 2013. Ujedno, AMD je objavio novu LUGoNS poziva sve zainverziju upravljakih proteresovane da poalju grama za svoje grafike svoje radove do 01. marta kartice. 2013. godine.

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Distrowatch
Koristan link: http://support.amd.com/us/kbarticles/Pages/AMDCatalyst131ProprietaryLinuxGraphicsDriverReleaseN otes.aspx

Pregled popularnosti GNU/Linux/BSD distribucija za mesec januar

Distrowatch
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 Mint Mageia Fedora Ubuntu Debian openSUSE Snowlinux Arch PCLinuxOS Bodhi CentOS SolusOS OS4 Pear Fuduntu Zorin Puppy CrunchBang Manjaro Ultimate Slackware FreeBSD Slax Lite Lubuntu

3576> 2197> 2083> 1823> 1410> 1330> 1226< 1133> 1055> 1042> 928> 915> 791= 770> 733> 727< 725= 723> 698< 677> 672= 629< 601> 583> 535>

Pad < Porast > Isti rejting = (korieni podaci sa Distrowatcha)

Januar 2013.

9 9

29th Chaos Communication Congress

Puls slobode

29th Chaos Communication Congress

December 27th to 30th, 2012, Congress Center Hamburg, Hamburg, Germany

Kratko u pomenuti par predavanja i radionica kojima smo prisustvovali kako bismo se upoznali sa programom koji nudi kongres:
- Enemies ofthe State: What Happens When Telling the Truth about Secret US Government Power Becomes a Crime. Uivo gledate troje ljudi, koji

role, 2012. godine, lanovi LUGoNS tima su prisustvovali 28C3 kongresu. 29C3 je ovog puta odran u Hamburgu, u istom mestu gde je osnovan i prvi put odran CCC kongres 1984. godine. CCC ( Computer Chaos Club - http://www.ccc.de/ ) se time vratio svojim korenima. Konano vie nema guve i problema sa prostorom. Kongresni centar je ogroman, tako da je trebalo vremena nauiti gde se ta nalazi. Na kongresu je bilo oko 6000 ljudi. Moramo priznati da nam se lokacija veoma svidela. Sadraj kongresa se moe pronai na internetu na http://events.ccc.de/congress/2012/Fahrplan/ .

su, koristei zakonom dozvoljena sredstva, ukazali na ilegalne dravne aktivnosti i posle doiveli ikaniranja, maltretiranja, pretnje, ucene i pokuaje poniavanja u sopstvenoj zemlji, koju su vie puta pomenuli pod imenom Surveilance State. Da se najei! Deluje kao pravi holivudski film s temom teorija zavere, samo uivo. - Hacking Cisco Phones. Uivo odgledate kako je korienjem jednog sitnog propusta Cisco telefon postao maina koja snima svaki va razgovor. Haker koji je ovo uradio je obavestio Cisco i firma je izdala zakrpu ali Na kraju predavanja, telefon je poklonjen momku iz publike, koji je objasnio zato Cisco zakrpa u stvari i nije reenje, to dovodi do pitanja da li je prava zakrpa u stvari neeljena opcija u Cisco ureajima koji se nalaze u mnogim vladama sveta. - EveryCook. Ovo je prezentacija o tome kako uz pomo kontrolera, ekspres lonca i php skripti moete kuvati. Meutim, glavno oduevljenje je kada na vae oi (a i ui) doivite da ekspres lonac propiti, zbog,
LiBRE!

10

asopis o slobodnom softveru

29th Chaos Communication Congress

-

vrlo verovatno, manjkavosti u kodu. Al' to je kasnije lepo mirisalo! Hackers As A High-Risk Population. Interesantna prezentacija o psihoanalizi hakera. Vrlo neobina devojka, koja ivi na ulicama San Franciska ima svoju radionicu i vozi motor, objavila je studiju o tome da biti haker znai imati izuzetan dar i da tako neto ne treba osuivati kao asocijalni vid ponaanja. Naravno, aplauz nije izostao. Safecast: DIY and citizen-sensing of radiation . Ovde je prikazano kako su Japanci uz pomo njihovih hakera i Arduino ureaja i telefona sa GPS navigacijom napravili ureaje za merenje radioaktivnosti. Takoe, uesnici su na najdetaljniji mogui nain obaveteni o stanju radijacije i o tome kako se u realnom vremenu te informacije osveavaju na internetu. Writing a Thumbdrive from Scratch. Legenda meu hakerima Travis Goodspeed seo je i analizirao USB protokol i komunikaciju USB disca sa raunarom. Uz malo pameti, napravio je kontroler ( Facedancer), koji moe da zna da li je USB disc prikljuen na svoj raunar ili je prikljuen na raunar nekog ike iz dravne slube pa mu tako i alje podatke u sluaju da ika trai podatke na vaem linom ili intimnom delu raunara. Ovu legendu smo imali prilike i upoznati a kao svoju posetnicu dao je tampanu ploicu Facedancera. Fantastina radionica gde sa legendom, Mitch-om Altmann-om, uite lemiti i praviti svoj mali arduino klon, koji moete povezati na raunar i sami dalje programirati. Za ovu radionicu, ideja je bila napraviti TVB-gone ureaj, koji omoguava gaenje 10 najire rasprostranjenih pro-

izvoaa televizora, koji ionako slue kao prenosioci scena uasa, manipulacije i perverzije. Ureaj koji zaista vredi imati.

- Zahvaljujui radionici o hackerspaceovima predstavili smo i LUGoNS. Uspostavili smo kontakte sa predstavnicima hackerspace-ova iz Bugarske (koji su izrazili nesebinu elju da nam pomognu oko organizacije BalCCon-a), Maarske, Rumunije, Estonije, Makedonije, Slovenije, te ekipe iz Noisebridge-a (San Francisko) i naravno Nemake. - Kongres je imao 22 Gbit konekciju a beini internet je bio pokriven sa 70 pristupnih taaka. Za mrene komponente korien je Juniper a za wlan Cisco. Nadgledanje u Rusiji i bivim republikama SSSR, ekstrakcija kriptogafskih kljueva sa smart kartica. Sve je to bilo za uivo videti i doiveti! Najbolji asovi su bili uvee u restoranu, gde ste mogli upoznati one koji samoinicijativno ue japanski (pored nemakog, engleskog, francuskog i holandskog), te one koji daju tampane ploice kao vizitke ili novanicu od dva dolara zato to ste vi njima dali Teslu od 100 dinara

Januar 2013.

11 11

29th Chaos Communication Congress

a sve to, ne uz alkohol i uasavajue razarajuu pseudomuziku, nego uz Club Mate i futuristike zvuke koju prate svetlosni efekti sa ureaja koji nisu kupljeni zarad pokazivanja firmiranih etiketa, nego ih pokree elektronika iz kune radinosti i duh slobodne pameti. Sva predavanja sa 29C3 nalaze se online i mogu se slobodno preuzeti sa ftp servera Univerziteta Mannheim na adresi: http://mirror.informatik.uni-mannheim.de/pub/ccc/29C3/ .

Puls slobode

Najave: LUGoNS BarCamp

(esto: ) je B skup korisnika sa javnim radionicama i predavanjima, njihov sadraj i

arCamp unconference

ta je BarCamp?

proces su razvijeni od strane uesnika na poetku samog sastanka a razrauju se u daljem toku. BarCamp slui da se razmenjuju ideje, diskutuje, ui i stvara a proizvod tog rada moe ve delimino da se vidi krajem ove manifestacije i da pokae konkretne rezultate (na primer zajednike programske radionice).

Istorijat

Jelena, BobuS i milobit

12

Ime BarCamp je aluzija na niz dogaaja koje je organizovao Tim OReilly a koji su se nazvani FooCamp. Odabrani pojedinci ( Friends of OReilly) sastajali bi se radi meusobne razmene iskustva a ostajali bi i da prespavaju (kampuju). Uesnici na FooCamp-u mogli su da dou samo na poziv od strane OReilly-a. Na Barcamp se dolazi bez poziva i moe da uestvuje svako. Prvi Barcamp odran je u Palo Altu (Kalifornija) od 19. do 21. avgusta 2005. godine, u prostorijama firme Socialtext i bio je organizovan za manje od nedelju dana, od koncepta pa
LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

LUGoNS BarCamp No 2

No 2

do samog dogaaja. Na njemu je uestvovalo oko 200 ljudi. Posle toga BarCamp-ovi se organizuju u preko 350 gradova irom sveta, Severnoj Americi, Junoj Americi, Africi, Evropi, Bliskom Istoku, Australiji i Aziji. Povodom obeleavanja prve godinjice BarCamp-a, BarCampEarth odran je istovremeno na vie lokacija u svetu od 25-27. avgusta 2006. godine. Obeleavanjem druge godinjice, BarCampBlock odran je u Palo Altu na originalnoj lokaciji u radijusu od preko tri bloka od 18. do 19. avgusta 2007. godine a na njemu je prisustvovalo preko 800 ljudi. Najvei zabeleeni BarCamp dogodio se u februaru 2011. godine, sa preko 4700 registrovanih uesnika u Jangonu, Mijanmar ( Burma). Prethodne godine (januar 2010) BarCamp Jangon privukao je preko 2700 uesnika (registrovanih uesnika).

pomalo usnulu zajednicu i da vrati dinamiku deavanja u Novom Sadu. Sve zajednice iz okruenja su vie nego dobrodole. Nadamo se da e nas biti u to veem broju. Sledei LUGoNS BarCamp, drugi po redu, bie odran 23. marta 2013. godine takoe u Novom Sadu. Svi zainteresovani su pozvani da prijave svoja predavanja a to mogu da uine na sledeoj lokaciji: https://events.lugons.org/?p=657 . Oblasti iz kojih moete da se prijavite su: - Slobodan softver - Zanimljiv hardver - Hakerski zakoni - Sigurnosne none more - Anonimnost i privatnost na internetu - Deep Web - Socijalne mree - Socijalni inenjering - Hakovanje mobilnih ureaja - Clouds hakovanje, razbijanje i neoekivano korienje - DPI (deep packet inspection) - Mrea i mrena neutralnost - vlasnitvo, cenzura, nadmudrivanje i politika de facto standarda - Programiranje i programski jezici

LUGoNS BarCamp

Prvi LUGoNS BarCamp odran je 01. decembra 2012. godine u Novom Sadu u hotelu Aurora. Sam cilj ovog prvog okupljanja je bio da probudi i animira
Januar 2013.

13 13

webserveri.info

Puls slobode

FLOSS projekti:

webserveri. info
W
Autori: Zlatan Vasovi, Milutin Gavrilovi ebserveri.info je projekat otvorenog koda baziran na efikasnoj live podrci. Naa zajednica predstavlja skup ljudi, koji imaju slina interesovanja, te s velikim entuzijazmom i marljivim radom promoviu otvoreni kod. Ljudi koji rade na ovom projektu nisu samo iz Srbije, ve iz itavog regiona i ire. Dinamina strana nae internet stranice je na forum, koji je izmeu ostalog i izvor znanja a on se nalazi na adresi http://webserveri.info/forum . Moe se rei da na forum nije samo obian forum, ve forum, wiki i blog u jednom. Zajednicu su osnovali Milutin Gavrilovi ( hightech) i Zlatan Vasovi ( ZDroid) 9. novembra 2012. Kasnije je nastao i razvojni tim ( Dev tim) koji ine svi ostali admini i moderatori. Neke od oblasti, koje zajednica obuhvata su: Unix, GNU/Linux, serveri, programiranje, grafiki dizajn, web razvoj i ostali delovi informacionih tehnologija. Naa ideja je da obinom korisniku olakamo i pribliimo sisteme otvorenog koda, kao i da ponudimo podrku u onome to je nama jaa strana. Kao to i samo ime nae internet stranice kae, preteno stavljamo akcenat na servere i njihovu implementaciju u

14

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

sisteme otvorenog koda. Bitno je rei i da je cela web prezentacija raena od nule. Samo je forum phpBB. Jedna od naih aktivnosti je podrka FSF-ovoj kampanji protiv Secure Boot-a http://www.fsf.org/campaigns/secureboot-vs-restricted-boot/statement . Sve aktuelne teme koje su ( FL) OSS tipa, mogu se, takoe, nai i na naem forumu.

Zanimljiv vizuelno-kodni eksperiment moete nai na http://webserveri.info/?akcija=css3 . Radi se o virtuelnoj uionici. CSS3 kod je prikazan kako sa razvojne, tako i sa vizuelne strane.

webserveri.info

Projekti

Mi imamo vie projekata meu kojima su web projekti najpopularniji. Neki od web projekata su ng1np i nginZ - web site engine-i. Moete nai neke projekte unutar njih, na primer ZDM CLI ablon za web stranice. Napisani su u PHP-u, HTML-u i CSS-u zajedno. Neki delovi mogu biti napisani u JavaScriptu. Napravili smo i vie IRC botova (programski roboti posebno pisani za potrebe IRC kanala), kao na primer Nerazumni i XDroid. Oni su uglavnom napisani u Pythonu. C i LISP se implementiraju u botove radi virtuelne inteligencije ( VI). Neke od projekata moete nai na GitHubu a drugi e biti objavljeni uskoro na naem GitHub profilu (timu) ili profilu nekog od lanova. https://github.com/ZDroid/nginZ https://github.com/ZDroid/XDroid

Gde nas moete nai?

Ukoliko imate predlog/primedbu/problem, moete nas kontaktirati na: office@webserveri.info zdroid@webserveri.info ili doite na na IRC kanal. Twitter: https://twitter.com/webserveri RSS: http://webserveri.info/rss/januar2013/rss.rss IRC: irc.freenode.net #webserveri webchat http://webchat.freenode.net/?channels=webserveri GitHub tim: https://github.com/webserveri

Eksperimenti

Imamo i web laboratoriju koja je trenutno zatvorena za oi javnosti.

Januar 2013.

15 15

ArchLinux 2013.01.04

Predstavljamo

A rchLinux 201 3. 01 . 04

Autor: Dejan Maglov ova verzija GNU/Linux distribucije, verzija 2013.01.04, objavljena je 4. januara, kako i sam njen broj kae. ArchLinux je u mnogim aspektima posebna distribucija GNU/Linuxa. Projekat je nezavistan, to jest, on nije baziran ni na jednom veem projektu, kao to je Ubuntu baziran na Debianu ili Mint Linux na Ubuntu. Postojbina mu je Kanada. Podran od strane FLOSS zajednice i zajednice korisnika, to znai da zajednica korisnika pomae u reavanju greaka. Prvi put je objavljen kao verzija 0.1, sa kodnim imenom Homer, 11.03.2002. godine. Od samog poetka ga odlikuju: 1. jednostavnost i to ne samo sa stanovita programera, nego i sa stanovita korisnika; 2. istoa koda; 3. minimalizam. Ono to izdvaja ArchLinux, u odnosu na sve druge distribucije GNU/Linuxa, jeste njegov menader paketa, Pacman. Pacman je akronim od rei package i manager ali i aludira na poznatog malog junaka arkadnih igrica Pacmana. Poput malog utog deravca, ovaj paket menader sa lakoom guta pripremljene pakete programa i uspeno ( on the fly) reava sve meuzavisnosti i eventu-

alne konflikte. Upravo je Pacman krivac to ArchLinux uopte postoji. Naime, itava distribucija formirana je oko ovog fantastinog alata. Sledea bitna karakteristika ArchLinuxa je njegov rolling release model ( rolling update). Ovo nije uobiajen model nadogradnje (obnavljanja) verzija. Ovo podrazumeva kontinuirani razvoj programskog sistema za razliku od veine distribucija koje periodino izbacuju nove verzije koje se moraju reinstalirati ili nadograditi na postojeu verziju. Kod ArchLinuxa je dovoljno s vremena na vreme obnoviti postojee programske pakete novijim verzijama iz zvaninih skladita. Ovaj model nadogradnje dri ArchLinux i sav instalirani program na najnovijoj verziji ( Bleeding edge), koji ponekad moe da bude riskantan jer je nedovoljno testiran i ponekad, ali retko, nestabilan. ArchLinux verzije prate ritam realizacije GNU/Linux kernela (jezgra), to znai da imamo novu verziju ArchLinuxa na svaka 3-4 meseca. To je jedan od razloga to ArchLinux verzije vie nemaju kodno ime nego samo datum objavljivanja.
LiBRE!

16

asopis o slobodnom softveru

Namena

ArchLinux 2013.01.04

Sa druge strane, moglo bi se rei da je operativni sistem koji se ArchLinux distribucija namenjena je ArchLinux gradi po principu uradi sam. naprednim korisnicima GNU/Linuxa. Moglo bi se rei da je to jedna od distribucija koja je idealna za nastavak uenja Potrebno predznanje za uspeno GNU/Linuxa. Nakon poetnih koraka u korienje ArchLinuxa GNU/Linuxu, napravljenih u Ubuntuu ili Linux Mintu, veina radoznalih ko- Geslo kojeg se ArchLinux pridrava je risnika e poeleti jo vie kontrole nad KISS ( Keep It Simple, Stupid), u prevodu svojim sistemom. ArchLinux je jedna od Ne komplikuj, glupane!. Zato ga i oddistribucija koja to definitivno omogu- likuje izuzetna jednostavnost, to omoguava i onima koji nisu eksperti da ava i to sa relativno malo muke. koriste uspeno ovu distribuciju. Korisnisnici Ubuntua ili Minta ne moraju godinama da pokrenu terminal i ArchLinux je jedna od najbolje dokunapiu neku naredbu u terminalu jer mentovanih GNU/Linux distribucija na sve to mogu da urade preko grafikog internetu, to dodatno pojednostavljuje okruenja i pomonih grafikih utility njegovo korienje. Ova dokumentacija je toliko detaljno napisana da skoro programa. potpuni poetnik moe da instalira osArchLinux je upravo ono to zamiljaju novnu postavku ArchLinuxa pratei je proseni, manje upueni, korisnici - doslovce, korak po korak. Kada se zapravi linuks = terminal, terminal i sa- vri sa osnovnom instalacijom, korisnik dobija samo solidnu bazu za dalju namo terminal. dogradnju sistema. Tek tada korisnik

Januar 2013.

17 17

ArchLinux 2013.01.04
mora da iskoristi svoje iskustvo i ArchLinux pretvori u sistem po svojoj meri. Samo od korisnika zavisi da li e od osnove ArchLinuxa nadograditi na server, desktop ili neto tree. Da se slikovito izrazimo, ArchLinux je kao LEGO slagalica, koja od svog korisnika zahteva da samo prepozna kockice koje su njemu potrebne, a on e mu pomoi da te kockice porea u savren sistem. Naravno, savren je uslovno. Savren je za tog korisnika, jer je dobio ono to je traio.

Predstavljamo
Upravo isto to e korisnik dobiti i nakon instalacije osnovnog sistema na tvrdi disk. Toplo se preporuuje, ak i iskusnijim korisnicima, da dobro proue ArchLinux dokumentaciju pre same instalacije, zbog nekih specifinosti ove distribucije. Manje iskusnima se preporuuje da odtampaju uputstvo za instalaciju ili ga prate na nekom drugom raunaru ili slinom ureaju. Instalirana osnova ArchLinux je sasvim funkcionalni, minimalistiki i fleksibilni operativni sistem. Odlikuje ga jednostavnost, mala potronja hardverskih resursa i brzina. Kao takav, idealna je osnova za dalju nadogradnju.

Nadogradnja ArchLinux

Instalacija osnovnog sistema

Instalacija ArchLinux je u naim uslovima najlaka sa ivog CD-a ( bootable USB-a). ISO slika ovog CD-a se moe preuzeti sa zvaninih stranica ArchLinuxa. Veliina slike je 516MB i sadri obe varijante ArchLinuxa: 32-bitnu i 64bitnu. Namenjena je za x86 arhitekturu procesora poevi od Pentium II do najnovijih procesora. Manje iskusni korisnici GNU/Linuxa e moda biti iznenaeni to e nakon pokretanja ivog ArchLinuxa dobiti samo konzolu i bie u nju ulogovani kao root korisnik. Osnovni (bazni) ArchLinux sistem nema grafiko okruenje kao veina ivih sistema drugih distribucija.

Nadogradnja ArchLinux je vrlo jednostavna zahvaljujui Pacmanu i vrlo bogatom skladitu pripremljenih binarnih paketa programa iz svih oblasti primene raunara. ArchLinux tim i brojna zajednica okupljena oko ovog projekta redovno odravaju skladita sa preko 10.000 naslova rasporeenih u 5 glavnih skladita: - Current - sadri sve osnovne programske pakete za potpunu instalaciju sistema, - Extra - sadri programske pakete koji nisu neophodni, ali su dobri dodatni ( utility) programi, - Unstable - sadri pakete programa koji su jo uvek u razvoju ili nisu zvanino podrani, - Testing - sadri pakete koji mogu da prouzrokuju probleme ili jo uvek ekaju na izvetaje greaka (engl. bug), - Community - sadri pakete koji su proizvedeni od strane korisnika ArchLinuxa, esto su to binarni paketi iz
LiBRE!

18

asopis o slobodnom softveru

AUR-a.

ArchLinux 2013.01.04
bitnu funkciju.

Zakljuak

ArchLinux je zreo projekat koji postoji

Ako ni ovo nije dovoljno, postoji i velika baza uputstava kako kompajlirati i instalirati dodatne programe iz izvornog koda. Ovo skladite se naziva AUR ( Arch User Repository - skladite ArchLinux korisnika). Ova uputstva su u stvari tekstualne PKGBUILD datoteke sa kodom za kompletnu izradu paketa pomou MAKEPKG komande. U praksi je dovoljno upotrebiti naredbu $ yaourt -S [ime PKGBUILD datoteke] i na osnovu PKGBUILD datoteke, program e se kompajlirati iz izvornog koda i automatski instalirati. U toku ove operacije je mogue i menjati kod u PKGBUILD datoteci u zavisnosti od sopstvenih potreba. Ovakvo bogatstvo mogunosti nadogradnje korisnika stavlja na slatke muke izbora i unapreenja ovog sistema. Stoga je vrlo problematino rei koje grafiko okruenje moe da ima ArchLinux, jer moe da ima bilo koje do sada poznato grafiko okruenje i menader prozora, to zavisi samo od korisnika. Ista situacija je i sa podrazumevanim programima. ArchLinux moe biti nadograen sa svim moguim serverskim tehnologijama ali isto tako i na raskoni desktop ili na strogo profilisanu mainu koja e obavljati samo jednu
Januar 2013.

ve 10 godina. Dobra koncepcija ove distribucije GNU/Linuxa dovela ga je u prvih 10 najpopularnijih distribucija GNU/Linuxa, iako je namenjen samo naprednijim korisnicima. Stabilna i aktivna zajednica korisnika okupljena oko ovog projekta garantuje mu stabilnu budunost. Nadamo se da smo ovim tekstom zainteresovali nae itaoce za ovu, hvale vrednu, distribuciju. Ovog puta smo izbegli da se bavimo statistikim podacima: koliko tano u brojkama osnovna instalacija zauzima memorije, koliko brzo reaguje, brzina pokretanja, gaenja sistema i slino. Nismo isprobali ni krajnje granice ove distribucije, na primer: da li stvarno moe da se instalira na skromnu Pentium II mainu. Neto od ovog emo ostaviti za neki drugi put. Korisni linkovi: Wikipedia: http://sr.wikipedia.org/wiki/Ar%C4%8D ArchLinux sajt: https://www.archlinux.org/ Download: https://www.archlinux.org/download/ ArchLinux wiki: https://wiki.archlinux.org/index.php/Main_Page_%28%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81% D0%BA%D0%B8%29 Uputstvo za instalaciju: https://wiki.archlinux.org/index.php/Installation_Guide

19 19

BlackTrack 5 intro

Predstavljamo

BlackTrack 5 intro

20

Autor: Vladimir Cicovi ackTrack je distribucija GNU/Linux operativnog sistema namenjena istraivanju raunarske sigurnosti. Postoji ve 7 godina i za to vreme preuzeto je 5 miliona kopija. To je open source operativni sistem koji izgrauje zajednica (sigurnosni strunjaci ali i obini korisnici GNU/Linux distribucija). Kao takva, objedinjuje skup korisnih alata i programa za pribavljanje, analizu i upotrebu podataka relevantnih za bezbednost sistema. BackTrack je GNU/Linux distribucija bazirana na Ubuntu, odnosno Debianu, namenjena radu u oblasti IT sigurnosti, prvenstveno za penetracijska testiranja, te digitalnu forenziku. Bazirati distribuciju na Debian paketima je vrlo zahvalno zbog podrke zajednice i dostupnosti paketa. BackTrack dolazi sa KDE,

Fluxbox i Gnome grafikim okruenji-

ma.

BackTrack je nastao spajanjem Auditor Security Linuxa (delo autora Max Mosers) sa WHAX (baziran na Slaxu). Pr-

va verzija je bila dostupna ve poetkom 2006. godine (tanije 5. febuara 2006. godine - verzija BackTrack v.1.0 Beta). Podrane platforme su: x86, x86_64, ARM. BackTrack poseduje kolekciju alata koje je mogue jednostavno aurirati i proirivati preuzimanjem iz online skladita. Zajednica planira da ova distribucija ostane open source distribucija, zahvaljujui veliini same te zajednice. Ova linuks distribucija je veoma popularna meu profesionalnim penetracijskim testerima, vladinim agenLiBRE!

asopis o slobodnom softveru

cijama kao i entuzijastima na polju informatike sigurnosti. Jedan od najee upotrebljavanih alata ove distribucije je Metasploit - delo hakera HD Moore-a. Metasploit (plaena verzija) ispunjava standard PCI DSS. Inae penetracijski testovi ukljuuju nekoliko koraka a to su: 1. Reconnaissance 2. Scanning and Enumeration 3. Gaining and Maintaining Access 4. Covering Tracks Postoji 12 kategorija za alate koje BackTrack pokriva: 1. Information gathering 2. Vulnerability assessment 3. Exploitation tools 4. Privilege escalation 5. Maintaining access 6. Reverse engineering 7. RFID tools 8. Stress testing 9. Forensics 10. Reporting tools 11. Services 12. Miscellaneous Za svaki ovaj korak, BackTrack distribucija ima odreeni alat. Neki od alata su: 1. John The Ripper 2. Nmap 3. Nessus 4. Ettercap 5. Wireshark 6. Hydra 7. Aircrack-ng
Januar 2013.

8. OWASP Mantra Security Framework 9. Metasploit 10. Velika kolekcija javnih exploit-a ( exploit-db) Trenutna verzija je BackTrack 5 rc3 , koja je objavljena 13. avgusta 2012. godine. Site: http://www.backtrack-linux.org/

BlackTrack 5 intro

21 21

Mala kola: Scribus 1.4 Mala kola: Scribus 1.4 - (8. deo)
Autor: Dejan Maglov prolim nastavcima male kole uvozili smo tekst iz HTML ili ODT datoteka, korigovali uvezene formate (stilove) paragrafa, nauili Scribus koje fontove da koristi za uvezeni tekst i sad na uvezeni tekst ve podsea na original ali ne u potpunosti, naroito tekst uvezen iz HTML datoteka odbija da u startu primeni formate paragrafa koji je uvezao. Praktino itav tekst je formatiran samo sa podrazumevanim ( default) formatom paragrafa. Na nama je sada da primenimo pravi format na svakom paragrafu a pri tome treba da pazimo da ne redefiniemo formate koji su primenjeni na pojedine rei unutar paragrafa.

Kako da?

Formatiranj e teksta 2. deo

U
menjen format paragrafa. U tom drugom sluaju redefinisaemo primenjene formate rei i umesto njih primeniti format paragrafa na itav paragraf. ta je zapravo primenjeno, to jest, koji su formati paragrafa primenjeni na uvezeni tekst najbolje se vidi u editoru teksta ( CTRL+T) slika 1.

Text Editor

22

Postoje dve vrste greaka koje se mogu pojaviti u uvezenom tekstu: 1. Formati rei su primenjeni na pravim mestima u paragrafu ali format paragrafa nije, 2. Deo uvezenog formata paragrafa se primenio kao format rei a sam format paragrafa nije primenjen. U prvom sluaju elimo da zadrimo format rei, to jest, na primer da italik rei u paragrafu ostanu italik bez obzira na ostatak teksta. Na ostatak teksta elimo da primenimo format paragrafa koji nije automatski primenjen. U drugom sluaju ne elimo da zadrimo format rei koji je samo delimino pri-

Slika 1 : Text Editor Pored svakog paragrafa, u levoj koloni editora su navedeni nazivi formata koji je primenjen na tom paragrafu. Klikom na taj naziv otvara se izbor svih definisanih formata paragrafa. Izbor formata na tom mestu primenie format na celi paragraf i redefinisae formate pojedinih rei. Na ovaj nain se ispravlja druga greka koju smo naveli prethodno a ako elimo da zadrimo formate rei, moramo da koristimo padajuu listu paragraf formata iz linija alata (slika 2).

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Svi ostali alati su jasni i rezultati njihovog delovanja su tano onakvi kakvim ih korisnik i oekuje. Zbog toga se vie ne bismo zadravali na detaljnom objanjavanju svih funkcija tekst editora. Imamo jo jedan vaan posao u formatiranju teksta.

Mala kola: Scribus 1.4

Slika 2: Padajui izbor paragraf stilova Ako nam treba da definiemo isti format paragrafa na vie uzastopnih paragrafa, jednostavno treba oznaiti tekst tih paragrafa i izabrati format iz padajueg izbora formata paragrafa. Napomena: Tekst editor nije tipa to vidi to e i dobiti pa se mora sa vremena na vreme proveriti rezultat u tekst okviru van editora. Da ne biste izlazili iz editora, samo primenite uinjene promene na tekst okvir klikom na Update Text Frame u liniji alata i proverite rezultat. Problem nastaje ako nam treba da redefiniemo format vie paragrafa bez uvanja formata rei. Ovo nije lako uraditi u tekst editoru. Morali bismo jedan po jedan paragraf redefinisati menjanjem formata u levoj koloni. Mnogo je lake izai iz tekst editora i na licu mesta, u tekst okviru, oznaiti tekst. Pomou Properties prozora u sekciji Text Paragraph Style zameniti format eljenim na tom mestu. Na istom mestu u Properties prozoru mogue je menjati i format rei ako smo ga definisali, jednostavnim oznaavanjem rei i primenom Character Style-a. Ova dva naina primene formata paragrafa u tekst editoru su jedine zbunjujue akcije za poetnike u Scribusu.
Januar 2013.

Hifenacija (prelom rei)

Ve smo spominjali hifenaciju prilikom podeavanja na startu kreiranja dokumenta. Rekli smo da postoji automatska hifenacija za srpski latinini tekst ako se podesi da je jezik Croatian . Meutim, ovo je prava prilika da upozorimo korisnika da ova automatika nije ba gramatiki ispravna. U zadnje vreme, bez obzira to postoji ova latinina hifenacija, prelom rei radimo runo. Za prelom emo koristiti Soft Hyphen ( CTRL+SHIFT+-). Ovaj alat je idealan za brzi runi prelom. Njegov rad ne zavisi ni od jezika ni od bilo kakve baze. Dovoljno je znati gramatika pravila, postaviti kursor na eljeno mesto preloma rei i pritisnuti kombinaciju tastera CTRL+SHIFT+-. Ostalo se radi samo: proveri se da li postoji dovoljno prostora za takav prelom rei. Ako postoji, prelama se re i automatski se dodaje crtica. Dobra stvar je da se, ukoliko doe do naknadnih promena u tekstu koje bi onemoguile ovakav prelom rei, re vraa u prvobitno stanje bez crtice. Ovako se dobija vea kontrola ove funkcije a ako se potkrade greka, sami smo krivi a ne Scribus.

Dodavanje naslova

U naem sluaju glavni naslovi lana-

23 23

ka su znatno vei od ostatka teksta, osim toga, tekst je u 2 kolone a mi ne elimo da nam se naslov lomi u kolone, zato su naslovi u posebnom tekst okviru. Da bismo dodali naslov ne moramo skraivati osnovni tekst okvir sa lankom. Jednostavno nacrtamo novi tekst okvir preko postojeeg u istom sloju (engl. layer). Otvorimo prozor Properties ( F2) i u sekciji Shape kliknemo na Use Contour Line unutar podsekcije Text Flow Around Frame. Ova akcija e naterati tekst da se iz osnovnog tekst okvira pomeri i vie ne zauzima prostor koji je sada namenjen za tekst okvir naslova. Mi uvek koristimo konturnu liniju ( Use Contour Line) , mada bi isti rezultat dobili i korienjem Use Frame Shape (sklanja tekst sa podruja koje obuhvata naznaeni predefinisani oblik tekst okvira a on moe osim pravougaonika da bude krug, elipsa, trougao, strelica i tako dalje) ili Use Bounding Box (sklanja tekst sa podruja koji obuhvata pravougaonik koji obuhvata predefinisani oblik tekst okvira, bez obzira da li je on pravougaonik, krug, trougao, strelica). Konturna linija, ako se drugaije ne definie, prati oblik osnovnog oblika tekst okvira ali daje mogunost da se naknadno menja po potrebi pomou Properties Shape Edit i potvrivanjem Edit Countur Line unutar otvorenog prozora editora. Ostaje nam posle toga samo da upiemo naslov, da ga uveamo i centriramo po elji. Sva ta formatiranja moemo uraditi preko Properties prozora i njegove sekcije Text. Ovom prilikom skreemo panju na podsekcije Columns & Text Distances i

Mala kola: Scribus 1.4

Kako da?
Advanced Settings. Sa prvom podsek-

cijom moemo vrlo precizno da pozicioniramo tekst u tekst okviru (slika 3).

Slika 3 : Columns & Tekst Distances Druga podsekcija e nam posluiti da fino, precizno podesimo svaki karakter i ispiemo neto na neobian nain, kao na primer na logo L iBRE! ili logo A L T EX-a bez pomoi nekog drugog graLiBRE!

24

asopis o slobodnom softveru

fikog programa.

Mala kola: Scribus 1.4

Slika 5: Colour & Effects.

Za kraj
Slika 4: Advanced Settings Dodatnu dekoraciju teksta vrimo iz Properties Text Colour & Effects. Ova podsekcija nam moe posluiti da promenimo boju teksta, dodamo podvlaenje teksta, precrtavanje teksta, konturnu liniju ili senku.

Ovo bi bilo skoro sve to se tie ureivanje teksta. Jedino je ostalo da sami eksperimentiete i verujemo da ete doi do spektakularnih rezultata. Za naredne brojeve nam je ostalo da dodamo okvire, tabele, ilustracije i na kraju da sve to izvezemo u PDF odgovarajueg kvaliteta. Nastavie se

Januar 2013.

25 25

Dobro doli na slobodnu teritoriju - (5. deo)

Dobro doli na slobodnu teritoriju

Oslobaanje

Programi za rad sa fotografij ama

Autor: Dalibor Bogdanovi

DigiKam

Slika 1: DigiKam igiKam je alternativa za vlasnike programe koje dobijate uz Vau digitalnu kameru. Namenjen je KDE grafikom okruenju ali se, naravno, moe koristiti i na drugim grafikim okruenjima. Pomou njega se mogu prebacivati fotografije iz digitalnog fotoaparata u raunar, mogu se kreirati foto-albumi, obraivati fotografije, kao i mnoge druge stvari. Poto se radi o jednom programu koji u sebi sadri mnotvo razliitih celina, opisaemo samo njegove osnovne funkcije a Vama preputamo da ga detaljno istraite i isprobate. Najvaniji delovi ovog programa su:

1. Managing your Photos - upravljanje pregledom fotografija u razliitim modovima; 2. The Image Editor - obrada fotografija pomou mnogobrojnih alata i filtera; 3. The Camera Interface - ovaj mod ima funkciju vlasnikih programa koji dobijate uz Vau digitalnu kameru. U ovom modu moete Vae fotografije prebacivati sa digitalne kamere u raunar, dodavati neke detalje na fotografijama, kao i vriti podeavanja na digitalnoj kameri; 4. Show Foto - mod u kome moete pregledati Vae fotografije i tu takoe postoje mnogobrojne opcije i podeavanja. Pomou ovog programa moete Vae fotografije prebacivati u neke druge formate, kako biste mogli da ih pregledate ili obraujete na drugim ureajima ili u drugim programima. Ovaj program je dostupan u programskim skladitima svih distribucija slobodnih operativnih sistema, podrazemevano dolazi uz KDE grafiko okruenje a pomou raznih dodataka mogu se proiriti njegove funkcionalnosti. Vie informacija o ovom programu moete videti na zvaninoj prezentaciji: http://www.digikam.org/
LiBRE!

26

asopis o slobodnom softveru

Gwenview

Dobro doli na slobodnu teritoriju

Darktable

Slika 2: Gwenview Jo jedan pregleda fotografija koji dolazi uz KDE grafiko okruenje ali je iroko rasprostranjen i na drugim okruenjima. Ovaj program je namenjen prvenstveno prostom pregledu fotografija, bez nekih glomaznih funkcija i dodataka. Od osnovnih funkcija pri pregledu fotografija zastupljene su: rotacija, pogled u ogledalu, menjanje dimenzija fotografije i jo nekoliko slinih funkcija. Takoe, pomou ovog programa se mogu praviti foto-albumi, fotografije se mogu prebacivati sa digitalne kamere u raunar a mogu se prebacivati postojee fotografije u neke druge formate. Pomou dodatka KIPI ( KDE Image Plugin Interface), funkcije ovog programa se mogu dodatno proiriti. I ovaj program je dostupan u programskim skladitima svih slobodnih operativnih sistema a vie informacija moete dobiti na zvaninoj web prezentaciji: http://gwenview.sourceforge.net/news
Januar 2013.

Slika 3: Darktable Jo jedan program koji e Vam pomoi prilikom rada sa fotografijama je Darktable. Pomou njega ete moi ne samo da razvijete i organizujete Vae fotografije nego i da vrite obradu istih. Pri pokretanju ovog programa doekae Vas malo drugaije radno okruenje u odnosu na ono klasino, sa tradicionalnim menijima. Radno okruenje podeljeno je na tri dela: levo i desno su meniji sa alatima a u sredini je radni prostor, ija organizacija zavisi od trenutnog reima u kojem program radi. Ovaj program poseduje tri reima rada:
1. Lighttable view - zasnovan je na principu fotografskog stola, na kojem se vri izbor fotografija sa filma, pogodnim za dalju obradu; 2. Darkroom view - ovo je ujedno i glavni reim ovog programa i ovde se vri obrada fotografija; 3. Camera tethering - reim koji nam omoguava da direktno sa raunara kontroliemo fotoaparat i time dobijamo trenutnu sinhronizaciju upravo snimljene fotografije na ra-

27 27

unar. Program poseduje dosta dodatnih plugin -ova pomou kojih se mogu proiriti mogunosti programa. Takoe uz program ide i veoma obimna dokumentacija, koju je mogue preuzeti u obliku PDF knjige sa zvaninog sajta. Program se nalazi u svim skladitima slobodnih operativnih sistema a vie informacija moete videti na zvaninoj web prezentaciji: http://www.darktable.org/

Dobro doli na slobodnu teritoriju

Oslobaanje

Rapid Photo Downloader

aja eli da doda kao izvor materijala za preuzimanje. Prozor programa je veoma jednostavan. Na vrhu je deo za izbor materijala i odredita sa fotografije ili video snimka, kao i izbor akcije izmeu kopiranja i premetanja datoteka. Sredinji a ujedno i najvei deo zauzima prostor za prikaz svih slika i video snimaka, koji se nalaze na svim dostupnim ureajima. Ovaj program je veoma brz a takoe je i dosta stabilan. Jednostavan je i veoma usluan, tako da ga preporuujemo za korienje. Poseduje veoma obimnu dokumentaciju i nalazi se u svim programskim skladitima slobodnih opertivnih sistema a vie informacija moete dobiti na zvaninoj web prezentaciji: http://www.damonlynch.net/rapid/index.html

GIMP
Slika 4: Rapid Photo Downloader Program koji e Vam pomoi da jednostavno prebacite slike ili video snimke sa Vae digitalne kamere ili nekog drugog ureaja a dolazi nam pod nazivom Rapid Photo Downloader. Kada su slike u pitanju, osim uobiajenih JPG, PNG, BMP podrava i veliki broj RAW formata ( ARW, CR2, CRW, RAW, RW2), dok u sferi videa podrava formate AVI, MOV, MPEG, MPG, MP4, 3GP, M2T, MOD i TOD. Program se pokree automatski kada se neki ureaj prikljui na raunar i korisnika pita koje od novoprijavljenih ure-

Slika 5: GIMP I za kraj ovog dela, ostavili smo verovatno i najpopularniji program za rad sa fotografijama, jedinoj pravoj nekomercionalnoj alternativi Adobe-ovom PhotoshopU a dolazi nam pod nazivom
LiBRE!

28

asopis o slobodnom softveru

koju elimo da izmenimo a onda poslobodnim, tako i na komercijalnim meranjem kljunih taaka na obodu kaveza menjamo krajnji oblik te pooperativnim sistemima. vrine. Svojom funkcionalnou uspeva da zadovolji potrebe prosenog korisnika a za one koji ga dobro poznaju pogodan je i za profesionalnu upotrebu.
Gimp. Veoma je zastupljen, kako na

Dobro doli na slobodnu teritoriju

Slika 5: GIMP - crtanje Podrava veinu poznatih i nairoko korienih formata, poput uobiajenih JPEG, GIF, PNG, TIFF, BMP, pa ak i PS, PSD, SVG, PDF, EPS, JP2 i druge. O ovom programu je ispisano ve dosta stranica i u jednom od prolih brojeva dali smo detaljan prikaz, tako da emo ovde opisati samo neke novine. Glavna novina, koja je u svim predhodnim verzijama po nekim miljenjima bila glavni nedostatak ovog programa, jeste rad u jednoprozorskom interfejsu a koji dolazi sa verzijom 2.8. Od novina izdvajamo i neke nove alatke pri obradi fotografije, kao to je oncanvas text, koja nam donosi ureivanje teksta direktno na platnu bez potrebe za unosom teksta preko posebnog dijaloga. Tu je jo jedna nova alatka za transformaciju slike, cage transform , koja omoguava da obeleimo povrinu
Januar 2013.

Slika 5: GIMP - obrada slika Od novina takoe izdvajamo rad u grupama slojeva, kao i izvoz slika u viestranini PDF, pri emu e tekst biti sauvan u vektorskom formatu.

Slika 5: GIMP - fotomontaa Ovaj program je dostupan u svim skladitima slobodnih operativnih sistema, poseduje veoma obimnu dokumentaciju a vie informacija potraite na zvaninoj web prezentaciji: http://www.gimp.org/

29 29

Dark side ofInternet

Internet mree i komunikacije

Dark side of the Internet

Autor: Vladimir Cicovi ada je Asan izjavio da su se tamne sile nadvile nad internetom, mislim da veini ljudi nije bila ba najjasnija ova izjava. Ali krenimo redom. Internet je nekada bio istraivaka mrea akademskih zajednica. Komercijalizacijom interneta dolo je do pojave zabavnog sadraja, internet trgovine ali i politikih delovanja, organizovanja grupa ljudi, komunikacije izmeu dva razliita sveta i slino. Pojavom svih aspekata oveanstva (skoro svih) dolo je i do, da kaemo, zloupotrebe interneta. Na poetku to je bio klasian upad, cyber vandalizam ili poneka kraa vremena ( dial-up). Svesni prednosti interneta, razne vojno-bezbednosne organizacije su poele da istrauju kako se novi mediji mogu iskoristiti za obraun sa neprijateljima njihovih drava. Tako je i poela militarizacija interneta. Ovu pojavu su pomogli (bez obzira na redosled) SAD, Kina, Rusija, Britanija, Juna Koreja, Severna Koreja kao i mnoge druge.

Davne 2000. godine grupa hakera je otkrila backdoor na windows 2000, sada poznato kao NSA KEY. Poenta je bila da je odreena grupa ljudi mogla pijunirati druge ljude uz pomo backdoor-a. Prvi dokaz da internet postaje bojno polje jeste pojava Stuxnet virusa. Njegova namena je bila vrlo prosta: trebalo je da uniti iranski nuklearni projekat. Po informacijama koje su javno objavljene, 20% centrifuga je bilo uniteno (vrlo bitan aspekat nuklearnog programa). Posle ovog virusa nastali su Duqu i Flame. Svi ovi virusi su bili vezani za postojanje SAD cyberwarfare programa. Niko nije demantovao niti potvrdio postojanje istog.

30

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Pored virusa koji rade odreeni posao, postoje i upadi drava u druge drave i njihove sisteme. Naveu nekoliko dogaaja: upad u Nemaku vladu - kraa svih informacija (napada Kina), upad u bitne strukture proizvodnje vlade SAD (pretpostavka Kina), pijuniranje Francuske vlade (mislim da su javno prozvali saveznike - SAD vladu). Cyberwarfare je tek jedan od aspekata ovog mranog dela interneta. Ostali su: pedofilija, kriminal, rasturanje droge, reketiranje, govor mrnje, cyber terorizam (nedavni ddos napad na banke u SAD i slino) - zapravo sve to vam moe pasti na pamet. Na primer, prostitucija je dobila svoj elektronski oblik. Ima web stranica na kojima se biraju i naruuju devojke. Internet je tamniji svakoga dana, da ak i povelja o ukidanju cyberwarfare programa i delovanja drava nije imala uticaja. Poslednji dogaaj je virus po imenu Crveni oktobar. Napravljen sa namenom da prati, krade, vri sabotae prema odreenoj grupi ljudi. Ovaj nimalo besmislen virus ima pozadinu koja je nejasna. Delovi iz Kine ( exploitZ), ruska proizvodnja (30ak modula) - namena: pijuniranje NATO snaga. Proizvodnja i prodaja ovakvih programa postaje skoro pa javna. Internet je, kao to rekoh, pokazao tamnu stranu, na koju sadanje drutvo i politike organizacije nemaju konkretan plan akcije zaustavljanja. Divlji zapad u elektronskom obliku. Jedan od oblika prodora interneta se vidi i u tome to su razne ideologije dole i do nas. Konkretno Anonymousi. Neu ulaziti u smisao postojanja takvih grupa ljudi, okrenuu se na ono to je krajnji efekat. Sve vie mladih ljudi ulazi u takve
Januar 2013.

organizacije, dok drava sedi i eka najgore. Drugi efekat ovoga jesu web stranice koje su brisane, ddos-ovane i slino. Ovo je vie udaranje ekiem u ogroman beton. Inae, upotreba raunara ili raunarske mree u promovisanju politikih ciljeva/protestvovanja zove se Haktivizam. U svakom sluaju, internet je postao zaista mrano mesto gde sutra Vi i Vaa porodica/prijatelji moete biti ugroeni na vie naina, bez mogunosti da spreite nadolazeu katastrofu. I niko Vas ne moe spasiti. Moete smanjiti rizik kao i obino ali imati apsolutnu sigurnost je nemogue.

Dark side ofInternet

Slika: Cyberwarfare

31 31

Web serveri (4. deo):

Web serveri: Cherokee

Server

Autori: Milutin Gavrilovi, Zlatan Vasovi rvo, par neophodnih paketa:

Napomene: Ovo je nestabilna verzija i nije preporuljivo instalirati je na produkcijskim mainama. sudo aptitude install cherokee Za instalaciju razvojne verzije potreban php5 php5-mysql php5-cgi mysqlje svn paket/program server mysql-client http://subversion.apache.org/ Za MySQL server je potrebno uraditi pro- Listanje dostupnih modula: ceduru iz lamp oblasti (LiBRE! 07 - https://libre.lugons.org/ , zatim kreirati svn list svn://svn.cherokee-procherokee web direktorijum i promeniti do- ject.com/ zvole i vlasnitvo ( ownership): Proveravanje izvora prvi put iz skladita: sudo mkdir -p /home/www/cherokee
sudo chown -R www-data:www-data /home/www/cherokee svn co svn://svn.cherokee-project.com/cherokee/trunk cherokee

Razvojna (SVN) verzija

U konfiguracionoj datoteci ( /etc/chero- Ukoliko elimo da auriramo izvore: kee/cherokee.conf) vane su sledee linije, ukoliko ovaj server kombinujemo sa ve svn up cherokee postojeim ( apache2, nginx), jer je i cherokee po defaultu na portu 80, pa liniju gde Sada je doao red na kompajliranje koje se pie port = 80, promenimo u na primer koristi i za stabilnu verziju. port = 8050 Mogue je da e nam trebati mini-konfiserver!bind!1!port = 80 guracija pre instalacije. Ona nije obavezna. vserver!1!directory_index = index.html Generisanje nedostajuih datoteka moevserver!1!document_root = /homo izvriti komandom: me/www/cherokee
vserver!1!rule!4!document_root = /home/www/cherokee/cgi-bin ./autogen.sh

32

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Primer:
./autogen.sh --prefix=/usr --sysconfdir=/etc \ --localstatedir=/var --enable-trace

Web serveri: Cherokee

cherokee-admin

Prelazimo na klasinu instalaciju. Proces za sisteme koji koriste APT ( Debian/Ubuntu i druge distribucije) je opisan gore. Preuzmite Cherokee sa zvaninog sajta http://www.cherokee-project.com/ downloads.html Zatim konfiguracija (moemo je izmeniti ukoliko elimo): Primer sloenije konfiguracije je:
./configure --localstatedir=/var --prefix=/usr --sysconfdir=/etc --withwwwroot=/home/www/cherokee \ \ \

Zvanina dokumentacija cherokee projekta: http://www.cherokee-project.com/doc/basics_installation.html

./configure --prefix=/usr --localstatedir=/var --sysconfdir=/etc

Ipak, preporuujemo ne raditi sloeniji ./configure, ve podesiti /etc/cherokee/cherokee.conf po uputstvu za stabilnu verziju. Kompajliranje!
make

Instaliranje! Ovo je neophodno pokrenuti kao root ili sa sudo (dodajte sudo na poetku linije).
make install

Sada moemo pokrenuti administrativni program za Cherokee ( cherokee-admin).

Januar 2013.

33 33

Web serveri: Icecast streaming server

Server

Icecast streaming server

Autor: Gavrilo Prodanovi adio je dosta stara tehnologija a danas svako ima bar jedan prijemnik u kui. Radio, takoe, postoji i na internetu a na linuks sistemu postoji vie naina da ga napravite. Jedan od tih naina je Icecast server. Icecast je napravljen tako da je kao samostalan program potpuno beskoristan. Podrazumeva se da e Vam trebati klijent kao to je MPlayer ali e vam trebati i izvor sadraja ( source). Zahvaljujui takvoj modularnoj implementaciji, Icecast server dobija muziku ili neki drugi sadraj iz izvora i to prosleuje sluaocima, odnosno klijentima. Izvor i Icecast server ne moraju biti na istoj maini a Icecast moe da ima i po nekoliko izvora. Ali da ne duimo previe, poeemo sa podeavanjem nae radio stanice. Prvo emo podesiti Icecast. Na sistemima nalik na Debian instaliraemo ga sa:
# apt-get install icecast2

ENABLE=TRUE

Posle toga emo izmeniti konfiguracionu datoteku icecast2 servera. Promeniemo default lozinke i time uiniti da budemo sigurniji.
# editor /etc/icecast2/icecast.xml

Icecast svoju konfiguraciju uva u obliku xml datoteke. Ako nikada niste radili sa xml-om, nema potrebe za

Posle instalacija potrebno je da izmenimo podrazumevanu konfiguraciju. Prvo emo ukljuiti daemon tako to emo izmeniti poslednju liniju u /etc/default/icecast2.
# editor /etc/default/icecast2

strahom jer se on shvata jednostavno, takorei na prvi pogled. Prvih nekoliko linija govori o ogranienjima: koliko klijenata ili izvora moe biti istovremeno povezano. To za sada neemo dirati nego emo menjati liniju koja poinje < authentication> zaglavljem. Tu emo da izmenimo lozinke za source, relay i admin korisnike. Source korisnik koristie, dalje u tekstu, program koji e biti izvor sadraja. Relay korisnik nam u naem lanku nee biti potreban ali svejedno, promenite lozinku. U admin korisnika spada administrator Icecast servera koji e biti u mogunosti da upravlja njime preko web stranice. Sledee linije je potrebno promeniti:
<source-password>lozinka1</sourcepassword> <relay-password>lozinka2</relaypassword> <admin-password>jakalozinka3</admin-password>

34

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Web serveri: Icecast streaming server

{ Skeptici mogu promeniti i < admin- #audio_output # type "shout" user> ako e im to pomoi da se oseaju mirnije. Sauvajte promene i vreSkinite komentar sa svih linija ali osme je da Icecast stavimo u funkciju: tavite komentar na liniji quality. Moraete promeniti liniju sa lozin# /etc/init.d/icecast2 restart kom: Ako ste sve dobro uradili, dobiete password "lozinka2" Icecast stranicu na adresi http://localhost:8000 u svome pregledau. Izgleda prazno ali je to znak da ste sve Host i port promenite ako se mpd nalazi na drugom raunaru ili ako ste dobro podesili. izmenili da Icecast slua na drugom Sledee to je potrebno da podesite je portu. Bitrate govori o kvalitetu streneki izvor sadraja. Postoji mnogo aming-a, ako imate slab protok na raznih izvora: izvor moe da bude lis- serveru, bitrate moete staviti na niu ta pesama ili capture sa Vae zvune vrednost - 64 na primer. Va sadraj kartice. Takoe postoji i vie progra- bie emitovan u mono formatu a ako ma koji mogu da budu izvor a meu elite stereo, onda promenite ovu linjima su mpd i ices. Mi emo ovde da niju: podesimo mpd kao izvor a o njemu je "44100:16:2" bilo rei u broju 4. Koraci za podea- format vanje mpd-a su sledei: Linija koju emo detaljnije objasniti je mount. Pomou mount point-a klijenti # apt-get install mpd pristupaju Vaem stream -u (izvoru). # editor /etc/mpd.conf Ako stavimo liniju mount /muziPrvo emo izmeniti liniju music_di- ka.ogg, onda emo na streaming rectory i staviti Vau lokaciju do mu- sluati preko adrese http://localhost:8000/muzika.ogg. Na serveru se zike: ne mogu pojaviti dva izvora sa istim mount point-om. Svaki izvor mora music_directory "/home/Muzika" definisati svoj jedinstveni mount point. Mi emo mount da podesimo Pronaite linije koje poinju sa ovako: audio_output { type "alsa" mount "/live.ogg"

i dodajte komentar na sve linije do } (ukljuujui i ovaj znak). To smo uradili zato to ne elimo da mpd daje izlaz na zvunike nego emo njegov izlaz usmeriti kao izvor za na Icecast server. Pronaite linije koje poinju sa:
Januar 2013.

Takoe, moemo izabrati format datoteke preko encode linije. Moemo birati izmeu mp3 ili ogg. Za sada emo ostaviti ogg ali ako Vi izaberete mp3 , ne zaboravite da promenite ekstenziju za mountpoint u /live.mp3. Linije koje moete slobodno promeniti po elji su: name, description i

35 35

preusmerite port 8000 sa rutera na Va raunar. Moete napraviti vie izlaza u mpd.conf: : jedan sa visokim a pomou nje zadajete kvalitet u ras- kvalitetom kada sluate iz lokalne ponu od 0 do 10. Za ogg format vei mree i jedan sa niskim kvalitetom broj ozaava vei kvalitet, dok je za kada sluate sa interneta. Primetio mp3 obrnuto. Quality i bitrate ne mo- sam da se neki klijenti zaustave nakon to se pesma zavri a onda se mora gu ii zajedno. resetovati konekcija da bi poela druga pesma. Ovo se moe reiti tako to encode promenite na mp3 . Ako koristite Debian 6, moraete runo da kompajlirate mpd da biste ukljuili podrku za mp3 ili da uzmete mpd paket iz testing repo-a. Sada je vreme da stavimo na radio u funkciju. Pre svega trebae nam neki klijent pomou kojeg upravljamo mpd-om. Mi emo ovde koristiti mpc.
genre. Linije type, protocol, user i public mi ovde neemo menjati. Liniju quality smo ostavili pod komentarom
# apt-get install mpc # /etc/init.d/mpd restart # mpc update --wait # Pomou ove linije auriramo bazu sa novim pesmama # mpc ls | mpd add # Da dodamo sve nae pesme u listu pesama # mpc play # I na kraju da pustimo nau muziku.

Web serveri: Icecast streaming server

Server

Linkovi korisnih ilustracija sa interneta: http://liveice.sourceforge.net/gfx/logical.png http://liveice.sourceforge.net/gfx/networkI dolo je vreme da proverimo da li layout.png sve radi. Otvorimo ponovo Icecast stranicu http://localhost:8000 i videemo da je sada ispunjena sadrajem. Ako elite da ujete muziku sa vaeg radija, otvorite link http://localhost:8000/live.ogg nekim audio-klijentom kao to je MPlayer ali moete koristiti i onaj koji je ugraen u pregleda ako postoji. Ako ujete Vau omiljenu pesmu, onda ste sve uinili dobro. Ali posao ne mora da bude gotov. Ako elite da Va radio bude dostupan Vaim prijateljima sa interneta,

36

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Sam svoj majstor

Foto ureivanje i grafiki dizajn na linuksu (5. deo):

Vektorska grafika: Xara Xtreme

Vektorska grafika: Xara Xtreme

Autor: Zlatan Vasovi i Dejan Maglov ektorsku grafiku u ovom serijalu smo tek zaeli Inkscape-om. Sada predstavljamo jo jedan program iste namene kao Inkscape - Xara Xtreme, to jest Xaralx- Xara Xtreme za GNU/Linux.

Slika 2: Xara Xtreme 0.7 i Xara DesigSlika 1: Xara Xtreme 0.7 Xaralx je open source program za vektorsku grafiku. Ovaj program ima i starijeg brata: Xara-u sa zatvorenim kodom. Ove verzije su skoro iste ali je lx verzija osiromaena za veliki broj funkcija (zakljuane su) koje ima njen neslobodni brat. Zakljuana je funkcija pravljenja 2D animacija, nema sve 3D alate, nisu sve galerije otkljuane ( fill, text, name), nema alata za obradu rasterskih slika, tabovi za obradu vie slika u jednoj sesiji su, takoe, zakljuani.
Januar 2013.

ner Pro 7

Izvorna Xara datoteka je XAR u obe verzije. Nasuprot Inkscape-u, koji koristi samo formate otvorenog koda, Xaralx zbog svog porekla, nema problem da izvozi gotove crtee, ne samo u formate slobodnog koda nego i u formate zatvorenog koda kao to su JPEG, TIFF, BMP ili vektorski format AI. Ovo odstupanje od FLOSS filozofije moe da bude i plus za ovaj program jer dizajnerima daje vie mogunosti da se snau u svetu u kojem, jo uvek, dominiraju programi zatvorenog koda, naroito u profesionalnoj upotrebi.

37 37

Uvoz i izvoz u SVG je dostupan samo ako dodate SVG plugin - xaralx-svg. I sa SVG dodatkom, povezivanje sa Inkscape-om nije uopte lako. Prvenstveno, jer je SVG u Inkscape-u prilagoen ( Inkscape SVG). Samim tim, Xaralx nee videti sve elemente a i kada izvezete Va Xarlax crte u SVG, izgubiete neke specijalne elemente koji su specifini za ovaj program. To ne znai da je nemogue da nacrtate neto u jednom a doradite u drugom programu ali, ipak je preporuka jedan crte raditi samo u jednom programu. Alati za crtanje su skoro isti kao na zatvorenom bratu i malo podseaju na alate u CoelDraw-u. Korisnici koji su naviknuti na filozofiju crtanja u CorelDraw-u e se lako priviknuti na Xaralx. Sa druge strane, zbog potpuno drugaije filozofije, korisnici Inkscapea e se tee prilagoditi Xaralx i stalno e imati utisak da im neto nedostaje. Ovo je samo poetni utisak. Xaralx je i pored smanjenja mogunosti u odnosu na zatvorenog brata dobar i upotrebljiv program. Iako je Xaralx, kao i Inkscape, samo program za 2D vektorsku grafiku, poseduje alate koji olakavaju crtanje u perspektivi koja daje utisak tree dimenzije. Rezultati mogu da budu toliko dobri, da neupueni mogu da pomisle da se radi o ozbiljnom i kvalitetnom 3D programu.

Vektorska grafika: Xara Xtreme

Sam svoj majstor

Slika 3: 3D ilustracija Preporuena verzija je 0.7 r1692. Poslednja verzija (potencijalno nestabilna - nedovoljno testirana verzija) je 0.7 r1785. Trenutna, potencijalno nestabilna verzija objavljena je 31. jula 2012. Preuzimanje: [1] Zvanian sajt ( autopackage i tar.bz2) http://www.xaraxtreme.org/download.html [2] Ubuntu Software Center https://apps.ubuntu.com/cat/applications/xaralx/
Korisni linkovi: [1] http://www.xaraxtreme.org/ [2] http://www.xaraxtreme.org/faqs.html Nastavie se

38

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Git

Git 1. deo

Osnove

Autori: Zlatan Vasovi, Goran Meki it je distributed revision control i source code management (SCM) sistem sa naglaskom na brzini. Osmislio ga je i razvio Linus Torvalds prvenstveno za razvoj i odravanje Linux kernela. Danas se koristi za sve tipove slobodnog softvera. Objavljen je kao slobodan softver pod uslovima GNU General Public License v2 (GPL v2). Neki od programera Git-a su Linus Torvalds i Junio Hamano. Sve koji su doprineli razvoju Git-a moemo pronai na https://github.com/git/git/graphs/contributors . Sam Git je napisan u C-u, dok su neki od dodatnih delova napisani u Bourne Shell, Perl, JavaScript, Tcl i Python programskim jezicima. Git je engleski sleng za glupu ili neprijatnu osobu. Torvalds je rekao: Ja sam samoljubiv gad i ja nazivam svoje projekte po sebi. Prvo Linux, sada Git. Na Manual stranicama Git-a pie da je Git glupi traga sadraja. ak i u README-u zvaninog Git skladita - https://github.com/git/git pie GIT - the stupid content tracker. Razvoj Git-a je poeo kada je mnogo programera Linux kernela odustalo od BitKeepera, zatvorenog, vlasnikog SCM-a koji je ranije korien za odravanje projekta.
Januar 2013.

Razvoj Git-a je poeo 3. aprila 2005. godine a projekat je zvanino najavljen 6. aprila. Hosting projekta je postao samostalan 7. aprila. Prvi veliki uspeh je bio spajanje vie razvojnih grana koje je uspeno uraeno 18. aprila. Torvalds je ostvario svoje ciljeve - 29. aprila je testirano uvanje zakrpa za Linux kernel tree u Git-u. Rezultat je bila stopa od 6,7 po sekundi. Prva verzija kernel-a koja je odravana na Git-u je v2.6.12. Njeno odravanje je poelo 16. juna.

Drutveni razvoj

Zato ne napraviti drutvenu mreu (na neki nain) za Git? - pitali su se osnivai GitHub-a. Upravo zbog drutvenog razvoja je nastao GitHub a za njim i BitBucket (on ima i Mercurial ali emo spomenuti samo Git deo). Osnovna ideja za drutveni razvoj je komunikacija izmeu programera i korisnika (u svim pravcima).

GitHub

Nastanak i ideja GitHub-a je objanjenja u pasusu gore. Na GitHub stranicama je postavljena zvanina web stranica Git-a, http://git-scm.com . Kako napraviti GitHub nalog? Prvo idemo na https://github.com. Zatim nalazimo polje za registraciju kao na slici.

39 39

40

Add .gitignore - najbolje je da ostavimo None Gotovo! Nae prvo skladite je napravljeno! Kako funkcioniu linkovi na GitHub-u? Svaki korisnik ima svoj direktorijum. Dakle, https://github.com/korisnik e nas odvesti do profila odreenog korisnika. Svako skladite je kao poddirektorijum. Na primer https://github.com/korisnik/repo . Slika 1 Git moemo probati na adresi http://try.github.com. Korisniko ime koji odaberemo moe sadrati samo slova engleskog alfabeta i bro- Ukoliko imamo predlog/primedbu za Gitjeve. Naa (srpska) slova nisu dozvoljena. Hub, moemo kontaktirati zaposlene na Elektronska pota (e-mail) nam treba radi https://github.com/c. verifikacije. Lozinka mora imati najmanje 7 karaktera i Odgovor e stii na nau elektronsku potu. sadrati bar jedan broj. Nakon toga biramo Sign up for free. Nakon toga moemo odabrati i neki paket koji se Shell pristup plaa ali zato bismo? Paketi koji se plaaju SSH se uglavnom koriste za privatna skladita. Ukoliko ne elimo da pristupamo preko HTPri vrhu stranice, pored linka do naeg profi- TPS protokola, tu je SSH koji je dokazano sigurniji. Za SSH pristup Git-u nam je la se nalazi dugme potreban SSH klju. Ovaj tutorijal e nam uz pomo kojeg pravimo novo skladite . pomoi oko pravljenja SSH kljueva https://help.github.com/articles/generaMoemo napraviti skladite odlaskom na ting-ssh-keys . https://github.com/new . Sada podeavamo skladite. Primer korienja Polje Owner (vlasnik) ostavljamo isto (kasnije emo govoriti o timovima). Pretgit clone ssh://git@github.com/kopostaviemo da je vlasnik naloga korisnik risnik/mojrepo.git Polje Repository name (ime skladita) cd mojrepo popunjavamo kratkim i zanimljivim na- git log zivom (na primer moje skladite) echo 'Sadraj datoteke' >novi.txt Polje Description (opis) moemo ostaviti git add novi.txt praznim, ipak, ako elimo, moemo ga git commit -m 'Test commit' git popuniti push Uvek biramo Public repo git pull Initialize this repository with a README ekirati Nastavie se
LiBRE!

Git

Sam svoj majstor

asopis o slobodnom softveru

CSS3 Media Queries

CSS3 Media Queries

C
Autor: Milutin Gavrilovi SS3 media queries su kaskadni upiti (na neki nain uslovi) veliine pregledaa. Oni odreuju koji stil e da se uita pri razliitim veliinama prozora web pregledaa. To reava problem kompatibilnosti pregledaa i sadraja ali dodatno komplikuje sam kod. Meutim, kada se shvate principi po kojima sve to funkcionie, media queries e vam postati zabava. Potrebno je da u vaem html dokumentu stavite sledea zaglavlja:
<meta name="viewport" content="width=device-width, initialscale=1, maximum-scale=1" /><link rel="stylesheet" href="css/query.css" /> /* /* /* /* /* /* /* /* pre { white-space: pre; Hack za CSS 2.0 */ white-space: pre-wrap; Hack za CSS 2.1 */ white-space: pre-line; Hack za CSS 3.0 */ white-space: -pre-wrap; Hack za Operu 4-6 */ white-space: -o-pre-wrap; Hack za Operu 7 */ white-space: -moz-pre-wrap; Hack za Mozillu */ white-space: -hp-pre-wrap; Hack za HP tampae */ word-wrap: break-word; Hack za IE 5+ */ h1 {font-size: 0.9em;} h2 {font-size: 0.8em;} }

Staviemo tri veliine prozora koje e biti mlae od glavnog kaskadnog stila. Upamtite jednu stvar - svaki element ispod nasleuje osobine elementa iznad. Znai ukoliko ste u veliini prozora web pregledaa do 740px definisali font-size na primer na 15 px, veliine prozora do 480px i do 360px e naslediti tu veliinu fonta, ukoliko u njima ne definiete drugaije. CSS3 media query bi trebalo da izgleda ovako:
query.css
@media screen and (max-width: 740px) {

} @media screen and (max-width: 480px) { p {font-size: 14px;} img {display: none; /* Nee prikazati slike */ } h1 {font-size: 0.7em;} h2 {font-size: 0.6em;} } @media screen and (max-width: 360px) { p {font-size: 12px;} article {width: 98%; padding: 1%;} aside {display: none; /* Nee prikazati sajdbar */} }

Januar 2013.

41 41

CSS3 Media Queries

Da pojasnimo ponaanje stilova. Prvi stil u kaskadnom upitu je za veliine prozora do 740px (poeljno je smanjiti slova na primer za 15, smanjiti veliine slika, prelom teksta ako imate kodove ), za veliine prozora do na primer 480px, procenite i sami, smanjujte veliine prozora i pogledajte kako se ponaa Va kod, tako isto i za veliinu prozora do 360px. Evo i slikovnog primera kako izgledaju sve tri veliine:

Sam svoj majstor

Slika 1 : 320px Ovaj problem sa veliinom i tipom prozora se moe reiti i nekim skriptnim jezikom, php-om na primer ali kaskadni stilovi su trenutno u mogunosti da prue tu opciju, pa e Vas to potedeti muenja ukoliko ste samo dizajner. Slika 1 : 740px

Slika 1 : 480px

42

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Mobilni kutak

Ubuntu Phone

Ubuntu Phone

Autor: Zlatan Vasovi lasine o Ubuntu Phone operativnom sistemu su se pojavile sredinom prolea 2012. godine. Nakon vie od pola godine, Ubuntu za mobilne ureaje je stigao. Upravljaki programi, dizajn, razvojno okruenje - sve je pripremljeno, pa ak i reklamni materijal. Web prezentacija je takoe uraena. Ubuntu Phone je predstavljen na Samsung Galaxy Nexusu. Canonical je imao i svoj nastup na CES-u 2013 koji je bio posveen Ubuntu Phone-u. Prva verzija sa izvornim kodom e moi da se preuzme u toku februara 2013. godine.

Slika 1: Ubuntu Phone

Podrka

Krenimo od hardverske podrke. Java virtual machine nije korien, pa samim tim programi rade bre i slabiji ureaji nisu optereeni. Upravljaki programi su isti kao na Android-u, to ne udi, jer je jezgro isto - GNU/Linux. Podrka za telefone je dobra - Ubuntu Phone podrava veinu Android pa-

Januar 2013.

43 43

metnih telefona od 2011. pa nadalje. Kompletne specifikacije za podrku se nalaze na http://www.ubuntu.com/devices/phone/operators-and-oems . Samsung-ov Galaxy Nexus i LG Nexus 4 imaju ast da budu prvi pametni telefoni koji su potpuno podrani na Ubuntu Phone-u.

Ubuntu Phone

Mobilni kutak
prevlaenje sa leve strane ekrana otvara pokreta. Duim prevlaenjem na poetnom ekranu sa leve ili desne strane prikazuju se svi pokrenuti programi. Prevlaenjem sa desne strane vraamo se na prethodan program. Prevlaenje sa vrha otvara se traka sa informacijama kao na Android-u i iOS-u. Prevlaenjem sa dna se dobija izbornik za program. Postoji i ablon za ikonice programa kao na iOS-u.

Dizajn i korisniko iskustvo

Izgled korisnikog okruenja ( UI) i korisniko iskustvo ( UX) su podignuti na vii nivo. Moe se rei da Unity deluje bolje na mobilnim ureajima nego na desktopu. Dizajn je jednostavan ali privlaan. Poetni ekran slui i kao zakljuan ekran. Na njemu su prikazane osnovne informacije, na primer sat ili indikator baterije. Pokreta ( launcher) je na istom mestu kao na desktop verziji, na levoj strani ekrana. Na njemu se nalaze nai omi- Slika 2: Ikonice ljeni programi. Canonical je odgovorio na reakcije korisnika kako se u poslednje vreme zatvoreno razvija Ubuntu dizajn . Podrazumevanih dvanaest programa e zato biti dizajnirano od strane zajednice. Vest o tome se nalazi na http://www.omgubuntu.co.uk/2013/01/12default-ubuntu-phone-apps-to-be-community-created . Za detalje o dizajnu pogledajte http://www.ubuntu.com/devices/phone/design . Sistem je osmiljen tako da svaka stra- Programi i razvojno okruenje na ekrana ima svoju funkciju. To se naravno izvodi gestovima. Kratko Osnovnih dvanaest programa na

44

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Ubuntu Phone-u su: File Manager, Calendar, Clock/Alarm , Weather, Terminal, Calculator, E-Mail Client, Document Viewer, YouTube, Twitter, Facebook i RSS Reader. Tu su i dodatni

informacija o razvoju za Ubuntu Phone moemo nai na http://developer.ubuntu.com/get-started/gomobile/ .

Ubuntu Phone

programi, slini onima na desktop verziji Ubuntu-a. Zanimljiva paleta pro- Za kraj grama za jedan mobilni operativni Jedan od zanimljivih programa za Ansistem. Prisustvo terminala proiruje droid je mogunosti ovog sistema. https://play.google.com/store/apps/details?id=net.kivano.ubuntulwp . Uz pomo njega moemo imati poetni ekran nalik na onaj na Ubuntu Phone-u. Pouan tekst o njemu se nalazi na http://www.omgubuntu.co.uk/2013/01/ ubuntu-phone-live-wallpaper-android . Na kraju nam ostaje samo da se zapitamo: Zato Canonical ne uradi neto ovako dobro za desktop? Korisni linkovi: Programi za Ubuntu Phone mogu biti [1] http://www.ubuntu.com/devices/ nativni (prirodni) - napisani u razphone nim programskim jezicima i web - na- [2] http://www.omgubuntu.co.uk/catepisani u HTML-u 5. gory/ubuntu-phone-os

Uz pomo Ubuntu Software Development Kit-a ( SDK) moemo pisati programe i za pametne telefone i za desktop/server. Za razvoj mobilnih programa na Ubuntu-u se koristi QML i Ubuntu QML Toolkit Preview. Vie
Januar 2013.

45 45

Arduino kontroler

Hardver

A rduino kontroler - 1 . deo

Uvod

Autor: Stefan Noini a li ste nekada razmiljali o tome da napravite neki ureaj? Da isprogramirate neto to e se deavati u realnom ivotu a ne samo na ekranu raunara ili telefona? Da li vas je ikada zanimala ideja programiranja mikrokontrolera a niste znali odakle da ponete? Da li ste ve pokuali da programirate neki mikrokontroler ili kontroler ali niste to mogli uraditi na slobodnom softveru? Ako je Va odgovor na makar jedno od postavljenih pitanja potvrdan onda e ovaj tekst, kao i budui tekstovi, biti prava stvar za Vas! Kroz ovaj serijal tekstova i tutorijala uveemo Vas u svet elektronike, programiranja, rada sa kontrolerom Arduino i jo mnogo drugih zanimljivih stvari u vezi sa ovom temom. Ovi tutorijali su namenjeni, pre svega, poetnicima ali i onim iskusnijima koji svoje znanje do sada nisu primenili koristei slobodan softver.

nih delova). U svakodnevnom ivotu esto koristimo re elektronika da oznaimo neki elektronski ureaj kao to je to, na primer, raunar ili neki drugi ureaj sa kojeg itate ovaj asopis. Da bi ste pratili ovaj serijal tekstova, nije Vam potrebno neko veliko predznanje iz elektronike jer emo svakako spomenuti neke najkorienije elektronske komponente ali je, naravno, ono uvek dobrodolo. Sve elektronske komponente moemo podeliti na 2 velike grupe: aktivne (dioda, tranzistor i tako dalje) i pasivne (otpornik, kondenzator, kalem i slino).

ta je elektronika?

46

Elektronika kao pojam moe znaiti vie stvari. Moe oznaavati granu fizike koja se bavi prouavanjem kretanja nosilaca naelektrisanja (najee elektrona) kroz neki materijal (provodnici, poluprovodnici). Moe oznaavati i tehniku disciplinu koja se bavi proizvodnjom elektronskih komponenti kao to su to, recimo, diode i tranzistori (o kojima e biti re u nekom od nared-

ta je mikrokontroler?

Mikrokontroler je elektronska komponenta ( chip) koji sadri mikroprocesor, radnu memoriju, programsku memoriju, ulazno-izlazne sklopove i razne druge komponente. On u sebi moe da sadri program (koji najee piete) koji radi i izvrava zadatke dok je miLiBRE!

asopis o slobodnom softveru

krokontroler pokrenut. Program na osnovu uitanih digitalnih i/ili analognih podataka moe rei mikrokontroleru ta da radi. Tako na primer moete programirati kontroler da kontrolie temperaturu. Program u mikrokontroleru se najee upisuje u fle memoriju, tako da se kasnije moe menjati upisani program.

ta je Arduino ?

na svetlosti, pritisak ali takoe, moe poslati signal nekim komponentama da izvravaju odreenu radnju, pa na primer, moete kontrolisati releje i elektromotore. Arduino kao hardverski ureaj ima vie modela. U ovom serijalu emo se najvie baviti Arduino Uno modelom jer je najzgodniji za poetnike a opet moe da se programira i upotrebi za dosta zanimljivih poslova (radnji). Nadamo se da smo Vam u ovom uvodnom tekstu, makar malo, pribliili tematiku kojom emo se u narednim brojevima baviti. Ono to Vam sada predlaemo do izlaska sledeeg broja jeste da dobro istraite zvaninu stranicu Arduino platforme i ako ste u mogunosti i voljni, da nabavite jedan Arduino ureaj.

Arduino kontroler

Arduino je slobodna ( open sourse) plat-

forma koja ukljuuje hardver (mikrokontroler) i softver za programiranje istog. Kada kaemo da je neki hardverski ureaj (komponenta) slobodan, to ne znai da je besplatan nego da je legalno mogue uzeti kompletnu emu Linkovi: tog ureaja (komponente) i napraviti svoju emu. Ovo se naravno odnosi i na 1. http://www.arduino.cc/ Arduino kontroler. Softver je takoe 2. http://www.saperel.com/ slobodan ( open sourse) to u ovom sluaju znai da se besplatno moe preuzeti sa zvaninog sajta i potpuno legalno pregledati i menjati njegov kod. Arduino poseduje ulazno/izlazne ( I/O) digitalne i analogne prikljuke i komunikacione prikljuke kao to su recimo SPI. Ovo znai da Va Arduino kontroler moe uitati razne podatke sa raznih senzora kao to su temperatura, koliiJanuar 2013.

47 47

Konkurs za nove saradnike volontere

se odraavaju na konani izgled asopisa. S obzirom da je prioritet za autora da poznaje oblast o kojoj pie ali ne i normativistika srpskog jezika, autori dosta gree, zadatak je da lektori to Usled poveanog obima posla, LiBRE! isprave. asopis je u potrazi za novim saradnicima. Traimo odgovorne ljude koji su spremni da pomognu projekat i da Dizajneri preuzete obaveze zavre kvalitetno i na Uslovi: vreme. Nemamo specijalne uslove za dizajnera. Pridruite nam se! Idealno bi bilo da je kolovan dizajner ali je ipak najbitnije da ima smisla za lepo i Potrebni su nam: da moe brzo da reaguje na zahtev grafike ili marketinga. Autori Glavni zadatak dizajnera je doterivanje Uslovi: poznavanje izgleda asopisa (PDF-a i ePUB-a), slobodnog softvera iz bilo koje oblasti, dizajn naslovne strane (za svaki broj) i po potrebi dizajn reklamnog materijala. hardvera koji pokree slobodan softver, Grafiari filozofije slobodnog softvera i spremnost saradnika da redovno (jednom meseno) ili povremeno (kad Uslovi: ima vremena ili inspiracije) pie lanke poznavanje osnova HTML i CSS-a za na asopis poznavanje preloma u Scribus-u poznavanje osnova GIMP-a Ljudi za marketing poznavanje osnova Inkscape-a poznavanje osnova Sigil-a Uslovi: Zadatak grafike je da proizvede konani odgovornost PDF i ePUB asopisa. Kandidat ne mora dobra volja da ispuni sve navedene uslove, bitno je da sklonost ka timskom radu poznavanje socijalnih mrea, foruma ima volju za uenjem i da ima vremena za ovaj projekat. (naina funkcionisanja), je prednost Idealni kandidati su oni koji vise na drutvenim mreama a vole slobodan softver i imaju volju da pored svojih Napomena: Svi kandidati svoju prilinih postova malo postavljaju i postove javu treba da alju na libre@lugons LiBRE! asopisa. .org u formi: Ime i prezime ili nick Namera: (redovni ili povremeni Lektori saradnik) Uslovi: Oblast koju poznaje poziciju za koju se prijavljuje kontakt mail adresa odgovornost dobra volja CV nije potreban sklonost ka timskom radu dobro poznavanje nomativistike Sve kandidate emo kontaktirati i srpskog jezika dogovoriemo buduu saradnju. Ova pozicija je veoma odgovorna i greke

iBRE