Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

Dravni Univerzitet u Novom Pazaru StateUniversity of Novi Pazar

Ul.Vuka Karadia bb. Tel: 00381-20-337669 e-mail: rektorat@np.rc.as 36300, Novi Pazar, Srbija

I SEMINARSKI RAD
predmet: SAOBRAAJNICE I tema: Seizmika pouzdanost infrastrukture

Student: Arben Ljaji 08-005/10

Mentor: mr sc. Nazim Mani

U Novom Pazaru Mart, 2013. god.

1 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

Sadraj:
1. Uvod............................................................................................................................3 2. Zemljotres kao fenomen.............................................................................................4 Pratee pojave zemljotresa.........................................................................................5 3.1 Pojava povrinskih pukotina du raseda................................................................5 3.2 Sleganje i izdizanje zemljita.................................................................................5 3.3 Klizita,lavine.odroni..............................................................................................5 3.4 Likvefakcija tla........................................................................................................6 3.5 Cunami...................................................................................................................6 3.6 Nagla promena nivoa vode....................................................................................6 4. ta je infrastruktura....................................................................................................7 5. Znaaj odgovora infrasturkture na nepogodu i njena rehabilitacija...........................7 6. Ranjivost infrastrukture...............................................................................................8 7. Mere za smanjenje rizika od zemljotresa......................... .........................................9 8. Saobraajna infrastruktura.......................................................................................10 8.1. Oteenja saobraajne infrastrukture dejstvom zemljotresa.............................10 8.2 Post zemljotresni problemi.................................................................................11 9. Seizmika pouzdanost Saobraajne infrastrukture .................................................12 9.1 Drumski saobraaj..............................................................................................13 9.2. eleznice............................................................................................................14 9.3 Aerodromi...........................................................................................................15 9.4 Luke ...................................................................................................................16 10. Seizmika pouzdanost infrastrukture koja je u uskoj prostornoj kao i funkcionalnoj povezanosti sa saobraajnom infrastrukturom...........................................................17 10.1. Oteenja vodovoda i kanalizacije ................................................................17 10.2 Oteenja Transportnih sistema za tena goriva i gasove..............................18 10.3 Oteenja vodova elektrine energije.............................................................18 11. Seizmika aktivnost u Srbiji.....................................................................................19 12. Projektovanje Saobraajnica u seizmiki aktivnim podrujima.................................22 12.1 Korienje EC8 pri projektovanj saobraajnica................................................22 13. Rezime....................................................................................................................24 14. Literatura.................................................................................................................25

2 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

1.Uvod
Hiljade zemljotresa se desi svake godine a neke ne primeti veina ljudi.Neki zemljotresi su slabi dok drugi su jaki i imaju ruilaki efekat na gradjevine i ivote ljudi.Oni su najnepredvidivija prirodna katastrofa i kada se dese ljudi nemaju vremena da spasu svoje ivote.Mnoge graevine se rue usled zemljotresa i mnogi ljudi bivaju zakopani ispod ruevina.Oni su postali strah za mnoge ljude, te stoga monge graevinske kompanije prave strukture koje mogu odoleti zemljotresima odreenog stepena.Za ovo je neophodno traiti savete od geotehnikih inenjera.Oni imaju ogromno znanje o tektonskim ploama i sposobni su da analiziraju stene i zemljite.Njihov savet bi mogao pomoi u graenju konstrukcija koje e umanjiti efekte prirodnih katastrofa kao to je zemljotres.Glavna posledica ovakvih prirodnih katastrofa jesu gubici ljudskih ivota.Lokacija i jaina zemljotresa jesu glavni faktor koji odreuje broj izgubljenih ljudkih ivota kao i broj objekata koji e biti oteeni.Veliki broj smrti moe biti izazvan kolapsom strukture koje su izgraene od slabih materijala.Ostale ekonomske i socijalne posledice ukljuuju traumu,trokove tete, gubitak radnih mesta,rasipanje energije i materijala i dr.Bilo kako bilo,kompanije i agencije primenjuju strategije kako bi ograniili uticaj takvih prirodnih katastrofa u izvesnoj meri. Njihov osnovni cilj je da smanje broj ivota koji se izgubi svake godine zbog zemljotresa i da se smanje tete na infrasturkturu i prirodno okruenje. Kljune rei: Infrastruktura,zemljotres,putevi,...

Abstract
Thousands of earthquakes occur in the world every year and a number of these are not even noticed by most people. Some earthquakes are slight while others are strong and have damaging impact on buildings and the lives of people. Earthquakes are the most unexpected natural disasters and when these happen people do not even get time to save their lives. Many buildings collapse as a result of earthquakes and many people get buried under the rubble. Earthquakes have become a fear for many people and to accommodate this many construction companies are building structures which can withstand earthquakes to a certain degree. For this purpose, it is essential to seek advice from a geotechnical engineer. Geotechnical engineering experts have vast knowledge of plate tectonics and are able to analyze rocks and soil. Their advice could be helpful in constructing structures which will lessen the effect of natural disasters like earthquake. The major consequences of such natural disasters are the loss of human life. The location and magnitude of the earthquake is a major factor which determines the number of lives that will be lost and the number of structures that will be damaged. A huge number of deaths can be caused by collapse of structures which were constructed from heavy and weak materials. Other economic and social consequences include trauma, cost of damage, loss of jobs, waste of energy and material. owever, companies and agencies nowadays are implementing strategies as to limit the effect of such natural disasters to some extent. heir basic aim is to reduce the number of lives that are lost each year due to earthquakes and disasters related to earthquakes and to reduce the damage done to infrastructure and the natural environment. Keywords:

3 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

2.-Zemljotres kao fenomen
Zemljotresi ulaze u red najstranijih prirodnih katastrofa koje se deavaju na Zemljinoj povrini, zbog ega su jo od iskona privlaili panju ljudskog roda. Usled toga podatke o zemljotresima nalazimo u zapisima starim vie hiljada godina. Nasuprot rasprostranjenom uverenju da su to retke pojave, oni se deavaju vrlo esto, ali njihov najvei broj je slabog intenziteta i javlja se na relativno malim povrinama kopnenih prostora ili okeanskog dna. Intenzivnije prouavanje zemljotresa poinje tek u 19. i 20. veku. Zemljotres ili potres (trus) nastaje usled pomeranja tektonskih ploa, kretanja Zemljine kore ili pojave udara, a posledica je podrhtavanje Zemljine kore zbog oslobaanja velike energije. Zemljotresi mogu nastati prirodno ili kao rezultat ljudske aktivnosti. Manji zemljotresi mogu takoe biti izazvani vulkanskom aktivnou, klizanjem tla, eksplozijama i nuklearnim testovima. Energija zemljotresa se prostire u vidu seizmikih talasa.Zemljotresi prouzrukuju seizmike talase da se ire od epicentra.Oni prouzrukuju da se zemljina povrina talasno pomera,pomalo nalik talasima na okeanu.Kada bi zemljina povrina bila homogen,izotropan materijal,onda bi seizmiki talasi ravnomerno smanjivali svoju amplitudu sa udaljavanjem od epicentra.Meutim to nije tako.Zemljina povrina se sastoji od materijala sa razliitom vrstoom,krutou i ostalim svojstvima kao to je gustina i dr.Zbog toga amplituda varira od lokacije do lokacije.Na primer u vrstim kamenim masama amplituda seizmikih talasa je svedena na minimum,dok u mekoj,slabo konsolidovanoj zemlji amplituda je mnogo vea.Kao takvi oni mogu uiniti vie tete bilo emu to poiva na takvom terenu.Ovi talasi mogu da izazovu ozbiljne tete na ljudsku infrastrukturu .Oni takodje mogu izazvati likvefakciju tla gde se zemljista ponaaju sutinski kao tenosti vie nego kao vrsta tla.Sve ovo ima velikog uticaja na projektovanje i izvodjenje objekata infrastrukture kako bi bili to pouzdaniji i sigurniji. Mesto stvaranja talasa unutar zemljine kore naziva se Hipocentar, a njegova vertiklana projekcija na zemljinoj povrini naziva se Epicentar. Jasno je da je talasanje zemljine povrine najvee u epicentru, pa tu nastaju i najvea oteenja i ruenja. U epicentru nastaju potresi sa kratkim i otrim udarima koji traju nekoliko sekundi. Posle ovakvog potresa (naziva se predpotres) sledi u malom vremenskom rasponu (nekoliko sekundi do jedne minute) tzv glavni potres. Talasi glavnog potresa esto dostiu desetostruku vrednost predpotresa, a mogu trajati i do jedne minute.Ovaj glavni potres izaziva prve velike tete na infrastrukturi, na objektima, na gradjevinama Posle nekoliko minuta do jednog asa, glavni potres se rasplinjava u naknadne potrese. Prvi naknadni potres je 1 do 2 stepena slabiji od glavnog, ali esto izaziva vea i trajnija oteenja jer su infrastrukture i gradjevine ve znaajno oslabljene i rastreene glavnim udarom. Sledei naknadni potresi su sve slabijeg inteziteta i traju dui period (smirivanje tla). U svetu, u praksi sreemo nekoliko skala za merenje zemljotresa od kojih su najee: Merkalijeva skala Rihterova skala

4 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

3.-Pratee pojave zemljotresa
Ne postoje nikakva sredstva da se sprei pojava zemljotresa i ne postoji mogunost da se zemljotres predvidi u smislu lokacije,veliine zemljotresa i vremena nastanka.Jedina mogunost da se smanje oteenja zemljotresa su odgovarajue planiranje i mere pri izgradnji.U pogledu ljudskih i ekonomskih gubitaka seizmiko podrhtavanje je najznaajniji faktor koji doprinosi ruilakom dejstvu zemljotresa.Potresi doprinose gubicima ne samo kroz oteenja izazvana direktno vibracijama na konstrukcije koje je ovek napravio ve i indirektno kroz aktiviranje sekundarnih efekata kao to su na primer klizita ili likvefakcija tla. Pored snanog pomeranja zemlje,takoe niz povezanih fenomena moe izazvati oteenja i gubitak ljudskih ivota. 3.1. Pojava povrinskih pukotina du raseda Rasedi su mehaniki diskontinuiteti stenske mase, po kojima se odigralo kretanje. Nastaju usled naprezanja u stenskoj masi.Prilikom rasedanja dolazi do kretanja blokova (krila) raseda.To kretanje svakako moe biti izazvano zemljotresima. Cepanje zemljine povrine izazvano pokretima zemljotresa je oigledna opasnost za izgraene objekte du aktivnih raseda.Mnoge strukture su unitene ovom pojavom ukljuujui zgrade,pruge,puteve,tunele,mostove,kanale,elektrine linije,kanalizaciju i dr.Ova pojava moe biti od posebnog znaaja za strukture delomino ugraene u zemlju i za podzemne cevovode ili tunele. Ove pukotine mogu biti razliitih irina, dubina i duina. One mogu dostii duine i do nekoliko km a irina i dubina do nekoliko metara. 3.2. Sleganje i izdizanje zemljita Ove pojave se javljaju obino sa pojavom rasedanja.Deformacije mogu biti lokalne,kada utiu na usku zonu u blizini raseda i one mogu da dovedu do toga da se konstrukcija nagne ili iskrivi.Takoe razlikujemo i regionalne deformacije (na viim povrinama) gde su one od posebnog znaaja za infrastrukturu koja se nalazi du obala,gde ako doe do velikih sleganja zemljita moe doi do promene nivoa vode i moe doi do potapanja gde se taj uticaj moe odraziti na stotinama kvadratnih kilometara.Tako na primer tokom zemljotresa na Aljaski 1964 dolo je do sleganja i smanjenja visine stubova,dokova,luka,puteva,eleznica to je za posledicu imalo potapanje tih objekata. 3.3. Klizita ,lavine ,odroni Zemljotres svojom energijom moe da dovede do velikih odrona stenskih masa pogotovo na msetima gde su te pojave ve ustaljene,to moe imati veliki uticaj na infr astrukturu u blizini tih podruja. U planinskim podrujima zemljtres moe dovesti do pokretanja lavina snega,koje takoe mogu izazvati velika oteenja i gubitak ljudskih ivota.Dok sa druge strane zemljotresi

5 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

takoe mogu svojom energijom aktivirati potencijalna klizita gde to ima velike posledice za infrastrukturu na njima. 3.4. Likvefakcija tla Likvefakcija tla je pojava promene mehanikih osobina tla usled natapanja, pri emu ono gubi vrstou i postaje teno. Likvefakcija nastaje usled smanjenja smiueg napona izmeu estica tla. Ovo smanjenje moe biti izazvano kretanjem podzemne vode navie, to je karakteristino kod pojava ivog peska ili poveanog pornog pritiska izazvanog potresima tla (zemljotres).Konstrukcije postavljene na takvom tlu se sleu,naginju ili se cepaju.Ukopane konstrukcije lebde na gore.Takve velike deformacije zemljita ispod povrine zemljita e prekinuti linije usluga (vodovod,kanalizacija,gas ili struja). 3.5. Cunami Cunami se sastoji od niza dugih talasa izazvanim naglim vertikalnim pomeranjima velikog podruja morskog dna tokom zemljotresa.U dubokim vodama talasi su neprimetni.Nakon dostizanja plitke vode oko ostrva ili obala dolazi do naglog izdizanja visine talasa ak i do 30 m i brzine do 50 km/h.Cunami brie sve pred sobom do duboko u unutranjost.Gde moe proi i po nekoliko dana dok se nivo mora ne vrati u normalu. 3.6. Nagla promena nivoa vode U jezerima tektonski pokreti mogu izazvati duge talase sa periodom od nekoliko minuta do nekoliko desetina minuta.To moe dovesti do nagle promene nivoa vode I moe dovesti do potapanja obala I brana kao I izazivajui eroziona oteenja.

6 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

4.-ta je infrastruktura?
Termin infrastruktura sreemo u svakodnevnom ivotu.Ona obuhvata razliite vrste graevinskih radova koji omoguavaju lake funkcionisanje drutva kao celine. Infrastruktura predstavlja zbir transportnih i komunalnih sistema na koje se moemo osloniti u svakodnevnom ivotu. Danas ona predstavlja osnovu za ivot i rad ljudi u civilizovanom drutvu.Pa se ak i razvoj nekog drutva moe oceniti na osnovu stanja i razvoja infrastrukture.

Slika 1. Infrastruktura

5.-Znaaj odgovora infrastrukture na nepogodu i njena rehabilitacija

Kao to je ve pomenuto,zemljotresi se ne mogu spreiti i nema mogunosti da se predvide sa bilo kojim stepenom tanosti.Zemljotresi utiu na velike oblasti i njihovi razni efekti mogu proizvesti ogromne ljudske I ekonomske gubitke.Oni zato imaju vaan uticaj na razvoj drave.Infrastruktura otporna na zemljotres postaje preduslov za efikasan odgovor na katastrofe I brze rekonstrukcije aktivnosti posle dogaaja,kao I za brz oporavak privrede.U zemljama u razvoju (kakva je I naa) najee vladine organizacije I industrija su po ovom pitanju koncetrisane na najgue naseljene oblasti.Katastrofa u takvim oblastima bi imala velikog uticaja na celu dravu.Njen razvoj bi mogao biti unazaen godinama vodei takoe ka daljim politikim,socijalnim,ekonomskim problemima.Zbog toga infrastuktura otporna na takve nepogode,posebno zemljotres je vano pitanje ukupnog odrivog razvoja u takvoj zemlji.

7 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

6.-Ranjivost infrastrukture
Ranjivost se definie kao stepen gubitka infrastructure usled oteenja na datom stepenu skale zemljotresa.Na primer,ugroenost viseeg mosta pri zemljotresu od 5 stepeni Merkalijeve skale.Za infrastrukturne sisteme treba praviti razliku izmeu ranjivosti sistema I ranjivosti pojedinih komponenata tog infrastrukturnog sistema. Sledei tipovi infrastrukture su od velikog znaaja pri velikim katastrofama:

Strukture od vitalnog znaaja pri velikim zemljotresim

Krizni tabovi Bolnice Policijske stanice Vatrogasne stanice Centri za distribuciju hrane Snabdevanje vodom Putna infrastruktura eleznica Aerodromi Luke Elektrini vodovi Gasovodi Benzinske pumpe

Karakteristike I vanost ovih sistema pojedinano variraju od drave do drave kao I od mesta do mesta. U infrastrukturnim sistemima nema svaka struktura ili podisistem istu vanost da ako bi otkazala taj infrastrukturni sistem se ne bi odrao.Tokom katastrofe ne treba svaki javni servis da funkcionie u istom obimu kao I u normalno vreme.Nadleni organi za infrastrukturu moraju definisati usluge koje treba obezbediti tokom katastrofe.Nema svaka bolnica isti znaaj I iste kapacitete u hitnim sluajevima,pa se tu mora dobro planirati koje usluge treba obezbediti.Ovaj takozvani redukovani reim varira sa intezitetom katastrofe kao I tipom.Ranjivost sistema mora biti na tom nivou da obezbedi te tzv. redukovane reime,koji su neophodni da bi se brzo uspostavila ravnotea.Da bi se paljivo definisali ti redukovani reimi usluga,dolazi se esto do velikih politikih problema sa ekonomskim posledicama. Sistemi kao to su elektini vodovi,vodovodi,gasovodi,prolaze kroz iroke oblasti sa razliitim geolokim I topografskim uslovima.Takvi sistemi najbolje mogu biti poboljani uvoenjem mrene podeljenosti,koja poboljava rad I u normalnim uslovima.

8 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

Ponaanje struktura stacioniranih na jednom mestu u velikoj meri zavisi od odabira lokacije s obzirom na opasnost od zemljotresa.Izbegavanjem nepovoljnih lokacija, kao to su slaba zemljita,kao I zemljita sa visokim nivoem podzemne vode smanjuje opasnost od tete.

7.-Mere za smanjenje rizika od zemljotresa

Ovo znai da treba predvideti mere da se smanje efekti unitenja zemljotresa pre nego to se i pojavi.To se odnosi na irok spektar aktivnosti koje imaju za cilj da to bolje procene i smanje ranjivost infrastrukturnih sistema.Ove mere mogu da variraju od fizike zatite koja se ogleda u graenju i projektovanju jaih konstrukcija i ojaanja postojeih struktura,do standardnih mera za pripremu odgovora na katastrofe i planiranje rekonstrukcije.Izgradnja zatitnih sistema zahteva vreme.U urbanim sredinama veina infrastrukture nije izgraena u skladu sa savremenim metodama i pravilima.U seoskim sredinama veina infrastrukture kao i ostalih objekata nisu ni projekti inenjera ve divlje i nestrune gradnje.Da bi se postigla infrastruktura otporna na seizmiku,treba vremena i velikih napora u poboljanju otpornosti sistema,kao i odravanje i poboljanje nivoa bezbednosti kao i obezbeivanje neophodnih finansijskih sredstva za to.Otpornost celokupne infrastrukture na dejstvo zemljotresa nije mogua.Zbog toga moramo sagledati sledee: Paljivo definisanje redukovanog reima rada sistema Procena znaaja svih komponenti sistema za odravanje redukovanog reima Procena opasnosti uzimajui u obzir lokalne uslove Ranjivost vanih komponenti Planiranje ovih mera treba da ima za cilj da razvije kulturu bezbednosti u kojoj su svi lanovi drutva od regionalnih do lokalnih vladinih organizacija,lidera industrije kao i javnost svesni opasnosti i da e podrati napore za izvoenje ovih mera.

Infrastruktura podrazumeva podrazumeva irok spektar oblasti ininjerstva, gde je zastupljen veliki broj inenjera razliitih struka.U cilju predmeta kojeg izuavamo u daljem tekstu emo se baviti prvenstveno uticajem seizmike na saobraajnu infrastrukturu.

9 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

8.-Saobraajna infrastruktura
Saobraajna infrastruktura je od vitalnog znaaja za dobro funkcionisanje privrednih aktivnosti kao i klju za obezbeenje socijalnog blagostanja i povezivanja stanovnitva.Prevoz obezbeuje svakodnevnu mobilnost ljudi i od kljunog je znaaja za proizvodnju i distribuciju robe.Adekvatna infrastruktura je osnovni preduslov za transportne sisteme.U svom nastojanju da olakaju transport donosioci odluka u vladama i meunarodnim organizacijama suoavaju se sa tekim izazovima.Reenje ovih problema nije nimalo lak zadatak.

Jedan od tih zadataka jeste i to da ta infrastruktura bude bezbedna i pouzdana i u vreme zemljotresa,to je uloga nas konstruktera i projektanata,da predvidimo i u dovoljnoj meri osiguramo nau infrastrukturu kako bi zadovoljila tzv. redukovani reim rada,o kome je ve bilo rei.

8.1 -Oteenja saobraajne infrastrukture dejstvom zemljotresa

Otedenja na objektima drumskog saobradaja

Zatvaranje puteva Otedenja puteva i putnih objekata Otedenja na stanicama i sl.objektima

Otedenja na Otedenja na pruzi objektima eleznikog Otedenja na stanicama i sl.objektima saobradaja Otedenja na objektima vazdunog saobradaja Otedenja morskih puteva
Otedenja piste i drugih zastora Otedenja terminala i druge infrastrukture

Cunami otedenja Otedenja luka i dr.

10 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

8.2-Post zemljotresni problemi Moemo ih svrstati u dve kategorje:

Direktni uzroci

Otedenja(distorzija) puta Otedenja mostova Likvefakcija tla

Indirektni uzorci

Prekid puta izazvan ruenjem objekata u blizini puta Eksplozije gasovoda i pucanje vodovoda Poari Zatvaranje puta od strana nadlenih organa iz bezbedonosnih razloga i dr.

Navedene mogue probleme u saobraaju posle zemljotresa treba u to kraem roku prevazii. U tom cilju: Odrediti alternativne pravce za puteve koji nisu upotrebljivi. Kontrolisati saobraaj radi spreavanja uea u saobraaj nepotrebnih vozila Za prevoz slubenih lica do radnih mesta koristiti najbri mogui prevoz Posle evidentiranja i procene oteenja na saobraajnicama, treba nacrtati skucu puteva. Na skici treba poredjati puteve prema stepenu oteenja. Benzinske pumpe treba da toe gorivo samo za hitne sluajeve. Prema vrsti i nameni vozila treba ograniiti ulaz u zemljotreseom pogodjeno podruje. Kako bi se smanjila guva u saobraaju treba koristiti javni prevoz. Uspostaviti koordinaciju izmedju svih vrsta saobraaja.

11 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

9.-Seizmika pouzdanost Saobraajne infrastrukture
U daljem tekstu emo govoriti o seizmikoj opornosti pojedinih saobraajnih infrastrukturnih objekata,kao i o merama koje treba preduzeti da bi naa infrastruktura bila to pouzdanija.

9.1- Drumski saobraaj: Glavne komponente drumskog saobraaja jesu autoputevi, mostovi ,nadvonjaci, tuneli,nasipi potporni zidovi,odroni I dr. Putevi I mostovi su primarna briga I njihov gubitak e imati najvei uticaj na sposobnost kretanja ljudi I opreme posle zemljotresa. Putevi e pretrpeti tete prvenstveno zbog deformacija zemljita,likvefacije zemljita, poplava zbog visokih nivoa vode I dr. Te veze mogu izmeu pojedinih lokacija mogu biti onemoguene prvenstveno zbog nemogunosti prilaska mostovima usled tih oteenjai odsei odreena podruja.Jer nama most nita ne znai ako mu ne moemo prii. Pri projektovanju putne infrastrukture treba obezbediti puteve koji e biti tzv. ile kucavice koji e u vreme zemljotresa biti pouzdani I omoguiti vezu svih vanih parametara potrebnih za brz odgovor zemljotresnoj katastrofi.

Slika 2- Primeri oteenja puteva

12 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

Mostovi su najranjivija komponenta drumskog saobraaja ,to se I dokazuje monogbrojnim primerima kao to je bio zemljotres u Kaliforniji 1964 gde je skoro svaki most bio uniten ili ozbiljno ugroen. Ranjivost mostova I nadvonjaka imaju veliki uticaj na post-odgovor na katastrofe I dugorone napore za oporavak.Pristup lokacijama na kojima su se desile katastrofe je vaan za aktivnosti vezane za odgovor na posledice zemljotresa.

Gubitak mostova I nadvonjaka e ozbiljno ometati napore da se reaguje na zemljotres.Treba pregledati sve mostove pre nego to mogu da se koriste,to znai da treba oformiti inspekcijske ekipe koje bi trebale pregledati mostove. Slika 3.- Primeri ruenja mostova Popravka mostova bi imala dugoroni uticaj na ekonomski oporavak,koji je u velikoj meri u funkciji sposobnosti kretanja ljudi,robe I opreme.

Mostovi su strukture velikih raspona,sa malo vertikalnih nosaa tako da oni zahtevaju veliku panju pri projektovanju zemljotresa (statiki sistem da se opterenje poveava sa kvadratom rastojanja.Zbog toga,da bi oni mogli ostati u upotrebi kada zemljotres nastupi moramo posvetiti veliku panju modelovanju otpornosti na seizmiku.

TuneliI ako se ini da su oni najotporniji na dejstvo zemljotresa,koji su u osnovi probuene rupe u zemlji oiviene betonom,bilo kakva deformacija zemljita moe dovsti do ozbiljnih problema koji zahtevaju protivmere.

13 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

9.2 - eleznice: elezniki sistem je ranjiv na slian nain kao I drumski saobraaj.Istraivanje tete tokom proteklih katastrofa pokazuje da su primarna oteenja: Oteenja eleznikih mostova, Oteenja nasipa, Oteenja vertikalnih horizontalnih deformacija pruga Oteenja,tunela, Strukturna oteenja eleznikih objekata, Oteenja kao I prevrtanja vagona I lokomotiva I

.Mnoge od pruga su izgraene u vreme kada nije ni postojala svesnost o seizmikom optereenju na eleznice,pa stoga one zahtevaju inspekcije I popravke.

Slika 4. Oteenja eleznica

Pored toga to vri prevoz putnika eleznica ini teak posao u pozadini prevozom tereta,I vana je za mnoge zemlje I njihov razvoj. Same ine mogu biti usled zemljotresa oteene deformacijama zemljita kao to su likvefakcija,klizita,rasedanje I dr.Sam voz zbog svoje velike mase je ranjiv na prevrtanje ak I ako je u stanju mirovanja,a moe doi I do iskliznua sa ina. Prevozom opasnih materija,ako doze do prevrtanja moe doi do izlivanja tih materija ili eksplozije pri emu moe doi do velikih ekolokih katastrofa.Pogotov ako se to desi u naseljenim podrujima gde moe doi I do velikih ljudskih rtava.Posledice su nemerljive.

14 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

9.3. - Aerodromi: Vazduni saobraaj je danas jedan od najvie rastuih vidova transporta u svetu.I on je jedan od glavnih uticaja na ekonomiju u mnogim razvijenim zemljama.Aerodromi kao I svi ostali objekti e pretrpeti oteenja usled zemljotresa. Najvie ranjive komponente aerodorma su: Teminali, Piste, Komunikacija, Radari, Transport goriva I tenosti.

Funkcionalnost aerodroma e u velikoj meri zavisiti od toga ta se desi sa ovim strukturama.Iako je aerodrom projektovan da izdri zemljotres njegove zgrade e ipak pretrpeti oteenja. Performanse kontrolnih tornjeva posle zemljotresa su od vitalnog znaaja neposredno posle zemljotresa.Poto aerodromi zahtevaju velike ravne povrine zbog pista,mnogi aerodromi se nalaze blizu reka,pa su skloni moguem potapanju pista I te piste moraju biti brzo popravljene.

Slika 5- Aerodrom posle zemljotresa

15 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

9.4. - Luke: teta luke Kobe u Japanu 1994 posle zemljotresa je privukla svetsku panju na kljunu ulogu luka u svetskoj trgovini I ekonomiji,te se stoga njima mora posvetiti posebna panja. U sekundi se jedna od najveih kontejnerskih luka sruila usled likvefakcije tla.Da bismo smanjili ranjivost luka moramo sprovesti niz sloenih poduhvata. Razlog tome je to luke sadre mnogobrojne strukturne komponente kao to su: Skaldini prostori, Teni rezervoari, Dizalice, Transporteri, Kule, Cevovodi, Zgrade, Mostove.I dr. ekolokih posledica.Veliku tetu I plavljenja moe izazvati pojava cunamija.

Hitne slube treba da svoju panju usmere na prosipanje otrovnih materijala tetnih po ivotnu sredinu,pogotovo jer se tu nalazi voda,gde moe doi do velikih

Slika 6. Luka Kobe posle Zemljotresa

16 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

10.-Seizmika pouzdanost infrastrukture koja je u uskoj prostornoj kao i funkcionalnoj povezansti sa Saobraajnom infrastrukturom
10.1 -Oteenja vodovoda i kanalizacije
Voda predstavlja jedan od osnovnih resursa potrebnih za ivot.I ako bi dolo do njenog nestanka to bi moglo imati velike posledice. Vodovodi,pogotovo u urbanim sredinama predstavljaju neizostavan deo naih saobraajnica,jer kao to znamo oni prate svu nau saobraajnu infrastrukturu.Njihov otkaz moe dovesti do ozbilnjnih oteenja na putnu infrastrukturu,kao to je plavljene ili na primer moe doi do izdizanja ahti koje bi uinile put nemoguim za kretanje. Pri velikim deformacijama tla usled zemljotresa moe doi do oteenja cevovoda kojima se voda najee transportuje i odvodi. Treba naglasiti da su to sistemi koji se pruaju preko velikih povrina pa havarija na jednom mestu moe uticati na veliki deo te mree.Usled velikih deformacija tla moe doi do pucanja tih cevi,gde dalje ide izlivanje te vode,pad pritiska,izlivanje te vode na povrinu i plavljenje pojedinih objekata i sl.Zbog toga se mora voditi rauna pri projektovanju ovakvih tipova infrastrukture, gde je od posebnog znaaja uvesti tzv.Mrenu podeljenost

Slika 6.-Slomljene cevi u zemljotresu, 9 Februar 1971 San Fernando

Slika 7.-Ispitivanje cevovoda u Laboratoriji usled zemljotresa gde se vri simulacija rasedanja zemljotresa i meri izdrljivost tog cevovoda. Izvor: Cornell University

17 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

10.2 -Oteenja Transportnih sistema za tena goriva i gasove
Energenti su od velikog znaaja kao u svakodnevnom ivotu tako i u uslovima velikih katasttrofa jer od njih u velikoj meri zavisi efikasnost odbrane i oporavka od zemljotresa.Goriva su esto smetena u podzemnim rezevoarima,a kod aerodroma se nizom podzemnih cevi transportuju do mesta gde se tpe u avione.Pri velikim zemljotresima,ako i kada doe do velikih deformacija tla dolazi i do oteenja tih podzemnih cevi,gde veliki problem moe biti zapaljivost i eksplozija tih rezervoara kada doe do njihovog izlivanja.Oteenjem gasovoda,pogotovo u zimskom periodu,kada nae zgrade kao grejanje koriste te gasovode,ako bi dolo do njihovog oteenja,mnogi domovi bi ostali bez grejanja i moemo samo zamisliti kakve bi to efekte imalo na stanovnitvo u tom trenutku.Benzinske pumpe se gotovo uvek nalaze na vanim putevima i pri havarijama i eksplozijama bi moglo doi do zakrenja tih puteva to bi moglo presei vane veze sa pogoenim podrujem.

Slika 8.-Zapaljena cev gasovoda

10.3 Oteenja vodova Elektrine enegije Elektrina energija je danas jedan od najvie korienih vidova energije ,koji predstavalja osnovu dananjeg ivota.Otkazom ovih sistema bi moglo doi do velikog hendikepa pri pruanju pomoi ugroenim podrujima.Od struje danas zavise mnogi sistemi i maine koje ine neophodnu komponentu ivota svakog od nas.Danas sve vie elektrine instalacije prate nau putnu infrastrukturu,gde bi zbog svoje prirode mogle dovesti do velikih poara i eksplozija.

Slika 9. Primer oteenja elektr.sistema

18 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

11.-Seizmika aktivnost u Srbiji
Naa zemlja se nalazi u zoni umerene seizmike aktivnosti najai zemljotresi mogu biti od 5 do 6 jedinica Rihterove skale odnosno do 8 stepeni Merkalijeve skale.Prostor umerene seizmike aktivnosti ne podrazumeva ruilake zemljotrese i od njih se dobrom gradnjom moe zatiti. Strunjaci Seizmolokog zavoda procenjuju da se u narednih desetak godina nee dogoditi potresi jai od pet stepeni Rihterove skale. Prostor bive Jugoslavije, a zatim i Srbije, od 1850. godine do danas pogodilo je 13.000 zemljotresa, dok se u poslednjih godinu dana srpsko tle treslo 1.800 puta. Zemljotresi u Srbiji najee pogaaju centralni deo zemlje.U tom delu se realizuju svi pritisci koji se prenose preko dinarida. To znai da je prostor od Kraljeva do Lazarevca, i od Svilajnca do Valjeva, seizmiki najaktivniji. Sa svakim takvim zemljotresom, taj deo Srbije se smanjuje za jedan centimetar, to znai da za milion godina neemo imati dolinu Morave ve dva planinska venca. objekata, dok je u gradovima oko 40 procenata.

Slika 10-Seizmoloke stanice u Srbiji

NAJAI ZEMLJOTRESI U SRBIJI Godina, Mesto, Jaina po Rihteru 1922. Lazarevac Rudnik Sjenica Brus Kopaonik Mionica Kraljevo 5,9 5,7 5.2 5,7 5,7 5,7 5,4

Iako Srbija ne spade u trusna podruja, svakih 10 godina u proseku se deavaju jai zemljotresi. Najai zemljotres koji se oekuje na naim prostorima bie magnitude 5.9 do est stepeni po Rihteru. Objekti infrastrukture u Srbiji su starije gradnje, pre nego to su u naoj zemlji usvojeni seizmiki propisi, a to se desilo jo 1964. godine. Takvih objekata ima najvie u centralnoj Srbiji koja je najtrusnije podruje zemlje .U ruralnim predelima ima 60 odsto takvih

1927. 1977. 1978. 1980. 1998. 2010.

19 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

Slika 11.-Mesta pojave zemljotresa u pojedinim godinama u Srbiji,Izvor:Republiki Seizmoloki zavod

20 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

Sa priloenih karti vidimo I sami moemo zakljuiti da postoji poveana seizmika aktivnost u poslednjim godinama u naoj zemlji pa I blioj okolini.A o tome veina nae javnosti malo zna.Zemljotresi su neminovni I samo je pitanje dana I vremena kada nas mogu iznenaditi svojom razornom moi.I ako spadamo u umereno trusno podruje gde se dobrom grad njom moe spreiti razorna mo zemljotresa I sami smo svedoci Zemljotresa u Kraljevu koji je nainio ogromne tete infrastrukturi I objektima.Zbog toga mi kao ininjeri se moramo pobrinuti pri izgradnji naih infrastrukturnih objekata da uticaj zemljotresa shvatimo ozbiljno pogotovo kada gradimo u podrujima velike seizmike aktivnosti. Zemljotres u Kraljevu Posledice I oteenja infrastrukture

U gradu nije bilo grejanja i delimino , struje, voda se nije preporuivala za pie, porodilite je bilo poplavljeno, a u Klinikom centru Studenica nisu radile operacione sale, dok su u prodavnicama popadali rafovi i police, pa je snabdevanje graana bilo oteano Usled potresa, mobilna telefonija u Kraljevu je bila u prekidu, a proglaeno je i vanredno stanje. Bilo je oteano snabdevanje elektrinom energijom, a voda nije bila za pie. U selu Vitanovac prema svedoenju metana za vreme potresa bilo je skoro nemogue odrati se na nogama, irio se koncentrini huk i zavladala je panika. Stradalo je oko 70% objekata od ukupno 850 domainstava. U Kraljevu su ulice bile prekrivene komadima stakla, betona i maltera. Neki vid oteenja je pretrpelo oko 16 hiljada kua, 8.500 stanova, 33 kole i nekoliko stotina privrednih objekata. Stradalo je 450 od ukupno 650 trafo stanica. Ukupna teta vie od 100 miliona eura. Slika 12.- Epicentar zemljotresa u kraljevu

21 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

12.-Projektovanje Saobraajnica u Seizmiki Aktivnim Podrujima
Jedan od velikih problema pri projektovanju saobraajnica pre svega puteva I autoputeva jeste to ne postoje egzaktni zakoni I pravilnici kojima se to regulie.Projektovanje u odnosu na seizmiku se u veini sluajeva odnosi na visokogradnju. Kod nas,za projektovanje za seizmiku je na snazi Pravilnik o o tehnickim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmickim podrucjima (sl.list SFRJ 31/81), kao i njegove kasnije izmene i dopune, koje su publikovane u Slubenim listovima SFRJ broj 49/82, 29/83, 21/88 i 52/90.Ovaj pravilnik se odnosi samo na objekte visokogradnje,pa se ne moe koristi za potrebe putne infrastrukture. U zemljama Evopske unije, od 1998. godine, zemljotresna preventiva regulisana je propisima Evrokoda EC 8, koji je potom u vie navrata dopunjavan. Danas je na snazi pravilnik pod nazivom Evrokod 8 EN 1998-1:200 kojim je odredena procedura odredivanja seizmickih sila u odnosu na koje treba dimenzionisati seizmootpornost objekata. Takoe se ovaj propis prevashodno odnosi na objekte visokogradnje.

12.1-Korienje EC8 pri projektovanju saobraajnica:

Podvueni tekst je preuzet iz rada:
NEKI ASPEKTI PRIMENE EVROKOD-a EC-8 EN 1998-v1:2004. PRI SAVREMENIH SAOBRAAJNICA Autori: Slobodan Nedeljkovi,Miodrag Popovi PROJEKTOVANJU

On ima za cilj da pokae sutinske probleme projektovanja saobraajnica otpornih na seizmiku kao I da naglasi da bi se trebali doneti posebni propisi za projektovanje Saobraajne infrastrukture. Osnovu svakom zemljotresnom proraunu predstavlja definisanje zemljotresne opasnosti (seizmiki hazard) u odnosu na koji se odreuje prihvatljivi zemljotresni (seizmiki) rizik. Polazni osnov za definisanje zemljotresne pobude je seizmoloka karta. Na njoj je predstavljena seizmika opasnost (hazard) za odreeni prostor i za neki vremenski interval za koji se odreuje verovatnoa dogaanja te opasnosti na izabranom tlu. Opti seizmiki hazard ima niz parcijalnih elemenata (npr. tektonskog, geolokog, inenjerkogeolokog hidrogeolokog, geomehanikog itd.) I njihovom sintezom definie se opti seizmiki hazard i izraava u inenjerskim parametrima seizminosti.

22 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

Seizmiki rizik definie nivo tete koje potres cini stvorenoj sredini. Zemljotresi spadaju u retke dogaaje pa se otuda odreuje nivo zatite koji drutvo moe prihvatiti prema svojim ekonomskim mogunostima i to se definie prihvatljivim seizmikim rizikom. U svojoj koncepciji Evrokod 8 posebnu panju poklanja kategorizaciji objekata i zalae se da svi objekti iste kategorije imaju isti seizmiki rizik. Praktino, kategorizacijom se posredno, odreuje stepen povezanosti zemljotresnog hazarda i zemljotresnog rizika. Sama kategorizacija vezana je za funkciju objekta, pa se uslovno moe reci da se seizmiki rizik odnosi na prihvatljiv nivo redukcije funkcije objekta. Magistralne saobraajnice mogu se, figurativno mogu predstaviti kao artetrije, a one nie kategorije mogu biti shvaene kao kapilare. Stepen povredljivosti njihove funkcije direktno utie na efikasnost zemljotresne preventive i to, kako, u uslovima neposredno po deavanju jakog potresa, tako i kasnije, kada nastaje faza otklanjanja posledica jakog potresa. Pri korienju Evrokoda 8, kada je u pitanju kategorizacija za potrebe saobraajnice, polazni osnova je tabela koja se odnosi na projektovanje zgrada, tzv. klasa znaaja za zgrade, tabela 1. Klase znaaja u tabeli valorizovane su preko vrednosti faktora znaaja 1 i, preporuene vrednosti faktora znaaja 1, za klasu znacaja 1, je 0,8; za klasu znaaja 2, je vrednost 1; za klasu znaaja 3, je vrednost 1,2; i za klasu znaaja 4, je vrednost 1,4.

Klasa znacaja 1 2 3 4

Zgrade Zgrade sa manjim znaajem za sigurnost ljudi, npr. Poljoprivredne zgrade I sl. Obine zgrade, koje ne spadaju u druge kategorije Zgrade cija je seizmika otpornost znaajna u smislu posledica ruenja, npr. kole, dvorane, kulturne institucije, itd Zgrade ciji je integritet tokom zemljotresa od vitalnog znaaja za civilnu zatitu, npr. bolnice, vatrogasne stanice, elektrine centrale, itd. Tabela 1.Klase znaaja

Uslovno govorei, kategorizacija vie govori o povreljivosti funkcije (neka vrsta socijalnog dela sigurnosti konstrukcije), i za primer smo, uzeli potporni zid. Ako se zid tretira individualno, bio bi, po navedenoj tabeli tretiran sa klasom znacaja 1, i njoj odgovara vrednost 1=0,8, ali ako se isti nalazi, npr. na autoputu meunarodnog znaaja, on gubi individualnu klasu znaaja i treba da bude podreen standardu sistema, tj. dobija klasu znaaja 1=1,4. Kao to smo ranije istakli, saobraajnicu moemo shvatiti kao linijski tehniko tehnoloki objekat niskogradnje koja je u tesnoj interakciji sa terenom. U delu koji se odnosi na stvorenu sredinu prisutan je pojam veka eksploatacije objekta, ali se taj pojam ne vezuje i za teren. U svom sadraju saobraajnice imaju brojne objekte: mostove; vijadukate; tunele, nasipe i druge objekte. Prostor zauzet saobraajnicom, praktino ima trajni karakter jer prihvata vie tzv. vekova eksploatacije date saobraajnice. Sam teren koji je zastupljen na prostoru zauzetom saobraajnicom biva definisan pri njenoj izgradnji. No kasnije, u njenoj eksploataciji, on biva izloen promenama, zbog uticaja inenjersko geolokih procesa koji dovode do razliitog tipa inenjersko geolokih pojava. Otuda, kada govorimo o zemljotresnoj povredljivosti saobraajnice potrebno je uvaiti i zemljotresnu povredljivost terena u kome se grade saobraajnice. Specifinost saobraajnice se ogleda pre svega u saobraajnoj bezbednosti pri kretanju vozila u brzini. U brdsko planinskim I klisurastim terenima pojava odronjavanja i osipanja komada stenske mase, razliitih veliina i njihov pad na vozilo u pokretu, predstavlja ogromnu opasnost pri velikim brzinama. Otuda je, potrebno povredljivost terena razmatrati, i sa ovog aspekta.

23 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

Treba istai, da se prostor zauzet saobraajnicom sve vie naseljava drugim linijskim infrastukturama (cevovodi, energetske, informacioni i dr. vodovi). Otuda se u budunosti, namee potreba procene zemljotresne povredljivosti terena odnosno kategorizacija, prostora koji je zauzet saobraajnicom, jer vie namenska funkcija poveava znaaj tog prostora. Takoe, elimo da ukaemo, na injenicu zasnovanu na primeru Srbije, da se u vremenskom intervalu koji se meri sa nekoliko desetlea, javlja, tokom jedne godine poveani broj klizita I odrona u odnosu na godinji prosek, i ove masovne pojave ugroavaju saobraajnice.

Ukoliko bi se dogodio jak zemljotres u vreme poveane povredljivosti terena (zbog aktiviranja navedenih pojava) odvijanje saobraaja bilo bi dovedeno u kritinu fazu. Poslednja ovakva pojava desila se u Srbiji pre nekoliko godina, odnosno 2005. i 2006. godine. Kada je re o saobraajnicama u gradovima, du njih se esto, po pravilu, provodi i podzemna komunalna opremljenost, tako da naseljenost biva takvog obima, da u nekim sluajevima utie na efekte dreniranja padinskih, i podzemnih voda. Promena hidrogeolokih uslova, menja i inenjersko geoloke uslove izgradnje postojeih objekata, a samim tim, i geotehnike uslove njihovog fundiranja. Takoe, esto, most koji je sastavni deo saobraajnice nije samo u funkciji saobraaja, ve se preko njega, provodi vodna, energetska, I druga komunalna infrastruktura, pa se postavlja pitanje kategorizacije tako opremljenog mosta. Praktino, vienamensko korienje mosta trai da se razmotri u kojoj su meri, za konstatovane zemljotresne uslove prihvatljive deformacije mosta koje zadovoljavaju saobraajnu funkciju, prihvatljive i za druge infrastrukture koje su provedene preko mosta.

Zbog svega navedenog treba napraviti posebne propise za projektovanje saobraajnica,prevashodno zbog svoje specifinosti ali I zbog svega prethodnog navedenog.

13.Rezime:
Projektovanje infrastrukture otporne na seizmiku kao I planiranje svih mera koje treba preduzeti za efikasanu odbranu zahteva velik I ogroman posao velike brane ljudi I strunjaka.To je posao koji zahteva vreme I stpljenje kao I veliki novac.Meutim za ljude koji ive u seizmiki aktivnim podrujima je to neophodno kako bi se izbegle velike katastrofe I gubici ljudskih ivota koje nita ne moe platiti.Zato se mora obratiti velika panja,pogotovo danas,u vreme sve uestalijih zemljotresa kojima smo isami svedoci.

24 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

14.Literatura:
1. Struni rad:
NEKI ASPEKTI PRIMENE EVROKOD-a EC-8 EN 1998-v1:2004. PRI SAOBRAAJNICA PROJEKTOVANJU SAVREMENIH

Slobodan Nedeljkovi,Miodrag Popovi, Tehniki institut Bijeljina. Arhiv za tehnike nauke, 2. Vulnerability of Infrastructure Jost A. Studer, Dr. sc. techn. STUDER ENGINEERING, CH 8038 Zrich. Switzerland Link: http://www.zlg.ethz.ch/downloads/publ/publ_Bl15/Studer.pdf 3. Protecting Infrastructure from Earthquakes Consortium of Universities for Research in Earthquake Engineering,CUREE,2010 Link: http://www.curee.org/image_gallery/calendar/essays/2011-CUREE-excerpt.pdf

4.
EARTHQUAKE VULNERABILITY OF TRANSPORTATION SYSTEMS IN THE CENTRAL UNITED STATES

Central U.S. Earthquake Consortium, August 11, 2000 Link: http://www.cusec.org/publications/planning/dotmonograph.pdf

5. Critical Infrastructure and Earthquakes: Understanding the Essential Elements of Disaster Management David Brunsdon, National Lifelines Co-ordinator, Wellington, New Zealand Link: http://www.aees.org.au/Proceedings/2002_Papers/28_Brunsdon.pdf

6.
PROCENA STANJA PUTNE INFRASTRUKTURE POSLE ZEMLJOTRESA

Mr Nazim Mani, VII Nauno-struni skupSavez graevinskih inenjera Srbije Zlatibor, 9-12 maj 2011

25 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

7.
UVOD U ZEMLJOTRESNO INENJERSTVO

Pisana predavanja, Dinamika konstrukcija i zemljotresno inenjerstvo dr Ratko Salati,Univerzitet u Beoradu Link: http://www.grf.rs/mm/files/learnmat/2DKIZI%20%2004%20-%20Seizmika.pdf 8. The Causes and Consequences Of Earthquakes Connor R Sullivan,Scientific article Link: http://ezinearticles.com/?The-Causes-and-Consequences-Of-Earthquakes&id=3055252 9. The Earthquakes Impacts on Buildings and Infrastructure Noel Evans BE(Civil), MBA, MIPENZ, CPEng Relationship Manager, Opus Napier Link: http://www.resilience.org.nz/publications/Workshop%20Proceedings%20Gisborne%20Earthquake/0 5_Impacts_on_buildings.pdf

26 Saobraajnice I

Seizmika pouzdanost infrastrukture 2013

27 Saobraajnice I